id
stringlengths 1
7
| url
stringlengths 31
715
| title
stringlengths 1
247
| text
stringlengths 10
426k
|
|---|---|---|---|
1525 | https://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%A5%D0%B5%D1%80%D0%B0%D0%BB%D0%B4%D0%B8%D0%BA%D0%B0 | Хералдика | <s>Хералдика је широк појам, који обухвата дизајн, приказ и проучавање грбног знамења, као и сродних дисциплина, попут вексилологије, заједно са проучавањем церемоније, чина и педигреа.</s><s>Изучавање грбова, најпознатија грана хералдике, обухвата дизајн и пренос хералдичког достигнућа.</s><s>Војна опрема од хералдичког интереса обично обухвата грб на штиту, кацигу и челенку, заједно са свом пратећом опремом, као што су држачи штита, беџеви, хералдички барјаци и мотои.</s>
<s>Иако употреба разне опреме за означавање појединаца и група сеже до антике, и облик и употреба такве опреме увелико су се разликовали, а концепт регуларних, наследних дизајнова, који представљају препознатљиву одлику хералдике, није се развио до позног средњег века.</s><s>Веома често се тврди да је употреба шлемова са заштитним лицима током овог периода отежала препознавање командира на бојном пољу када су се велике војске окупљале током дужих временских периода, што је захтевало развој хералдике као симболичког језика, међутим постоји врло је мало стварне подршка за ово гледиште.</s>
<s>Хералдика је у ужем смислу наука о грбовима, каја је као помоћна историјска наука, настала у 11. веку.</s><s>Настала је у време крсташких ратова.</s><s>Први крсташи нису носили обележја на штитовима и одећи, да би се временом услед отежаног распознавања витезова под оклопом увело означавање штита и одеће.</s><s>Како је време одмицало указала се потреба за „пописом” односно вођењем евиденције о симболима на штиту, тј. о власнику сваког графичког (ликовног) изображења на штиту.</s><s>Сваки витез је могао да има само један јединствен ликовни приказ за свој грб.</s><s>Тако да је грб на неки начин име и презиме појединца (у то време витеза) изображено (нацртано) на штиту.</s><s>Потребу за вођењем евиденције захтевали су у почетку војсковође на терену, а касније и владари.</s><s>Тако да је сваки војвода или владар имао свог Херолда.</s><s>Ови појединци, херолди, су били упућени у све особености грбословља, односно имали су посебан језик и термине за описивање грбовних знамења (блазонирање).</s><s>Херолди су уједно и израђивали, графички (ликовно) изображавали грб на основу писаног блазона.</s><s>Временом, како су витезови добијали имања и привилегије издвајао се слој богатих (племенитих).</s><s>То племство је добило од владара, поред имања и материјалних добара, грбове за своје заслуге.</s><s>Ти грбови су постали наследни и у народу је остала прича да су грбови привилегија богатих.</s>
<s>Лепота и раскош хералдичких дизајнова омогућили су им да преживе поступно напуштање оклопа на бојном пољу током седамнаестог века.</s><s>Хералдика је песнички описана као „слушкиња историје”, „скраћена нотација историје”, и „цветна граница у башти историје”.</s><s>У модерно доба, појединци, јавне и приватне организације, корпорације, градови, места и региони користе хералдику и њене конвенције да симболишу своје наслеђе, достигнућа и аспирације.</s>
<s>У данашње време, од 20. века до данас грбословље се често повезује и са родословљем, јер су носиоци грбова исте добијали у наслеђе.</s><s>Грб може да има свако без обзира на статус и било које разлике.</s><s>Хералдика се, по областима којима се бави, углавном дели на:</s>
<s>државна хералдика - грбови савремених и историјских држава
градска хералдика - хералдика разних градова и општина
обласна херладика - области и покрајине разних држава
црквена хералдика - свештенство и црквена хијерархија
академска хералдика - академске институције
породична хералдика - грбови племићких фамилија
грбови разних појединаца
спортска хералдика - грбови спортских савеза, спортских клубова</s>
<s>Хералдика је развила велику разноврсност симбола којима се користи, и доделила специфична значења сваком од њих: основне боје, животиње, биљке, митолошка бића, и предмети.</s>
<s>Основна правила
Хералдика се заснива на строго утврђеним хералдичким правилима, од којих су многа општа и универзална.</s><s>Сваки грб мора бити јединствен тако да не могу постојати два иста грба, па се два слична морају разликовати бар у неком детаљиму.</s><s>Такође, једна особа тј. један носилац грба може имати у употреби само један грб.</s>
<s>Такође, има и хералдичких правила која се у једној земљи примењују а у другој не.</s><s>То је зато што је хералдика у неким земљама развиле неке специфичности које су остале само њој својствене.</s><s>Према земљама, може се разликовати неколико главних система хералдике:
Француски систем хералдике
Енглески систем хералдике
Немачки систем хералдике</s>
<s>Развој хералдике</s>
<s>У средњем веку кад су витезови носили оклопе и кациге било је врло тешко да се међусобно распознају.</s><s>Због тога су почели да носе знамења (грбове) владара којима су потчињени.</s><s>Нарочито током крсташких ратова ова „мода“ се проширила у целој Европи.</s><s>Убрзо је број различитих грбова толико нарастао да краљеви нису више могли да памте који је који.</s><s>Уместо њих су памтили први хералдичари.</s><s>Они су за време битака стајали поред краљева и појашњавали им који војници припадају ком великашу и на чијој страни се боре.</s>
<s>Још тада, из XI – XIII века, датирају прва правила хералдике.</s><s>Прво и основно је: грб мора да буде препознатљив (јасан) на даљину–разумљиво је зашто.</s><s>Из овог су извучена нека практична правила.</s><s>Боја не сме да иде уз боју, и метал не сме да буде уз метал. (Метали су иначе сребро и злато, тј. бела и жута.) Затим, користе се само чисте боје а не пастелне или нејасне, како би се и на великој даљини разликовале.</s>
<s>Пуњење је оно што ставимо унутар грба, најчешће каква животиња или биљка, а може да буде и тврђава, или уопште ма који предмет.</s>
<s>Ако стручним језиком „опишемо“ грб, сваки хералдичар ће по том текстуалном опису моћи да нацрта како грб приближно изгледа.</s><s>Постоје и рачунарски програми који мање или више успешно цртају грбове по описима.</s><s>Тај опис се назива блазон, и прилично је једноставан, с тим што је потребно познавати терминологију, која је мешавина француских, енглеских и латинских назива.</s>
<s>Хералдичка девиза
Хералдичка девиза је кратка, обично латинска максима која, иако постоје крилатице и на националним језицима, преноси општу мудрост, јасно упућујући на идеологију витештва и племенитости.</s>
<s>Овакви натписи су се обично постављали на траке испод грба или на пиједестал држача.</s><s>Да су у грбу били држачи без постоља, могли би да држе врпцу са мотом, на пример у канџама задњих ногу.</s><s>Мото је такође био унапређење грба, због чега се ретко среће у пољској хералдици пре 18. века, а популарност стиче тек у време након поделе.</s><s>У новије време крилатице се често налазе у националним грбовима, посебно у младим земљама, нпр. Афричким.</s>
<s>У грбовима породица шкотских кланова постоје двоструке пароле, изнад кациге је ратни позив клана, обично на галском, а испод штита уобичајена крилатица.</s>
<s>Види још
Боје у хералдици
Основна хералдичка правила
Српска хералдика
Социјалистичка хералдика
Круна у хералдици</s>
<s>Референце</s>
<s>Литература</s>
<s>Спољашње везе</s>
<s>Речник хералдичких појмова
Српско хералдичко друштво
ЦИПМ - Одбор за Хералдичке и Генеалошке Студије
Друштво српских грбоносаца „Милош Обилић"
-{EuropeanHeraldry.org catalogues a large number of European noble titles and heraldry.}-
-{Heraldry of Greatlitvan Nobility}-
-{Heraldry of the World (civic heraldry), an overview of thousands of coats of arms of towns and countries}-
-{International heraldry Introduction and examples}-
-{Heraldisk Selskab The Scandinavian Heraldry Society (one of the oldest and largest societies dedicated to heraldic research)}-
-{Heraldry for Kids Introducing Heraldry for Kids with free heraldry activity sheets}-
-{Heraldica The history of heraldry, knighthood and chivalry, glossary of the blazon, themes, coats of arms, etc.}-</s>
<s>Помоћне историјске науке</s>
|
1526 | https://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%A0%D1%83%D1%92%D0%B5%D1%80%20%D0%91%D0%BE%D1%88%D0%BA%D0%BE%D0%B2%D0%B8%D1%9B | Руђер Бошковић | <s>Руђер Бошковић (Дубровник, 18. мај 1711 — Милано, 13. фебруар 1787) био је дубровачки полихистор.</s><s>Он је био универзалан стваралац: филозоф, математичар, астроном, физичар, инжењер, педагог, геолог, архитекта, археолог, конструктор, оптичар, дипломата, путописац, професор, најбољи песник на латинском језику осамнаестог века и преводилац-полиглота.</s>
<s>Његово етничко порекло и научно наслеђе, имајући у виду историјско раздобље у коме је живео и данас је предмет бројних полемика.</s><s>Поред српског различити извори наводе и могуће хрватско порекло, извори такође нису јединствени ни по питању изворне верске припадности његове породице.</s>
<s>Један је од најзначајнијих научника свога времена.</s><s>Уврштен је међу 100 најзнаменитијих Срба.</s><s>Био је оснивач Миланске опсерваторије и директор Оптичког института Француске морнарице, унапредио је прва четири фундамента метафизике и отворио пети.</s>
<s>Биографија</s>
<s>Рођен је 18. маја 1711. године као седмо дете трговца Николе Бошковића, Србина из Орахова код Требиња у Херцеговини и мајке Паоле, италијанског порекла, из породице Бара Бетере, познатог дубровачког песника.</s><s>Његов брат је био Бартоломеј Баро Бошковић.</s><s>Цео радни век провео је у туђини, где је стекао и светску славу, а само једном свратио у свој завичајни Дубровник, 1747. године.</s>
<s>Гимназију је завршио у Дубровнику у Језуитском заводу.</s><s>Са 15 године 1725. ступа у Језуитски ред и одлази у Рим.</s><s>Стекао је врло високо образовање, мукотрпно се пењући језуитском хијерархијом.</s><s>Студирао је две године реторику и поезију, затим три године филозофију и математику, да би образовање окончао након пет година теологије.</s>
<s>Писао је научна дела у стиховима и писао је поезију од када је учио гимназију.</s><s>Себе је описивао као астронома и песника.</s>
<s>Своје отаџбинско порекло никада није крио – остао је Словинац, како су се тада називали Јужни Словени.</s>
<s>Умро је у вили Босии у Милану, притиснут умором и душевном слабошћу али и последицама "дуготрајне грознице" (коју је стекао на обали Мале Азије када је својевремено кренуо у Цариград).</s><s>На миланском гробљу је и сахрањен 13. фебруара 1787. године, а срце му је пренето у завичај.</s><s>Милутин Миланковић наводи податак да је сахрањен у Милану у цркви Санта Мариа Подоне.</s>
<s>Каријера
Свештеник је постао 1744. године и одмах ступио на катедру за математику Колегијума у Риму.</s><s>Треба знати да је он још као студент теолошке науке започео праксу, радећи као учитељ на нижим разредима исте установе.</s><s>У Риму остаје као предавач до 1759. године, када напушта Рим.</s><s>Он је годину дана раније схватио да је језуитски ред у кризи и да мора негде да се склони.</s><s>Борави 1760. године у Паризу, а затим у Лондон.</s><s>После кратког боравка и истраживања у Цариграду 1761. године враћа се у Италију 1763. године.</s>
<s>Након једногодишњег бављења у Риму, постаје 1764. године професор математике на Универзитету у Павији.</s><s>Између 1765-1772. године живи у Милану где оснива Миланску опсерваторију, и постаје њен први директор.</s><s>Када је укинут језуитски ред остаје обични свештеник и сели се 1773. године у Париз.</s><s>Као шеф маринске оптике на париској Сорбони и француски поданик проводи осам година.</s><s>Одатле креће 1782. године последњи пут у Италију.</s>
<s>Научни рад</s>
<s>Бошковић је као угледни математичар, професор и научник позиван је да решава неке проблеме свог времена.</s><s>Тако је 1742. године уврштен у трочлану комисију која је утврђивала узроке пукотине на великој куполи ватиканске цркве Св. Петра.</s><s>Тражено је другом приликом његово стручно мишљење у вези каналисања реке Тибар.</s><s>Папа га опет ангажује 1750. године, сада да измери дужину меридијанског степена у папиној држави.</s><s>Године 1756. га је ангажовао аустријски цар Франц I да пресуди у спору око река и пловидбе између града Луке и Тоскане.</s><s>У Бечу је у то време за царицу Марију Терезију, помагао око поправки на згради Дворске библиотеке.</s>
<s>Од 1736. године, редовно објављује годишње по неколико стручних расправа.</s><s>Спада у ред тада најплоднијих научника, када је реч о писању.</s><s>Објавио је 70 радова, од којих највише су то они из математике (19), астрономије (15) и физике (28), а остало су дела поетска, астрономска или путописна.</s><s>У зрелом добу он је надалеко познат и признат; јавља се као члан више Академија – лондонске, париске, римске.</s>
<s>Написао је дело Путопис од Цариграда до Пољске, која се односи на једно његово научно путовање.</s><s>Он се 1762. године као члан енглеског научног Краљевског друштва упутио том трасом, да би на терену посматрао "пролаз Венере испред сунчевог диска".</s><s>Кренуо је за Петроград, али због слабог здравља није стигао даље од Пољске.</s><s>Путопис је први пут објављен на италијанском језику 1784. године.</s>
<s>Руђер Бошковић је, између осталог, творац и јединственог закона силе, претпостављајући да постоји не само привлачење (Њутнов закон) него и одбијање у наизменичном мењању на малим растојањима међу телима.</s><s>Сматрао је да је елементарна честица без димензија извор силе, а време и простор је, насупрот Њутну сматрао релативним, па се с правом може назвати претечом Алберта Ајнштајна.</s><s>Пронашао је два геометријска метода за одређивање елемената Сунчеве ротације на основу посматрања положаја три тијела, затим је израчунао димензије и спљоштеност Земље.</s><s>Открио је геометријски модел израчунавања путања комета.</s>
<s>У геологији је значајан јер је писао о компензацији маса унутар гора и тако поставио темеље каснијем развоју теорије изостазије.</s><s>Регионалне поремећаје силе теже тумачио је разликом у густини горњих и доњих делова Земљине коре.</s>
<s>У домену класичне физике, формулисао је јединствени закон свих сила.</s><s>Претпоставио је постојање, не само привлачних, него и одбојних сила.</s><s>Својим идејама о релативности простора и времена је био претеча Ајнштајнове теорије релативности.</s>
<s>Објавио је велики број радова из сферне тригонометрије и статистичких метода у физици: -{Theoria philosophiae naturalis redakta ad unicam legem virium in natura existentium, Opera partinentia ad opticam et astronomia, Elementorum universae matheseos}-, О морској плими, Теорија конусних пресека, Елементи математике итд.</s>
<s>Наслеђе</s>
<s>Српски студенти у Паризу основали су 1917. године Књижевно друштво "Руђер Бошковић".</s>
<s>Бошковић је утицао на Ничеа, који је писао о њему у С оне стране добра и зла.</s>
<s>Михајло Пупин је наручио његов портрет од сликар Влахе Буковца и записао - Не може српски народ остати без лика једног од својих највећих синова.</s>
<s>Одабрана дјела
Бошковић је објавио осам научних радова прије него што је постао свештено лице 1744, као и 14 након тога.</s><s>Наредна листа представља дјелимичан дио његових радова.</s>
<s>De maculis solaribus (1736) (On Sunspots)
De maculis solaribus exercitatio astronomica (1736) (An astronomical exercise on sunspots)
De Mercurii novissimo infra Solem transitu (1737) (On the most recent transit of Mercury across the Sun)
Trigonometriae sphaericae constructio (1737) (The construction of trigonometric spheres)
De aurora boreali (1738) (On the Aurora Borealis)
De novo telescopii usu ad objecta coelestia determinanda (1739) (On the new use of the telescope for determining celestial objects)
De veterum argumentis pro telluris sphaericitate (1739) (On the arguments of the ancients for the sphericity of the earth)
Dissertatio de telluris figura (1739) (A dissertation on the shape of the earth)
De Circulis osculatoribus, Dissertatio (1740) (A dissertation on intersections of circles)
De motu corporum projectorum in spatio non-resistente (1741) (On the motion of unresisting projected bodies in space)
De inaequalitate gravitatis in diversis terrae locis (1741) (On the inequality of gravity in diverse places on earth)
De natura et usu infinitorum et infinite parvorum (1741) (On the nature and use of infinites and infinitessimals)
De annusi fixarum aberrationibus (1742) (On the annual aberration fixed stars)
De observationibus astronomicis et quo pertingat earundem certitudo (1742) (On astronomical observations and the certitude which pertains to them)
Disquisitio in universam astronomiam (1742) (A disquisition on universal astronomy)
Parere di tre Matematici sopra i danni che si sono trovati nella Cupola di S. Pietro (1742) (On the opinion of three mathematicians concerning the damage to the dome of St Peter's)
De motu corporis attracti in centrum immobile viribus decrescentibus in ratione distantiarum reciproca duplicata in spatiis non-resistentibus (1743) (On the motion of attracted body at an immobile centre by forces decreasing by the duplicate reciprocal proportion in non-resisting spaces)
Riflessioni de' Padri Tommaso Le Seur, Francesco Jacquier de el' Ordine de' Minimi, e Ruggiero Giuseppe Boscovich della Compagnia di Gesù Sopra alcune difficoltà spettanti i danni, e Risarcimenti della Cupola Di S. Pietro (1743) (Reflections of Fathers Tommaso Le Seur, Francis Jacquier of the Order of Minimi, and Ruggiero Giuseppe Boscovich of the Society of Jesus on problems due to damage, and repair of, the dome of St.</s><s>Peter's) Link to full text
Nova methodus adhibendi phasium observationes in eclipsibus lunaribus ad exercendam geometriam et promovendam astronomiam (1744) (A new method for using observations of phases in lunar eclipses for cultivating geometry and advancing astronomy)
De cyloide et logistica (1745) (On the cycloid and the logicstic curve)
Trigonometria sphaerica (1745) (Spherical trigonometry)
De cometis (1746) (On comets)
Dissertatio de maris aestu (1747) (A dissertation on the tides of the ocean)
Dissertatio de lumine, 1–2 (1748/1749) (A dissertation on light)
De determinanda orbita planetae ope catoptricae ex datis vi celeritate & directione motus in dato puncto (1749) (On determining the orbits of a planet by the aid of catoptrics/reflections from given force speed and direction of motion in a given point)
Sopra il Turbine che la notte tra gli XI e XII giugno del MDCCXLIX danneggio una gran parte di Roma (1749; Latin translation 1766) (Upon the whirlwind that on the night between 11 and 12 June 1749 damaged a large part of Rome)
De centrogravitatis (1751) (On the centre of gravity)
Elementorum matheseos ad usum studiosae juventutis (1752) (The elements of mathematics for the use of young students)
De lunae atmosphaera (1753) (On the atmosphere of the moon)
De continuitatis lege et eius consectariis pertinentibus ad prima materiae elementa eorumque vires dissertatio (1754) (A dissertation on the law of continuity and its consequences pertaining to the first elements of matter and of its powers)
Elementorium universae matheseos, 1–3 (1757) (Elements of general mathematics)
De lege virium in natura existentium (1755) (On the law of powers in the nature of existing things)
De lentibus et telescopiis dioptricis disertatio (1755) (Of dioptric lenses and telescopes)
De inaequalitatibus quas Saturnus et Jupiter sibi mutuo videntur inducere praesertim circa tempus conjunctionis (1756) (On the inequalities which Saturn and Jupiter seem to induce between themselves particularly around times of conjunction)
Theoria philosophiae naturalis (1758) (A Theory of Natural Philosophy) link to full text
De Solis ac Lunae defectibus (1760) (On the sun, moon and eclipses)
Scrittura sulli danni osservati nell' edificio della Biblioteca Cesarea di Vienna, e loro riparazione (1763) (Writing on the damage observed in the building of the Library of Caesarea Vienna, and their repair)
Memorie sopra il Porti di Rimini (1765) (A memoir on the Ports of Rimini)
Sentimento sulla solidità della nuova Guglia del Duomo di Milano (1765) (Sentiments concerning the soundness of the new Spire of the Duomo of Milan)
dissertationes quinque ad dioptricam pertinentes (1767) (Five dissertations pertaining to dioptrics)
Voyage astronomique et geographique (1770) (An astronomic and geographic voyage)
Memorie sulli cannocchiali diottrici (1771) (A memoir on dioptric telescopes)
(Journal of a voyage from Constantinople to Poland)
Sullo sbocco dell'Adige in Mare (1779) (On the mouth of the River Adige)
Riflessioni sulla relazione del Sig.</s><s>Abate Ximenes appartenente al Progetto di un nuovo Ozzeri nello Stato Lucchese (1782) (comments on the report of Signor Abbot Ximenes concerning the project for the Nuovo Ozzeri drainage channel in Lucca)
(Journal of a voyage from Constantinople to Poland of Abbot Ruggiero Giuseppe Boscovich, together with his report of the ruins of Troy)
Opera pertinentia ad opticam et astronomiam, 1–5 (1785) (Works pertaining to optics and astronomy)
Sui danni del Porto di Savona, loro cagioni e rimedi (1771) (On the damage to the port of Savona, it causes and possible repairs)
Lettere a Giovan Stefano Conti (1780) (Letter to Giovan Stefano Conti)</s>
<s>Види још
Бошковићи
Астрономско друштво Руђер Бошковић
Гимназија Руђер Бошковић</s>
<s>Референце</s>
<s>Литература
Theoria Philosophiae Naturalis</s>
<s>Спољашње везе
Зоран Пејашиновић: Порекло Руђера Бошковића
Научник Руђер Бошковић
Руђер, човек света („Глас јавности“, 27. октобар 2000)
Руђер Бошковић отац квантне теорије („Политика“, 7. август 2010)
Руђер Бошковић: Поезија по матрици природе (Б92, 28. септембар 2016)
Порекло Руђера Бошковића (Порекло, 8. јул 2013)
"Политика", 16. феб. 1937</s>
<s>Рођени 1711.</s><s>Умрли 1787.</s><s>Дубровчани
Срби у Далмацији
Срби у Хрватској
Срби у Италији
Српски математичари
Српски астрономи
Српски физичари
Српски геолози
Срби католици
Српски полихистори
Језуити
100 најзнаменитијих Срба по САНУ
Српски археолози
Српски проналазачи</s>
|
1527 | https://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%9C%D0%BE%D1%80%D0%B8%D1%81%20%D0%A0%D0%B0%D0%B2%D0%B5%D0%BB | Морис Равел | <s>Жозеф Морис Равел (; Сибур, 7. март 1875 — Париз, 28. децембар 1937) био је француско-баскијски композитор и пијаниста из периода импресионизма.</s><s>Његова музика је суптилна, богата и оштра.</s><s>Равелова клавирска дела као што су -{Jeux d'eau, Miroirs}- и -{Gaspard de la nuit}- захтевају знатну вештину од извођача, а његове оркестралне композиције као што су -{Daphnis & Chloe}- и његова обрада дела Модеста Мусоргског Слике са изложбе, садрже велики број тонова и инструмената.</s><s>Широкој публици, Равел је најпознатији по свом оркестарском делу Болеро за које је рекао да је то „дело за оркестар без музике“.</s>
<s>Биографија</s>
<s>Младост
Равел је рођен у баскијском граду Сибур.</s><s>Његова мајка, Мари Делуар, баскијског је порекла и одрасла је у Мадриду, док је његов отац, Џозеф Равел, био швајцарски научник из места Горња Савоја.</s><s>Обоје су били католици и омогућили су својој деци срећно и безбрижно детињство.</s><s>Неки од Џозефових изума су били од велике важности, укључујући рани мотор са унутрашњим сагоревањем и злогласну циркус машину која је све до смртоносне незгоде у Барнум и Бејли циркусу била веома успешна.</s><s>Џозеф је водио синове у фабрике да виде најновија открића у индустрији, такође је показивао и интерес за музику и културу.</s><s>Равел је касније рекао да је као дете био осетљив на сваку врсту музике.</s><s>Равел је био привржен својој мајци и њено баскијско наслеђе је имало доста утицаја на његов живот и музику.</s><s>Међу најранијим сећањима су изворне баскијске песме које му је мајка певала.</s><s>Породица се преселила у Париз три месеца након Морисовог рођења, где је његов млађи брат Едуард рођен.</s><s>Едуард је постао миљеник оца.</s><s>У седмој години, Морис је почео да свира клавир код Анрија Гиса и добио је прве инструкције везане за хармонију, контрапункт, и композиције код Чарлса-Ренеа.</s><s>Његов први јавни наступ је био 1889. у четрнаестој години.</s>
<s>Музички почеци
Пре него што је ступио на конзерваторијум окушао је срећу у слободној композицији пишући варијације на један Шуманов корал, затим једну гротескну серенаду (која је изгубљена) и став једне сонате.</s><s>Са 14 година је ушао у класу -{Anthiome}--a на Париском конзерваторијуму.</s><s>Први успех постигао је 1891. освајањем наградне медаље после чега бива примљен у виши одсек професора Шарла де Бериа.</s><s>У 19. години је већ компоновао -{La Ballade de la Reine morte d'aimer}- према поеми Ролана де Мара.</s><s>Истовремено га је инспирисао Верлен за једну песму уз пратњу клавира названу -{Un grand sommeil noir}-.</s><s>They survive only in fragmentary form.</s><s>У складу са његовим, онда романтичарским предиспозицијама је и -{Rapsodie espagnole}- за оркестар.</s><s>Док је још био на конзерваторијуму, он је посветио највећи део свог времена студијама хармоније у којима га је руководио Емил Песар, контрапункта и фуге у које га је увео -{Андре Жедалж}-.</s><s>Међутим, у његово дотадашње спокојство марљивог ученика почео је да уноси немир композитор, проглашен за параноика — у ствари један од најсмелијих реформаторских духова новије француске грађанске музике — Ерик Сати.</s>
<s>Утицај Сатија</s>
<s>Утицај који је Сати извршио на Равела потискује интерес за конвенционалне форме и у њему се постепено формира склоност за бизаран израз, за карикатуру и гротеску.</s><s>У прави час спустила се рука Габријел Фореа на раме младог провинцијалца да га задржи испред екстрема.</s>
<s>Утицај Фореа
Чим је Форе 1896. наименован за професора композиције на Париском конзерваторијуму, Равел је ступио у његову класу.</s><s>Дирљива наклоност везује од првог тренутка учитеља и ученика који је одмах компоновао једну увертиру за оркестар названу Шехерезада, а затим -{Pavane pour une Infante defunte}-, прву од композиција своје младости коју Равел касније признаје:
„Иронијом случаја”, писао је он 1912, „прво дело о коме треба да дам рачуна је моја Паван.</s><s>Али ни блага умереност Фореа није била довољно моћно оружје да ублажи Равелову страст која сад добија вид супротног екстрема у тежњи за новим.”</s>
<s>Он је изненадио свога учитеља износећи пред њега свој -{Jeux d'eau}-, бујицу нових звукова неуобичајених хармонских склопова и рафиновану пијанистичку технику.</s><s>Међутим, критичар Вили је 1899. године изјавио да је то дело „огромна бујица, али састав идиотски.</s><s>Почетак колебљив: леви огранак руске школе који онерасположене слушаоце — узнемирене поред осталог агресивним одобравањем једне шачице голобрадих кликаша, гони да протестују и звижде.</s><s>Чему ово дивљаштво? — То ме жалости због младог Равела, почетника додуше средње надареног, али који ће можда моћи кроз дванаестак година да постане нешто, ако не неко, под условом да се много труди...“</s>
<s>Неразумевање
Овде се очевидно не ради о каквом случајном неразумевању на које Равел наилази, како код публике тако и код критике (а делимично чак и код свога учитеља), већ о принципијелном сукобу између конзервативног укуса једне аристократизоване грађанске публике и реформаторских настојања младог „занесењака“ који стоји у опозицији према њој.</s><s>Исто тако, нема никакве сумње да је у Равеловом формирању дошло до раскрснице са које је он сагледао перспективу свог уметничког пута.</s><s>Равелов револт против романтичарског формализма није управљен само према овом схватању уметности, већ добрим делом и против основа на којима то схватање ниче.</s><s>Он представља уметнички вид оног незадовољства које је ситно грађанство пред крај 19. века испољавало према плутократији, а које се у литератури манифестовало у такозваном малограђанском негаторском реализму названом натурализмом.</s><s>Угрожено у својој егзистенцији, ово ситно грађанство наглашавало је своју опозицију према друштву у чијем склопу се налазило, задовољавајући се критичком опструкцијом према појавама дневног живота, али избегавајући да зађе у основне сукобе друштва на којима и само почива.</s>
<s>Импресионизам
Да би покрио латентне, живе супротности тога друштва, Равелов импресионизам оживљава мртве ствари и митологизира природу.</s><s>То је разлог због кога Равел прибегава павани, менуету, валцеру, то је узрок његове неспособности да стварност изрази другачије — чак и онда кад га она притискује и мучи — то је повод оног основног и дубоког сукоба који одражава његово дело -{Tombeau de Couperin}-.</s><s>А тај основни сукоб, односно његово објашњење, уноси светлости и у ону карактеризацију његовог стила која се формулише са -{Tour de force}-.</s><s>Иако је Равел написао концерт за једну руку, написао композицију у којој жонглира са кичом (-{Tzigane}-), написао Болеро на једној јединој музичкој фрази коју је цизелирао годинама, дао јединствене примере најаутентичнијег валцера, ипак је „остао Равел”, на висини своје недостижне префињености.</s><s>Ово упорно пркошење напорима да се победе мртве схеме и папирни задаци које је названо -{Tour de farce}- представља само другу форму оног истог настојања да се прикрију латентне супротности друштва, привидном борбом са елементима за освајање истине.</s><s>И Клод Дебиси је имао своју Кутију играчака, и у његовим композицијама ветар прича о ономе што је видео на Оријенту, а клавирски звук дочарава мирисе мора, живот морских таласа и сунчаних зракова који се у њима купају.</s>
<s>То је особеност Равеловог импресионизма, а истовремено једна од најтипичнијих одлика музичког импресионизма уопште.</s>
<s>Стваралаштво</s>
<s>Ратни другови
Пишући Прелудијум, Фугу, Форлану, Ригодон, Менует и Токату — ставове ове композиције — Равел се одужио сенима својих у рату палих другова чија имена се налазе у зачељу појединих ставова.</s><s>Ова чињеница несумњиво уноси светлости у карактер уметника.</s><s>Она је, израз једног посебног, нарочитог сукоба који се у Равеловом идеолошком назирању одиграо.</s><s>Несумњиво је, композицијом -{Le Tombeau de Couperin}- Равел хтео да саопшти комадић свог животног искуства, свог односа према непосредној стварности.</s>
<s>-{Le Tombeau de Couperin}-
-{Le Tombeau de Couperin}- је адаптација старе музичке форме која је негована у 17. веку, а у којој се низ од неколико музичких комада спаја у целину посвећену једном мајстору, учитељу или умрлом пријатељу.</s><s>У своме делу он је модерном тонском језику прилагодио и саму унутрашњу архитектонику композиције.</s><s>Свака од поменутих пијеса из његовог албума открива један страстан интерес према несталим формама, једну пасију према оживљавању мртвог.</s>
<s>Балет</s>
<s>У односу на остала Равелова остварења, ова склоност не само што није изузетна, него је напротив редовна појава.</s><s>Балет -{Adelaide ou le langage des fleurs}- има фантастичну фабулу у којој се као актери појављују најразноврснији цветови, учествујући у развоју радње.</s><s>Форма је инспирисана бечким валцером (оживљавање прошлости садржано и формално).</s><s>Буфо опера -{L'Heure espagnole}- значила је за Равела једну привлачну могућност да у првој сцени прикаже, својственим хумором, живот једне мале сајџинице препуне минијатурних живих организама (оживљавање машина).</s><s>Форма је реинкарнација опере буфо из 18. века (обнављање нестале форме).</s>
<s>Болеро
У његовом лирском делу -{L'enfant et les sortileges}-, наслони софе одвајају се, седишта нестају, а фотеља тромо храмље као каква огромна крастава жаба, удаљује се ... клупа, канабе, столице од трске дижу, ко руку ко ногу, певајући снажно у хору: „Нема више детета” (Оживљавање употребних предмета).</s><s>У својој јединственој Сонатини из 1905. године, која је и као целина обнављање Клементијевог облика из 18. века, Равел освежава стари француски менует.</s><s>У балету -{Ma mere l'Oye}-, он реинкарнира форму Паване из 16. века.</s><s>У прослављеном Болеру васкрсава прототип данашње обое, -{Hautbois d'amoure}-.</s><s>У балету који је писао по наруџбини Сергија Дијагљева, обнавља митолошку фабулу о -{Dafnisu}- и -{Cloe}-, коју Пан, сећајући се нимфе Сиринкс, ослобађа из ропства пирата.</s>
<s>Референце</s>
<s>Литература</s>
<s>Спољашње везе</s>
<s>-{Maurice Ravel}-
Информација о његовом гробу
Maurice Ravel Frontispice
Free scores by Maurice Ravel in the Open Music Library</s>
<s>Рођени 1875.</s><s>Умрли 1937.</s><s>Француски композитори
Француски пијанисти
Француски Баски</s>
|
1528 | https://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%A5%D0%B0%D1%80%D1%84%D0%B0 | Харфа | <s>Харфа, педална харфа или велика харфа је највећи и најсложенији савремени музички инструмент са жицама које се трзају.</s><s>Жице су разапете вертикално у великом тространом оквиру, који чине усправан стуб на постољу, укосо постављен широки резонатор и на горњој страни карактеристично извијен „врат“ инструмента.</s><s>У постољу се налази седам педала, који преко полуга у стубу дејствују на механизам покретних точкића на врату и прештимавају жице, скраћујући или продужавајући њихову дужину.</s><s>Са својих 46 до 48 жица, харфа захвата (после оргуља и клавира највећи) тонски распон од шест и по октава.</s><s>Жице се трзају прстима обе руке, док се резонатор наслања надесно раме свирача, а обе ноге управљају педалама.</s><s>Зарад лакшег сналажења међу великим бројем жица, свака C-жица (Do) је црвене, а свака F-жица (Ef) је плаве или црне боје.</s>
<s>Звук харфе је богат и племенит, али невелике снаге и продорности, тако да долази до изражаја најбоље у солистичком извођењу или соло-епизодама у оркестру.</s><s>Једино глисандо, који је могућ брзим превлачењем преко већег броја жица, често и обема рукама, може да се пробије и кроз гушћи звук оркестра.</s><s>Захваљујући доста дугом одзвуку жица (претежно дужих), харфа је изузетно погодна као акордски инструмент, нарочито за извођење арпеђата који су и добили име по овом инструменту.</s><s>Следствено, она се често може срести као пратња неком мелодијском инструменту или гласу.</s>
<s>Данашња харфа је производ дугог историјског развоја.</s><s>Њени најстарији преци, у виду лука са затегнутим жицама, су међу најстаријим музичким инструментима уопште.</s><s>Античке културе у разним деловима света познају бројне инструменте харфног типа, а и у средњем веку они су врло омиљени и распрострањени, нарочито као пратња певању.</s><s>У 18. веку је укус рококоа утицао на спољни изглед харфе, који је и данас често китњаст по угледу на старе градитеље, а у то време, упркос још знатним техничким ограниченостима, настају већ и солистичке и концертантне композиције намењене овом инструменту.</s><s>Ипак је тек у 19. веку, усавршавањем педалног механизма, харфа дошла до изражаја, а таква се и до данас одржала без већих измена.</s>
<s>Харфа располаже са седам ножних педала, помоћу којих се сваки тон у свакој од октава мења за пола тона наниже (горња позиција педале) или пола тона навише (доња позиција педале):</s>
<s>Иако су, осим ових, могући и међуположаји, они се не користе у оркестарској пракси јер су интонативно несигурни.</s><s>Из приложеног се дâ закључити да је на харфи немогуће одсвирати тон који је двоструко снижен (♭) или двоструко повишен (x), већ се овакви тонови морају записивати као његов енхармонски тон (нпр: уместо fisis1 треба писати g1).</s><s>Међутим, најдубља жица на харфи (Ces1) није обухваћена механизмом за промену висине, већ се мора по потреби затезати посебним кључем за штимовање.</s><s>Код неких старијих типова харфе, овим механизмом нису обухваћене још две жице, друга најдубља Des1 и највиша ges4.</s><s>Промена положаја педале, а поготово више њих захтева одређено, иако кратко време, те се стога код компоновања обраћа пажња да до њих не долази често и, посебно битно, да не буду многобројне и брзе.</s><s>Ове промене се у нотама означавају унапред, да би било времена да се педалама промене положаји.</s><s>Ово се означава на неколико начина који су овде дати, а односе се на исти пример постављања педала:</s>
<s>Да ли ће се тонови означавати са повисилицама и снизилицама, или са пуним именима таквих тонова, је потпуно свеједно.</s>
<s>Исти пример као претходни, само су у овом случају тонови распоређени тако да горњи ред означава педале десне ноге, а доњи педале леве ноге.</s>
<s>Графички систем обележавања, који означава распоред педала према извођачу.</s><s>Водоравна црта представља средњи (разрешени) положај педале, изнад се записује подигнута педала (снижени тон), а испод спуштена педала (повишени тон).</s><s>Ознаке педала лево од вертикалне црте су педале леве ноге, а десно од ње педале десне ноге.</s><s>Мнои харфисти се служе само овим системом обележавања, јер је најједноставнији и директно показује положај педале.</s>
<s>У оркестру се углавном налази једна харфа, мада у оркестрима троструког или четвороструког састава постоје најчешће две.</s><s>Ређи су примери коришћења већег броја харфи, мада их Арнолд Шенберг (Arnold Schönberg) у Песмама гукања (Gurrelieder) тражи четири, а Рихард Вагнер (Richard Wagner) у Сумраку богова (Götterdämerung) и Микис Теодоракис (Μίκης Θεοδωράκης) у Грку Зорби (Αλέξις Ζορμπάς) чак шест.</s>
<s>Грађа инструмента
Харфу чини тространи оквир са низом жица, разапетих у усправној равни.</s><s>Постоље харфе, назива се и педалијера, јер су у степенастим прорезима смештени педали који служе за прештимавање жица.</s><s>На постољу стоји стуб, кроз чију унутрашњост пролазе полуге које повезују педале са горњим делом механизма за штимовање.</s><s>На супротној страни од стуба налази се коси крак оквира који се назива резонатор.</s><s>Жице су уздужно постављене, а њихов горњи крај везује се за металне чивије, ушрафљене у дрвен врат, који чини горњу, извијену страну оквира.</s><s>За разлику од клавира, харфу штимује сам озвођач пре свирања, посебним кључем на чивијама.</s><s>Жице се праве најчешће од црева, или у новије време од најлона, оне слабије те се морају чешће штимовати.</s><s>У мосту, који повезује резонатор и стуб, налазе се покретни котурићи са по два мала клина: свака жица пролази између клинова двају котурића и када се, притиском на педал, котурић заокрене, његови клинови притисну жицу, скрате њену звучећу дужину и повисе јој тон.</s>
<s>Харфа има 46-48 жица, а како би се извођач снашао међу овим бројним жицама, све C-жице су обојене црвеном бојом, а све F-жице плавом.</s><s>Једанаест жица најдубљег регистра (бас-жице) обмотане сз металном нити.</s><s>Сваки од седам педала у постољу делује на истоимене жице у свим октавама и једновремено их, покретањем котурића, прештимава.</s><s>Педале имају три нивоа, поређани на средњем нивоу означавају C-dur.</s><s>Уколико их од средњег нивоа рапомеримо за ниво навише, добићемо снижене тонове, а у супротном, померивши их за ниво наниже добијамо повишене тонове.</s><s>Педали, по реду поређани гласе: D,C,H,E,F,G,A.</s>
<s>Врсте харфи
Постоји неколико врста харфи, али се у класичној музици данас користе педална и келтска харфа.</s>
<s>Педална харфа
Педална харфа, позната и као велика харфа је највећа међу харфама, а уједно највећи и најсложенији савремени музички инструмент са жицама које се трзају (горе описана).</s><s>Има 46-48 жица и 7 педала којима се управља ногама.</s><s>Са својих 46 до 48 жица, харфа захвата (после оргуља и
клавира) највећи тонски распон од шест и по октава.</s>
<s>Данас је већина харфи са педалом дизајнирана на исти начин, иако се одређени елементи, укључујући боју, материјале и распон жица, очигледно разликују.</s><s>Ипак, примарна ствар која их повезује је механизам педала у коме се мењају њихови кључеви.</s><s>Постоје две врсте механизама педала - једноструког и двоструког дејства.</s><s>Док први омогућава да се свака жица свира на само две позиције, други нуди већу флексибилност са сваком жицом која се свира на три позиције.</s><s>Харфа са великим педалама, која се често користи на концертима, обично долази са опсегом од 47 жица, које покривају више од шест октава.</s><s>Знатно је већа и тежа чак и од великих харфи са полугом, које обично имају 34 или 38 жица.</s>
<s>Келтска харфа</s>
<s>Келтска харфа је мања од педалне, висине од 80 до 140 центиметара.</s><s>Зависно од модела има између 22 и 38 жица.</s><s>Тежине је од 5,5 до 15 килограма.</s><s>Називи келтска харфа, харфа с полугом, народна харфа или готска харфа су имена која се често користе наизменично, иако могу имати мале разлике.</s><s>На пример, готске харфе имају тању звучну плочу и много су уже у поређењу са келтским харфама које су обично ниже главе и округлије.</s><s>Термин народна харфа се често користи за описивање било које харфе без педала, посебно ако је пореклом из одређене културе.</s>
<s>Жичана харфа
Жичана харфа се такође назива и галска харфа и има прилично робусну конструкцију.</s><s>Техника која се користи у жичаним харфама је прилично јединствена.</s><s>Захтева сложен систем пригушивања одређених жица, док се другима дозвољава да звоне.</s><s>Већина харфиста на жичаним харфама за свирање користи своје нокте, али се могу користити и јастучићи за прсте.</s><s>Са својим карактеристичним звуком попут звона, жичане харфе су посебно погодне за келтску музику.</s>
<s>Харфа са укрштеним струнама
Ове харфе имају два реда жица распоређених под угловима који им омогућавају да прелазе једна преко друге.</s><s>Ова потпуно хроматска харфа има један ред жица које носе природне ноте и други ред који носи равне и оштре ноте.</s>
<s>Извођачка техника</s>
<s>Харфа је, за разлику од свих осталих инструмената, који су на овај, или онај начин оспособљени за извођење хроматике, због описаног система штимовања, дијатонски инструмент.</s><s>Пошто све жице истовремено мењају тонску висину, не могу се одједном добити хроматске варијанте истога тона, па ни њихово узастопно извођење, уз прештимавање, обично не делује добро јер се жица прештимава још док траје одзвук, а то се најчешће чује.</s><s>Делимично, за два-три узастопна полустепена, хроматику може да замени енхармонија, нпр. уместо b-h-c-cis изводи се ais-h-c-des.</s><s>Карактеристичан начин извођења на харфи јесте глисандо - брзо превлачење руке преко свих, или већег броја жица.</s><s>Харфа се свира са по четири прста обе руке (мали прст обе руке се не користи).</s><s>Пошто је резонатор ослоњен о десно раме и колени свирача, десна рука има краћи захват и намењује јој се виши регистар, док лева захвата, по потреби, цео распон инструмента.</s><s>Акорди изводе се на харфи редовно у кратком, брзом разлагању- арпеђату (термин "арпеђо" је и настао због типичности оваквог свирања на харфи - итал. игра).</s><s>Ово се подразумева, па ако се у нотацији стави и вијугава линија, као уобичајена ознака за арпеђо, то за харфу значи изразитије, спорије разлагање; напротив, ако желимо да акорд акорд буде одсвиран сасвим симултано, то се назначује средњом заградом дуж акорд, или изричито: non arpeggiato.</s><s>Нарочито лепим, поетичним, али и врло тихим звуком одликују се флажолети харфе.</s><s>Користе се октавни (други аликвот), као још најзвучнији, с тим што се и додир- на половини дужине жице- и трзај врше истом руком.</s><s>Употребљиви распон оваквих тонова је (звучно) од g до е3, нотирају се за октаву ниже од жељеног звука, уз кружић изнад ноте.</s>
<s>У новијој примени харфе наилази се на још низ посебних извођачких поступака:
пригушени, стакато-тонови, који се изводе тако што се свака жица одмах после трзаја заустави у треперењу
свирање непосредно уз резонатор, који даје оштрији звук, сличан чембалу или гитари
трзање жица ноктима, уместо јагодицама прстију, такође са оштријим, помало металним звуком
ударање шаком по гласњачи резонатора, са звуком сличним тимпану
Музика за харфу нотира се (као и клавирска) на два линијска система: горњи се односи на десну руку и носи виолински кључ, доњи на леву, претежно са бас-кључем.</s>
<s>Историја</s>
<s>Најраније харфе и лире су нађене у Сумеру, 3500 п. н. е, и неколико харфи је пронађено у гробним јамама и краљевским гробницама у Уру.</s><s>Неки од најстарији приказа харфе на египатским споменицима и примерци нађени у гробницама указују на велику старост овог типа инструмента, као и на његово порекло од лука са напетом тетивом.</s><s>Харфни инструменти постоје у свим старим културама: осим Египћана (лучна харфа) и Асираца (угласта), они се налазе и код Јевреја (кинор, небел) и Грка (тригонон- први тип са потпуним, тространим оквиром, који омогућује боље затезање жица).</s><s>У средњовековној Европи наставља се превасходно пратећа улога харфе (нарочито је омиљена ирска харфа) у пракси трубадура и минезенгера.</s><s>Од 14. века привремено потиснута од лауте, харфа постаје поново популарна у доба рококоа, када добија и изразито декоративан изглед, који је до данас сачувала.</s><s>Током 16. и 17. века, чине се бројни покушаји да се она хроматизује, како би одговарала сложенијим захтевима музичке праксе.</s><s>Тек крајем 19. века дошло се до успешног решења (Плејелова хроматска харфа), али оно није шире прихваћено.</s><s>Париски градитељ Ерар први поставља систем педала са двоструким ходом, па тиме и основу савремене харфе.</s>
<s>Као солистички инструмент харфа се више користи тек од 18. века, када настају и најпознатији концерти за њу: Хендлов и Моцартов(дупли- за харфу и флауту).</s><s>У то време харфа је делимично укључена у оперски оркестар, али у симфонијски састав улази тек са романтизмом.</s><s>Врхунац истакнуте улоге и мајсторске примене харфе је у музици импресиониста, пре свега оркестарској, али и камерној.</s>
<s>Како звучи музика на харфи:
"Токата и фуга у d-mollu", Јохан Себастијан Бах
"Хендлов концерт", Георг Фридрих Хендл
"Тужна Маргарита за праљком" Дејвид Воткинс</s>
<s>Музички примери</s>
<s>Референце</s>
<s>Литература</s>
<s>"Harps of Their Owne Sorte'?</s><s>A Reassessment of Pictish Chordophone Depictions".</s><s>Alasdair Ross, Cambrian Medieval Celtic Studies 36, Winter 1998.</s>
<s>Спољашње везе</s>
<s>HarpColumn.com
HarpSpectrum.org</s>
<s>Жичани инструменти</s>
|
1539 | https://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%92%D0%B5%D1%80%D0%BD%D0%B5%D1%80%20%D0%A5%D0%B0%D1%98%D0%B7%D0%B5%D0%BD%D0%B1%D0%B5%D1%80%D0%B3 | Вернер Хајзенберг | <s>Вернер Карл Хајзенберг (; Вирцбург, 5. децембар 1901 — Минхен, 1. фебруар 1976) био је немачки физичар и добитник Нобелове награде за физику 1932. године, један од оснивача квантне механике.</s>
<s>Квантна механика</s>
<s>Хајзенберг је у јесен 1920. године уписао физику, јула 1923. године је докторирао, а октобра 1927. године, као двадесетшестогодишњак, постављен је за редовног професора Теоријске физике у Лајпцигу.</s><s>У том периоду боравио је у три највећа светска центра теоријске атомске физике тог времена.</s><s>У Минхену је урадио докторат под руководством А. Зомерфелда, у Гетингену је у зиму 1922/23. био студент, а 1923/24. асистент М.</s><s>Борна, док је у Копенхагену, код Нилса Бора, прво, 1924/25, био у посети, а 1926. године је постављен за предавача из теоријске физике.</s>
<s>Године 1925. је открио матричну механику, прву формулацију квантне механике.</s><s>Његова Релација неодређености, откривена 1927, тврди да одређивање позиције и импулса честице нужно садржи грешке, а производ ове две грешке је већи од, или једнак одређеној Планковој константи.</s><s>Заједно са Бором, он ће формулисати Копенхагенску интерпретацију квантне механике.</s>
<s>Добио је Нобелову награду за физику 1932. године „за стварање квантне механике, њену примену која је, -{inter alia}-, довела до открића алотропских форми водоника“.</s>
<s>Рад за време рата
Нуклеарна фисија је откривена у Немачкој 1938.</s><s>Хајзенберг је остао у Немачкој за време Другог светског рата, радећи под нацистичким режимом.</s><s>Водио је немачки програм нуклеарног оружја, али опсег његове сарадње са нацистима није сасвим разјашњен.</s>
<s>Открио је Бору постојање овог програма на конференцији у Копенхагену, септембра 1941.</s><s>После овог сусрета, велико пријатељство између Бора и Хајзенберга је окончано.</s><s>Бор се касније придружио Пројекту Менхетн.</s><s>Немачка није успела да произведе атомску бомбу.</s>
<s>Спекулише се да је Хајзенберг имао моралне сумње, и да је покушавао да успори пројекат.</s><s>Он лично је такође покушавао да ствари прикаже тако после рата, и књига Томаса Пауера, „Хајзенбергов рат“, као и представа „Копенхаген“ Михаела Фрајна су усвојиле овакву интерпретацију.</s>
<s>Фебруара 2002. се појавило писмо које је Бор написао Хајзенбергу 1957. (али га није послао).</s><s>У том писму Бор каже да Хајзенберг када су се састали 1941, није изразио никакве моралне проблеме у вези пројекта прављења бомбе, да је Хајзенберг провео протекле две године радећи скоро у потпуности на овом пројекту, и да је био убеђен да ће атомска бомба одлучити победника у рату.</s>
<s>Већина историчара науке узима ово као доказ да је претходна интерпретација Хајзенберговог отпора била погрешна, али неки се не слажу, сматрајући да је Бор можда погрешно разумео Хајзенбергове намере, када су се срели 1941.</s>
<s>Поглед уназад
Хајзенберг је написао књигу под насловом „Део и целина“ која говори о његовом животу, пријатељству са Бором, и његовим оценама квантне физике.</s>
<s>„Он лежи овде негде“ био је његов епитаф.</s>
<s>Како се прича, једном су га питали, шта би упитао Бога, ако би се указала прилика.</s><s>Он је одговорио:</s>
<s>Референце</s>
<s>Литература</s>
<s>James Glanz, "New Twist on Physicist's Role in Nazi Bomb".</s><s>The New York Times, February 7, 2002.</s><s>See also Letters to the Editor by Klaus Gottstein and a reply by Jeremy Bernstein in
Department of Physics, Stevens Institute of Technology, Hoboken, New Jersey 07030.</s><s>Received 14 April 2005; accepted 29 July 2005.</s><s>See also individual letters by Klaus Gottstein, Harry J. Lipkin, Donald C. Sachs, and David C. Cassidy.</s><s>Chevalley, Catherine Werner Heisenberg: Philosophie le Manuscrit de 1942 (Éditions du Seuil, 1998)
Eckert, Michael Werner Heisenberg: controversial scientist physicsweb.org (2001)
Goudsmit, Samuel with an introduction by R.V. Jones Alsos (Toamsh, 1986)
Also published in Germany:
Heisenberg, Werner Nobel Prize Presentation Speech, Nobelprize.org (1933)
Werner Heisenberg Biography, Nobel Prize in Physics 1932 Nobelprize.org
Heisenberg, Elisabeth Inner Exile: Recollections of a Life with Heisenberg (Birkhäuser, 1984)
Heisenberg, Werner Physics and Beyond: Encounters and Conversations (Harper & Row, 1971)
See also the annotated English translation: {{harvnb|Hentschel|Hentschel|1996|pp=294–301 Document 95.</s><s>Werner Heisenberg.</s><s>The Theoretical Basis for the Generation of Energy from Uranium Fission [26 February 1942]]}}
See also the annotated English translation:
[This book is a collection of 121 primary German documents relating to physics under National Socialism.</s><s>The documents have been translated and annotated, and there is a lengthy introduction to put them into perspective.]
Hentschel, Klaus The Metal Aftermath: The Mentality of German Physicists 1945–1949 (Oxford, 2007)
Jammer, Max The Conceptual Development of Quantum Mechanics (McGraw-Hill, 1966)
Junk, Robert Brighter Than a Thousand Suns: A personal history of the atomic scientists (Harcourt, Brace, 1958)
Kant, Horst Werner Heisenberg and the German Uranium Project / Otto Hahn and the Declarations of Mainau and Göttingen, Preprint 203 (Max-Planck Institut für Wissenschaftsgeschichte, 2002)
as PDF
Macrakis, Kristie Surviving the Swastika: Scientific Research in Nazi Germany (Oxford, 1993)
Norman M. Naimark The Russians in Germany: A History of the Soviet Zone of Occupation, 1945–1949 (Belkanp, 1995)
The author has been a group leader at the Institute of Technical Physics of the Russian Federal Nuclear Center in Snezhinsk (Chelyabinsk-70).</s><s>Pash, Boris T. The Alsos Mission (Award, 1969)
Rose, Paul Lawrence, Heisenberg and the Nazi Atomic Bomb Project: A Study in German Culture (California, 1998).</s><s>For a critical review of this book, please see:
Schaaf, Michael: Heisenberg, Hitler und die Bombe.</s><s>Gespräche mit Zeitzeugen.</s><s>GNT-Verlag. .</s><s>Walker, Mark Eine Waffenschmiede?</s><s>Kernwaffen- und Reaktorforschung am Kaiser-Wilhelm-Institut für Physik, Forschungsprogramm "Geschichte der Kaiser-Wilhelm-Gesellschaft im Nationalsozialismus" Ergebnisse 26 (2005)
Born, Max The statistical interpretation of quantum mechanics.</s><s>Nobel Lecture – 11 December 1954.</s><s>Cassidy, David C. Werner Heisenberg : A Bibliography of His Writings, Second, Expanded Edition (Whittier, 2001)
Dörries, Matthias Michael Frayn's 'Copenhagen' in Debate: Historical Essays and Documents on the 1941 Meeting Between Niels Bohr and Werner Heisenberg (University of California, 2005)
Fischer, Ernst P. Werner Heisenberg: Das selbstvergessene Genie (Piper, 2002)
Heisenberg, Werner "A Scientist's case for the Classics" (Harper's Magazine, May 1958, p. 25–29)
Heisenberg, Werner Across the Frontiers (Harper & Row, 1974)
Kleint, Christian and Gerald Wiemer Werner Heisenberg im Spiegel seiner Leipziger Schüler und Kollegen (Leipziger Universitätsverlag, 2005)
Papenfuß, Dietrich, Dieter Lüst, and Wolfgang P. Schleich 100 Years Werner Heisenberg: Works and Impact (Wiley-VCH, 2002)
Powers, Thomas, "The Private Heisenberg and the Absent Bomb" (review of Werner and Elisabeth Heisenberg, My Dear Li: Correspondence, 1937–1946, edited by Anna Maria Hirsch-Heisenberg and translated from the German by Irene Heisenberg, Yale University Press, 312 pp., $40.00), The New York Review of Books, vol.</s><s>LXIII, no.</s><s>20 (December 22, 2016, pp.</s><s>65–67.</s><s>"Heisenberg, Carl Friedrich von Weizsäcker, and...</s><s>Karl Wirtz [during World War II led] an effort [to prevent] a complete shutdown [of work toward a German atom bomb], which would condemn young physicists to military service... or takeover by Nazi extremists who might think an atomic bomb could still give Hitler a complete victory." (p. 66.) Desiring on ethical grounds to prevent the introduction of nuclear weapons into the world, the key German nuclear physicists "'agreed... not to deny [the feasibility of] an atomic bomb, but... to [argue] that it could not be implemented within a realistic time frame...'" (p. 67.)
Rechenberg, Helmut und Gerald Wiemers Werner Heisenberg (1901–1976), Schritte in die neue Physik (Sax-Verlag Beucha, 2001)
Rhodes, Richard The Making of the Atomic Bomb (Simon and Schuster, 1986)
Schiemann, Gregor Werner Heisenberg (C.H. Beck, 2008)
von Weizsäcker, Carl Friedrich and Bartel Leendert van der Waerden Werner Heisenberg (Hanser, Carl GmbH, 1977)</s>
<s>Спољашње везе</s>
<s>Critical Resources: Heisenberg Uncertainty Principle
The Nobel Prize in Physics 1932
Werner Heisenberg images
About Werner Heisenberg
Annotated Bibliography for Werner Heisenberg from the Alsos Digital Library for Nuclear Issues
MacTutor Biography: [http://www-groups.dcs.st-and.ac.uk/~history/Biographies/Heisenberg.html Werner Karl Heisenberg Heisenberg/Uncertainty biographical exhibit by American Institute of Physics.</s><s>Key Participants: Werner Heisenberg – Linus Pauling and the Nature of the Chemical Bond: A Documentary History''
Werner Heisenberg: Atomic Physics Mentorees</s>
<s>Рођени 1901.</s><s>Умрли 1976.</s><s>Немачки физичари
Нобеловци за физику
Доктори физике
Немачки нобеловци</s>
|
1540 | https://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%9A%D1%99%D1%83%D1%87%20%28%D0%BC%D1%83%D0%B7%D0%B8%D0%BA%D0%B0%29 | Кључ (музика) | <s>Кључ (фр. и ) је у музици ознака опсега висине тонова који ће бити записани у нотном систему.</s><s>У партитурама за инструменте са одређеном висином тона се данас користе три врсте кључева: Ге-кључ, Еф-кључ и Це-Кључ.</s><s>Сва три носе имена по тону чија се позиција у нотном систему њиме обележава.</s>
<s>Ако се изнад или испод кључа налази мали број 8, иста означава транспозицију партитура за једну октаву навише (ако је број изнад кључа) или наниже (ако је број испод кључа).</s><s>Ова ознака се по правилу среће само код Ге и Еф-кључева.</s>
<s>Ге-кључ</s>
<s>Ге-кључ (такође виолински кључ) је, одмах после бас-кључа, најчешће коришћен кључ.</s><s>Њиме се означава место тона -{g}-1 у нотном систему, које се налази тачно на почетку завоја знака.</s><s>Већина дрвених дувачких инструмената, као и лимени дувачки инструменти са опсегом у вишим регистрима, удараљке са одређеном висином тона као и виолине се записују у виолинском кључу.</s>
<s>У време барока, Ге-кључ се понекад писао на првој линији нотног система.</s><s>Овакав кључ се назива француски виолински кључ а још увек се понекад користи у партитурама за ес-кларинете и ес-трубе.</s>
<s>Осим ових, у вокалној музици се може срести још и тзв. тенорски виолински кључ који на сам кључ има додате и две заграде, које уоквирују 4 линију нотног система, но, кључ се сматра идентичним обичном виолинском кључу са 8 испод, односно, све што је нотирано у овом кључу звучи октаву ниже.</s><s>Он се користи само за писање вокалних деоница тенора.</s>
<s>Еф-кључ</s>
<s>Еф-кључ (такође бас-кључ) којим се означава место -{f}- (мало еф) у нотном систему.</s><s>Мало еф се налази на линији између две тачке које припадају овом симболу или на тачки којом почиње његов завој.</s><s>Најчешће, ово место је четврта линија нотног система.</s><s>Некад је овај кључ означавао мало еф на средњој линији нотног система и носио је назив баритон кључ, али се овај запис у савременој нотацији изгубио.</s>
<s>У овом кључу се најчешће бележе инструменти дубљег регистра попут неких лименх и дрвених дувачких инструмената, као и неки од гудачких инструмената.</s><s>Партитур за леву руку харфе се стандардно пише у бас-кључу.</s>
<s>Размесение на нотном стане</s>
<s>Теоретски, било који кључ се може ставити на било који ред.</s><s>Са пет линија на нотном систему и три кључа, постоји петнаест могућности за постављање кључа.</s><s>Шест од њих су сувишни јер резултирају идентичним додељивањем нота редовима (и празнинама) - на пример, кључ Г у трећем реду даје исти положај нота као кључ С у доњем реду.</s><s>Дакле, постоји девет могућих различитих кључева, од којих су сви коришћени историјски: кључ сол у два доња реда, кључ фа у горња три реда и кључ до у било ком реду осим највишег.</s><s>Кључ С у највишем реду је еквивалентан кључу F у трећем реду, али су коришћене обе варијанте.</s><s>Сваки од ових кључева има своје име у зависности од теситуре за коју је најпогоднији.</s><s>Само четири кључа се редовно користе у модерној музици: виолински кључ, басов кључ, алт кључ и тенорски кључ.</s><s>Од њих су најчешћи виолински и басов кључеви.</s><s>Тенорски кључ се користи за горњи регистар неколико инструмената који обично користе басов кључ (укључујући виолончело, фагот и тромбон), док алт углавном користи само алт.</s>
<s>Це-кључ</s>
<s>У данашње време јако ретко коришћени Це-кључ подсећа на два обрнута латинична слова -{C}- која стоје једно над другим.</s><s>Између та два слова стоји ознака у облику врха копља која означава тон -{c1}-.</s><s>Врх овог кључа може обележавати тон це на различитим линијама нотног система и у зависности од овога добија име.</s><s>Најчешће је ово средња линија (алтовски кључ) или четврта линија одоздо (тенорски кључ).</s><s>Поред њих постоје сопрански кључ (тон це на првој линији одоздо) и мецосопрански кључ (друга линија одоздо), који је још познат и као флауталто-кључ јер се у њему пишу деонице за алт флауте.</s><s>Сопрански кључ се некада користио за деонице виолина и А-кларинета.</s>
<s>Алтовски кључ се кориси за деонице виола и ређе тромбона, док се у старијим делима (нпр. Моцарта) користио за вокалне деонице алтова.</s>
<s>Тенорски кључ се некад користио у партитурама виолинчела, фагота и тромбоне за које се данас по правилу користи бас-кључ.</s><s>Данас се пак дешава да се високе деонице за ове инструменте пишу и тенорском кључу да би се избегла честа промена између бас и виолинског кључа, који чешће виђена алтернатива.</s>
<s>Сви ови кључеви, којих је некад било чак осам, су били уведени у употребу у доба ренесансе када се започело са штампањем музике.</s><s>Наиме било је велких проблема са штампањем помоћних линија што се ефикасно избегавало употребом ових кључева.</s><s>Иако данас овакви проблеми не постоје, горенаведени кључеви су се у мањој мери одржали у музичкој литератури.</s>
<s>Референце</s>
<s>Музичка терминологија</s>
|
1554 | https://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%97%D0%B0%D1%81%D1%82%D0%B0%D0%B2%D0%B0%20%D0%92%D0%BE%D1%98%D0%B2%D0%BE%D0%B4%D0%B8%D0%BD%D0%B5 | Застава Војводине | <s>Застава Аутономне Покрајине Војводине је један од симбола Војводине.</s><s>Према Статуту Војводине усвојеном у мају 2014. године, Војводина има две заставе, званичну и традиционалну.</s><s>Званична застава је усвојена на седници Скупштине Војводине 27. фебруара 2004. године, док је традиционална застава, базирана на традиционалној српској тробојци из 1848. године, усвојена Статутом Војводине из 2014.</s><s>Док је увођење традиционалног грба и заставе усвојена гласањем 15. септембра 2016.</s>
<s>Опис</s>
<s>Званична застава</s>
<s>Званична застава Војводине је у основи српска тробојка (црвено–плаво–бело), која симболизује припадност АП Војводине Републици Србији, са знатно проширеним плавим пољем на које су смештене три жуте петокраке распоређене у троугао које представљају три области Војводине, Срем, Банат и Бачку, а подсећајући на заставу ЕУ, означавају тежњу Војводине ка европским вредностима и интеграцијама.</s><s>Хералдички изворник овог мотива на застави Војводине је преузет са Летонског споменика слободе.</s>
<s>Пропорције заставе су 1:2 (висина:дужина).</s>
<s>Поводом усвајања ове заставе, од стране више невладиних организација из Војводине је 2003. године покренута иницијатива за оцену уставности ове Одлуке покрајинске скупштине пред Уставним судом Републике Србије.</s>
<s>Традиционална застава
Опис изгледа традиционалне заставе АП Војводине гласи: „Застава АП Војводине јесте традиционална тробојка са хоризонталним пољима истих висина црвене, плаве и беле боје, одозго надоле, са традиционалним грбом или без.</s>
<s>Пропорције заставе су 2:3 (висина:дужина)”.</s>
<s>Историјске заставе</s>
<s>Застава Српске Војводине из 1848. (српска тробојка)</s>
<s>Од Мајске скупштине у Сремским Карловцима 1848. године и формирања Српске Војводине, као њена застава је званично употребљавана српска тробојка.</s>
<s>Застава Српске Војводине из 1848. (застава српског војводе)</s>
<s>1848. године је Аустријско царство подарило војводи Стевану Шупљикцу заставу Српске Војводине.</s><s>Ова застава је жуте боје, са црним двоглавим аустријским орлом.</s><s>Испод орла је натпис „Царско и краљевско војводство српско 1848“, док се на грудима орла налази војводски плашт, на коме је штит са крстом и оцилима.</s>
<s>Полеђина заставе је плава, а на њој се налази Свети Ђорђе, док је руб полеђине сачињен од црвено-плаво-белих троуглова.</s><s>Оригинална застава чува се у Народном музеју Панчево.</s>
<s>Види још
Грб Војводине
Застава Србије</s>
<s>Референце</s>
<s>Спољашње везе
Застава Војводине
Предложена застава Војводине од стране партије ЛСВ
Застава Војводине
Мирољуб Мијушковић: (Не)спорни симболи Војводине</s>
<s>Заставе Србије
Култура Војводине</s>
|
1556 | https://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%90%D1%80%D0%BF%D0%B5%D1%92%D0%B0%D1%82%D0%BE | Арпеђато | <s>Арпеђато (-{arpeggiato}-), скраћено -{arp.}-, је начин растављеног свирања акорада како се они изводе на харфи (од чијег је италијанског назива, -{Arpa}-, и потекло име).</s><s>Обележава се усправном таласастом линијом испред акорда и он означава да се акорд раставља од најнижег ка највишем тону (горња слика).</s>
<s>Ако се на таласастој линији налази стрелица окренута наниже, арпеђато се изводи обрнуто, од највишег тона ка најнижем (доња слика).</s><s>С обзиром да су при свирању на харфи акорди арпеђирани, посебно се напомиње када све тонове акорда треба свирати истовремено ознаком -{non arp.(eggiato)}-.</s>
<s>Музичка терминологија</s>
<s>it:Abbellimento#Arpeggio</s>
|
1560 | https://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%9C%D0%B0%D1%98%D1%81%D0%BA%D0%B8%20%D0%BF%D1%80%D0%B5%D0%B2%D1%80%D0%B0%D1%82 | Мајски преврат | <s>Мајски преврат је био државни удар и војни пуч у ком су убијени краљ Александар Обреновић и његова жена, краљица Драга и око две стотине њихових сродника, чиме је прекинута лоза династије Обреновић, која је владала Србијом од средине 19. века.</s>
<s>Након Мајског преврата на чело Србије је дошла династија Карађорђевић.</s><s>Преврат је имао велики утицај на однос Србије и европских сила, зато што су се Обреновићи политички ослањали на Аустроугарску, а Карађорђевићи на Француску.</s>
<s>Сам догађај, убиство краља и краљице, спровела је група официра и цивила-завереника на чијем је челу била два официра Драгутин Димитријевић Апис и Антоније Антић.</s><s>То је било у ноћи између 28. маја и 29. маја 1903. године (по старом календару).</s><s>На исти дан 35 година раније је убијен кнез Михаило Обреновић у Кошутњаку.</s><s>Најистакнутији завереници на челу са Аписом су касније, са многим придошлицама, основали милитаристичку организацију из сенке, звану „Уједињење или смрт“, познату још по неформалном имену „Црна рука“ .</s>
<s>Позадина
Популарност краља Александра је опала након његове женидбе Драгом Машин, бившом дворском дамом своје мајке Наталије, удовицом инжењера Светозара Машина, која је била старија од њега 13 година и пореклом није била из краљевске породице, што је у то време било општеважеће правило за женидбу престолонаследника и краљева.</s><s>Краљев отац, бивши краљ Милан Обреновић, није одобравао брак и није се више враћао у Србију, а умро је у Бечу 1901.</s><s>Против брака се побунила и краљева мајка Наталија, пишући му из Русије негативно о Драги Машин.</s><s>Због затегнутих односа са другим државама због ове женидбе, краљ Александар се у спољној политици окренуо Русији, пустивши претходно из затвора радикале оптужене за Ивањдански атентат на краља Милана.</s>
<s>После смрти краља Милана, краљ Александар је у знак наводне краљичине трудноће, помиловао све политичке осуђенике и 20. марта 1901. саставио нову владу на челу са радикалом Михаилом Вујићем.</s><s>У влади су се налазили представници Народне радикалне и Либералне странке.</s><s>Краљ Александар је потом донео нови Октроисани устав, чија је главна карактеристика била увођење дводомног система, који се састојао из Сената и Народне скупштине.</s>
<s>Велики проблеми за краља Александра настали су због непостојеће трудноће краљице Драге.</s><s>На ово је први реаговао Царски двор у Петрограду и није желео да прими краља и краљицу у обећану посету.</s><s>Краљ Александар је за то окривио радикале, и нову поставио владу на челу са генералом Димитријем Цинцар-Марковићем 6. новембра 1902. године.</s>
<s>Због све веће одбојности руског двора, краљ Александар је од јесени 1902. године настојао да се поново приближи Аустрији а извесне кораке предузимао је и раније.</s><s>Већ у јануару 1902. године краљ Александар је послао у Беч свог личног секретара Милоша Петронијевића са обећањем да ће питање свог наследника решити у споразуму са суседном монархијом, тако што ће посинити једног од потомака женске линије Обреновића, који живе у Аустроугарској.</s><s>На то је оштро протестовао руски министар спољњих послова, гроф Александар Ламздорф, када је крајем 1902. у Нишу дошао у посету краљу Александру.</s>
<s>Радници и студенти приредили су 23. марта 1903. масовне демонстрације, а оне су се претвориле у сукоб с полицијом и војском.</s><s>Том приликом погинуло је шест особа.</s><s>Након тога, краљ је 25. марта 1903. године извршио два државна удара у размаку од једног сата.</s><s>Првим ударом је укинут Устав из 1901. и распуштени су Сенат и Народна Скупштина.</s><s>После тога су извршена нова постављења краљевих људи у Сенату, Државном савету и судовима.</s><s>Затим је у раним јутарњим часовима краљ вратио на снагу устав.</s><s>Након овога, влада је спровела изборе 18. маја 1903. које је добила.</s><s>Уједно, ово је била последња победа краља Александра на политичком пољу.</s>
<s>Постоје одређени наводи како је краљ, заједно са председником владе, генералом Димитријем Цинцар-Марковићем у то време припремао протеривање краљице Драге.</s><s>Према овом плану, Драги је саопштено да заједно са Цинцар-Марковићем треба да отпутује у бању Франценсбад, како би лечила проблеме због којих није могла да затрудни.</s><s>Но, надаље би јој било онемогућено да се врати у Србију, и то на исти начин како је Александар претходно протерао своје родитеље.</s><s>Ово је требало реализовати 5/18. јуна, али преврат је то спречио.</s>
<s>Завера</s>
<s>Млади официри су се бунили због краљичине лажне трудноће и непрестаним испадима њеног млађег брата, за кога се залагала да буде престолонаследник.</s><s>Њеним именом су називани поједини пукови српске војске, краљичин рођендан је био обележаван широм Србије, док су официрима касниле плате због којих су упадали у дугове.</s>
<s>У августу 1901. коњички поручник Антоније Антић, капетани Радомир Аранђеловић и Милан Петровић и поручници Драгутин Димитријевић Апис и Драгутин Дулић сковали су заверу да убију краља и краљицу.</s><s>Први састанак био је 6. септембра 1901. у стану поручника Антића.</s><s>Касније су се завереницима придружили поручник Милан Маринковић и потпоручник Никодије Поповић.</s><s>По првом плану краљ и краљица су требало да буду убијени на забави код Коларца приликом краљичиног рођендана, 11. септембра, али је тај план пропао.</s><s>Развијајући акцију у војним редовима, завереници официри одлучили су да упознају и грађане политичаре са својим намерама.</s><s>Први је био упознат Ђорђе Генчић, члан владе која је дала оставку у знак протеста против краљеве веридбе с Драгом Машин, а уједно и рођени ујак Антонија Антића.</s><s>Генчић је у разговорима са страним представницима у Београду и на својим путовањима у иностранству покушавао да сазна како би се примио чин промене на престолу у Србији, ако би краљ умро без деце.</s><s>Показало се да Аустроугарска не намерава истицати кандидатуру ниједног од својих принчева, јер је очекивала тешкоће и препреке од стране Русије.</s><s>Из истих разлога, плашећи се отпора из Беча, ни Русија није била расположена да истиче кандидатуру неког од својих принчева.</s>
<s>Међутим сазнало се да кандидатура кнеза Петра Карађорђевића, који је живео као обичан грађанин у Женеви, не би наишла на сметњу.</s><s>Зато је београдски трговац Никола Хаџи Тома уведен у заверу, а затим послат у Швајцарску да се састане с Петром и упозна га са завером.</s><s>Петар није хтео да пристане на убиство и ослањајући се на такво његово расположење, једна група старијих завереника, којој је на челу био генерал Јован Атанацковић, је покушала је да наметне своје мишљење да се краљ Александар само натера на абдикацију и протера из земље.</s><s>Међутим, преовладало је мишљење да би то било најгоре решење (због страха да би Обреновићи из иностранства могли да се боре за повратак на власт) и на предлог капетана Драгутина Димитријевића, Радомира Аранђеловића и Анте Антића, одлучено је да краљ и краљица буду убијени.</s><s>Завереници су се на то обвезали писменом заклетвом.</s><s>Пошто је пропао и план да краљ и краљица буду убијени на прослави педесетогодишњице Београдског певачког друштва, одлучено је да се убиства изврше у самом двору у ноћи између 28. и 29. маја према јулијанском календару.</s>
<s>Пуч</s>
<s>Почетна акција</s>
<s>На двору је увече 28. маја (10. јуна) приређена вечера за чланове владе и краљичину породицу.</s><s>После вечере је госте забављао оркестар Краљеве гарде.</s><s>Одређени завереници из унутрашњости стигли су у Београд уочи тог дана, под разним изговорима.</s><s>Са својим београдским друговима су, подељени у пет група, провели до поноћи у кафанама по вароши, а затим су се сви нашли у Официрском дому, у коме су се, по задатку, претварали да су у алкохолисаном стању, мада су се поједини од њих заиста напили.</s><s>Полицијски агенти, који би повремено свраћали у Дом да осмотре прилике, били су збуњени.</s><s>Неки од официра су од музичара бесомучно почели да наручују да им се свира „Коло краљице Драге” и штавише су наздрављали краљевском пару.</s><s>У 00:45, Драгутин Димитријевић Апис је командовао полазак у двор.</s><s>У том тренутку генералштабни пуковник у пензији Александар Машин, брат Драгиног првог супруга, већ је био пошао у касарну дванаестог пука, да преузме команду над београдским трупама, а потпуковник Петар Мишић се спремао да са својим батаљоном из једанаестог пука пође пред двор.</s><s>Одређени завереници били су већ опколили куће министара Цинцар-Марковићеве владе и блокирали команде, које су се морале прво запосести.</s><s>Гардијски поручник Петар Живковић (потоњи југословенски премијер), је у тачно 02:00 отворио завереницима дворска врата.</s><s>Завереници су упали у двор и сукобили се са гардом.</s><s>Када су дошли до просторија ађутанта, на тој позицији су затекли свог сарадника у завери, потпуковника Михаила Наумовића, који је у насталом хаосу грешком убијен заједно са капетаном Миљковићем, кога је Апис покушао да заштити.</s><s>Како се Антоније Антић касније присећао, Апис и Миливојевић су покушали да спрече Миљковића да реагује, те су га ухватили за уста, али један официр, који није био упућен да је Наумовић део завере (могуће је да је реч о Бранивоју Јовановићу) је пуцао у дежурне.</s><s>Антић је тврдио да он и Апис сносе део одговорности, јер чак и када је акција отпочела нису обавестили поједине заверенике о Наумовићевој улози.</s>
<s>Потрага за краљевским паром
Како је план био да Наумовић откључа врата краљевских одаја у Старом конаку, тада делу дворског комплекса, а официри нису успели да пронађу никакве кључеве у његовим џеповима, врата краљевих одаја била су разбијена динамитом, који је обезбедио инжењерски поручник Милутин Лазаревић.</s><s>Један од ранијих извештаја Лазе Костића је, пак, говорио како су Наумовић и Миљковић страдали управо од динамита.</s>
<s>Официри су најпре доспели у Арапски салон, пуцајући у гоблене и у све у шта су стигли, а за шта су сумњали да може да крије улаз у тајне просторије.</s><s>Улетевши потом у краљевску спаваћу собу, пронашли су на тоалетном сточићу Драгин омиљени роман „-{La trahison}-“, окренут на осамдесетој страни, топао кревет, али не и своје мете.</s><s>Како се Антић присећао, услед нестанка струје је настао мрак, цела соба је била тапацирана затворенозеленим тапетама, а с обзиром на то да је било мрачно (официри су имали само свеће), нису могли да виде да ли постоје споредне просторије у којима би се краљевски пар евентуално сакрио.</s><s>У хаосу насталом у дворском комплексу, Апис је запазио како један гардиста бежи низ степенице у двориште и учинило му се да је то краљ, па је потрчао за њим, али га је на дну сачекала чета гардиста.</s><s>У кратком обрачуну је тешко рањен са три метка у груди.</s><s>Стропоштао се низ степениште, али је преживео.</s>
<s>Акција у Београду и остатку Србије
Истовремено са догађајима у дворском комплексу, завереници су отпочели и акцију преузимања контроле над преосталим државним институцијама.</s><s>Жандарми теразијског кварта су пружили само симболичан отпор.</s><s>Најпре су побијена краљичина браћа, Никодије и Никола Луњевица од стране војника којима је командовао потпоручник Војислав Танкосић, а који је вероватно деловао на своју руку.</s><s>Официри су најпре опколили њихову породичну кућу, а потом су браћа, на позив једног свог рођака који је био међу завереницима, разоружана, спроведена у Управу града Београда, где су задржани извесно време.</s><s>Потом су изведени испред зграде и стрељани.</s><s>Танкосић им је, наводно, пре команде за паљбу, цинично поручио „Ижљубите се, висости величанства!", чиме је алудирао на раскалашно понашање ове двојице.</s><s>Председник владе генерал Димитрије Цинцар-Марковић и министар војни, генерал Милован Павловић су убијени код својих кућа.</s><s>Трећи члан Цинцар-Марковићеве владе, министар унутрашњих послова Велимир Тодоровић, који је исто тако требало да буде убијен, био је тешко рањен и живео је све до 1922.</s><s>Мада је почетни план био да се пуковник Димитрије Николић, командант Дунавске дивизије и човек одан краљу, стави у притвор и поштеди, овај је приликом покушаја хапшења успео да се ишуња из своје куће у Улици краља Милутина, те је подигао узбуну у делу својих трупа у бањичкој касарни.</s><s>Њега је телефонским путем обавестио реактивирани заверенички командант Дунавске дивизије, Леонида Соларевић, да је разрешен дужности и да је краљевски пар мртав.</s><s>Николић у ово није поверовао, већ је захтевао да му информацију потврди његов човек од поверења, потпуковник Љуба Милић, такође учесник завере.</s><s>Овај је добио задатак да лично убеди Николића да положи оружје, те је са собом повео капетана Милана Петровића, а успут им се придружио и поручник Милан Гаговић, који је тек тада постао упућен у заверу.</s><s>Иако је Николић исказао жељу да преговара са Милићем, преостала двојица завереника су се машила револвера и дошло је до пуцњаве са обе стране, у којој су погинули Николић, Гаговић и Петровић, док је Милић, без повреда, преузео команду над дивизијом.</s><s>Овај чин се одиграо, по свему судећи, у тренутку док су Обреновићи већ били мртви.</s><s>Од тог тренутка, па у наредних неколико дана, широм Србије је већ дошло до индивидуалних обрачуна са присталицама династије и полугама режима: неке процене говоре да је широм земље побијено око две стотине људи, но није било грађанских нереда.</s>
<s>Проналажење и убиство краљевског пара</s>
<s>У међувремену, потрага за краљевским паром је ушла у други сат, те је настала паника међу завереницима који су запосели дворски комплекс.</s><s>Поручник Антоније Антић је предложио да се двор разори артиљеријом и већ је издао такву команду, но ову је обуставио пуковник Машин.</s><s>У исто време, Ђорђе Генчић је преузео контролу над министарством унутрашњих дела.</s><s>Почеле су да колају гласине да су Александар и Драга побегли тајним тунелима до руског посланства.</s><s>Тада се неко од завереника досетио да се приведе генерал Лаза Петровић, који је до тада био опкољен у згради маршалата, споредном делу комплекса, а који је као ађутант иначе познавао све просторије у двору.</s><s>Њега је, пошто је гвоздена врата споредне дворске зграде у којој је он живео разнео динамитом, привео поручник Станоје Ристић.</s><s>Петровић је негирао познавање тајних пролаза и одаја, но њему је наређено да у року од десет минута покаже где су се сакрили Обреновићи уз претњу смрћу.</s><s>Петровића су по свему судећи у потрагу повели официри Михаило Ристић-Џервинац и Велимир Вемић.</s><s>Он је упорно говорио да у просторијама нема ничега и да треба ићи даље.</s>
<s>Официри су се око 03:50 поново нашли у спаваћој соби, а шта се у наредним тренуцима догађало, предмет је различитих тумачења и извора.</s><s>Сасвим је извесно да је Петровић до самог краја истрајао у тврдњама да не зна где су се сакрили краљ и краљица.</s><s>Већина извора је сагласна и око тога да је у једном тренутку Вемић запазио мали прорез у тапацираном зиду, те да се испоставило да су ту сакривена врата тајне просторије.</s><s>Готово сви историчари пишу да је Петровић у том моменту покушао да поколеба официре у њиховој намери да истраже овај простор, но на крају је, по свему судећи, био приморан да сам позове краљевски пар да изађе из овог скровишта.</s>
<s>Након што су, на краљев очајнички захтев, наводно потврдили своју заклетву краљу, врата у зиду су се раскрилила.</s><s>Потом се све одиграло муњевитом брзином: официри Ристић, Вемић, Илија Радивојевић и Петар Марковић су отворили ватру из својих револвера и пушака.</s><s>Први метак је, према већини извора, испалио Ристић, погодивши краља.</s><s>Краљица је, наводно, покушала тада да заштити супруга својим телом.</s><s>За то време, Петровић (за кога се веровало да је разоружан) је извадио из чизме сакривени револвер, у очајничком покушају да одбрани краљевски пар, но иако је, према неким изворима, чак и ранио једног официра, после свега неколико тренутака је и он пао мртав.</s><s>За то време су многобројни официри из других делова двора, чувши шта се догађа, нагрнули у овај будоар и празнили своје револвере и пушке најпре на краљицу, а потом и на краља.</s><s>Потом су тела касапљена сабљама и бајонетима и, коначно, бачена са терасе у двориште.</s><s>Крвави пир се наставио и после тога.</s>
<s>Након убиства српског краља и краљице пуцано је и на рођену браћу краљице Драге, потпоручнике Николу и Никодија, председника владе Димитрија Цинцар Марковића и министра војног Милована Павловића.</s><s>Тог и наредног дана, убијено је још око две стотине најближих сарадника српског краља, и још 123 најближа члана краљевске породице Обреновић, а са циљем да више никада нико из ове краљевске династије не може остварити претензију на српски престо.</s>
<s>Обдукцију је у раним јутарњим часовима, на билијарском столу у двору извршио др Едуард Михел уз асистенцију др Демостена Николајевића.</s><s>Посмртни остаци Обреновића били су сахрањени у малој цркви Светог Марка која је касније срушена и одакле су 1942. пренети у Цркву Светог Марка у Београду.</s>
<s>Последице</s>
<s>Чланови нове привремене владе окупили су се ускоро, под председништвом Јована Авакумовића, а трупе, постројене пред двором, акламирале су кнеза Петра Карађорђевића као новог краља.</s><s>Народна скупштина се састала 4. јуна 1903. и изгласала Петра Карађорђевића за краља Србије и изабрала посланство, које ће ићи у Женеву, да га доведе.</s><s>„Народно представништво вратило је на снагу Устав из 1888. учинивши мање измене и допуне.</s><s>На овоме Уставу, који је назван Устав од 1903, није било потписа новоизабраног краља Петра I. Потписала га је само влада, а краљ је на Устав имао да се закуне.</s><s>Симболика је била јасна: без учешћа краља народ је доносио Устав, коме се и краљ имао покоравати.“ Одмах после полагања заклетве краља, влада је расписала изборе за народну скупштину на којима су победу однели Радикали и Самостални радикали.</s><s>Они су и формирали нови владу 04.10.1903. у којој више није било представника завереника, односно власт у земљи преузеле су политичке странке, а официри су се посветили својим војничким дужностима.</s>
<s>У самој Србији вест о преврату дочекана је са помешаним осећањима.</s><s>Многи који су кривили краља за ситуацију у земљи били су задовољни, док су они који су га подржавали били разочарани.</s><s>На парламентарним изборима само неколико дана пред атентат краљев кандидат је добио потпуну већину.</s><s>Револтирани елементи војске су се побунили у Нишу 1904, преузимајући контролу над Нишким округом у знак подршке погинулом краљу и захтевајући да се убицама суди за њихов злочин.</s><s>Њихов циљ је такође био да се покаже да војска као целина није и не може бити одговорна за Мајски преврат.</s><s>Као симпатизер династије Обреновић, пуковник Живојин Мишић, (будући војвода) је 1904. пензионисан.</s>
<s>Реагујући на атентат Русија и Аустроугарска су изразиле најоштрији протест због „мучког убиства“.</s><s>Велика Британија и Холандија су повукле своје амбасадоре из Србије, правоснажно замрзавајући дипломатске односе, и увеле санкције Србији које су укинуте тек 1905, након што је завршено суђење атентаторима који су углавном кажњени превременим пензионисањем, уз одговарајуће премије, док неки никада нису кажњени за свој злочин.</s><s>Упркос санкцијама 1904. године у Лондону су на аукцији били лични предмети краља Александра и краљице Драге, као што су свечана униформа краља, венчаница и дијадема краљице.</s>
<s>Светска штампа је углавном са грожењем пренела вест о Мајском преврату.</s><s>Британска штампа („Гардијан“) писала је да су оваквим понашањем Срби „показали да су гори од Арнаута“.</s><s>Ни остали углавном нису имали речи хвале за подухват српских официра.</s>
<s>Након преврата живот у Србији је настављен, са тим да се краљ Петар минимално мешао у политику препуштајући политичким партијама да се боре за власт свим средствима, без жеље да се супротставља „Црној руци“, која је постајала све утицајнија.</s><s>Због преокрета у спољашњој политици, између Србије и Аустроугарске се водио Царински рат или „Рат свиња“, из којег је Србија изашла као победник.</s><s>Чланови „Црне руке“ су касније снабдевали оружјем чланове организације „Млада Босна“, који су 28. јуна 1914. извршили атентат на надвојводу Франца Фердинанда, што је Аустроугарска искористила као повод за Први светски рат.</s><s>Драгутин Димитријевић Апис је стрељан 26. јуна 1917. због оптужбе да је планирао атентат на регента Александра Карађорђевића.</s>
<s>Списак завереника, њихова улога у завери и наставак каријере после 1903.</s><s>Скраћенице: К.з.м - Карађорђева звезда са мачевима број означава степен одликовања, С.</s><s>П. - Солунски процес, УиС - Уједињење или смрт</s>
<s>Генерали у пензији
Илија Ђункић – мало после преврата пензионисан и изабран за државног саветника
Јован Атанацковић – постао министар војни, руководио четничком акцијом у Старој Србији и Македонији.</s><s>Умро у Београду 1921.</s><s>Пуковници
Генералштабни у пензији Александар Машин – Током преврата командовао свим трупама у Београду и руководио извршењем завере.</s><s>Министар грађевина у првој влади после 29. маја, затим начелник Главног генералштаба.</s><s>Пензионисан на захтев Енглеске 1906. године.</s><s>Умро у Београду 1910.</s><s>Артиљеријски Богдан Дамњановић – Током преврата преузео Управу града Београда.</s><s>Мало после завере пензионисан и изабран за државног саветника.</s><s>Умро у Београду.</s><s>Инжењерски Дамјан Поповић – Због неспоразума, из Пирота није кренуо на време, па је у Београд дошао дан касније.</s><s>Постављен за првог ађутанта новог краља и био у делегацији која је довела Краља Петра из Женеве.</s><s>Пензионисан на захтев Енглеске 1906.</s><s>Реактивиран 1912.</s><s>Командовао приликом опседања Скадра.</s><s>1914. пензионисан због реаговања у вези Уредбе о приоритету, па опет реактивиран.</s><s>Носилац К.з.м.</s><s>IV.</s><s>На С.</s><s>П.осуђен на 20 година затвора.</s><s>Умро у Београду као генерал у пензији 1928. године.</s><s>Артиљеријски Леонид Соларевић – Реактивиран 29. маја.</s><s>Командант Дунавске дивизије, Министар војни, па Управник Војне академије.</s><s>Пензионисан по својој молби 1910.</s><s>У ратовима био командант дивизијских области као генерал у резерви све до 1918.</s><s>Умро у Београду.</s><s>Потпуковници
Инжењерски Милош Божановић – После 29. маја краљев ађутант.</s><s>1912. командовао у Кумановској бици Дунавском дивизијом I позива.</s><s>Од 1913. до јануара 1914.</s><s>Министар војни.</s><s>1914-1915. командант Ужичке војске.</s><s>1915. пензионисан као генерал.</s><s>Умро у Београду 1922.</s><s>Генералштабни Михаило Наумовић – грешком убијен у двору 29. маја као дежурни краљев ађутант.</s><s>Пешадијски Петар Мишић – Закаснио 29. маја са батаљоном VI пука.</s><s>Постављен за начелника одељења у Министарству војном.</s><s>Пензионисан на захтев Енглеске 1906.</s><s>Реактивиран 1915. као пуковник.</s><s>Био председник Војног суда за време С.</s><s>П.</s><s>После процеса постављен за команданта Шумадијске дивизије и произведен у чин генерала.</s><s>Од 1918. био командант Дунавске дивизијске области у Београду.</s><s>Умро у Бечу 1921.</s><s>Мајори
Пешадијски Лука Лазаревић – Пензионисан 1906. на захтев Енглеске.</s><s>Пешадијски Миливоје Анђелковић Кајафа - 29. маја командовао батаљоном VII пука пред двором.</s><s>Касније командант тог пука, па затим краљеве гарде.</s><s>У ратовима 1912-1913. командант Јаворског, а затим самосталних одреда.</s><s>1914-1916. командант Дунавске дивизије I позива.</s><s>По објави рата 1914. командује одбраном Београда.</s><s>Иако је имао одобрење од Врховне команде да се повуче, одлучује се за одбрану.</s><s>Учествовао у најтежим борбама на Дрини (Гучево - Мачков камен).</s><s>На Солунском фронту командант Дунавске дивизије.</s><s>Носилац К.з.м.</s><s>III и IV.</s><s>После С.</s><s>П. пензионисан и интерниран на Крфу.</s><s>Умро у Београду.</s><s>Пешадијски Стеван Миловановић – 1912-1913 командант самосталне бригаде.</s><s>1914-1917 командант Моравске дивизије.</s><s>Носилац К.з.м.</s><s>IV степена.</s><s>После С.</s><s>П. пензионисан
Капетани
Пешадијски Александар Глишић – Командовао четом VII пука пред двором.</s><s>Касније се оженио сестричином Драгутина Димитријевића Аписа.</s><s>У Кумановској бици, на Младом Нагоричану, самоиницијативно повео пук у борбу и тада погинуо.</s><s>Тој акцији придаје се највећи значај за победу.</s><s>Пешадијски Алимпије Марјановић – 29. маја био распоређен у Зајечар.</s><s>Био један од главних руководилаца четничке акције и дугогодишњи шеф Горског штаба.</s><s>За време ратова командовао добровољачким одредима.</s><s>Носилац К.з.м.</s><s>IV степена.</s><s>Пензионисан 1918. као пуковник.</s><s>Умро у Београду.</s><s>Пешадијски Василије Мађаревић – У ратовима 1912-1918. командант батаљона и пука.</s><s>Носилац К.з.м.</s><s>III и IV степена.</s><s>У вези са С.</s><s>П.пензионисан.</s><s>Пешадијски Витомир Цветковић – 1912-1913. командант батаљона.</s><s>1914-1915. ађутант команданта Јужних трупа у Скопљу.</s><s>Један од оптужених на Солунском процесу.</s><s>На дан саопштења тужбе у затвору изненада преминуо од срчаног удара.</s><s>Инжењерски Драгољуб Јаша Јеремић – Требало је да учествује у извршењу завере у самом двору, али се у последњем тренутку предомислио и вратио кући, због слабих нерава.</s><s>Био је командант батаљона и пука.</s><s>Носилац К.з.м.</s><s>IV.</s><s>Учествовао у припреми и спровођењу С.</s><s>П.</s><s>Извршио самоубиство 1944. године за време бомбардовања Београда.</s><s>Артиљеријски Драгомир Николајевић
Артиљеријски Драгомир Стојановић Старији– Био ађутант Краља Петра.</s><s>У ратовима командант артиљеријског пука, учествовао 1913. у опсади Једрена.</s><s>Носилац К.з.м.</s><s>IV.</s><s>У вези са С.</s><s>П.пензионисан као пуковник.</s><s>Умро у Београду 1938.</s><s>Пешадијски Драгутин Димитријевић Апис – у заверу увео највећи број официра.</s><s>29. маја повео своју групу из Официрског дома у Двор.</s><s>Рањен у холу двора па није учествовао у самом чину убиства краља и краљице.</s><s>После преврата преведен у генералштабну струку.</s><s>До ратова је био начелник штаба Дринске и Коњичке дивизије.</s><s>Учествовао у руковођењу четничком акцијом као члан Главног одбора у Београду.</s><s>Боравио у Македонији краће време и био члан четничког Комитета у Скопљу и Куманову.</s><s>Члан Врховне централне управе организације УиС.</s><s>У Балканским ратовима није учествовао јер се налазио на лечењу од малтешке грознице (тровања крви) коју је задобио у једној акцији уочи рата, на Косову, где га је војвода Путник послао у извиђање и покушај преговора са албанским вођом Исом Бољетинцем.</s><s>1913/14 био је начелник Обавештајног одељења Главног генералштаба.</s><s>Почетком рата иницирао израду плана за формирање добровољачких одреда који су имали задатак да делују партизански у позадини непријатеља.</s><s>1914/15 начелник штаба Ужичке војске, а потом начелник штаба Тимочке војске.</s><s>Од 1915. са Тимочком војском у повлачењу са задатком да прави одступницу остатку војске.</s><s>У фебруару 1916. предао Драч Италијанима и био последњи српски официр који је отишао на Крф.</s><s>На Крфу помоћник начелника штаба Треће армије и учествује у руковођењу у бици за Горничево и заузеће Кајмакчалана.</s><s>Руководи операцијама Треће армије на Црној реци после којих је ослобођен Битољ.</s><s>У децембру 1916. ухапшен под оптужбом за планирање побуне и намеру преласка на страну непријатеља, а осуђен због наводног атентата на престолонаследника.</s><s>Стрељан у зору 26. јуна 1917.</s><s>Носилац К.з.м.</s><s>III, II, I
Пешадијски Душан Глишић – Иако болестан од делимичне парализе ногу учествовао као командант у ратовима.</s><s>1912. у бици на Младом Нагоричану командант батаљона кога је на сопствену иницијативу увео у борбу и тако зауставио продор турских трупа.</s><s>1914-1915. командант подофицирске школе и Ђачког батаљона у Скопљу из кога су потекли „1300 каплара“.</s><s>Приликом повлачења, болест му се погоршала па су га војници морали носити.</s><s>Да њима не би био терет и да не би био заробљен извршио самоубиство новембра 1915. у Урошевцу.</s><s>Брат Александра и Милутина Глишића који је погинуо на Дрини 1915.</s><s>У Чачку постоји улица Браће Глишића.</s><s>Артиљеријски Ђорђе Ристић – командир батерије доведен пред двор.</s><s>Неколико година касније умро.</s><s>Пешадијски Илија Радивојевић Чича – Са Михаилом Ристићем и Велимиром Вемићем убио краљевски пар.</s><s>После преврата командант жандармерије.</s><s>Један од руководилаца четничке акције.</s><s>Оснивач, први и једини председник Врховне централне управе организације УиС.</s><s>Погинуо 1913. на челу свога пука на Дренку.</s><s>Гардијски Љубомир Костић – довео гарду пред двор, а после преврата остао у гарди.</s><s>Пензионисан на захтев Енглеске 1906.</s><s>Реактивиран 1912.</s><s>Умро у Белој Цркви.</s><s>Артиљеријски Милан Миловановић Пилац – Након преврата, био начелник Генералштабног одељења Министарства војног.</s><s>Заједно са још неколико официра, чланова организације УиС, 1912. био послат, по наређењу војводе Путника, у извиђање терена у правцу Куманова, Скопља и Овчег поља.</s><s>У рату 1912. помоћник начелника штаба Дунавске дивизије, 1913. помоћник начелника штаба Треће армије.</s><s>1914-1915. начелник штаба Друге армије којом је командовао војвода Степа Степановић.</s><s>На Крфу постављен за команданта II бригаде Моравске дивизије.</s><s>Носилац К.з.м.</s><s>IV.</s><s>На С.</s><s>П.осуђен на смрт, па помилован на 20 година затвора.</s><s>Пензионисан као генералштабни пуковник.</s><s>Умро изненада 1933. на једном газдинству у Војводини док је, за рачун власника, надгледао убирање приноса.</s><s>Артиљеријски Милан Нешић
Пешадијски Милан Петровић Ферто – погинуо 29. маја при разоружавању пуковника Димитрија Николића који је пружио отпор са својим трупама на Бањици.</s><s>У овом окршају поред Милана Петровића погинуо је и поручник Милан Гаговић који није био завереник.</s><s>Инжењерски Миленко Недић – 1912-1913. ађутант министра војног и начелник штаба врховне команде.</s><s>1914-1918. командант пука и бригаде.</s><s>Носилац К.з.м.</s><s>IV.</s><s>Умро као бригадни генерал у Београду 1923.</s><s>Артиљеријски Милош Јовановић – Учествовао у ратовима 1912-1918. као начелник штаба дивизије, командант пука и начелник штаба армије.</s><s>Као армијски генерал заробљен 1941.</s><s>Пешадијски Милун Рисимић – 29. маја био у Зајечару.</s><s>У ратовима због болести није учествовао.</s><s>Умро у Београду 1913.</s><s>Инжењерски Михајло Јосиповић – Био одређен да 29. маја чува министра војног у његовом стану до даљњег.</s><s>Артиљеријски Михаило Јовановић – 1912-1913. у штабу I армије.</s><s>1914-1918. начелник штаба дивизије, па начелник штаба III и I армије.</s><s>Умро у Београду као дивизијски генерал у пензији.</s><s>Артиљеријски Михаило Ристић Уча – Први пуцао и са Велимиром Вемићем и Илијом Радивојевићем убио краља и краљицу.</s><s>Кроз прозор двора први објавио да су краљ и краљица убијени па наредио да се баце кроз прозор.</s><s>После преврата све време учествује у четничкој акцији на терену као војвода Џервинац.</s><s>Умро је у Нишу 1915.</s><s>Пешадијски Младен Миливојевић – због добијених рана у ноћи 29. маја одсечена му рука, али као инвалид остао у војсци.</s><s>Инжењерски Петар Прокић –после 1918. пензионисан као пуковник, па радио као директор Жељезничке дирекције у Сарајеву.</s><s>Пешадијски Петар Протић – погинуо у бици код Прилепа 1912.</s><s>Пешадијски Радомир Раша Ранђеловић – био приведен због сумње да учествује у припреми преврата па премештен из Београда.</s><s>Погинуо 1913. године на Говедарнику
Артиљеријски Сава Трипковић – Био одређен да 29. маја чува министра унутрашњих дела у његовом стану до даљњег.</s><s>1912-1913 командант артиљеријског дивизиона.</s><s>1914-1918 интерниран као заробљеник.</s><s>Пензионисан као дивизијски генерал.</s><s>Пешадијски Светозар Радаковић – По наређењу убио председника владе Цинцар-Марковића.</s><s>Пешадијски Сретен Протић – Учествовао као командант у свим ратовима
Пешадијски Стеван Шапинац – У рату 1912-1913 командант батаљона.</s><s>Од последица рањавања остао инвалид.</s><s>1914-1915. командант заробљеничког логора у Нишу.</s><s>После доласка на Крф послат на лечење у Француску.</s><s>У току С.</s><s>П.пензионисан као потпуковник.</s><s>Умро у Београду 1950.</s><s>Пешадијски Тихомир Комненовић – 29. маја преузео команду XVIII пешадијског пука у Топчидеру.</s><s>У ратовима учествовао као командант.</s><s>Поручници
Коњички Александар Грујић
Коњички Антоније Антић – 1914-1915 начелник штаба коњичке дивизије, од 1916. војни аташе у Атини.</s><s>У току С.</s><s>П.пензионисан као пуковник.</s><s>Умро у Београду 1953.</s><s>Пешадијски Божин Симић – гранични официр од 1911.</s><s>Пред рат 1912. по наредби војводе Путника вршио рекогносцирање терена у правцу Качаника и Скопске Црне Горе.</s><s>У рату командир чете.</s><s>1913. придодат црногорској војсци.</s><s>1914-1915. командант батаљона.</s><s>Са Крфа послат у Русију да командује добровољачким батаљоном.</s><s>Носилац К.з.м.</s><s>IV .</s><s>У одсуству на С.</s><s>П.осуђен на 18 година затвора.</s><s>Био у емиграцији све до 1935. а по повратку у земљу ухапшен па пуштен из затвора после шест месеци.</s><s>Био упознат са организацијом пуча 27. марта.</s><s>Априла 1941. био члан делегације која је послата у Москву ради потписивања пакта са СССР.</s><s>После слома 1941. послат у Енглеску.</s><s>1945. постао члан АВНОЈ-а.</s><s>Био амбасадор ФНРЈ у Анкари.</s><s>Коњички Боривоје Грујић
Пешадијски Павле Каримановић - Учествовао у ратовима 1912-1918, командовао разним артиљерским јединицама, током борби на Црне реке, Шуматовачког виса, Скочивара, Крушограда и Суходола, био ванредно унапређен у чин активног артиљеријског мајора, Три пута је рањаван, да би му после трећег рањавања 23. новембра 1916. године биле ампутиране десна рука и десна нога.</s><s>После рата је у Врњачкој Бањи преузео дужност команданта места и управника Одмаралишта за ратне војне инвалиде.</s><s>После С.</s><s>П. пензионисан, умро 1954. године у Београду и сахрањен на Новом гробљу.</s><s>Носилац к.з.м.</s><s>IV и III, златне и сребрне медаље за храброст Милош Обилић, ордена југословенске круне IV и III реда, ордена Светог Саве III реда, Бугарски крст за храброст IV реда, Француски орден Легије части V реда, Француски Ратни крст са палмом, Пољски орден Virtuti Militari V реда.</s><s>Пешадијски Василије Андрић – Командовао у ратовима, а у вези са С.</s><s>П.пензионисан као потпуковник
Пешадијски Владимир Туцовић - Учествовао у ратовима 1912-1918. као командант батаљона и пука.</s><s>Носилац К.з.м.</s><s>IV и III.</s><s>Као члан организације УиС на С.</s><s>П.осуђен на смрт па помилован на 20 година робије.</s><s>Пензионисан 1935. као пуковник.</s><s>Постао члан АВНОЈ-а 1945.</s><s>Умро у Београду 1947.</s><s>Пешадијски Владислав Бешевић
Пешадијски Владислав Ђорђевић – после преврата све време учествује у четничкој акцији на терену.</s><s>У ратовима командује добровољцима.</s><s>Погинуо 1914. са чином мајора.</s><s>Коњички Војин Чолак-Антић – У ратовима командант коњичког пука.</s><s>Носилац К.з.м..</s><s>Умро у Београду као дивизијски генерал у пензији.</s><s>Пешадијски Димитрије Павловић – ухапсио браћу краљице Драге и спровео их до Команде места из стана у коме су били под стражом.</s><s>Учествовао у свим ратовима као командант батаљона и пука.</s><s>Носилац К.з.м.</s><s>IV и III.</s><s>Био гранични официр са седиштем у Шапцу од 1911.</s><s>Пензионисан као пуковник после С.</s><s>П.</s><s>Умро у Београду 1945.</s><s>Пешадијски Драгомир Тодоровић
Пешадијски Драгољуб Николић
Пешадијски Драгутин Дулић - Учествовао у свим ратовима као командант батаљона и пука.</s><s>Носилац К.з.м.</s><s>IV.</s><s>Утопио се у фебруару 1917. након торпиљирања брода којим је из Француске, где је био на лечењу, кренуо за Солун, заједно са генералом Гојковићем, када је сазнао за хапшење свог побратима Аписа.</s><s>Пешадијски Душан Јездић – у четничкој акцији борац и војвода.</s><s>Учествовао у свим ратовима као командант добровољачких одреда, а на солунском фронту командант батаљона у Добровољачком одреду војводе Вука.</s><s>Носилац К.з.м.</s><s>IV степена.</s><s>Након С.</s><s>П.као члан организације УиС смењен, интерниран у логор Лутри, затим у Бизерту.</s><s>Приликом пребацивања осуђеника из Бизерте на Крф утопио се са торпиљираним бродом августа 1917.</s><s>Артиљеријски Душан Оптркић – Водник у батерији пред двором.</s><s>У ратовима командир батерије и артиљеријског дивизиона.</s><s>Након С.</s><s>П.пензионисан као потпуковник.</s><s>Носилац К.з.м.</s><s>IV степена.</s><s>Умро у Београду 1932.</s><s>Пешадијски Живојин Ђорђевић – Командир чете у батаљону VI пука пред двором
Пешадијски Јован Мирчић - био приведен због сумње да учествује у припреми преврата па премештен из Београда
Пешадијски Јовица Јовичић – Командовао другим батаљоном VI пука пред двором.</s><s>1912-1918. штабни официр и командант пука, тешко рањен.</s><s>Носилац К.з.м.</s><s>IV степена.</s><s>Умро у Београду као дивизијски генерал у пензији.</s><s>Пешадијски Коста Вујичић - Учествовао у свим ратовима као командант батаљона и пука.</s><s>Носилац К.з.м.</s><s>IV степена.</s><s>Пешадијски Лазар Матејић
Артиљеријски Љубомир Вуловић – Имао је задатак да под стражом чува команданта дунавске дивизије пуковника Димитрија Николића.</s><s>Овај је, међутим, изашао на споредни излаз па преко Славије стигао до Бањице где је покушао да се одупре завери.</s><s>После 29. маја Вуловић се посветио четничкој акцији.</s><s>Од 1911. гранични официр.</s><s>1912-1913. командовао четничким одредом.</s><s>Уочи Сарајевског атентата био је командант целог граничног сектора према Аустроугарској.</s><s>1914-1916. шеф Обавештајног одсека Треће армије.</s><s>На солунском фронту организовао обавештајну службу у позадини фронта.</s><s>Изненада је смењен и одведен у Бизерту.</s><s>Тамо је ухапшен и одведен у затвор у Солун.</s><s>Био је члан организације УиС.</s><s>На С.</s><s>П.осуђен на смрт и стрељан заједно са пуковником Аписом 26. јуна 1917.</s><s>Артиљеријски Милан Ђурић
Пешадијски Милан Маринковић Пига – Када је Петар Мишић оклевао са покретом VI пука, Маринковић је самоиницијативно покренуо своју чету.</s><s>Извршио наређење да се убију министар војни и министар унутрашњих дела пошто официри који су их чували под стражом нису хтели то да учине.</s><s>Маринковић је погинуо за време Кумановске битке као командант батаљона кога је на сопствену иницијативу увео у борбу Сахрањен је у Куманову, поред Александра Глишића.</s><s>Инжењерски Милан Радовановић - Учествовао у свим ратовима као командант батаљона и пука.</s><s>Носилац К.з.м.</s><s>IV степена.</s><s>После С.</s><s>П.пензионисан као пуковник.</s><s>Умро у Београду.</s><s>Инжењерски Милић Симеуновић – У ноћи 29. маја грешком убио пуковника Наумовића
Пешадијски Милован Гавриловић (Шукри паша) – добио надимак јер је тврдио да је заробио команданта одбране Једрена Шукри Пашу.</s><s>Активно учествовао у спремању и спровођењу С.</s><s>П..</s><s>Коњички Милош Поповић
Инжењерски Милутин Лазаревић – Из Ниша пренео динамит којим је 29. маја развалио унутрашња врата у двору.</s><s>1912-1913. начелник штаба Ибарске војске.</s><s>1914-1915. начелник штаба Одбране Београда.</s><s>На солунском фронту помоћник начелника штаба Друге армије.</s><s>Носилац К.з.м.</s><s>IV степена.</s><s>Био је члан организације УиС.</s><s>На С.</s><s>П.осуђен на 15 година и 8 месеци затвора.</s><s>После помиловања као генералштабни пуковник у пензији објавио четири књиге из историје ратова са Турском и Бугарском и био стални сарадник за војну рубрику у Српском књижевном гласнику.</s><s>Умро у Београду 1954. године.</s><s>Судски Миодраг Аћимовић – Доктор права, стално са службом у стуци.</s><s>После рата дао оставку и изабран за редовног професора кривичног права на Правном факултету у Суботици на коме је дуго година био декан.</s><s>После 1945. редовни професор и декан Правног факултета у Београду.</s><s>Инжењерски Мито Ротовић – узео из складишта у Нишу динамит и предао га Лазаревићу да га носи за Београд
Пешадијски Михаило Ковачевић –командовао је Гвозденим пуком у време пробоја Солунског фронта и ослобађања Србије.</s><s>Као дивизијски генерал и командант дивизије у Штипу погинуо у атентату који су на њега организовали Бугари 1927. године
Пешадијски Павле Панковић – био у интендантској служби.</s><s>Учествовао у организовању четничке акције.</s><s>После С.</s><s>П.пензионисан као капетан
Коњички Петар Живковић – као командир страже у двору, откључао завереницима спољну капију двора.</s><s>Остао са службом у гарди.</s><s>У ратовима командовао коњичким пуком.</s><s>Пред почетак С.</s><s>П.постављен за команданта краљеве гарде и управника крунских добара и цивилне листе у Солуну.</s><s>Вођа „Беле руке“.</s><s>Један од главних организатора С.</s><s>П.</s><s>Носилац К.з.м.</s><s>IV и III степена.</s><s>Био је председник владе, министар унутрашњих послова, војске и морнарице током Шестојануарске диктатуре.</s><s>Умро као армијски генерал у Паризу 1947.</s><s>Пешадијски Петар Марковић – 1912-1913. начелник штаба дивизије.</s><s>Учествовао у опсади Скадра где је претрпео тежак пораз.</s><s>1914-1915. начелник штаба Тимочке дивизије.</s><s>На солунском фронту командант комбинованог пука код Француза, затим у Врховној команди, па помоћник начелника штаба Прве армије.</s><s>Носилац К.з.м.</s><s>IV степена.</s><s>Пензионисан као дивизијски генерал.</s><s>Пешадијски Радак Радаковић – Учествовао активно у припремању и спровођењу С.</s><s>П.</s><s>Пешадијски Радивоје Филиповић – Начелник штаба Српског приморског одреда.</s><s>Умро у Драчу 1913.</s><s>Инжињерски Радисав Станојловић – Од динамита који је донет из Ниша направио патроне којима су срушена врата у двору.</s><s>У ратовима командант дивизијске и армијске инжињерије.</s><s>Први командант Југословенског војног ваздухопловства у чину дивизијског генерала.</s><s>Умро у Београду.</s><s>Интендантски Радоје Јанковић – Писао за „Пијемонт“.</s><s>1916. са Крфа послат у Русију у добровољачку дивизију.</s><s>Открио огромне злоупотребе у куповини и испоруци хране из Русије за Србију („Одеска афера“).</s><s>Био је члан организације УиС.</s><s>На С.</s><s>П.осуђен на 18 година затвора.</s><s>По повратку из емиграције 1923. одлежао две године, па потом помилован.</s><s>Одмах после тога постављен за генералног конзула у Чикагу, а потом за посланика Југославије у Тирани.</s><s>1941. хапшен од Гестапоа.</s><s>Умро у Београду 1944.</s><s>Пешадијски Радоје Лазић – У ратовима 1912-1913. начелник штаба дивизије, а 1914-1915. начелник штаба Дунавске дивизије која је бранила Београд.</s><s>На Солунском фронту помоћник начелника штаба Прве армије.</s><s>Био је члан организације УиС и њен последњи секретар.</s><s>Носилац К.з.м.</s><s>IV степена.</s><s>На С.</s><s>П.осуђен на смрт па помилован на 20 година затвора.</s><s>Умро у Београду 1953. као генералштабни пуковник у пензији.</s><s>Пешадијски Радоје Милосављевић
Коњички Сотир Радојчић
Пешадијски Станоје Ристић – Динамитом разбио врата на стану генерала Лазе Петровића у једној од споредних дворских зграда.</s><s>Ухватио га и довео у двор да би завереницима показао где се крију краљ и краљица.</s><s>Пешадијски Стеван Нешић – добио је наређење да обавести Стојана Протића о извршеној завери и да га доведе у Двор како би био постављен за министра унутрашњих дела у новој влади.</s><s>Учествовао у свим ратовима као командант батаљона и пука.</s><s>Пешадијски Тихомир Мијушковић - Учествовао у свим ратовима као командант батаљона и пука.</s><s>Носилац К.з.м.</s><s>IV степена.</s><s>Услед рањавања остао инвалид.</s><s>Био је члан организације УиС.</s><s>После С.</s><s>П.пензионисан као потпуковник.</s><s>Умро у Београду.</s><s>Артиљеријски Тихомир Стојановић – У ратовима командир батерије и дивизиона.</s><s>Умро као потпуковник у пензији.</s><s>Артиљеријски Тодор Павловић – Доктор филозофије (педагогија).</s><s>Професор Војне академије.</s><s>Учествовао у свим ратовима као командант батаљона и пука.</s><s>Носилац К.з.м.</s><s>IV степена.</s><s>За време повлачења преко Албаније, као пуковник, погинуо при једном нападу Арнаута из заседе.</s><s>Пешадијски Чедомир Поповић – 29. маја био у Зајечару.</s><s>Оснивач и члан Врховне централне управе организације УиС.</s><s>Од 1911. гранични официр на сектору Дрине са седиштем у Ужицу.</s><s>Са великим успехом организовао акције у Санџаку и Босни.</s><s>1912-1913. командант батаљона.</s><s>Почетком рата 1914. заједно са Аписом сарађивао на изради плана за формирање добровољачких одреда.</s><s>Командант Златиборског добровољачког одреда кога је лично формирао.</s><s>Касније и на солунском фронту командант пука.</s><s>Носилац К.з.м.</s><s>IV степена.</s><s>На С.</s><s>П.осуђен на смрт па помилован на 20 година робије.</s><s>Умро у Београду као пуковник у пензији 1938.</s><s>Потпоручници
Пешадијски Боривоје Јовановић – у ноћи 29. маја убио капетана Јована Миљковића док се овај рвао са капетаном Аписом.</s><s>Коњички Велимир Вемић – Са М.</s><s>Ристићем и И.</s><s>Радивојевићем убио краља Александра и краљицу Драгу.</s><s>Уочи рата 1912. био у извиђању у правцу Куманова, Скопља и Овчег Поља.</s><s>1912-1913. командант коњичког пука Моравске дивизије.</s><s>На челу пука први ушао у Скопље и Прилеп.</s><s>1914. командовао Горњачким добровољачким одредом.</s><s>Тешко рањен у десну ногу која му је била знатно скраћена.</s><s>Остаје у војсци у штабу Дунавске дивизије.</s><s>На солунском фронту командује коњичким пуком и први улази у ослобођени Битољ.</s><s>Носилац К.з.м.</s><s>IV степена.</s><s>Иницијатор и оснивач организације УиС и члан Врховне централне управе.</s><s>На С.</s><s>П.осуђен на смрт.</s><s>Успео да побегне из импровизованог затвора, али је убрзо пронађен.</s><s>Помилован на 20 година затвора.</s><s>Умро је у Београду изненада 1945.</s><s>Пешадијски Војин Поповић (Војвода Вук) – Од почетка активно учествује у четничком покрету на терену.</s><s>Прославио се у борби на Челопеку већ 1905. године.</s><s>Први Балкански рат затиче га на Козјаку.</s><s>Одреди којима је он командовао били су претходница српској војсци у биткама на Куманову, Битољу и Прилепу.</s><s>1913. бори се на Брегалници.</s><s>1914. постављен за команданта Церског добровољачког одреда који учествује у борбама у Мачви и на Церу.</s><s>Добровољачки одред убрзо постаје самостална јединица, а Војвода Вук на његовом челу учествује у повлачењу 1915. као заштитница.</s><s>На солунском фронту опет командује добровољачким одредом и гине на Црном камену више Груништа.</s><s>Војвода Вук је имао сва наша и савезничка ратна одликовања.</s><s>Његову смрт генерал Сарај је објавио посебном наредбом.</s><s>Артиљеријски Војислав Гојковић – Водник батерије пред двором.</s><s>Учествовао у свим ратовима као командир чете и командант батаљона.</s><s>1915. командант II „Гвозденог“ пука.</s><s>Носилац К.з.м.</s><s>IV.</s><s>Са Крфа 1916. послат у Русију као командант батаљона у добровољачком пуку.</s><s>1918. отишао из Русије у емиграцију, а по повратку у земљу 1923. одлежао три и по године (од досуђених 20 у вези са С.</s><s>П.</s><s>После помиловања пензионисан.</s><s>Генерал-мајор ЈА постао је 1945, а 1948 пензионисан као генерал-лајтнант.</s><s>Пешадијски Војислав Танкосић – По наређењу стрељао браћу краљице Драге.</s><s>После преврата активно учествује у четничкој акцији на терену.</s><s>После анексије Босне руководи обуком добровољаца у четничкој школи у Ћуприји.</s><s>Иницијатор и оснивач организације УиС и члан Врховне централне управе.</s><s>Помогао набавку оружја и прелазак атентатора из Србије у Босну.</s><s>Учествовао у свим ратовима као командант добровољачких одреда.</s><s>Рањен 1915. у близини Трстеника и од последица рањавања преминуо.</s><s>1923. пренет је на Ново гробље у Београду уз дотле незапамћено учешће Београђана на једном погребу.</s><s>Пешадијски Јован Наумовић - Учествовао у свим ратовима као командир чете и командант батаљона и пука.</s><s>Носилац К.з.м.</s><s>IV и III степена.</s><s>Био је члан организације УиС.</s><s>После С.</s><s>П. пензионисан, а касније реактивиран.</s><s>Био је велики жупан у Скопљу, командант Жандармерије, командант армије.</s><s>Умро у Београду 1945, по повратку из заробљеништва
Пешадијски Јордан Миловановић
Пешадијски Јосиф Костић – имао задатак да убије капетана Љ.Костића ако би се поколебао да доведе чету Краљеве гарде пред двор.</s><s>Учествовао у свим ратовима као командант батаљона и пука.</s><s>Носилац К.з.м.</s><s>IV и III.</s><s>Поред Петра Живковића био је вођа „Беле руке“, а на С.</s><s>П. судија Великог војног суда.</s><s>У југословенској војсци био је армијски генерал па је након пензионисања постављен за сенатора.</s><s>За време окупације био је министар у влади Милана Недића.</s><s>После рата проглашен за ратног злочинца.</s><s>Пешадијски Милан Завађил – заједно са Аписом и Богданом Раденковићем, по наређењу војводе Путника, спровео акцију извиђања терена и преговора са албанским вођом Исом Бољетинцем на Косову, непосредно пред рат 1912.</s><s>У ратовима помоћник начелника штаба и начелник штаба Дринске дивизије којом руководи приликом заузимања Кајмакчалана.</s><s>Носилац К.з.м.</s><s>IV степена.</s><s>Након С.</s><s>П. пензионисан као генералштабни потпуковник.</s><s>Умро је изненада у Београду 1928.</s><s>Пешадијски Милорад Ракетић
Коњички Михаило Гавровић – Учествовао у свим ратовима као командант ескадрона.</s><s>К.з.м.</s><s>IV.</s><s>Погинуо за време офанзиве српске војске у Срему 1914.</s><s>Пешадијски Никодије Поповић
Пешадијски Чедомир Милосављевић
Цивили
Алекса Новаковић - адвокат.</s><s>У његовој вили на Топчидеру су се углавном одржавали састанци завереника
Ђорђе Генчић - први од цивилних лица сазнао за заверу.</s><s>Функционер Либералне странке.</s><s>Имао задатак да испита реакције Русије и Аустроугарске на промену на престолу.</s><s>У првој влади после преврата био је министар привреде.</s><s>Убрзо се повлачи из политике.</s><s>За време ратова 1912-1915. био је ратни дописник руских листова.</s><s>1915. одлази у Париз и тамо се залаже за југословенско уједињење.</s><s>После рата се посвећује својим рудницима.</s><s>Умро је у Београду.</s><s>Јован Авакумовић - адвокат и вођа Либералне странке.</s><s>Председник прве владе после преврата.</s><s>После прогласа Устава и избора кнеза Петра Карађорђевића за краља, повукао се из политике.</s><s>Умро је у Београду.</s><s>Јаков Ненадовић - рођак кнеза Петра Карађорђевића преко кога су завереници одржавали везу са будућим краљем.</s><s>Имао задатак да води рачуна о расположењу Аустроугарске на промену на престолу.</s><s>Касније лични секретар Краља Петра и посланик Србије у Цариграду.</s><s>Умро је у Швајцарској 1915.</s><s>Никола Хаџи Тома - трговац и један од најбогатијих људи у Србији.</s><s>Био је школски друг кнеза Петра Карађорђевића и имао је задатак да упозна кнеза са завером и приволи га да пристане да се прими престола.</s><s>Новчано је помагао заверу.</s><s>Умро је у Београду.</s><s>Вукашин Петровић - није учествовао у завери, али је знао за њу.</s><s>29. маја био је у Бечу.</s><s>После преврата се повукао из политике.</s><s>Умро у Београду 1928.</s><s>Никола Пашић - обавештен о завери, па непосредно пре извршења отпутовао са породицом у Опатију.</s><s>Због тога је уместо њега у владу ушао Стојан Протић.</s><s>Драгомир Рајовић - првак Напредне странке.</s><s>Није учествовао у завери, али је знао за њу
Сава Грујић - првак Радикалне странке.</s><s>Није учествовао у завери, али је знао за њу.</s><s>После преврата председник Државног савета, па затим председник прве владе која је одржана после избора 1903.</s><s>Умро је у Београду.</s><s>Милутин Станојевић - трговац из Зајечара и првак Самосталне радикалне странке.</s><s>Није учествовао у завери, али је знао за њу.</s><s>Био је члан делегације која је довела Краља Петра из Женеве у Београд.</s><s>Умро је у Београду 1954.</s>
<s>Види још
Сарајевски атентат
Солунски процес
Крај династије Обреновић
Србофобија</s>
<s>Референце</s>
<s>Литература</s>
<s>Спољашње везе</s>
<s>Мајски преврат 1903. године (Центар за друштвену стабилност - Званични канал)
Временска капсула: Мајски преврат (РТС Културно-уметнички програм - Званични јутјуб канал)
Ана Столић: Краљица Драга Обреновић (Емисија "Ризница", Радио Београд 2 - Званична веб страница)
Историјска библиотека: Намерни заборав.</s><s>Случај Обреновића
Мајски преврат 1903., Ђуро Загорац, Вечерње новости, фељтон „Завере и атентати у Србији“, 7 наставак, 8. април 2003.</s><s>„Београдска вартоломејска ноћ“, Милош Миљковић, Вечерње новости, фељтон, 15 наставака, 2 - 16. мај 2003.</s><s>Завереник Мајског преврата („Вечерње новости“, фељтон 18.11-1.12.2010)
Дан који је Обреновиће увио у црно („Прес“, 29. мај 2011)
Како је кројена судбина Србије („Вечерње новости”, 19. јун 2016)
Брак који је окончао владавину династије Обреновић, Историјска читанка
Реакција јавности на Мајски преврат, Историјска читанка</s>
<s>Црна рука
Државни удари
1903.</s><s>Политичка историја Србије
Историја Београда
Србија у 1903.</s><s>Атентати у Србији</s>
|
1561 | https://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%88%D0%B5%D0%B7%D0%B8%D1%87%D0%B0%D0%BA | Језичак | <s>Код дрвених дувачких инструмената еластично тело чије треперење, под приливом сабијеног ваздуха, ствара звучне вибрације.</s><s>Могу да га чине истањени листићи трске, и то два, на једном крају заједно увезана, док је други слободан за треперење (тзв. двоструки језичак - као код обое, фагота, зурле итд.) или само један листић, положен преко улазног отвора цеви и такође увезан или причвршћен обручем на доњем крају (тзв. прост или једноструки језичак - код кларинета или саксофона).</s>
<s>Језичак може да буде и металан, као код редовне хармонике или код усне хармонике, а такође и код хармонијума и неких оргуљских свирала.</s>
<s>Код лимених дувача улогу језичка имају саме усне свирача, као еластично живо ткиво (тзв. опнени језичак).</s>
<s>Најзад, језичак може да буде и ваздушни, који се јавња код флауте, фруле и сродних инструмената, где се образује на улазном отвору цеви (флаута) или на прорезу (тзв. гласници) испод отвора (блок-флаута, фрула), а до треперења долази услед дељења ваздушног млаза на тзв. усни (одатле и назив лабијални инструменти [лат. -{labea}- = усна].</s><s>Неке од свирала на оргуљама, осим већ описаног, дејствују и на овај начин.</s>
<s>Музичка терминологија</s>
|
1563 | https://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%90%D0%BB%D0%B0%D0%B1%D0%B0%D0%BC%D0%B0 | Алабама | <s>Алабама (), држава је САД, која се налази у њеном јужном делу.</s><s>Површина Алабаме је 135.765 -{km}-², а број становника по попису из 2000. је 4.447.100.</s><s>Главни град је Монтгомери.</s><s>Највећи град је Бермингхам, који је био центар за производњу челика, а данас је претворен у модерну метрополу са врло развијеним сектором услужних делатности.</s><s>У граду Хантсвилу, који се налази у северном делу Алабаме, изграђен је први центар за космичке летове у САД - НАСА.</s>
<s>Алабама се граничи са Тенесијем на северу, Џорџијом на истоку, Флоридом на југу и Мисисипијем на западу.</s><s>На југу излази на Мексички залив.</s><s>Алабама је 30. америчка држава по укупној копненој површини, и друга по дужини водених токова.</s><s>Она је 23. по броју становника, са скоро 4.600.000 становника 2006.</s>
<s>Географија
Алабама се граничи са државом Тенеси на северу, Џорџијом на истоку, Флоридом на југу и Мисисипијем на западу.</s><s>Алабама излази на Мексички залив, на најјужнијем крају државе.</s><s>Алабама је тридесета држава САД по величини са површином од 135.760 km²: 3,2% те површине је вода, што чини Алабаму 23. по количини воде.</s><s>Надморска висина државе је у распону од нивоа мора у заливу Мобил до преко 550 m у Апалачима на североистоку.</s>
<s>Историја
Пре око 8000 до 9000 година населили су се први Индијанци на данашње подручје Алабаме.</s><s>До доласка првих Европљана на сјеверу су живјели Чероки и Чикасо Индијанци, а на југу Чокто и Крики Индијанци.</s>
<s>Шпански истраживач Алонсо Алварез је 1519. стигао до залива Мобил.</s><s>Други шпански истраживач, Ернандо де Сото, 1541. је дошао са од Апалача у Алабаму.</s><s>Први Французи су стигли 1699. са јужне стране и основали прву колонију а 1702. град Форт Луј де Мобил, који до 1722. остаје главни град француске колоније Луизијана.</s><s>Године 1711, град је премештен низводно на садашње место.</s>
<s>Након Француског и индијанског рата, Велика Британија је добила Алабаму 1763.</s><s>Током шпанске интервенције у Америчком рату за независност, Шпанци су 1779. освојили јужни дио Алабаме.</s><s>Велика Британија 1783. је уступила Алабаму делом Шпанији, а делом побуњеним колонијама.</s><s>Године 1798, је Алабама, са изузетком обале и града Мобила, који су још припадали шпанској Флориди, била део територије Мисисипи.</s><s>Након Првог рата са Семинолама 1813. постаје и Мобил део територије.</s><s>Истовремено су се индијанска племена повукла, а на њихово су се подручје населили белци.</s><s>Четири године касније године 1817.</s><s>Мисисипи је постао држава у данашњим границама, а остатак територија се назива територија Алабама.</s><s>Алабама је 14. децембра 1819. године коначно постала 22. држава САД.</s>
<s>Током грађанског рата Алабама је била на страни јужњачке конфедерације.</s><s>У њеном главном граду Монтгомерију 4. фебруара 1861. основане су Конфедеративне Америчке Државе.</s><s>Након рата Алабама је поновно укључена у САД 1868. године.</s><s>Првобитно се привреда Алабаме темељила на плантажама памука, а од 1880-их почиње развој индустрије.</s><s>Након Другог светског рата у Алабами се развио снажан црначки покрет против расизма (бојкот аутобуса у Монтгомерију 1955—1956, марш на Монтгомери 1965).</s>
<s>Демографија</s>
<s>Највећи градови</s>
<s>Административна подела</s>
<s>Алабама се састоји од 67 округа: Барбор, Батлер, Биб, Блант, Болдвин, Булок, Вашингтон, Вилкокс, Винстон, Вокер, Грин, Далас, Дејл, Декаб, Елмор, Ескамбија, Етово, Отога, Кавингтон, Калман, Калхун, Кларк, Клеј, Клиберн, Колберт, Конека, Кофи, Креншо, Куса, Лајмстоун, Ламар, Лаундс, Ли, Лодердејл, Лоренс, Маренго, Марион, Маршал, Мејкон, Медисон, Мобил, Монро, Монтгомери, Морган, Пајк, Пери, Пикенс, Рандолф, Расел, Самтер, Сент Клер, Талапуса, Таладига, Таскалуса, Фејет, Френклин, Хејл, Хенри, Хјустон, Чејмберс, Чероки, Чилтон, Чокто, Џексон, Џенива, Џеферсон, Шелби.</s><s>Од Америчког грађанског рата до Другог светског рата, Алабама је, као и многе друге државе са југа САД трпела економске невоље, делом због тога што је наставила да се ослања на пољопривреду.</s><s>Штавише, белачка, рурална мањина је доминирала легислатуром све до шездесетих година 20. века, што је значило да су урбани, савремени интереси били запостављани.</s><s>У годинама након рата, Алабама се економски значајније развила, а привреда је постала разноврснија, јер се осим пољопривреде развила и тешка индустрија, вађење минерала, образовање и висока технологија.</s>
<s>Референце</s>
<s>Спољашње везе
State of Alabama</s>
<s>Државе САД</s>
|
1564 | https://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%90%D1%99%D0%B0%D1%81%D0%BA%D0%B0 | Аљаска | <s>Аљаска (), држава је САД од 1959. године и налази се у крајњем северозападном делу САД.</s><s>Највећа је по површини, 1.518.775 -{km²}-, са бројем становника око 500.000.</s><s>Прекривена је планинама са активним вулканима и ледницима.</s><s>Ту се налази и највиши врх Северне Америке (Маунт Макинли) висок 6.149 -{m}-.</s><s>Клима Аљаске је хладна и субполарна, а у приморју умерена континентална и влажна.</s><s>Највећа река је Јукон, а држава има и многобројна језера.</s><s>Рудна богатства Аљаске су злато, сребро, бакар, платина, олово, угаљ, уранијум и др. Главни становници (Ескими, Алеути, староседеоци, белци и црнци).</s><s>Експлоатација нафте задовољава скоро једну четвртину потреба САД.</s><s>Развијен је и риболов (најчешће на лососе и китове).</s><s>Укупна зарада Аљаске од риболова и експлоатације рудних богатстава износи око 5 милијарди долара.</s><s>Прво насеље основали су Руси који контролишу ову територију до 9. априла 1867, када је, услед финансијских тешкоћа у Русији, страха да би Британци могли преузети контролу над територијом те све слабије трговине са насељеницима, за 7.200.000 долара (еквивалент вредности од 90.750.000 долара 2005.) продају Сједињеним Америчким Државама.</s>
<s>Порекло имена
Име „Аљаска“ добила је у време руског колонијализма, када се помињала као полуострво.</s><s>Развило се из речи -{alaxsxa}-q, што значи дословно „објекат према коме је акција мора усмерена“.</s><s>Такође је позната као "-{Alyeska}-", односно „Велика Земља“, реч изведена из истог корена.</s>
<s>Географија</s>
<s>Положај</s>
<s>Аљаска се на копну граничи само са Канадом (територијом Јукон и покрајином Британска Колумбија).</s><s>На западу је Берингово море и Берингов мореуз деле од Руског далеког истока, на југу излази на Тихи океан и Аљаски залив, а на северу излази на Бофорово море и Северни ледени океан.</s><s>Налази зе на северозападном делу Северне Америке.</s>
<s>Рељеф и клима</s>
<s>Рачунајући и бројна острва Аљаска има око 54.720 km обале, што је чини дужом од свих америчких држава заједно.</s><s>Западно од Јужног врха аљаског полуострва простиру се Алеутска острва.</s><s>На Алеутским острвима као и на обалама полуострва налазе се бројни активни вулкани.</s><s>На острву Унимак, налази се Шишалдин, вулкан са најсавршенијом вулканском купом на свету, симетричнијом од вулкана Фуџијама у Јапану.</s><s>Ритови и мочваре покривају 487,787 km², а глечерски лед 41,440 km² копна.</s><s>На Аљасци се налази и највиши врх Северне Америке (Маунт Макинли) висок 6.149 m.</s>
<s>Клима југоисточне Аљаске је умерена океанска у јужном делу и субарктичка океанска у северним деловима.</s><s>Југоисточни део Аљаске је уједно и највлажнији и најтоплији део државе, и скоро једини део где је просечна највиша дневна температура изнад нуле.</s>
<s>Клима Енкориџа и клима у јужном делу централне Аљаске је прилично блага за ту област, углавном због њене изложености мору.</s><s>Иако ова регија прима мање кишних падавина од југоисточне Аљаске, прима више снежних падавина, и дани су обично ведрији.</s><s>Клима ових области је субарктичка.</s>
<s>Клима западне Аљаске је већином условљена утицајем Беринговог мора.</s><s>То је субарктичка океанска клима на југозападу, и континентална субарктичка клима на даљем северу ове области.</s>
<s>У унутрашњости Аљаске клима је субарктичка.</s><s>Неке од највиших и најнижих температура појављују се у области око Фарбанкса.</s><s>Лети температуре достижу и до 30 °C, док зими падају до −51 °C. Падавине су приличноп ретке, али оно што падне зими задржи се током целог годишњег доба.</s>
<s>Највиша и најнижа температура су измерене у унутрашњости Аљаске.</s><s>Највиша температура која износи 38 °C измерена је у Форт Јукону 27. јуна 1915.</s><s>Најнижа температура измерена је у Проспект Крику 23. јануара1971. и износила је −62 °C.</s>
<s>Клима на крајњем северу Аљаске је арктичка, са дугим хладним зимама, и кратким и свежим летима.</s><s>Количина падавина је веома мала негде и мања од 25 cm годишње, и углавном се те падавине састоје од снега који се одржава скоро целе године.</s>
<s>Хидрографија
Аљаска има више од три милиона језера, ритова и мочвара .</s><s>На Аљасци се налази скоро половина светских глечера који покривају површину од 41,440 km² копна или 3,110 km² за време плиме.</s><s>За њу је карактеристичан суподински морфолошки тип ледника.</s><s>Он је јединствен и велике ширине, а настаје у планинској суподини, односно у подножју планинских венаца спајањем већег броја долинских ледника.</s><s>Пошто се типски суподински ледници јављају на Аљасци, овај тип се означава и као „аљаски тип ледника”.</s><s>Познато је 5 суподинских ледника на Аљасци, а највећи међу њима зове се Маласпина.</s><s>Ледник Маласпина постаје од долинских ледника који се спуштају са планинских врхова Свети Илија (6 000 m).</s><s>Простире се на површини од 3 500 km².</s><s>Маласпина почевши од 30-их година 20. века показује тенденцију поступног повлачења те се данас завршава на копну, неколико километара од обале.</s><s>Од обале је одвојен бедемима чеоних морена високим до 150 m које су обрасле густом четинарском шумом.</s><s>Најдужа река ове државе је Јукон.</s>
<s>Флора и фауна</s>
<s>На Аљасци су развијени бројни екосистеми од ливада, планина, и тундра до густих шума, у којима доминирају ситканска смрча, западни хемелок, тамарак, бела бреза, и црвени кедар.</s><s>Неке од домаћих врста биљака су -{Aquilegia formosa}-, -{Menziesia ferruginea}-, -{Myosotis alpestris}-, -{Mimulus guttatus}-, -{Vaccinium alaskaense}-, и -{Matteuccia struthiopteris}-.</s><s>Многе врсте животиња које су сматране угроженим у Аљасци су уобичајене.</s><s>Најпознатије врсте сисара које насељавају Аљаску су мрки медвед, бели медвед, бизон, којот, дабар, рис, и сиви вук.</s><s>Од птица су заступљени пуфин, преријски соко, белоглави орао, и више врста врабаца.</s><s>Карактеристичне врсте риба су сребрни лосос, црвени лосос, пастрмка, краљевски лосос, и штука.</s>
<s>Историја</s>
<s>Аљаску је открио руски истраживач Витус Беринг 1741. године.</s><s>Прво насеље су подигли Руси 1783. на острву Кодијаку.</s><s>За време владавине Александра II Русија се налазила у великој економској кризи.</s><s>Царево решење за тај проблем је била продаја ове регије САД за 7,2 милиона долара (данас би то износило нешто мање од 100 милиона).</s>
<s>Влада Александра II донела је 1867. године одлуку да прода Аљаску, правдајући то удаљеношћу од централне Русије и високим трошковима.</s><s>Уговор је склопљен након вишесатних преговора између руског изасланика и тадашњег америчког државног секретара.</s><s>Договорена је купопродаја за 7,2 милиона долара.</s><s>Касније се испоставило се да је то била једна од најбољих куповина у историји трговине некретнинама.</s><s>Руски цар имао је тада разлога да одликује свога представника у Вашингтону верујући како је Американцима „подвалио“ огромно дивље пространство (величине два Тексаса) на коме нема ничега осим снега и леда.</s>
<s>Аљаска је 1884. добила статус округа, 1912. званично је проглашена територијом САД, а 1959. ушла је у савез као 49. држава, која уз Хаваје, једина није директно повезана са територијом САД.</s><s>Аљаска је од 1942. повезана са целим америчким континентом Аљаском саобраћајницом који је део Интерамеричког ауто-пута, дугог 27.000 km.</s>
<s>Староседеоци (Индијанци, Ескими и Алеути) су се опирали уговору (држављанство САД су добили тек 1924. године), а Вашингтон је 1971. године донео решење по ком су домороци добили власништво над око 11% територије и део у енергетским нафтним корпорацијама.</s>
<s>Демографија</s>
<s>По процени из 2012.</s><s>Аљаска има око 737.450 становника.</s><s>Половина данашњег становништва стационирана је у оквиру градског подручја Енкориџ.</s>
<s>Око 25% становништва Аљаске су Индијанци, Ескими и Алеути.</s><s>Највише има белих досељеника који су похрлили у тај далеки део света после 1896. када је тамо откривено злато.</s><s>Највећи град је Енкориџ, а мањи градови су Фербанкс, Кечикан, Ситке и Валдес.</s><s>Главни град је Џуно.</s>
<s>Густина насељености је 0.49 ст/km².</s><s>Аљаска је најненасељенија држава САД.</s><s>Око 89% становништва користи енглески језик, док се још користе и шпански, неки индо-европски језици, азијски и староседелачки језици.</s><s>Од вероисповести на Аљасци су присутне римокатоличка, православна, протестантска, јеврејска, мормонска, будистичка, хинду, и муслиманска религија.</s>
<s>Аљаска је подељена у шеснаест административно-територијалних јединица (области) (), сличних окрузима () у осталим америчким државама.</s><s>Те области су: Бристолски залив, Денали, Енкориџ, Источни Алеути, Језеро и полуострво, Југоисточни Фербанкс, Кечикан, Кинај, Кодијак, Матануска-Суситна, Северни нагиб, Северозападна арктичка област, Ситка, Фербанксова северњача, Хејнс, Џуно.</s>
<s>Највећи градови</s>
<s>Привреда
Због хладне климе и релативно кратког вегетативног периода, ратарство је слабо заступљено на територији Аљаске.</s><s>Период цветања и раста траје свега 100 дана што смањује могућности за узгој бројних биљних врста, али дуги сунчани летњи дани резултују продуктиван период узгоја.</s><s>Највише се узгајају кромпир, шаргарепа, салата, и купус.</s>
<s>Произведена храна користи се углавном унутар граница државе.</s><s>За потребе становника увози се храна из других држава.</s><s>Запосленост је највећа у индустрији, и од ње се извлачи највећи приход.</s><s>Индустрија се своди на експлоатацију природних ресурса, превоз и транспорт.</s><s>Туризам иако је још у процесу развоја значајно доприноси економији.</s><s>Људи из различитих делова света долазе да би уживали у њеним природним богатствима.</s><s>На Аљасци постоји само око 500 фарми.</s>
<s>Политика и администрација</s>
<s>Аљаска није подељена на округе, али зато има организоване општине.</s><s>Многи гушће насељени делови Аљаске припадају некој од 16 општина које функционишу слично окрузима, али за разлику од њих не обухватају целу територију државе.</s><s>Главни град је Џуно, а државом управља гувернер Шон Парнел.</s>
<s>Референце</s>
<s>Спољашње везе</s>
<s>Туристички сајт Аљаске
Флора и фауна Аљаске
Аљаска дар природе
Држава Аљаска</s>
<s>Државе САД</s>
|
1565 | https://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%90%D1%80%D0%B8%D0%B7%D0%BE%D0%BD%D0%B0 | Аризона | <s>Аризона (), је држава на југозападу САД.</s><s>Аризона је шеста по величини и шеснаеста држава САД по броју становника.</s><s>Главни и највећи град је Финикс.</s><s>Остали већи градови су Тусон, Меса, Чандлер, Глендејл, Скотсдејл, Гилберт, Темпи, Пиорија и Сурпрајз.</s><s>Према северу се граничи са Невадом и Јутом, према истоку са Новим Мексиком, према југу са мексичким државама Сонора и Доња Калифорнија, а према западу са Калифорнијом, такође додирује се са Колорадом у једној тачки на североистоку.</s>
<s>Аризона је примљена као 48. држава у састав САД, 14. фебруара 1912. године.</s><s>За Аризону је карактеристична пустињска клима у њеном јужном делу, где су веома топла лета и веома благе зиме.</s><s>У северном делу Аризоне могу се видети шуме борова, смрча, јела.</s><s>Тамо се налази Колорадо плато и планински венци као што су планине Сан Франциска, велики и дубоки кањони.</s><s>У Флагстафу и Алпајну се налазе скијашки центри.</s>
<s>Око четвртине територије Аризоне је дом народа Навахо, поред њих у Аризони се налазе и резервати племена Хопи, Тохоно Одам, Апача, Јакуј и племена која говоре јуманским језиком, као што су народи Јавапај, Кечан и Хвалапај.</s>
<s>Етимологија</s>
<s>Опште је уверење да је име државе настало од ранијег шпанског имена, Аризонак, што значи “мало пролеће“ и указује само на област у близини мексичког рудника сребра по имену Планхас де Плата, у Сонори.</s><s>Друга могућност је изворна баскијска реч haritz ona (”добар храст“).</s>
<s>Географија</s>
<s>Аризона је смештена у југозападном делу Сједињених Америчких Држава и шеста је највећа држава у тој области, после Новог Мексика, а пре Неваде.</s><s>Од њених 295.000 km² површине, око 15% је у приватном власништву.</s><s>Преосталу површину чине јавне шуме, паркови, државно земљиште и резервати америчких урођеника.</s>
<s>Аризона је позната по својим пустињама, које су богате ксерофитним биљкама као што је кактус.</s><s>Такође је позната по својој клими, коју одликују изузетно топла лета и благе зиме.</s><s>Мање је позната Висораван Колорадо, обрасла боровима, у северно-централном делу државе, која је супротна од пустиње Базин и Рејнџ, у јужном делу државе.</s>
<s>Као и друге државе на југозападу, Аризона обилује топографским одликама своје пустињске климе.</s><s>Више од половине државе чине планине и висоравни.</s><s>Упркос малобројним падавинама, 27% Аризоне је прекривено шумама , што се може упоредити са данашњом Француском и Немачком.</s><s>Највеће станиште Пондероза бора се налази у Аризони.</s>
<s>Аризона је смештена унутар Бејзин и Рејнџ области, у Северној Америци.</s><s>Ова област је обликована праисторијским вулканима праћеним хлађењем и постепеним слегањем.</s>
<s>Велики Кањон је живописна, стрма клисура која је испресецана реком Колорадо, у северној Аризони.</s><s>Кањон је један од седам природних светских чуда и већином је смештен у Националном парку Велики Кањон, који је један од првих од паркова у Сједињеним Америчким Државама.</s><s>Председник Теодор Рузвелт је био главни предлагач у стварању области Великог Кањона, приликом својих бројних посета, ради лова планинских лавова и уживања у пејзажу.</s><s>Милионима година, река Колорадо је пресецала канал и тако створила кањон.</s><s>Близу две милијарде година историје Земље може се видети у пресецању Колорадо реке и њених притока, кроз слојеве земље које је уздигло Колорадо Висораван.</s>
<s>Аризона је постојбина најбоље очуваних места удара метеорита.</s><s>Кратер Беринг метеорита (једноставно назван Метеорски кратер) је џиновска рупа усред Колорадо Висоравни, западно од Винслоуа.</s><s>Ивица смрсканих и измешаних стена, од којих су неке величине малих кућа, уздижу се до 46 метара изнад нивоа околне равнице.</s><s>Сам кратер је 1,6 km широк и дубок 170 метара.</s><s>Аризона је једна од две државе, које се не придржавају летњег рачунања времена (друга држава су Хаваји), осим Нације Навахо, која се налази у североисточном делу државе.</s>
<s>Земљотреси</s>
<s>Аризона је генерално област са слабим ризиком од земљотреса осим југозападне Аризоне, која има умерени ризик услед своје близине Јужној Калифорнији.</s><s>Северна Аризона је умерено ризична због својих бројних недостатака.</s><s>Области са најмањим ризиком су у близини и западно од Феникса.</s>
<s>Најранији земљотреси у Аризони су забележени у области Форт Јума, на калифорнијској страни реке Колорадо.</s><s>Били су сконцентрисани у Царској долини или Мексику, 1800–те године.</s><s>Први разарајући земљотрес унутар граница Аризоне, десио се 25. јануара 1906. године, праћен серијом других земљотреса у области Сокоро, у Новом Мексику.</s><s>Удар је био разоран у Флагстафу.</s><s>Године 1887. у Дагласу, Аризона осетио се удар јачине земљотреса 7,2 у близини Мексичке државе, Сонора.</s>
<s>Септембра 1910. серија од 52 земљотреса проузроковала је да грађевинске екипе напусте област у близини Флагстафа.</s><s>Године када је Аризона постала држава, 18. августа, земљотрес је проузроковао рупу у области Сан Франциска.</s><s>Држава је у Јануару 1935. доживела серију земљотреса у близини Великог Кањона и у области Јума.</s><s>Аризона је доживела највећи земљотрес 1959. године, јачине 5,6.</s><s>Центар земљотреса је био у близини Фредоније, у северозападном делу државе.</s><s>Осетио се и у суседним државама Невада и Јута.</s>
<s>Активност земљотреса је генерално слаба, али мањи и јачи земљотреси могу ударити било када.</s><s>Источна Аризона је осетила мањи земљотрес 8. октобра 2012. године.</s>
<s>Клима</s>
<s>Због своје велике површине и варијације у висинама, Аризона има разнолике локалне климатске услове.</s><s>У нижим областима, клима је углавном пустињска са благим зимама и изузетно топлим летима.</s><s>Типично, од касне јесени до раног пролећа, време је умерено са просечном температуром од 16 °C. Од новембра до фебруара су најхладнији месеци, са температурама од 4–24 °C, повремено са мразевима.</s>
<s>Средином фебруара, температуре почињу да расту, са топлим данима и хладним, свежим ноћима.</s><s>Летњи месеци од јуна до септембра доносе топле, суве дана се температурама од 32 °C до 49 °C. Рекордна температура у Аризони је измерена 29. јуна 1994 у Лејк Хавасу и износила је 53 °C, а најнижа температура је забележена у Лејк Хоулију, износила је –40 °C.</s>
<s>Годишња количина падавина екстремно варира од 71,628 mm измерених 1956. до 386,842 mm измерених 1978. године.</s><s>Падавине се излучују током две кишне сезоне долазе са Пацифичког океана зими и са монсунима лети.</s><s>Сезона монсуна појављује се пред крај лета.</s><s>У јулу или августу, количина росе се брзо повећава за врло кратак период.</s><s>Током овог периода ваздух садржи велике количине водене паре.</s>
<s>Историја
У доба од 300. до око.</s><s>1200. постојала је Хохокам култура у јужној Аризони.</s>
<s>Шпански морепловци су истраживали делове територије данашње Аризоне још од 1539. године у бројним експедицијама.</s><s>Европски мисионари су стигли први пут у 16. веку: Маркос де Низа, шпански Фрањевац, путовао је око 1539. по јужном делу САД и описује седам златних градова.</s><s>Франсиско Васкез де Коронадо, шпански конкистадор, тражио је те градове око 1540—1542.</s>
<s>Колонизацију Аризоне су покренули шпански католички мисионари.</s><s>Подучавали су Индијанце католичкој вери.</s><s>Након тога почели су Шпанци градити прве утврђене градове: (1752.</s><s>Тубак, 1775.</s><s>Тусон), да би учврстили власт на том подручју.</s><s>Када је Мексико стекао своју независност од Шпаније 1821, Аризона је постала део територије Нове Калифорније.</s><s>У Мексичко–америчком рату (1847) Сједињене Америчке Државе су окупирале град Мексико и области данашње Аризоне.</s>
<s>Након рата, Аризона је призната као део територије Новог Мексика све док се Јужни Мексико није отцепио од Уније тако да је 16. марта 1861. године настала конфедеративна територија Аризоне.</s>
<s>Коначну одлуку о имену Аризоне, донео је председник Линколн и то име се задржало до данас.</s><s>У раном деветнаестом веку неке од већих градова основали су мормони.</s><s>Настанили су се и у областима које су постале северна Аризона и северни Нови Мексико.</s><s>Аризона је постала америчка држава 14. фебруара 1912. године, као једна од последњих граничних држава која је призната.</s><s>Током Велике кризе, која је трајала двадесетих и тридесетих година 20. века, фарме памука и рудници, две најважније гране индустрије у Аризони, претрпеле су велике губитке.</s><s>Током Другог светског рата у Аризони су постојали логори за ратне заробљенике, који су укинути одмах након завршетка рата.</s><s>У том периоду број становника Аризоне се драстично повећао.</s>
<s>Демографија</s>
<s>Према проценама Бироа за попис становништва САД у Аризони је 1. јула 2011. живело 6.482.505 становника, што је повећање од 1,42% у односу на попис становништва из 2010.</s><s>Аризона је током већег дела 19. века била ретко насељена.</s><s>Према попису из 2010.</s><s>Аризона је имала 6.392.017 становника.</s><s>Белци су чинили 73% становништва, Афроамериканци 4,1%, Индијанци 4,6%, Азијати 2,8%, а Океанци (Полинежани, Микронежани и Меланежани) 0,2% становништва.</s><s>Особе које припадају некој другој раси су чиниле 11,9% док су мелези чинили 3,4% становништва.</s><s>Особе латиноамеричког порекла су чиниле 29,6% становништва.</s>
<s>Према етничком пореклу пет највећих група у Аризони су током 2009. чинили:</s>
<s>Мексиканци (27,4%);
Немци (16,0%);
Ирци (10,8%);
Енглези (10,1%);
Италијани (4,6%).</s>
<s>Изузимајући Аљаску и Хаваје, у Аризони живи највише говорника језика америчких Индијанаца са више од 85.000 говорника навахо језика, и 10.403 говорника језика апача током 2005. године.</s><s>Округ Апачи у Аризони има највише говорника неког од језика америчких Индијанаца у САД.</s>
<s>Током 2010. илегални имигранти су чинили 7,9% становништва Аризоне, што је Аризону сврстало на друго место у САД, иза Неваде.</s>
<s>Највећи градови</s>
<s>Вероисповест</s>
<s>Према подацима из 2000. удружења АРДА () три највеће деноминације у Аризони су католици, евангелисти и остали протестанти.</s><s>Католичка црква има највећи број следбеника у Аризони (974.883), мормонска црква има 251.974 следбеника, а баптистичка 138.516 верника.</s><s>Највише парохија има мормонска црква (643) док баптистичка црква има 323 парохије.</s>
<s>Према истраживању из -{The Pew Forum}- 2007. становништво Аризоне по вероисповести изгледа овако:
протестанти– 40%;
католици – 25%;
нерелигиозни – 22%;
мормони – 4%;
Јеховини сведоци – 1%;
јевреји – 1%;
будисти – 1%;
остале религије – 4%;
одбили да се изјасне – 2%.</s>
<s>Административна подела</s>
<s>Аризона је подељена на 15 округа:</s>
<s>Економија</s>
<s>Током историје, економија Аризоне се ослањала на угаљ, памук, стоку, јужно воће и туризам.</s><s>Угаљ се и даље копа и чини две трећине производње у земљи.</s>
<s>Политика</s>
<s>Главни град Аризоне је Феникс.</s><s>Законодавна власт у Аризони је дводомна и састоји се од Сената и Представничког дома.</s><s>Свака од 30 законодавних области има једног сенатора и два представника, који се бирају на две године.</s><s>Извршну власт у Аризони има гувернер, који се бира на четири године.</s><s>Државна политика Аризоне је и даље под великим утицајем Републиканске странке, посебно њеног конзервативног крила.</s><s>Они такође бирају и:
Гувернера
Државног секретара
Јавног тужиоца
Државног благајника
Државног инспектора рударства
По политичкој надлежности, Аризона је подељена на округе, којих је 1983. године било 15.</s><s>То су:
Апачи
Кочиз
Коконино
Гила
Грам
Гринли
Ла Паз
Марикопа
Мохаве
Навахо
Пима
Пинал
Санта Круз
Јавапаи
Јума</s>
<s>Референце</s>
<s>Литература</s>
<s>Спољашње везе</s>
<s>Државе САД</s>
|
1566 | https://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%90%D1%80%D0%BA%D0%B0%D0%BD%D0%B7%D0%B0%D1%81 | Арканзас | <s>Арканзас (), држава је САД, која се налази у њеном јужном делу.</s><s>Главни град је Литл Рок.</s>
<s>Рељеф је разнолик и варира од планинских региона Озарк и Оуачита, преко густо пошумљене територије на југу, до источних низија дуж реке Мисисипи и делте Арканзаса.</s>
<s>Арканзас је са површином од 137.732 -{km}-² 29. највећа држава, а са а 2.949.131 становника (процена из 2012) је 32. најнасељенија држава.</s>
<s>Највећи град је престоница Литл Рок, који се налази у централном делу државе и представља саобраћајни, пословни, културни и административни центар.</s><s>Северозападни део државе, укључујући урбану област Фајетвил-Спрингдејл-Роџерс и урбану област Форт Смит, је такође важан демографски, образовни и привредни центар.</s><s>Највећи град у источном делу је Џоунсборо.</s>
<s>Територија Арканзас је примљена у Сједињене Државе као 25. држава, 15. јуна 1836.</s><s>Арканзас се повукао из Сједињених Држава и ступио у Конфедеративне Америчке Државе током Грађанског рата.</s><s>По повратку у Сједињене Државе, Арканзас је економски трпео због ранијег ослањања на робовску радну снагу и планташку пољопривреду, тако да је економски и друштвено заостајао за другим деловима САД.</s><s>Белачки интереси су наставили да доминирају у политичком животу Арканзаса све до појаве покрета за грађанска права средином 20. века.</s><s>Арканзас је почео да диверсификује своју привреду након Другог светског рата, и она се сада ослања на услужну привреду, као и на разне нове гране производње, поред традиционалне производње памука и пиринча.</s>
<s>Демографија</s>
<s>Административна подела</s>
<s>Арканзас се састоји од 75 округа:</s>
<s>Референце</s>
<s>Спољашње везе</s>
<s>Државе САД</s>
|
1567 | https://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%9A%D0%B0%D0%BB%D0%B8%D1%84%D0%BE%D1%80%D0%BD%D0%B8%D1%98%D0%B0 | Калифорнија | <s>Калифорнија () је држава на западној обали САД.</s><s>По површини је на трећем, а по броју становника на првом месту међу државама САД.</s><s>Граничи се са америчким државама Орегоном на северу, Невадом на истоку, Аризоном на југоистоку, и мексичком државом Доњом Калифорнијом на југу.</s><s>Протеже се око 1.300 -{km}- у правцу север-југ и око 400 км у правцу исток-запад.</s><s>На међусобној удаљености од 137 km налазе се Маунт Витни и Долина смрти, највиша и најнижа тачка међу 48 континенталних држава САД.</s><s>После Аљаске и Флориде, Калифорнија има трећу по дужини обалу у САД.</s>
<s>Сакраменто је главни град државе од 1854. године.</s><s>Подручје данашње Калифорније првобитно су настањивала индијанска племена.</s><s>Први Европљани на овом подручју били су Шпанци.</s><s>Хуан Кабриљо је током 1542. и 1543. допловио до обале Калифорније и прогласио је шпанском територијом.</s><s>Хуниперо Сера је 1769. основао прву мисију на подручју данашњег Сан Дијега.</s><s>У то време ово подручје се звало Горња Калифорнија () и било је део Вицекраљевствa Нова Шпанија.</s><s>Након што се Мексико изборио за независност од Шпаније 1821.</s><s>Горња Калифорнија је постала део Мексичког царства, да би након Мексичко-америчког рата 1848. постала део САД.</s><s>Држава САД је постала 9. септембра 1850, као 31. чланица.</s>
<s>Откриће злата у Калифорнији 1848. подстакло је „златну грозницу” и огромне друштвене и демографске промена, праћене великим миграцијама становништва са истока земље и наглим привредним успоном.</s>
<s>Разноврсни рељеф карактерише Калифорнију.</s><s>На истоку су планине Сијера Невада, на западу је обала Тихог океана, на северозападу су шуме секвоје, док је на југоистоку пустиња Мохаве.</s><s>Земљотреси су чести због положаја државе дуж Пацифичког ватреног појаса.</s><s>Око 37.000 земљотреса се забележи сваке године, али већином су слабог интензитета.</s><s>Ипак, Калифорнија су погађали озбиљни земљотреси, а најразорнији су били у Сан Франциску 1906. и 1989. и у Лос Анђелесу 1994.</s>
<s>Етимологија
Реч Калифорнија првобитно се односила на цео регион састављен од Баја Калифорније полуострва у Мексику, садашњих америчких држава Калифорније, Неваде, Јуте и, делова Аризоне, Новог Мексика, Тексаса и Вајоминга.</s>
<s>Верује се да је име Калифорнија потекло из измишљеног раја у коме живе Црни Амазонци којима влада краљица Calafia.</s><s>Царство краљице Калафије је било острво где су живели грифони и друге чудне звери, и била је богата златом.</s>
<s>Географија</s>
<s>Калифорнија је трећа по величини држава САД, након Аљаске и Тексаса.</s>
<s>У средини лежи Калифорнијска централна долина, омеђена приморским планинским венцима на западу, Сијера Невада на истоку, и Каскадским планинама на северу и планине Техечепи југу.</s><s>Централна долина је пољопривредно срце унутрашњости Калифорније.</s><s>Подељена је на два дела делтом Сакрамента и Сан Хоакина.</s><s>У северном делу, долина Сакрамента обухвата слив реке Сакраменто, док јужни део, долина Сан Хоакина, представља слив реке Сан Хоакин.</s><s>Реке Сакраменто и Сан Хоакин су довољно дубоке да чак и неки градови у унутрашњости буду морске луке.</s>
<s>Сијера Невада (шпански за „снежни (планински) венац") обухвата и највиши врх 48 континенталних држава САД, Маунт Витни, висок 4.421 m. Овај венац обухвата и Јосемитску долину, познату по својим врховима изрезбареним ледницима, и Национални парк Секвоја, дом џиновских секвоја, највећих живих организама на земљи, и дубоко слатководно језеро Тахо, највеће језеро у држави по запремини.</s>
<s>Калифорнија лежи на раседу Сан Андреас, споју две тектонске плоче, због чега су у региону чести потреси.</s>
<s>Два велика планинска ланца пролазе Калифорнијом од североистока ка југозападу: обалске планине на западу и Сијера Невада на истоку.</s><s>Тиме је земља подељена на шест делова који се физички разликују.</s>
<s>Између та два планинска ланца леже долине Сакраменто и Сан Хоакин које су добиле име по две главне реке и велике су око 77.000 -{km²}-.</s>
<s>Обалски појас заузима површину од 109.000 -{km²}-, а реке тог појаса су кратке, извиру у планинском подручју и имају воде само у кишном раздобљу.</s><s>Најважније реке су Салинас који утиче у океан код Монтереја, Санта Марија и Санта Ана.</s>
<s>На истоку државе је подручје Сијера Невада велико око 100.000 -{km²}-.</s><s>То се подручје лагано спушта према западу, а према истоку је стрмо и сурово.</s>
<s>Долина ријеке Кламат је велика 20.000 -{km²}- и испресецана је дубоким кањонима.</s>
<s>Калифорнијски део великог базена, који се налази између ријека Колумбија и Колорадо с једне и Сијера Неваде с друге стране, његов је источни дио и простире се на површини од 50.000 -{km²}-.</s><s>То је исушено и дивље, разровано подручје са Долином смрти у округу Инјо.</s>
<s>На истоку Сијера Неваде су Овенс долина и језеро Моно, суштинско миграционо станиште птица.</s><s>У западном делу државе је Clear Lake, највеће слатководно језеро по површини у Калифорнији.</s>
<s>Око 45% укупне површине државе је покривено шумама, и Калифорнија има највећу разноврсност борова од било које друге државе.</s><s>Калифорнија има више шумског земљишта од било које друге државе, осим Аљаске.</s><s>Многа дрвећа у Калифорнијској Белој планини су најстарија на свету; Bristlecone бор има старост преко 5.000 година.</s><s>На југу је велико унутрашње слано језеро Солтон си.</s><s>Долина смрти се налази северно од Мохаве која садржи најниже и најтоплије место у Северној Америци Badwater басен на -282 метра.</s>
<s>Као део ватреног појаса Пацифика, Калифорнију погађају цунамији, поплаве, суше, ветра Санта Ана, пожара, клизишта на стрмом терену, а има неколико вулкана.</s>
<s>Клима</s>
<s>Клима је у Калифорнији уз обалу медитеранско-суптропска, а у унутрашњости степска.</s><s>Подручје најсеверније обале има океанску климу.</s><s>Већи део државе има медитеранску климу, са хладним, кишовитим зимама и сувим летима.</s><s>Даље у унутрашњости, наилазе хладније зиме и топлија лета.</s><s>Северни делови државе имају просечно више годишњих падавина него на југу.</s>
<s>Долина смрти, пустиња са великим пространствима испод нивоа мора, сматра се за најтоплије место на свету“ највиша температура у свету (57 °C), је тамо забележен 10. јула 1913.</s><s>Најнижа температура у Калифорнији била је -45° (-43 °C) 1937 у Боки.</s>
<s>Флора и фауна</s>
<s>Калифорнија има неколико суперлатива у својој колекцији флоре: Највеће дрвеће, највише дрвеће, и најстарије дрвеће.</s>
<s>Има разне врсте кактуса.</s>
<s>Од биљака ту су патуљасти пустињски мак, нана, Калифорнијски мак –државни цвет.</s>
<s>Тарнбарк храст, Калифорнијски ловор, шећерни бор, широколисни јавор такође расту овде.</s>
<s>Шумски подови су покривени папрати, лалама, љиљанима, дивљим рибизлама.</s>
<s>У пустињама у доњој зони Соноран, сисаре укључују зец, пацов, и опосум.</s><s>Уобичајени птице укључују сову, и разне врсте сокола.</s><s>Од гмизаваца ту су:пустињска корњача, рогата жаба.</s>
<s>Горњи Соноран има сисаре као што су антилопе, мачке са прстенастим репом.</s><s>Птица јединствена у овој зони је Калифорнијски кондор.</s>
<s>У зони транзиције, постоје колумбијски црнорепи јелен, црни медвед, сива лисица, кугуар, и Рузвелт лос.</s><s>Гмизавци као што су змије и звечарке насељавају зону.</s><s>Птице као што су водомар и колибри напредовали су овде.</s>
<s>Од априла 2003, 118 Калифорнијских животиња биле су на федералном списку угрожених; 181 биљка је наведена као угрожена.</s><s>У угрожене животиње спадају Сан Хоакин лисица, планински дабар, пољски миш, Моро Бај кенгур.</s><s>Једанаест врста лептира је такође угрожено и два која су угрожена су на савезној листи.</s>
<s>Демографија</s>
<s>Калифорнија је други највећи насељених-поднационалном ентитет у западној хемисфери и Америци.</s><s>Поред тога, Калифорнија је дом за осам од најмногољуднијих градова у САД: Лос Анђелес (2.), Сан Дијего (8.), Сан Хозе (10.), Сан Франциско (13.), Фрезно (34.), Сакраменто (35.).</s><s>Број становника је 39.538.223 (2020), а густина насељености 97,95/km².</s>
<s>Језик</s>
<s>Од 2020, 56,11% (20.725.855) Калифорнијских становника старости од 5 и старији говоре енглески код куће као примарни језик, док 28,32% (10.462.968) говори шпански, 9,96% (3.677.164) Азијиски и Пацифички језик, 4,54% (1.679.265) други индо-европски језик и 1,06% други језик.</s><s>Укупно, 43,89% (16.211.086) Калифорнијског становништва старости од 5 и старији говоре матерњи језик уместо енглеског.</s><s>Калифорнија има више од 100 аутохтоних језика, што Калифорнију чини једном од најзначајнијих језичких подручја на свету.</s><s>Сви аутохтони језици у Калифорнији су угрожени, иако сада постоје напори ка ревитализацији језика.</s><s>Званични језик у Калифорнији је енглески.</s>
<s>Расе</s>
<s>Према Цензус Бироу у 2011:
74,0% белци
13,6% азијати
6,6% црнци
1,7% индијанци
3,6% расно мешовити
0,5% хавајци
38,1% Шпанци
61,9% популације нису Шпанци (било које расе)</s>
<s>Религија</s>
<s>Највеће верске деноминације по броју присталица као проценат популације у Калифорнији,2008 су католичка црква са 31%, Евангелистичка са 18%.</s><s>Друге религије: 0,5% муслиманска, 1% хинду и 2% будистичка.</s>
<s>Највећи градови</s>
<s>Лос Анђелес-Са популацијом од 4.065.585 Лос Анђелес је један од светских центара медија, бизниса, и међународне трговине.</s><s>Лос Анђелес (са Холивудом) води свет у производњи популарне забаве, као што су телевизија и музика.</s><s>Сан Дијего-"Најбољи град Америке“, Сан Дијего се налази на граници са Мексиком.</s><s>Такође је познат као „родно место Калифорнији“, јер је то било и прво европско насеље у данашњој Калифорнији.</s><s>Сан Франциско- Сан Франциско је рангиран 44. од најбољих туристичких дестинација у свету, и био шести најпосећенији град у Сједињеним Америчким Државама у 2011.</s><s>Такође је примарни банкарски и финансијски центар.</s><s>Фресно-Фресно је у срцу Сан Хоакин долине, водеће пољопривредне површине САД и света.</s><s>Фресно је највећи град у унутрашњости Калифорније.</s>
<s>Сакраменто је главни град Калифорније од 1854. године.</s><s>Некада град други по величини у држави, био је центар током Калифорнијске Златне грознице.</s><s>За време тржишног бума између 2003 и 2008 број становника у градском подручју достигао је близу 2,5 милиона људи.</s>
<s>Према попису из 2010, Сакраменто је деветнаесто највише насељено градско подручје у Сједињеним Државама.</s>
<s>Привреда</s>
<s>Пољопривреда је важан сектор у Калифорнијској привреди.</s><s>У 2008 81,500 фарми и салаша Калифорније генерисали су 36,2 милиона долара.</s><s>У 2011, тај број је порастао на 43,5 милијарди долара.</s><s>Према УСДА у 2011, три највећа Калифорнијска пољопривредна производа по вредности су била млеко и павлака, бадем и грожђе.</s>
<s>Туризам у Калифорнији је веома напредан.</s><s>Лос Анђелес и Сан Франциско су једни од најпосећенијих градова на свету.</s><s>Такође Секвоја национални парк и Дизниленд су важна туристичка места у Калифорнији.</s>
<s>Саобраћај</s>
<s>Што се тиче саобраћаја, Калифорнија је позната по гужвама у саобраћају.</s><s>Најпознатији мост у Калифорнији је Голден гејт у Сан Франциску.</s><s>Својом наранџастом бојом и панорамским погледом на залив, овај аутопут мост је популарна туристичка атракција и такође је прилагођена за пешаке и бициклисте.</s><s>Међународни аеродром Лос Анђелес (ЛАКС), је 6. најпрометнији аеродром у свету.</s>
<s>Политика и администрација</s>
<s>Калифорнија има идиосинкратску политичку културу у односу на остатак земље.</s><s>Калифорнија је била друга држава по реду која је легализовала абортус, а једина држава која је забранила брак за геј парове.</s><s>Тренд државе према Демократској странци, а даље од Републиканске странке може се видети у државним изборима.</s><s>Од 1899 до 1939, Калифорнија је имала републиканске гувернере.</s><s>Од 1990, Калифорнија је генерално бирала демократске кандидате за савезне, државне и локалне канцеларије, укључујући и текућег гувернера Џерија Брауна.</s><s>Демократе такође сада имају већину у оба дома државног законодавног тела.</s><s>Тренутно има 56 демократа и 24 републиканца у Скупштини; и 26 демократа и 12 републиканца у Сенату.</s><s>Тренд Демократске странке је најочигледнији у председничким изборима, републиканци нису освојили Калифорнијске изборе од 1988.</s><s>У принципу, Демократска снага је центрирана у милионских приобалним регионима Лос Анђелеса, градском подручју и Сан Франциско Беју.</s><s>Републиканска снага је још увек највећа у источним деловима државе.</s>
<s>Гувернер</s>
<s>Гувернер Калифорније је шеф државне владе Калифорније, чије одговорности укључују годишње обраћање о стању државе Скупштини Калифорније, предлагање буџета, и старање да се државни закони спроводе.</s><s>До сада је било 39 гувернера; многи од њих су били утицајни широм Сједињених Држава и у областима које немају никакве везе са политиком.</s><s>Лиланд Станфорд је основао Универзитет Станфорд 1891. године.</s><s>Ерл Ворен, касније Председник Врховног суда Сједињених Држава, је победио на изборима као кандидат три главне партије - једини кандидат у историји Калифорније који практично није имао противника.</s><s>Роналд Реган, који је био председник глумачке гилде и касније председник Сједињених Држава, као и Арнолд Шварценегер су стекли славу као глумци.</s><s>Греј Дејвис је био први гувернер у Калифорнији и други гувернер у америчкој историји, који је опозван од стране гласача.</s><s>Најдужи мандат је имао Ерл Ворен, који је биран три пута и служио скоро десет година.</s><s>Најкраћи мандат је имао Милтон Лејтам, који је служио само пет дана пре него што је дао оставку јер је постао сенатор.</s><s>Тренутни гувернер је Џери Браун, који је претходно служио на истој дужности од 1975. до 1983.</s><s>Он је син бившег гувернера Пета Брауна, чији мандат је трајао од 1959. до 1967.</s>
<s>Спорт
У Калифорнији најпопуларнији спортови су кошарка, амерички фудбал и бејзбол.</s><s>Голден Стејт вориорси је кошаркашки клуб из Оукланда који се такмичи у НБА лиги у дивизији Пацифик.</s><s>Вориорси своје утакмице играју у Оракл арени.</s><s>У Сан Франциско су прешли 1962. и постали Сан Франциско вориорси, а име Голден стејт вориорси узели су у сезони 1971/72.</s><s>Освојили су четири НБА шампионата.</s><s>Последњу титулу су освојили 2015. победивши у финалу Кливленд кавалирсе.</s><s>У лиги се такмичи још НБА клубова са територије Калифорније: Сакраменто кингси, Лос Анђелес клиперси и Лос Анђелес лејкерси који су 16 пута били шампиони.</s>
<s>Сан Франциско фортинајнерси су професионални тим америчког фудбала са седиштем у Сан Франциску.</s><s>Клуб утакмице као домаћин игра на стадиону Кендлстик парк.</s><s>Такмичи се у НФЦ-у у дивизији Запад.</s><s>„Фортинајнерси“ су пет пута били прваци НФЛ-а, последњи пут 1994.</s>
<s>Референце</s>
<s>Литература</s>
<s>Спољашње везе</s>
<s>State of California
California State Guide, from the Library of Congress
1973 documentary featuring aerial views of the California coastline from Mt. Shasta to Los Angeles
Time-Lapse Tilt-Shift Portrait of California by Ryan and Sheri Killackey</s>
<s>Државе САД</s>
|
1568 | https://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%9A%D0%BE%D0%BB%D0%BE%D1%80%D0%B0%D0%B4%D0%BE | Колорадо | <s>Колорадо (), америчка је држава која покрива велики део Стеновитих планина као и северозападни део платоа Колорадо и западни ћошак Велике равнице.</s><s>Колорадо је део Западних Сједињених Држава и једна је од планинских држава.</s><s>Обухвата већину јужних Стеновитих планина као и североисточни део Колорадо преријске регије и западне ивице Велике равнице.</s><s>Колорадо је део западних америчких држава, југозападних држава и планинских држава.</s><s>Колорадо је осма по величини и двадесетдруга најнасељенија од 50 америчких држава.</s><s>Држава је названа по Колорадо реци, коју су шпански истраживачи назвали Рио Колорадо по руменој боји слива реке из планина.</s><s>1. августа 1876. године амерички председник Јулисиз Симпсон Грант потписао је указ којом је Колорадо постао 38. америчка држава.</s><s>Граничи се на северу са Вајомингом, на североистоку и истоку са Небраском и Канзасом, на југу са Новим Мексиком и Оклахомом, на западу са Јутом и на југозападу са Аризоном.</s><s>Денвер је главни и најнасељенији град у Колораду.</s>
<s>Географија
Колорадо је препознатљив по својој разноликој географији која се креће од високих планина, равница и пустиња са великим пешчаним динама, дубоким кањонима, формацијама пешчаног и гранитног камена, река, језера и бујних шума.</s><s>Колорадо је једина америчка држава која се у потпуности налази изнад 1000 метара надморске висине.</s>
<s>Клима у Колораду је комплекснија него у државама ван планинске регије.</s><s>Као генерално правило, са повећањем надморске висине температура опада.</s>
<s>Историја
Регију која данас припада држави Колорадо, насељавали су Индијанци преко 13 000 година.</s><s>28. фебруара 1861. председник Џејмс Бјукенан потврдио је одлуком Конгреса слободну територију Колорада.</s><s>Те границе остале су до данас.</s><s>Име Колорадо одабрало се зато што се веровало да река Колорадо извире на територији државе.</s><s>Конгрес САД донео је закон 3. марта 1875. који је дефинисао услове да територија Колорадо постане држава.</s><s>1. августа 1876. амерички председник Јулисиз Симпсон Грант потписао је проглас којим је Колорадо постао 38. америчка држава.</s>
<s>Демографија</s>
<s>Амерички савезни биро за попис процењује да је популација Колорада 1. јула 2012. износила 5.187.582.</s><s>Најнасељенији и главни град је Денвер.</s><s>Најзначајнија расна мањина су Латиноамериканци са уделом од 20,7% популације.</s><s>64% становништва Колорада су хришћани по веросповести, од којих су 44% протестанти, 19% римокатолици, 2% мормони; од осталих вера заступљени су муслимани са 1%, будисти са 1% и хиндуси са 0,5%.</s><s>Верски неопредељени чине 25% популације..</s>
<s>Највећи градови</s>
<s>Административна подела</s>
<s>Као у федералној влади у свим другим америчким државама, државни Устав Колорада дефинише три нивоа власти: законодавну, извршну и судску.</s><s>Држава Колорадо је подељена на 64 округа .</s><s>Девет округа у Колораду има популацију већу од 250.000 становника, док 8 округа има популацију мању од 2.500 становника.</s><s>Колорадо тренутно има 271 активну општину која укључује 196 вароши, 73 града и 2 припојене градске и окружне владе.</s>
<s>Колорадо је подељена на 64 округа:</s>
<s>Култура
Постоји велики број филмских фестивала у Колораду који укључују The Stanley Hotel in Dumb and Dumber и Sculptured House у Sleeper.</s>
<s>Колорадо је познат по југозападној кухињи и Стеновитим планинама.</s><s>Денвер је познат по бифтеку али има и разноврсну кухињу са многим ресторанима.</s>
<s>Економија
Листа телевизије CNBC „Најбоље државе за посао у 2010-ој „препознала је Колорадо као 3 најбољу државу у нацији иза само Тексаса и Вирџиније.</s><s>Лични доходак у 2010-ој износио је 51,940$ чинећи Колорадо једанаестим у Америци.</s><s>Државна економија је разнолика и позната по високој концентрацији научног истраживања и високотехнолошке индустрије.</s>
<s>Примарни начин транспорта у Колораду је систем ауто-путева.</s><s>Интернационални аеродром у Денверу је 4. најфреквентнији домаћи аеродром и 13. најфреквентнији аеродром у Америци.</s><s>У понуди су и многе међуградске и унутарградске аутобуске линије.</s>
<s>Образовање
У Колораду је развијен образовни систем и постоји велики број основних и средњих школа, као и факултета од којих је најзначајнији: Универзитет Адмас Стејт, Колеџ у Колораду и Колеџ Редстон и многи други</s>
<s>Војска
У Колораду је тренутно активно 7 великих војних база, од којих су најзначајније: Ер ризерв персонел центар, Војна база Питерсон и Америчка пилотска академија.</s><s>Бивше војне базе су и:Камп Хејл и Форт Логан и још две мање битне базе</s>
<s>Заштићене области
У Колораду постоје четири национална парка, седам националних споменика, два националне области за рекреацију, два национална историјска налазишта, три национална историјска парка, један национални парк за гледање, једанаест националних шума, два национална пашњака, 41 национална област дивљине, две националне очуване области, осам националних склоништа за дивљач, 44 државна парка, 307 државних области у којима живи дивљач и многе друге сценске, историјске, рекреационе знаменитости.</s>
<s>Спорт
Колорадо је земља са најмање становника која има франшизу у свакој од великих професионалних спортских лига.</s><s>То показује велику жељу за спортом у овој држави.</s><s>Најзначајнији клубови су Денвер бронкоси, Денвер барбаријанси и Глендејл рапторси и Денвер нагетси.</s>
<s>Референце</s>
<s>Спољашње везе</s>
<s>Државе САД</s>
|
1569 | https://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%9A%D0%BE%D0%BD%D0%B5%D0%BA%D1%82%D0%B8%D0%BA%D0%B0%D1%82 | Конектикат | <s>Конектикат (), правилније Конетикат држава је САД, која се налази у њеном североисточном делу, у региону Нова Енглеска.</s><s>Конектикат је трећа најмања држава по површини, са 14.371 -{km}-², 29. најмногољуднија, са 3.565.287 становника и четврта најгушће насељена од педесет држава.</s>
<s>На истоку се граничи са Род Ајлендом, на северу са Масачусетсом, на западу са Њујорком и на југу са Лонг Ајленд заливом.</s>
<s>Главни град је Хартфорд.</s>
<s>Назив потиче од мохиганске речи за дугу, плимску реку, који се прво односио на реку Конетикат, а после и на целу државу.</s>
<s>Демографија
Биро за попис становништва Сједињених Држава процењује да је број становника у Конектикату 1. јула 2019. износио 3.565.287, што је смањење од 0,25% у односу на попис становништва Сједињених Држава 2010.</s>
<s>Религија
Доминантне религије Конетиката су протестантизам и католичанство, уз велики број неизјашњених и атеиста.</s>
<s>Највећи градови</s>
<s>Извори</s>
<s>Спољашње везе</s>
<s></s>
<s>Државе САД</s>
|
1570 | https://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%94%D0%B5%D0%BB%D0%B0%D0%B2%D0%B5%D1%80 | Делавер | <s>Делавер (), држава је у саставу САД.</s><s>Има површину од 6.452 -{km}-² и 873.092 становника (по попису из 2000).</s><s>Главни град Делавера је Довер, а највећи град је Вилмингтон.</s><s>Делавер је америчка држава са најмањим бројем округа.</s><s>Има их свега три, а то су: Њу Касл, Кент и Сасекс.</s>
<s>Географија
Већина површине Делавера лежи на атлантској обалној плочи.</s><s>На северу граничи се са Пенсилванијом.</s><s>На истоку је граница са Њу Џерзијем река Делавер и Атлантски океан; на западу и југу граничи се са Мерилендом.</s><s>Највећи град је Вилмингтон, а глави град је Довер.</s><s>Једна од највећих војних ваздухопловних база лежи близу Довера.</s>
<s>Клима
Делавер има преко целе године умерену климу са просечним температурама од 0 - 24 °C и статистичких 208 сунчаних дана.</s><s>На климу утиче Атлантски океан па је стога преко целе године умерено до влажно време.</s><s>За време лета температуре досегну до 32 °C; а зими се спусте до -5 °C.</s>
<s>Демографија</s>
<s>Највећи градови</s>
<s>Види још
Делавер (залив)
Делавер (река)</s>
<s>Спољашње везе</s>
<s>Државе САД</s>
|
1571 | https://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%A4%D0%BB%D0%BE%D1%80%D0%B8%D0%B4%D0%B0 | Флорида | <s>Флорида (), држава је САД, која се налази у њеном југоисточном делу, а често је називају и Sunshine State, што значи сунчана држава.</s><s>Површина Флориде износи 170.304 -{km}-², а број становника по попису из 2011. је 19.057.542.</s><s>Главни град је Талахаси.</s>
<s>Када су је „открили“, у време Ускрса, Шпанци су јој дали име које носи и сада, а на шпанском језику дословно значи „пун цвећа“ (Шпанци предускршње дане и сам Ускрс називају Pascua Florida).</s>
<s>Скраћеница Флориде је FL, а њен заштитни знак је белоглави орао-рибар.</s><s>Главни град ове државе која је омиљено летовалиште је Талахаси.</s><s>На копно Флориде надовезује се низ острва које називају "Keys" (од Сп. cayo, у пл. cayos; у значењу острвца), а задњи у том низу је Ки Вест од којег је до Кубе још само , што је истовремено и најјужнија тачка САД.</s>
<s>Клима и велики број пешчаних плажа учинили су Флориду привлачним одредиштем за одмор посетиоцима из целог света.</s><s>И различити забавни паркови, као Дизниленд, Universal Studios и други у близини Орланда су велики магнет за бројне туристе.</s>
<s>Поред туризма, врло снажна грана је и производња агрума (половина потрошње САД) укључујући и производњу сокова.</s>
<s>Врло је снажан и сектор финансија.</s><s>Поред тога, има и налазишта фосфата.</s>
<s>Флорида, а нарочито град Мајами, има велики економски значај на Карибима.</s>
<s>Историја</s>
<s>Првобитни становници</s>
<s>Трагови људског присуства на Флориди су стари 12.000 година.</s><s>Разноврсно окружење током праисторије омогућило је да се на овој територији развије велики број биљака и животиња.</s><s>Већина данашњих сисара је живела током праисторијског периода на Флориди.</s><s>Штавише, велики сисари од којих су неки изумрли (као што су сабљозуби тигар, мастодонт, велики оклопник и камила) су тумарали овим подручјем.</s>
<s>Обала Флориде дуж Атлантског океана и Мексичког мора пре 12.000 година је била другачија.</s><s>Ниво мора је био знатно нижи него данас.</s><s>Као последица тога полуострво Флорида је било двоструко веће него што је данас.</s><s>Људи који су настањивали Флориду у то време су били ловци и сакупљачи.</s><s>Савремени истраживачи сматрају да су се ондашњи становници Флориде хранили малим животињама, биљкама, орасима и љускарима.</s><s>Први становници Флориде су се настанили у областима где су имали сигурне изворе питке воде, камење неопходно за израду алата и дрва за ложење.</s><s>Током векова ови урођеници су развили напредне културе.</s><s>За време раздобља пре контакта са Европљанима, урођеници су се организовано бавили пољопривредом, трговали су са становницима данашњег југоистока САД, и развили су друштвену организацију, која се огледа у великим храмовима у облику хумки и комплексима села.</s>
<s>Долазак Европљана и колонизација</s>
<s>Писани докази о животу на Флориди почињу са доласком шпанског истраживача и авантуристе Хуана Понсе де Леона 1513. године.</s><s>Негде између 2. и 8. априла те године, Понсе де Леон је пристао уз североисточну обалу Флориде, вероватно негде близу данашњег Сент Огастина.</s><s>Он је ову област назвао ла флорида () у част празника пасква флорида (), шпанске васкршње прославе.</s><s>На следећем путовању 1521. године, Понсе де Леон се заједно са две стотине педесет људи, педесет коња и бројним зверима искрцао на југозападној обали полуострва.</s><s>Његов покушај колонизације је убрзо пропао због напада урођеника.</s><s>Међутим, његов боравак овде је послужио да прикаже Флориду као погодно место за истраживаче, мисионаре и трагаче за благом.</s>
<s>Ернандо де Сото је 1539. повео експедицију у потрази за златом и сребром.</s><s>С њом је обишао не само Флориду већ и комплетан југоисток САД.</s><s>Током четири године он се надао да ће пронаћи огромно благо индијанског народа.</s><s>Де Сото и његови војници су провели пет месеци на месту данашњег Талахасија.</s><s>Он је умро 1542. у близини реке Мисисипи, док су преживели из његове експедиције наводно стигли до Мексика.</s>
<s>Нико од шпанских конкистадора није пронашао благо на Флориди, међутим њихове приче су утицале на Европљане да Флориду доживе као места слична Куби, Мексику и централној и јужној Америци, одакле су Шпанци редовно доносили злато, сребро и друге производе.</s><s>Тристан де Луна и Арељано је 1559. године предводио још један покушај колонизације Флориде.</s><s>Он је основао колонију у заливу Пенсакола али је због великих неприлика морао да одустане од колонизације након две године.</s>
<s>Поред Шпаније и Француска је покушала да колонизује ову територију.</s><s>Француски протестант Жан Рибо је истражио Флориду 1562. године, да би две године касније, такође Француз, Рене Гулен де Лодонјер основао насеобину Форт Каролин на ушћу реке Сент Џонс, у близини данашњег Џексонвила.</s>
<s>Прва шпанска владавина</s>
<s>Ови француски авантуристи су подстакли Шпанију да убрза планове за колонизацију.</s><s>Педро Менендез де Авилес је прешао Атлантик са циљем да уклони Французе и створи шпанску насеобину.</s><s>Менендез је 1565. стигао до места које је назвао Сан Аугустин (Сент Огастин) и основао прву сталну европску насеобину на територији данашњих Сједињених Држава.</s><s>Остварио је циљ да протера Французе јер је напао и побио све колонисте осим оних који му се нису супротставили и који су заклели на верност римокатоличкој цркви.</s><s>Менендез је заузео и Форт Каролин и преименовао га је у Сан Матео.</s>
<s>Одговор Француза на ове догађаје је стигао две године касније, када је Доминик де Гургије заузео Сан Матео и побио шпанске војнике.</s><s>Међутим овај инцидент није спречио шпанска напредовања.</s><s>Њихов план за изградњу утврђења и католичких мисија је настављен.</s><s>Шпанске мисије које су организоване код урођеника су се убрзо прошириле целом северном Флоридом и даље на север све до данашње Јужне Каролине.</s>
<s>Енглези, такође жељни америчког блага, су се све више сукобљавали са нарастајућом шпанском империјом.</s><s>Године 1586. енглески капетан сер Франсис Дрејк је опљачкао и спалио Сент Огастин али тиме није угрозио шпанску контролу над Флоридом.</s>
<s>Штавише, 1600. године шпанска владавина над данашњим југоистоком САД је била неупитна.</s><s>Када су енглески колонисти дошли у Америку они су своје прве колоније основали знатно северније у Џејмстауну (у данашњој Вирџинији) 1607. године и Плимуту (у данашњем Масачусетсу) 1620. године.</s><s>Енглески колонисти су желели да овладају природним добрима континента па су постепено померали границу са Шпанцима према југу, до данашњег јужне Џорџије.</s><s>У исто време француски истраживачи су се кретали долином реке Мисисипи и источно дуж обале Мексичког мора.</s>
<s>Енглески колонисти у Северној и Јужној Каролини су били изузетно непријатељски настројени према Шпанији.</s><s>Зато су под вођством пуковника Џејмса Мура и савезника из редова индијанског народа Крик напали шпанску Флориду 1702. године и уништили град Сент Огастин али не и тврђаву Кастиљо де Сан Маркос ().</s><s>Након две године уништили су шпанске мисије између Талахасија и Сент Огастина.</s><s>Том приликом су убили и заробили велики број урођеника.</s><s>Французи су нападали западну границу шпанске Флориде а 1719. године су заузели Пенсаколу.</s><s>Џорџија је основана 1733. од стране Енглеза а 1740. њени становници су опседали тврђаву Кастиљо де Сан Маркос у Сент Огастину скоро месец дана.</s><s>Иако напад није био успешан он је указао на велике слабости шпанске Флориде.</s>
<s>Британска владавина</s>
<s>Британија је овладала Флоридом 1763. године када је уступила Хавану на Куби, коју је добила од Шпаније након Француског и индијанског, односно Седмогодишњег рата (1756—1763).</s><s>Након размене територија Шпанија је евакуисала своје становништво чиме је Флорида практично остала без становништва.</s><s>У то време Сент Огастин је још увек био мали гарнизон са мање од пет стотина кућа, као и Пенсакола.</s>
<s>Британци су имали амбициозне планове за Флориду.</s><s>Као прво они су је поделили на два дела: Источну Флориду, са престоницом у Сент Огастину; и Западну Флориду са седиштем у Пенсаколи.</s><s>Њихови геометри су премерили највећи део земљишта и обале а власти су покушале да развију односе са групом индијанских племена која су долазила у ову област са севера.</s><s>Ови Индијанци потомци Крика су названи Семиноле.</s><s>Британија је покушала да привуче беле колонисте у ове крајеве нудећи им земљу на којој би могли да се настане и помагала им је у производњи намењеној извозу.</s><s>Током Америчког рата за независност (1776—83) и Источна и Западна Флорида су остале верне британској круни.</s><s>Међутим, Шпанија је индиректно учествовала у рату као савезник Француске заузевши Пенсаколу од Британаца 1781. године.</s><s>Шпанија је остварила поновну контролу над целом територијом Флориде 1784. године захваљујући мировном споразуму којим је окончана Америчка револуција.</s>
<s>Друга шпанска владавина</s>
<s>Након евакуације Британаца са Флориде, почињу да пристижу шпански и колонисти из новоформираних Сједињених Држава.</s><s>Велики број нових становника је био примамљен условима које је Шпанија нудила за стицање власништва над земљом.</s><s>Остали становници су били одбегли робови, који су покушавали да дођу до места где њихови господари из САД неће моћи ухватити.</s><s>Због тога се Флорида све више Американизовала уместо да се оријентише ка Шпанији.</s><s>Коначно, након неколико званичних и незваничних војних експедиција САД послатих на ову територију Шпанија је формално уступила Флориду Сједињеним Државама 1821. године, на основу споразума Адамс – Онис.</s>
<s>Статус Територије</s>
<s>Ендру Џексон је 1821. дошао на Флориду да би успоставио власт у име Сједињених Држава.</s><s>Тамо је затекао дивљину са ретким насеобинама Индијанаца, Афроамериканаца и Шпанаца.</s><s>Као територија Сједињених Држава, Флорида је била посебно атрактивна за људе са старих јужњачких плантажа у Вирџинији, Северној и Јужној Каролини и Џорџији, који су дошли у великом броју.</s><s>Пошто је одобрен статус Територије, две Флориде, Источна и Западна, су спојене у један ентитет са престоницом у Талахасију.</s><s>Овај град је основан 1824. године а изабран је за престоницу зато што се налазио на половини пута између постојећих административних центара Сент Огастина и Пенсаколе.</s>
<s>Пораст броју становника, узрокован имиграцијом, је приморао федералну владу да протера Индијанце са њихове земље.</s><s>Индијанци су углавном били припадници Крик и Микосаки народа али је и велики број црнаца, који су побегли од ропства, живео са њима.</s><s>Протеривање Индијанаца је било популарно међу белим досељеницима јер су урођеници настањивали земљиште које је било интересантно белцима.</s><s>Такође индијанске насеобине су представљали уточишта за одбегле робове из севера.</s>
<s>Плановима исељавања Индијанаца се супротставио Осеола, вођа Семинола.</s><s>Семиноле, познате по својим ратничким вештинама, су уживале поштовање међу америчким војницима због њихове храбрости, чврстине и способности да се промене новонасталој ситуацији током Другог рата са Семинолама (1835—1842).</s><s>Овај рат, најзначајнији од три сукоба између Индијанаца и америчких трупа на Флориди, је почео због питања око пресељења Семинола на запад преко реке Мисисипи у данашњу Оклахому.</s>
<s>За време мандата Ендруа Џексона на месту председника САД потрошено је 20 милиона долара за ратне операције.</s><s>Протеривање Семинола коштало је живота велики број Индијанаца, америчких војника и колониста.</s><s>На крају, исход није био онакав какав је влада САД желела.</s><s>Неки Индијанци су се „добровољно“ иселили, неки су заробљени и послати на запад под војном пратњом а остали су успели да побегну до Еверглејдса где су организовали живот без контаката са белим људима.</s>
<s>Данас на Флориди постоје индијански резервати у Имокали, Холивуду, Брајтону (близу града Окичоби) и дуж мочваре Биг Сајпрес.</s><s>Поред народа Семинола на Флориди постоји и племе Микосаки.</s>
<s>Од 1840. године бели становници Флориде су се посветили развоју територије и стицању статуса државе.</s><s>На Флориди је тада живело 54.477 становника, од тог броја скоро половина су били црни робови.</s><s>На рекама Апалачикола и Сент Џонс је успешно функционисао паробродски саобраћај, док је изградња железнице била у плану.</s>
<s>У то време Флорида је неформално била подељена на три области: источну Флориду, од Атлантског океана до реке Сувани; средња Флорида, од реке Сувани до реке Апалачикола; и западна Флорида, од реке Апалачикола до реке Пердидо.</s><s>Јужни делови Флориде (јужно од данашњег Гејнзвила) су били ретко настањени белцима.</s><s>Економија се углавном заснивала на пољопривреди.</s><s>Плантаже су биле смештене у средњој Флориди а њихови власници су били политички најутицајнији на Флориди све до завршетка Америчког грађанског рата.</s>
<s>Државност</s>
<s>Флорида је 3. марта 1845. постала двадесет седма држава САД.</s><s>За првог гувернера изабран је Вилијам Д. Мозли а Дејвид Ливај Јули, један од водећи заговорника државности, је постао амерички сенатор.</s><s>До 1850. број становника је порастао на 87.445 од којих је око 39.000 било црних робова и хиљаду слободних црнаца.</s>
<s>Питање робовласништва је било главно политичко питање нове државе.</s><s>Већина гласача на Флориди, који су били бели мушкарци, старији од двадесет једне године се није противила робовласништву.</s><s>Међутим они су били забринути због нарастајућег расположења против робовласништва на северу САД, па су током 1850-их гледали на новоформирану антиробовласничку Републиканску странку са подозрењем.</s><s>На председничким изборима 1860. ниједан становник Флориде није гласао за Абрахама Линколна, иако је он победио на изборима у САД.</s><s>Убрзо након његовог избора за председника, на посебној конвенцији, одржаној 10. јануара 1861, је донета одлука да Флорида иступи из уније.</s><s>Убрзо се Флорида придружила осталим јужњачким државама и формирала Конфедеративне Америчке Државе.</s>
<s>Грађански рат и обнова</s>
<s>Током Америчког грађанског рата, Флорида није разрушена као што је то био случај са другим јужњачким државама.</s><s>Штавише, ниједна важна битка није вођена на њеној територији.</s><s>Иако су снаге уније окупирале бројне обалске градове и утврђења унутрашњост Флориде је била под контролом војске конфедерације.</s><s>Флорида је током рата послала око 15.000 војника и значајне количине памука, хране, пре свега соли, говедине, свињетине за циљеве конфедерације.</s><s>Међутим, више од две хиљаде становника Флориде, афроамериканаца и белаца, се придружио војсци уније.</s><s>Талахаси је био једини главни град неке јужњачке државе источно од реке Мисисипи који није био освојен током рата, захваљујући победама јужњака код Оластија (1864) и Нетјурал Бриџа (1865).</s><s>На крају, Југ је поражен и федералне трупе су окупирале Талахаси 10. маја 1865.</s>
<s>Пре грађанског рата, Флорида је била на добром путу да постане још једна јужњачка држава са развијеном производњом памука.</s><s>Ипак након рата дошло је до великих промена.</s><s>Луке Пенсакола и Џексонвил су доживеле процват због велике тражње за дрветом и производима од дрвета који су били намењени обнови градова широм земље.</s><s>Робови су постали слободни грађани.</s><s>Власници плантажа су покушали да остваре предратну производњу унајмљујући бивше робове.</s><s>Међутим, ти покушаји нису успели па је велики део земљишта обрађиван од стране ситних земљопоседника како белаца тако и црнаца.</s><s>Почевши од 1868, федерална влада је увела програм „обнове“ Флориде и осталих јужних држава.</s><s>Током овог раздобља републиканци су покушали да издејствују промене које су биле углавном усмерене ка побољшању услова живота афроамериканаца.</s><s>На председничким изборима 1876. изабран је републиканац Радерфорд Б. Хејз.</s><s>Међутим на Флориди су демократе у довољној мери контролисале државне органе да би могли да окончају владавину републиканаца на Флориди и изгласају повлачење федералних трупа.</s><s>Након тога конзервативни белци су успели да донесу законе којима су смањена права гласа за афроамериканце и сиромашне белце.</s>
<s>Развој Флориде</s>
<s>Током последњих двадесет пет година 19. века дошло је до снажног развоја пољопривреде, нарочито што се тиче узгоја стоке и производње јужног воћа, док су имигранти почели да развијају дуванску индустрију.</s><s>Развој индустрије широм Флориде захтевао је изградњу путева и железница у велико обиму.</s>
<s>Почетком 1870-их, становници северних држава САД су почели да посећују Флориду као туристи да би уживали у њеној благој клими и природним лепотама.</s><s>Нарочито су биле популарне вожње паробродима на рекама Флориде.</s>
<s>Са избијањем Шпанско-америчког рата 1898. године пажња целе нације је усмерена ка Флориди.</s><s>Лучки град Тампа је служио као главна ратна лука америчке војске за рат на Куби.</s><s>Велики број становника Флориде је подржавао жеље Кубанаца да се ослободе шпанске владавине.</s><s>До краја 19. века број становника Флориде и доходак по становнику су значајно порасли, а могућности „сунчане државе“ су изгледале као неисцрпне.</s>
<s>Велика депресија на Флориди
Економски балон на Флориди је пукао 1926. када је понестало новца и кредита, а банке и инвеститори више нису имали поверења у „папирнате“ милионере.</s><s>Снажни урагани су погодили Флориду 1926. и 1928. наносећи још већу штету економији.</s>
<s>Флорида је већ увелико била суочена са економским проблемима када се остатак САД суочио са Великом економском кризом 1929.</s>
<s>Године 1929. дошло је до инвазије медитеранске воћне муве која је направила велику штету производњи агрума.</s><s>Производња је смањена за шездесет процената.</s>
<s>Жене су добиле право гласа 1920. када је 19. амандман Устава САД постао важећи.</s><s>Године 1937. је укинута обавеза гласача за плаћањем „таксе за гласање“ што је омогућило сиромашним афроамериканцима и белцима да остваре већи утицај на власт.</s><s>Врховни суд САД је 1944. укинуо систем по ком су на примарним изборима могли да учествују само белци.</s>
<s>Други светски рат и послератна експанзија</s>
<s>Други светски рат је подстакао привредни развој Флориде.</s><s>Због пријатне климе Флорида је била један од главних обучних центара за америчке и савезничке војнике, морнаре и авијатичаре.</s><s>Убрзана је изградња аеродрома и ауто-путева, па је на крају рата Флорида имала изузетно развијену саобраћајну инфраструктуру.</s>
<s>Један од најзначајнијих трендова у послератној ери је стабилан раст броја становника.</s><s>Он је узрокован првенствено великим миграцијама становништва САД и из земаља западне хемисфере, највише са Кубе и Хаитија.</s><s>Флорида је данас по броју становника четврта држава САД.</s>
<s>Током 1950-их захваљујући гувернеру Лироју Колинсу прекинута је расна дискриминација афроамериканаца у школама и другим институцијама.</s>
<s>Након Другог светског рата дошло је до значајне диверсификације привреде на Флориди.</s><s>Развијана је производња пластике, електронике, грађевинарство, трговина некретнина и банкарство.</s>
<s>Положај</s>
<s>Флорида је полуострво који се пружа од америчког континента у смеру југ-југоисток.</s><s>Уз источну обалу се налази Атлантски океан, док је на западу и југу Флориде Мексички залив.</s><s>На северу Флорида се граничи са државама Џорџија и Алабама.</s><s>У близини су Куба и Хаити.</s><s>Након Хаваја, то је најјужнија држава САД.</s>
<s>Административна подела</s>
<s>Флорида је подељена на 67 округа:</s>
<s>Демографија</s>
<s>Према процени Бироа за попис становништва Флорида је 1. јула 2011. имала 19.057.542 становника, што представља повећање од 1,36% у односу на попис који је обављен 2010.</s><s>На основу последњих процена кретања броја становника Флорида је на тридесетом месту по расту становништва.</s><s>Године 2005.</s><s>Флорида је имала највећи годишњи раст броја становника у историји од 2,2% и тада је била на петом месту у САД.</s><s>Око две трећине становника Флориде је рођено у некој другој америчкој држави, што је сврстава на друго место у САД.</s><s>По броју илегалних имиграната Флорида је 2009. године била на трећем месту у САД.</s><s>У 2010. години илегални имигранти су чинили 5,7% становника, што је Флориду сврстало на шесто место у САД иза Неваде, Аризоне, Њу Џерзија, Калифорније и Тексаса.</s><s>Процена је да је 2009. било око 720.000 илегалних имиграната на Флориди.</s>
<s>Расне и етничке групе
Према попису становништва из 2010.</s><s>Флорида је имала 18.801.310 становника.</s><s>Према расној и етничкој структури било је:
75,0% белаца
16,0% афроамериканаца
0,4% Индијанаца
2,4% људи пореклом из Азије
0,1% људи пореклом са пацифичких острва
3,6% припадника неке друге расе
2,5% мелеза
латиноамериканци су чинили 22,5% становништва.</s>
<s>Највећи градови</s>
<s>Политика
Флорида има дводоми систем са Сенатом од 40 чланова и дом са 120 чланова.</s><s>Тренутно је гувернер Флориде републиканац Рик Скот.</s>
<s>Традиционално је Флорида наклоњена демократима, али је због великог досељавања становништва задњих година дошло до промене политичког расположења у корист републиканаца.</s><s>Тренутно је однос између републиканских и демократских бирача отприлике 1:1.</s><s>Како Флорида има велики број становника, па с тим и електора, Флорида се сматра одлучујућом државом у изборима за Председника САД.</s>
<s>У Мајамију либералним демократима конкуришу богати избегли Кубанци који су присталице републиканаца.</s><s>Тампа која је била центар демократа, у задње вријеме се развила у прорепубликанско језгро.</s>
<s>Спорт</s>
<s>Флорида има добро развијене спортске тимове.</s>
<s>Познати НФЛ клубови са подручја Флориде су Мајами долфинси и Тампа Беј баканирси.</s>
<s>У NBA лиги се такмиче два тима са Флориде.</s><s>То су Орландо меџик и Мајами хит.</s>
<s>У Мајамију на Флориди се одржава познати тениски турнир, Мајами мастерс из серије 1000.</s>
<s>ФК Орландо сити је једини клуб са Флориде који се такмичи у MLS лиги.</s>
<s>Занимљивости
Већи део сервера на којима се покреће Википедија се налазе на Флориди.</s>
<s>Референце</s>
<s>Спољашње везе</s>
<s>A Brief History of Florida</s>
<s>Државе САД</s>
|
1572 | https://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%8F%D0%BE%D1%80%D1%9F%D0%B8%D1%98%D0%B0 | Џорџија | <s>Џорџија (), држава је смештена на југоистоку САД.</s><s>Основана је 1732. као последња од тринаест првобитних колонија које су касније формирале САД, име је добила по краљу Џорџу II.</s><s>Џорџија је 2. јануара 1788, као четврта држава, ратификовала Устав САД.</s><s>Отцепљење од САД је прогласила 21. јануара 1861, и била је једна од седам првобитних држава Конфедеративних Америчких Држава.</s><s>Након Америчког грађанског рата као последња је поново примљена у састав САД.</s><s>По површини је 24, а по броју становника 9. држава САД.</s><s>Џорџија је позната као држава брескви () и империјална држава југа ().</s><s>Главни и највећи град је Атланта.</s>
<s>Џорџија се према северу граничи са Тенесијем и Северном Каролином, према истоку са Јужном Каролином и Атлантским океаном, према југу са Флоридом а према западу са Алабамом.</s>
<s>Демографија</s>
<s>Референце</s>
<s>Спољашње везе</s>
<s>Универзитет у Џорџији
Све државе САД</s>
<s>Државе САД</s>
|
1573 | https://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%A5%D0%B0%D0%B2%D0%B0%D1%98%D0%B8 | Хаваји | <s>Хаваји (, ) америчка су држава.</s><s>У састав Сједињених Америчких Држава примљени су 21. августа 1959. године као последња педесета чланица.</s><s>Једина су америчка држава коју искључиво чине острва.</s><s>Хаваји су архипелаг у централном делу Пацифика, југозападно од континенталног дела САД, југоисточно од Јапана и североисточно од Аустралије.</s>
<s>Природне лепоте, топла тропска клима, бистро море и таласи, и активни вулкани чине Хаваје популарним одредиштем за туристе, сурфере, биологе и вулканологе.</s><s>С обзиром да су смештени у централном Пацифику на Хавајима је присутан утицај како северне Америке тако и Азије, као и сопствене домородачке културе.</s><s>Хаваји имају више од милион сталних становника, као и доста туриста и припадника Војске САД.</s><s>Главни град Хаваја је Хонолулу који се налази на острву Оаху.</s>
<s>Хаваји обухватају практично цео вулкански хавајски архипелаг који се састоји од стотина острва у распону од 2.400 km.</s><s>На југоисточном крају архипелага се налази осам главних острва Ниихау, Кауаи, Оаху, Молокаи, Ланаи, Кахолаве, Мауи и Хаваји.</s><s>Острво Хаваји је далеко највеће и често се назива „Велико острво“ да не би било побркано са државом.</s><s>Архипелаг је део Полинезије.</s>
<s>После Аљаске, Флориде и Калифорније, Хаваји имају по дужини четврту обалу међу америчким државама, која се простире у дужини од приближно 1.200 km.</s>
<s>Хаваји су поред Аризоне једина држава која не примењује летње рачунање времена.</s>
<s>Географија</s>
<s>Топографија</s>
<s>Овај архипелаг се налази неких 3200 km југозападно од Северне Америке, Хаваји су најјужнија америчка држава и друга најзападнија држава после Аљаске.</s><s>Хаваји и Аљаска су једине америчке државе које се не граниче са неком другом америчком државом.</s>
<s>Хаваји се од других држава САД разликују у следећим стварима:
географски се не налазе у северној Америци;
на њима се узгаја кафа;
у потпуности су окружени водом;
у потпуности су архипелаг;
имају краљевску палату;
ниједан део границе се не поклапа са линијама географске ширине и дужине.</s>
<s>Највиша планина на Хавајима је Мауна Кеа чији је највиши врх висок 4.204 m
Осам главних острва, Хаваји, Мауи, Оаху, Кахолаве, Ланај, Молокај, Кауај и Нијахау, окружује већи број мањих острва.</s><s>Северозападна хавајска острва су група од девет малих острва, која се пружају од острва Нихоа до атола Куре.</s><s>Она представљају остатке некадашњих знатно већих планина вулканског порекла.</s><s>Такође тамо се налази више од 100 хриди и острваца, као што је Молокини, која су или вулканског порекла или су настала ерозијом.</s>
<s>Геологија</s>
<s>Сва хавајска острва су вулканског порекла.</s><s>Због померања тектонских плоча испод Пацифичког океана ка северозападу, врућа тачка се не помера и полако ствара нове вулкане.</s><s>Због локације вруће тачке једини активни вулкани се налазе у јужној половини Великог острва.</s><s>Најмлађи вулкан Лојхи симаунт, се налази јужно од обале Великог острва.</s><s>Последња вулканска ерупција ван Великог острва је била ерупција вулкана Халеакала на острву Мауи.</s><s>Према неким проценама она се десила крајем 18. века мада има и процена да се десила и неколико стотина година раније.</s><s>Године 1790. вулкан Килауеа је прорадио и проузроковао најсмртоноснију вулканску ерупцију (у савременом добу) која се десила у данашњим Сједињеним Државама.</s><s>Тада је погинуло 5.405 ратника и чланова њихових породица који су се кретали ка Килауеи.</s>
<s>Вулканска активност и ерозије које су уследиле су створиле импресивне геолошке облике.</s><s>Велико острво има трећи по висини врх међу свим острвима на свету.</s><s>Нестабилност падина вулкана утиче на појаву разорних земљотреса уз пратеће цунамије, посебно 1868. и 1975.</s>
<s>Флора и фауна</s>
<s>Удаљеност Хаваја од других континената је условила да живот на ова острва дође на три начина: путем ветра, таласима, помоћу птица, инсеката и свега другог што је дошло с њима.</s><s>Изолованост и разнолики крајолик (велике надморске висине, тропска клима) произвели су огроман број ендемских биљних и животињских врста.</s><s>За Хаваје је карактеристично да имају више угрожених врста биљака и животиња него било која америчка држава, такође имају и највећи проценат изумрлих ендемских врста у САД.</s>
<s>Клима</s>
<s>Хаваји имају тропску климу, с тим да температура и влажност ваздуха нису толико екстремни због практично сталног деловања пасата из правца истока.</s>
<s>Највише дневне температуре током лета се крећу око 31 °C а ноћне температуре око 24 °C. Током зиме највише дневне су око 28 °C а ноћне око 18 °C.</s>
<s>Иако тропске крајеве не карактеришу снежне падавине на планинама Мауна Кеа и Мауна Лоа снег се може наћи на висинама од 4.205 m током зимских месеци.</s><s>Снег ретко пада на Халеакали.</s><s>Планина Вајалеале, на острву Кауај, је са годишњом количином од 1.170 cm падавина на другом месту у свету.</s><s>Већи део Хаваја има само два периода: суви период од маја до октобра и кишни период од октобра до априла.</s>
<s>Демографија</s>
<s>Хаваји су 2000. године имали 1.211.537 становника, од чега су 41,6% (503.868) азијског порекла (Јапанци 201.764; Филипинци 170.635; Кинези 56.600; Корејци 23.637).</s><s>Исте те године на њима живе 113.539 Полинежана (укључујући 80.137 Хавајаца), 22.003 Афро-Американаца, 3.535 досељених староседеоца са Аљаске, 87.699 Латино-Американаца (Мексиканци, Порториканци, Кубанци) и 212.229 страно-рођених грађана.</s><s>Домаће становништво очувало је свој етнички и културни идентитет, на чему и данас помно раде.</s>
<s>Највећи градови</s>
<s>Култура</s>
<s>Култура је изузетна занимљива и привлачи пажњу туриста, а међу предметима се посебно истичу они направљени од полумеког дрвета званог -{Mya-Ma}-.</s><s>То су углавном музички инструменти, различите посуде, оруђе и оружје.</s><s>Такође чувен је трбушни плес који се изводи уз пратњу музике изведене -{Mya-Ma}- инструментима.</s><s>За њега старије генерације Хавајчана причају да је то плес који одржава здравље због покретања тела којим се масира снажно трбушна дупља и самим тим обезбјеђује савршено, здравље.</s><s>На Хавајима је много већа примена алтернативне медицине него што је то случај на западу, а Хавајчани уобичајено упражњавају своју хавајску алтернативну медицину.</s><s>Чувају свој језик, културу и обичаје, и доприносе очувању шароликог Хавајског културног живота.</s>
<s>Туризам
Због развијеног туризма становништво се бави искључиво туризмом и угоститељством.</s><s>Занимљиво је да не постоји бела куга и да се становништво стално повећава.</s><s>Хавајчани имају за један од својих националних спортова занимљиво, Сумо рвање.</s><s>Температуре су током године константно високе, с тим што је лети температура 32 целзијуса а зими преко 40 целзијуса што ово предивно острво чини најпогоднијим за посећивање зими.</s><s>Острво је током протеклих 100 година натерало, због својих многобројних погодности, инвеститоре нарочито из Сједињених држава да уложе огромне своте новца у његов развој.</s>
<s>Хаваји су такође стално поприште сурферских такмичења, и у ту сврху је намењена чувена Ваикики плажа, једна од најлепших плажа на свету.</s><s>Настала је природним путем али је касније дограђивана због огромне навале туриста.</s><s>Око плаже изграђени су ланци хотела, Хилтон, Хајат и други.</s><s>На њој се одржавају чувена сурф такмичења и током целе године туристи су у могућности да гледају бравуре сурф мајстора.</s>
<s>Хавајска обала је цењена од стране сурфера због високих таласа који понекад достижу и висину од 8 m али то је и мач са две оштрице зато што таласи знају да опустоше обалу, нарочито удружени са честим ураганима.</s>
<s>Референце</s>
<s>Спољашње везе</s>
<s>Сателитски снимци Хавајских острва</s>
<s>Државе САД</s>
<s>Полинезија
Вулканска острва</s>
|
1574 | https://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%90%D1%98%D0%B4%D0%B0%D1%85%D0%BE | Ајдахо | <s>Ајдахо (), држава је САД, која се налази у њеном северозападном делу.</s><s>Површина државе је 216.632 -{km²}-, а број становника по попису из 2008. је 1.523.816.</s><s>Главни град је Бојси.</s><s>Ајдахо је 3. јула 1890. постао 43. држава САД.</s><s>Граничи се са државама Вашингтон, Орегон, Невада, Јута, Вајоминг и Монтана као и са канадском провинцијом Британска Колумбија.</s><s>Надимак Ајдахоа је држава драгуља због великог броја драгуља који су пронађени на њеној територији.</s><s>По величини је 14. држава.</s>
<s>Име</s>
<s>Ајдахо је можда једина америчка држава, чије је име резултат преваре.</s><s>Када је бирано име за нову територију, ексцентрични лобиста Џорџ М.</s><s>Вилинг је предложио „Ајдахо“, индијански израз за који је он тврдио да значи „планински драгуљ“.</s><s>Касније је откривено да је Вилинг измислио овај термин, и првобитна територија Ајдаха је због тога преименована у Колорадо.</s><s>Временом је ова контроверза заборављена и данашњем Ајдаху је дато ово измишљено име када је Територија Ајдахо званично створена, 1863. године.</s>
<s>Историја
Прва људска бића насељавала су територију Ајдахоа пре 14.500 хиљада година.</s><s>Истраживањима у пећини Вилсон Бјут поред Твин Фолса пронађени су разни артефакти, најстарији у Северној Америци.</s><s>Територију Ајдахоа насељавала су и Индијанска племена Нез Персе на северу и северни и западни Шошони на југу државе.</s>
<s>На Ајдахо су као део територије Орегон полагали право и САД и Велика Британија док Сједињене Државе нису добиле право на ову територију.</s><s>Од 1843. до 1849.</s><s>Ајдахо је де факто био део независне Привремене владе Орегона.</s>
<s>Експедиција Луиса и Кларка је стигла на територију данашњег Ајдаха 12. августа 1805. кроз пролаз Лемхај.</s><s>Тада је у региону живело око 8.000 домородаца.</s>
<s>Ајдахо је затим био део Територије Орегон а касније Територије Вашингтон.</s><s>Трговина крзнима и мисионарство су привукли прве досељенике у регију.</s><s>Мада су хиљаде људи прошли кроз Ајдахо за време калифорнијске златне грознице 1849, тек мањи број се ту и настанио.</s><s>Први организовани град у Ајдаху је био Френклин, који су основали мормони 1860.</s><s>Када је организован као територија 1863, број становника Ајдаха је био испод 17.000.</s>
<s>Географија
Ајдахо се граничи са шест америчких држава и једном канадском провинцијом.</s><s>Државе Вашингтон и Орегон се налазе на западу, Невада и Јута на југу, Монтана и Вајоминг на истоку.</s><s>Ајдахо има и кратку границу са провинцијом Британска Колумбија на северу.</s><s>Кроз Ајдахо се протежу Стеновите планине, а река Снејк пролази кроз Ђавољи кањон, најдубљи кањон у Сједињеним државама.</s>
<s>Највеће реке у Ајдахоу су Снејк, Кларк Форк, Клирвотер и Салмон.</s><s>Друге значајније реке су: Кор д'Ален, Спокен, Бојзи и Пејет.</s><s>Лука Луистон налази се на ушћу реке Клирвотер у Снејк, на удаљености од 748 km од обале Тихог океана што је чини најудаљенијом морском луком .</s>
<s>Највећи планински врх државе Ајдахо је Бора Пик (3.859 м).</s><s>Најнижа тачка у држави је град Луистон.</s>
<s>Ајдахо има 44 округа, а то су: Адамс, Ајдахо, Банок, Баундари, Бенева, Бер Лејк, Бингам, Бјут, Камас, Блејн, Бојзи, Боневил, Бонер, Вали, Вашингтон, Гудинг, Ејда, Елмор, Канјон, Карибу, Кастер, Каша, Кларк, Клирвотер, Кутни, Лејта, Лемхај, Линколн, Луис, Медисон, Минидока, Нез Перс, Овајхи, Онајда, Пауер, Пејет, Твин Фолс, Титон, Френклин, Фримонт, Џем, Џером, Џеферсон, Шошони.</s>
<s>Демографија</s>
<s>Референце</s>
<s>Спољашње везе</s>
<s>Moja Amerika - Ajdaho</s>
<s>Државе САД</s>
|
1575 | https://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%98%D0%BB%D0%B8%D0%BD%D0%BE%D0%B8%D1%81 | Илиноис | <s>Илиноис или Илиној () je држава чланица Сједињених Америчких Држава.</s><s>По броју становника је на петом месту, док је по површини двадесет пета држава у САД.</s><s>Главни град Илиноиса је Спрингфилд а највећи је Чикаго, смештен на обали језера Мичиген.</s><s>Највећи део становништва живи у Чикагу и његовим предграђима.</s><s>Илиноис је држава постао 1818. као двадесет прва по реду.</s>
<s>Богат је природним ресурсима, као што су угаљ, дрво и нафта на југу.</s><s>Илиноис има разноврсну економску базу и главни транспортни центар.</s><s>Лука у Чикагу повезује Илиноис са другим битним лукама Великих језера, преко Светог Лоренса до Атлантског океана, као и Велика језера са реком Мисисипи.</s><s>Међународни аеродром О'Хара је сврстан у једне од најпрометнијих аеродрома на свету.</s><s>Илиноис је дуго имао репутацију предводника у друштвеним и културним темама и у политици.</s>
<s>Данас, иако је највећи део становништва насељен у Чикагу и његовој околини, први становници, који су дошли из Европе, су се настанили на западу.</s><s>Након америчког рата за независност, досељеници су почели да долазе из Кентакија преко реке Охајо.</s><s>Илиноис је 1818. године постао држава.</s><s>После изградње канала Ири, повећана је трговина и саобраћај.</s><s>Чикаго је основан 1830. године на реци Чикаго.</s>
<s>Три председника САД су били изабрани док су живели у Илиноису, а то су Абрахам Линколн, Јулисиз Симпсон Грант и Барак Обама.</s><s>Роналд Реган, чија је политичка каријера заснована у Калифорнији, био је једини председник САД, који је рођен и одрастао у Илиноису.</s>
<s>Име</s>
<s>Амерички научници су раније мислили да назив Илиноис (француски облик настао од речи Илинивек) значи човек или људи на мајамско-илиноишком језику, али се испоставило да то није тачно, јер је на илиноишком језику реч која означава човек ирениваки.</s><s>Назив Илиноис потиче од мајамско-илиноишког глагола иренвева и значи он говори на прави начин.</s><s>У француски је доспела посредством оџбивејског језика у коме је изговарана као илинве.</s>
<s>Географске одлике</s>
<s>Положај</s>
<s>Илиноис се налази у средњем западу САД.</s><s>Окружен је државама Висконсин, Ајова и Мисури, Кентаки, Индијана.</s><s>Граничи се и са државом Мичиген, али само преко језера Мичиген</s>
<s>Рељеф и клима</s>
<s>Клима Илиноиса је континентална са оштрим температурним разликама.</s><s>У зимском периоду време је под утицајем ваздуха из Канаде, а у летњем периоду је под утицајем топлог и влажног ваздуха из Мексичког залива.</s><s>Просечна годишња температура на северу је 47°, а на југу 58°.</s>
<s>Хидрографија</s>
<s>Илиноис је ограничен рекама, а река Илиноис полови државу.</s><s>Речна мрежа је развијена, а чине је реке Мисисипи, Охајо, Елм, Фокс, Вабаш, Црвена река...</s><s>Такође, Илиноис има и доста подземних вода.</s>
<s>Флора и фауна</s>
<s>Илиноис је богат различитим врстама сисара, од јелена и којота, преко црвених и сивих лисица, зечева и глодара до разних инсеката.</s><s>Држава има око 300 врста птица, а најпознатије су канадске гуске, дивље патке и препелице.</s><s>Званична птица државе је кардинал.</s><s>Трећина државе је под шумом храста и јавора.</s><s>Развијена пољопривреда је створила неке ретке врсте биљака.</s><s>Позната је пријари биљка.</s>
<s>Историја</s>
<s>Пре доласка Европљана
На локалитету Кахокија који се налази у близини садашњег Колинсвила је од 1050. до 1350. постојала развијена цивилизација, која је припадала мисисипијској култури, а нестала је између 1400. и 1500. из непознатих разлога.</s><s>Следећа моћна индијанска цивилизација која се појавила у овом крају је био народ Илинивек, по којем је држава Илиноис добила име.</s><s>У 17. веку много Илина је нестало у нападима Ирокеза.</s>
<s>Долазак Европљана
Жак Марке и Луј Жолије су били први од Европљана који су истраживали простор данашњег Илиноиса.</s><s>Због њихових истраживања, Илиноис је био део Француског царства све до 1763. када су Британци преузели власт.</s><s>Џорџ Роџерс Кларк је званично прикључио Илиноис колонији Вирџинија 1778. године.</s><s>Илиноис је био у саставу САД 1783. године, када је Америка добила независност.</s>
<s>19. вијек
Територија Илиноис је основана 2. фебруара 1803. године са главним градом Каскаскија.</s><s>Године 1818.</s><s>Илиноис је постао 21. држава.</s><s>Влада је у последњем тренутку „луку Чикаго" прикључила територији Илиноис, што се тада сматрало контроверзном одлуком.</s><s>Главни град је остао Каскаскија до 1819. када су одлучили да се председништво Илиноиса пресели северније у град Вандалија.</s><s>Американци су се насељавали у јужни део врло брзо, а северни дио Илиноиса је остао насељен Индијанцима.</s><s>Током година су се Американци пресељавали северније због раста и пољопривредних потреба.</s><s>С тим су Индијанци били све више исељавани.</s>
<s>Неочекивана тешка зима 1830—1831. је добила надимак „зима дубоког снега“.</s><s>Људи нису могли да путују од једног места до другог због количине снега.</s><s>Путеви који су водили од града до града су били углавном затрпани.</s><s>Те године многи становници су умрли због хладноће.</s>
<s>Надимак Илиноиса је „Држава Линколна“ (-{Land of Lincoln}-) зато што је 16. председник САД, Абрахам Линколн, већи део живота провео у Спрингфилду у Илиноису.</s><s>Због огромне популарности Линколна, Спрингфилд је изабран да постане нови главни град државе Илиноис.</s>
<s>Демографија</s>
<s>Највећи градови</s>
<s>Демографске одлике</s>
<s>Број становника у Илиноису износи 12.875.255 становника, а густина насељености је 89.4 ст/km².</s><s>Становништво води порекло од разних народа, као што су Латино Американци, Европљани и други.</s><s>Највише се говори енглеским и шпанским језиком.</s><s>Највећи број становника је римокатоличке вероисповести.</s><s>Главни град је Спрингфилд, поред њега највећи град је Чикаго.</s>
<s>Привреда</s>
<s>Привреда обухвата многе индустрије.</s><s>Градско подручје Чикаго представља извор многих великих националних компанија, као што су МекДоналс и Моторола.</s><s>Кукуруз и соја се интензивно гаје у Илиноису.</s><s>Ови усеви и њихови производи чине највећи део економске производње државе изван Чикага.</s><s>Секундарни усеви су млечни производи и пшеница.</s><s>Илиноис је највећи произвођач бундеве међу америчким државама.</s><s>Индустрија вина се развија.</s>
<s>Извори</s>
<s>Спољашње везе</s>
<s>Држава Илиноис
Водич кроз Илиноис, Библиотека Конгреса
Државна база података
Информације о енергетици и статистика за Илиноис
Научни извори о Илиноису
Попис
Основне чињенице о Илиноису
Биографије првих гувернера Илиноиса
Путеви Илиноиса</s>
<s>Државе САД</s>
|
1576 | https://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%98%D0%BD%D0%B4%D0%B8%D1%98%D0%B0%D0%BD%D0%B0 | Индијана | <s>Индијана (), држава је САД која се налази у подручју Великих језера.</s><s>Према северозападу излази на језеро Мичиген, према северу се граничи са Мичигеном, према истоку са Охајом, према југу са Кентакијем а према западу са Илиноисом.</s><s>Индијана је по површини 38. држава док је по броју становника на 16. месту у САД.</s><s>Постала је држава 11. децембра 1816. као 19. по реду.</s><s>Главни град је Индијанаполис.</s>
<s>Демографија</s>
<s>Референце</s>
<s>Спољашње везе</s>
<s>Индијана дневне новине</s>
<s>Државе САД</s>
|
1577 | https://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%90%D1%98%D0%BE%D0%B2%D0%B0 | Ајова | <s>Ајова (), држава је у централном делу САД (Средњи запад).</s><s>Површина Ајове је 145.743 -{km}-², а број становника по процени из 2008. је 3.002.555.</s><s>Главни град је Де Мојн.</s>
<s>На истоку Ајова излази на реку Мисисипи, док су на западу реке Мисури и Биг Су.</s><s>Река Де Мојн чини део јужне границе.</s><s>Рељеф је равничарски до брдовит.</s><s>На њему је у прво време доминирала вегетација преријских трава (савана), коју су фармери већим делом претворили у житна поља (60% површина).</s><s>Шуме заузимају 7% површина.</s>
<s>Држава је добила име по индијанском племену Ајовеј.</s>
<s>Демографија</s>
<s>Највећи градови</s>
<s>Административна подела
Ајова се састоји од 99 округа: Адамс, Адер, Ајда, Ајова, Аламаки, Апанус, Батлер, Бентон, Бјукенан, Бјуна Виста, Блек Хок, Бример, Бун, Ван Бјурен, Вапело, Вебстер, Вејн, Винебејго, Винешик, Ворен, Ворт, Вошингтон, Вудбери, Гатри, Гранди, Грин, Далас, Де Мојн, Дејвис, Декејтур, Делавер, Дикинсон, Дубјук, Емет, Јунион, Калхун, Керол, Кес, Киокак, Кларк, Клеј, Клејтон, Клинтон, Косут, Крофорд, Лајон, Ли, Лин, Луиза, Лукас, Марион, Маршал, Маскатин, Махаска, Медисон, Милс, Мичел, Монона, Монро, Монтгомери, О'Брајен, Одубон, Осиола, Пало Алто, Паушик, Пејџ, Плимут, Покахонтас, Полк, Потавотами, Рајт, Ринголд, Сак, Серо Гордо, Сидар, Скот, Стори, Су, Тејлор, Тејма, Фејет, Флојд, Френклин, Фримонт, Хамболт, Хамилтон, Хардин, Харисон, Хауард, Хенкок, Хенри, Чероки, Чикасо, Џаспер, Џексон, Џеферсон, Џонсон, Џоунс, Шелби.</s>
<s>Спољашње везе</s>
<s>Државе САД</s>
|
1578 | https://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%9A%D0%B0%D0%BD%D0%B7%D0%B0%D1%81 | Канзас | <s>Канзас (), држава је САД смештена на Средњем западу.</s><s>Име је добила по реци Канзас која протиче кроз њу.</s><s>Канзас се према северу граничи са Небраском, према истоку са Мисуријем, према југу са Оклахомом и према западу са Колорадом.</s>
<s>Ова америчка држава има 105 округа и 628 градова.</s>
<s>Историја</s>
<s>Долазак првих Европљана</s>
<s>Подручје данашње државе Канзас је било настањено Индијанцима хиљадама година пре него што су на његово тле дошли белци.</s><s>Шпански конкистадор Франсиско Васкез де Коронадо је 1540. године је ишао северно од Мексика у потрази за седам златних градова Сиболе.</s><s>У данашњем Новом Мексику му је речено за земљу Кивиру па је 1541. кренуо ка североистоку у потрази за благом на том подручју.</s><s>Дошавши у индијанско село Кивира Коронадо није пронашао благо али је рекао за то подручје да је „најбоље место које је видео где се може производити све што је неопходно Шпанији.“ Коронадо се вратио у Нови Мексико.</s><s>Следеће године свештеник који га је пратио на том путовању Хуан де Падиља се вратио у данашњи Канзас са жељом да прошири хришћанство међу Индијанцима.</s><s>Њега су убили Индијанци.</s><s>Тачно место његове смрти није познато али се претпоставља да се то десило у данашњем средишњем делу Канзаса.</s><s>Отац Падиља се сматра првим хришћанским мучеником на тлу Сједињених Америчких Држава.</s>
<s>До краја 17. века Француска је стекла право на сву земљу у сливу реке Мисисипи.</s><s>Ову територија је обухватала и подручје данашњег Канзаса.</s><s>Француски трговци крзном су дошли у североисточни Канзас 1702. године а наредних година ову територију су истраживали Клод Шарл ди Тисне, Етјен де Бурмон и Пол и Пјер Мале.</s><s>Фор Кавањол, војни гарнизон и трговачки центар, је основан 1744. у близини данашњег Левенворта.</s><s>Французи су се одрекли својих претензија на ово подручје 1763. али су их повратили 1800. године, да би САД откупиле комплетну територију Луизијане 1803. године.</s><s>Мериведер Луис и Вилијам Кларк су у јуну и јулу 1804. истражујући Територију Луизијану посетили и подручје Канзаса на левој обали реке Мисури.</s><s>Две године касније поручник америчке армије Зебулон Пајк, прешао је преко Канзаса са својом експедицијом.</s><s>Током тог путовања сусрео се са Индијанцима с којима је преговарао у име новог „белог оца“, тј. председника САД.</s><s>Наставио је даље путовање ка западу и открио је високу планину која се зове Пајков врх ().</s>
<s>Стазе Санта Фе и Орегон</s>
<s>Настављајући да истражују Канзас, имигранти и трговци су направили путеве тј. стазе којима су се кретали.</s><s>Вилијам Бекнел, трговац из Мисурија, је успоставио Стазу Санта Фе ради трговине са Шпанцима у данашњем Новом Мексику.</s><s>Почетком 1820-их каравани кочија су слани овим путем од реке Мисури до Санта Феа.</s><s>Стаза је била дугачка око 1.300 km.</s><s>Орегонску стазу која је ишла преко североисточног дела Канзаса су користили емигранти до Калифорније и Северозапада средином 19. века.</s><s>Неки од људи који су пролазили овом стазом су одлучили да се настане у Канзасу, због изузетних могућности које су им се нудиле.</s>
<s>Статус Територије</s>
<s>Ратификовањем Одлуке о Канзасу и Небраски од стране Конгреса САД 1854. године формирана је Територија Канзас која је обухватала простор данашњих држава Канзас и Небраска, такође је омогућено настањивање белог становништва.</s><s>С обзиром на проблеме везане за робовласништво у то време Канзас је био поприште сукоба између присталица и противника робовласништва.</s><s>Најдрастичнији сукоби су били „масакр у Потаватомију“, где је Џон Браун са својим људима убио петорицу присталица робовласништва, затим битке код Блек Џека, Френклина и Хикори Поинта, спаљивање Осаватомија и „масакр у Маре де Сињу“ у округу Лин.</s><s>Овај период обележило је и велико досељавање становништва из источних делова САД, који су у потрази за златом прелазили територију Канзаса на свом путу ка Калифорнији.</s>
<s>Државност</s>
<s>Политички прваци у Канзасу су 1855. први пут од Конгреса САД затражили статус државе.</s><s>Предложили су устав по ком би у Канзасу било забрањено робовласништво, међутим Конгрес САД је одбио тај предлог.</s><s>Други пут су покушали 1857. са уставом који је одобравао робовласништво.</s><s>Овај устав је прво био прихваћен на референдуму на ком нису учествовали аболиционисти, да би на поновљеном референдуму био одбачен.</s><s>На поновљеном референдуму нису учествовале присталице робовласништва.</s><s>Међутим устав је ипак послат Конгресу САД на разматрање.</s><s>За то време је одржана трећа уставотворна конвенција у Ливенворту.</s><s>На њој је донет нови устав, који је прихваћен на референдуму 1858. године али га је, као и претходни, Конгрес САД одбацио.</s><s>Последња, четврта, уставотворна конвенција је одржана у јулу 1859.</s><s>Устав који је предложен забрањивао је робовласништво и дефинисао је данашње границе Канзаса.</s><s>Становници Канзаса су га одобрили на референдуму у октобру 1859, док је привремена влада изабрана у децембру исте године.</s><s>У априлу 1860.</s><s>Представнички дом САД је гласао да Канзас добије статус државе, међутим то није одобрио Сенат јер је био под контролом присталица робовласништва.</s><s>Након ових догађаја питање статуса Канзаса постаје национално.</s><s>Након победе Абрахама Линколна јужњачке државе су прогласиле отцепљење, а сенатори из тих држава су се повукли.</s><s>Самим тим створили су се услови да Канзас постане држава, што је и остварено 29. јануара 1861. доношењем Закона о Канзасу.</s><s>Тако је Канзас постао 34. чланица Сједињених Америчких Држава.</s>
<s>Грађански рат</s>
<s>Власти Канзаса су у априлу 1861. послале 650 а до краја су ангажовале више од двадесет хиљада војника, то представља импозантну цифру ако се узме у обзир да је у овој држави било нешто мање од тридесет хиљада војно способних мушкараца.</s><s>Из тих разлога Канзас је имао и највећу стопу убијених војника међу чланицама Уније.</s><s>Иако је према попису из 1860. имао мање од триста војно способних Афроамериканаца Канзас је дао 2.080 бораца афричког порекла.</s><s>Том броју афроамеричких бораца су допринели робови који су побегли из Арканзаса и Мисурија.</s>
<s>На територији Канзаса је вођена само једна битка.</s><s>То је била битка код Мајн Крика, која се одиграла у округу Лин 25. октобра 1864.</s><s>У њој учествовало негде око 25.000 војника.</s><s>Резултат те битке је пораз снага Конфедерације којима је командовао генерал-мајор Стерлинг Прајс, и спречавање могуће инвазије на Канзас са југа.</s>
<s>Последње деценије 19. века</s>
<s>Након грађанског рата долази до сукоба са Индијанцима на западу.</s><s>Разлог томе је повећано настањивање белог становништва на западу САД.</s><s>Федералне власти су покушале да са Индијанцима преговарају и спрече избијање сукоба али то није остварено.</s><s>У Канзасу су напади достигли врхунац 1867. када је убијено око 130 досељеника.</s><s>До краја 1869. већина племена се иселила, међутим на западу Канзаса су настављени сукоби све до 1878.</s>
<s>У међувремену наставља се убрзано досељавање, ничу градови, граде се школе, отварају се мала предузећа и занатске радионице.</s><s>Изградња железнице је допринела сточарској производњи јер је омогућила њен несметан транспорт ка истоку.</s><s>Захваљујући квалитетнијој врсти пшенице коју су 1874. године у Канзас донели менонити из Русије поспешена је пољопривредна производња.</s>
<s>Канзас у 20. веку</s>
<s>Током двадесетог века у Канзасу долази до постепене преоријентације привреде са претежно пољопривредне на индустријску производњу.</s><s>Канзас се постепено урбанизује а становништво се концентрише у местима Канзас Сити, Вичита и Топика.</s>
<s>Демографија</s>
<s>Административна подела</s>
<s>Канзас је подељен на 105 округа:</s>
<s>Галерија</s>
<s>Референце</s>
<s>Спољашње везе</s>
<s>Историја Канзаса</s>
<s>Државе САД</s>
|
1579 | https://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%9A%D0%B5%D0%BD%D1%82%D0%B0%D0%BA%D0%B8 | Кентаки | <s>Комонвелт Кентаки (), држава је која се налази у источним централним Сједињеним Државама.</s><s>По класификацији Пописног бироа Сједињених Држава, Кентаки је јужна држава, прецизније припада источном јужном централном региону.</s><s>Кентаки је једна од четири државе која је устројена као комонвелт (остале три су Вирџинија, Пенсилванија, и Масачусетс).</s><s>Првобитно је био део Вирџиније, а 1792. је постао 15. држава која је ступила у Унију.</s><s>Кентаки је 37. по укупној површини, 36. по копненој површини и 26. по броју становника.</s>
<s>Демографија</s>
<s>Галерија</s>
<s>Референце</s>
<s>Спољашње везе</s>
<s>Државе САД</s>
|
1580 | https://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%9B%D1%83%D0%B8%D0%B7%D0%B8%D1%98%D0%B0%D0%BD%D0%B0 | Луизијана | <s>Луизијана (; ; фран. креол.</s><s>Lwizyàn) држава је на југу САД.</s><s>По површини је на 31. а по броју становника на 25. месту међу државама САД.</s><s>Главни град је Батон Руж а највећи је Њу Орлеанс.</s><s>Луизијана је једина држава САД подељена на парохије, које су еквиваленти окрузима у осталим деловима САД.</s>
<s>Значајан део Луизијане покривен је седиментима које је донео Мисисипи, стварајући огромне делте и широке области мочвара уз обалу.</s><s>Оне су богате разноврсним биљним и животињским врстама; карактеристичне примери су птице као што је ибис и бела чапља.</s><s>Такође, присутне су многобројне врсте жаба, и рибе као што је јесетра и веслокљунка.</s><s>На већој надморској висини налазе се велике површине под шумама бора и саване.</s><s>Тамо се налази изузетно велики број разноврсних биљака, међу којима су и бројне врсте орхидеја и биљака месождерки.</s>
<s>Добар део урбаног подручја Луизијане карактерише мултикултурно и вишејезичко наслеђе.</s><s>Разлог томе је јак утицај француске, шпанске, индијанске, и афричке културе у 18. веку.</s><s>Пре него што су САД купиле ову област, садашња држава Луизијана била је и шпанска и француска колонија.</s><s>Ту треба додати и довођење великог броја робова из западне Африке у 18. веку.</s><s>Након Америчког грађанског рата, Американци англосаксонског порекла су подстицали англизацију, те је 1915. енглески језик постао једини службени језик у Луизијани.</s>
<s>Порекло имена</s>
<s>Луизијана је добила име по Лују XIV, француском краљу које је владао од 1643. до 1715. године.</s><s>Када је Рене Робер Кавелије прогласио територију у сливу реке Мисисипи француском, назвао ју је La Louisiane, што значи Лујева земља.</s><s>Као део Француског царства, Територија Луизијана простирала се од данашњег залива Мобил до подручја мало севернијег од данашње границе између САД и Канаде.</s>
<s>Географија</s>
<s>Луизијана се граничи на западу са Тексасом, на северу са Арканзасом, на истоку са државом Мисисипи, и на југу са Мексичким заливом.</s><s>Држава се може поделити на 2 дела, тако да су на северу висоравни, док су на југу алувијалне равни.</s>
<s>Држава такође има надлежност над отприлике (4,8 km) ширине подводног дела Мексичког залива.</s><s>То је значајно мање у односу на оближње државе којима је додељена надлежност у ширини од (14 km) заливске обале.</s><s>Јужни део Луизијане погођен је најбржим нестајањем обале у целом свету.</s><s>То је у великој мери резултат лошег људског управљања обалом.</s>
<s>Клима
Луизијана има влажну суптропску климу, вероватно најкласичнији пример суптропске климе од свих јужноцентралних држава.</s><s>Карактеришу је дуга, топла и влажна лета, као и кратке и благе зиме.</s>
<s>Луизијана је често погођена тропским циклонима, а поготово је тешко погођена ударима великих урагана, нарочито у нижим деловима око Њу Орлеанса.</s>
<s>Историја
Луизијана, територија коју су САД купиле од Француске 1803. за 15 милиона долара.</s><s>Протезала се од реке Мисисипи до Стеновитих планина и до Мексичких залива до Британске Америке (Канада).</s><s>Године 1762, Француска је уступила територију Луизијане западно од реке Мисисипи Шпанији, али Шпанија ју је вратила Француској 1800. године.</s><s>Узнемирен овим потенцијалним јачањем француских власти, председник Томас Џеферсон запретио је да ће образовати коалицију с Британијом.</s>
<s>Наполеон је потом Америци продао целу територију Луизијане, иако су њене границе остале недефинисане; њена северозападна и југозападна граница није установљена све до 1818-1819.</s><s>Куповина је удвостручила територију САД.</s>
<s>Демографија</s>
<s>Процењује се да Луизијана има 4.601.893 становника према попису становника из 2012. године.</s><s>То представља раст од 1,5% од претходног пописа из 2010. године.</s><s>Густина насељености у држави износи 104,9 људи по квадратној миљи.</s>
<s>Расе и националности
Према попису из 2010. структура становништва Луизијане:
Бели Американци - 63,7%
Афроамериканци - 32,4%
Азијати - 1,7%
Домородачки Американци - 0,7%
Друге расе - 0,1%</s>
<s>Главне групе предака у Луизијани представљају:Французи (16,8%), Американци (9,5%), Немци (8,3%), Ирци (7,5%), Енглези (6,6%), Италијани (4,8%) и Шкоти (1,1%)</s>
<s>Језик
Према попису из 2000. године (13)особе старије од пет година говоре:
90,8% говори само енглески
4,7% говори француски
2,5% говори шпански
0,6% говори вијетнамски
0,2% говори немачки
Постоји неколико различитих дијалеката француског, креоле и енглеског језика.</s><s>Тренутно de facto признати језици у администрацији су енглески и француски.</s>
<s>Религија
Верска припадност:
Протестанти (60%),
Католици (28%),
Јеховини сведоци (1%),
Муслимани (1%),
Будисти (1%),
Хиндуисти (0,5%),
Јевреји (0,5%),
Атеисти (8%)</s>
<s>Највећи градови</s>
<s>Закон и влада
Од 1849. године главни град се из Њу Орлеанса помера у Батон Руж.</s><s>Скупштина Луизијане, као и седиште гувернерс се такође налазе у Батон Ружу.</s>
<s>Административне јединице
Луизијана је подељена на 64. парохије (оне представљају еквивалент окрузима)</s>
<s>Грађански закон
Политичка и законска структура Луизијане задржала је неколико елемената из времена Француске и Шпанске владавине.</s><s>Један од појмова који се и данас користи је „парохија“ (од француског термина "paroisse") уместо речи округ која се користи у другим државама.</s><s>Законодавство је засновано на Француском, Немачком и Шпанском грађанском праву, које се угледа на Римско право које је у супротности са енглеским „Општим правом“.</s>
<s>Култура</s>
<s>Креолска култура
Креолска култура представља мешавину француске, шпанске, афричке и домородачке културе.</s><s>Реч креол потиче од португалског појма "crioulo" која означава роба афричког порекла рођеног у Новом свету.</s><s>Први документ који садржи у свом тексту реч Креоле потиче из 1782. године и односи се на роба.</s><s>Данас потомци робова као и слободних људи, Француза, Шпанаца и домородачких Американаца себе називају Креолци.</s><s>Они се углавном повезују са области Њу Орлеанс, где их и живи највише.</s>
<s>Кејџунска култура
Кејџуни потичу из централних и западних делова Француске.</s><s>Они су се одатле раселили у Њу Брансвик, Нову Шкотску и Канаду познатију под називом Акадија.</s><s>Када су Британци освојили те територије од Француске, раселили су локално становништво.</s><s>Већина тог становништва је уточиште нашла у Луизијани.</s>
<s>Ислењо култура
Они представљају трећу препознатљиву културу у Луизијани.</s><s>Ислењоси су потомци Шпанаца са Канарских острва, који су емигрирали у Луизијану средином 1770. године.</s><s>Највећа популација Ислењоса данас је концентрисана у парохији Св. Бернард.</s>
<s>Референце</s>
<s>Литература</s>
<s>Спољашње везе</s>
<s>Државе САД</s>
|
1581 | https://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%9C%D0%B5%D1%98%D0%BD | Мејн | <s>Мејн (), држава је смештена на крајњем североистоку САД.</s><s>Према истоку и југу излази на Атлантски океан, према североистоку се граничи са канадском провинцијом Њу Бранзвик, а према северозападу са провинцијом Квебек, према западу се граничи са државом Њу Хемпшир.</s><s>Мејн је смештен у делу САД познатом као Нова Енглеска.</s><s>Познат је по свом крајолику – разуђеној, каменитој обали, ниским планинама, густим шумама и живописним водотоцима.</s><s>Такође је познат и по својој кухињи нарочито по јастозима и шкољкама.</s><s>Политички је Мејн познат као једина америчка савезна држава у којој Индијанци имају своје посланике - наиме, племена Пенобскот, Пасамакводи и Маласит свака бирају по једног посланика за државни Представнички дом сваке две године; њихови посланици немају пуно право гласа већ им је ауторитет ограничен на индијанска питања.</s>
<s>Географија</s>
<s>Мејн је најсевернија и највећа држава у Новој Енглеској јер заузима скоро половину површине те области.</s><s>За Мејн је карактеристично то да се граничи са само једном државом САД, Њу Хемпширом према западу.</s><s>Мејн је најисточнија држава САД, а градови Истпорт и Лубек су два најисточнија места у Сједињеним Државама.</s><s>Најсеверније насеље у Мејну је Есткорт Стејшон.</s>
<s>Језеро Мусхед је највеће језеро у Новој Енглеској.</s><s>Острва Макијас Сил и Норт Рок спадају међу четири области око којих се споре САД и Канада.</s>
<s>Скоро деведесет посто Мејна је покривено шумом.</s><s>Шумске области су углавном ненасељене а неке нису ни политички организоване.</s><s>Тако на пример Северозападни Арустук је неорганизована територија а простире се на површини од 6.910 km² и има 27 становника или једну особу на 260 km².</s>
<s>Мејн се налази у биому широколисних и мешовитих шума умерених предела.</s><s>У пределима дуж централне и јужне обале налазе се Североисточне обалске шуме у којима преовлађује храст, док се у остатку државе простиру Северноенглеске-Акадијске шуме.</s>
<s>Обала Мејна је дугачка око 400 km.</s><s>Најисточнија тачка Мејна а уједно и континенталног дела САД је Вест Кводи Хед ().</s><s>Обала Мејна има много залива, ртова и литица.</s><s>У унутрашњости се налазе језера, реке, шуме и планине.</s>
<s>Највећи део крајолика Мејна је створен услед снажне глацијалне активности на крају последњег леденог доба.</s><s>У том периоду су настали мореуз Сомс и Бабл Рок.</s><s>Мореуз Сомс се сматра јединим фјордом на источној обали САД и достиже дубину до 50 метара.</s><s>Велика дубина овог мореуза омогућава бродовима да се крећу скоро целом његовом дужином.</s><s>Такође је погодан и за бродоградилишта.</s><s>Бабл Рок познат и као глацијално чудо је један велики камен натакнут на ивицу планине Бабл у Националном парку Акадија.</s><s>На основу анализе гранита, геолози су утврдили да су глечери померили тај камен са удаљености од око 50 km.</s>
<s>Национални парк Акадија је једини национални парк у Новој Енглеској.</s>
<s>Историја</s>
<s>Током Леденог доба на подручју данашњег Мејна настало је на стотине залива, увала и живописних лука које постоје и данас.</s><s>Приликом повлачења леда настало је близу две хиљаде острва код обале Мејна.</s>
<s>Првобитни становници</s>
<s>Првобитни становници ове области су били потомци ловаца из периода Леденог доба.</s><s>О овим људима се мало зна, осим да су се развили знатно пре Микмак и Абнаки Индијанаца.</s><s>Они су били познати као црвени људи због црвене глина коју су користили за обележавање гробова.</s><s>Сматра се да најстарији гробови становника Мејна датирају од три хиљаде година пре нове ере.</s><s>Микмаки Индијанци у источном Мејну и Њу Бранзвику су углавном били ратоборно племе, док су бројнији Абнаки (или Вабанаки) Индијанци били мирољубиво племе, које се бавило пољопривредом и рибарством.</s><s>Иако су некада десетине племена насељавала Мејн данас постоје само четири.</s><s>Племе Пасамакводи броји око 1.500 припадника и живи у два резервата.</s><s>Племе Пенобскоти броји око 1.200 припадника и живи на острву Индијан на реци Пенобскот.</s><s>Племе Микмак има 482 припадника и живи у округу Арустук, док је племе Малисита са 554 припадника смештено близу Хаултона.</s>
<s>Откриће и колонизација</s>
<s>Претпоставка је да је пет стотина година пре Колумбовог „открића“ Америке, Лејф Ериксон са посадом од тридесет Викинга стигао до данашњег Мејна и покушао да оснује насеобину.</s>
<s>Џон Кабот, италијански морепловац у служби енглеског краља Хенрија -{VII}-, је 1498. упловио је у воде Северне Америке и сматра се да је истражио обалу Мејна, иако не постоје конкретни докази о томе.</s><s>Један век касније више европских бродова је накратко посетило ову област, неки од њих су пристајали због поправки и ради снабдевања храном.</s>
<s>Прва насеобина у данашњем Мејну је била основана 1607. године од стране компаније „Плимут“ у Попхаму, исте године када је основана колонија Џејмстаун у Вирџинији.</s><s>С обзиром да колонија Попхам није успела да преживи сурове зиме у Мејну, Џејмстаун се сматра најстаријом трајном насеобином у САД.</s>
<s>Током 1620-их основане су бројне енглеске насеобине дуж обале Мејна, међутим због сурове климе, сиромаштва и напада Индијанаца већи број тих колонија уништен током наредних година.</s><s>Почетак 17. века дочекало је само неколико колонија.</s><s>Дотле је Масачусетс купио већи део територије Мејна, тај споразум је трајао све до 1820. када је Мејн постао држава.</s>
<s>Ратови са Французима и Индијанцима</s>
<s>Питање управе над Мејном било је предмет спора између Енглеске и Француске током прве половине 18. века.</s><s>Ово раздобље обележили су и бројни упади Индијанаца на насеобине белаца.</s><s>Ови препади су били подржани од стране Француза јер су желели да отерају Енглезе са те територије.</s>
<s>Прекретницу у ратним операцијама представљало је заузимање француске луке у Луисбургу у Новој Шкотској, 1745. године од стране трупа предвођених Вилијамом Пеперелом.</s><s>Споразум у Паризу је потписан 1763. којим су се Французи одрекли претензија на ову територију.</s>
<s>Смањење индијанских напада половином 18. века и поклањање земље од стране Масачусетса допринело је порасту броја становника у Мејну.</s><s>Између 1743. и 1763. број становника се увећао са 12.000 на 24.000.</s><s>До краја века број становника Мејна је порастао на 150.000.</s>
<s>Америчка револуција</s>
<s>Отпор британској пореској политици је почео још 1765. када је група људи запленила пореске маркице у Фалмуту, данашњем Портланду, док су напади на пореске службенике постали учестали.</s>
<s>Годину дана после Бостонске чајанке, у Мејну се одиграо сличан догађај када је група људи запалила товар чаја који је био ускладиштен у Јорку.</s>
<s>Након избијања оружаног сукоба у Лексингтону и Конкорду, стотине мушкараца из Мејна су се прикључили борби за независност.</s><s>Доста борби је било и у унутрашњости Мејна.</s>
<s>Британски бродови су 1775, под командом капетана Хенрија Мовата, бомбардовали и спалили Фалмут.</s><s>Тим чином су Британци желели да казне становнике тог места због њиховог супротстављања британској Круни.</s>
<s>Прва поморска битка током Америчке револуције догодила се у јуну 1775. када је група родољуба близу Макијаса заробила брод „Маргарета“.</s><s>Касније те године група мушкараца из Мејна придружила се пуковнику Бенедикту Арнолду на његовом дугом маршу кроз северне шуме у покушају да заузме Квебек.</s><s>Приликом покушаја америчке морнарице да 1779. године заузме британско утврђење Кастин дошло је до најкрвавије поморске битке током Америчке револуције.</s>
<s>Током Америчке револуције Мејн је претрпео велике губитке, око хиљаду људи је погинуло, трговина је замрла, главни град је сравњен са земљом, а трошкови Мејна су били већи него касније у Америчком грађанском рату.</s>
<s>Државност</s>
<s>Након Америчке револуције колонисти у Мејну почињу да траже отцепљење од Масачусетса.</s><s>Обалски трговци, који су у то време одржавали равнотежу политичке моћи, су се супротстављали покрету за отцепљење.</s><s>Свој став су променили када је избио Рат из 1812. јер се Масачусетс показао као неспособан да заштити људе у овој ексклави од упада британских трупа.</s>
<s>Због појачаних захтева за добијање статуса државе Конгрес САД је према одредбама Мисури компромиса 15. марта 1820. прогласио Мејн за 23. државу САД.</s><s>Због потребе да се одржи равнотежа између држава у којима је било дозвољено робовласништво и оних у којима то није, након прикључења Мејна годину дана касније САД се придружује држава Мисури, у којој је за разлику од Мејна било дозвољено робовласништво.</s>
<s>Приликом ступања у Унију Мејн је имао скоро три стотине хиљада становника, састојао се од девет округа и 236 насељених места.</s>
<s>Први гувернер Мејна је био Вилијам Кинг, угледни трговац и бродоградитељ.</s><s>Као привремени главни град одабран је Портланд, да би престоница 1832. била пресељена у Огасту.</s>
<s>Проблем са североисточном границом</s>
<s>Граница између Мејна и Њу Бранзвика је често била предмет расправе годинама након Америчке револуције.</s><s>Сукоб је тињао све до 1839, када је запретила опасност од избијања рата.</s><s>Британци су ангажовали неколико стотина војника из Квебека, док је Конгрес САД одобрио десет милиона долара за војне трошкове уколико дође до избијања рата.</s><s>Мобилисано је око педесет хиљада војника а генерал-мајор Винфилд Скот је послат да предупреди крвопролиће.</s><s>Скот је успео да издејствује привремени споразум између две стране.</s>
<s>Споразум Вебстер-Ешбартон је потписан 1842. између државног секретара САД Данијела Вебстера и енглеског специјалног министра лорда Ешбартона, којим је коначно решено питање североисточне границе Мејна.</s>
<s>Економски развој</s>
<s>Након добијања статуса државе дошло је до развоја рударства и индустрије што је довело до снажног економског раста.</s>
<s>Поред прераде дрвета процват је доживело и рибарство као и бродоградња.</s><s>Такође се развила и производња леда, гранита и креча.</s>
<s>Фабрике које је покретала вода су почеле да ничу поред бројних млинова који су већ били смештени дуж најзначајнијих река у Мејну.</s><s>То доприноси развоју производње текстила, папира и производа од коже.</s>
<s>Рибарство и пољопривреда су такође били веома важни али су били предмет великих економских флуктуација.</s>
<s>Грађански рат</s>
<s>У Мејну, који је постао држава САД као држава у којој није дозвољено робовласништво, је постојала дуга традиција борбе против робовласништва.</s><s>Удружења аболициониста су основана још 25 година пре почетка Америчког грађанског рата.</s>
<s>Допринос Мејна у војсци Уније је био прилично велики.</s><s>Око 73.000 хиљаде војника из Мејна је било ангажовано у војсци Уније а њих десет посто је погинуло током рата.</s>
<s>Два генерала из Мејна су се истакла током овог рата.</s><s>Оливер Отис Хауард се истакао и биткама код Гетисбурга и Бул Рана а Џошуа Л.</s><s>Чемберлен у бици код Литл Раунд Топа.</s><s>Чемберлен је командовао трупама Уније којима се предао генерал Роберт Ли код Апоматокса.</s><s>Након рата изабран је за гувернера Мејна.</s>
<s>Оба генерала су била привржена школству па је Хауард основао Универзитет Хауард () и био је његов први председник, док је Чемберлен био председник Колеџа Боудин ().</s>
<s>Три дива</s>
<s>Прохибиција и аболиционистички покрети омогућили су оснивање Републиканске странке у Мејну 1854. године.</s><s>Ханибал Хамлин, сенатор САД из редова демократа, иступио је из своје странке због несугласица око робовласништва.</s><s>Он је основао Републиканску странку у Мејну и био је први гувернер Мејна из редова те странке.</s><s>Избором Абрахама Линколна за председника САД, Хамлин је постао потпредседник.</s>
<s>Током овог раздобља појавила се најзначајнија политичка личност Мејна у 19. веку, Џејмс Г. Блејн.</s><s>Од средине 1860-их до краја века Блејн је практично владао националном а самим тим и политиком у Мејну јер је био председавајући Представничког дома САД, утицајан сенатор, три пута је био државни секретар.</s><s>Био је кандидат Републиканске странке на изборима 1884. али је изгубио од демократе Гровера Кливленда.</s>
<s>Трећи значајни политичар из тог раздобља био је Томас Б. Рид члан Конгреса САД током последње четвртине 19. века.</s><s>Три пута је био председавајући Представничког дома а због своје оштрине и одлучности да прогура одређене законе добио је надимак „Цар Рид“.</s>
<s>Индустријски раст</s>
<s>Након великих открића у производњи струје 1890-их, Мејн је почео да користи своје речне потенцијале за изградњу хидроелектрана.</s><s>Електране су изграђене на рекама Андроскогин, Кенебек, Пенобскот и Сако.</s>
<s>И током 20. века се наставио раст индустријске производње у Мејну али по знатно нижој стопи.</s><s>Велике фарме на којима се узгајао кромпир, ћуретина и производили млечни производи заменио је велики број малих газдинстава.</s>
<s>Велика економска криза током 1930-их одразила се и на економију Мејна.</s>
<s>Током друге половине 20. века Мејн је имао проблем да усклади индустријски развој заснован на коришћењу природних ресурса и заштиту животне средине.</s>
<s>Данашња политика Мејна
Уз ретке изузетке, Републиканска странка владала је политичком сценом Мејна цео век, од оснивања странке 1854. до избора демократе Едмунда С.</s><s>Маскија за гувернера 1954.</s><s>Маски и мала група младих напредних људи је успела да Мејн учини истинском двопартијском државом.</s>
<s>Маски је 1958. постао сенатор САД.</s><s>Постао је предводник у борби за чисту животну средину а такође се профилисао као стручњак за законодавство и контролу буџета.</s><s>На изборима за председника САД 1968. био је кандидат за потпредседника заједно са Хубертом Хамфријем а четири године касније био је један од главних кандидата за председничку номинацију.</s>
<s>Председник САД Џими Картер га је 1979. именовао за државног секретара</s>
<s>Демографија</s>
<s>Према процени Управе САД за попис становништва () у Мејну је 1. јула 2011. живело 1.328.118 људи што је смањење до 0,01% у односу на попис који је обављен 2010.</s><s>Мејн је 2008. имао 1.321.504 становника што представља повећање од 6.250 људи или 0,5% у односу на 2007. годину.</s><s>У односу на 2000. годину број становника се у том раздобљу повећао за 46.582 или 3,7%.</s><s>Захваљујући природном прираштају број становника је повећан за 6.413 (71.276 рођених минус 64.863 умрлих), док су новопридошли становници допринели повећању од 41.808 људи.</s><s>Од тог броја 5.004 су имигранти, док су 36.804 становника мигранти из других држава.</s>
<s>Са 14,49 становника по квадратном километру Мејн је најређе насељена држава САД источно од реке Мисисипи.</s>
<s>Шире подручје Портланда је најгушће насељени део са скоро 20% становника Мејна.</s><s>У 2009.</s><s>Мејн је био једна од три државе које су имале смањење броја становника.</s>
<s>Расе, етничко порекло и језик</s>
<s>Према попису из 2010. 94,4% становништва Мејна су чинили белци, 1,1% црнци, 0,6% Индијанци и аљашки домороци, један посто људи пореклом из Азије, 0,1 припадници неке друге расе и 1,4% мелези.</s><s>Латиноамериканци и особе шпанског порекла су чинили 1,3% становништва Мејна.</s>
<s>Према етничком пореклу највеће групе у Мејну су :
30,6% Енглези
25,0% Франко-Канађани
18,3% Ирци
8,3% Немци
5,8% Италијани
4,8% Шкоти
2,6% Шкоти-Ирци
2,3% Пољаци</s>
<s>Мејн је после Њу Хемпшира на другом месту међу државама по броју Американаца француског порекла.</s><s>Такође има и највећи проценат белаца који нису латиноамеричког порекла.</s><s>Мејн има највећи проценат говорника француског језика у САД.</s><s>Према попису из 2000. године 92,25% становника Мејна је говорило енглески код куће док је 5,28% говорило француски у поређењу са Луизијаном где је тај проценат 4,68%.</s>
<s>Религија</s>
<s>Према вероисповести становништво Мејна се може приказати следећим подацима:
хришћани – 82%
протестанти – 45%
баптисти – 16%
методисти – 9%
припадници епископалне цркве – 8%
Уједињена црква Христа – 8%
Пентекостална црква – 6%
лутерани – 3%
остале протестантске цркве – 10%
римокатолици – 37%
други хришћани – 1%
остале религије – 1%
нерелигиозне особе – 17%</s>
<s>Референце</s>
<s>Спољашње везе</s>
<s></s>
<s>Државе САД</s>
|
1582 | https://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%9C%D0%B5%D1%80%D0%B8%D0%BB%D0%B5%D0%BD%D0%B4 | Мериленд | <s>Мериленд или Мериланд (), америчка је држава.</s><s>Граничи се са Вирџинијом, Западном Вирџинијом и градом Вашингтоном на југу и западу, Пенсилванијом на северу и Делавером на истоку.</s><s>Мериленд је седма држава која је ратификовала Устав Сједињених Држава.</s><s>Најнасељенији град је Балтимор а главни град је Анаполис.</s><s>Држава је добила име по Хенријети Марији од Француске, жени Чарлса I Стјуарта.</s>
<s>Сматра се да је Мериленд колевка верске слободе у Америци.</s><s>Држава је формирана од стране Џорџа Калверта почетком 17. века као његово планирано уточиште за прогањане католике из Енглеске.</s><s>Џорџ Калверт је био први Господар Балтимора.</s><s>Држава је одиграла кључну улогу у оснивању Вашингтона, која је основана на земљишту које је донирала држава.</s>
<s>Мериленд је једна од најмањих држава у САД као и једна од најгушће насељених са око шест милиона становника. , Мериленд је имао највећу средњу вредност прихода домаћинства било које државе, са својом непосредном близином главног града, и веома разноврсном економијом која обухвата производњу, услуге и биотехнологије.</s>
<s>Демографија</s>
<s>Највећи градови</s>
<s>Према попису из 2015. године у Мериленду живи 6.006.401 становника што је повећање од 4,03% у односу попис из 2010. године.</s>
<s>Ово укључује природни прираштај од последњег пописа (464,251 рођених, 275,093 умрлих) и пораст услед миграције од 116,713 људи.</s>
<s>Мериленд као мала држава показује карактеристике и северне и јужне регије САД.</s><s>Генерално, западни Мериленд има апалачку културу; а јужни и источни део јужњачку културу.</s>
<s>Језик</s>
<s>Шпански језик се највише говори у држави, после енглеског.</s>
<s>Урбана и рурална подручја</s>
<s>Већина становништва живи у централном региону државе, у околини Балтимора и Вашингтона.</s>
<s>Већина популације је концентрисана у градовима и предграђима највећих градова.</s><s>Историјски гледано, сви градови су настајали у долинама великих река, као и главни град Анаполис који лежи на Северној реци која се улива у Чесапик залив.</s>
<s>Расне и етничке групе</s>
<s>По попису из 1970. године у Мериленду је живело 17,8% Афро-Американаца и 80,4% белаца.</s>
<s>Афро-Американци формирају знатан део становништва државе - скоро 30% према попису из 2010. године већина су потомци људи транспортованих из западне Африке као робови, а многи су и мешане расе, укључујући Европљане и староседеоце.</s>
<s>Концентрације Афро-Американаца живе у Балтимору, Округу Принца Џорџа и предграђу Вашингтона.</s>
<s>Што се тиче европских народа, најбројнији су Немци (15%), Ирци (11%), Енглези (8%), Италијани (6%), и Пољаци (3%).</s>
<s>Ирци најчешће живе у округу Балтимора и у северним и источним деловима Вашингтона.), као и у западном Мериленду, где су ирски имигранти помогли изградњу железнице.</s>
<s>Велики проценат становништва на источној обали и у јужном делу су потомци британских досељеника.</s><s>Источну обалу су населили протестанти, углавном методисти, а јужни окрузи су припали енглеским католицима.</s><s>Новији европски имигранти крајем 19. и почетком 20. века прво су населили Балтимор, који их привукао својим индустријских пословима.</s><s>Многи од италијанских, пољских, чешких, и грчких потомака и даље живе на том подручју.</s>
<s>Многи народи из источне Европе, као што су Хрвати, Руси и Украјинци, њихов број се значајно повећао између 1990. и 2010 године.</s><s>После распада Совјетског Савеза, Југославије и Чехословачке, многи имигранти из источне Европе дошли у САД - 12% њих борави у Мериленду.</s>
<s>Географија</s>
<s>Мериленд има површину од 32.133,2 -{km}-² и по површини га можемо упоредити са Белгијом чија је површина 30.530 -{km}-².</s><s>То је 42. држава по величини у САД.</s>
<s>Највиша тачка са надморском висином од 1.020 -{m}- је врх Хој Крест на планини Бекбоун, у близини границе са Западном Вирџинијом.</s>
<s>Геологија
Земљотреси у Мериленду су чести и мали због близине државе од зоне земљотреса.</s><s>Земљотрес у Вирџинији 2011. године умерено се осетио широм Мериленда.</s><s>Зграде у целој држави нису добро дизајниране за земљотресе и могу лако претрпети штету.</s>
<s>Често се понавља тврдња да је Мериленд једина држава без природних језера, а та тврдња није тачна.</s><s>Лорел Оксбоу језеро је старо више од сто година, простире се на површини од 55 хектара и налази се 2 -{кm}- северно од Мериленд ситија.</s><s>"Чувс језеро" је природно језеро површине седам хектара, удаљено 2 -{кm}- југоисточно од Апер Марлбора..</s><s>Постоје бројна вештачка језера, највеће је Дип Крик језеро.</s>
<s>Флора</s>
<s>Као што је типично за државе на источној обали, у Мериленду је биљни живот богат и здрав.</s><s>Велика количина годишњих падавина омогућава род многих врста биљака.</s>
<s>Многе врсте биљака које нису типичне за ово поднебље се узгаја у држави, већина се узгаја као украсне биљке.</s><s>Неке од њих су Чемпрес, Јужна Манголија, као и дрво палме у топлијем, источном делу државе.</s><s>Цвет који се најчешће може видети у држави је Рудбекија, може се видети на сваком кораку и расте широм државе.</s><s>На овим цветовима најчешће можемо видети балтиморшког летира који је најпознатији инсект у држави.</s><s>435 врсти птица је регистровано у Мериленду.</s>
<s>Фауна
Држава гаји велики број белорепих јелена, посебно у шумовитом и планинском делу.</s><s>Разни сисари се могу наћи у распону од планинског венца на западу до централног подручја државе.</s><s>Најпознатије животиње су мрки медвед, рис, лисица, којоти, ракуни, и остали.</s>
<s>Постоји популација ретких дивљих коња пронађених на Асатиг острвима и верује се да су ти коњи побегли са бродолома.</s><s>Чесапик ретривер је раса паса који посебно воли спортове на води, лов и спашавања људи на подручју Чесапика.</s><s>1878. године чизопик ретривер је прва ретривер раса призната од стране америчког Кенел клуба, а касније га је универзитет у Балтимору узео као своју маскоту.</s>
<s>Окружење
Мериленд се удружио са суседним државама крајем 20. века да би се побољшало стање у Чесапик заливу.</s><s>Водени живот и морски плодови су били угрожени развојем индустрије.</s><s>Године 2007. магазин Форбс је оценио Мериленд као пету "најзеленију државу у САД".</s><s>Мериленд заузима 40. место у укупној потрошњи енергије широм земље, а успео је да највише смањи токсични отпад по глави становника од свих.</s>
<s>Транспорт</s>
<s>Министарство саобраћаја Мериленда, са седиштем у граду Хановер, надгледа превоз у држави кроз разне администрације на нивоу агенција.</s><s>Независни транспортни орган, са седиштем у Балтимору, одржава и управља свим путевима у држави.</s>
<s>Путеви</s>
<s>Ауто-пут И-95, пролази кроз државу у дужини од 180 -{km}-, улази у североисток државе, затим кроз Балтимор, па све до Вудро Вилсон моста.</s><s>И-70 улази из Пенсилваније северно од града Ханкок и наставља источно 150 -{km}- од Балтимора, повезујући градове Хагерстаун и Фредерик.</s><s>И-83 има 55 -{km}- у Мериленду и повезује Балтимор и централну Пенсилванију.</s>
<s>Мериланд такође има систем државних ауто-путева који садрже путеве нумерисане од 2 до 999, међутим, већина путева са већим бројевима су релативно кратки.</s>
<s>Аеродром</s>
<s>Највећи аеродром у Мериленду је Балтимор-Вашингтон аеродром познатији као BWI.</s><s>Остали аеродром за комерцијалне летове су Хегерстаун и Солсбери.</s>
<s>Постоје и два аердодрома у предграђу Вашингтона, Међународни аеродром и аеродром Роналд Реган</s>
<s>Железнички транспорт</s>
<s>Амтрак возови, укључујући велике брзине Аселе експрес стају на свим већим станицама у Балтимору, а затим повезују овај град са Вашингтоном.</s><s>Поред тога, постоји пруга од Роквила до Камберленда.</s>
<s>Спорт</s>
<s>Мериленд има низ великих и мањих професионалних спортских франшиза.</s><s>Два тима играју у Националној фудбалској лиги, то су Балтимор рејвенси и Вашингтон редскинси.</s>
<s>Мериленд има значајан историјски углед када су талентовани спортисти у питању, неки од њих су Мајкл Фелпс, Реј Луис, Џими Фокс, Френк Робинсон.</s>
<s>Мериленд је такође домаћин једне од три трке коња годишњег Трипл Краун турнира, који се одржава сваког пролећа у Балтимору.</s>
<s>Каунтри клуб организује три голф турнира за Ју-Ес опен и ПГА првенство.</s>
<s>Референце</s>
<s>Литература</s>
<s>Davis, William Wilkins.</s><s>Religion and Politics in Maryland on the Eve of the Civil War: The Letters of W. Wilkins Davis.</s><s>Foreword by Charles W. Mitchell.</s><s>1988; rev. ed., Eugene, Ore.: Wipf & Stock, 2009.</s>
<s>Спољашње везе</s>
<s>Maryland Office of Tourism
Energy Data & Statistics for Maryland
USGS real-time, geographic, and other scientific resources of Maryland
U.S. Census Bureau
Catholic Encyclopedia article
Maryland State Facts from USDA
Maryland State Archives: Special Collections, Map Collections
Maryland Historical Society: County Maps
The Huntingfield Map Collection</s>
<s>Државе САД</s>
|
1583 | https://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%9C%D0%B0%D1%81%D0%B0%D1%87%D1%83%D1%81%D0%B5%D1%82%D1%81 | Масачусетс | <s>Масачусетс (), званично Комонвелт Масачусетса (), држава је која се налази у североисточном делу САД, у региону Нова Енглеска.</s><s>По површини је седма најмања држава, али је по броју становника на четрнаестом, а по густини насељености на трећем месту од 50 држава.</s><s>У држави се налазе два одвојена метрополитанска подручја, Велики Бостон и Спрингфилд.</s><s>Око 2/3 становништва живи у подручју Великог Бостона.</s><s>Масачусетс је на првом месту по броју становника од шест држава Нове Енглеске, а по Бруто домаћем производу по глави становника је на шестом месту у САД.</s>
<s>Масачусетс је имао значајну улогу у историји САД.</s><s>Путници брода Мејфлауер () основали су 1620. на подручју данашњег Плимута једну од првих енглеских колонија у Северној Америци.</s><s>Најстарија високошколска установа у САД, Универзитет Харвард, основан је 1636.</s><s>Суђења вештицама из Сејлема, која су се десила 1692. у Сејлему и околним градовима, један су од најзлогласнијих случајева масовне хистерије у америчкој историји.</s><s>У 18. веку, протестантско Прво велико буђење је почело са проповедаонице свештеника Џонатана Едвардса у Нортемптону.</s><s>Крајем 18. века, Бостон је био познат као „Колевка слободе“, због агитације која је довела до Америчке револуције и независности Сједињених Америчких Држава од Велике Британије.</s><s>Генерал Хенри Нокс је 1777. основао Оружарницу Спрингфилд, која је током индустријске револуције катализовала многа важна технолошка достигнућа.</s><s>Устанак фармера западног Масачусетса из 1786, познат као Шејсова побуна, довео је до одржавања Уставне конвенције, на којој је проглашен Устав САД.</s><s>Пре Америчког грађанског рата, Масачусетс је био центар трансцендентализма и аболиционистичког покрета.</s><s>Колеџ Монт Холиоке, први колеџ за жене у САД, отворен је 1837. у граду Саут Хадли, у долини реке Конектикат.</s><s>Крајем 19. века, у западном Масачусетсу, у градовима Спрингфилд и Холјок, настали су олимпијски спортови кошарка и одбојка.</s><s>Масачусетс је 2004. постао прва држава која је законски признала истополне бракове, након пресуде Врховног суда.</s><s>Многи истакнути амерички политичари су пореклом из Масачусетса, укључујући и чланове породица Адамс и Кенеди.</s>
<s>Првобитно зависан од риболова, пољопривреде и трговине, Масачусетс је за време индустријске револуције постао индустријски центар.</s><s>Током 20. века, сектор услуга постаје најважнија привредна грана и преузима примат над сектором производње.</s>
<s>Име
Према једној теорији Колонија Масачусетског залива је добила име по племену Масачусет (), чије је име састављено од речи „-{mass adchu s et}-“, где „-{mass}-“ значи „велико“, „-{adchu}-“ значи „брдо“, „-{s}-“ је деминутивни суфикс и значи „мало“, док је „-{et}-“ ознака за место.</s><s>Ово се преводи као „у близини великог брда“, „од плавих брда“, или „у распону брда“, а односи се на Плава брда, односно на Велико плаво брдо, које се налази између Милтона и Кантона.</s><s>Према другој теорији, име „Масачусет“ долази од речи „Мосветусет“ (), односно од назива места Мосветусет хумок (што значи „брдо у облику стрелице“) у Квинсију, где су се 1621. састали командант Колоније Плимут Мајлс Стендиш, и поглавица староседелачког народа, Чикатавбут.</s>
<s>Званично име државе је „Комонвелт Масачусетса“.</s><s>Често је колоквијално називају само „Комонвелт“.</s><s>Реч „комонвелт“, иако је део званичног имена државе, нема никакве практичне импликације.</s><s>Масачусетс има исти положај и овлашћења као и друге државе САД.</s>
<s>Географија</s>
<s>Положај
Масачусетс се налази у североисточном делу САД, у региону Нова Енглеска.</s><s>Простире се од Апалачких планина на западу до пешчаних плажа и стеновитих обала на истоку.</s><s>Граничи се са Роуд Ајландом и Конектикатом на југу, Њујорком на западу, и Вермонтом и Њу Хемпширом на северу, док на истоку излази на Атлантски океан.</s><s>Протеже се правцем запад—исток између 69° 57’ и 73° 30’ западне географске дужине.</s><s>Распон између најзападније и најисточније тачке износи око 306 km (190 миља).</s><s>Правцем југ—север протеже се између 41° 10’ и 42° 53’ северне географске ширине.</s><s>Распон између најјужније и најсеверније тачке износи око 80 km (50 миља).</s>
<s>Геологија</s>
<s>Рељеф</s>
<s>Надимак Масачусетса је „заливска држава“, због неколико великих залива који обликују њену обалу.</s><s>На истоку су то Масачусетски залив и Залив Кејп Код, а на југу Залив Базардс.</s><s>На југоистоку државе налази се велико полуострво у облику руке, Кејп Код.</s><s>Острва Мартас Винјард и Нантакет налазе се јужно од Кејп Кода.</s>
<s>Цела територија државе је била покривена ледом током Висконсинског глацијала, који је обликовао данашњи пејзаж.</s><s>Већи део државе остаје покривен облицима рељефа који су настали глацијалним процесом, као што су глацијална језера, друмлини, ескери и морене.</s><s>Осим неколико алувијалних плавних подручја, земљиште је стеновито, кисело, и не веома плодно.</s>
<s>Запад државе налази се на већој надморској висини, која се повећава идући са југа према северу.</s><s>Планине Таконик, које су део Апалачког система, простиру се дуж западне границе са Њујорком, а укључују врх Маунт Еверет, на југозападном углу државе, који је висок 800 метара, и Маунт Грејлок, на северозападном углу, који је висок 1.064 метра и који је уједно и највиши врх Масачусетса.</s><s>Долине река Хусик и Хусатоник раздвајају Таконик планине од Беркшира, широког појаса стрмих валовитих брда која представљају јужно проширење Зелених планина Вермонта.</s><s>Ова брда се простиру према југу све до границе са Конектикатом.</s>
<s>Између Беркшира и остатка државе лежи долина реке Конектикат, позната као Долина Пионир.</s><s>Ова древна рифтна долина настала је у мезозоику када су се Северна и Јужна Америка одвојиле од Европе и Африке.</s><s>Пронађени отисци стопала диносаура у близини Маунт Тома сведоче о том времену, док гребенски низ састављен од базалтних и седиментних стена (познат као Гребен Метакомет), а који укључује Маунт Тоби, Маунт Холиок и Маунт Том, илуструје снагу тектонских процеса.</s><s>Нешто више од сто милиона година касније, на крају епохе плеистоцена, повлачећи глечери су оставили морене које су преграђивањем реке Конектикат створиле језеро Хичкок.</s><s>Када је река пробила препреку коју су направиле морене, језеро је нестало, али је на том месту остало плодно земљиште због наслага муља које су остале након повлачења воде.</s>
<s>Источно од ове долине је област валовитих брда, прошарана језерима и испресецана потоцима који теку према реци Конектикат на западу или према рекама Меримек, Квинебауг, Блекстоун, Чарлс или некој краћој приморској реци на истоку.</s><s>У тим брдима источно од долине Пионир, налази се и граница између слива реке Конектикат и сливова река на истоку.</s><s>Ова граница пролази кроз централни Масачусетс, где се налази врх Моунт Вахусет, који је са 611 метара највиша тачка у држави источно од реке Конектикат.</s><s>Идући према обали, брда постепено нестају, а пејзаж постаје благо валовит.</s><s>На 50 km од обале, не постоји много брда која прелазе 100 метара надморске висине.</s><s>У близини обале, мочваре и баре се смењују са ниским брежуљцима.</s><s>Међутим, Плава брда, јужно од Бостона, уздижу се изнад околног пејзажа.</s><s>Име државе вероватно потиче од назива који су припадници племена Масачусет користили за највишу тачку у овој области, Велико плаво брдо, које је високо 194 метра.</s>
<s>Обала Масачусетса је испресецана заливима и ушћима који су раздвојени уским ртовима.</s><s>Највећи рт државе је полуострво Кејп Код.</s><s>Његова окосница је формирана од глацијалних морена, али је већи део његове обале обликован наносима приморског песка, што је резултовало настанком пешчаних плажа.</s><s>Јужно од Кејп Кода, глацијалне морене се уздижу изнад површине океана и формирају највећа острва Масачусетса: Мартас Винјард, Нантакет, Острва Елизабет, и острво Мономој.</s>
<s>Клима</s>
<s>Масачусетс има сличну климу као и остале државе Нове Енглеске, а посебно Конектикат и Роуд Ајланд.</s><s>Клима је умереноконтинентална, са топлим летима и хладним, снежним зимама.</s><s>Масачусетс прима око 1.016 -{mm}- падавина годишње, углавном равномерно распоређених током целе године, с тим да зими буде мало више падавина у односу на лето.</s><s>Лета су топла са просечном температуром у јулу изнад 26,7 °C, а преко ноћи око 15,5 °C широм државе.</s><s>Зиме су хладне, али су у приобалним областима генерално мање екстремне, са температурама изнад смрзавања, чак и у јануару, мада су области у унутрашњости много хладније.</s><s>Понекад се ипак јављају екстремне температуре, лети изнад 32,2 °C и зими испод -17,8 °C. Током пролећа, време је углавном кишовито и облачно.</s>
<s>Масачусетс, с времена на време, погађају у екстремне временске појаве, пре свега олује познате као -{nor'easter}-, затим урагани, и врло ретко торнада.</s><s>Најснажнији торнадо погодио је Масачусетс 9. јуна 1953, када су живот изгубиле 94 особе.</s><s>Најразорнији ураган је био онај из 1938, када су погинуле 682 особе, оштећено или уништено 57.000 кућа, а укупна штета процењена је на 4,7 милијарди долара.</s>
<s>Хидрографија</s>
<s>Укупна дужина река у Масачусетсу износи више од 6.400 km.</s><s>Најдуже реке су Конектикат (најдужа река Нове Енглеске), Меримек на североистоку, Хаусатоник на западу и друге.</s>
<s>На територији Масачусетса се налази више од 1.000 малих језера.</s><s>Језеро Асавомпсет је највеће природно језеро.</s><s>Језеро је извор воде за пиће за град Њу Бедфорд, највећи град у југоисточном Масачусетсу.</s><s>Највеће вештачко језеро је Резервоар Квабин, са површином од 99,9 km², из кога се водом за пиће снабдева Бостон и 40 других места у метрополитанском подручју Великог Бостона.</s>
<s>Демографија</s>
<s>Највећи градови</s>
<s>Референце</s>
<s>Литература</s>
<s>Спољашње везе</s>
<s>The Commonwealth of Massachusetts
Massachusetts Historical Society
Maps of Massachusetts
Massachusetts Constitution and Laws
Massachusetts Geological Survey</s>
<s>Државе САД</s>
|
1584 | https://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%9C%D0%B8%D1%87%D0%B8%D0%B3%D0%B5%D0%BD | Мичиген | <s>Мичиген (), држава је на средњем западу САД.</s><s>Мичиген је држава региона Великих језера.</s><s>Име потиче од назива Мичиген језера, чије име је француска адаптација чипева речи мишигама, што значи „велика вода“ или „велико језеро“.</s>
<s>Девета је најмногољуднија држава САД (9.883.360, попис из 2012) и једанаеста (250,493 km²) од педесет највећих.</s><s>Главни град је Лансинг (114.297, попис из 2010), а највећи Детроит (713.777, по попису из 2010).</s>
<s>Састоји се од два полуострва (Горње и Доње), која раздваја канал Макинак, дугачак 8 км.</s><s>Полуострва су повезана Макинак мостом.</s><s>Четири од пет Великих језера налазе се у Мичигену.</s><s>Такође има чак 64.980 језера и бара.</s>
<s>Мичиген има најдужу слатководну обалу од било које политичке јединице у свету, граничи се са четири од укупно пет Великих језера, плус са језером Сент Клер.</s><s>2005. године, Мичиген је био рангиран трећи по броју рекреативних чамаца, иза Калифорније и Флориде.</s><s>Мичиген има укупно 64.980 унутрашњих језера.</s>
<s>Мичиген је једина држава која се у потпуности састоји од два полуострва, од доњег и горњег полуострва.</s>
<s>Порекло имена</s>
<s>Име је добила по француској верзији чипевјанске речи -{mishigamaa}-, што значи „Велика вода“ или „Огромно језеро“.</s>
<s>Географске одлике
Мичиген се састоји од два полуострва која леже између 82°30' и 90°30' западне географске дужине и одвојене су каналом Макинак.</s><s>Са изузетком два мала дела који се празне реком Мисисипи путем до реке Висконсин на горњем полуострву и до Канаки-Илионис реке на доњем полуострву, Мичиген се празни вододелницом Великог језера Ст.</s><s>Лоренс и једина је држава која се тако празни.</s>
<s>Горње полуострво је прекирвено шумама и и на западу се одликује планинским рељефом.</s><s>Поркупинске планине су део једног од најстаријих планинских венаца на планети и високе 610 метара.</s><s>Највећи врх државе налази се на Хјурону северозападно од Маркета и то је Маунт Арвон висок 603 м.</s><s>Ово полуострво је велико као Конектикат, Делавер, Масачусетс и Роуд Ајланд заједно, али има мање од 330.000 становника.</s>
<s>Доње полуострво у облику је рукавца.</s><s>Удаљено је 446 км од севера па до југа и 314 км од истока до запада.</s><s>Највиша тачка је на Брајан Хилу и висока је 520 м, а најнижа је у низији језера Ири (174 m).</s>
<s>Положај
Мичиген се састоји од два полуострва која се леже између 82°30' и 90°30' западне географске дужине и одвојене су каналом Макинак.</s><s>Налази се у североисточном делу САД на граници са Канадом.</s>
<s>Рељеф и клима
Мичиген има континенталну климу, иако постоје два различита региона.</s><s>У јужним и централним деловима Доњег полуострва је топлија клима, са топлим летима и хладним зимама.</s><s>Северни део Доњег полуострва и цело Горње полуострво има оштрију климу са топлим, али кратким летима и дугачким хладним до веома оштрим зимама.</s><s>У неким деловима државе просечна температура од децембра до фебруара је испод нуле, а у севернијим деловима и до почетка марта.</s><s>У Мисисипију у просеку пада 75 до 100 cm снега годишње, али у неким деловима падне и до 400 cm.</s><s>Највећа температура била 44 °C у Мајоу 13. јула 1936. године, а најнижа је забележена 9. фебруара 1934. године када је у Вандербилту било -46 °C.</s>
<s>У целој држави годишње буде око тридесет снажних олуја.</s><s>Могу бити оштре, поготово у јужним деловима државе.</s><s>У просеку годишње буде око 17 торнада, до којих дође најчешће у јужним деловима државе, док су у на Горњем полуострву торнади реткост.</s>
<s>Хидрографија</s>
<s>У држави имали велики број језера и острва уз њих.</s><s>Чувена Велика језера су Ири, Хјурон, Мичиген и Горње језеро, а острва су Северни и Јужни Манитоу, Бивер и Фокс на језеру Мичиген; Ројал и Гранде на Супериору, затим Маркет, Бојс Бланк и Макинак на језеру Хурон.</s>
<s>Реке у држави су мале, кратке и плитке и ретко погодне за пловидбу.</s><s>Најпознатије су Детроит, Сент Мери и Сент Клер које спајају групу великих острва и велики број река које утичу у сама Велика језера.</s>
<s>Мичиген има другу најдужу обалу у САД, укупно дужине 5.292 км.</s>
<s>У држави постоји 11.037 копнених вода и још Велика језера која заузимају укупно 99.910 km².</s><s>У било ком делу Мичигена да се нерка особа налази, у најгорем случају удаљена је свега 10 км од извора воде или 137 км од неког од Великих језера.</s>
<s>Историја
Када су први Европљани дошли, најмногобројнији народ били су Алгонквинци, међу које спада народ Оџибва (на француском Чипева), Отава и Потавотоми.</s><s>Ова три народа живела су у миру у савезу, званом Савез три ватре.</s><s>Најбројнији су били припадници Оџибва, којих је било између 25,000 и 35,000.</s>
<s>Народ Оџибва насељавао је горње полуострво, северни и централни Мичиген, Онтарио, северни Висконсин, јужну Манитобу и северне и централне делове Минесоте.</s><s>Народ Отава живео је јужно од канала Макинак у северним, западним и јужним деловима Мичигена, такође и у јужном Онтарију, северном Охају и источном Висконсину.</s><s>Потаватоми су живели у јужном и западном Мичигену, северној и централној Индијани, северном Илиноису, јужном Висконсину и јужном Онтарију.</s>
<s>Током Америчког револуционарног рата (1775–1783), Детроит је био центар за добављање намирница Британске војске.</s><s>Већина становника били су Француски Канађани и Индијанци и били су у савезу са Француском.</s><s>По договору из 1794. године, Британци су потпуно напустили Детроит и Мичиген 1796. године.</s><s>Горње полуострво и Драмондска острва тек су 1818. и 1847. дошли под пуну контролу САД.</s>
<s>Демографија</s>
<s>Према пописном заводу САД, Мичиген је имао 9.938.444 становника у априлу 2000. године, док је по попису из 2010, у држави живело 9.883.635 становника, што је значи да је Мичиген једина држава у којој се број становника смањио у поменутој деценији.</s><s>Године 2010. у Мичигену је живело 592,212 становника рођених у иностранству или 6% од укупног броја.</s>
<s>Према попису у Мичигену живи:
Белих Американаца: 78,9% (2,3% Латиноси и 76,6% остали)
Афроамериканаца: 14,2%
Индијанаца: 0,6%
Азијских Американаца: 2,4%
Осталих раса: 1,5%
Аустралијских Американаца: < 0,1%
Мешовитих: 2,3%</s>
<s>Десет најмногољуднијих мањина у Мичигену су:
Немци (22,3%)
Ирци (11,9%)
Енглези (10,1%)
Пољаци (9,0%)
Французи или Француски Канађани (6,7%)
Холанђани (5,1%)
Шкоти (2,4%)
Швеђани (1,7%)</s>
<s>Највећи градови</s>
<s>Привреда
Биро за економску анализу проценио је 2010. године бруто државни производ Мичигена на 384,1 Б. У априлу 2013. године, стопа незапослености била је 8,4%.</s>
<s>ГМ и Форд, две највеће компаније у Мичигену, у топ 10 су фирми по приходу у целом САД.</s><s>ГМ и Форд су од 2009. године започели структурну реорганизацију након пада берзи почетком 2000-их година.</s><s>Постигли су договор са унијом уједињених ауторадника и тим договором порасла је прерађивачка индустрија у држави на 6,6% од 2001. до 2006., али је проблем била висока цена нафте након економске кризе 2008. године.</s>
<s>Од 2002. године Мичиген је четврти у САД по броју радника у високој технологији.</s><s>Укупно их је 568.000, од чега 70.000 ради у аутомобилској индустрији.</s><s>Трећи су по укупној потрошњи на истраживању и развоју у САД, а тај развој и истраживања се углавном врше за аутомобиле, на којима су зарадили више од сваке државе у САД.</s>
<s>Мичиген је био трећи у држави по новим радним местима и повећавању броја истих, међутим криза крајем 2000.их година успорила је економију у држави.</s><s>Аутомобилска индустрија у Детроиту, добила је 1.36 Б из америчког министарства за енергетику, за производњу електронских возила, од које се очекује да одмах отвори 6.800 нових радних места, а до 2020. године очекује се чак 40.000''.</s>
<s>Аеродром Метрополит у Детроиту један је од најновијих проширених аеродрома у САД, а уз то један је од најмодернијих и највећих.</s><s>Држава води у САД по креативности посла од 2010. године.</s>
<s>Политика и администрација</s>
<s>Влада државе подељена је на три нивоа - савезну, окружну и општинску власт.</s><s>Окрузи су административне јединице државе, а општине су административне јединице округа.</s><s>Округ и општина врше јурисдикције, као што је предвиђено законом.</s><s>У Мичигену постоји 83 округа.</s>
<s>Гласачи бирају између две главне странке, ко ће бити на власти.</s><s>Републикански гувернер Џон Енглер три пута је био изабран у периоду од 1991. до 2003. године, а после њега 3 пута изабрана је Џенифер Гранхолм, гувернерка демократа од 2003. до 2011. године.</s><s>Републиканска партија тренутно држи већину у дому и сенату 'Мичигена.</s><s>Становништво је подржало избор републиканаца Роналда Регана и Џорџа Буша за председника.</s><s>Тренутни гувернер је републиканац Рик Снајдер и на власти је од 2011.</s>
<s>Референце</s>
<s>Литература</s>
<s>Спољашње везе</s>
<s>Мичиген инфо, детаљне информације о 630 градова
Energy Data & Statistics for Michigan
Michigan Historic Markers
Historical Society of Michigan
Clarke Historical Library, Central Michigan University, Bibliographies for Michigan by region, counties, etc..</s><s>Michigan State Guide from the Library of Congress
Michigan State Fact Sheet from the U.S. Department of Agriculture
The Michigan Municipal League
USGS real-time, geographic, and other scientific resources of Michigan</s>
<s>Државе САД</s>
|
1585 | https://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%9C%D0%B8%D0%BD%D0%B5%D1%81%D0%BE%D1%82%D0%B0 | Минесота | <s>Минесота () је држава на средњем западу САД.</s>
<s>Клима континентална, умерена са јачим зимама.</s><s>Главни град је Сент Пол који има 287.151 становника.</s><s>Минесота има око 5 милиона становника.</s><s>Земљиште је прерија.</s><s>Индустрија и пољопривреда веома развијена.</s><s>Основне гране индустрије су машиноградња, прехрамбена, хемијска, металургија, графичка.</s><s>Руде су манган, гвоздена руда.</s><s>Главни пољопривредни артикли; пшеница, кукуруз, сунцокрет, кромпир.</s><s>Држава је од 1858. године.</s>
<s>Географија</s>
<s>Минесота је најсјевернија држава САД после Аљаске.</s><s>Држава је дио америчког региона познатог као Горњи средњи запад.</s><s>Површина Минесоте је 225,181 -{km²}-, што представља 2,25% од укупне површине САД.</s><s>Са том површином Минесота је дванаеста по величини држава.</s>
<s>Демографија</s>
<s>Број становника Минесоте је од 1850. године када је бројала мање од 6.100, порастао на преко 1,7 милиона до 1900. године.</s><s>У наредних 6 деценија број становника се повећавао за 15% у току једне деценије, тако да је 1960. године Минесота имала 3,4 милиона становника.</s><s>Раст броја становника је затим успорен, да би 2000. године тај број достигао 4,9 милиона.</s><s>Према процјени из 2008. године, Минесота има 5.220.393 становника.</s>
<s>Референце</s>
<s>Спољашње везе</s>
<s>Минесота одељење за природне ресурсе
Истражуј Минесоту</s>
<s>Државе САД</s>
|
1586 | https://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%9C%D0%B8%D1%81%D0%B8%D1%81%D0%B8%D0%BF%D0%B8 | Мисисипи | <s>Мисисипи () је америчка савезна држава која се налази на југоистоку САД.</s><s>На северу се граничи са Тенесијем, на истоку са Алабамом, на северозападу са Арканзасом, на југозападу са Луизијаном, а на југу се налази Мексички залив.</s><s>Западна граница је већином одређена током истоимене реке Мисисипи.</s><s>Мисисипи је 32. по површини и 35. по броју становника од 50 америчких савезних држава.</s><s>Главни и уједно највећи град је Џексон.</s>
<s>Мисисипи је 10. децембра 1817. године приступио Унији и постао 20. америчка савезна држава.</s><s>До 1860.</s><s>Мисисипи је постао највећи национални произвођач памука, а 55% становништва државе чинили су робови.</s><s>Мисисипи је 9. јануара 1861. године прогласио сецесију од Уније поставши једна од седам држава чланица Конфедерације, које су чиниле највеће робовласничке државе САД.</s><s>После Америчког грађанског рата поново постаје чланица Уније 23. фебруара 1870. године.</s>
<s>До велике миграције тридесетих година 19. века, Афроамериканци су чинили већинско становништво Мисисипија.</s><s>По подацима из 2010. године 37,3% становништва чине Афроамериканци, што је највиши проценат од свих савезних држава.</s><s>Мисисипи је био место значајних догађаја покрета за грађанска права као што су Побуна Оле Мис из 1962. године коју су покренули бели студенати који су се противили десегрегацији, убиство борца за људска права Медгара Еверса 1963. године и убиство тројице активиста за право гласа 1964. године.</s>
<s>Мисисипи је међу савезним државама прилично ниско рангиран када су у питању здравство, образовање и развој, али високо рангиран када је у питању сиромаштво.</s><s>Пословица "Хвала Богу на Мисисипију" популарна је међу становницима других ниско рангираних савезних држава јер их екстремно ниско рангирање Мисисипија поштеђује последњег места на националним ранг-листама.</s>
<s>Мисисипи се готово у потпуности налази унутар приобалне равнице Залива и углавном се састоји од низијских равница и ниских брда.</s><s>На северозападном делу се налази делта реке Мисисипи, као део њене алувијалне равни.</s><s>Највиши врх је планина Вудал () са висином од 246 метара надморске висине.</s><s>У Мисисипију преовладава влажна суптропска клима.</s>
<s>Етимологија
Име савезне државе Мисисипи изведено је од истоимене реке Мисисипи која тече и чини њену западну границу.</s><s>Европски досељеници су је назвали према речи из оџибвејске речи (транслит. „” — прев. „велика река”).</s>
<s>Историја</s>
<s>Претколонијални период
Око 10 000 година п. н. е, Палео-Индијанци су дошли у део који се данас назива америчким југом.</s><s>Палео-Индијанци су били ловци-сакупљачи и ловили су мегафауну која је изумрла при крају плеистоцена.</s><s>Индијанска насеља развијала су се у долини реке Мисисипи на природним насипима и узвишењима.</s><s>У близини својих сталних села обрађивали су велика поља и развијали пољопривреду.</s><s>Установили су праксу локализованог крчења шума, али нису у целини променили екологију делте Мисисипија.</s>
<s>Средином деветог века нове ере почиње се развијати Мисисипијска култура.</s><s>Њу су карактерисала богата и сложена пољопривредна друштва градитеља хумки у којима се развијају и специјализовани занати.</s><s>Ови народи су имали трговачку мрежу која се протезала континентом од Великих језера до обале Мексичког залива.</s><s>Њихове велике грађевине, представљајући њихову космологију политичких и верских уверења, и данас се налазе на обалама река Мисисипи и Охајо.</s><s>Потомци индијанских племена Мисисипијске културе су народи Чикасо и Чокто.</s>
<s>Прву велику европску експедицију на територији данашњег Мисисипија предводио је шпански истраживач Ернандо де Сото, који је прошао кроз њен североисточни део 1540. године у својој другој експедици у Новом свету.</s>
<s>Колонијални период
Априла 1699. године француски колонисти основали су прво европско насеље Стари Билокси у близини данашњег Ошан Спрингса.</s><s>Године 1716.</s><s>Французи су основали Начез, град који ће постати доминантно трговачко место у тој области.</s><s>Французи су ову област почели називати Новом Француском, иако су Шпанци наставили да полажу право на део заливске обале данашње јужне Алабаме поред целе области данашње Флориде.</s>
<s>Током колонијалне ере, европски досељеници увозили су поробљене Африканце за рад на плантажама.</s><s>За време француске и шпанске власти развила се класа слободних обојених људи, махом мешовитог порекла, углавном потомака европских мушкараца и поробљених или слободних црнкиња, те њихове деце мелеза.</s><s>У раним данима француски и шпански колонисти већином су били мушкарци.</s><s>Чак и када се све више Европљанки почело придруживати насељима, мушкарци су имали међурасне заједнице са женама афричког и вишерасног порекла.</s><s>Европљани би често помагали својој вишерасној деци да се образују или да постану шегрти у занатским радњама, намиривали им имовину и ослобађали њихове мајке и децу из ропства.</s><s>Са овим друштвеним капиталом, слободни обојени људи постали су занатлије, а понекад и образовани трговци и власници имовине, чинећи трећу класу између Европљана и већине поробљених Африканаца у француским и шпанским насељима.</s>
<s>После победе Велике Британије у Француско-индијанском рату, колонијалном делу Седмогодишњег рата, Французи су им предали област Мисисипија према условима Париског споразума (1763).</s><s>Такође су уступили своје области на северу које су биле источно од реке Мисисипи, укључујући земљу Илиноис и Квебек.</s><s>После Париског мира (1783), доњи део Мисисипија је дошао под шпанску власт као део Западне Флориде.</s><s>Године 1819.</s><s>Споразумом Адамс-Онис, Сједињене Државе су завршиле куповину Западне Флориде и целе Источне Флориде, које ће 1822. године бити спојене у Територију Флориду.</s>
<s>Америчка територија
После Америчке револуције (1775-1783), Британија је уступила ово подручје новим Сједињеним Америчким Државама.</s><s>Територија Мисисипија је успостављена 7. априла 1798. године.</s><s>Територија Мисисипија касније је два пута проширена како би укључила спорну територију на коју полажу право и Сједињене Државе и Шпанија.</s>
<s>Између 1800. и 1830. године, Сједињене Државе су куповале земљу од индијанских племена за нова насељавања Американаца европског порекла.</s><s>Досељеници су углавном били мигранти из других јужних савезних држава, посебно Вирџиније и Северне Каролине, где је тло било исцрпљено.</s><s>Нови досељеници наставили су да задиру у земљу народа Чокто и притискали су савезну владу да протера Индијанце.</s><s>Дана 27. септембра 1830. године потписан је Уговор Дансинг Рабит Крик између америчке владе и народа Чокто.</s><s>Индијанци су пристали да продају своју домовину у Мисисипију и Алабами, уз компензацију и пресељење у резервате на индијанској територији (данас територија Оклахоме).</s><s>Ово је ослободило земљиште за продају европско-америчким мигрантима за насељавање.</s>
<s>Чланом 14 Уговора омогућено је оним Индијанцима који су одлучили да остану да постану амерички држављани, јер се сматрало да се тако одричу свог племенског статуса.</s><s>Они су постали друга највећа индијанска етничка заједница које је то учинила (неки припадници народа Чироко су били први који су то учинили, бирајући да остану у Северној Каролини и другим областима уместо да се придруже уклањању).</s><s>Данас број њихових потомака јесте 9.500 особа које се идентификују као припадници народа Чокто у неколико округа Мисисипија.</s>
<s>Многи робовласници су довели поробљене Афроамериканце са собом или их купили путем домаће трговине робљем, посебно у Њу Орлеансу.</s><s>Процењује се да је око милион црних робова насилно превезено на Дубоки југ, укључујући и територију Мисисипија, у интерној миграцији која је разбила многе породице робова на Горњем југу, где су власници плантажа продавали вишак робова.</s><s>Јужњаци су усвојили робовске законе на Дубоком југу и ограничили права слободних црнаца.</s>
<s>Почевши од 1822. године, робови у Мисисипију били су законски заштићени од окрутних и необичних казни од стране својих власника.</s><s>Кодекси о јужњачким робовима су у већини случајева намерног убијање роба ставили ван закона.</s><s>На пример, случај Оливер против државе из 1860. године оптужио је оптуженог за убиство сопственог роба.</s>
<s>Географија
Држава је смештена источно од истоимене реке на њеном доњем току.</s><s>Подручје је највећим делом равно, с неколико мањих узвишења на крајњем североистоку.</s><s>На југу држава има уски појас обале којом излази на Мексички залив.</s><s>Мисисипи се граничи на северу с Тенесијем и Алабамом на истоку, док се на западној страни реке Мисисипи налазе Арканзас и Луизијана.</s>
<s>Држава Мисисипи је сачињена од низија, највиша тачка је планина Вудал, у подножју Камберландских планина 246 m изнад нивоа мора.</s><s>Најнижа тачка је на нивоу мора на Голфској обали.</s><s>Већина Мисисипија је део Голфске обалске равни.</s><s>Обалска раван је претежно сачињена од ниских брда као што је Пајн Хилс на југу и Норт Сентрал Хилс.</s><s>Понтоток Риџ и Фол Лајн Хилс на североистоку су нешто више.</s><s>Лесно земљиште се може наћи на западу државе.</s><s>На североистоку је плодна црница која се протеже до Црног појаса Алабаме.</s><s>Подручје државе састоји се од две плодне низије, речне долине реке Мисисипи и његове делте уз Мексички залив, као и брежуљкастог подручја на североистоку.</s><s>Поред реке Мисисипи која доминира подручјем, одређено значај има њена притока Јазу.</s><s>Највеће реке у Мисисипију су Велика црна река, Бисерна река, Јазу, Паскагула, Томбигби.</s><s>Највећа језера су резервоар Рос Барнет, Аркабутла, Сардис и Гренада.</s><s>Највеће од наведених је језеро Сардис.</s>
<s>На северозападу, земљу чини делта Мисисипија, дела алувијалне равни Мисисипија.</s><s>Раван је уска на југу и постепено се шири северно од Викзбурга.</s><s>Та регија има плодно земљиште, које се делом састоји из муља који је донесен поплавама Мисисипија.</s><s>Мисисипи је претежно шумски предео са више од пола земље прекривено дрвећем, укључујући превасходно бор, памук, храст, орах, брест и биљка позната као хикори.</s>
<s>Клима</s>
<s>Мисисипи има влажну суптропску климу са дугим летима и кратким и благим зимама.</s><s>Просечне температуре осцилирају од 95 °F (око 35 °C) у јулу, и око 48 °F (око 9 °C) у јануару.</s><s>Температуре лети мало варирају широм државе, али зими, регија близу Мисисипи Саунда је знатно топлија него део унутар континента.</s><s>Измерена температура у Мисисипију је варирала од −19 °F (−28,3 °C) 1966 на Коринту североисточно до 1930 код Холи Спрингза на северу.</s><s>Могуће су обилне падавине снега широм државе као што је било током Новогодишње снежне олује из 1963. године.</s><s>Просечне годишње падавине се повећавају од севера ка југу, заједно са регијама у близини Голфског Залива.</s><s>Дакле, Кларксдејл на северозападу има око 50 инча (око 1,270 mm) падавина годишње, а Билокси на југу око 61 инча (око 1,550 mm).</s><s>Снег пада на северу и у централном делу државе, а повремено на југу.</s><s>Крај лета и почетак јесени представља почетак ураганске сезоне.</s><s>Урагани се крећу из Мексичког залива, и долазе у унутрашњост Мисисипија, посебно у јужни део државе.</s><s>Ураган Камила 1969. године и ураган Катарина 2005. године, који су побили 238 људи у држави, су најразорнији урагани који погодили државу.</s><s>Мисисипи има у просеку 27 торнада годишње.</s><s>Два од пет најопаснијих торнада у америчкој историји су погодили Мисисипи.</s><s>Око 7 торнада скале Ф5 су забележени у овој држави.</s>
<s>Екологија</s>
<s>Због сезонских поплава, могуће је да од децембра до јуна, река Мисисипи ствара плодну плавну раван у делти Мисисипија, укључујући и њене притоке.</s><s>Да би контролисали поплаве, робови су направили насипе дуж реке Мисисипи.</s><s>Поплаве су одувек биле значајан део историје Мисисипија.</s><s>Године 1879, Конгрес Сједињених Америчких Држава створио је Комисију Реке Мисисипи, чија одговорност укључује помагање одбора за насипе.</s>
<s>Демографија</s>
<s>Према попису из 2000. порекло највећег броја староседелаца јесте:
америчко (14,2%)
ирско (6,9%)
енглеско (6,1%)
немачко (4,5%)
француско (2,3%)
шкотско-ирско (2,3%)
италијанско (1,4%)
шкотско (1,2%)</s>
<s>Референце</s>
<s>Спољашње везе</s>
<s>State of Mississippi</s>
<s>Државе САД</s>
|
1587 | https://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%9C%D0%B8%D1%81%D1%83%D1%80%D0%B8 | Мисури | <s>Мисури (), држава је која се налази на Средњем западу САД.</s><s>Према северу се граничи са Ајовом, према истоку са Илиноисом, Кентакијем и Тенесијем, према југу са Арканзасом а према западу са Оклахомом, Канзасом и Небраском.</s><s>Према попису из 2010.</s><s>Мисури је имао 5.988.927 становника, што га сврстава на 18. место у САД и пето место на Средњем западу.</s><s>Мисури има 114 округа и један независан град.</s><s>Главни град Мисурија је Џеферсон Сити.</s><s>Четири највеће агломерације у Мисурију су Сент Луис, Канзас Сити, Спрингфилд и Колумбија.</s>
<s>Демографија</s>
<s>Референце</s>
<s>Спољашње везе</s>
<s>Државе САД</s>
|
1588 | https://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%9C%D0%BE%D0%BD%D1%82%D0%B0%D0%BD%D0%B0 | Монтана | <s>Монтана (), држава је на западу Сједињених Држава.</s><s>Западна трећина Монтане састоји се од бројних планинских венаца.</s><s>Мањи, „острвски венци“ налазе се у централној трећини државе, што даје укупно 77 именованих венаца Стеновитих планина.</s><s>Ова географска особеност осликана је и у имену државе које је изведено од шпанске речи -{montaña}- (планина).</s><s>Монтана има неколико надимака, али ниједан званичан, међу којима су: „држава благостања“ и „земља великог неба“.</s><s>По површини је четврта највећа држава, али је по броју становника на 44. месту, а такође је и трећа најређе насељена држава САД.</s><s>У Монтани се налази Национални парк Јелоустон.</s><s>Главни град Монтане је Хелена.</s>
<s>Географске одлике</s>
<s>Монтана је четврта по величини држава САД, после Аљаске, Тексаса и Калифорније.</s><s>На северу Монтана се у дужини од 877 km граничи са три канадске покрајине: Британском Колумбијом, Албертом и Саскачеваном.</s>
<s>Рељеф и клима</s>
<s>Рељеф Монтане је углавном планински.</s><s>Међутим, између многих планинских венаца су богате речне долине које имају велике пољопривредне ресурсе и вишеструке могућности за туризам и рекреацију.</s><s>Исток и север ове прелазне зоне су експанзивни и ретко насељени.</s><s>У Монтани се налази Национални парк Глечер, и Јелоустон.</s><s>Око 127.000 km², или 35% Монтаниног земљишта управља федералним или државним органима.</s><s>Постоји око 13.000 km² пустиње.</s>
<s>Монтана је велика држава са значајним разликама у географији, а клима је, дакле, подједнако разнолика.</s><s>Држава протеже испод 45. паралеле (линија на половини пута између екватора и северног пола), на 49. паралели, и узвишења у распону од 2.000 метара, испод 610 м на скоро 4.000 м изнад нивоа мора.</s>
<s>Хидрографија</s>
<s>Постоји најмање 3.223 именованих језера и акумулација у Монтани, укључујући језеро Флатхед, највеће природно слатководно језеро у западном делу Сједињених Држава.</s><s>Највеће вештачко језеро у држави је Форт Пек на реци Мисури.</s><s>Остала већа вештачка језера су Хангри Хорс на реци Флатхед, језеро Кукануса на реци Кутни, језеро Елвел на реци Маријас, Кларк Канјон на реци Биверхед, Јелоутај на реци Бигхорн, Канјон Ферија, Хаузер, Холтер, Рејнбоу и Блек Игл на реци Мисури.</s>
<s>Флора и фауна</s>
<s>Вегетација државе обухвата Лодгепол бор, Пондерос бор, Доуглас Фир, аршику, смрчу, јасику, брезу, црвени кедар, кукуту, јасен, јову; Стеновите планине јавора и памучастодрвенаста стабла.</s><s>Шуме покривају око 25% државе.</s>
<s>Историја</s>
<s>Разни староседелачки народи живели су на територији данашње државе Монтана хиљадама година.</s><s>Земљиште у Монтани источно од континенталне поделе била је део Луизијане.</s><s>Низ великих рударских открића у западној трећини државе почетком 1862. где је нађено злато, сребро, бакар, олово, угаљ (и касније нафта) привукао је десетине хиљада рудара на то подручје.</s><s>Пре стварања територије Монтане (1864—1889), разни крајеви који данас чине Монтану били делови Територије Орегон (1848—1859), Територије Вашингтон (1853—1863), Ајдаха(1863-1864), и Дакоте (1861—1864).</s><s>Монтана је постала територија САД 26. маја 1864.</s><s>Први Европљани кји су истражили територију Монтане били су Французи.</s><s>Монтана је била поприште великих ратова са Индијанцима.</s>
<s>Демографија</s>
<s>Попис из 2010. представио је повећање од 87.220 људи, или 9,7%, од 2000.</s><s>Раст је углавном концентрисана у Монтани у седам највећих округа.</s>
<s>Према попису из 2010, 89,4% становништва су белци (87,8% нису хиспано бели), 6,3% су Амерички Индијанци, 2,9% су латино и Латиноамериканци било које расе, 0,6% грађана су пореклом из Азије, 0,4% су Црнци или Афроамериканци, 0,1% су са Хаваја и других пацифичких острва, 0,6% од неких других раса, и 2,5% становника су од две или више раса највећих европских предака групе у Монтани од 2010 су:.</s><s>Немачка (27,0%), ирска (14,8% ), Енглеска (12,6%), а норвешка (10,9%).</s>
<s>Према америчком попису 2000, 94,8% становништва старијег од 5 и старији говоре енглески код куће.</s><s>Шпански језик је најчешће говори код куће осим енглеског.</s><s>Други језици који се говоре у Монтани (од 2013) обухватају Ассинибоине, Блекфут, Чејне, Кров, и тако даље.</s><s>Одељење за образовање процењује да у 2009 5,274 ученика у Монтани говори још један језик код куће.</s><s>Међу њима је индијански језик (64%), немачки (4%), шпански (3%), руски (1%) и кинески (мање од 0,5%).</s>
<s>Монтана има већи број Индијанског становништво бројчано и процентуално у односу на већину америчких држава.</s><s>Монтана има три округа у којима су Амерички староседеоци већина : Биг Хорн, Глејшер и Рузвелт.</s>
<s>Верска структура становништва у Монтани је следећа:
протестанти 47%,
католици 23%,
Јевреји 0,5%,
Јеховини сведоци 2%,
Муслимани 0,5%,
будисти 1%,
Хинду 0,5% и
нерелигиозни 20%</s>
<s>Велики број верника (мерено бројем присталица) укључује римокатоличку цркву са 169,250 од 2000; Евангелистичку лутеранску цркву у Америци са 50,287 од 2000; и (на дан 31. децембра 2012) Цркву Исуса Христа - 47.854.</s>
<s>Највећи градови</s>
<s>Привреда</s>
<s>Монтана је углавном рударско-индустријско-пољопривредна држава са добро развијеним туризмом.</s><s>Монтана има велике резерве нафте, каменог угља, природног гаса, сребра, злата, цинка и других руда.</s><s>Монтана има добро развијену прераду нафте, хемијску индустрију, металургију.</s><s>У пољопривреди Монтане главни производи су: пшеница, јечам, зоб, шећерна репа, кромпир и велике сточарске фарме, на којима се велика стада крава слободно узгајају.</s><s>Монтана је богата шумама, које су углавном четинарске тако да је развијена и дрвна индустрија.</s>
<s>Политика и администрација</s>
<s>Политика у држави је конкурентна, демократе обично држе предност, захваљујући подршци међу синдикалним организацијама, рудара и железничких радника.</s>
<s>Између 1988 и 2006, било је више вероватно да ће бирачи изабрати конзервативце у федералним канцеларијама.</s><s>Ту су се појавиле дугорочне смене под партијском контролом.</s><s>Од 1968 до 1988, државом доминира Демократска странка, уз демократског гувернера у периоду од 20 година.</s><s>Избори су почели 1988, када је за Монтану изабран републички гувернер, по први пут од 1964 био послат као републиканац у америчком Сенату, по први пут од 1948.</s>
<s>Држава је последњи пут подржала демократу за председника у 1992, када је Бил Клинтон освојила већинску победу.</s>
<s>Монтана тренутно има само једног представника у америчком дому.</s><s>Као и другим државама, Монтана има два сенатора.</s>
<s>Референце</s>
<s>Спољашње везе</s>
<s>Државе САД</s>
|
1589 | https://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%9D%D0%B5%D0%B1%D1%80%D0%B0%D1%81%D0%BA%D0%B0 | Небраска | <s>Небраска (), држава је САД смештена у области Великих равница и америчког Средњег запада.</s><s>Главни град је Линколн, а највећи је Омаха.</s><s>Држава је постала 1867. године.</s><s>Небраска се према северу граничи са Јужном Дакотом, према истоку са Ајовом и Мисуријем, према југу са Канзасом и према западу са Колорадом и Вајомингом.</s>
<s>Небраску карактеришу велике варијације између зимских и летњим температура, и снажне олује и торнада.</s><s>За Небраску су карактеристичне прерије на којима нема дрвећа, што погодује развоју сточарства.</s><s>Претежно је рурална држава.</s>
<s>Небраска је једина америчка држава са једнодомном скупштином, позната по надимку Једнодомка (енгл.</s><s>The Unicameral), која је заправо бивши Сенат ове државе.</s><s>Са укидањем доњег представничког дома у овој држави су истовремено забрањене све политичке странке, па су тако и демократе и републиканци организовани као неформални посланички клубови.</s>
<s>Највећи број становника је немачког порекла а поред њих има и највећи број људи чешког порекла по становнику.</s>
<s>Демографија</s>
<s>Спољашње везе</s>
<s>Државе САД</s>
|
1590 | https://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%9D%D0%B5%D0%B2%D0%B0%D0%B4%D0%B0 | Невада | <s>Невада (енгл.</s><s>Nevada), држава је на западу САД, коју окружују државе Калифорнија, Орегон, Ајдахо, Јута и Аризона.</s><s>По величини је 7. у САД.</s><s>Главни град јој је Карсон Сити, а највећи Лас Вегас.</s><s>Невада је по броју становника 35. у САД.</s><s>Простире се на површини од 286.585 -{km²}-, на којој живи 2.600.167 становника (2008).</s><s>Преко 2/3 популације Неваде живи у околини и у Лас Вегасу.</s><s>Име је добила по планини Сијера Неваде које се кроз њу простиру.</s><s>Невада има неколико надимака један он њих је Сребрна држава због велике улоге сребра у историји Неваде, такође је зову Држава рођена у борби зато што је постала држава за време Америчког грађанског рата.</s>
<s>Невада је већински пустињачка и сува, са највећим делом у Великом басену.</s><s>Регије јужно од Великог Басена се налазе у оквиру пустиње Мохаве, док језеро Тахо и Сијера Невада леже на западној ивици.</s><s>Приближно 86% од државине земље припада надлежностима федералне владе САД, и цивилних и војних.</s>
<s>Невада је позната по својим либертаријанистичким законима.</s><s>Установљење легализованог коцкања и благих процедура брака и развода у двадесетом веку је трансформирало Неваду у велику туристичку дестинацију.</s><s>Невада је једина америчка држава у којој је проституција легална (мада је забрањена у окрузима Кларк и Вошо, који садрже Лас Вегас и Рино).</s><s>Туристичка индустрија је Невадин главни послодавац, а рударство од великог значаја за сектор економије, с тим да је Невада четврти највећи произвођач злата на свету.</s>
<s>Етимологија</s>
<s>Име Невада на шпанском значи „покривено снегом“ .</s><s>Добила је име по Сијери Невади што значи „планине покривене снегом“.</s><s>Године 2004. је изговор „Невада“ постао званичан након што је председник Џорџ Буш на једном од његових говора изјавио „Одлично је бити овде у Невади." , наглашавајући изговор са кратким „а“.</s>
<s>Географске одлике</s>
<s>Положај и рељеф</s>
<s>евада се налази на западном делу САД, и окружују је државе Јута, Ајдахо, Орегон, Калифорнија и Аризона.</s><s>Већи део северне Неваде је у оквиру Великог Басена, благе пустиње која лети има топле температуре а зими хладне.</s><s>Повремено у овом делу Неваде влага из Северног америчког монсуна изазива летње олује и грмљавине.</s>
<s>Планински венци овог дела Неваде, који имају врхове преко 4.000 m, имају бујне шуме изнад пустињских равница, стварајући небеска острва за ендемске врсте.</s><s>Долине су углавном испод 910 m надморске висине.</s>
<s>Јужни део државе, где се налази Лас Вегас, је унутар пустиње Мохаве.</s><s>У овом региону падне мање кише зими, али је зато је лети ближа Северном америчком монсуну.</s><s>Такође је и тло ниско, углавном испод 1.200 m, даје услове за вреле летње дане и хладне зимске ноћи (због температурне инверзије).</s>
<s>Невада и Калифорнија имају највећу дијагоналну линију као границу која износи 640 km.</s><s>Ова линија почиње код језера Тахое и наставља до реке Колорадо, где се спајају границе Неваде, Калифорније и Аризоне, 19 km југозападно од Лофлина.</s>
<s>Највећи планински венац у јужном делу Неваде је планински венац Спринг, западно од Лас Вегаса.</s><s>Најнижа тачка је јужно од Лофлина, код реке Колорадо.</s>
<s>Невада има 172 планинска врха са 610 m. Невада је друга по реду у САД што се тиче планина, иза Аљаске, и испред Калифорније, Монтане и Вашингтона.</s><s>Ово чини Неваду државом са највише планина.</s>
<s>Клима</s>
<s>Невада важи за најсувљу државу САД што по природи и географији и јесте.</s><s>Суву климу употпуњавају пустињски и полу-пустињски предели који чине већи де површине саме државе.</s><s>Неваду одликују високе дневне летње температуре које иду и до 52 °C али насупрот њима веома ниске ноћне температуре чак -46 °C. зиме у северним крајевима Неваде су дуге и веома хладне, док у јужним крајевима су кратке и не тако хладне.</s>
<s>Већина делова Неваде има минималне падавине током године.</s>
<s>Највећа забележена температура је 52 °C измерена 26. јуна 1937. код Лофлина, а најнижа -46 °C код Сан Џакинта исте године.</s><s>Невадиних рекордних 52 °C
је трећа највиша температура забележена у историји САД, иза Аризониних 53 °C и Калифорнијиних 57 °C.</s>
<s>Хидрографија</s>
<s>Површина Неваде је веома сува, 0,69% Неваде је вода.</s><s>Најзначајније реке које протичу кроз Неваду су река Колорадо и река Хумболт.</s><s>Река Колорадо је река на југозападу Сједињених Америчких Држава и северозападу Мексика, дуга је око 2330 km.</s><s>Извире на западним падинама Стеновитих планина и утиче у Калифорнијски залив.</s><s>Река Хумболт тече на северу Неваде, дуга је 530 km.</s><s>Најзначајнија језера у Невади су Пирамид, Вокер и Тахо.</s>
<s>Историја</s>
<s>Историја пре 1864.</s>
<s>Историја Неваде је почела открићем великих количина ретких метала (злата и сребра) 1859. године.</s>
<s>Присаједињавање САД</s>
<s>Права историја Неваде почиње одвајањем посебне државе Неваде од Јуте 1861, име је добила по планини која се кроз њу простире — Сијера Неваде (у преводу са шпанског - снежна планина).</s><s>Године 1864. уз залагање председника САД Невада је присаједињена као 36. држава.</s><s>Статус државе је био пожуриван за 31. октобар како би се помогло да се осигура поновна победа Абрахама Линколна 8. новембра и послератна Републиканска доминација конгреса, јер је Невадина рударски фокусирана економија везала за више индустриализовану Унију.</s><s>Међутим, како се испоставило, Линколн и републиканци су победили на изборима лако, и није им била потребна помоћ Неваде.</s>
<s>Статус Неваде као рудом богате земље је помогло Унији у својој индустријализацији.</s><s>Невада је забележена као једна од једине 2 земље које су значајније прошириле територију после присаједињавања Унији (Друга је Мисури, која је стекла додатну територију 1837. године куповином земље од Индијанаца.).</s><s>Разлог томе је било само богатство Неваде у виду злата и сребра које је било преко потребно Унији за опорављање од грађанског рата који се тек завршио, Невада је проширена на рачун Јуте и Новог Мексика.</s><s>Рударство је обликовало како економију тако и историју Неваде.</s>
<s>Невада је стекла стоју садашњу јужну границу 5. маја 1866. године, када је апсорбовала округ Пах-Уте из Територије Аризоне западно од реке Колорадо, у суштини сву садашњу Неваду јужно од 37. паралеле.</s>
<s>Трансфер те територије је био изазван открићем злата у том региону, и веровало се од стране званичника да би Невада била боља у надгледању очекиваног становничког бума.</s><s>Овај регион укључује углавном оно што је сад округ Кларк.</s><s>1868. још један део западне Територије Јуте, чији су становници избегавали мормонску доминацију, је био припојен Невади, постављајући данашњу источну границу.</s>
<s>Рударство је обликовало Невадину економију доста година, а такође и њену историју.</s><s>Оно је веома повољно утицало на економију државе, настајали су многи мањи и већи градови.</s><s>У овом периоду појам Дивљи запад је стварно добио на значењу зато што је та златна грозница привукла не само поштене раднике него и лопове и бандите који су у целој држави стварали проблеме.</s><s>Али како су се откривале све веће и веће наслаге злата дошло је до трансформације некада малих рударским места у праве градове.</s><s>Када је Марк Твен живео у Невади током периода описаног у његовом аутобиографском делу, рударство је довело велику спекулацију и огромно богатство.</s><s>Међутим, и рударство и становништво је опало у другом делу 19. века.</s><s>Али, откриће сребра у Тонопи 1990. године и открића злата у Голдфилду и Ријолиту су утицале на пораст популације Неваде.</s>
<s>Коцкање и рад</s>
<s>Нерегулисано коцкање, у малим рударским градовима у којима су обогаћени рудари коцкали и пијанчили зарађени новац по баровима, које је било незаконито 1909. као део владиног националног пројекта антикоцкарског похода.</s><s>То је проузроковало пад рударских активности и успоравање аграрног сектора, за време велике депресије Невада поново легализује коцкање од 1931.</s><s>Одобрење је стигло осам дана после владиног уговора о изградњи Хуверове бране (која је требало да помогне да се САД извуче из кризе отварањем нових радних места).</s>
<s>Нуклеарне пробе</s>
<s>У Невади су за време Хладног рата тестиране многе нуклеарне бомбе.</s><s>Место за тестирање се налазили 105 км северозападно од Лас Вегаса.</s><s>То место је обухватало отприлике 3.500 km² пустиње.</s><s>Тестови су почели 27. јануара 1951. бацањем нуклеарне бомбе од од једне килотоне ТNТ-а.</s><s>Последњи атмосферски тест је урађен 1962, а подземно тестирање оружја се наставило до 23. септембра 1992.</s><s>Ова локација је позната по томе што има највећу концентрацију нуклеарних оружја у САД.</s><s>Мерењем радијације у земљи на тој локацији, та локација је позната као локација која има највише нуклеарних детонација у САД.</s>
<s>Преко 80% територије државе је у поседу федералне владе.</s><s>Главни разлог овога је ти што фарме нису биле дозвољене у толико великим величинама да издрже температурне услове које преовладавају кроз пустињу Неваде.</s><s>Уместо тога, рани досељеници су правили фарме у близини извора воде, па би стоку водили на испашу у јавну територију поред, која је бескорисна за пољопривреду без извора воде.</s>
<s>Демографија
Према попису Сједињених Америчких Држава у јулу 2012. године, процењено је да у Невади живи око 2.759.000 људи .</s><s>Попис који је извршен у 2006. години је проценио да је Невада осма чланица Сједињених Америчких Држава по порасту становништва.</s><s>Од 1940.</s><s>Године до 2003.</s><s>Године, Невада је имала највећи пораст становништва у Сједињеним Америчким Државама .</s><s>Њена популација се повећала за 66,3%, док се популација Сједињених Америчких Држава повећала за 13,1%.</s><s>Више од две трећине популације Неваде живи у округу Кларк, на југу државе.</s>
<s>Раст популације</s>
<s>година -- поп. -- '''%</s>
<s>1860–6,857 -- -</s>
<s>1870–42,941–526,2%</s>
<s>1880–62,266–45,0%</s>
<s>1890–47,355 -- −23,9%</s>
<s>1900–42,335 -- −10,6%</s>
<s>1910–81,875–93,4%</s>
<s>1920–77,407 -- −5,5%</s>
<s>1930–91,058–17,6%</s>
<s>1940–110,247–21,1%</s>
<s>1950–160,083–45,2%</s>
<s>1960–285,278–78,2%</s>
<s>1970–488,738–71,3%</s>
<s>1980–800,493–63,8%</s>
<s>1990–1,201,833–50,1%</s>
<s>2000–1,998,257–66,3%</s>
<s>2010–2,700,551–35,1%</s>
<s>Порекло становништва
У 2009. години, становници неваде су пореклом били 20,8% из Мексика, 13,3% из Немачке, 10% из Ирске, 9,2% из Енглеске, 6,3% из Италије, 1,4% из Норвешке, 1,4% из Шведске, 0,8% из Данске.</s><s>У 2000. години, 16,19% популације старије од 5 година у Невади код куће прича шпанским језиком, 1,59% прича филипинским и 1% прича кинеским језиком.</s>
<s>Вероисповест
Становници Неваде су 27% Католици, 26% Протестанти, 11% Мормони, 2% Муслимани, 1% Јевреји, 1% Хинду, и 0,5% Будисти.</s><s>Становници Неваде најмање иду у цркву у односу на остале чланице Сједињених Америчких Држава.</s><s>У 2009. години, 30% становника Неваде је потврдило да иде у цркву сваке недеље, док у осталим чланицама у просеку 42% посто становништва иде у цркву.</s>
<s>Градови</s>
<s>Главни град неваде је Карсон Сити, има популацију од 55.000 људи .</s><s>Највећи град Неваде је Лас Вегас, најпознатији по коцкању и врхунским ресторанима.</s><s>Лас Вегас себе назива престоницом забаве јер поседује много касина.</s><s>Налази се на тридесетом месту по броју становништва у Сједињеним Америчким Државама.</s><s>Има око 580.000 становника, а са широм околином има око 1.951.000 становника .</s><s>Остали већи градови су Хендерсон, Рино, Санрајс Мејнор, Парадајс, Спринг Вали, Ентерпрајз, Спаркс.</s>
<s>Привреда</s>
<s>Многи од високих планинских делова Неваде су одлични за испашу, а гајење стоке и оваца су важне индустрије.</s><s>Због преовладавајуће сувоће и стрмих падина, пољопривреда није високо развијена, али је углавном посвећена гајењем сточне хране; мада кромпир, лук и неке друге житарице се такође гаје.</s>
<s>Невадина богатства не расту из њене земље, већ се налазе испод површине.</s><s>Иако је копање бакра није више доминантно као пре, Невада је главни произвођач злата, сребра и живе у Америци.</s><s>Такође се производе гејминг машине и производи, ваздушна опрема, и машине за надгледање сеизмичких активност.</s><s>Складиштење и вожња камиона су такође битне индустрије Неваде.</s>
<s>Али у ствари Невадина привреда највише зависи од туризма, посебно коцкања (легализована 1931. године) и индустрије одмаралишта са центром у Лас Вегасу, и у мањем степену у Рину, реци Тахо и Лофлина.</s><s>Таксе коцкања су примаран извор државног прихода.</s><s>Закони о разводу су направили од Рина „главни град развода света“, док нису слични закони донети у другим градовима.</s>
<s>Политика и администрација</s>
<s>Државна политика</s>
<s>Због великог пораста становништва на југу Неваде, направила се уочљива разлика у политици северне и јужне Неваде.</s><s>Северна регија Неваде је дуго држала под контролом кључне политичаре Неваде, иако је југ Неваде већи по броју становништва.</s><s>Јужна Невада гледа северну Неваду као „бившег браниоца“ који покушава да влада као мањина.</s><s>Политичарима са севера Неваде којима се ближи крај амандмана ће бити замењени политичарима са југа Неваде јер је југ Неваде више насељен, те ће имати више гласова.</s><s>То ће оставити северну Неваду са мање утицаја на дешавања у држави.</s><s>43,10% Невађана гласају за Демократску партију (укупно око 580.000 људи).</s><s>35,33% Невађана гласају за Републиканску партију (укупно око 475.000 људи).</s><s>15,84% Невађана не излази на изборе, док 5,72% Невађана гласају за мањинске партије.</s>
<s>Гувернер</s>
<s>Брајан Едвард Сандовал, рођен петог августа, 1963. је 29. гувернер Неваде, и члан републиканске партије .</s><s>Он је бивши судија окружног суда Неваде.</s><s>Рођен је у Редингу, Калифорнији, живи у Рину.</s><s>Породица му је из Мексика.</s><s>Средњу школу је завршио 1981. године, после тога је похађао Универзитет Неваде.</s>
<s>Референце</s>
<s>Спољашње везе</s>
<s>Nevada State Databases датотеке са информацијама о Невади.</s><s>Секретаријат државе Неваде
Државна библиотека и архихи Неваде
Биро цензуса Неваде
Водич изговора Неваде
Историјски маркери Неваде</s>
<s>Државе САД</s>
|
1591 | https://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%8A%D1%83%20%D0%A5%D0%B5%D0%BC%D0%BF%D1%88%D0%B8%D1%80 | Њу Хемпшир | <s>Њу Хемпшир (), једна је од 13 првих америчких држава.</s><s>Припада историјској територији Нове Енглеска.</s><s>Налази се на северу и граничи се са Канадом.</s><s>Главни град је Конкорд, а највећа популација становништва је у Манчестеру који има отприлике 100.000 становника.</s>
<s>Познатије особе рођене у Њу Хемпширу: Алан Шепард (други човек, а први Американац у свемиру), Ден Браун (писац књига Да Винчијев код, Анђели и демони и Инферно који су доживели филмску адаптацију) и Адам Сандлер (комичар, глумац и редитељ).</s>
<s>Интересантно је да на таблицама Њу Хемпшира пише „живи слободно или умри“, што је и мото државе.</s><s>Број становника државе је нешто изнад 1.200.000 становника.</s><s>Њу Хемпшир је погодан за скијање, лов и риболов.</s>
<s>Етимологија</s>
<s>Названа је по традиционалној грофовији Енглеске, Хемпшир.</s>
<s>Демографија</s>
<s>Галерија</s>
<s>Референце</s>
<s>Државе САД</s>
|
1592 | https://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%8A%D1%83%20%D0%8F%D0%B5%D1%80%D0%B7%D0%B8 | Њу Џерзи | <s>Њу Џерзи (), америчка је држава на источној обали САД.</s><s>Према попису из 2010, у Њу Џерзију је живело 8.791.894 становника.</s><s>По величини је 47. а по броју становника 11. међу државама САД, док је по густини насељености на првом месту у Сједињеним Америчким Државама.</s><s>Име је добила по острву Џерзи у Ламаншу.</s><s>Према северу се граничи са Њујорком, према истоку излази на Атлантски океан, према југозападу са Делавером и према западу са Пенсилванијом.</s><s>Делови Њу Џерзија припадају ширем подручју Њујорка и Филаделфије.</s>
<s>Демографија</s>
<s>Највећи градови</s>
<s>Напомене</s>
<s>Види још
Списак округа Њу Џерзија</s>
<s>Референце</s>
<s>Спољашње везе</s>
<s>Државе САД</s>
|
1593 | https://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%9D%D0%BE%D0%B2%D0%B8%20%D0%9C%D0%B5%D0%BA%D1%81%D0%B8%D0%BA%D0%BE | Нови Мексико | <s>Нови Мексико (), држава је која се налази на југозападу Сједињених Држава.</s><s>Нови Мексико се обично сматра једном од планинских држава.</s><s>Са густином насељености мало изнад 6 становника по квадратном километру, Нови Мексико је шеста најређе насељена држава у САД.</s>
<s>Нови Мексико је вековима био насељен народима америчких урођеника, а осим тога је био део шпанског царског вицекраљевства Нове Шпаније, део Мексика, и територија САД.</s><s>Међу државама САД, Нови Мексико има највећи проценат хиспано популације коју чине потомци шпанских колониста и скорији имигранти из Латинске Америке.</s><s>Такође има и други највећи проценат популације америчких урођеника (после Аљаске) и пети највећи укупан број америчких урођеника (после Калифорније, Оклахоме, Аризоне, и Тексаса.</s><s>Племенска популација се састоји углавном од припадника Навахо и Пуебло.</s><s>Последица тога је да су демографија и култура Новог Мексика јединствени због јаких урођеничких и хиспано утицаја.</s><s>На застави Новог Мексика се налазе црвена и златна боја, што представља Шпанију, као и симбол Зиа, древни урођенички симбол за Сунце.</s>
<s>Порекло имена
Нови Мексико је добио своје име 1563. и опет 1581. од стране шпанских истраживача који су веровали да је тај простор настањен Индијанцима који су слични онима у Мексику.</s>
<s>Географија</s>
<s>Укупна површина Новог Мексика износи 314,460 km².</s><s>На западу се граничи са Аризоном, а на истоку са Тексасом.</s><s>Главни град је Санта Фе.</s><s>Популација износи 2,086 милиона становника.</s><s>Пејзаж Новог Мексика се креће од широких пустиња до планинских врхова покривеним снегом, па до делова потпуно покривених шумом.</s><s>Нови Мексико има бројне националне паркове.</s>
<s>Клима</s>
<s>Клима Новог Мексика је полу сува иако постоје области где је заступљена континентална и планинска клима и то је област где преовладавају планине и пустиње.</s><s>Просечна количина падавина износи 350мм годишње.</s><s>Температуре се крећу од 18 °C на југоистоку до 4 °C на северу.</s><s>Током летњих дана просечна дневна температура износи 38 °C. Највиша забележена температура износила је 50 °C, а најнижа −46 °C.</s>
<s>Хидрологија</s>
<s>Најважније реке Новог Мексика су Рио Гранде, Пекос, Канадска и Хила.</s><s>Рио Гранде је повезана са 4 најдуже реке у САД.</s>
<s>Флора и фауна</s>
<s>У Новом Мексику су заступљене разне врсте биљака и животиња, нарочито у пустињама.</s><s>Северни део државе је дом многим врстама дрвећа као што су разне врсте бора, јасике, јеле...</s><s>Од животиња живе црни медведи, којоти, кугуари, мексички сиви вукови, јелени, веверице, разне врсте птица...</s>
<s>Историја</s>
<s>Први насељеници Новог Мексика били су Палео-Индијанци.</s><s>После њих населили су се амерички Индијанци и Анасази, преци Пуебло народа.</s><s>До времена када је дошао у контакт са Европом у 16. веку, ову територију су насељавали Пуебло народи и групе народа Навахо и Уте.</s><s>Име Нови Мексико је први употребио Франциско де Ибара који је истраживао север Мексика 1563. и тада га открио.</s><s>Име је званично прихваћено када је Хуан де Оњате изабран за првог гувернера Провинције Новог Мексика 1598. године.</s>
<s>Демографија</s>
<s>Број становништва у Новом Мексику износи 2.086 милиона становника.</s><s>Густина насељености је 6 становника по километру квадратном.</s><s>Језик који се највише користи је шпански, као и енглески.</s><s>Највећи део становништва је католичке вероисповести око 42%, око 28% су протестанти.</s>
<s>Главни град Новог Мексика је Санта Фе.</s><s>Највећи градови су Албукерки, Лас Крусис, Рио Ранчо, Санта Фе, Розвел...</s>
<s>Политика и администрација</s>
<s>У Новом Мексику постоје две политичке странке-демократска и републиканска.</s>
<s>Референце</s>
<s>Спољашње везе</s>
<s>Државе САД</s>
|
1595 | https://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%A1%D0%B5%D0%B2%D0%B5%D1%80%D0%BD%D0%B0%20%D0%9A%D0%B0%D1%80%D0%BE%D0%BB%D0%B8%D0%BD%D0%B0 | Северна Каролина | <s>Северна Каролина (), држава је САД, која се налази у њеном источном делу.</s><s>Површина државе је 139.509 -{km}-², а број становника по попису из 2000. је 8.049.313.</s><s>Главни град је Рали.</s><s>Северна Каролина је ступила у САД 1789, и то као 12. држава чланица.</s>
<s>Демографија</s>
<s>Спољашње везе</s>
<s>Државе САД</s>
|
1596 | https://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%A1%D0%B5%D0%B2%D0%B5%D1%80%D0%BD%D0%B0%20%D0%94%D0%B0%D0%BA%D0%BE%D1%82%D0%B0 | Северна Дакота | <s>Северна Дакота (), држава је САД смештена на Средњем западу.</s><s>Према северу се граничи са Канадом, према истоку са Минесотом, према југу са Јужном Дакотом и према западу са Монтаном.</s><s>Северна Дакота је по површини на 19. месту међу државама САД, док је према попису из 2010. са 672.591 становником на последњем месту.</s><s>Има 5. најмању густину становништва у САД-у.</s><s>Северна Дакота је постала држава САД 2. новембра 1889. заједно са Јужном Дакотом, поделом Територије Дакота.</s>
<s>Главни град је Бизмарк а највећи је Фарго.</s><s>Најважнији државни универзитети се налазе у Гранд Фоксу, Фаргу и Дикинсону.</s>
<s>Има други најмањи проценат незапослених у САД.</s>
<s>Географија
Ова америчка држава налази се у пределу прерија.</s><s>Што значи да је између осталог прекривена великим бројем различитих врста трава.</s><s>Такође, та географска одлика је омогућила Северној Дакоти да има јако развијену пољопривреду.</s>
<s>Клима
Северна Дакота има умерено-континенталну климу, што подразумева хладне зиме и топла лета са јако мало падавина.</s>
<s>Демографија</s>
<s>Референце</s>
<s>Спољашње везе</s>
<s>Државе САД</s>
|
1597 | https://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%9E%D1%85%D0%B0%D1%98%D0%BE | Охајо | <s>Охајо (), држава је на средњем западу Сједињених Држава По површини је 34. држава, а по броју становника је 7. најнасељенија држава са скоро 11,5 милиона становника.</s><s>У Охају се налази неколико највећих америчких градова и седам градских области са преко 500.000 становника.</s>
<s>Главни град је Коламбус.</s><s>Англизирано име „Охајо“ долази од ирокеске речи -{ohi-yo’}-, што значи „велика река“.</s><s>Охајо је примљен у Унију као 17. држава 1. марта 1803.</s>
<s>Власт у Охају се састоји од извршне гране, коју предводи гувернер; законодавне гране, коју чини Генерална скупштина Охаја и судске гране, на чијем челу је Врховни суд Охаја.</s>
<s>Демографија</s>
<s>Референце</s>
<s>Литература</s>
<s>Спољашње везе</s>
<s>Државе САД</s>
|
1598 | https://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%9E%D0%BA%D0%BB%D0%B0%D1%85%D0%BE%D0%BC%D0%B0 | Оклахома | <s>Оклахома (), држава је у средишњем делу САД која се простире на око 180.000 km², претежно брежуљкастог краја, смештеног северно од Црвене реке.</s><s>Главни водени токови Арканзас, Симарон и Канадијан теку из смера северозапада и припадају атлантском сливу.</s><s>Кроз Оклахому је први прошао шпански истраживач Коронадо 1541. године, у потрази за Изгубљеним златним градом, а под власт САД је дошла тек Куповином Луизијане, коју су 1803. купиле од Француске, чиме су добиле отворен приступ пацифичкој обали.</s><s>Овај крај у прво време је био познат као Индијанска територија и на њега је раних 1820-их пресељено Пет цивилизованих племена, а касније и остала надвладана племена.</s><s>Тек 16. новембра 1907. године Оклахома је постала држава.</s><s>Многобројни индијански резервати су укинути, а Индијанци су постали грађани САД, па им се земља дели појединачно, а остатак отвара за насељавање белог становништва.</s>
<s>Данас је Оклахома држава са великим рафинеријама нафте и развијеном индустријом (аутомобили, металургија).</s><s>Град Оклахома Сити (506.132; 2000) саобраћајно је чвориште државе и њен главни град, а остали значајнији градски центри су (2000): Енид (47.045), Едмонд (68.315), Лотон (92.757), Талса (393.049) и други.</s>
<s>Демографија</s>
<s>Највећи градови</s>
<s>Спољашње везе</s>
<s>Службене странице Оклахоме
Службене странице Универзитета у Оклахоми</s>
<s>Државе САД</s>
|
1599 | https://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%9E%D1%80%D0%B5%D0%B3%D0%BE%D0%BD | Орегон | <s>Орегон (, IPA ), држава је на западу САД на Тихом Океану.</s><s>Граничи се са Калифорнијом, Вашингтоном, Ајдахом и Невадом.</s><s>Северна граница је река Колумбија, а источна је река Снејк Ривер.</s>
<s>Два планинска ланца који се протежу линијом север-југ — Обалне Пацифичке планине и Каскадне планине окружују долину Виламет, један од најобрађенијих и пољопривредно најпродуктивнијих региона у свету.</s>
<s>Земљиште Орегона је једно од најразноликијих у САД.</s><s>Држава је добро позната по својим равним, густим шумама и линији обале дуж Пацифика.</s><s>Поред тога ту су још и прерије и пустиње које покривају скоро половину државе на истоку и северу.</s><s>Ово је и једно од неколико места на северној хемисфери где је могуће скијање, са обезбеђеном услугом ски лифтова, током целе године.</s>
<s>Број становника према попису становништва из 2000. износио је 3.421.399, што је повећање од 20,4% у односу на 1990.</s><s>Институције надлежне за попис сматрају да је број становника у 2008. досегао број од отприлике 3.790.060 особа.</s>
<s>Већи градови су: Портланд, Јуџин, Медфорд и Сејлем.</s>
<s>Демографија</s>
<s>Клима</s>
<s>Клима Орегона је углавном блага.</s><s>У области западно од Каскадних планина влада океанска клима.</s><s>Клима варира од подручја мешовитих прашума умерених подручја на западу, до високих полусувих пустиња на истоку.</s><s>Југозапад Орегона, посебно Долина Роуг (), има медитеранску климу са сувим и сунчаним зимама и врућим летима, сличну клими северне Калифорније.</s>
<s>На североистоку Орегона клима је степска, а у високим подручјима је субарктичка.</s><s>Попут западне Европе, клима Орегона и целог пацифичког северозапада је топла с обзиром на географску ширину.</s><s>Зиме су далеко блаже него подручја сличне географске ширине и надморске висине у Онтарију, Квебеку, Средњем западу и Новој Енглеској.</s>
<s>Пацифик има кључни утицај на климу западног Орегона.</s><s>Западна трећина Орегона има веома влажне зиме, пролећа и јесени са умерено до много падавина и сува лета.</s><s>Релативна влажност ваздуха у западном Орегону је висока, изузев лети.</s><s>Источни Орегон има ниску влажност ваздуха током целе године.</s>
<s>Источни и централни Орегон има хладне зиме са пуно снега и врло сува лета.</s><s>Већина овог подручја има полупустињску или пустињску климу, као и цео Велики басен на западу САД.</s><s>Изузетак су планине Блу () у којима има довољно влажности и где постоје велике шуме.</s>
<s>Снежне падавине су обилне у већини државе Орегон, али 70% становништва живи у долини Виламет где су зиме посебно благе и где годишње падне мало снега.</s>
<s>Највиша регистрована температура у Орегону била је 48 °C (Пендлтон, 10. август 1898), а најнижа -48 °C (Сенека, 10. фебруар 1933).</s>
<s>Референце</s>
<s>Литература</s>
<s>Спољашње везе</s>
<s>Државе САД</s>
|
1600 | https://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%9F%D0%B5%D0%BD%D1%81%D0%B8%D0%BB%D0%B2%D0%B0%D0%BD%D0%B8%D1%98%D0%B0 | Пенсилванија | <s>Пенсилванија (), званично Комонвелт Пенсилванија (), држава је САД.</s><s>Налази се у регионима Великих језера, Североистока и Средњег Атлантика.</s><s>Граничи се са Делавером на југоистоку, Мерилендом на југу, Западном Вирџинијом на југозападу, Охајом на западу, језерима Ири и Онтарио који чине границу са Канадом на северозападу, Њујорком на северу и Њу Џерзијем на истоку.</s><s>Планине Апалачи се простиру дуж целе државе.</s><s>По подацима из 2020.</s><s>Пенсилванија је имала 13.011.844 становника.</s><s>Пенсилванија је на 33. месту по величини, на 6. месту по броју становника и на 9. месту по густини насељености међу 50 држава.</s><s>Главни град је Харисбург, а највећи град је Филаделфија.</s><s>Остали већи градови су Питсбург, Алентаун и Ири.</s>
<s>Географија
Пенсилванија је 274 km од севера ка југу и 455 km од истока према западу.</s><s>Од укупно 119.282 km², 116..075 km² је копно, 1.269 km² су унутрашње воде, а 1.940km² су воде у језеру Ерие.</s><s>То је 33. држава по величини у Сједињеним Државама.</s><s>Пенсливанија има 82 km обале дужине језера Ерие и 92 km обале дужине ушћа Делавера.</s><s>Њене границе су Мејсон—Диксонова линија на југу, Круг од дванаест миља тачно на граници са Делавером, река Делавер на истоку.</s><s>Једина је држава која се не граничи са Атлантским океаном.</s>
<s>Пенсилванија се граничи са 6 других држава, а то су: Њујорк на северу, Њу Џерзи на истоку, Делавер и Мериленд на југоистоку, Западна Вирџинија на југозападу и Охајо на западу.</s>
<s>Она има градове: Рединг, Лебанон и Ланкастер на југоистоку, Питсбург на југозападу, три града Алентаун, Бетлехем и Истон у центру (иначе познат као Lehigh Valley).</s>
<s>Клима
Пенсилванија има разноврсну климу, иако цела држава има хладне зиме и влажна лета.</s>
<s>Већи део Филаделфије има неке карактеристике влажне суптропске климе, па прекрива велики део Делавера и Мериленда на југу.</s>
<s>Кретањем ка планинској унутрашњости државе, клима постаје хладнија, број облачних дана се повећава.</s><s>Западне области државе, посебно локације близу језера Ири, могу да приме више од 250 cm падавина годишње.</s><s>Пенсилванија може бити предмет временских непогода од пролећа до лети у јесен.</s>
<s>Историја
Прије него што су се Европљани доселили у ове просторе, у њима су живјели припадници домаћих племена Индијанаца: Делавери, Ирокези, Сасквеханок, Шони, Ири и други.</s>
<s>Године 1681, Чарлс II од Енглеске додијелио је ове просторе Вилијаму Пену, у замјену за 20.000 фунти (сразмјерно око 30 милиона америчких долара 2007)) које је дуговао његовом оцу, адмиралу Вилијаму Пену.</s><s>То је била једна од највећих додјела земље појединцу у историји.</s><s>Простори су названи именом Пенсилванија, што је значило „Пенове шуме“, у част адмирала Вилијама Пена.</s><s>Вилијам Пен је хтио да се простор назове само Силванија, пошто се бојао да ће људи помислити да га је назвао по себи, али тадашњи краљ Енглеске Чарлс није дозволио промјену имена.</s>
<s>Пен је основао владу са двјема иновацијама, које су се доцније често користиле у земљама „Новог свијета“: основао је окружну комисију и загарантовао право вјероисповијести.</s>
<s>Будући да није имала ни злата ни сребра, Пенсилванија је, иако колонија, штампала сопствену папирну валуту у периоду од 1730. до 1764. када је ступио на снагу Закон о валути.</s><s>Тај папирни новац је био познат као (дословно „колонијални папирић“).</s>
<s>На Првом континенталном конгресу 1774. 12 колонија је послало своје представнике.</s><s>Први континентални конгрес се састао у Филаделфији, гдје је и потписана Декларација о независности САД.</s><s>Међутим, када су британске снаге напале и заузеле град, Континентални конгрес се повукао ка западу, у Ланкастер, у Пенсилванији, гдје се поново састао у суботу, 27. септембра 1777. а потом у Јорк.</s><s>Ту је написан уговор о конфедерацији, којим су 13 независних колонија постале нова нација.</s><s>Касније је написан и нови устав САД, и за то је поново изабрана Филаделфија.</s>
<s>Пенсилванија је била друга држава која је ратификовала амерички устав, 12. децембра 1787, пет дана након Делавера.</s>
<s>Демографија</s>
<s>Пенсилванија је имала 12.763.536 становника 2012. године.</s><s>Од 2010. број становника се повећао за о,5%.</s>
<s>Од људи који живе у Пенсилванији, 74,5% је ту и рођено, 18,4% у другој америчкој држави, 1,5% у Порторику, САД или су рођени у иностранству, а родитељи су им Американци, док је 5,6% рођено у иностранству.</s>
<s>81,9% су белци, 11,3% су Црнци или Афроамериканци, 0,3% Амерички Индијанци, 2,9% су азијског порекла, а 1,9% су остале расе (према попису из 2010. године).</s><s>5,9% од укупног становништва је било хиспано или латино порекла (могу бити било које расе).</s>
<s>32,1% деца млађа од 1. године су била мањина у Пенсилванији (по попису из 2011. године).</s>
<s>Највећи градови</s>
<s>Референце</s>
<s>Спољашње везе</s>
<s>Дивљина Пенсилваније</s>
<s>Државе САД</s>
|
1601 | https://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%A0%D0%BE%D1%83%D0%B4%20%D0%90%D1%98%D0%BB%D0%B0%D0%BD%D0%B4 | Роуд Ајланд | <s>Роуд Ајланд (), службено Држава Роуд Ајланда (), најмања је држава САД те држава са другом највећом густином насељености.</s><s>Део је регије Нова Енглеска на североистоку САД.</s><s>То је прва држава у Северној Америци која је прогласила независност од Британије, а истовремено последња од „првих 13 америчких колонија“ која је ратификовала Устав Сједињених Држава.</s>
<s>Граничи се са Масачусетсом на северу и истоку, Конетикатом на западу, а на југу излази на Атлантски океан и има поморску границу са Њујорком.</s>
<s>Главни и највећи град је Провиденс, а други већи градови су Ворвик, Кренстон и Потакет.</s>
<s>Раније се звала Држава Роуд Ајленда и Провиденс Плантажа.</s><s>Гласачи у држави одобрили су у новембру 2020. амандман на устав државе, скидајући са имена контроверзно "и Плантаже Провиденс", за које су неки тврдили да вређа Афроамериканце у држави због историјске везе речи плантажа са робовласништвом (мисли се на плантаже памука које су често запошљавале црне робове до америчког грађанског рата).</s>
<s>Окрузи
Роуд Ајланд се састоји из 5 округа.</s>
<s>Демографија</s>
<s>Галерија</s>
<s>Референце</s>
<s>Спољашње везе</s>
<s>Држава Роуд Ајланда и Провиденс Плантажа
Устав Државе</s>
<s>Државе САД</s>
|
1602 | https://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%88%D1%83%D0%B6%D0%BD%D0%B0%20%D0%9A%D0%B0%D1%80%D0%BE%D0%BB%D0%B8%D0%BD%D0%B0 | Јужна Каролина | <s>Јужна Каролина (), држава је на „дубоком југу“ Сједињених Држава.</s><s>Граничи се са Џорџијом на југу, Северном Каролином на северу и излази на Атлантски океан на истоку.</s><s>Првобитно део Провинције Каролина, Провинција Јужна Каролина је једна од 13 колонија које су прогласиле независност од Британске круне током Америчке револуције.</s><s>Колонији је име дао краљ Чарлс II у част свог оца, Чарлса I (-{Carolus}- је латинска верзија имена Чарлс).</s><s>Јужна Каролина је била прва држава која је изгласала отцепљење од Уније и била је држава-оснивач Конфедеративних Америчких Држава.</s><s>По Попису у Сједињеним Државама 2010, Јужна Каролина је 24. држава по броју становника са 4.625.384 становника.</s><s>Јужна каролина се састоји од 46 округа, а главни град је Колумбија, док је највећи град Чарлстон.</s>
<s>Демографија</s>
<s>Административна подела</s>
<s>Јужна Каролина је подељена на 46 округа:</s>
<s>Спољашње везе</s>
<s>Државе САД</s>
|
1603 | https://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%88%D1%83%D0%B6%D0%BD%D0%B0%20%D0%94%D0%B0%D0%BA%D0%BE%D1%82%D0%B0 | Јужна Дакота | <s>Јужна Дакота (), држава је на средњем западу Сједињених Држава Добила је име по Лакота и Дакота племенима Сијукса.</s><s>Некада је била део Територије Дакоте, а држава је постала 2. новембра 1889.</s><s>Површина Јужне Дакоте износи 199.730 km², а процена популације износи мало изнад 800.000 становника.</s><s>Главни град је Пир, а највећи град, са готово 160.000 становника, је Су Фолс.</s>
<s>Демографија</s>
<s>Референце</s>
<s>Спољашње везе</s>
<s>Државе САД</s>
|
1604 | https://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%A2%D0%B5%D0%BD%D0%B5%D1%81%D0%B8 | Тенеси | <s>Тенеси (), држава је САД, која се налази у њеном источном делу.</s><s>Површина државе је 109.247 -{km}-², а број становника по попису из 2000. је 5.689.283.</s><s>Главни град је Нешвил, други по величини, а највећи је Мемфис са 670,902 становника.</s><s>Тенеси је ступио у САД 1796. године, као шеснаеста држава.</s>
<s>Тенеси се састоји од 95 округа.</s><s>Убраја се у јужне државе.</s><s>Назив Тенеси од појма Танаси, назива једног индијанског насеља на реци Мали Тенеси.</s><s>Један од надимака државе је Држава добровољаца.</s><s>Овај назив потиче из времена Америчког рата за независност у којем су учествовали бројни грађани Тенесија као добровољци.</s>
<s>Географске одлике</s>
<s>Планински масив Апалачи доминира источним делом државе, а река Мисисипи означава западну границу државе.</s><s>Држава Тенеси има 6.214.888 становника, по том критеријуму је 17. америчка држава, и површину од 42169 km² по том критеријуму је 36 држава.</s><s>Тенеси граничи са осам држава: Кентаки и Вирџинија су на северу; Северна Каролина на истоку; Џорџија, Алабама и Мисисипи на југу, те Арканзас и Мисури на западу.</s><s>Клима је умерено континентална, а на југу прелази у суптропску.</s><s>Годишња количина падавина је 1 000 мм.</s><s>Главни водоток је река Тенеси с притокама и вештачким језерима, као лева притока Охаја у сливу Мисисипија.</s><s>Тенеси је индустријско-пољопривредна земља.</s><s>Има развијену металургију, црну и обојену (алуминијум), машинска индустрија, хемијска индустрија, гуме, текстили, прехрамбена индустрија и др. Преовладавају поседи средње величине - просечна величина: 56 ha.</s><s>Развијена пољопривреда (памук, дуван, соја, кукуруз и др.).</s><s>Рељеф је већином низински, осим на истоку где постоје нешто већа узвишења.</s>
<s>Историја</s>
<s>Подручје данашњег Тенесија су насељавала индијанска племена од пре 11.000 година.</s><s>У времену између 1539. и 1543. године, подручје источно од реке Мисисипи је истраживао шпански истраживач Ернандо де Сото.</s><s>Током насељавања европских колониста, већина домородаца је протерана према југу и западу, нарочито племена Мускоги и Yуцхи.</s><s>До оснивања државе Тенеси, подручје је било у склопу Северне Каролине, познато и као Југозападна територија.</s><s>Дуго времена, ово подручје је важило као област у којој нема владавине закона, јер влада Северне Каролине није могла да успостави одрживу законодавну и судску власт.</s><s>У периоду од 1785. до 1790. године уследили су први покушаји да се Тенеси прогласи америчком државом.</s><s>На северу данашњег Тенесија основан је град Франклин.</s><s>Након пет година сталних свађа и препуцавања са владом Северне Каролине, те честих упада индијанских племена, новоформирана влада у граду Гренвил се распала, те подручје Тенесија поново потпада под власт Северне Каролине.</s>
<s>Тенеси постаје америчка држава путем одлуке Сената 1. јуна 1796. године као 16. држава.</s><s>Између 1838. и 1839. године, око 17.000 Чероки Индијанаца који су преостали на територији Тенесија је протерана на запад Арканзаса.</s><s>Овај чин је познат и као Стаза суза.</s>
<s>Као последња јужна држава која се одвојила од САД током Америчког грађанског рата, Тенеси се 2. јуна 1861. године припојио Конфедеративним Америчким Државама.</s><s>Након грађанског рата, донесен је нови Устав 22. фебруара 1865. године којим је укинуто ропство те је 18. јуна 1866. године ратифициран Четрнаести амандман на Устав САД.</s><s>Тиме је Тенеси постао прва држава југа која се поново припојила Сједињеним Америчким Државама (24. јула 1866. године).</s><s>На почетку 19. века, Тенеси је био држава из које су долазиле најпиторескније фигуре америчке историје: Дејви Крокет, Ендру Џексон и Сем Хјустон.</s><s>У 20. веку, Тенеси је доживео снажни развој привреде и индустрије.</s><s>1960-их и 1970-их година, држава је била жариште покрета за људска права.</s>
<s>Демографија</s>
<s>Становништво чини 79,2% белаца, 16,8% афроамериканаца, 3,1% средњоамеричког и латиноамеричког порекла, 1,3% азијског порекла и 0,3% индијанског порекла.</s>
<s>Религије</s>
<s>Главне верске заједнице у 2000. години су биле: Јужна баптистичка конвенција са 1.414.199 верника, Уједињена методистичка црква са 393.994 верника, Христова црква са 216.648 верника , те Католичка црква са 183.161 верника.</s><s>Постоји велики број других секти, углавном протестантски оријентисаних.</s>
<s>Старосна структура становништва</s>
<s>Старосна структура становништва Тенесија је следећа:
до 18 година старости: 1.447.050 (24,0%)
од 18 до 64 године: 3.824.660 (63,3%)
више од 65 година: 767.093 (12,7%)
Просечна старост износи 37,2 године, док су 48,9% становништва мушкарци, а 51,1% жене.</s>
<s>Етничке групе</s>
<s>Индијанци: Чероке, Каскинампо, Шони и Тали.</s><s>Од припадника других домородачких племена на територију Тенесија долазили су и: Катобе, Цхиаха, Чикаси, Тускегее, Yуцхи и можда Офогоула.</s>
<s>Највећи градови</s>
<s>Образовање</s>
<s>У Тенесију постоји неколико значајних високошколских установа, као што су:
Аустин Пеаy државни универзитет
Источни Тенесијски државни универзитет
Средњи Тенесијски државни универзитет
Тенесијски државни универзитет
Тенесијски технолошки универзитет
Универзитет Мемфиса
Универзитет Тенесијског система
Универзитет Вандербилт (приватни)</s>
<s>Политика</s>
<s>Тенесија је 60-их година 20. века био средиште покрета за грађанска права црнаца, који је досегао свој врхунац 1968. године атентатом на Мартина Лутера Кинга у Мемфису.</s><s>Политичка атмосфера у Тенесију се променила раније него у другим јужњачким државама.</s><s>Путем владине организације Теннессее Валлеу Аутхоритy омогућена је ранија индустријализација, а тиме и модерније уређено друштво, више него у Мисисипију и Алабами.</s><s>Јужњачки конзервативни демократи су изгубили политичку моћ у Тенесију већ у време покрета за грађанска права.</s><s>Оснаживање републиканаца је отпочело с председничким изборима 1952.</s><s>Од тада, демократи су освојили изборе само 1964., 1976., те у време мандата Била Клинтона 1992. и 1996. године.</s><s>Матична земља Ала Гора, данас се сматра претежно конзервативна.</s><s>Изборно тело Тенесија при председничким изборима чини једанаест гласова.</s><s>Пре 1980. године било их је десет.</s>
<s>Привреда</s>
<s>Реални бруто домаћи производ по становнику је 2006. године износио 33.825 долара (државни просек: 37.899 $, по ГДП међу 50 држава Тенеси је на 31. месту).</s><s>Битан економски потицај је дошао од стране Теннессее Валлеу Аутхоритy, што је довело до развоја производње електричне енергије, инфраструктуре и индустријализације.</s><s>Нарочито су доста развијене хемијска, машинска и аутоиндустрија, текстилна и дрвна индустрија, узгој дувана, памука, соје и кукуруза, шумарство и рударство, највећим делом копају се руде цинка, фосфати, угаљ и пирит, а у великој мери развијен је и туризам.</s>
<s>Култура</s>
<s>Тенеси се сматра „колевком“ блуза и рокенрола (Мемфис), као и кантри музике (Нешвил).</s><s>Познат је и по типовима вискија (Џек Денијелс и Џорџ Дикел).</s><s>Своје прве радове током 1950-их снимили су музичари попут; Елвиса Преслија, Џонија Кеша, Карла Перкинса, Џерија Ли Луиса, Роја Орбисона и Чарлија Рајха.</s>
<s>Спољашње везе</s>
<s>Stranica savezne vlade Tennesseeija
Tennessee Encyclopedia of History and Culture
Tennessee State Library and Archives
Tennessee činjenice
landforms</s>
<s>Државе САД</s>
|
1605 | https://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%A2%D0%B5%D0%BA%D1%81%D0%B0%D1%81 | Тексас | <s>Тексас () друга је по величини и по броју становника држава САД.</s><s>Смештен је на југу централног дела САД; према југу се граничи са Мексиком, према западу са Новим Мексиком, према северу са Оклахомом, према североистоку са Арканзасом и према истоку са Луизијаном.</s><s>Простире се на површини од 696.241 km² и у њему живи преко 25 милиона људи.</s><s>Тексас је познат и као Држава усамљене звезде (), јер је после отцепљења од Мексика 1836, па све до 1845. био независан.</s><s>Та „усамљена звезда“ се налази на застави и грбу Тексаса.</s>
<s>У Тексасу се могу срести све одлике америчког Југа и Југозапада.</s><s>Иако се Тексас углавном доживљава као предео где преовлађује пустиња, што је карактеристика југозапада САД, она заузима мање од десет посто територије.</s><s>Становништво је сконцентрисано првенствено у пределима бивших прерија, пашњака, шума и дуж обале Мексичког мора.</s><s>Идући са истока на запад срећу се мочваре, шуме борова, равнице, брда и на крају пустиња и планине у области Биг Бенд.</s>
<s>С обзиром да је Тексас после Америчког грађанског рада постао центар говедарства, веома честа асоцијација за ову државу САД су каубоји.</s><s>Међутим већ почетком XX века привреда Тексаса се променила захваљујући откривеним налазиштима нафте.</s><s>Долази до економског бума који је допринео развоју образовања а самим тим се и привреда диверсификује.</s><s>Данас је Тексас у самом врху у области петрохемије, електронике, пољопривреде, енергетике, авио индустрије и биомедицине.</s><s>Тексас од 2002. године остварује највеће приходе од извоза у САД и на другом је месту по величини бруто домаћег производа (БДП).</s><s>Међутим, ако се гледа БДП по становнику онда је Тексас тек на 29. месту у САД.</s>
<s>Историја</s>
<s>Период пре доласка Европљана
Југозападна и област Равница су две најзначајније културне сфере претколумбовске Северне Америке између којих је смештен Тексас.</s><s>Открића археолога указују на присуство три значајне домородачке културе на овој територији које су свој зенит достигле пре доласка Европљана.</s><s>То су:
Пуебло, која се налазила у горњем току реке Рио Гранде;
Мисисипијска култура, позната и као градитељ хумки, која се протезала долином реке Мисисипи источно од Тексаса; и
Мезоамеричка цивилизација, смештена на југу Тексаса.</s>
<s>На подручју данашњег Тексаса у то време су живела племена Алабама, Апачи, Атакапан, Бидај, Кадо, Коавилтекан, Команчи, Чокто, Кушата, Хасинај, Хумано, Каранкава, Кикапу, Кајова, Тонкава и Вичита.</s><s>Једна од претпоставки везана за име Тексаса јесте да је оно настало од речи táysha која на језику Кадо, племена Хасинај, значи пријатељ или савезник.</s>
<s>Индијанска племена су се према белим досељеницима различито односила.</s><s>Нека су била пријатељски расположена и њихови припадници су помагали Европљанима у лову и у обради усева.</s><s>За разлику од њих нека племена су била крајње непријатељски настројена према дошљацима.</s>
<s>Колонизација</s>
<s>Први историјски докуменат који се односи на Тексас је мапа обале Мексичког залива из 1519. коју је направио Алонсо Алварез де Пинеда.</s><s>Европске силе се нису интересовале за Тексас све док 1685.</s><s>Робер Кавелије де ла Сал није грешком основао колонију Форт Сен Луи у заливу Матагорда уместо на реци Мисисипи.</s><s>Колонија није успела да се одржи дуже од четири године због тешких услова живота и проблема са Индијанцима.</s>
<s>Шпанске власти, забринуте због тежњи Француске, шаљу 1690. неколико мисија у источни Тексас.</s><s>Због сукоба са Индијанцима шпански мисионари се враћају у Мексико.</s><s>Пошто је Француска почела да настањује Луизијану, углавном на југу, шпанске власти 1716. поново упућују мисије у источни Тексас.</s><s>После две године основан је Сан Антонио, први шпански град у Тексасу.</s>
<s>Непријатељство индијанских племена и удаљеност од других шпанских колонија обесхрабрила је колонисте да се настањују у Тексасу.</s><s>Самим тим је Тексас био једна од најслабије настањених провинција Нове Шпаније.</s>
<s>Године 1749. склопљено је примирје између Шпаније и племена Липан Апача.</s><s>Тај споразум је разљутио друга племена, првенствено Команче, Тонкаве и Хасинаје.</s><s>Команчи су склопили пакт са Шпанијом 1785. а касније су им помогли да поразе племена Липан Апача и Каранкава.</s><s>Повећањем броја мисија долази и до превођења Индијанаца у хришћанство, па је до краја XVIII века остало само неколико номадских племена која нису примила хришћанство.</s>
<s>Приликом куповине Луизијане од Француске 1803. америчке власти су инсистирале да тим споразумом буде обухваћен и Тексас.</s><s>Граница између Нове Шпаније и Сједињених Америчких Држава је установљена на реци Сабин 1819.</s>
<s>Крајем Мексичког рата за независност 1821, конфликт са Шпанијом се проширио и на територију Тексаса.</s><s>Мексико га је након тога присвојио и укључио у састав државе Коавила и Техас.</s><s>Ради успешније одбране од напада Команча, власти Мексичког Тексаса су либерализовале политику усељавања за особе које нису из Мексика и Шпаније.</s><s>Та политика је омогућавала доделу великих површина земље предузетницима (), који су за узврат доводили колонисте из САД, Европе и из унутрашњости Мексика.</s><s>Прва особа која је добила земљу на тај начин био је Мозиз Остин.</s>
<s>С обзиром да је убрзо умро, колонизацију наставља његов син Стивен Остин.</s><s>Он насељава колонисте поред реке Бразос током 1822.</s><s>Поред њега још 23 предузетника доводе колонисте у Тексас, углавном из САД.</s><s>То доприноси убрзаном повећању броја становника.</s><s>Године 1825.</s><s>Тексас је имао око 3.500 становника углавном Мексиканаца, да би 1834. у њему живело око 37.800 становника од којих је било само 7.800 пореклом из Мексика.</s><s>Знатан број досељеника није поштовао мексичке законе, посебно забрану робовласништва.</s>
<s>Због намера САД да купи Тексас, мексичке власти су 1830. одлучиле да забране досељавање из САД.</s>
<s>Немири у Анахаку током 1832. представљају прво неслагање са мексичком влашћу и поклапају се са незадовољством у самом Мексику против председника.</s><s>Досељеници заједно са противницима актуелне власти протерују све мексичке војнике из источног Тексаса.</s><s>На Конвенцији из 1832. досељеници разматрају могућу независност од Мексика.</s><s>Следеће године понављају захтеве на Конвенцији из 1833.</s>
<s>Република</s>
<s>Унутар Мексика је настављена напетост између федералиста и централиста.</s><s>Почетком 1835. досељеници оснивају Комитете за преговоре и безбедност.</s><s>Крајем 1835. немири прерастају у оружани сукоб у бици код Гонзалеза.</s><s>Она уједно представља почетак Тексашке револуције, која ће довести до независности Тексаса.</s><s>Током наредна два месеца досељеници су поразили све мексичке трупе.</s><s>Након тога досељеници су изабрали делегате за привремену владу.</s><s>Привремена влада је убрзо брзо пала због унутрашњих несугласица, па је у Тексасу владало безвлашће током прва два месеца 1836. године.</s>
<s>За време политичких превирања мексички председник Антонио Лопез де Санта Ана је лично предводио армија у покушају да оконча побуну.</s><s>У почетку су Мексиканци имали успеха јер је генерал Хосе де Уреа поразио досељенике на свим местима дуж обале Мексичког залива где су пружали отпор.</s><s>Санта Анине снаге су после тринаестодневне опсаде поразиле досељенике у бици код Алама.</s>
<s>Након тог догађаја делегати на Конвенцији из 1836. потписују, 2. марта, Декларацију о независности и оснивају Републику Тексас.</s><s>После избора чиновника Конвенција је распуштена.</s><s>Новоформирана влада придружује се осталим колонистима који се повлаче пред надолазећом мексичком војском.</s><s>После неколико недеља повлачења, војска досељеника под заповедништвом Сема Хјустона је напала и поразила Санта Анине снаге у бици код Сан Хасинта.</s><s>Санта Ана је заробљен и присиљен да потпише Споразум у Веласку којим је окончан рат.</s>
<s>По стицању независност долази од политичког сукобљавања између две струје: националистичке, коју је предводио Мирабо Б. Ламар, и унионистичке, предвођене Семом Хјустоном.</s><s>Националисти су заговарали независни Тексас, протеривање Индијанаца и ширење према Пацифичком океану.</s><s>За разлику од њих струја коју је предводио Сем Хјустон се залагала за прикључење Тексаса Сједињеним Држава и миран суживот са Индијанцима.</s><s>Допринос струји коју је предводио Сем Хјустон дао је Мексико када је током 1842. у два наврата заузео Сан Антонио и поразио Тексашане у бици код Досона.</s><s>Немогућност Републике Тексас да се самостално брани је допринела каснијем прикључењу САД.</s>
<s>Државност
Почетком 1837. представници Тексаса су у неколико наврата преговарали о прикључењу САД.</s><s>Приступање Тексаса САД су успоравали националисти из тексашке опозиције као и заговорници робовласништва унутар САД.</s><s>Тексас је прикључен САД после избора Џејмса К.</s><s>Полка за председника САД 1844.</s><s>Конгрес САД је 29. децембра 1845. признао Тексас за државу САД.</s>
<s>Након прикључења Тексаса, Мексико је прекинуо дипломатске односе са Сједињеним Државама.</s><s>Спор између две државе је настао око границе с обзиром да су САД тврдиле да је граница на реци Рио Гранде док је Мексико сматрао да је граница на реци Нуесес.</s><s>Ове несугласице су довеле до избијања Мексичко–америчког рата 1846.</s><s>Прве битке су вођене у Тексасу: опсада Форт Тексаса, битка код Пало Алта и битка код Ресака де ла Палма.</s><s>После три убедљиве победе Сједињене Државе нападају територију Мексика и тиме окончавају борбе у Тексасу.</s><s>После низа америчких победа склопљен је Споразум у Гвадалуп Идалгу и тиме је окончан двогодишњи рат.</s><s>Према том споразуму САД су Мексику платиле 18.250.000 долара и за узврат добиле неограничену контролу над Тексасом, као и уступање територија које обухватају данашње државе Калифорнију, Неваду, Јуту, делове Њу Мексика, Аризоне и Колорада.</s><s>Граница је установљена на реци Рио Гранде.</s>
<s>Компромисом из 1850.</s><s>Тексас је добио границе које има и данас.</s><s>Тексас је уступио делове своје територије федералној влади у замену за отпис дуга који је настао за време постојања Републике Тексас.</s><s>Од тих територија ће касније бити формиран добар део држава Нови Мексико и Колорадо, као и мањи делови Канзаса, Оклахоме и Вајоминга.</s>
<s>Грађански рат и Реконструкција</s>
<s>Након избора Абрахама Линколна 1860. за председника САД, Јужна Каролина проглашава отцепљење од САД и убрзо избија Амерички грађански рат.</s><s>Тим поводом је 28. јануара 1861. у Тексасу почела конвенција на којој су делегати разматрали отцепљење од САД.</s><s>Првог фебруара 1861. са 166 гласова за насупрот 8 против на конвенцији је усвојен Пропис за отцепљење од САД.</s><s>Тексашки гласачи су одобрили овај Пропис 23. фебруара 1861.</s><s>Месец дана касније 23. марта Тексас прихвата устав Конфедеративних Америчких Држава и постаје њихов члан.</s><s>Отцепљењу од САД се успротивио гувернер Сем Хјустон, па је због одбијања да прихвати новоформирану државу смењен са места гувернера.</s>
<s>Иако су се најважније битке одиграле далеко од Тексаса ова држава је веома допринела Конфедерацији како у опреми тако и људством.</s><s>Тексас је имао велику улогу у трговини током Америчког грађанског рата јер се трговина Конфедерације, због блокаде држава Уније, одвијала преко границе са Мексиком.</s><s>Конфедерација је током прве две године рата успешно одбијала све покушаје Уније да пресече овај правац, међутим када је војска Уније средином 1863. заузела целокупан ток реке Мисисипи значај Тексаса за снабдевање Конфедерације је минимизиран.</s>
<s>Након капитулације Конфедерације Тексас је запао у анархију.</s><s>Она је трајала два месеца све док генерал Гордон Грејнџер, послат од стране Уније, није завео ред.</s><s>Ендру Џонсон, председник САД, је 1866. прогласио обнову цивилне власти у Тексасу.</s><s>Иако нису испуњени циљеви Реконструкције, Конгрес САД је 1870. донео одлуку о поновном чланству Тексаса у Унији.</s><s>Овај период је обележило социјално незадовољство у Тексасу, с обзиром да су се јавили проблеми у пољопривреди и на тржишту рада.</s>
<s>Тексас у XX веку</s>
<s>Почетком XX века откривено је прво значајније налазиште нафте Спиндлтоп, јужно од Бомонта.</s><s>Поред овог откривена су и друга налазишта у источном и западном делу Тексаса као и дуж обале Мексичког залива.</s><s>Врхунац у производњи нафте, од три милиона барела дневно, је достигнут 1972.</s>
<s>Нафтни бум који је омогућио убрзани развој Тексаса није спречио проблеме настале током Велике депресије и периода великих суша тридесетих година XX века.</s><s>Овај период карактерише и велика миграција црнаца ка Калифорнији и североисточним државама САД.</s>
<s>Током Другог светског рата у Тексасу су изграђене војне базе, фабрике муниције, логори за ратне заробљенике и војне болнице.</s><s>Око 750.000 Тексашана је мобилисано за рат.</s><s>У овом периоду долази до убрзаног развоја градова услед изградње индустријских погона и миграције сеоског становништва у урбане центре.</s>
<s>Шездесетих година у Тексасу се повећава број високо образовних институција а њихов развој је углавном потпомогнут нафтним приходима.</s>
<s>Џон Ф.</s><s>Кенеди, председник САД, је убијен у Даласу 22. новембра 1963.</s>
<s>Географија</s>
<s>Границе Тексаса се као и код већине америчких држава поклапају са географском ширином и дужином, међутим на три места реке формирају природну границу са другим државама.</s><s>Тако је према југу река Рио Гранде природна граница са мексичким државама Коавила, Чивава, Нуево Леон и Тамаулипас.</s><s>Црвена река Југа је природна граница према северу, односно државама Оклахома и Арканзас, док је према истоку и Луизијани природна граница река Сабин.</s><s>Поред 10 климатских области, 14 типова земљишта и 11 екорегиона, регионална класификација је компликована због разлика у земљишту, топографији, геологији, количини падавина и разноврсности биљног и животињског света.</s><s>Према једном систему класификације Тексас се може поделити од југоистока ка западу на следећи начин: област равница поред Мексичког залива, унутрашње низију, велике равнице и област „Транс-Пекос“.</s><s>Област равница поред Мексичког залива обухвата југоисточни део Тексаса и одликује се густим шумама борова.</s><s>Подручје унутрашњих низија карактерише како песковито тако и земљиште са тврдом и црвеном глином.</s><s>Област великих равница се протеже од централног дела ка северу Тексаса.</s><s>У овој области су доминантне прерије и степе.</s><s>Далеки запад Тексаса или област Транс – Пекос има најразноврснији рељеф, ту се могу срести планине, пустињске долине, пашњаци, шуме и највиши врхови Тексаса.</s>
<s>Тексас има 15 важнијих река од којих је највећа Рио Гранде.</s><s>Остале битније реке су Пекос, Бразос, Колорадо и Црвена река Југа.</s><s>Иако нема ни једно веће природно језеро у Тексасу је направљено око 100 мањих вештачких језера.</s>
<s>Клима
Тексас се налази на месту укрштања више климатских зона.</s><s>Најсевернији део државе карактеришу хладније зиме у односу на делове који се налазе јужно од реке Ред.</s><s>Дуж обале Мексичког залива зиме су благе.</s><s>Несразмера у количини падавина је такође карактеристична за Тексас па тако у Ел Пасу, на западу државе, годишње падне нешто више од 200 -{mm}- кише по квадратном метру, док у Хјустону, на југоистоку Тексаса, падне око 1400 -{mm}-, а у северним и централним деловима падне око 940 -{mm}- падавина по квадратном метру.</s>
<s>Снег пада неколико пута током зиме на крајњем северу државе и у планинском делу на западу Тексаса, једном или два пута годишње у делу Тексаса јужно од реке Ред и једном сваких неколико година у централном и источном делу Тексаса.</s><s>Снежне падавине се ретко могу видети јужно од Сан Антонија или у приобаљу Мексичког залива.</s>
<s>Највише температуре током летњих месеци се крећу од 26 °C у планинским пределима на западу државе до 38 °C у долини реке Рио Гранде.</s><s>Највиша летња температура на највећем делу Тексаса је око 32 °C.</s>
<s>Олује су карактеристичне за подручје Тексаса, нарочито у источним и северним деловима државе.</s><s>Долина торнада обухвата северни део Тексаса.</s><s>Ово је уједно и држава САД са највећим бројем налета торнада, у просеку 130 годишње.</s><s>Торнадима су највише погођени северни делови државе а најчешће се јављају током априла, маја и јуна.</s>
<s>Целокупна обала Тексаса је изложена налетима урагана и мањих тропских олуја током лета и јесени.</s><s>Највећа опасност од ових непогода прети током августа и септембра када сезона урагана у Мексичком заливу достиже врхунац.</s><s>Урагани погађају тексашку обалу у просеку на сваке три године, док у унутрашњости територије узрокују штету стварајући снажне ветрове, укључујући торнада, и плавећи земљиште услед обилних киша.</s><s>Тексас је држава САД са највећом емисијом гасова који доприносе ефекту стаклене баште.</s><s>У Тексасу се годишње пошаље у атмосферу око 680 милиона тона угљен-диоксида.</s><s>Разлог томе је велики број термоелектрана које користе угаљ а поред њих ефекту стаклене баште доприносе рафинерије и индустрија.</s>
<s>Административна подела</s>
<s>Тексас је подељен на 254 округа:</s>
<s>Округ Андерсон
Округ Анџелина
Округ Аптон
Округ Апшер
Округ Аранзас
Округ Армстронг
Округ Арчер
Округ Атаскоса
Округ Ајрион
Округ Бандера
Округ Бастроп
Округ Бел
Округ Бер
Округ Берлесон
Округ Бернет
Округ Бејли
Округ Бејлор
Округ Би
Округ Бланко
Округ Борден
Округ Боски
Округ Бразорија
Округ Бразос
Округ Браун
Округ Бриско
Округ Брукс
Округ Брустер
Округ Буи
Округ Вал Верди
Округ Ван Зант
Округ Вајз
Округ Веб
Округ Викторија
Округ Виласи
Округ Вилбаргер
Округ Вилер
Округ Вилијамсон
Округ Вилсон
Округ Винклер
Округ Вичита
Округ Вокер
Округ Волер
Округ Ворд
Округ Вортон
Округ Вошингтон
Округ Вуд
Округ Галвестон
Округ Гарза
Округ Гвадалупи
Округ Гејнс
Округ Гилеспи
Округ Гласкок
Округ Голијад
Округ Гонзалес
Округ Грајмс
Округ Грег
Округ Греј
Округ Грејсон
Округ Далам
Округ Далас
Округ Девит
Округ Делта
Округ Дентон
Округ Деф Смит
Округ Дикенс
Округ Димит
Округ Донли
Округ Досон
Округ Дувал
Округ Едвардс
Округ Ектор
Округ Ел Пасо
Округ Елис
Округ Ендруз
Округ Завала
Округ Запата
Округ Ират
Округ Јанг
Округ Јоукум
Округ Јувалди
Округ Истланд
Округ Калахан
Округ Калберсон
Округ Калхун
Округ Камерон
Округ Карнс
Округ Карсон
Округ Кас
Округ Кастро
Округ Кемп
Округ Кендал
Округ Кенеди
Округ Кент
Округ Кер
Округ Кимбл
Округ Кинг
Округ Кини
Округ Клеј
Округ Клејберг
Округ Кокран
Округ Колдвел
Округ Колин
Округ Колингсворт
Округ Колман
Округ Колорадо
Округ Комал
Округ Команчи
Округ Кончо
Округ Коријел
Округ Котл
Округ Коук
Округ Кофман
Округ Крејн
Округ Крозби
Округ Крокет
Округ Кук
Округ Лабок
Округ Лавака
Округ Лавинг
Округ Ламар
Округ Лампасас
Округ Лано
Округ Ласал
Округ Лајв Оук
Округ Лајмстоун
Округ Лем
Округ Ли
Округ Либерти
Округ Лин
Округ Лион
Округ Липском
Округ Маверик
Округ Макалок
Округ Макленан
Округ Макмален
Округ Марион
Округ Мартин
Округ Матагорда
Округ Мајлам
Округ Медина
Округ Медисон
Округ Менард
Округ Мејсон
Округ Мидланд
Округ Милс
Округ Мичел
Округ Монтејг
Округ Монтгомери
Округ Морис
Округ Мотли
Округ Мур
Округ Наваро
Округ Накодочес
Округ Нокс
Округ Нолан
Округ Нуесес
Округ Њутон
Округ Окилтри
Округ Олдам
Округ Оринџ
Округ Остин
Округ Пало Пинто
Округ Панола
Округ Паркер
Округ Пармер
Округ Пекос
Округ Полк
Округ Потер
Округ Пресидио
Округ Рандал
Округ Ранелс
Округ Раск
Округ Ред Ривер
Округ Рефјурио
Округ Рејган
Округ Рејнс
Округ Ривс
Округ Рил
Округ Робертс
Округ Робертсон
Округ Роквол
Округ Сабин
Округ Самервел
Округ Сан Џасинто
Округ Сан Огастин
Округ Сан Патришио
Округ Сан Саба
Округ Сатон
Округ Свишер
Округ Скари
Округ Смит
Округ Стар
Округ Стерлинг
Округ Стивенс
Округ Стоунвол
Округ Тарант
Округ Тајлер
Округ Тајтус
Округ Терел
Округ Тери
Округ Тејлор
Округ Том Грин
Округ Травис
Округ Тринити
Округ Трокмортон
Округ Фанин
Округ Фејет
Округ Фишер
Округ Флојд
Округ Фолс
Округ Форд
Округ Форт Бенд
Округ Френклин
Округ Фрио
Округ Фристоун
Округ Хадспет
Округ Хамилтон
Округ Хансфорд
Округ Хант
Округ Хардеман
Округ Хардин
Округ Харис
Округ Харисон
Округ Хартли
Округ Хаскел
Округ Хауард
Округ Хачинсон
Округ Хемпхил
Округ Хендерсон
Округ Хејз
Округ Хејл
Округ Хидалго
Округ Хил
Округ Хокли
Округ Хол
Округ Хопкинс
Округ Худ
Округ Хјустон
Округ Чероки
Округ Чејмберс
Округ Чилдрес
Округ Џаспер
Округ Џек
Округ Џексон
Округ Џеф Дејвис
Округ Џеферсон
Округ Џим Велс
Округ Џим Хог
Округ Џонсон
Округ Џоунс
Округ Шеклфорд
Округ Шелби
Округ Шерман
Округ Шлајкер</s>
<s>Демографија</s>
<s>Процена Бироа за попис становништва за 2009. годину је да у Тексасу живи 24.782.406 становника, што представља пораст од 1,97% у односу на претходну годину и 16,1% у односу на 2000.</s><s>Број становника се захваљујући природном прираштају повећао за 1.389.275 од последњег пописа становништва, имиграцијом број становника је повећан за 801.576 а миграција становништва из остатка САД је допринела порасту становништва за 451.910 људи.</s>
<s>Током 2004.</s><s>Тексас је имао 3,5 милиона особа које су рођене ван САД или 15,6% становништва, процењује се да је међу њима око 1,2 милиона илегалних имиграната.</s><s>Тексас је у периоду 2000—2006 имао најбржу стопу раста илегалних имиграната у САД.</s>
<s>У 2010. илегални усељеници су чинили отприлике шест посто становништва, чиме је Тексас сврстан на пето место у САД по уделу илегалних имиграната у становништву државе иза Неваде, Аризоне, Калифорније и Њу Џерзија.</s>
<s>Густина насељености у Тексасу је 34,8 становника по квадратном километру, што је нешто више од америчког просека који износи 31 становник по квадратном километру.</s>
<s>Две трећине Тексашана живи у некој конурбацији као што је Хјустон.</s><s>Конурбација Далас – Форт Ворт је највећа у Тексасу.</s><s>Иако је Хјустон највећи град у Тексасу и четврти по величини у САД, конурбација Далас – Форт Ворт је знатно већа од конурбације Хјустон.</s>
<s>Највећи градови</s>
<s>Привреда
Привреда Тексаса је друга по величини у САД.</s><s>Друштвени производ ове државе у 2008. години је износио 1.224 милијарде долара.</s><s>Што се тиче друштвеног производа по становнику у 2009. години је износио 36.484 долара и сврстао је Тексас на 29. место у САД.</s><s>Тексас је познат по малим порезима и малој администрацији и једна је од седам држава које немају државну стопу пореза (), самим тим је признат као веома погодно место за инвестирање.</s><s>Највећи број компанија са чувене листе Fortune 500 се налази у Тексасу.</s>
<s>Пољопривреда и рударство
Тексас има највише фарми и највеће обрадиве површине у САД.</s><s>Такође је држава са највећом производњом стоке.</s><s>Узгој говеда представља најважнији део пољопривреде, јер Тексас производи 20% говедине у САД.</s><s>Поред тога Тексас је водећи и у узгоју оваца и коза у САД.</s><s>Производња житарица је веома заступљена док је у производњи памука на првом месту у САД.</s><s>Рибарство и прерада рибе је веома развијена.</s><s>Што се минералних сировина тиче Тексас се може похвалити да је први по производњи цемента, ломљеног камена, креча, соли, песка и шљунка у САД.</s>
<s>Енергетика</s>
<s>Према подацима Управе за информисање о енергији (), Тексашани троше највише енергије по становнику, а и укупно је Тексас држава са највећом потрошњом енергије у САД.</s><s>Тексас има слободно тржиште електричне енергије.</s>
<s>У супротности са својим именом, Железничка комисија Тексаса () надзире производњу нафте и гаса, предузећа за дистрибуцију гаса, безбедност цевовода, течног нафтног гаса, као и експлоатацију угља и уранијума.</s><s>Комисија је до 1970-их контролисала цену бензина јер је управљала нафтним резервама Тексаса.</s><s>Она је послужила оснивачима ОПЕК-а као модел контролисања цена нафте.</s>
<s>Процењене резерве нафте у Тексасу износе пет милијарди барела што је отприлике 790.000.000 m³, то чини негде око једне четвртине укупних резерви нафте у САД.</s><s>Рафинерије у Тексасу могу да дневно прераде око 4,7 милиона барела (730.000 m³) нафте.</s><s>Рафинерија Бејтаун у близини Хјустона је највећа у САД.</s><s>Тексас обезбеђује 30% природног гаса који се производи у САД.</s><s>Познатије нафтне компаније које имају седиште у Тексасу су: Коноко-Филипс, Ексон-Мобил, Хелибартон, Валеро и Маратон Ојл.</s>
<s>Тексас је водећи и по производњи енергије из обновљивих извора, с обзиром да производи највише енергије у ветроелектранама.</s><s>У месту Роско налази се највећа фарма ветрењача на свету са капацитетом од 781,5 мегавата.</s><s>Поред енергије ветра Тексас има велике могућности и у искоришћењу биомасе с обзиром на развијену пољопривреду у држави а има и највеће потенцијале за искоришћење сунчеве енергије.</s>
<s>Високе технологије</s>
<s>Захваљујући сарадњи између универзитета и фондова за подстицај предузетништва и науке, Тексас обилује предузећима која се баве високом технологијом.</s><s>Област око Остина се популарно назива Силицијумска брда а северни део Даласа је познат под именом Силицијумска прерија.</s><s>У Тексасу се налазе седишта бројних високотехнолошких предузећа, као што су Дел, Тексас инструментс, Перо системс, Еј-Ти енд Ти, Електроник дејта системс, као и бивше седиште Компака (који је сада у склопу Хјулет-Пакарда).</s>
<s>У југоисточном делу Хјустона, смештен је Космички центар Линдон Б. Џонсон, док је у Форт Ворту, у близини Даласа, Локид Мартинов огранак за производњу војних авиона.</s>
<s>Референце</s>
<s>Литература</s>
<s>originally published 2004 by New York: Free Press
Fehrenbach, T.R. (1968) Lone Star: A History of Texas and The Texans.</s>
<s>Спољашње везе</s>
<s>The Texas State History Museum
The Handbook of Texas Online—Published by the Texas State Historical Association
Texas Register, hosted by the University of North Texas Libraries
South and West Texas: A National Register of Historic Places Travel Itinerary
View historical photographs at the University of Houston Digital Library.</s><s>Oklahoma Digital Maps: Digital Collections of Oklahoma and Indian Territory</s>
<s>Државна влада
The State of Texas
Texas State Databases—Annotated list of searchable databases produced by Texas state agencies and compiled by the Government Documents Roundtable of the American Library Association.</s><s>Texas Politics.</s><s>An online textbook from the College of Liberal Arts, The University of Texas.</s>
<s>Америчка влада
Energy Profile for Texas- Economic, environmental, and energy data
USGS real-time, geographic, and other scientific resources of Texas
Texas State Facts from USDA
South and West Texas, a National Park Service Discover Our Shared Heritage Travel Itinerary</s>
<s>Државе САД</s>
|
1606 | https://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%88%D1%83%D1%82%D0%B0 | Јута | <s>Јута (), држава је на западу САД.</s><s>У Унију је примљена 4. јануара 1896, као 45. држава.</s><s>Око 80% становника, од укупно 2.763.885, живи у области Васач фронт у чијем је средишту главни град, Солт Лејк Сити.</s><s>Већи делови остатка државе су готово ненасељени, што Јуту чини шестом најурбанизованијом државом у САД.</s><s>Име „Јута“ је изведено из имена племена Уте, што на уте језику значи „планински народ“.</s><s>Јута се граничи са Аризоном на југу, Колорадом на истоку, Вајомингом на североистоку, Ајдахом на северу и Невадом на западу.</s><s>Такође дотиче ћошак Новог Мексика.</s>
<s>Солт Лејк Сити је био домаћин зимских олимпијских игара 2002. године.</s><s>Око 60% становника Јуте су припадници мормонске цркве.</s><s>Крајем 19. века Јута је својим рудним богатством привукла досељенике.</s><s>У Јути се налази највећи отворени рудни коп на свету.</s><s>Ту се налази рудник бакра.</s>
<s>Демографија</s>
<s>Административна подела</s>
<s>Канзас је подељена на 29 округа:</s>
<s>Историја</s>
<s>Шпанска истраживања</s>
<s>Шпанци су истраживали јужну регију Јуте 1540, а предводник је био Франсиско Васкез де Коронадо, док је тражио 7 легендарних градова од злата.</s><s>Група коју су предводила два католичка свештеника-понекад називана Домингез-Ескаланте експедиција напушта Санта Фе 1776. године, надајући се да ће пронаћи пут до обала Калифорније.</s><s>Експедиција је ишла све до језера на северу Јуте.</s><s>Тамо су Шпанци вршили разна истраживања, али нису хтели да колонизују ову територију због пустињске природе.</s><s>Мексико је добио независност од стране Шпаније 1821, и Јута је постала део Мексика.</s><s>Град Прово је добио име по једном од тих људи, Етјену Провосту, који је посетио ту област 1825. године.</s><s>Град Огден је добио име по Питеру Огдену, канадском истраживачу који је трговао са крзнима у Вебер Велију.</s><s>Касније 1824. године Џим Бриџер долази као први белац до Великог сланог језера.</s>
<s>Колонизација
Мормони, главно белачко становништво доћи ће у сукоб са федералним властима због практиковања полигамије што ће завршити тек 1890, шест година прије него што је Јута постала држава, када је главна мормонска црква укинула ову праксу.</s>
<s>Референце</s>
<s>Спољашње везе</s>
<s>Државе САД</s>
|
1607 | https://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%92%D0%B5%D1%80%D0%BC%D0%BE%D0%BD%D1%82 | Вермонт | <s>Вермонт (), држава је на североистоку САД, у региону који је познат и под називом Нова Енглеска.</s><s>Вермонт је 6. најмања по површини (24.923 -{km²}-) и 2. најмања по броју становника (625.741 становника) од 50 држава.</s><s>Једина је новоенглеска држава која нема излаз на Атлантски океан.</s><s>Границу са Њујорком заузима већим делом језеро Шамплејн.</s><s>Зелене планине се налазе унутар државе.</s><s>Вермонт се граничи са Масачусетсом на југу, Њу Хемпширом на истоку преко реке Конектикат, Њујорком на западу и канадском провинцијом Квебек на северу.</s>
<s>У прво време насељена америчким староседеоцима (племена Ирокези и Абенаки), на већи део вермонтске територије полагала је права Нова Француска, као део Француске.</s><s>Након пораза Француске у Седмогодишњем рату, Вермонт је припојен Великој Британији 1763. године.</s><s>Њујорк и Њу Хемпшир су се више година спорили око територије Вермонта, који је тада био познат под називом Њухемпширске концесије.</s>
<s>Досељеницима који су добили земљишне поседе од 13 колонија супротстављала се милиција -{Green Mountain Boys}-, која је их је и надвладала и створена је Вермонтска Република, независна држава.</s><s>Основан 1777. године током Америчке револуције, независни Вермонт постојао је наредних 14 година.</s><s>Осим тринаест колонија, Вермонт је једна од четири државе која је била суверена у прошлости, заједно са Тексасом, Хавајима и Калифорнијом.</s><s>Године 1791, Вермонт се прикључио Сједињеним Државама као 14. држава.</s><s>Вермонт је једна од првих држава које су делимично укинуле ропство.</s>
<s>Вермонт је највећи произвођач јаворовог сирупа у Сједињеним Америчким Државама.</s><s>Главни град је Монтпилијер, који је, с популацијом од свега 7855 становника, најмањи главни град у САД.</s><s>Град с највише становника је Берлингтон у којем живи 42.417 људи, што га чини најмањим градом у САД који је највећи у некој држави.</s><s>Берлингтонско метрополитанско подручје има 214.796 становника.</s><s>Вермонт је једна од расно најхомогенијих држава, 94,3% становника се изјаснило белцима у попису 2010. године.</s>
<s>Административна подела
Вермонт је подељен на четрнаест округа.</s><s>Округ Адисон
Округ Бенингтон
Округ Вашингтон
Округ Виндам
Округ Виндзор
Округ Гранд Ајл
Округ Есекс
Округ Каледонија
Округ Ламојл
Округ Оринџ
Округ Орлинс
Округ Ратланд
Округ Френклин
Округ Читенден</s>
<s>Демографија</s>
<s>Пописни завод Сједињених Америчких Држава је проценио да је 1. јула 2014. године популација Вермонта била 626.562, што је за 0,13% више него 2010. године.</s><s>Центар популације Вермонта налази се у градићу Ворен, у округу Вашингтон.</s>
<s>Према Пописном заводу САД, 2014. године, Вермонт има око 626.562 становника, што је увећање од 821 људи или 0,13% у односу на 2013. годину и увећање од 821 људи или 0,13% у односу на 2010. годину.</s><s>Захваљујући природном прираштају број становника повећао се од прошлог пописа за 7148 људи (33.606 рођења минус 26.458 смрти), а због позитивне нето стопе миграције број становника је повећан за 7889 људи.</s>
<s>Имиграцијом изван САД досељено је 4359 људи, а унутар САД досељено је 3530 људи.</s><s>У 2009, 47,8% становника Вермонта било је рођено ван државе, док имигранти прве и друге генерације чине већину становништва.</s><s>Због ових демографских промена постоји одређена тензија између »дрвосеча« (староседеоца) и »равничара« (придошлица), који доносе другачије вредности са собом.</s><s>Вермонт има најмање становника од свих новоенглеских држава је међу новоенглеским државама држава најмањег броја становника је међу новоенглеским државама држава најмањег броја становника.</s><s>Такође, једна је од две државе који имају мање становника од Дистрикта Колумбија (друга је Вајоминг).</s>
<s>Између 2010. и 2013. године, становништво 16 од 251 вермонтских насеља повећало се.</s><s>Сва насеља у округу Читенден повећала су се, сем Берлингтона.</s><s>Више од 180 градова се смањило, што се није десило још од средине деветнаестог века.</s>
<s>У 2009. години, 12,6% радно способног становништва било је разведено, по чему је Вермонт пети у САД.</s><s>Године 2008, просечна старост становника Вермонта била је 40,6 година, просечна старост радно способних 43,7 година, наспрам просечних 41,1 у читавој САД.</s>
<s>Највећи градови</s>
<s>Референце</s>
<s>Спољашње везе</s>
<s>Државе САД</s>
|
1608 | https://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%92%D0%B8%D1%80%D1%9F%D0%B8%D0%BD%D0%B8%D1%98%D0%B0 | Вирџинија | <s>Вирџинија (), званично Комонвелт Вирџинија (), је држава САД.</s><s>Позната је и као Стари доминион () с обзиром да је некада била енглески доминион.</s><s>Такође, Вирџинију зову и Мајком председника () јер је у њој рођено више председника САД него у било којој другој држави.</s><s>Главни град је Ричмонд, док је Вирџинија Бич највећи град а Округ Ферфакс има највише становника.</s><s>Процена је да је у 2013. у Вирџинији живело нешто више од 8,2 милиона становника.</s>
<s>Историја ове области почела је са неколико домородачких заједница, међу којима се истицао народ Поватан.</s><s>Колонију Вирџинију је 1607. успоставила Лондонска Компанија () као прву трајну енглеску насеобину у Новом свету.</s><s>Робовска радна снага и земља стечена расељавањем домородачког становништва имали су значајну улогу на почетку развоја колоније.</s><s>Вирџинија је била једна од тринаест колонија у Америчкој револуцији, док је током Америчког грађанског рата била на страни Конфедерације.</s><s>Током грађанског рата северозападни окрузи су се одвојили и формирали су Западну Вирџинију.</s><s>Генерална скупштина Вирџиније () најстарије је законодавно тело у Новом свету.</s>
<s>Привреда Вирџиније је веома разграната: пољопривреда је најразвијенија у долини Шенандоа; федералне агенције, међу којима су и седишта Министарства одбране и Централне обавештајне агенције, смештене су у северном делу државе; а војни комплекси су у Хамптон Роудсу, где је и седиште највеће морске луке у Вирџинији.</s><s>Током шездесетих и седамдесетих година 20. века пољопривреду је заменила индустрија као главна привредна грана у Вирџинији, да би 2002. компјутерски чипови постали главни извозни производ ове државе САД.</s>
<s>Географија</s>
<s>Вирџинија се простире на површини од 110.785 km², што је чини тридесет петом државом САД по величини.</s><s>Према северу и истоку се граничи са Мерилендом и Дистриктом Колумбија; према истоку излази на Атлантски океан; према југу се граничи са Северном Каролином и Тенесијем; према западу се граничи са Кентакијем; и према северу и западу се граничи са Западном Вирџинијом.</s><s>Границу са Мерилендом и Дистриктом Колумбија углавном чини река Потомак.</s><s>Јужна граница Вирџиније је дефинисана на 36°30' северне географске ширине.</s>
<s>Демографија</s>
<s>Највећи градови</s>
<s>Административна подела</s>
<s>Вирџинија је подељена на 95 округа и 39 независних градова (градова-округа).</s>
<s>Окрузи су: Акомак, Албемарл, Алегени, Амилија, Амхерст, Апоматокс, Арлингтон, Бакингхам, Бат, Бедфорд, Бланд, Ботетот, Брансвик, Баканан, Вајз, Вашингтон, Вестморланд, Вит, Ворен, Глостер, Грејсон, Грин, Гринсвил, Гучланд, Дикенсон, Динвиди, Есекс, Јорк, Калпепер, Камберланд, Керолајн, Керол, Кембел, Кларк, Крејг, Ланкастер, Лаудон, Ли, Ловиса, Луненбург, Медисон, Мекленбург, Метјуз, Мидлсекс, Монтгомери, Нелсон, Нортамберланд, Нортхемптон, Нотовеј, Њу Кент, Огаста, Кинг Вилијам, Кинг енд Квин, Кинг Џорџ, Принс Вилијам, Принс Едвард, Принс Џорџ, Оринџ, Ајл ов Вајт, Патрик, Паухатан, Пејџ, Питсилвејнија, Пјуласки, Рапаханок, Ричмонд, Роанок, Рокбриџ, Рокингхам, Расел, Сари, Сасекс, Саутхемптон, Скот, Смит, Спотсилвејнија, Стафорд, Тазвел, Ферфакс, Флојд, Флувана, Фокир, Фредерик, Френклин, Хајланд, Халифакс, Хановер, Хенрајко, Хенри, Чарлс Сити, Честерфилд, Џајлс, Џејмс Сити, Шарлот, Шенандоа.</s>
<s>Градови-окрузи су: Александрија, Бедфорд, Бјуна Виста, Бристол, Вејнсборо, Вилијамсбург, Винчестер, Вирџинија Бич, Галакс, Данвил, Емпорија, Кавингтон, Колонијал Хајтс, Лексингтон, Линчбург, Манасас, Манасас Парк, Мартинсвил, Норфок, Нортон, Њупорт Њуз, Питерсбург, Покосон, Портсмут, Радфорд, Ричмонд, Роанок, Сафок, Сејлем, Стентон, Ферфакс, Фолс Черч, Фредериксбург, Френклин, Харисонбург, Хемптон, Хопвел, Чесапик, Шарлотсвил.</s>
<s>Референце</s>
<s>Литература</s>
<s>Спољашње везе</s>
<s>Државе САД</s>
|
1609 | https://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%92%D0%B0%D1%88%D0%B8%D0%BD%D0%B3%D1%82%D0%BE%D0%BD%20%28%D0%B4%D1%80%D0%B6%D0%B0%D0%B2%D0%B0%29 | Вашингтон (држава) | <s>Вашингтон (), држава је САД, која се налази у њеном северозападном делу.</s><s>Површина Вашингтона је 184.827 -{km}-², а број становника по попису из 2008. је 6.549.224.</s><s>Главни град је Олимпија, а највећи и најпознатији град је Сијетл.</s>
<s>Географија
Вашингтон се налази на северозападу континенталног дела Сједињених Држава.</s><s>Са севера се граничи са Канадском покрајином Британска Колумбија, са истока са Ајдахом, са југа са Орегоном, а на западу излази на Тихи океан.</s>
<s>Највећи град је Сијетл, а остали већи градови су Такома, Спокен, Олимпија и Ванкувер.</s>
<s>Држава Вашингтон се састоји од 39 округа: Адамс, Ајланд, Асотин, Бентон, Вакајакам, Витман, Вола Вола, Вотком, Гарфилд, Грант, Грејс Харбор, Даглас, Јакимо, Каулиц, Кинг, Кититас, Китсап, Клалам, Кларк, Кликитат, Колумбија, Линколн, Луис, Мејсон, Оканоган, Панд Ореј, Пасифик, Пирс, Сан Хуан, Скамејнија, Скаџит, Снохомиш, Спокен, Стивенс, Терстон, Фери, Френклин, Џеферсон, Шелан.</s>
<s>Име
Држава Вашингтон је добила име по првом председнику САД, Џорџу Вашингтону.</s>
<s>Демографија</s>
<s>Највећи градови</s>
<s>Референце</s>
<s>Спољашње везе</s>
<s>Државе САД</s>
|
1610 | https://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%97%D0%B0%D0%BF%D0%B0%D0%B4%D0%BD%D0%B0%20%D0%92%D0%B8%D1%80%D1%9F%D0%B8%D0%BD%D0%B8%D1%98%D0%B0 | Западна Вирџинија | <s>Западна Вирџинија (), је држава на југоистоку САД и на простору Апалача.</s><s>На југоистоку се граничи са Вирџинијом, на југозападу са Кентакијем, на северозападу са Охајом, на североистоку са Пенсилванијом и на истоку са Мерилендом.</s><s>Главни и уједно и највећи град је Чарлстон.</s>
<s>Западна Вирџинија је постала држава после Конвенције у Вилингу и отцепљења од Вирџиније током Америчког грађанског рата.</s><s>Чланица Уније постала је 20. јуна 1863.</s><s>Једна је од неколико држава у којој су вођене најзначајније битке Америчког грађанског рата.</s><s>Западна Вирџинија је једина држава која је настала отцепљењем од Конфедеративних Америчких Држава и једина је држава (уз Неваду) која је настала током Америчког грађанског рата.</s>
<s>Састоји се од од 55 округа: Апшер, Барбор, Беркли, Бракстон, Брук, Бун, Вајоминг, Вебстер, Вејн, Верт, Вецел, Вуд, Гилмер, Грант, Гринбрајер, Додриџ, Кабел, Калхун, Кана, Клеј, Линколн, Логан, Луис, Марион, Макдауел, Маршал, Мејсон, Мерсер, Минго, Минерал, Мононгејлија, Монро, Морган, Николас, Охајо, Пендлтон, Плезантс, Покахонтас, Престон, Патнам, Рали, Рандолф, Ричи, Роун, Самерс, Тајлер, Такер, Тејлор, Фејет, Харди, Харисон, Хемпшир, Хенкок, Џексон, Џеферсон.</s>
<s>Демографија</s>
<s>Референце</s>
<s>Спољашње везе</s>
<s>Државе САД</s>
|
1611 | https://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%92%D0%B8%D1%81%D0%BA%D0%BE%D0%BD%D1%81%D0%B8%D0%BD | Висконсин | <s>Висконсин (), једна је од педесет америчких држава.</s><s>Налази се на северу централног дела САД.</s><s>Излази на обале два од укупно пет језера из групе Великих језера, и то на језеро Мичиген (Lake Michigan) и Горње језеро (Lake Superior), а граничи са четири америчке државе: Ајовом, Илиноисом, Минесотом и Мичигеном.</s><s>Висконсин се простире на површини од 169.639 -{km²}-, а по попису из 2008. има 5.627.967 становника.</s><s>Главни град је Медисон, а највећи град Милвоки.</s><s>Састоји се од 72 округа: Адамс, Ајова, Ајрон, Аутагами, Барон, Бафало, Бејфилд, Бернет, Браун, Вајлас, Вашингтон, Вернон, Винебејго, Вокеша, Волворт, Вопака, Вошара, Вошберн, Вуд, Грант, Грин, Грин Лејк, Даглас, Дан, Дејн, Дор, Доџ, Ешланд, Калјумет, Кеноша, Кивони, Кларк, Коламбија, Крофорд, Ла Крос, Ланглејд, Лафејет, Линколн, Манитовок, Маратон, Маринет, Маркет, Меномини, Милвоки, Монро, Озаки, О Клер, Оконто, Онајда, Пепин, Пирс, Полк, Портиџ, Прајс, Расин, Раск, Ричланд, Рок, Сент Крој, Сојер, Сок, Тејлор, Тремпело, Флоренс, Фон ду Лак, Форест, Чипева, Џексон, Џеферсон, Џуно, Шебојган, Шоно.</s>
<s>Демографија</s>
<s>Према попису из 2002. године у Висконсину је живело 5.363.675 становника, од чега 6,4% млађих од 5 година, 25,5% је имало од 5 до 18 година, 55% становништва је имало између 18 и 65 година, а 13,1% је имало преко 65 година старости.</s><s>Жена је било 50,6%, а мушкараца 49,4%.</s>
<s>Још од открића Висконсин је имао етнички хетерогено становништво.</s><s>Први бели досељеници били су француски ловци на крзно, праћени рударима са енглеског полуострва Корнвол, који су населили југозападни део земље.</s><s>У следећем таласу досељавају се „Јенкији“, америчко становништво са североистока САД.</s><s>У раним годинама формирања Висконсина као државе, ови досељеници доминирали су у државној тешкој индустрији, финансијама, политици и образовању.</s><s>Између 1850. и 1900. године у Висконсин пристиже велики број досељеника из Европе, посебно Немаца и Скандинаваца, од којих су најбројнији били Норвежани, као и мање групе Белгијанаца, Холанђана, Швајцараца, Финаца, Ираца, Пољака и осталих.</s><s>У XX веку, нарочито у годинама после Другог светског рата значајна је миграција Мексиканаца и црнаца (Афро-Американаца) са југа, који су се углавном доселили у Милвоки.</s><s>По завршетку вијетнамског рата, у Висконсин се досељавају и припадници народа Хмонг, сродни Кинезима.</s>
<s>По свом етничком пореклу, данас је у Висконсину највише Немаца, који представљају 42,6% становништва.</s><s>Број становника немачког порекла је и много већи, али се овај проценат људи званично изјаснио о томе.</s><s>На другом месту су Ирци - 10,9%, следе Пољаци - 9,3%, Норвежани - 8,5%, Енглези - 6,5%.</s><s>Што се тиче расног опредељења највише је белаца - 91,52%, следе црнци - 6,15%, Азијци - 1,92%, Индијанци - 1,30% и народи Океаније - 0,08%.</s><s>Латиноамериканци свих раса представљају 3,35% становништва.</s>
<s>По вероисповести највише је хришћана - 85%, осталих је 1%, а 14% становништва није религиозно.</s><s>Од хришћанских деноминација најбројнији су протестанти - 55% и римокатолици - 29%, осталих је 1%.</s>
<s>Референце</s>
<s>Литература
амерички попис становништва 2000. године - http://www.census.gov/prod/2004pubs/c2kbr-35.pdf</s>
<s>Спољашње везе</s>
<s>Државе САД</s>
|
1612 | https://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%92%D0%B0%D1%98%D0%BE%D0%BC%D0%B8%D0%BD%D0%B3 | Вајоминг | <s>Вајоминг (), држава је САД, која се налази у њеном северном делу.</s><s>Површина Вајоминга је 253.348 -{km}-², а број становника по попису из 2008. је 532.668.</s><s>Главни град је Шајен.</s>
<s>Географија</s>
<s>Локација и величина</s>
<s>Вајоминг се налази између 41 и 45 степена СГШ и између 104°3' и 111°3' ЗГД.</s><s>Вајоминг је тако, поред Колорада и Јуте, једна од три државе чије се границе у потпуности поклапају са линијама географске ширине и дужине.</s><s>Такође, Вајоминг је, поред Колорада, једина држава САД која има у потпуности правоугаони облик.</s><s>Вајоминг се према северу граничи са Монтаном, према истоку са Јужном Дакотом и Небраском, према југу са Колорадом, према југозападу са Јутом и према западу са Ајдахом.</s><s>Вајоминг се простире на 253.348 km².</s><s>Десета је по величини држава САД и састоји се од 23 округа.</s><s>То су: Биг Хорн, Вестон, Вошаки, Гошен, Јуинта, Карбон, Кембел, Конверс, Крук, Ларами, Линколн, Најобрара, Нејтрона, Олбани, Парк, Плат, Саблет, Свитвотер, Титон, Фримонт, Хот Спрингс, Џонсон и Шеридан.</s>
<s>Планински венци</s>
<s>Велика равница се додирује са Стеновитим планинама у Вајомингу.</s><s>Вајоминг је углавном висораван испресецана бројним планинским венцима.</s><s>Надморска висина се креће од 4207 метара, висина Ганетовог врха, до 953 метра у долини реке Бел Фуш на североистоку државе.</s><s>На северозападу Вајоминга се налазе планински венци Абсарока, Оул Крик, Гро Вент, Винд Ривер и Титон.</s><s>На северу су смештене планине Биг Хорн, на североистоку Блек Хил, док се у јужном делу државе налазе планине Сијера Мадре, Ларами и Снежне планине.</s><s>Снежне планине су наставак Стеновитих планина.</s><s>Планински венац Винд Ривер има више од 40 планинских врхова виших од 4000 метара, један од њих је и Ганетов врх () који је уједно и највиши врх у држави.</s>
<s>Планински венац Титон је дугачак око 80 km, а делом се налази и у националном парку Гранд Титон.</s><s>На подручју националног парка је и врх Гранд Титон, други по висини у Вајомингу.</s>
<s>Граница речних сливова иде од севера према југу преко средишњег дела државе.</s><s>Реке источно од развођа припадају басену реке Мисури која отиче у Мексичко море.</s><s>Ту спадају реке Норт Плат, Винд, Биг Хорн и Јелоустоун.</s><s>Река Снејк, која протиче северозападом Вајоминга, улива се у Колумбију, док се Зелена река улива у Колорадо.</s><s>Ове две реке припадају Пацифичком сливу.</s>
<s>Клима</s>
<s>У Вајомингу преовлађује полусува континентална клима са већим температурним осцилацијама него што је то случај у другим деловима САД.</s><s>На то првенствено утиче топографија државе.</s><s>Лета су топла, са просечним јулским температурама од 29 до 35 °C у највећем делу државе.</s><s>На надморској висини преко 2700 метара температура је 21 °C. Током летњих ноћи температура се спушта на 10 до 16 степени.</s><s>Крајем пролећа и почетком лета количина падавина се смањује.</s><s>Зиме су хладне, са периодима лепог времена под утицајем топлог ветра чинука.</s>
<s>Вајоминг оскудева у падавинама па тако у највећем делу државе годишње падне око 250 mm кише по квадратном метру.</s><s>Количина падавина зависи од надморске висине, па тако у басену Биг Хорн падне од 130 до 200 mm по квадратном метру, због чега та област изгледа практично као пустиња.</s><s>У нижим областима на северу и истоку Вајоминга, где падне од 250 до 300 mm по квадратном метру, клима је полусува, док у неким планинским областима годишње падне око 510 mm по квадратном метру (или више) и то углавном у облику снега.</s><s>Клима Вајоминга је углавном одређена географском ширином, надморском висином и локалном топографијом сваке поједине области.</s><s>Сви ти фактори утичу на температурне осцилације, количину падавина и влажност ваздуха.</s><s>Највећим делом зиме, изнад Вајоминга (или нешто северније) циркулише поларна ваздушна струја услед које настају снажни ветрови који доносе хладан арктички ваздух и падавине, углавном у облику снега и то највише у северозападним областима.</s><s>Током лета се поларна ваздушна маса се повлачи на север према Канади, што узрокује лепо време.</s><s>За Вајоминг су такође карактеристичне олује у југоисточним равницама које су најчешће крајем пролећа и почетком лета.</s><s>Југоисточни део државе је највише погођен торнадима, док је на западу државе опасност од торнада минимална.</s><s>Торнади су у Вајомингу углавном мањег интензитета и кратког трајања.</s>
<s>Историја</s>
<s>Трагови људског присуства у Вајомингу стари су око 13.000 година.</s><s>Поједини камени предмети, као што су врхови стрела, направљени од стране цивилизација Кловис, Фолсом и Плејно говоре томе у прилог.</s>
<s>Присвајање територије</s>
<s>На поједине делове данашњег Вајоминга током историје право су полагале Шпанија, Француска и Енглеска.</s><s>Присвајање те територије од стране САД је обављено кроз пет великих анексија – Куповином Луизијане 1803, Споразумом са Шпанијом 1819, отцепљењем Републике Тексас 1836. и одвајањем једног дела после анексије 1845, Споразумом у Гвадалуп Идалгу (1848) после Мексичко-америчког рата и међународним договором 1846. са Великом Британијом.</s>
<s>Трговина крзном и миграција према западу</s>
<s>Рани развој Вајоминга је уско повезан са трговином крзном и великим миграцијама према западу.</s><s>Претпоставља се да су крајем XVIII века француски трапери и истраживачи дошли у ове области, међутим прве поуздане извештаје о овом крају је донео Џон Колтер.</s><s>Наиме, он је био заробљен у планинама Вајоминга неколико година.</s><s>Вративши се у Сент Луис 1810. причао је о врелим гејзирима и великим кањонима Јелоустоуна.</s><s>После се вратио на запад а за њим су кренули и остали трговци крзном.</s><s>Крећући се копном у жељи да пронађе Асторију, која се налази на реци Колумбија, прошао је 1811. кроз Титонски кланац.</s><s>Следеће године Роберт Стјуарт је, враћајући се из Асторије, прошао кроз Јужни кланац крећући се готово истим путем.</s><s>Тај пут ће касније постати познат под именом Орегонска стаза.</s><s>Форт Вилијам је основан 1834. и представљао је прву сталну трговачку станицу.</s><s>Ово место је касније променило назив у Форт Ларами.</s><s>Неколико година касније основан је Форт Бриџер (1843).</s>
<s>Смањење трговине крзном утицало је на то да се многи бивши трапери настане дуж Орегонске стазе, где су колонистима обезбеђивали неопходне потрепштине.</s>
<s>Непријатељство Индијанаца и наставак насељавања</s>
<s>Због учесталих напада Индијанаца почетком 60-их година XIX века саобраћање поштанских кочија се помера на југ дуж реке Норт Плат.</s><s>Индијанци нису благонаклоно гледали на интензивно насељавање белаца који су почели да изловљавају велика крда бизона.</s><s>Споразуми о примирју су склапани, али и кршени са обе стране.</s><s>За то време, у јужном Вајомингу није било већих напада, а открићем злата у Јужном кланцу 1867. у ову област се почињу насељавати колонисти.</s><s>Интензивну колонизацију појачава и откриће великих налазишта угља на југозападу Вајоминга.</s><s>Вероватно највећи подстицај досељавању становништва је био завршетак дела пруге Јунион Пасифик 1868. који је пролазио кроз Вајоминг.</s>
<s>Статус Територије и економски развој</s>
<s>Овај регион је 25. јула 1868. добио статус Територије, са главним градом Шајеном.</s><s>Дана 10. децембра 1869.</s><s>Вајоминг је постао прва држава у свету у којој је женама дато право гласа.</s><s>Зато се Вајоминг назива и Државом једнакости (Equality State).</s><s>Гушењем индијанских побуна и смештањем племена Арапахо и Шошони у резерват Винд Ривер, омогућено је несметано транспортовање стоке преко пашњака Вајоминга.</s><s>Појавили су се и многобројни крадљивци стоке, а власти су биле немоћне да спрече крађе.</s><s>Због тога је у округу Џонсон и избио „сточарски рат“ 1892.</s><s>Ограђивањем поседа, ти проблеми су донекле ублажени.</s><s>Крајем XIX века почиње озбиљнији узгој оваца, али су се узгајивачи говеда побунили.</s><s>Велик број насељеника почео да се исељава из Вајоминга, увидевши да ту нема могућности за обраду мањих парцела земљишта.</s><s>Упркос томе, број становника је константно растао, па је са девет хиљада становника 1870. порастао на више од деведесет хиљада 1890.</s><s>Тај пораст броја становника је утицао на повећање броја школа, да би 1887. био основан и Универзитет Вајоминг.</s>
<s>Државност и напредно законодавство</s>
<s>Вајоминг је постао држава САД 1890. и у складу са прогресивним идејама донет је либерални Устав.</s><s>Керијевим законом из 1894. омогућено је лакше насељавање, подстакнут је развој пољопривреде и предвиђена је заштита вода, као и њихова рационалнија употреба.</s><s>Оснивањем националних паркова заштићена су шумска пространства.</s>
<s>У политици прогресивни покрет је имао велики број присталица.</s><s>Као резултат тога може се издвојити то да је 1924.</s><s>Нели Тејло Рос изабрана за прву жену на функцију гувернера у некој америчкој држави.</s>
<s>Демографија</s>
<s>Становништво
У 2009-ој број становника у Вајомингу је процењен на 544.270, што је представљало повећање од 11.289 људи или 2,07% у односу на претходну годину и повећање од 50.488 људи или 9,28% у односу на број становника утврђен пописом из 2000.</s><s>Вајоминг је изузетно ретко насељен и представља државу САД са најмањим бројем становника, а само Аљаска има мању густину насељености.</s>
<s>Вероисповест</s>
<s>Становници Вајоминга се према вероисповести деле на:
хришћане - 79%
протестанте - 53%
лутеране - 8%
баптисте - 8%
методисте - 6%
презвитеријанце - 4%
следбенике Епископалне цркве - 4%
припаднике других протестантских цркава - 21%
католике - 16%
мормоне - 11%
Јевреје - 0%
остале религије - 1%
нерелигиозне особе - 18%</s>
<s>Привреда</s>
<s>Према извештају Бироа за економске анализе САД, друштвени производ Вајоминга у 2005. години је износио 27,4 милијарде долара.</s><s>У јануару 2010. стопа незапослености је износила 7,6%.</s>
<s>За разлику од других држава САД привреда Вајоминга је углавном заснована на рударству и туризму.</s><s>У 2001. укупан приход од рударства је износио 6,7 милијарди, док је остварени приход од туризма износио 2 милијарде долара.</s><s>Главне туристичке атракције су национални паркови Гранд Титон и Јелоустон.</s><s>Национални парк Јелоустон сваке године посети три милиона људи.</s>
<s>Пољопривреда нема више онакав значај какав је имала раније у Вајомингу, али је она веома битан део привреде ове државе.</s><s>Најважнији пољопривредни производи Вајоминга су: стока (говедина), сено, шећерна репа, жито (пшеница и јечам) и вуна.</s>
<s>Рударство</s>
<s>Најзначајнији минералне сировине које се експлоатишу у Вајомингу су угаљ, земни гас, метан из резервоара угља, сирова нафта, уранијум и трона.</s><s>Производња угља у 2004. износила је 358,8 милиона тона чиме се Вајоминг сврстао на прво место у САД.</s><s>Резерве угља у Вајомингу су 62,3 милијарде тона.</s><s>Највише угља се налази у басенима Паудер Ривер и Зелене реке.</s><s>Вајомингу је 2007. године био други по производњи земног гаса у САД а производња је износила 63,85 билиона кубних метара.</s><s>Производња метана из резервоара угља представља у ствари друкчији начин производње земног гаса.</s><s>Он се углавном производи у басену Паудер Ривер.</s><s>Током 2002. производња овог енергента је износила 9,3 милијарде кубних метара.</s><s>Током 2007. у Вајомингу је произведено 53.400.000 барела сирове нафте и по производњи овог енергента Вајоминг је пети у САД.</s>
<s>Референце</s>
<s>Спољашње везе</s>
<s>Државе САД</s>
|
1613 | https://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%A4%D0%B8%D0%B7%D0%B8%D0%B7%D0%B0%D0%BC | Физизам | <s>Физизам је поетски покрет настао у Нишу 1981. године.</s><s>Покретачи физизма су Стеван Бошњак, Горан Станковић и Зоран Пешић Сигма.</s>
<s>Физизам је поетски покрет велике синтезе Сада, Овде и Јесте, који се обраћа Садашњости као свом једином естетском критеријуму и једином извору истине!</s><s>Физизам чине три целине: Физистички активизам (Борба против светске малограђанштине и атомског рата, као и уједињавање поезије, живота, стварности и истине); Естетика физизма (сврховита); истинологија физизма (Карактерише је тражење истине свим доступним средствима и начинима).</s>
<s>Покрету су се придружили песници Иван Цветановић, Горан Стојановић, Зоран Живковић и други.</s><s>Покрет је био активан осамдесетих и деведесетих година.</s><s>Штампани су фанзини, организовале изложбе (Нови митски предели), изводили перформанси.</s><s>Физизам је временом прешао у другу фазу који су аутори назвали маргинализам.</s>
<s>Објављена дела
Физистички манифест, часопис Збивања, Ниш,29. јануар 1982. и у часопису Градина број 1, Ниш, 1991.</s><s>Скок падобранаца с мотком,(песме), Књижевна омладина Ниша, Ниш, 1983.</s><s>Еп о загађењу габровачке реке, часопис Градина, број 1, Ниш, 1991.
-{HRONIKE О HLOYGEU}-, Самиздат, Ниш, 1991.
-{TERRA MARGINALIS}-, Стубови културе, Београд, 1997.</s>
<s>Критички текстови, реаговања и књига о физизму
Богдан Тирнанић „Одисеја у свемиру: 1982“, НИН, 4. април 1982.</s><s>Драгослава Девић „Један нови изам“, Народне новине, 1. фебруар 1982.</s><s>Бојан Јовановић „Потреба за поезијом“, Књижевна реч, 25. фебруар 1982.</s><s>Зоран Живковић „Рецензија“ за књигу Тера маргиналис
Слободан Владушић „Маргиналац или маргиналиста“, Реч број 46, јун 1998.</s><s>Илија Бакић „Неостварени идеал хуманиста“, Недељни дневник, 20. новембар 1998.</s><s>Срђан В. Тешин „О екологији, Колумбу и Марку Полу“, Књижевне новине, Београд
Зоран Ћирић „Све што сте желели да сазнате о поезији“
Александар Бошковић „Од ратова издавача до ратова звезда“, Омладинске новине
Лука Салапура „Седам година...“, Кровови, Сремски Карловци
Миљурко Вукадиновић „Физичка књига“, монографија поводом 25 година физизма, Зограф, Ниш, 2007.</s>
<s>Спољашње везе</s>
<s>Историја српске књижевности
Култура у Нишу</s>
|
1614 | https://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%A3%D1%81%D0%BD%D0%B8%D0%BA%20%28%D0%BB%D0%B8%D0%BC%D0%B5%D0%BD%D0%B8%20%D0%B4%D1%83%D0%B2%D0%B0%D1%87%D0%BA%D0%B8%20%D0%B8%D0%BD%D1%81%D1%82%D1%80%D1%83%D0%BC%D0%B5%D0%BD%D1%82%D0%B8%29 | Усник (лимени дувачки инструменти) | <s>На лименим дувачким инструментима усник или писак је онај део инструмента на који се ослањају усне свирача.</s><s>Они су конструисани тако да пренесу максимум „информација“ са усана, уста, језика и плућа свирача на ваздушни стуб инструмента.</s><s>Помоћу самог усника се може одсвирати неколико тонова, лошег квалитета.</s><s>Од форме и структуре усника зависи боја звука инструмента.</s><s>Због тога је Рихард Вагнер да би омекшао звук тубе ставио на њу усник рога.</s><s>На инструментима западне класичне традиције, постоји више врста усника.</s><s>Најчешћи је онај који се може срести код класичних лимених дувача и састоји се од кружног отвора који води до главног тела инструмента.</s><s>Усне свирача вибрирају док су притиснуте у отвор и стварају под притиском ваздуха тзв. „опнени језичак“.</s><s>Ово треперење изазива вибрације и ваздушног стуба инструмента.</s><s>Треперење је најјаче управо код усника и код супротног краја цеви, док се према унутрашњости смањује и нестаје око средине.</s><s>На већини лимених дувача, као што су трубе и тромбони, усник је плитак и чашичастог облика, док је код хорне и тубе дубљи и левкаст.</s><s>Од облика усника зависи и тембр инструмента.</s>
<s>Усник се јавља и код неких дрвених дувача, али са сврхом да држи језичак од трске.</s>
<s>Референце</s>
<s>Литература
Ардли Нил.</s><s>Енциклопедија свезнање: „Музика“.</s><s>Књига-комерц: Београд.</s>
<s>Спољашње везе</s>
<s>Музичка терминологија</s>
|
1620 | https://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%A2%D0%B5%D0%BD%D0%B3%D0%B2%D0%B0%D1%80 | Тенгвар | <s>Тенгвар или Тенгуар (Tengwar – слова, јед.</s><s>Tengwa – слово) је вештачко писмо које је измислио енглески писац Џ.</s><s>Р.</s><s>Р.</s><s>Толкин.</s><s>У његовим делима, ово писмо, које је створио Феанор, се користило за записивање више језика у Средњој земљи, укључујући Квенију и Синдарин.</s><s>Али, може се користити и за записивање других језика (тако је већина текстова писаних тенгваром код Толкина на енглеском).</s>
<s>Сугласници
Два основна елемента тенгвар знакова су стабло (telco, мн. telcar) и лук (lúva, мн. lúvar) који се могу комбиновати и чији се број и висина може мењати на више начина.</s><s>Тенгвар чији су стабла и лукови организовани на исти начин представљају одређену групу гласова.</s><s>Telcar одређују како се гласови артикулишу, а lúvar где се унутар уста стварају.</s><s>Тенгвар који се граде на овај начин се називају примарни знакови и груписани су у четири серије (téma, мн. témar) према местима артикулације, које носе имена према првим знаковима у свакој (tincotéma, parmatéma, calmatéma и kwessetéma), а свака серија се дели на шест редова (tyellë, мн. tyeller) према начину артикулације.</s><s>Свака серија почиње основним знаком сачињеним од спуштеног стабла и једноструког лука који може бити отворен и затворен, окренут навише или наниже.</s><s>Ова четири знака представљају безвучне плозиве сваке серије.</s><s>У квенији су то гласови t, p, c (изг. k) и q (изг. kw).</s><s>Гласовне вредности осталих знакова прате следећа правила:</s>
<s>Удвајање лука безвучне сугласнике претвара у звучне.</s><s>Подизање стабла изнад лука претвара глас у одговарајући фрикатив.</s><s>Скраћивање лука претвара глас у одговарајући назал (иако у већини облика, тенгвар са кратким стаблом и једноструким луком не представља безвучне сугласничке назале, већ неку врсту полуназалних самогласника).</s>
<s>Према овоме, за другу серију (parmatéma) у синдарину, редослед је следећи:</s>
<s>Основни глас је p
Удвајањем лука, настаје његов звучни парb (у квенији mp)
Подизањем стабла, настаје његов одговарајући фрикатив f
Удвајањем лука и подизањем стабла, настаје v, звучни пар од фрикатива f (у квенији mp)
Скраћењем стабла настаје одговарајући назал m
Скраћењем стабла и удвајањем лука настаје w</s>
<s>Осим примарних знакова постоје и секундарни знакови који нису грађени од лукова и стабала, а њихова гласовна вредност се често врло разликује од језика до језика.</s>
<s>Имена тенгвар (види слику Упоредна табела) су устаљена и потичу из квеније и таква се користе и у другим језицима.</s>
<s>Самогласници
Постоји два облика приказивања самогласника.</s><s>Први, и старији, је такозвани техтар облик (tehta, мн. tehtar), који се заснива на идеји да самогласници нису засебни гласови, већ да они само дају другачије „боје“ сугласницима.</s><s>Сходно томе, они се пишу над или под тенгвар знацима, и то на претходном сугласнику (у квенији) или на следећем (остали језици).</s><s>Други облик, често зван и потпуни, додељује и самогласницима посебне знакове (први облик који се овако писао је Облик Белеријанда).</s>
<s>Осим самогласничких техтар, постоје и разни други за означавање назала, удвајање сугласника и др.</s>
<s>Облици тенгвар</s>
<s>Квенија (Quenya)
Квенија је језик Виловњака који су прешли из Средње земље у Валинор.</s><s>Он је крајем Трећег Раздобља (период дешавања Хобита и Господара прстенова) био језик који је мало њих знало, а још мање користило.</s><s>Постао је језик предања, а само су краљевске титуле верних краљева и краљица Нуменора биле на квенији, а након пада Нуменора овај обичај је напуштен, и тек је Арагорн II ступио на престо Гондора под квенијским именом Elessar Telcontar.</s>
<s>Следећа табела представља гласовне вредности тенгвар у квенији:</s>
<s>þ – th као у енг. thin
χ – меко h</s>
<s>[1] тенгва órë се користи за глас r пред сугласницима и на крају речи
[2] тенгва anna нема посебно значење, већ је представљала глас у када се на њу напишу две хоризонталне тачке, техта за глас y (одатле и име у-носач)
[3] тенгва rómen се користи за глас r пред самогласницима
[4] тенгвар yanta и úrë се користе само као делови дифтонга ai, ei, oi, ui и aw [au], ew [eu], iw [iu] и ow [ou]
[5] тенгвар silmë и silmë nuquerna, као и essë и essë nuquerna имају исту гласовну вредност, с тим што се ове друге користе када над њима треба писати техтар
[6] hwesta sindarinwa иако стандардни део сета тенгвар, нема гласовну вредност, нити се користи у квенији</s>
<s>Ознака < значи настало од и представља гласовну промену која се десила врло рано у историји квеније и самим тим се почетне гласовне вредности не користе.</s><s>Гласови којима претходи или следи цртица (-) представљају гласове који се пишу само на крају или почетку речи, респективно, осим тенгвар yanta и úrë (види напомену [4]).</s>
<s>Тенвар formen, hyarmen, rómen и númen се користе за означавање страна света на мапама (чак и у језицима где се стране света зову другачије).</s>
<s>Техтар у квенији се пишу над тенгвар и то над претходним сугласником.</s><s>Ако реч почиње на самогласник, када самогласник сам стоји или постоји више самогласника један до другог, тако да нема претходног сугласника да се на њему напише техта, у ту сврху се тада користе носачи, и то кратки за кратке самогласнике и дуги за дуге.</s>
<s>(тенгва malta је овде само да покаже писање техте над или под тенгвом)</s>
<s>Дуги самогласници се могу писати на више начина:
Удвајањем техте над тенгвом (могуће само за е, о и u техте)
Писањем два мала носача са по једном техтом на сваком
Писањем техте над дугим носачем</s>
<s>Техтар за мењање гласовне вредности сугласника има неколико:</s>
<s>На основу расположивих текстова на квенији који су писани тенгваром, пунктација је следећа:</s>
<s>Према свим овде наведеним правилима, ево примера реченице на квенији записане тенваром (речи Елендила када је ступио на обале Средње земље, а које је Арагорн II поновио када је крунисан за краља Гондора):</s>
<s>Синдарин (Sindarin)
Синдарин је језик Сивих Виловњака (Синдара), оних који су остали у Средњој земљи и нису отишли у Валинор.</s><s>То је језик који су говорили сви Виловњаци крајем Трећег Раздобља (период дешавања Хобита и Господара прстенова).</s><s>У Господару Прстенова се о њему говори као о Вилин-језику или Виловњачком језику.</s><s>Само име синдарин (Sindarin) је квенијско и буквално значи сиво-виловњачки.</s><s>Какав је био назив језика у њему самом, није сигурно, али је вероватно био зван просто Edhellen, Виловњачки.</s><s>Толкин га је створио по узору на велшки и келтски, јер је и Синдаре осмислио са елементима келтске културе.</s><s>Синдарин се записивао тенгваром, као и остали виловњачки језици, и то тенгвар-техтар системом, али, чешћи начин је био тзв. потпуни облик, облик где су се и самогласници писали посебним словима, а не техтар знацима.</s>
<s>Тенгвар - Техтар систем
У овом систему, тенгвар су имали следеће гласовне вредности:</s>
<s>[1] ð = th у енг. that
[2] f се на крају речи пише као v
[3] тенгвар anna и yanta се користе само као делови дифтонга ai, ei, oi, ui и aw [au], ew [eu], iw [iu] и ow [ou].</s><s>Ако yanta стоји самостално, на почетку реченице, онда има гласовну вредност у- (j-).</s>
<s>Тенгвар órë и rómen се користе на исти начин као и у квенији</s>
<s>Техтар у синдарину се пишу над следећим сугласником.</s><s>Ако се реч завршава на самогласник, када самогласник сам стоји или постоји више самогласника један до другог, уместо тенгве се користе носачи, и то кратки за кратке самогласнике и дуги за дуге.</s>
<s>Дуги самогласници се пишу на исти начин као и у квенији, с тим што у синдарину постоји осим кратког у (које се изговара као француско u или немачко ü, за разлику од квенијског у које се изговара као наше ј) и дуго у.</s>
<s>Као и у квенији и овде постоје техтар за мењање гласовне вредности сугласника:</s>
<s>Пунктација у синдарину је нешто различита од оне у квенији (ускличник и упитник су исти):</s>
<s>Према овде наведеним правилима, ево синдаринске песме A Elbereth Gilthoniel (Господар прстенова I/Књига II/Гл.</s><s>1) написане тенгвар–техтар системом:</s>
<s>Облик Белеријанда</s>
<s>Облик Белеријанда је потпуни облик, односно, сваки глас има посебну тенгву, чак и самогласници:</s>
<s>Код тенгвар са [?] није сигурно да ли су се користили у Облику Белеријанда.</s><s>Осим ових стандардних тенгвар, користили су се још и:</s>
<s>Дуги носач се користи за почетно i-, као у Iorhael, што одговара нашем ј-.</s>
<s>За дуге самогласнике се користи знак andaith (дуги знак) који изгледа као е-техта у квенији и који се пише изнад самогласника.</s><s>Дупли сугласници се пишу са два иста сугласника један за другим, осим у случају nn и mm, где се користе засебни тенгвар.</s><s>За мењање гласовних вредности тенгвар, користе се следећи знаци:</s>
<s>У Облику Белеријанда постоји неколико дифтонга (ai, ui, ei ; ae, oe ; aw [au]):</s>
<s>Пунктација коју је Толкин користио у Облику Белеријанда се донекле разликује од оне у тенгвар-техтар систему синдарина (упитник и ускличник су и даље исти):</s>
<s>Ево и примера, иста песма (A Elbereth Gilthoniel) као и код тенгвар-техтар система, написана Обликом Белеријанда:</s>
<s>Облик Гондора</s>
<s>Облик Гондора је начин писања синдарина кориштен у касном Трећем Раздобљу у Гондору, а касније и у Обновљеном краљевству.</s><s>Овај облик се може срести у Првој верзији Краљевог Писма у књизи Историја Средње земље: Поражени Саурон (The History of Middle Earth: Sauron Defeated), што је уједно и најдужи пример текста на синдарину који се среће код Толкина.</s><s>Сличан је тенгвар-техтар систему синдарина, али има и неке одлике преузете из адунајског језика (коришћење quessetéme уместо calmatéme) (види Нуменијски облик).</s><s>Техтар се пишу изнад следећег сугласника, јер се у синдарину речи углавном завршавају на сугласник.</s>
<s>Када члан испред речи мења следећи сугласник (као што је пример код i-Varanduiniant од Baranduin у примеру) цео склоп се пише као једна реч иако је Толкин раздвајао члан и реч цртицом у латиничном запису.</s><s>За самогласник y (немачко ü) се користе две натписане тачке (тзв. amatixi) над сугласником.</s><s>Цртица или тилда која означава назализацију сугласника d, t и g (као у већ наведеној речи i-Varanduiniant), користи се и изнад слова n, а вероватно и m, за удвајање тих сугласника.</s><s>Осим ове техте, користи се и потписана или уписана тилда или црта за удвајање других сугласника, као и w-тилда (као у речи edwen).</s><s>И у овом облику постоји тенгва за mh, које је до краја Трећег Раздобља постало v, али се и даље на том месту користила ова тенгва.</s>
<s>Прва верзија Краљевог писма</s>
<s>Облик Арнора
Облик Арнора је начин писања синдарина који су користили Дунедаини Севера и који су они донелу у Гондор након што је Арагорн постао краљ.</s><s>Изведен је из Облика Белеријанда, али је као и Облик Гондора задржао неке одлике адунајског система.</s><s>Правила писања су иста као и за Облик Белеријанда, осим код тенгвар númen и malta које се користе за n и m, као у квенији, а órë је измењиво са rómen(одн. нема никаквих правила када се које користи).</s><s>Овим обликом је написана Друга верзија Краљевог Писма (The History of Middle Earth: Sauron Defeated).</s>
<s>Осим ових стандардних тенгвар, користили су се још и (као у Облик Белеријанда):</s>
<s>Друга верзија Краљевог Писма (донекле другачија од претходне верзије)</s>
<s>Вестрон (Westron)
Вестрон () је језик којим говоре сви ликови у Господару прстенова и којим је написан и оригинал Црвене Књиге Западних Страна.</s><s>Тај језик је био зван Adûni, што је Толкин превео на енглески као Westron (што би се на српски могло превести са Западњачки, од west [adûn]→ запад).</s>
<s>Мало знамо о вестрону јер га је Толкин свуда представљао енглеским.</s><s>Неколико речи се могу наћи у Додатку Ф у Господару прстенова и нешто више у Историја Средње земље: Народи Средње земље (The History of Middle-earth: The Peoples of Middle-earth).</s><s>Толкин је чак преводио и имена хобита.</s><s>Није било хобита који су се звали Фродо, Сем, Пипин или Весели.</s><s>Њихова права имена су била Maura, Ban, Razar и Kali.</s><s>Сама реч хобит је превод 'праве' речи из Трећег Раздобља kuduk (која је настала од архаичног kûd-dûkan, па је тако и Толкиен развио реч hobbit од архаичног (староенглеског) hol-bytla, становник рупа).</s><s>Овај језик се говорио (са различитим дијалекатским облицима) од Мора до земље Рун и од Сивих планина до Харада.</s><s>У Гондору је дијалекат био препун архаичних речи, као и очуваних адунајских и разних виловњачких речи, док је окружни био простији и донекле граматички другачији.</s>
<s>Нуменијски облик (тенгвар-техтар)</s>
<s>Гласови вестрона боље одговарају фонетским положајима у табели, чак више него што је то случај са виловњачким језицима.</s><s>У овом случају је quessetéma преузела функцију calmatéme, а сама calmatéma је кориштена за палатализоване гласове.</s><s>У именима тенгвар, слово о је кориштено за имена денталних гласова, и лабијалних, е палаталних и а алвеоларних.</s><s>Из овога је очигледно да је глас о сматран предњим, а задњим, а е и и средњим.</s>
<s>Самогласнички техтар су се писали над претходним сугласником (као у квенији), јер су се речи у вестрону углавном завршавале на самогласник.</s>
<s>У следећој табели гласовна вредност је дата подебљаним словима, а имена тенгвар се налазе у загради и писана су курзивом:</s>
<s>[1] тенгва ar се користи за глас r пред сугласницима и на крају речи, a aro се користи за глас r пред самогласницима.
[2] Вероватно означава глотални плозив (никад потврђен у вестрону), или, можда, испуштен самогласник (као апостроф).
[3] тенгвар so и os су измењиви и имају исту гласовну вредност.
[4] тенгвар azo и oza су измењиви и имају исту гласовну вредност.
[5] тенгвар ai и au се користе само у дифтонзима, као што им и имена говоре.</s>
<s>Не постоји ни један текст писан овим обликом код Толкина, осим оних који се могу наћи на насловним странама (код енглеских издања, док код српских издања се најчешће срећу на првих неколико страна) Господара прстенова, Силмарилиона и књига из серије Историја Средње земље.</s><s>Они су писани тенгваром, али на енглеском језику.</s><s>На основу предочених правила, овде је дато неколико имена како су их користили хобити:</s>
<s>Северни нуменијски облик (потпуни облик)
Овај облик је северна варијанта система кориштеног за вестрон.</s><s>Сви примери који постоје су на енглеском језику, али су писани тенгваром, и то су једна од верзија Краљевог Писма и одломци из Књиге Мазарбула.</s>
<s>Главна разлика у односу на остале 'потпуне' облике је та да гласовне вредности слова одговарају онима у нуменијском облику, а не синдарину.</s><s>Тако се за глас а користи тенгва (квенијског имена) vilya, а не посебна тенгва као у облику Белеријанда.</s><s>Толкин је користио и потписану тачку испод тенгве да прикаже неме гласове енглеског језика (као е у the), што је вероватно надомештало недостатак тенгве за ‛а из нуменијског облика.</s>
<s>У Краљевом Писму писаном овим системом, постоји разлика у гласу r писаним са ar или aro, и иста је као код квенијских órë и rómen.</s><s>Тенгва au се користи за полусугласничко w, а wí има вердност u. Сугласничко у (ј) се пише помоћу дугог носача.</s><s>Али, у Књизи Мазарбула, aro има вредност w, као остатак из адунајског облика.</s>
<s>Дифтонзи се пишу помоћу техтар amatixi (натписана двотачка) и w-тилде.</s><s>Занимљиво је да се поред дугих (удвојених) сугласника, и дуги самогласници пишу са потписаном цртом или тилдом.</s>
<s>Дуги носач је кориштен за у- (ј-), а кратки за и.</s>
<s>Ево и имена која су дата као пример у нуменијском облику, написаних северним нуменијским обликом:</s>
<s>Упоредна табела за све облике квеније, синдарина и вестрона</s>
<s>Тенгвар за српски језик
NB: пошто не постоји посебно стандардизовани систем писања српског језика тенгваром, овде дат систем је једна могућа варијанта изведена на основу фонетске структуре писма</s>
<s>[1] Тенгва órë се користи пред сугласницима и на крају речи (одн. у позицијама када је р носилац слога: између два сугласника (прст, крв, трчати); на почетку речи пред сугласником (рт, рђати); иза самогласника у сложеницама (зарђати, порвати)).</s><s>Користи се и испред самогласника о које је постало од л (отро, застро, гроце). rómen пред самогласницима, осим у већ наведеном случају за о (пред свим осталим о се користи).
[2] Ова тенгва се може користити за писање н испред к и г јер у тој позицији прелази из алвеоларног у задњонепчани назал.
[3] Тенгве silmë и silmë nuquerna, као и essë и essë nuquerna су међусобно измењиве, у зависности да ли се над њима пише техта или не.</s>
<s>За слова ћ, ђ и ц, могу се користити следеће тенгве:</s>
<s>Самогласнички техтар знаци се могу писати на два начина: или (као у квенији) над претходним самогласникаом или (као у синдарину) над следећом тенгвом.</s><s>Дуги самогласници се у српском језику не разликују у писању од кратких, тако да се сви самогласници пишу једнако.</s>
<s>Осим самогласничких, могу се мењати и техте за мењање вредности сугласника, и то потписана тилда или линија за удвајање сугласника (као што је глас ј у супрелативима придева на ј - најјачи, најјаснији...; или двоструких слова у страним речима и из њих изведеним сложеницама).</s>
<s>Према свим овде наведеним правилима, ево примера првог члана Универзалне декларације о правима човека на српском написаног тенгваром:</s>
<s>Појединачна слова</s>
<s>Tinco (кв. метал) је прво слово вештачког тенгвар писма и прво слово серије tincotéma.</s><s>Оно има гласовну вредност t (т) у свим језицима у којима се користи.</s><s>У нуменијском облику вестрона, такође има вредност t, али му је име tó.</s><s>Бројчана вредност слова је 1.</s>
<s>Parma (кв. књига) је друго слово вештачког тенгвар писма и прво је слово серије parmatéma.</s><s>Оно има гласовну вредност p (п) у свим језицима у којима се користи.</s><s>У нуменијском облику вестрона, такође има вредност p, али му је име pí.</s><s>Бројчана вредност слова је 2.</s>
<s>Calma (кв. лампа) је треће слово вештачког тенгвар писма и прво је слово серије calmatéma.</s><s>Оно има гласовну вредност c (изговара се k, ћир. к) у квенији и Облику Белеријанда синдарина (у стандардном, потпуном облику синдарина има вредност ch, односно ч), а у Облику Арнора и Гондора се не користи.</s><s>У нуменијском облику вестрона има вредност ch (IPA ʧ, ћир. ч), и име му је ché (че).</s><s>Бројчана вредност слова је 3.</s>
<s>Спољашње везе</s>
<s>Windows исписивачи
Исписивачи за тенгвар који користе већину фонтова који се могу наћи на Интернету, укључујући и овде коришћен Tengwar Annatar:
Yet Another Tengwar Tool – исписивач чешког аутора (на страници се могу наћи и одговарајући фонтови)
Middle Earth Writer – исписивач домаћег аутора</s>
<s>НАСТАВАК СЛЕДИ
Напомена - за тенгвар коришћен фонт Tengwar Annatar аутора Johana Wingea, copyright © 2004
Disclaimer - for tengwar used font Tengwar Annatar by Johan Winge, copyright © 2004</s>
<s>Писма
Вештачка писма</s>
|
1628 | https://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%A2%D0%BE%D0%BD | Тон | <s>У музици реч тон означава звук, који је одређен својом фреквенцијом, амплитудом, трајањем и бојом.</s><s>Тон се може записати на за њега тачно одређено место у нотном систему.</s>
<s>Фреквенције
Људско ухо је у просеку способно да чује звукове у распону 20 до 20,000 -{Hz}- док се у музици најчешће користе тонови са основом 30 - 8000 -{Hz}-, што оставља простора за преко сто општекоришћених тонова у класичној теорији музике.</s><s>Конвенција је да се ови тонови деле у октаве, од којих свака садржи по 12, за чије се именовање користи седам имена: „до, ре, ми, фа, сол, ла, си“ (у романским земљама и у Русији), „-{C, D, E, F, G, A, H}-“ (код нас и у земљама с немачким културним утицајем) и „-{C, D, E, F, G, A, B}-“ (у енглеском говорном подручју).</s><s>У даљем тексту биће коришћен низ ознака уобичајен код нас.</s>
<s>Повишени и снижени тонови
Свако од ових имена је додељено егзактном тону у октави.</s><s>Тиме је већ покривено седам од дванест тонова које садржи једна октава.</s><s>Остали тонови се могу означити на више начина, назначавањем да је неки од претходно наведених тонова виши или нижи за пола тона (користи се израз полустепен) него што то његово име назначава.</s><s>У пракси се користе краћи термини: „снижен” или „повишен” тон.</s><s>Снижени тон се обележава стављањем такозване снизилице („бе”, ♭) испред њега.</s><s>Повишени тон се на исти начин обележава такозваном повисилицом („крст”, ♯).</s><s>Повишење односно снижење тона зове се хроматска промена или хроматизација.</s>
<s>Имена тонова у абецедном запису се приликом снижавања или повишавања такође мењају.</s><s>Повисилица се означава суфиксом -{-is}- а снизилица суфиксом -{-es}-, са изузетком сниженог тона -{H}-, који се равноправно може назвати -{Hes}- ili -{Be}- и тонова -{E}- и -{A}- којима се при снижавању додаје само -{-s}- уместо -{-es}-.</s>
<s>Поред једноструке повисилице и снизилице постоје и двострука снизилица (𝄫) и двострука повисилица (×), који означавају сниженост односно повишеност тона за два полустепена = цео степен.</s><s>Абецедним именима се и случају дуплог снижавања додаје суфикс -{-eses}- односно -{-ses}- а при дуплом повишавању -{-isis}- без изузетака.</s><s>Ако се неки тон повишава за три полустепена, испред њега стоје прво обична па двострука повисилица, док се, на пример, при снижавању за четири полустепена испред тона стављају две двоструке снизилице итд.</s>
<s>Резултат овако широког спектра обележавања је такође могућност да се исти тон запише на више различитих начина.</s>
<s>Октаве
Тонови циклично понављају по октавама, тј: (једна октава) до, ре, ми, фа, сол, ла, си, (следећа октава) до, ре, ми, фа, сол, ла, си, итд.</s><s>У класичној теорији музике се разматра девет октава, чији се тонови обележавају на следећи начин:</s>
<s>Субконтра октава: 2-{C}-, 2-{D}-, 2-{E}-, 2-{F}-, 2-{G}-, 2-{A}-, 2-{H}-</s>
<s>Контра октава: 1-{C}-, 1-{D}-, 1-{E}-, 1-{F}-, 1-{G}-, 1-{A}-, 1-{H}-</s>
<s>Велика октава: -{C, D, E, F, G, A, H}-</s>
<s>Мала октава: -{c, d, e, f, g, a, h}-</s>
<s>Прва октава: -{c}-1, -{d}-1,-{e}-1,-{f}-1,-{g}-1,-{a}-1,-{h}-1</s>
<s>Друга октава: -{c}-2, -{d}-2,-{e}-2,-{f}-2,-{g}-2,-{a}-2,-{h}-2</s>
<s>Трећа октава: -{c}-3, -{d}-3,-{e}-3,-{f}-3,-{g}-3,-{a}-3,-{h}-3</s>
<s>Четврта октава: -{c}-4, -{d}-4,-{e}-4,-{f}-4,-{g}-4,-{a}-4,-{h}-4</s>
<s>Пета октава: -{c}-5, -{d}-5,-{e}-5,-{f}-5,-{g}-5,-{a}-5,-{h}-5</s>
<s>Референца за одређивање тачне фреквенције ових тонова је тон -{a}-1 чија је фреквенција 440-{Hz}-.</s><s>Коефицијент којим се ова фреквенција дели при снижавању односно множи при повишавању за један полустепен је , што значи да ће након сваких 12 полустепена фреквенција добијеног тона бити два пута мања (приликом снижавања) односно два пута већа (приликом повишавања).</s>
<s>На пример пошто је фреквенција тона -{a}-1 440-{Hz}-, фреквенција тона -{a}- ће бити 220-{Hz}-, а фреквенција тона -{a}-3 1760-{Hz}-.</s>
<s>Види: Табела фреквенција тонова.</s>
<s>Амплитуда
Регулисање амплитуде тона у смислу одређивања јачине неког тона се у музици назива још и динамика.</s><s>У музици не постоји егзактан систем по коме неки знак значи тачно одређену јачину звука, већ јачину одређују сам свирач или диригент (у оркестрима и хоровима) или оба фактора, према властитом осећају и контексту музичког дела које изводе.</s><s>У класичној теорији музике се срећу следеће ознаке за јачину тона.</s>
<s>Трајање
Трајање тона зависи од два фактора: (1) темпо; (2) релативна дужина трајања тона.</s><s>Наиме, темпо назначава колико једна одређена релативна јединица такта треба да траје, у секундама.</s><s>Зарад што прецизнијег одређивања темпа најчешће се користи метроном.</s>
<s>Однос релативне дужина трајања тона и јединице мере такта се понаша као коефицијент пред временским трајањем једне јединице такта и одређује колико заправо траје тон.</s><s>Ова дужина трајања тона се бележи додавањем одговарајуће ознаке на „главу“ тона која означава његову висину.</s><s>У класичној теорији музике се разликује девет основних дужина трајања тона.</s>
<s>Дописивањем тачке иза главе тона се означава да тон треба да буде упола дужи него што је био пре стављања тачке.</s><s>Уколико се након тачке допише још једна тачка, тон се продужава за онолико колико му је претходно последња тачка продужила трајање.</s><s>Примери:</s>
<s>Боја
Боја тона зависи од медијума који га производи, а то то је пре свега одређено аликвотним тоновима инструмента, синтетичког или реалног, или гласа певача који је извео тон.</s>
<s>Литература
[[теорија музике|Основна теорија музике]], Марко Тајчевић, 1997, pp.</s><s>7 — 11, 65 — 68, 71 — 73</s>
<s>Види још
Тонски систем
Продужење трајања тона
Енхармонски тонови
Нотна вредност</s>
<s>Спољашње везе</s>
<s>Музичка терминологија
Акустика</s>
|
1629 | https://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%97%D0%B2%D1%83%D0%BA | Звук | <s>Звук је механички талас фреквенција од 20 -{Hz}- до 20 -{kHz}-, то јест у распону у којем га чује људско уво.</s><s>Звук фреквенције ниже од 20 -{Hz}- назива се инфразвуком, звук фреквенције више од 20 -{kHz}- ултразвуком, а ако је фреквенција виша од 1 -{GHz}-, хиперзвуком.</s><s>Звук настаје више или мање периодичним осциловањем извора звука који у непосредној околини мења притисак средства (медијума), поремећај притиска преноси се на суседне честице медијума и тако се шири у облику углавном лонгитудиналних таласа у гасовима и течностима и лонгитудиналних и трансверзалних таласа у чврстим телима.</s><s>Брзина звука углавном зависи од густине и еластичних сила у чврстим и течним срединама, а у гасовима од густине, температуре и притиска.</s><s>Осим у уобичајеним мерним јединицама брзине (-{m/s}-, -{km/h}-), мери се и ненормираном јединицом мах (Махов број).</s><s>Када авион досегне брзину звука (око 343 -{m/s}-), притисак се непосредно пред авионом поремети, отпор знатно порасте, па настају ударни таласи, које посматрачи на тлу доживљавају као прасак (такозвано пробијање звучнога зида).</s>
<s>Звук се шири без преноса масе, али се звуком преносе импулс силе и енергија.</s><s>У вези с тим, дефинишу се јачина, ниво јачине, гласноћа и ниво гласноће звука (акустика).</s><s>Као и код осталих врста таласа, и у ширењу звука очитују се појаве својствене сваком таласном кретању, као што су апсорпција, Доплеров учинак, интерференција таласа, лом (рефракција), одбијање (рефлексија), огиб (дифракција).</s>
<s>У музици, звук се разликује од тона у ужем смислу речи и од шума по односима парцијалних тонова или парцијала.</s><s>Парцијали тона максимално су хармонични, док су парцијали звука тек деломично хармонични (више је нехармоничних горњих парцијалних тонова него код звука), а код шума су односи парцијала потпуно нехармонични.</s><s>Основна обилежја звука (висина, јачина, трајање и боја) истозначна су с основним обилежјима тона, само их је теже прецизно одредити него за тон.</s><s>Појам звук користи се у музици, понајприје у свакодневној употреби, и као синоним за појединачна и скупна обилежја звука (на пример боју звука) или осетни утисак звука неких музичких инструмената или ансамбала (на примјер звук оргуља, звук збора).</s>
<s>Звук се шири због еластичне везе међу молекулима средства.</s><s>У гасовима и течностима таласи звука су искључиво лонгитудинални (то јест шире се у истом правцу у којем се крећу честице медијума при осциловању), док у чврстим телима таласи могу бити такође трансверзални, то јест честице медијума могу осциловати и усправно на правац ширења таласа.</s><s>Звук се не може ширити кроз вакуум.</s><s>Извор звука је увек механичко осциловање неког тела.</s><s>Кад се удари о неки предмет, на пример тргне напета жица, чује се звук, а тај осећај звука престаје чим се спречи осциловање тела.</s><s>Енергија звука шири се неким средством (медијумом) у облику механичког таласа.</s><s>То средство је обично ваздух, а може бити и текуће или еластично чврсто тело.</s><s>Без средства у којем се шире механички таласи не може се чути звук.</s><s>Према правилности осциловања разликују се тон, шум и бука.</s><s>Тон је звук који се састоји од хармонијских осцилација, док су шум и бука смеса осцилација различитих фреквенција и амплитуда.</s>
<s>Својства
Звучни талас се кроз различите медијуме креће различитим брзинама.</s><s>У ваздуху, тај се талас, креће брзином од приближно 343 -{m/s}-, у води се креће приближном брзином од 1 500 -{m/s}-, а у гвозденој жици око 5 000 -{m/s}-.</s><s>Што је материјал гушћи, то се звук кроз њега преноси дуже и брже.</s><s>Звук је одређен, као и остали таласи, са две физичке величине, фреквенцијом и таласном дужином.</s><s>Број осцилација које материјал чини у једној секунди се назива фреквенција, ознака је -{f}-, а мерна јединица -{Hz}- (Херц).</s><s>Нормално људско уво може да чује звукове на фреквенцијама од 16 -{Hz}- до 20 000 -{Hz}-.</s><s>Све звучне фреквенције испод 16 -{Hz}- се називају инфразвуковима или подзвуковима, а звукове фреквенције више од 20 000 -{Hz}- се називају ултразвуковима или надзвуковима; они се користе у техници и медицини.</s><s>Таласна дужина, с друге стране, је размак између два суседна највећа згушњења, као и између два суседна разређења, медијума кроз коју се талас шири.</s><s>У основи звукове можемо поделити на две групе: шумове и тонове.</s><s>Шум је звук који настаје неправилним осциловањем звучног извора при чему се фреквенција стално мјења, док тон настаје правилним осциловањем звучног извора и фреквенција је стална.</s>
<s>Извори звука
Извори звука су физичка тела која осцилују фреквенцијом од 16 до 20 000 -{Hz}- у неком еластичном средству, на пример напета струна или музичка виљушка у ваздуху.</s><s>Најједноставнији је облик осциловања извора звука хармоничко осциловање.</s><s>Оно ствара хармоничке таласе.</s><s>Чисти тон настаје ако се фреквенција осциловања не мења.</s><s>Сложени тонови садрже више фреквенција.</s><s>По Фуријеовој теореми сложени тон може се приказати као збир синусних осцилација са основном фреквенцијом ν0 и вишим хармоницима фреквенције -{n · ν0, (n = 1, 2, 3, ...)}-.</s><s>Шум је последица потпуно неправилног осциловања.</s><s>Таласи настали осциловањем извора фреквенцијом већом од 20 -{kHz}- описују се као ултразвук (могу их чути неке животиње, на пример пси и шишмиши), а фреквенцијом мањом од 16 -{Hz}- као инфразвук (могу их чути на пример патке и слонови).</s>
<s>Брзина звука</s>
<s>Брзина звука зависи од карактеристика флуида и може се израчунати по релацији:</s>
<s>где је:
pа – атмосферски притисак,
- густина ваздуха и
= 1,4.</s>
<s>Звук се у ваздуху простире као лонгитудинални талас брзином од c = 344 m/s на температури од 20°C при нормалним атмосферским условима.</s><s>Брзина звука у ваздуху зависи од температуре ваздуха и може се исказати релацијом:</s>
<s>где је:
c – брзина звука на температури у [m/s],
c0 = 330 m/s – брзина звука на = 0 °C и
– температура ваздуха у [ °C].</s>
<s>Брзине звука у неким другим срединама дате су таблици:Т.1: Брзина простирања звукаWolfgang Фасолд – „Бау- унд Раумакустик“.</s>
<s>Под дејством звука честице ваздуха осцилују око свог равнотежног положаја стварајући час на једну, час на другу страну надпритисак у односу на свој равнотежни положај при атмосферском притиску (сл.1).</s><s>Промене атмосферског притиска изазване звуком називају се звучни притисак.</s><s>Ове промене су у односу на атмосферски притисак мале.</s>
<s>Појаву осцилација честица ваздуха, дакле звук, могуће је пратити као промене притиска п односно промене густине ваздуха па је преко ове две физичке величине могуће описати звук и њих користити за проучавања у области акустике.</s><s>На сл.2 приказане су промене притиска при најједноставнијем облику осцилација.</s><s>Са друге стране честицу која осцилује могу да описују и друге физичке величине карактеристичне за осцилаторно кретање: померај честице (удаљење од равнотежног положаја ξ [m]), брзина осциловања честице в [m/s] или пак убрзање честице а [m/s²].</s><s>Све ове наведене физичке величине су физичке величине I реда.</s>
<s>Поред њих за проучавање се користе и физичке величине II реда (сразмерне снази): звучна снага PA [W], звучна енергија E [J], густина звучне енергије w [Ј/m³] и интензитет звука I [W/m²].</s>
<s>За проучавања у акустици најчешће се користи (звучни) притисак p.</s>
<s>Сматра се да је просечна вредност најнижег звучног притиска који човек може да чује:</s>
<s>p = 2*10-5 Pa = 20 Pa</s>
<s>Ова вредност се назива праг чујности.</s>
<s>Прецизности ради, а пошто се ради о променљивој физичкој величини (осцилацијама или таласу) горе дата вредност звучног притиска на прагу чујности је ефективна вредност звучног притиска.</s>
<s>Звучни притисци величине 100 Па изазивају бол у човечијем слушном систему па се те вредности описују као граница бола.</s>
<s>Као нормални атмосферски притисак пА може се узети притисак:</s>
<s>пА = 1000 hPa (1000 mbar),</s>
<s>па произилази да је звучни притисак на прагу чујности 5*109 пута мањи од атмосферског притиска.</s>
<s>Јачина звука зависи од амплитуде осцилација.</s>
<s>Висину звука одређује фреквенција осцилација.</s><s>Боја је одређена садржајем компоненти.</s>
<s>Свака периодично или непериодична променљива величина може се, под одређеним условима, Фуријеовом анализом и Фуријеовом трансформацијом разложити на низ простопериодичних компоненти.</s><s>Ове компоненте имају фреквенцију која је целобројни умножак основне фреквенције, а њихове амплитуде представљају опадајући низ што даје изузетне могућности за даље проучавање било каквог сложеног звука.</s>
<s>Ако се звук састоји од само једне простопериодичне компоненте кажемо да се ради о чистом тону или једноставно тону.</s>
<s>Човеков слушни систем различито је осетљив за различите фреквенције.</s><s>Горенаведени праг чујности односи се на тон фреквенције 1000 Hz.</s><s>Некако, за ту компоненту људско ухо и најосетљивије.</s><s>За ниже, али и више тонове људско ухо није тако осетљиво па ће се објективно осцилација исте амплитуде чути слабије.</s><s>На видеу 1 и видеу 2 прикани су упоредни примери за 1 -{kHz}- и 315 Hz једнаких амплитуда.</s><s>На сл.3 су приказане познате Вебер-Флечерове криве које показују у којој мери се субјективни осећај јачине звука разликује од његове објективне јачине.</s>
<s>Из практичних разлога у акустици је у употреби логаритамска јединица јачине звука изражена у децибелима [dB].</s>
<s>Поред великог фреквенцијског опсега од скоро 10 октава специфичност у акустици је и велики динамички опсег при чему је однос снаге најмањег и највећег сигнала чак 1014 (однос звучног притиска 107).</s><s>Оно што је важно имати у виду да је анализом појаве често потребно водити рачуна истовремено и о сасвим слабом и о врло јаком звуку који могу да се разликују управо за вредност динамичког опсега.</s><s>Проблеми великог динамичког опсега ефикасно се превазилазе увођењем логаритамске јединице децибел, па се уместо звучног притиска у паскалима дефинише ниво звука Л у дБ преко релације:</s>
<s>где је:п – звучни притисак о коме је реч, ап0 – референтни звучни притисак п0 = 2*10-5 Па.</s>
<s>Интензитет звука</s>
<s>Интензитет звука у правцу простирања звучног таласа дефинише се као количник звучне енергије ΔЕ која у времену Δт прође кроз површину ΔС нормалну на правац простирања:</s>
<s>Ниво звука изражен преко интензитета звука дат је релацијом:</s>
<s>где је:
I – интензитет о коме је реч, а
I0 – референтни интензитет I0 = 1*10−12 W/m².</s>
<s>Јачина звука (ознака -{I}-) је физичка мерна величина која описује енергију звучног таласа у временском раздобљу (интервалу) кроз површину окомиту на смер ширења таласа.</s><s>Мерна је јединица ват по квадратном метру (-{W/m²}-).</s>
<s>Праг чујности је најмања јачина звука коју људско уво може чути:</s>
<s></s>
<s>Ниво јачине звука (ознака -{L}-) је мерна величина прилагођена осетљивости људскога ува, десетероструки логаритам односа јачине некога звука и прага чујности, односно:</s>
<s></s>
<s>где је:
-{I}- - ниво јачине звука;
-{I}-0 - праг чујности;
-{Np}- - непер;
-{B}- - бел;
-{dB}- - децибел.</s>
<s>Децибел</s>
<s>Децибел (ознака -{dB}-) је децимална јединица бројчане јединице бел која је у широкој употреби, мада је изван СИ (Међународни систем јединица).</s><s>Децибел је јединица нивоа неке физичке величине (нивоа снаге, напона, струје, јачине звука и другог).</s><s>Посебан је назив за број један када је ниво (на пример снаге -{P2}- према снази -{P1}-) израчунат једначином:</s>
<s>Бел</s>
<s>Бел (према А. Г. Белу; ознака -{B}-) је бројчана јединица нивоа одређене физичке величине према одабраној упоредној вредности, када је та ниво одређен декадним логаритмом односа вредности тих величина.</s><s>Бел је изузетно допуштена јединица изван СИ (Међународни систем јединица), повезана с јединицом непер (-{Np}-) једначином:</s>
<s>Већином се употребљава децимална јединица децибел (-{dB = 0,1 B}-).</s><s>На пример, ако је снага неког сигнала 1 W, а договорена упоредна снага 1 -{mW}-, тада је ниво сигнала:</s>
<s>Непер</s>
<s>Непер (по Џону Неперу; ознака -{Np}-) је бројчана јединица нивоа одређене физичке величине према одабраној упоредној вредности, када је тај ниво одређен природним логаритмом односа вредности тих величина, па је посебан назив броја један (-{Np}- = 1).</s><s>Непер је изузетно допуштена јединица изван СИ.</s><s>Користи се углавном у електрокомуникацијама за изражавање гушења сигнала.</s>
<s>Рефлексија или одбијање звука</s>
<s>Звук се одбија или рефлектује кад у свом распростирању наиђе на препреку.</s><s>Рефлексија звука збива се увек тако да је угао упадања једнак углу одбијања.</s><s>У шуми или планинама се рефлексија или одбијање звука још јаче осећају.</s><s>Одбијени звук се враћа и може се чути као поновљени звук.</s><s>То враћање звука, које настаје одбијањем звучних таласа зове се јека.</s><s>Међутим, јека може постати врло неугодна и незгодна у просторијама.</s><s>Да би се јеку чула одељено од звука, мора се бити на удаљености од преграде од које се звук одбија више од 17 метара, јер се иначе звук и јека стопе заједно у један звук.</s>
<s>Лом и огиб звука
Да постоји лом звучних таласа, показују појаве које настају при експлозији.</s><s>Том приликом зраци звука долазе у висини до слојева у атмосфери ниже температуре у којима се звук шири мањом брзином.</s><s>Зато се зраци звука ломе према вертикали на тај слој.</s><s>Међутим, на висинама од 40 до 60 km температура зрака опет расте, па се звук шири већом брзином, а зраци звука се ломе од вертикала и коначно одбијају на једном слоју ваздуха.</s><s>Последица је тога да се звук чује до удаљености од 70 km, а онда се до отприлике 180 km уопште не чује.</s><s>Тај појас од 70 до 180 -{km}-, у којем се звук не чује зове се појас тишине.</s><s>Од 180 -{km}- па до 250 -{km}-, звук се поново чује.</s>
<s>Огиб звука је појава ширења звука такође иза препреке што се тумачи Хајгенсовим начелом или Хајгенсовим принципом.</s><s>Та је појава огиба ваздуха много већа код звучних таласа него код таласа на води.</s>
<s>Звучни зид</s>
<s>Звучни зид је аеродинамичка појава која настаје при досезању брзине звука неке летелице или другог објекта.</s><s>Премда се ваздух при малим брзинама струјања сматра нестишљивим флуидом, при већим брзинама постаје стишљив.</s><s>Тако авион у лету ствара поремећај притиска околног ваздуха, који се при мањим брзинама струјања налази незнатно испред авиона.</s><s>Када авион досегне брзину звука (зависно од температуре, од 1 152 до 1 224 -{km/h}-), ствара се поремећај притиска непосредно пред авионом, отпор знатно порасте, па настају ударни таласи, које посматрачи на тлу доживљавају као прасак (такозвано пробијање звучнога зида).</s><s>Развојем авиона вршне су се брзине приближавале брзини звука, па је постао очит разоран утицај ударних таласа, јер су неки авиони били знатно оштећени при лету у том подручју брзина.</s><s>Због тога се дуго веровало да авион не може да надмаши брзину звука.</s><s>Ипак су након Другог светског рата амерички инжењери, примењујући резултате немачких истраживања, конструисали ракетни авион X-1, којим је 1947. пилот Чак Јегер први пробио звучни зид, а после су и неки путнички авиони (на пример француски Конкорд, те руски Тупољев Ту-144) летели брзином већом од брзине звука.</s><s>Из тог разлога код данашњих авиона брзина се изражава Маховим бројем.</s><s>Махов број је однос између брзине авиона и брзине звука.</s><s>Тако на пример авион има Махов број 1 ако може постићи брзину звука, а Махов број 2 ако може постићи двапут већу брзину од брзине звука.</s>
<s>Јединице</s>
<s>Фреквенција (висина) звука се мери у херцима (-{Hz}-).</s>
<s>Гласноћа звука се често изражава у децибелима, иако ју је могуће изразити и преко снаге коју звук носи (W, -{W/m²}-, W/-{srad}-), или као ефективни или максимални износ промене притиска у односу на притисак непоремећеног средства у којем се звук шири (-{Pa}-).</s><s>Децибел је бездимензионална, логаритамска мера односа две величина, те је потребно одредити износ референтне величине.</s><s>Стандардно се ниво звука у децибелима приказује у односу на референтни износ од 20 -{µPa}- који начелно одговара прагу чујности, па се то обично назначује додатком -{SPL}- (енгл.: -{Sound Pressure level}-).</s><s>На пример, шапат има 30 -{dB(A)SPL}-, говор 60 -{dB(A)SPL}-, бука 90 -{dB(A)SPL}-, а за звук интензитета 120 dBSPL кажемо да је граница бола.</s><s>Код изражавања гласноће узима се у обзир да људско уво није једнако осетљиво на све фреквенције.</s><s>Стога су дефинирани тежински фактори којима се одређује с којим значајем се поједина фреквенција узима у обзир код мерења гласноће звука.</s><s>За људско уво су ти тежински фактори дати као крива А (према стандарду -{EN}- 61672-1/-2), а мерења заснована на тим тежинским факторима се означавају као -{dB(A)}-, а понекад и као -{dBA}- или -{dBA}-.</s>
<s>Децибел је мерна јединица изведена из јединице бел (-{B}-) - назван тако у част А. Г. Бела, изумитеља телефона - међутим из практичних се разлога користи десет пута мања логаритамска мера децибел (-{dB}-).</s>
<s>Осећај звука или осетљивост ува</s>
<s>Слушни осећај јачине звука заснива се на физиолошком деловању, то јест на подраживању слушних живаца.</s><s>Зато је потребно утврдити како тај слушни осећај зависи од јачине звука, односно од звучног притиска.</s><s>Испитивање је показало да је за сваки чист тон потребан неки минимални звучни притисак да би га уво могло чути.</s><s>Тај минимални притисак код којег се још одређени тон чује зове се праг или граница чујности.</s><s>Звучни притисак може бити опет тако велик да проузрокује бол у ушима па се зато зове граница бола.</s><s>Граница чујности и граница бола зависне су од фреквенцији, то јест код различитих фреквенција оне су различите.</s><s>Осетљивост ува је највећа код фреквенције око 2 700 Hz.</s><s>Људско уво осјећа звуком изазвану промену притиска ваздуха (акустички притисак).</s><s>За звучни талас фреквенције 1 -{kHz}- и јачине која одговара прагу чујности (-{I0 = 10−12 W/m²}-), амплитуда помака честице износи око 10−11 -{m}-, док је амплитуда акустичког притиска око 2 · 10−5 -{Pa}-.</s><s>За звук на граници бола помак је честице 10−5 -{m}-, а акустички притисак 30 -{Pa}-.</s>
<s>Гласност или јачина гласа</s>
<s>Као мера за физиолошко деловање извора звука на уво служи јачина гласа.</s><s>Јачина гласа зависи од јачине звука, односно од звучног притиска и с овим се не сме заменити.</s><s>Јачина гласа или гласноћа је физиолошки, а јачина звука физички појам.</s><s>Тако на пример јачина гласа 10 моторних возила није 10 пута већа од јачине гласа једног возила.</s><s>Јединица за јачину гласа је фон.</s><s>Јачина звука од 2,5 ∙ 10−12 -{W/m²}- одговара јачина гласа од нула фона.</s>
<s>Гласност звука је осећај јачине звука у људском уву.</s><s>Зависи од јачине и фреквенције звука.</s><s>Ниво гласности изражен у фонима је, договорно, једнак нивоу јачине у децибелима за звук фреквенције 1 000 -{Hz}- у целом подручју од границе чујности до границе бола.</s><s>Примери нивоа гласности различитих сложених звукова дати су у следећој табели:</s>
<s>Објективни и субјективни осећај јачине звука
Два тона различите фреквенције а исте објективне јачине изазваће различит осећај субјективне јачине.</s>
<s>У жељи да се (субјективни) осећај јачине звука објективизује и уведе мера која ће представљати човеков осећај јачине звука уведена је фреквенцијска пондеризација (погледај чланак: Фонометар).</s><s>Фреквенцијске пондеризације обележавају се словима А, Б, Ц, Д. Данас је најчешће у употреби А-пондеризација.</s><s>Поступак фреквенцијске пондеризације је једноставан.</s><s>Усвојено је да се тон фреквенције 1000 Hz мери његовом стварном објективном јачином, а тон неке друге фреквенције коригује – пондеризује – на тај начин што се од његове стварне вредности одузима одређен број децибела.</s><s>Тако нпр. тон фреквенције 1000 Hz и објективне јачине 60 дБ после фреквенцијске пондеризације типа А имаће исту вредност, дакле LA = 60 -{dB}-A, али тон фреквенције 160 Hz и објективне јачине 60 дБ после А-пондеризације биће регистрован јачином 43,9 -{dB}-.</s><s>У табели Т.2 су дате фреквенцијске карактеристике А, Б, Ц и Д пондеризације у дБ.</s><s>Т.2: Фреквенцијска пондеризација.''.</s>
<s>Историја уређаја који су записали звук
Фоноаутограф (Едуар Леон Скот де Мартенвил, 1857)
Палеофон (није патентиран) (Шарл Кро, 1877)
Фонограф (Томас Едисон, 1877)
Графофон (Чарлс Самнер Тејнтер и Чичестер Александар Бел, 1886)
Грамофон (Емил Берлинер, 1887)</s>
<s>Види још
Инфразвук
Ултразвук</s>
<s>Референце</s>
<s>Литература</s>
<s>Спољашње везе</s>
<s>-{Sounds Amazing; a KS3/4 learning resource for sound and waves }-
-{HyperPhysics: Sound and Hearing}-
-{Introduction to the Physics of Sound}-
-{Hearing curves and on-line hearing test}-
-{Audio for the 21st Century}-
-{Conversion of sound units and levels}-
-{Sound calculations}-
-{Audio Check: a free collection of audio tests and test tones playable on-line}-
-{More Sounds Amazing; a sixth-form learning resource about sound waves }-</s>
<s>Акустика
Таласи</s>
|
1644 | https://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%9F%D1%80%D0%B2%D0%B8%20%D1%83%D1%81%D1%82%D0%B0%D0%BD%D0%B0%D0%BA%20%28%D0%BE%D0%BF%D0%B5%D1%80%D0%B0%29 | Први устанак (опера) | <s>Први устанак (Prvi ustanak), народна опера у четири чина Светомира Настасијевића.</s>
<s>Либрето
Према истоименој драми Славомира Настасијевића.</s>
<s>Праизведба
1957, Београд у Коларчевој задужбини, (опера је написана 1954. у поводу 150-година Првог српског устанка).</s>
<s>Ликови и улоге
Вуле Илић, хајдук Станоја Главаша – тенор
Илија Бирчанин, кнез српски – баритон
Алекса Ненадовић, кнез српски – тенор
Јелена, робиња – сопран
Мајка, Јеленина мајка – мецосопран
Мехмед Фочић-Ага – бас-баритон
Кара-Хусеин – баритон
Филип Вишњић, слепи гуслар – тенор
Карађорђе Петровић, вођа устаника – баритон
Станоје Главаш, вођа хајдука – бас-баритон
Васа Чарапић, војвода устанички – тенор
Теодосије Марковић, кнез српски – баритон
Конда, бимбаша Узур-Бега – баритон
Узун-Мирко, буљубаша српски – бас
Узур-Бег, војни заповедник турски – тенор
Бећир, Усеин и Хасан, турски стражари – тенор, баритон и бас</s>
<s>Хор: сељаци, раја, Турци, војводе и кнезови (Сима Марковић, Арсеније Лома, Петар Јокић, Танаско Рајић, Марко Катић и друге војводе и кнезови), устаници, српски и турски војници.</s>
<s>Статисти: народ, пратиоци бимбаше Конде, устаници, момци Узун-Миркови и турски стражари.</s>
<s>Место и време
Догађа се у Србији на почетку деветнаестог века од 23. јануара 1804. до 30. новембра 1806. године.</s>
<s>Садржај</s>
<s>I чин - „Сеча кнезова"
I чин на вики-књигама (wikibooks)</s>
<s>23. јануар 1804. године.</s><s>У шумском уточишту хајдука, нашао се и Вуле Илић, хајдук Станоја Главаша.</s><s>Долазе хајдуци и сељаци и моле га да ослободи заробљене српске кнезове, Алексу Ненадовића и Илију Бирчанина.</s><s>У то пролазе Турци који воде Робињу.</s><s>Вуле је ослобађа и убија Турке.</s><s>Долази Мехмед Фочић-Ага са својом војском и води заробљене кнезове.</s><s>Народ га моли да их ослободи и нуде му силно благо за њих.</s><s>Фочић-Ага их одбија, јер се "за благо робље откупљује, а ово су два српска арслана".</s><s>Алекса и Илија саветују народ да се дижу на оружје, да освете њих и друге српске кнезове.</s><s>Фочић-Ага их одводи.</s><s>Робиња оплакује кнезове.</s><s>Долази слепи гуслар Филип Вишњић и уз гусле пева песму "Почетак буне на дахије", а народ му се придружује у речима:
"Земан дош'о, ваља војевати,
за крст часни крвцу прољевати,
за крст часни и слободу златну!"</s>
<s>II чин - „Избор вође"
II чин на вики-књигама (wikibooks)</s>
<s>15. фебруар 1804. године.</s><s>Јутро у шуми подно орашачке планине.</s><s>Окупљени су српски кнезови и војводе.</s><s>Карађорђе им поручује да су се окупили да изаберу вођу, да се дижу против Турака.</s><s>Теодосије му каже да га народ жели за вођу.</s><s>Карађорђе то одбија јер је преке нарави и врло строг и предлаже Станоја Главаша.</s><s>Станоје му говори да није за хајдука да буде вођа, да је народ душом и телом уз Карађорђа.</s><s>Сви су упорни и Карађорђе прихвата.</s><s>Узима барјак и целива га уз пророчке речи "Из раје ће народ васкрснути".</s>
<s>III чин - „Збег"
III чин на вики-књигама (wikibooks)</s>
<s>Планинска котлина у којој је народ нашао склониште од Турака.</s><s>Јелена, Робиња из првог чина, је несрећна јер воли незнаног хајдука који ју је ослободио од Турака, а за којег верује да је мртав.</s><s>Мајка јој говори да је то Вуле Илић.</s><s>Наилазе сељаци и рањеници са боја на Мишару, радосни због победе.</s><s>Међу њима је и Вуле Илић.</s><s>Јелена је пресрећна.</s><s>Вуле је шаље својој кући, у сигурност, а он ће доћи када са Турцима бој заврше.</s><s>Долазе и кнезови и војводе на челу са Карађорђем, већају шта им је даље чинити.</s><s>Одлучују да нападну Београд.</s><s>Придружује им се и Конда, бимбаша Узур-Бега, који је пребегао устаницима будући српског порекла и открива им начин како да упадну у београдску тврђаву.</s><s>Чин се завршава љубавним дуетом Јелене и Вулета.</s>
<s>IV чин - „Ослобођење Београда"
IV чин на вики-књигама (wikibooks)</s>
<s>30. новембар 1806.</s><s>Догађа се у глуво доба ноћи на Сава-капији београдске тврђаве унутар града.</s><s>Турски стражари дремају.</s><s>Долази Узур-Бег који их упозорава да буду будни и пазе.</s><s>Када он оде, стражари поново полежу.</s><s>Наједном се преко зида пребацују Конда, Узун-Мирко и његови момци.</s><s>Настаје борба.</s><s>Њих двојица су рањени, али Узун-Мирко успева последњим напором да отвори капију кроз коју навале устаници.</s><s>Борба код капије је убрзо завршена.</s><s>Долазе жене и видају ране рањеницима и одвлаче убијене Турке.</s><s>Долази један војник и јавља да је и Стамбол-капија пала.</s><s>Устаници спроводе заробљене Турке.</s><s>Опера се завршава херојским хором народа "Ниче раја к'о из земље трава!".</s>
<s>Спољашње везе
Либрето
„Први устанак” на вики-књигама (wikibooks)</s>
<s>Опере
Српске опере</s>
|
1651 | https://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%A0%D0%B5%D0%BB%D0%B8%D0%B3%D0%B8%D1%98%D0%B0 | Религија | <s>Религија представља скуп културних система, система веровања, и погледа на свет који се односе на човека и његов однос према Богу и свету који га окружује.</s><s>Религија има потребу да објасни порекло и смисао живота, човека и универзума.</s>
<s>Праксе различитих религија могу садржати: проповеди, богослужење, приношење жртви, различите обреде, празнике, иницијације, начине сахрањивања покојника, склапања брака, медитације, музику, уметност, плес и друге аспекте људске културе.</s><s>Међутим, постоје примери религија за које су неки или многи од ових аспеката веровања или пракси одсутни.</s>
<s>Појам религија настао је од латинског глагола -{religiere}- - повезати.</s><s>Овај термин први пут је употребио Лактанције, хришћански филозоф, 4. век, говорећи о вези човека са природом, другим бићима и Богом.</s>
<s>Постоје три основна приступа по којима се може посматрати религија као феномен.</s><s>То су: субјективни, објективни и субјективно-објективни приступ.</s>
<s>Са становишта објективног приступа, религија се не може испитивати као свака друга појава.</s>
<s>Субјективни приступ захтева другачији приступ религији него осталим стварима.</s>
<s>По трећем ставу, сматра се да се не може порећи субјективно, ни објективно код религије, јер је она синтеза објективног и субјективног.</s><s>У зависности од друштвено-политичке ситуације и идеологије, постоји више тумачења религије.</s>
<s>Религија је друштвена појава која подлеже одређеним законима настајања, развоја и нестајања.</s><s>Религију можемо дефинисати и као духовну повезаност једне групе људи са неким вишим, светим бићем, односно Богом.</s>
<s>Већина религија подразумева учење које се односи на суштину, сврху и порекло свега постојећег.</s><s>Такође, религија подразумева и одређене облике верских заједница, као и одређене обреде, ритуалне радње које се обављају на посвећеним местима, односно у одређеним институцијама (цркве, џамије, синагоге, храмови...).</s>
<s>Теорије и настанак религија</s>
<s>Први облици религије јављају се још у првобитној људској заједници као последица човековог схватања да се многе ствари у природи догађају и без његове воље и да он на те појаве не може утицати нити их контролисати.</s><s>Такве појаве су нпр. суше, поплаве, муње, громови и слично.</s><s>Тако је човјек сазнао о постојању виших сила, те су у његовом уму настали први облици „богова“ који су симболизовали јединствене моћи које владају човековим постојањем.</s><s>Човек је настојао ове више силе умилостиви молитвама и жртвовањем.</s>
<s>Појам религија преузет је у европске језике из латинског.</s><s>Римски писци изводили су реч 'религио' из глагола -{relegere}-: поновно читати, опет размишљати (јер о божанским стварима треба увек поновно размишљати) или из -{religare}-: привезати (јер релија веже људе с боговима и из ње следе обавезе према тим вишим силама) или из -{reeligere}- поновно узети, поновно изабрати (чиме је наглашен дубљи смисао вољне и чувствене повезаности с богом).</s><s>Римљани су првобитно означавали изразом „религија“ само своју властиту: тачно испуњавање дужности наспрам виших сила признатих од римске државе.</s><s>Славенска реч вера (старослов. -{věra}-) која донекле коинцидира у значењу с појмом религија изводи се из коријена -{*uer}- (авестијска -{var}-: веровати, држати истинитим, лат. -{verus}-: истинит, нем. -{wahr}-: истинит) и можда првотно значи приањање уз истину, избор између истине и неистине, добра и зла.</s>
<s>Током времена појам религија попримио је многа и различита значења и нема опћеприхваћене дефиниције религије.</s><s>Некима је она само врста осјећања (чувства, доживљавања) што не подлеже логичком ни моралном просуђивању.</s><s>То је мистично осећање јединства с бесконачном стварношћу, доживљај бесконачности, осјећање апсолутне зависности, доживљај свега у свету као божјег дела, осјећање божанства у души, доживљај јединства с богом, сусрета с божанством, са светињом и слично.</s><s>За разлику од тога, мисли се да је религија посебна свест и то имагинарни облик или степен свести о односу коначног духа према апсолутном духу, свест о својој истоветности с Апсолутом.</s><s>Мисли се, такође, да је религија уједно и осјећање и свест, а да уз то још садржи богоштовне и обредне радње.</s>
<s>Религија је и покушај да се објасни порекло нечега што је необјашњиво на природан начин, затим покушај да се докучи порекло и сврха људског живота и света.</s><s>Многи истичу присну везу морала и религије, а неки тврде да су морални мотиви оно најважније, па и једино важно, што религију чини религијом.</s><s>Карактеристично је и гледиште да је религија жудња за немогућим, недостижним, непојмљивим, затим жеља за искључењем из свакидашњице и утонућем у блажено спокојство духа, у нирвану.</s>
<s>Различите одредбе религије означавају различите компоненте религиозности, не искључују се узајамно, него се допуњују и воде закључку да је религија један начин живота човека поред његовог световног или профаног живота.</s><s>То је живот који је осећајима, мислима и делима усмерен према надособном, надљудском, сврхунаравном циљу, живот посвећен богу.</s><s>Удвојеност живота на профани и религиозни доживљава се и схвата као разлика, па и супротност, телесног и душевног живота, наравног и сврхунаравно усмереног, варљивог и правог, грешног и крепосног, пролазног и онога коиим се антиципира и заслужује вечни живот, затим као присутност вечног и апсолутног живота у временитом и релативном, као двојство идеалног и збиљског живота.</s>
<s>Религија се тумачи и као идеална (измаштана) компензација мањкавости стварног живота, као духовно одбацивање реалности и протест против животне беде.</s><s>У неким религијама верници верују да је њихова религија сврхунаравног порекла, да је откривење или објава људима сврхунаравног бића, да је настала као чудесно надахнуће писаца светих списа.</s><s>То је, заправо, још недиференцирана митска свест као водиља понашања, што је уједно ритуално-забавна игра, магија и уметничко-фантастична репродукција стварности.</s><s>С развитком животног искуства и рационалне спознаје митска свест подлеже логичкој критици и логичкој преради, а из тога односа митоса и логоса настаје филозофија и филозофска рационализација митског вјеровања.</s><s>Филозофија је од почетка у опозицији према митској религији, али се употребљава и за рационалистичку прераду и одбрану верске објаве или откривења.</s><s>Овом прерадом и одбраном народна религија прераста у теолошку форму религије.</s>
<s>Прилагођивање филозофије религији не иде без прилагођивања религије филозофији.</s><s>Један модерни резултат вековног настојања да се превлада дуализам објављене (верске) и пронађене (емпиријско-рационалне) истине јесте и теолошка секуларизација религије.</s><s>Наиме, у теолошкој религији јавља се тежња ка демитологизацији верске објаве, да би пристајала данашњем човеку.</s><s>При томе се напушта двојство наравног и трансцендентног света да би се, уместо тога, истакла разлика између два стања људског света: између овога што га имамо, пуног мржње и неправде, и будућег сретног (блаженог), када ће тријумфовати правда и љубав међу људима.</s><s>Трансценденција у том новом контексту значи духовно надилажење датости или есхатолошки импулс света, чиме се модернистичка теологија приближава световним доктринама о радикалној промени стварности.</s>
<s>За религију су битна два веровања: вера у посмртни живот и вера у бога.</s><s>Мисли се да је чињеница људске смрти најважнија за опстанак религије.</s><s>Најјачи људски страх, страх од смрти („смртни страх“ јесте врхунац страха), носи једнако снажну вољу да се не умре, а религија покушава да задовољи ту тежњу вером у загробни живот.</s><s>Религијски појам смрти не значи крај особе, нестанак заувек, него значи границу између два начина живота, смртног и посмртног.</s><s>Посмртна судбина особе је различито замишљена у разним религијама.</s><s>Код Хомера је то тегобно животарење у „царству сене“.</s><s>По једном хришћанском веровању, након смрти долази ускрснуће у поновни и вечни телесни живот особе.</s><s>У оријенталним религијама верује се да је смрт једног тела пресељење душе у друго тело, како би се, на крају дуге одисеје кроз телесност, бесмртна душа смирила у споју с универзалним духом.</s><s>Карактеристично је веровање да у часу смрти бесмртна душа напушта смртно тело и улази у вечно царство духа.</s><s>Верске представе о смртном разлазу душе и тела и о самосталном животу личне душе сродне су детињастој вери прачовека да свако има свога тајанственог двојника.</s><s>Тај -{„alter ego“}-, који чудесно савладава простор и време, приказивао се наивној свести као човечја сена, као одјек гласа, као одраз лика „иза“ глатке површине; он је у сновима напуштао тело и одлазио којекуда, остављајући човека „као без душе“; боравио је у телу као дисање („душа“, „дух“ долази од „дувања“) и напуштао га с последњим издисајем.</s><s>Двојник је, дакле, некад биће поред бића, а некад биће у бићу.</s><s>Митске предоџбе о двојству особе прерасле су у теолошке појмове о двема супстанцијама, телесној и духовној, смртној и бесмртној.</s>
<s>Савремена верска мисао, као и значајни верски мислиоци прошлости, не инсистира на дословном значењу традиционалних веровања у посмртни живот, него тражи неке смислене поруке у тим веровањима.</s><s>Тако ускрснуће из мртвих, на начин Христовог ускрснућа, не треба схватити као фактички догађај, него као есхатолошки „догађај“; треба веровати да ће након живота у мржњи и неправди доћи владавина правде и љубави.</s><s>Кад је реч о ускрснућу особе, то треба схватити да је особа „изнад смрти“, да нико нема права на њену смрт (као што, на пример, сама особа располаже животом и смрћу домаће животиње).</s><s>У једном сличном настојању дошло се до појма тзв. партиципативне бесмртности.</s><s>Она значи да смо бесмртни по суделовању у баштини човечанства и по томе што ћемо и сами бити баштињени.</s><s>Када се у религији замишља да је прави људски живот онај посмртни и вечни, онда то значи да прави живот има особа која је стекла бесмртност у смртном животу, па живи упркос својој физичкој смрти.</s><s>Она посмртно суделује у животу особа.</s><s>Иначе, сама вечност у дословном и домишљеном значењу - тј. кад би време истекло, „стало“, нестало - била би бескрајно гора од најгоре временитости.</s><s>Истакнуто је да душа у вечности не би ни сећањем на своју прошлост избегла потпуну апатију. (Понављање стотинама милијарди пута већ познатих епизода прошлости стварало би бескрајну досаду, а духовна активност гасила би се прогресивно чим би престала телесна активност.)</s>
<s>Из вере у загробни живот људи следи вера и невидљиво и вечно „царство сена“ или у наднаравни „други свет“, настањен тајанственим бићима што владају природним појавама и људским судбинама.</s><s>То су надљудска бића с многоструко увећаним људским моћима, обоготворени људи или човеколики богови.</s><s>Вера у мноштво богова замишља божанске односе и заједнице по моделу људских односа и заједница.</s><s>Земаљској хијерархији одговара небеска хијерархија с једним врховним богом који подсећа на земаљског патријарха или монарха.</s><s>Небески патријарх или монарх с временом постаје апсолутни небески владар и најзад остаје једини прави бог, с бројном свитом анђела и светаца, сличних дворским достојанственицима.</s><s>Тако једнобожачка религија настаје из многобожачке религије.</s>
<s>Бог</s>
<s>Једини прави бог се различито замишља у разним монотеистичким религијама, али се већином сматра да је духовно биће које се може утеловити (инкарнација), да је вечан, да је творац света и да влада светом, да је свемоћан и свезнајући, затим да је особно биће (једна особа или јединство више особа) с највишом мером моралности (апсолутно праведан, апсолутно добар и др.).</s><s>Обично се сматра да је бог врховно биће, највише биће, биће бића, бивство свега, порекло и сврха свега, оно што је највиши степен апстракције и генерализације.</s><s>Најапстрактније и најопштенитије је најмање одређено, тј. неодређено је.</s>
<s>Постоји теолошко схватање да богу припадају само негативне одредбе („негативна теологија“), тј. да не може се знати шта је бог, него само шта бог није. (Каже се, на пример, да бог није начињен, да је нестворен, нерођен, неизмеран, вечан тј. безвремен, непроменљив, неизрецив и сл.).</s><s>Тиме је имплицирано да богу не пристају световне одредбе, да бог није то што је свет.</s><s>Чим се истиче да је бог друкчији (-{distinctus}-) од света, реч је о односу бога и света.</s>
<s>Верски мислиоци од давнина траже рационалне доказе божје егзистенције.</s><s>Посебно су позната три тзв. класична доказа бога: онтолошки, космолошки и телеолошки.</s><s>Верски и остали мислиоци су и оспорили све досадашње доказе бога.</s><s>Једни мисле да се божја егзистенција уопште не може доказати, а други додају да бог и није егзистенција.</s><s>Значајно је да се сви познати докази божје егзистенције изводе из егзистенције света.</s><s>Сматра се да бог очитује своју божанску природу и себи и свету односећи се као божански субјект према свету-објекту, те да „бог без света није бог“.</s><s>Прво одређење бога односом према свету дано је у веровању да је бог створитељ света.</s><s>Према библијском миту о постанку света, бог-створитељ производи своје створење методично, по логичном редоследу, слично човечјој производњи.</s><s>Свакој фази производње претходи замисао („реч“, логос, пројект, наум) произвођача која се затим опредмећује.</s><s>Ту се бог открива као стваралачка „реч“, логос, смисленост света (промисао), тј. оно по чему је свет космос, а не хаос.</s><s>Теолози одавно тумаче да божје стварање није једнократан и свршен чин, него вечни процес, што ће рећи да светски поредак („реч“, логос, космичка законитост) стално мора надвладавати бесмисленост (протуречност, хаос) у свету.</s><s>Тако је бог оличење смислености, реда, законитости којом се свет брани да не пропадне у хаосу, нереду, бесмислу.</s>
<s>Створитељ је субјект према створењу-објекту.</s><s>За богоштовље је карактеристична вера да је бог особа, те да је однос бога и човека лични однос, однос особа.</s><s>Човек је сличан богу („слика и прилика божја“) тиме што је особа, тј. самосвесно слободно биће.</s><s>Верује се да човечји дух потиче од бога, да је божански дар и састојак човека.</s><s>Верује се, такође, да бог није само у човеку оно што човека чини особним бићем, него да је и особа изван и изнад људских особа.</s><s>Божја особа је уједно иманентна и трансцендентна човечјој особи, бог је уједно иманенција и трансценденција света..</s><s>За митску религију је карактеристично веровање да божја „оностраност“ (трансценденција) према свету претходи божјој присутности у свету и у човеку (иманенцији).</s><s>Међутим, ово чудно двојство божје особе изгледа сасвим обично кад се препозна као особно двојство једног оца породице или племенског поглавице или монарха. -{Pater familiae}- није само једна особа од које потичу његови потомци, у чијим жилама тече његова крв и чији се особни идентитет обилежава и његовим именом.</s><s>Не припада он само њима као њихово одређење, него и они њему зато што припадају породице коју он особно представља.</s><s>Он је личност и у њима и над њима, а култ предака је свакако елементарни вид богопоштовља или поштовања „бога-оца“.</s><s>Споменуто двојство божје особе има световно значење и кад се посматра као чисто духовни однос бога и човека.</s><s>Наиме, људско биће не долази на свет као особа.</s><s>Оно постаје особа по рођењу, када стекне дух рода, тј. када овлада искуством претходних и затечених генерација (у виду усменог и писаног предања).</s><s>Тако човечји род предаје обуком дух човеку, као што је бог удахнуо душу легендарном праоцу Адаму, тј. иманентни дух особе потиче од трансцендентног духа, од духа духова.</s>
<s>Спољашњи однос и дуализам бога и света у митској религији одавно је изазивао рационалистичку свест да га превлада монистичком рационализацијом религије.</s><s>У резултатима тих настојања јављале су се трансформације теизма које су водиле религији без бога (у смислу једног сврхунаравног бића).</s><s>Својевремено је деизам заговарао „религију ума“ у којој нема места сврхунаравним силама, чудесима и надумним догмама.</s><s>Богу је остављена улога иницијалног импулса природног збивања, а након тога јединог божјег дела не остаје битна разлика између бога и природе.</s><s>Панентеизам је учио да све почива и живи у богу који је променљив и непроменљив уједно, временит и вечан, мноштвен и један, актуалан и потенцијалан, контингентан и нужан, створен и створитељ, узрок и учинак, коначан и бесконачан, онај који уједно бивствује и постаје, а у свему томе је једнако савршен и свет.</s><s>За разлику од ове непотпуне идентификације бога и света, пантеизам их изједначује у том смислу што учи да је свет у бити једнак богу, да су створитељ и стварање подударни, да бог и свет нису две одвојене реалности.</s>
<s>Бог је само име за смисленост света.</s><s>Атеизам је порицање бога као вањског узрока света и утолико има за претпоставку теизам.</s><s>То је „посљедњи степен теизма“ у виду „негативног признања бога“.</s><s>Термин „атеизам“ се не употребљава једнозначно, тј. само у смислу „одсутности бога“.</s><s>Некада су и хришћане називали атеистима зато што су одбацивали многобожачко веровање да је свет „пун богова“.</s><s>У модерним струјама демитологизације традиционалног богоштовља напушта се појам бога као сврхонаравног особног бића.</s><s>Протагонисти теологије „бог-је-мртав“ (-{Gott-ist- tot Theologie}-) увиђају да наша култура није више „трансценденталистичка“ ни „сакрална“, него „иманентистичка“ и „секуларна“, а таквој култури бог није нужан.</s><s>Он је постао „ирелевантан“ и „мртав“ за модерни свет.</s><s>Неки налазе атеизам и у еванђељима и закључују да је бог „умро у Исусу Христу“.</s><s>Мисли се да је управо персонификација бога у виду сврхунаравне особе крива за „смрт“ бога у нашем времену.</s><s>Прогнозира се да ће будуће хришћанство напустити сваку идеју о божјој владавини над човеком, јер бог није прво и највише биће у хијерархији бића.</s><s>Он се не налази изван стварања и бивства, него је у њима.</s><s>Предлаже се напуштање и самог термина „бог“, а да се уместо њега нађе други термин који би боље изражавао заповед љубави међу људима.</s><s>Данас већ прелази у популарну свест појам бога као љубави (-{Deus caritas est}-).</s><s>Љубав није једно биће нити једна егзистенција.</s><s>Она је у бићима и међу бићима као начин њихова егзистирања.</s><s>Она је „живот за друге“ или проегзистенција као прави (спасоносни) начин егзистенције бића.</s><s>Кад се говори да је бог особа, онда се заправо исказује да особност има највишу вредност у структури света.</s><s>Сви искази о богу морају се схватити као искази о највишој вредности особних (интерперсоналних) односа.</s>
<s>У назначеним теолошким секуларизацијама бога може се наслутити закључак да се иза тога најважнијег религијског појма крије овосветски садржај: то је увек неки принцип људског заједништва који се сматра нужним за опстанак људске индивидуе.</s><s>Будући да увек има разлике између самог принципа и ступња његове остварености (неостварености), то је право (спасоносно) заједништво људи „с оне стране“ њиховог емпиријског живота у заједници.</s><s>Тако је, на пример, старозаветни бог оличење моралне законитости („онострани“ законодавац) нужне за одржавање целине јеврејског народа пред опасношћу од племенског сепаратизма и од страних освајача.</s><s>Зато је Јахве - бог веома љубоморан на друге богове и заповеда Јеврејима да поштују само њега.</s><s>Новозаветни Христ је оличење љубави као проегзистенције, тј. филантропског света „с оне стране“ етничких, социјалних и верских антагонизама међу људима.</s><s>Када се иза имена „бог“ открије овосветско значење, тј. историјски облик генеричког бића човека, онда филозофирање о Богу прелази у испитивање овосветске зависности људског бића.</s>
<s>Подела религије</s>
<s>Постоје две врсте религија, политеистичке религије и монотеистичке религије.</s>
<s>За политеистичке религије (грчки: poli - више, много и theos - бог) карактеристично је веровање у више богова, различита божанства која владају различитим секторима природе и људског деловања.</s><s>Политеизам је карактеристичан за старе, природне, паганске религије.</s><s>Политеистичке религије су више ритуалне, обредне него теоријске.</s><s>Политеистичке религије углавном не теже ширењу за разлику од монотеистичких.</s><s>Најзначајније старе религије су биле политеистичке: египатска, старогрчка, римска, одинизам...</s><s>Готово сви народи на тлу Европе су пре примања хришћанства исповедали разне паганске, природне, политеистичке религије.</s><s>Данас су оне готово ишчезле, изузетак су хиндуизам и племенске религије на тлу Африке.</s>
<s>За монотеистичке религије (грчки: monos - један и theos - Бог) је карактеристично обожавање једног Бога, и то је основна разлика у односу на политеистичке религије.</s><s>Друга битна разлика између политеистичких и монотеистичких религија је у томе што су политеистичке религије махом националне религије, док су монотеистичке религије наднационалне и универзалне (изузетак је јеврејска религија) и у начелу се не ограничавају на један клан, племе, народ или државу.</s>
<s>У свим монотеистичким религијама могу се наћи извесне заједничке карактеристике.</s><s>Прва заједничка карактеристика је већ споменути универзални, наднационални карактер.</s><s>Друга - све монотеистичке религије су откривене, а то значи да су их основали и утемељили пророци - религијски и морални реформатори којима се, сваком понаособ, открио, у духу приказао Бог.</s><s>Трећа заједничка карактеристика - све монотеистичке религије су сотериолошке (грчки: soter - спасилац) што значи да је пророк у исто време и спасилац, избавитељ народа.</s><s>Четврта заједничка карактеристика је противчулно, аскетско и асексуално становиште које заузимају све монотеистичке религије, стављајући духовно изнад материјалног и телесног, неке чак проглашавајући нагоне и страсти за зло.</s><s>Управо ову страну религије оштро су критиковали многи атеистички филозофи и научници, међу којима су најпознатији Зигмунд Фројд и Фридрих Ниче.</s><s>Најзад, све монотеистичке религије су есхатолошке (грчки eshaton - оно крајње) што значи да према овим религијама постоји крај света.</s>
<s>Монотеистичке религије су хришћанство, јудаизам, ислам, a дуалистичка религија је зороастризам.</s>
<s>Молитва</s>
<s>Молитва је успостављање односа с обликом духовнога бића и претпоставља постојање трансценденталне силе која човека надилази у сваком погледу, с којом он може ступити у комуникацију.</s><s>Но, код примитивног и површног поимања религије, посебно код природних народа, постоји опасност да човек своје жеље сматра мерилом божанске снаге.</s><s>Молити значи разговарати с духовним бићем и задржавати се с њим, износити своја размишљања и осећаје и слично.</s>
<s>Жртва</s>
<s>Жртва је посебан облик религиозног исказивања односа према Богу или божанству у контексту приношења дара.</s><s>Дар је у најчистијем облику израз љубави, која укључује њезино узвраћање.</s><s>Код примитивних облика жртвовања човек може веровати да Бога може присвојити за себе, поткупити, као што је могуће код људи.</s><s>Уместо жртвовања Богу човек може пред људима славити своју величину.</s>
<s>Смисао жртвовања на неки начин састоји се у томе да изрази човекову спремност да Богу/божанству дарује нешто што је њему посебно важно, свето, као залог отворености према другој, божанској стварности и захвалности за властито постојање среће.</s>
<s>Свако удаљавање од аутентичног појма жртве као сусрета с Богом, и то особним, претвара то жртвовање у магијске чини, које губе страхопоштовање и пред Богом и пред човеком, што у неким примитивним народима води до жртвовања човека.</s>
<s>Види још
Секуларна религија</s>
<s>Референце</s>
<s>Литература</s>
<s>Saint Augustine.</s><s>The Confessions of Saint Augustine (John K. Ryan translator); Image.</s><s>Lao Tzu; Tao Te Ching (Victor H. Mair translator); Bantam (1998).</s><s>The Holy Bible, King James Version; New American Library (1974).</s><s>The Koran; Penguin.</s><s>The Origin of Live & Death, African Creation Myths; Heinemann (1966).</s><s>Poems of Heaven and Hell from Ancient Mesopotamia; Penguin (1971).</s><s>Selected Work Marcus Tullius Cicero
United States Constitution
Barzilai, Gad; Law and Religion; The International Library of Essays in Law and Society; Ashgate.</s><s>Yves Coppens, Origines de l'homme - De la matière à la conscience, De Vive Voix, Paris, 2010
Yves Coppens, La preistoria dell'uomo, Jaca Book, Milano, 2011
Descartes, René.</s><s>Meditations on First Philosophy; Bobbs-Merril.</s><s>Dow, James W. (2007), A Scientific Definition of Religion
Durant, Will (& Ariel (uncredited)).</s><s>Our Oriental Heritage; MJF Books.</s><s>Durant, Will (& Ariel (uncredited)); Caesar and Christ; MJF Books.</s><s>Durant, Will (& Ariel (uncredited)).</s><s>The Age of Faith; Simon & Schuster.</s><s>Marija Gimbutas 1989.</s><s>The Language of the Goddess.</s><s>Thames and Hudson New York
Gonick, Larry.</s><s>The Cartoon History of the Universe; Doubleday, vol.</s><s>1. vol.</s><s>II.</s><s>W. W. Norton, vol.</s><s>III.</s><s>Haisch, Bernard The God Theory: Universes, Zero-point Fields, and What's Behind It All—discussion of science vs. religion (Preface), Red Wheel/Weiser.</s><s>Khanbaghi, A., The Fire, the Star and the Cross: Minority Religions in Medieval and Early Modern Iran (IB Tauris; 2006) 268 pages.</s><s>Social, political and cultural history of religious minorities in Iran, c. 226-1722 AD.</s><s>King, Winston, Religion [First Edition].</s><s>In: Encyclopedia of Religion.</s><s>Ed.</s><s>Lindsay Jones.</s><s>Vol.</s><s>11. 2nd ed.</s><s>Detroit: Macmillan Reference USA, 2005. pp.</s><s>7692-7701.</s><s>McKinnon, Andrew M. (2002), "Sociological Definitions, Language Games and the 'Essence' of Religion".</s><s>Method & theory in the study of religion, vol 14, no.</s><s>1. pp.</s><s>61–83.</s><s>Marx, Karl; "Introduction to A Contribution to the Critique of Hegel's Philosophy of Right", Deutsch-Französische Jahrbücher, (1844).</s><s>Palmer, Spencer J., et al. Religions of the World: a Latter-day Saint [Mormon] View.</s><s>2nd general ed., tev. and enl.</s><s>Provo, Utah: Brigham Young University, xv, 294 p., ill.</s><s>Ramsay, Michael, Abp.</s><s>Beyond Religion?</s><s>Cincinnati, Ohio: Forward Movement Publications, (cop.</s><s>1964).</s><s>Schuon, Frithjof.</s><s>The Transcendent Unity of Religions, in series, Quest Books.</s><s>2nd Quest ... rev. ed.</s><s>Wheaton, Ill.: Theosophical Publishing House, cop.</s><s>1984. xxxiv, 173.</s><s>Smith, Wilfred Cantwell (1962), The Meaning and End of Religion
Wallace, Anthony F. C. 1966.</s><s>Religion: An Anthropological View.</s><s>New York: Random House. (p. 62-66)
The World Almanac (annual).</s><s>The World Almanac (for numbers of adherents of various religions), 2005
Noss, John B..</s><s>Man's Religions, ; Macmillan Publishing Co.</s><s>N.B.: The first ed. appeared in 1949.</s>
<s>Спољашње везе</s>
<s>-{IACSR - International Association for the Cognitive Science of Religion}-
-{Studying Religion}-
-{A Contribution to the Critique of Hegel’s Philosophy of Right}-
-{The Complexity of Religion and the Definition of “Religion” in International Law}-
-{Major Religions of the World Ranked by Number of Adherents }-
-{Religion Statistics}-
-{Sociology of Religion Resources}-
-{Video: 5 Religions spreading across the world}-</s>
|
1652 | https://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%91%D1%83%D0%B4%D0%B8%D0%B7%D0%B0%D0%BC | Будизам | <s>Будизам (санскрт: Buddha Śãsana — Будино учење) јест филозофија и нетеистичка религија настала на северу Индије у 6. веку п. н. е.</s>
<s>Оснивач будизма је Сидарта Гаутама, по чијој духовној титули, Буда (будни), је учење добило име.</s><s>Циљ Будиног учења је пробуђење, односно ослобођење ума напуштањем мржње, жеђи и незнања, и достизање нирване, стања највеће среће и окончања патње.</s><s>Тренинг којим се ово постиже је племенити осмоструки пут.</s><s>Будизам је у потпуности индивидуалан и медитативан.</s><s>Интересантно је да је у будизму као и у шинтоизму и православном хришћанству обрађен појам моштију.</s><s>Неки у ствари сматрају индијског цара Ашоку утемељитељем будизма као религије, пар векова након Буде који је утемељио филозофију.</s>
<s>Будизам се током 45 година Будиног подучавања и вековима после његове смрти проширио индијским подконтинентом, а потом и централном, јужном, источном и југоисточном Азијом.</s><s>Иако се будизам често доживљава као аполитична религија, одувек је вршио знатан политички утицај на државе у којима је присутан.</s><s>Често се наводи да историја будизма, за разлику од других религија, не познаје погроме, инквизиције, религијске ратове, лов на јеретике и спаљивање људи и књига у име одбране догме.</s><s>Почетком 20. века будизам стиже у Европу и Америку.</s>
<s>Будиста највише има (приближно у милионима) у: Кини (укључујући Тибет) (102), Јапану (89,5), Тајланду (55,5), Вијетнаму (49,7), Мјанмару (41,6), Шри Ланки (12,5), Јужној Кореји (10,9), Тајвану (9,2), Камбоџи (9,1) и Индији (7).</s><s>Процењује се да у свету има између 350 и 500 милиона будиста, што будизам чини једном од великих светских религија.</s><s>У неким земљама југоисточне Азије, будизам је и данас државна вера.</s>
<s>Будизам се данас може поделити у три велике гране: теравада, махајана и вађрајана.</s><s>Процењује се да од целокупне популације од 324 милиона будиста следбеници махајане чине 56 процената, тераваде 38 процената, а тантричког, односно тибетанског будизма 6 процената.</s>
<s>Срж будизма, упркос неповезаног настанака, представљена је у филозофији немачког филозофа Артура Шопенхауера.</s>
<s>Историја</s>
<s>Оснивање</s>
<s>Сидарта Гаутама (око 566. п. н. е. до 486. п. н. е.) је био мудрац и путујући учитељ који је живео на подручју данашње северне Индије и Непала.</s><s>У будистичким житијима, Буда постаје митски прототип "божанског човека" у складу са индуском традицијом, који има бројне заједничке особине са савршеним људима у другим религијама.</s>
<s>Сидарта Гаутама је рођен око 560. п. н. е. у малој републици Сакја, у данашњем Непалу, у време када је то подручје било једно од средишта интелектуалне и духовне делатности.</s><s>Сидартин отац је био члан савета републике Шакја, а он је себе описивао као кшатрију, члана владајуће касте.</s><s>Међутим, он је напустио палату и постао просјак под именом Гаутама.</s><s>Пошто је напустио двојицу учитеља који су га учили нечему што је било сродно јога филозофији и пракси приступио је, заједно са још петорицом ученика, суровим мучењима тела.</s><s>Схвативши бесмисленост таквог немилосрдног аскетизма, почео је да проповеда умереност као средњи пут.</s><s>Након пробуђења, прво је отишао у Варанаси, да би оној петорици просјака с којима је живео током шест година аскетског живота, у Јелењем парку одржао своју прву беседу о четири племените истине; она је постала позната као „Беседа о покретању точка дарме“.</s><s>Саслушавши га и поверовавши му, постали су његови први следбеници.</s><s>После прве проповеди, заједница обраћених спектакуларно је расла, привлачећи свештенике, краљеве и аскете.</s><s>Наредних 45 година Буда је проповедао по североисточној Индији.</s><s>Индијски будизам, заједно са другим растућим аскетским покретима, био је изазов самодопадљивом и стратификованом индуском друштву.</s>
<s>После Будине смрти, његов је наследник постао Махакашјапа, a не верни ученик и секретар Ананда који, обзиром да је двадесет година био у директној служби Пробуђеног, није имао слободног времена да усаврши медитацију да би постао архат.</s><s>Када је Махакашјапа позвао архате на Сабор монаха у Рађагахи, Ананда није у то био укључен.</s><s>Ананда се појавио на Сабору, рецитујући изреке (сутре) док је други ученик, Упали, долазећим генерацијама пренео правила дисциплине (винаја) која је научио од Буде.</s>
<s>Расколи у раном будизму</s>
<s>До прве велике шизме дошло је након другог будистичког сабора, у 4. веку п. н. е., 100 година након Будине смрти.</s><s>Подела је настала око погрешивости архата: да ли је он изнад сагрешења или је и даље погрешив?</s><s>„Велика" традиција је заступала погрешивост архата, док је „мања", конзервативнија традиција сматрала да је архат савршен.</s><s>Копља су се ломила око пет питања: да ли је архат и даље субјект искушења у сновима, да ли још има талог незнања, да ли има сумњи у погледу учења, да ли му је потребна помоћ у трагању за истином и да ли може досегнути до коначне истине узвиком „аха!" Две стране су биле вољне да се усагласе око четири од пет тачака, али заједница се распала због деликатног питања ноћних архатових полуција.</s><s>Већина самге (касније махасангхика) је држала позицију да су архата и даље богиње могле да заведу у сну, док су „стари" (sthaviras, касније ставиравада) имали супротно становиште.</s>
<s>Распад монашке заједнице на две главне групе је, кроз даље расцепе, довело до сложеног система будистичких секти.</s>
<s>Даљи раскол десио се међу ставиравадинима у вези са концептом „особе" (пудгала) и њеног односа према пет гомила који чине људско биће.</s><s>Ортодоксни ставиравадини су сматрали да је особа лингвистичка конвенција без икакве реалности, док су присталице Ватсипутре (ватасимутрије) тврдили да је особа нити идентична нити одвојена од састојака, већ квинтесенција која се сели из тела у тело.</s><s>Критичари Ватсипутре су тврдили да он поново уводи стари брамански концепт атмана којег се Буда одрекао.</s>
<s>Педесет година касније, дошло је до поделе унутар велике заједнице (махасангике) на екавјавахарике, који су веровали да је ум по својој природи изнад било каквог скрнављења, и гокулике који су веровали да пет састојака личности треба да буду нула.</s>
<s>Могуће је да је последњи едикт цара Ашоке (237. п. н. е.), који је стао на страну ставиравадина, циљао на избацивање из заједнице старих групе монаха који су формирали језгро једне од најважнијих хинајана секти, сарвастиваде (од sarvam asti, „све јесте").</s><s>У доктрини сарвастиваде, све дарме, или феномени, било у прошлости или будућности, стварно постоје.</s><s>Насупрот њима, ортодоксни стари сматрали су и прошлост и будућност за непостојеће.</s><s>Пораст броја контрадикторних абидарми (коментара сутри), довео је до бројних нових хинајана секти у раном будизму.</s><s>Чувени теравадини који су се скрасили у Шри Ланки негде око средине 3. века п. н. е., и чије је име пали верзија санскритске ставираваде, били су грана вибхађаваде.</s>
<s>Између 100. и 250. године, појавио се нови облик будизма који се усавршавао као средство ослобођења, супериорније од ранијих.</s><s>Себе је прогласио махајаном, великим возилом, остављајући будизму из прошлости назив хинајана, или мање возило.</s><s>Процес којим је махајана будизам заживео није у потпуности познат, али период транзиције око 100. године произвео је много важних текстова.</s><s>Будизам је завршио успостављањем дихотомије између „сиромашне" и „богате" традиције.</s><s>Прва је наглашавала људску димензију оснивача, друга његову божанску димензију.</s>
<s>Већ око 7. века, махајана будизам изгубио је своју виталност.</s><s>У то време се јавља тантрички будизам, назван вађрајана, или дијамантско возило.</s><s>Тантризам је стигао у Кину већ у 716. години.</s>
<s>Ширење будизма</s>
<s>Индијски цар Ашока (3. век п. н. е.), прешао је у будизам и слао је мисије у Бактрију, Согдијану и Шри Ланку.</s><s>Успех ове последње био је запањујући, јер су Синхалези до дана данашњег остали будисти.</s><s>Из Бенгала и Шри Ланке, будизам је освојио Индокину и индонежанска острва (1. век).</s><s>Преко Кашмира и источног Ирана, будизам је пропагиран у Средњој Азији и у Кини (1. век), у Кореји и у Јапану (552. или 538. година).</s><s>У 7. веку, будизам је пустио корење у Тибету.</s>
<s>Махајана и вађрајана облици будизма су учени у индијским универзитетским центрима, од којих су најважнији били Наланда и Викрамасила.</s><s>Уништењем тих центара 1197. и 1203. од стране муслиманских освајача, будизам је практично нестао из Индије.</s><s>Тешко је објаснити његово повлачење пред исламом, када су хиндуизам и ђаинизам наставили да постоје.</s><s>Па, ипак, на исти начин на који је будизам претрпео јаки утицај хиндуизма, тако ће хиндуизам асимилирати велики број будистичких идеја и вежби.</s>
<s>Савремени период</s>
<s>У 20. веку, будизам је играо значајну улогу у политичком животу земаља насељених будистима, било да се ради о теравада, махајане, ламаизму или зен-будизму.</s><s>Током рата у Кореји (1950—1953), многи манастири су спаљени, али се на југу појавио снажан световни покрет, отворени су универзитети окренути проучавању будизма и програми зен медитације у центрима као што су манастир Хаеин.</s>
<s>Посебно важан пример борбеног будизма јесте Вијетнам после повлачења француских колонизатора.</s><s>Генерал Нго Дин Зјем, који је прихватио римокатолицизам, је срушен с власти од стране коалиције у којој је важно место имала будистичка санга.</s><s>Зјем је покушао да врши римокатоличку евангелизацију Јужног Вијетнама и први противник који му се супротставио, као чувар суштине вијетнамизма, био је будизам, који је бранио Вијетнам од римокатолицизма са југа и комунизма са севера.</s><s>Покрет за уједињење будизма и активан будистички мировни покрет током Вијетнамског рата имали су подршку од вијетнамског тјена.</s>
<s>Будизам под комунистичким режимима у Кини, Северној Кореји и Вијетнаму карактерише гушење монашког живота и брзо посветовљење свештенства.</s>
<s>Последњих деценија 20. века, будизам је испољио напор у циљу обнове и признања, представљајући се као религија примерена добу науке.</s><s>Обнова истиче световњачке покрете, панбудистичке екуменске организације и ширење међу западним народима.</s><s>Тежња за синтезом с небудистичким религијским елементима, својствена будизму у претходним вековима, настављена је у популарним синкретичким покретима, нарочито у Вијетнаму, Кореји и Јапану.</s>
<s>Почетком 21. века у Мјанмару, где будизам има изразито конзервативну улогу, многи будисти агитују против равноправности жена и муслиманске мањине и залажу се за доношење закона о заштити расе и религије.</s>
<s>Основни појмови и принципи будизма</s>
<s>Четири племените истине</s>
<s>Четири племените истине представљају фундаментални концепт будизма.</s><s>Управо њиховим увиђањем Шакјамуни Буда (како се често назива историјски буда, Сидарта Гаутама) је доживео пробуђење и нирвану.</s><s>У том смислу тежња и напор да се четири племените истине схвате, не само на интелектуалном нивоу већ, пре свега, на интуитивном нивоу, тзв. директним увидом, представљају суштину будистичког учења и праксе.</s><s>Сматра се да је управо ово била тема прве проповеди коју је Буда одржао након што је доживео пробуђење.</s>
<s>Четири племените истине су:
Племенита истина о патњи (пали: дука) — постоји патња у животу свих бића
Племенита истина о настанку патње (пали: самудаја) — постоји узрок патње, а то су везаност и жеља (пали: танха - жеља, жеђ) који настају из незнања (авидја)
Племенита истина о престанку патње (пали: нирода) — постоји начин да се патња превазиђе, а то је ишчезавање и искорењивање везаности и жеље
Племенита истина о путу који води до престанка патње (санскрит: марга, пали: мага) — постоји начин да се елиминишу везаност и жеља, а то је осмоструки племенити пут</s>
<s>Када се говори о четири племените истине Буда се често упоређује са лекаром јер су истине изложене према древном индијском медицинском моделу:
постоји болест (постављање дијагнозе)
постоји узрок болести (анализа фактора који до болести доводе)
постоји начин да се болест излечи (констатовање прогнозе и постојања или непостојања начина за отклањање узрока болести)
прописивање лека односно начина да се болест излечи</s>
<s>Овакав приступ проблему представља једну од кључних карактеристика у дискусији будизма у односу на друге религије.</s><s>Наиме, овиме се избегава метафизичка спекулација и потреба за вером у оно што се излаже.</s><s>У свакој од четири племените истине се реферише на појаве и појмове који су у потпуности у домену искуства сваке особе што јој омогућава да на основу тог искуства да суд о истинитости или неистинитости предмета расправе.</s><s>Штавише, у будистичким списима Буда управо инсистира на оваквом, емпиријском, приступу и неослањању на слепо веровање његовим речима.</s><s>Од будисте се очекује да све изложено не прихвата само на основу вере у истинитост, већ се инсистира на активном преиспитивању учења кроз лично искуство и анализу тог искуства јер је, према Буди, то једини начин да се дође до истинског знања и самим тиме до ослобођења од патње.</s>
<s>Треба, међутим, истаћи да би било погрешно рећи да вера нема никакву улогу у будизму.</s><s>Напротив, термин шрада (пали: сада) је битан конституент будистичког учења.</s><s>Овај термин се приближно преводи као вера, мада он обухвата самопоуздање, упорност, скромност и истрајан напор.</s><s>Иако се Буда противи слепом веровању базираном на ауторитету, традицији и сл. остаје потреба за одређеном дозом вере у будистичко учење.</s><s>У принципу, срада је резултат дубоког промишљања и акумулираног искуства.</s>
<s>У контексту четири племените истине ово се пре свега односи на четврту — поверење у то да осмоструки племенити пут заиста води ка уништењу везаности и жеље.</s><s>Једини доказ делотворности осмоструког племенитог пута и будистичког учења у целини је достизање нирване од стране Шакјамуни Буде и, касније, архата (пали: арахат или арахант — онај који је вредан; особа која је достигла пробуђење и нирвану али не самостално, као што је случај са будама, већ следећи будино учење).</s><s>Но, пошто не постоји начин да се објективно и директно провери да ли су ове особе заиста постигле ослобођење од патње остаје нам да ту могућност прихватимо као истиниту на основу поверења.</s><s>Иако се у различитим будистичким школама степен и објекти вере, односно поверења, разликују, можемо рећи да је вера у истинитост осмоструког племенитог пута заједничка свим школама.</s><s>На тај начин вера у будизму игра улогу покретача особе на путу достизања пробуђења и нирване.</s>
<s>Племенити осмоструки пут</s>
<s>Племенити осмоструки пут (пали: Ariyo aṭṭhaṅgiko maggo; санскрит: Ārya 'ṣṭāṅga mārgaḥ) јесте према учењу Готаме Буде пут који води до престанка патње (dukkha) у човековом животу.</s><s>У суштини практичан водич за живљење, заснован на етичкој и медитативној дисциплини, племенити осмоструки пут је четврти члан групе од четири племените истине, које су обликовале и покретале развој касније будистичке традиције.</s>
<s>Као што само име говори, постоји осам елемената племенитог осмоструког пута и они су подељени у три основне категорије:
мудрост (санскрит: prajñā, пали: paññā)
1. исправно разумевање
2. исправна намера
морално понашање (санскрит: śīla, пали: sīla)
3. исправан говор
4. исправно деловање
5. исправно живљење
усавршавање ума (санскрит и пали: samādhi)
6. исправан напор
7. исправна сабраност
8. исправна концентрација</s>
<s>У сваком од ових делова племенитог осмоструког пута реч „исправан“ јесте превод речи samyañc (санскрит) или sammā (пали), која означава потпуност, складност, а исто тако носи у себи значење „савршено“ или „идеално“.</s>
<s>Иако су делови пута нумерисани, то не значи да су они линеарна серија корака које неко мора један по један да начини како би напредовао ка просветљењу; уместо тога, њих би требало развијати више или мање симултано, онолико колико то допуштају индивидуалне способности, јер напредак у једном правцу олакшава развој и других квалитета, тако да се они међусобно допуњују и потпомажу.</s>
<s>У будстичкој симболици племенити осмоструки пут се често представља Точком дарме (санскрит: dharmacakra, пали: dhammacakka), чијих осам паока представљају осам елемената пута.</s>
<s>Будистичка пракса</s>
<s>Три уточишта</s>
<s>Три драгуља (санскрит: त्रिरत्न три-ратна, páli: तिरतन тиратана) су три главна обележја будизма, односно три ствари у којима сваки будиста може наћи уточиште.</s><s>Стога су познате и као три уточишта.</s><s>То су:
Буда (пробуђени)
Дхарма (учење)
Сангха (заједница)</s>
<s>Пет правила морала
Не убијај и не повређуј друга жива бића,
Не кради,
Не злоупотребљавај сексуална задовољства
Не злоупотребљавај говор
Не конзумирај алкохол, дрогу и друге супстанце које помућују свест.</s>
<s>Будизам нема службени став о абортусу.</s><s>Део будиста сматра, да је абортус погрешан и да живот почиње зачећем, а део одобрава побачаје.</s>
<s>Медитација</s>
<s>Будистичка медитација представља низ техника којима се развијају свесност, концентрација, мирноћа и увид.</s><s>Будисти упражњавају медитацију као део пута према просветљењу и нирвани (види: племенити осмоструки пут).</s>
<s>По будистичком схватању, медитација представља делатност у којој човек настоји да превазиђе дискурзивно размишљање, да уништи или спречи неповољна душевна стања, те зачне или утврди повољна душевна стања.</s><s>Суштина будистичке медитације је у сабраности пажње и свесности, пажљивости и посматрању.</s>
<s>Гране и школе будизма</s>
<s>Две су основне струје у будизму, теравада и махајана.</s><s>Обе су настале на основу ранијих традиција, тако да је сасвим тешко прецизније датирати њихов настанак.</s><s>Раније се сматрало да је прва школа заснована на канонским текстовима који прилично верно одражавају изворно Будино учење, док је друга изведена из много каснијег материјала.</s><s>Данас наука сматра да то није тачно.</s><s>Вађрајана будизам се понекад сматра трећом групом, док га неки сматрају тек делом махајана традиције.</s>
<s>Махајана се развила као група школа које се могу разврстати у две главне културне и лингвистичке категорије: тибето-монголска и сино-јапанска.</s><s>Теравада будизам је био конзистентнији; проширио се без значајнијих промена из Индије на Шри Ланку, а одатле на југоисток Азије.</s>
<s>Хинајана</s>
<s>Тхеравада</s>
<s>Тхеравада је била једна од осамнаест школа у којима се развила хинајана, а одржала се до данашњих дана.</s><s>Тхеравада је најстарија постојећа будистичка школа, и кроз много векова била је доминантна религија на Шри Ланки (70% популације) и континенталним деловима Југоисточне Азије (Камбоџа, Лаос, Мјанмар, Тајланд).</s><s>Такође се практикује, али у мањем обиму међу мањинама, у областима југоистичне Кине, Вијетнама, Бангладеша, Малезије и Индонезије.</s><s>Од скора је популарна у Сингапуру и Аустралији.</s>
<s>Данас тхеравада будиста има око 100 милиона широм света, и у прошлим деценијама тхеравада почиње да „пушта корене“ на Западу.</s>
<s>Махајана</s>
<s>Услед доктринарних разлика, као и критика на рачун опадања духовних мерила традиционалиста, у оквиру будизма поникао је нови правац, прозван махајана ("велико возило“ ка спасењу).</s><s>Старија школа прозвана је хинајана, или „мало возило“.</s><s>Махајана је већи нагласак придавала врлини саосећајности, и идеалу Бодисатве, као спаситеља, уместо архата, кога је наглашавала стара школа.</s><s>Једну од одлика Махајане представљала је и употреба санскрита, универзалног језика индијских учењака.</s>
<s>Махајанска школа се проширила на северозапад Индије у подручје које је било под утицајем хеленистичке културе.</s><s>Такође се проширила и на север, у средњу Азију, у 1. веку, а одатле у 2. веку даље у Кину.</s><s>Преко Манијевог учења је овај облик будизма извршио утицај на хришћанство, а посебно на његове гностичке струје.</s>
<s>Чан/Зен</s>
<s>Зен (јапански: зен, кинески: ч'ан, санскрит: дхјана – медитација ) је школа махајана будизма у којој се наглашава упражњавање дарме и искуствене мудрости, ради постизања пробуђења.</s><s>Следствено томе, у другом плану су теоретско знање и проучавање списа.</s>
<s>Чиста земља</s>
<s>Вађрајана</s>
<s>Вађрајана ("дијамантско возило") или тантрички будизам је огранак будизма који се појавио у Индији у 6. и 7. веку.</s><s>Развијао се под утицајем хиндуизма, што се огледа у служењу божанствима и употреби сложених ритуала.</s><s>У 11. веку је вађрајана постала сасвим устаљена на Тибету, где је пролазила кроз даљи развој.</s>
<s>Тибетански будизам</s>
<s>Тибетански будизам (познат и као ламаизам) је посебан облик будистичког учења, карактеристичан за Тибет и подручје Хималаја, укључујући и Непал, Бутан, северну Индију, Монголију, североисточну Кину и Русију (Калмикија, Бурјатија и Тува).</s><s>Укључује учења три велика „возила“ будизма: хинајану, махајану и вађрајану, као и елементе тибетанске пребудистичке религије у виду локалних божанстава примљених у будистички пантеон.</s>
<s>Након што је Народна Република Кина окупирала Тибет 1950-их година, тибетанске избеглице и дијаспора су прошириле утицај тибетанског будизма и у многе западне земље.</s><s>Од 1959. године је Далај-лама живео у изгнанству, да би се недавно вратио на Тибет.</s>
<s>Будистички списи</s>
<s>Трипитака</s>
<s>Пали канон је збирка списа тхеравада будизма, који су сачувани на пали језику.</s><s>Канонска књижевност на пали језику састоји се од „три кошаре“, због чега се такође назива типитака (санскрит: трипитака).</s><s>Типитака укључује три збирке:
Винаја-питака (о „склоповима појавног света"), правила монашке дисциплине
Сута-питака, која се најчешће приписује Буди
Абхидхама-питака ("о појавама"), систематизација филозофских појмова.</s>
<s>Махајанске сутре</s>
<s>Тибетански канон
==
Тибетански будистички канон представља опус светих списа које признају разне школе тибетанског будизма.</s><s>Подељен је на два дела:
Канђур ("Преведена реч"), који је садржао дела приписивана Буди Сакјамунију, другим трансцендентним будама и тантричким божанствима која се идентификују као буде;
Танђур ("Преведене расправе"), која садрже преведене списе индијских учењака и учитеља.</s>
<s>Будизам у Србији
Срђан Гојковић Гиле, фронтмен бенда Електрични Оргазам, најпознатији је будиста у Србији.</s>
<s>Први будистички манастир у Србији отворен је 2017. године у селу Чортановци недалеко од Новог Сада.</s>
<s>Будисти су присутни у Србији jош од двaдeсeтих годинa 20. вeкa.</s><s>Историja будизмa у Србији почињe сa долaском зajeдницe Кaлмикa, зaпaдномонголског нaродa будистичкe вeрe, који je у тaдaшњу Крaљeвину Србa, Хрвaтa и Словeнaцa прeбeгaо из Русиje, нaкон Октобaрскe рeволуциje.</s><s>Кaлмици су своj хрaм сaгрaдили 1929. године нa Звeздaри, нa грaници сa Мaлим Мокрим Лугом, a одобрeњe им је дaо крaљ Aлeксaндaр Кaрaђорђeвић.</s><s>Тaдaшњи будистички хрaм у Бeогрaду је био први будистички хрaм у Eвропи.</s><s>Други свeтски рaт и побeдa комунизмa нaвeли су Кaлмикe дa 1944. спaс потрaжe у Зaпaдноj Eвропи и СAД.</s>
<s>Прe двaдeсeтaк годинa групa појединaцa из Србиje зaинтeрeсовaлa сe зa изворно Будино учeњe и од тaдa до дaнaс рaдe нa промовисaњу провeрeних будистичких тeхникa и мeтодa рaзвиjaњa унутрaшњeг мирa и хaрмониje, сa посeбним нaглaском нa врлини, мeдитaцији, мудрости и сaосeћaњу.</s>
<s>Мaртa 2009. годинe рeгистровaни су кaо удружeњe грaђaнa и крeнули су сa издaвaчком дeлaтношћу.</s>
<s>Референце</s>
<s>Литература</s>
<s>Спољашње везе</s>
<s>Budizam (Hrvatska enciklopedija)
Budizam (Proleksis enciklopedija)
Čedomil Veljačić, Budizam — religija ili filozofija
Средњи пут домаћи сајт посвећен теравада будизму
Дијамантски пут једна од школа ваџрајана будизма
Access to Insight Чувене странице посвећене теравада будизму
Највеће будистичке заједнице — Adherents.com</s>
<s>Монотеизам</s>
|
1653 | https://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%98%D1%81%D0%BB%D0%B0%D0%BC | Ислам | <s>Ислам () је монотеистичка религија која потиче од учења Мухамеда из 7. века.</s><s>Заснива се на вери у једног Бога (Алах), изабраност Мухамеда за божијег посланика, предодређеност људске судбине, награду за добра дела и казну за лоша, судњи дан и васкрсење мртвих.</s><s>Постулати ислама објављени су у Хадисима одн.</s><s>Збиркама исламских књига, а у сам темељ ислама спада и света књига Куран.</s><s>Куран је писан на арапском језику и садржи 114 сура (поглавља).</s><s>Куран је збирка откровења који су искључиво од Свевишњег Бога и представља искључиво Божију реч.</s><s>Та посланица је Мухамеду преношена преко анђела Гаврила (арап: мелека Џибрила).</s><s>Он је у пустињској пећини волео да се осамљује и размишља о Створитељу читавог света и свих бића и сила.</s><s>Њему тада једном приликом силази са небеса анђео Гаврило и приказује му се у лику анђела и налаже му одмах да учи у име Господара свих светова који ствара...</s>
<s>Следбеници ислама се називају муслимани, „они који се потчињавају“ Божјој вољи.</s><s>У свету има преко 2 милијарди муслимана, што чини ислам другом највећом религијом после хришћанства Основне обавезе сваког муслимана су вера у једног Бога (Алаха) и Мухамеда као његовог посланика, молитва пет пута дневно, пост у месецу Рамазану, давање милостиње и хаџилук (ходочашће у Меку) бар једном у животу.</s><s>Готово сви муслимани припадају једној од две главне исламске групе: сунитима (80%) или шиитима (20%).</s><s>Ислам је преовлађујућа религија на Средњем истоку, као и многим државама Африке и Азије.</s><s>Муслиманске заједнице постоје такође у Србији и земљама Балкана.</s>
<s>Увод</s>
<s>У преисламској Арабији је владао древни семитски политеизам.</s><s>Свако племе је обожавало свог главног бога или богињу, у облику камена или глиненог кипа или дрвета.</s><s>Они су били слављени у храмовима, давањем понуда и жртвовањем животиња.</s><s>Постојање злих духова, било је универзално познато и тако ће остати и у исламу.</s><s>Алах (Бог) није био је поштован заједно са важним арапским богињама, и гозбе, прославе и ходочашћа приликом обожавања кипова представљавали су уобичајене активности.</s>
<s>Према исламском обичају, забрањено је приказивање Мухамедовог лика.</s><s>Муслиманима је забрањено ношење амајлија, амулета, фотографија и кипова, а за сваку велику незгоду која их задеси морају се за помоћ и/или покајање обратити свевишњем Господу Богу.</s>
<s>У предисламској Арабији су постојали и понеки хенотеисти, који су поштовали једног бога као главног између осталих, и монотеисти, као у култу ал-Рахмана.</s><s>У градовима у оазама, као што је Јатриб који ће касније бити назван Медина, налазила су се велика и утицајна јеврејска племена (која потичу од Авраама (Абрахама, одн.</s><s>Ибрахима).</s><s>Северне и источне области су, преко важних трговинских пута, биле под снажним хеленистичким и римским утицајем.</s><s>Ту се политеизам сретао са арабизованим јудаизмом и византијским хришћанством.</s><s>Прозелитске мисије које су слали хришћани су успеле да придобију неке преобраћенике (нпр. из породице Мухамедове прве жене), али као страно откровење, хришћанство није спремно прихватано.</s><s>У 6. веку наше ере, Мека, са својим Кјаба храмом у коме се налазио црни камен, представљала је религиозни центар централне Арабије и мали али важан трговачки град.</s><s>Иначе Кјаба (Каба) коцкасти храм представља први Храм који је подигну на овом тлу а подигао га је Авраам (Абрахам, Ибрахим).</s><s>Велике разлике између богатих трговаца и сиромашних становника улице, груби обичаји и декадентни морал мучили су и притискали Мухамеда.</s>
<s>Етимологија</s>
<s>Реч ислам потиче из четврте форме глагола аслама са кореном с-л-м и значи „покорност“, „преданост“ (Богу); муслиман је партицип актива, са значењем „онај који се предаје“ (Богу).</s><s>Из истог корена је изведена и арапска реч селам (мир), што је чест поздрав међу муслиманима.</s>
<s>Веровање</s>
<s>Ислам се заснива на вери у једног Бога, изабраност Мухамеда за последњег и задњег Божијег посланика, предодређеност људске судбине, награду за добра дела и казну за лоша, страшни суд и васкрсење мртвих.</s><s>Следбеници ислама верују да је Бог послао своју објаву Мухамеду, преко анђела Гаврила (Џибрила), као што је слао објаве и осталим пророцима: Адаму, Ноју, Авраму, Давиду, Соломону, Мојсију и Исусу.</s><s>Муслимани држе да је ислам иста она вера коју су вековима проповедали Божји посланици још од Адама (Адема).</s><s>Будући да су претходне објаве људима измењене или делимично заборављене, Бог је послао Куран да би указао човечанству на прави пут побожности, а Мухамеду предао посланицу која није само за Арапе већ за читаво човечанство.</s><s>Како се у Исламским књигама (Хадиси) помиње, та посланица и Куран су послати као милост свим световима.</s><s>У исламу се на то мисли и као милост животињском свету, свету духова итд.</s><s>Мухамед је људима пренео од Господа Бога да на Земљи не живимо сами, већ и са духовима (џини) који су је и пре нас настањивали.</s><s>Зли духови се називају шејтанима (сотонама) а добри духови - џини верници.</s><s>Поступак уклањања злог џина (демона, одн. злог духа) се назива Рукја, док се за исти чин у хришћанству користи термин егзорцизам.</s><s>И дан данас се широке народне масе различитих вероисповести обраћају хоџама (исламских свештеницима) који су за рукју акредитовани, не би ли се спасили од злог утицаја или лоше судбине која их је задесила.</s><s>Често се иста организује и групно, али је обавезно да буде неко од старијих и снажнијих у присуству "пацијента" коме се рукја учи (гласно изговарање одређених и специфичних делова Курана који имају моћ чак и да тог демона живог и спале ако се не жели "одселити" и напустити особу).</s>
<s>Бог</s>
<s>Муслимани верују у једнога Бога (арапски: Алах), творца и нествореног, свемогућег и милосрдног, који је слао објаве преко посланика (пророка) свим људима Израиља, одн. јеврејима.</s><s>Доласком Мухамеда као посланика, његова се посланица прва и једина објављује свим народима, читавом човечанству и "свим световима" како то Господ Бог каже.</s>
<s>У свом уводном говору у делу "Стаза речитости", Мухамедов зет Алија ибн Еби Талиб овако дефинише исламски монотеизам: “У вери је на првом месту признање Њега - једног и јединог Свевишњег Господа Бога, Створитеља и Владара свих светова, свих створења и свих сила.</s><s>Савршеност признавања Њега јесте сведочити да нема другог Бога осим једног јединог Свевишњег Господа (ла илахе ил Алах).</s><s>Савршеност сведочења о Њему јесте веровати у Једноћу Његову.</s><s>Савршеност веровања у Једноћу Његову јесте сматрати Га чистим, Најмилостивијим, Најсамилоснијим, Најмилосрднијим, јединим Свезнајућим, јединим Свемудрим и јединим Свемоћним.</s><s>А савршеност Његове узвишености јесте одрицати Му овоземаљска "социјална" својства, пошто је свако својство доказ да је оно различито од оног чему је приписано, а све оно чему је нешто приписано различито је од својства.</s><s>Тако, свако ко Богу приписује својства признаје Њему слична, а ко признаје Њему слична сматра Га двојношћу, а ко Га сматра двојношћу признаје делове за Њега, а ко признаје делове за Њега погрешно Га схвата, а ко Га погрешно схвата означава Га, а ко Га означава ограничава Га, а ко Га ограничава одређује Га бројем.”
Господ је, пише у Курану, један једини Свевишњи Господ Бог, који је "уточиште сваком", који "није родио и рођен није, и нико Му раван није".</s><s>Обзиром да се ислам заснива на вери у једног Бога (Алаха), не би требало да то име Господа (Алах) буде препрека у разумевању вере.</s><s>Ово јер је у исламу - посланику Мухамеду било од Бога дозвољено и наређено да људима пренесе ово једно од Његових имена - Алах.</s><s>Иначе компарације ради, Исус је Свевишњег Господа Бога називао - Иллах.</s><s>Зато када се спомене реч Бог, за неке особе са других подручја би то по тамошњој традицији* значило Зевс, док би за неке друге значило Афродита, Аполон, Тор, итд.</s><s>Објављивањем једног од својих имена (Алах)- Свевишњи Господ Бог у потпуности анулира могућност замене или мешања ауторитета Створитеља свих светова, свих створења и свих сила са неком другом створеном особом којој су биле приписиване божанске особине.</s><s>Чак се дотле иде, да је Бог у Курану дословце навео да ће и сва она створења које људи мимо Њега обожавају (Зевс, Аполон, Тор, ...) на судњем дану Њему лично рачун за све полагати.</s>
<s>Анђели</s>
<s>Ислам се темељи на веровање у анђеле (мелеке), од којих су многи заједнички са јудаизмом и хришћанством.</s><s>Неки од анђела су Џибрил, Микаил, Азраил и Исрафил.</s><s>По исламском веровању, анђели су верни Богу и извршитељи његових наредби.</s><s>Анђели су велики верници, славе Бога, и немају страсти попут људи.</s><s>Супротност анђелима су зли духови, на челу са Иблисом (Луцифер), који навраћа људе на чињење искључиво лоших и себичних дела, те игнорисања потреба својих ближњих (породице, родбине, пријатеља, познаника, суграђана, пролазника).</s>
<s>Објаве</s>
<s>Муслимани верују у све четири писане објаве, које су објављене Божјим посланицима: Зебур - Давиду (Давуд), Теврат (Стари Завет) Мојсију (Муса), Инџил (Нови Завет) Исусу (Иса) и (Куран) Мухамеду.</s>
<s>Куран
Куран (кара'а - читати, казивати) за муслимане је реч Божја коју је анђео Гаврило (Џибрил) пренео преко пророка Мухамеда, последњег у низу библијских пророка.</s><s>Првобитна намера Курана је била да уведе Арапе у заједницу народа Књиге, и то у ред са Јеврејима који су примили Тору и Завете.</s><s>У неку руку, то је „Најновији Завет“, а назива се још и "Последњи завет" који не оспорава већ поткрепљује и наставља јеврејску (хришћанску Библију).</s><s>Мухамед и његови тадашњи следбеници - асхаби (апостоли) забележили су комплетан Куран писаним путем као секундарни вид стожирања објаве, док је као примарни био учење свега напамет (хифз).</s><s>Тако и после његове смрти остало је све записано, а многе су га генерације још и тада знале напамет.</s><s>У данашњем времену је част сваком муслиману да научи Куран напамет, чиме стиче титулу Хафиза Курана.</s><s>Иначе Куран је подељен је у 114 поглавља која се називају сурама и која садрже различит број стихова (названих ајети).</s><s>Поглавља нису распоређена хронолошки нити тематски, већ према упутству од посланика Мухамеда.</s><s>Заједно са кратким насловима, све осим једне, суре почињу са бисмилом: „У име Господа Бога, милостивог и милосног“.</s>
<s>Две највеће теме Курана су јединственост и моћ Божја и природа и судбина људи у односу са Богом.</s><s>Бог је једини створитељ универзума, људи, духова, свих светова, свих створења и свих сила, благотворан и праведан.</s><s>Њему су дата описна имена као што су Свезнајући и Свемоћни.</s><s>Људска бића су Божји робови (раб Божији) и својом слободном вољом она се често оглушују о Божје заповести.</s><s>У већини случајева онај киме се људи искушавају јесте неко од злих духова (из армије злог духа Иблиса (Сатана, Луцифер) који је сопствени пад проузроковао тиме што је одбио да се поклони Адаму).</s><s>На дан долазећег суда, сви ће устати из мртвих, а биће проживљени из репне кости (репњаче како каже посланик Мухамед) а за коју данашња медицина нема објашњења зашто је неуништива.</s><s>Након проживљења биће и људима и свим створењима (осим животиња) приказана сва њихова дела и биће питани од Створитеља за све своје мисли, те ће тада једни људи другима бити сведоци у вези својих (не)дела.</s><s>Након тога ће бити извагана сва дела и онда ће Свевишњи Господ Бог судити сваком.</s><s>Након тога ће особе бити послане у рај (Џенет) или у пакао (Џехенем).</s><s>Куран такође укључује и изнова тумачене приповести из хебрејске Библије, као што су казивања о Адаму и Еви, Јосифовим "авантурама" и Аврамовом монотеизму.</s>
<s>Поред суне, моралних проповеди са обичајима из пророковог живота, Куран је главни извор исламског закона, шеријата.</s>
<s>Пророци</s>
<s>Ислам се заснива на веровању у пророке, који су послани од Бога.</s><s>У Курану их је споменуто двадесет пет, а најпознатији су: Адам (Адем), Ноје (Нух), Аврам (Ибрахим), Мојсије (Муса), Исус (Иса) и Мухамед.</s>
<s>Исус</s>
<s>Исус (арап.</s><s>Иса) је Божји посланик и Божји роб а не Божји син.</s><s>Он и његова мајка, коју хришћани проглашавају богородицом, јели су храну, пили су воду, облачили се, спавали, одмарали и робовали Богу као и други људи.</s><s>Муслимани верују у Исуса (Иса) али веровање да је он Бог сматра се највећим грехом (ширк).</s>
<s>Након низа посланика, Алах шаље Исуса, сина Маријиног (арап.</s><s>Мерјем) Израелићанима да потврди Објаву, истину и садржај Торе (Теврата) и да допусти, по јеванђељу, нешто што је по Теврату било забрањено.</s><s>Бог га је обасуо благодатима.</s><s>Он говори људима из колевке као новорођенче и Бог га подучава књизи, мудрости, Теврату, Инџилу и знању.</s><s>Иса је претпоследњи је Божји посланик и веровесник.</s><s>Био је прималац треће велике Божје објаве - јеванђеља (арап: инџила) и најављивач доласка Мухамеда (под именом Ахмед) иза себе.</s>
<s>Мухамед
Мухамед је рођен у Меки 571. године, у данашњој Саудијској Арабији, у Тиџани, у јужном делу Хиџаза, око 80 km од Црвеног мора у каменој долини.</s><s>Пореклом је из племена Курејш које је имало веома значајан друштвени положај у Меки.</s><s>Још као дете Мухамед је остао без оба родитеља, па је бригу о њему преузео стриц.</s><s>Као врло млад Мухамед је постао путујући трговац.</s><s>На својим путовањима упознао је хришћанство, јудаизам и источњачке религије.</s><s>Од када је око 610. године у пећини поред Меке доживео откровење, почиње Мухамедова посланичка мисија.</s><s>Мухамед је неколико година проповедао своје учење по Меки, али без већег успеха јер није био прихваћен од стране богатих.</s><s>Коначно, у лето 622. године дошло је до хиџре (арапски: пресељење) Мухамеда и његових присталица из Меке у Медину.</s><s>Овај догађај означава почетак муслиманске ере.</s><s>У новој средини Мухамед је имао много више присталица и успеха у ширењу свог учења.</s><s>Основао је верску заједницу на чијем челу је сам био.</s><s>Непуних осам година од дана хиџре, 630. године Мухамед се тријумфално вратио у Меку, која постаје свети град муслимана, средиште ислама и циљ ходочашћа.</s><s>Овај догађај муслимани су назвали Ел Фетх (арапски: победа).</s><s>Мухамед је ујединио арапска племена и постао њихов верски и световни поглавар.</s><s>Створена је јединствена арапска држава која је током векова успела да припоји Сирију и Египат, делове северне Африке, дошавши до Иберијског полуострва (711) и Пиринеја (732).</s>
<s>Судњи дан</s>
<s>Муслимани верују у долазак судњег дана, када ће људи одговарати за учињена дела, била добра или лоша.</s>
<s>Предодређење</s>
<s>У Исламу, веровање у предодређеност (кадер) подразумева да је свезнајући Бог (Алах) одредио све што ће се десити.</s><s>Он је створио створења према своме праисконском знању и мудрости.</s><s>Њему је све познато и то је записано у „Левхимахфузу“.</s><s>Алах је хтео да створења постоје и он их је створио и ништа се не дешава нити постоји без његове воље и стварања.</s>
<s>Пракса и дужности</s>
<s>По исламском учењу човек је религиозно биће, јер не постоји ни један човек на свету а да у нешто не верује.</s><s>То се испољава укупним животом верника, а на посебан начин религиозном праксом, односно богоштовним делима.</s><s>Муслимани абортус сматрају забрањеним у већини случајева.</s><s>Ако је женин живот угрожен дозвољавају га као мање зло од два зла.</s><s>Не постоји заједничко мишљење, око тога када почиње људски живот, али се слажу да након 4. месеца фетус добива живу душу и од тада абортус није прихватљив, осим у случају опасности по женин живот и силовања.</s>
<s>Пет стубова ислама
У Исламу је пет богоштовних дужности, пет стубова ислама.</s><s>Практичне дужности муслимана су:
Сведочење (арап: шехадет): сведочење односно гласно изговарање и веровање у то да „Нема Бога осим Бога, а Мухамед је његов пророк“;
Молитва (арап: салах, перс: намаз) пет пута дневно током које су верници усмерени према Меки, и то: сабах (од појаве зоре до изласка сунца), подне (кад сунце мало изађе из зенита), икиндија (кад сунце нагне према западу), акшам (кад сунце зађе) и јација (кад ноћ потпуно падне).</s><s>Пост (арап: саум), уздржавање од јела, пића, пушења, полних задовољстава и неприличног говора од зоре до заласка сунца, у току месеца Рамазана који траје 30 или 29 дана.</s><s>Рамазан и рамазански пост се завршавају Бајрамом, великим муслиманским празником.</s><s>Милостиња (арап: зекат); имућни муслимани дужни су од вишка своје имовине уделити 2-3 одсто за потребе сиромашних, ученика, болесника, старих и изнемоглих.</s><s>Ходочашће (арап: хаџ) у Меку, бар једанпут у животу, за онога ко је у стању;</s>
<s>Закон
Шеријат је божански закон ислама, и разумевање тог закона јесте фикх, односно судство.</s><s>Мухамед није правио разлику између верског и световног закона; страна на коју ће шеријат да превагне у данашњим муслиманским земљама зависи од степена секуларизације у свакој од њих.</s><s>Шеријат се односи на сваку димензију живота, укључујући породичне односе, закон о наслеђивању, порезе, прочишћење од загађености и молитву.</s><s>Четири опште прихваћена извора исламског закона су:
Куран (света књига)
Суна (обичаји пророкови)
Иџма (сагласност заједнице) и
Кијас (закључивање по аналогији).</s><s>Шиитско судство се у неку руку разликује, јер њихова хадиска традиција не признаје последња два извора него уместо њих прихвата иџтихад (слободно расуђивање) које преносе имами.</s><s>Постоји пет класичних верско-правних школа, од којих су четири сунитске (ханефити, маликити, шаифити и ханбалити) а само једна шиитска (џаферити).</s>
<s>Џихад</s>
<s>Колективном обавезом муслимана сматра се и учешће у џихаду (арапски: животна борба), за опстанак муслимана и њихове вере.</s><s>Џихад је сваки труд у име Бога, тј. на Божијем путу.</s><s>Џихада има четири врсте:
Џихад са самим собом ради устрајности на чињењу добрих дела и клоњењу од забрањених.</s><s>Џихад против шејтана (сотоне), одупирањем човека његовом завођењу.</s><s>Џихад против грешника руком и саветом у смислу хадиса: „ко од вас види нешто што не ваља, нека га сузбије руком, а ако не могне руком онда језиком“.</s><s>Џихад оружјем за одбрану вере, части, живота и иметка.</s>
<s>Историја</s>
<s>Ислам се развија у 7. веку у полуномадском политеистичком друштву Арабијског полуострва.</s><s>Полигамија је код предисламских Арапа означавала моћ и престиж.</s><s>У исламу је, пак, имала циљ да збрине удовице палих бораца.</s>
<s>Каравани из Меке и Медине саобраћају са Сиријом и Палестином, које су онда биле унутар хришћанског Византијског царства.</s><s>На североистоку је било заратуштријско Персијско царство, на југу несторијански Јемен, а на западу, с оне стране Црвеног мора, монофизитска Етиопија.</s><s>Дијалог са хришћанима у градовима као што су били Дамаск и Багдад, који су гледали на ислам као на јерес (и називали га хагаризам или исмаелизам), постављао је нова питања пред муслиманске теологе.</s><s>Јован Дамаскин описао је расправу о пореклу зла: хришћани су је ставили уз слободну вољу како би сачували Божју правду; муслимани су порекло добра и зла извели из Бога, како би сачували његову свемоћ.</s>
<s>Ширење ислама</s>
<s>После Мухамедове смрти 632. године његови наследници су се звали калифи (арапски: заменици), а држава калифат.</s><s>Под владавином прве четворице калифа (632—661. наше ере), биле су освојене Сирија, Палестина и Месопотамија: Дамаск 635. године; а Јерусалим, Антиохија и Басра 638.</s><s>Персија је побеђена између 637. и 650, а Египат између 639. и 642.</s>
<s>За првог наследника Мухамеда изабран је Ебу Бекр, његов таст и пратилац на хиџри до Медине.</s><s>Током две године свога калифата, Ебу Бекр је учврстио муслиманску доминацију у Арабији, помирио бунтовна бедуинска племена и ратовао против византијске Сирије.</s><s>Ебу Бекров наследник и други калиф био је Омер (634—644), који је освојио Сирију и део Египта и Месопотамије.</s><s>После Омерове смрти, почеле су велике шизме.</s><s>Следбеници Алија, пророковог нећака и мужа пророкове кћерке Фатиме, очекивали су од њега да постане нови калиф, али аристократа Осман (644—656) из породице мекијанских Умајада, бивших пророкових непријатеља, је изабран уместо њега.</s><s>Чланови Ши`а Али („Алијеве странке"), изјавили су да наследство мора да буде установљено на основу ближих сродничких релација: калиф мора да буде не само из племена Курејш, већ такође из фамилије Хашемита и законски рођен у браку Фатиме, пророкове кћерке, са Али ибн Аби Талибом.</s><s>Године 656. наше ере, Умајада Османа убија група Алијевих следбеника.</s><s>Изабрани калиф (четврти у суни-низу), Алија, морао је да се суочи са богатим и моћним умајадским гувернером Сирије, Муавијом, и његовим проницљивим генералом Амр ибн ал-Асом, освајачем Египта.</s><s>Када су Алијеве трупе преузеле вођство у бици код Сифина на Еуфрату, Амр ибн ал-Ас је закачио странице из Курана на копља својих војника и Алијева војска је престала да се бори.</s><s>Амр ибн ал-Ас затражио је посредовање између Алија и Муавије, и овог другог је заступао тако успешно да су Алијеви представници прихватили Муавијин захтев за калифатом.</s><s>Велика група из Алијеве војске, кариџити или „шизматици“ (од кариџа - отићи, изаћи), није прихватила арбитражу људских бића, јер „нема другог суда до Божјег“.</s><s>Уместо да се бори против Муавије, Али се окренуо против кариџита, и тако је постао њихов смртни непријатељ.</s><s>Године 661. кариџити су га убили.</s><s>Након тога, калиф Муавија је основао династију Умајада из Дамаска (661—750).</s>
<s>Освајања од 661-750. под Умајадима из Дамаска укључила су Авганистан, велики део северне Африке и Шпанију.</s><s>Берберска племена северне Африке била су преобраћена убеђивањем, иако ће наредних векова манифестовати своју етничку посебност прихватањем јереси каква је кариџитска.</s><s>Године 711. наше ере, муслиманска војска прешла је Ифрикију (Северна Африка) и стигла до Магриб ал-акса, екстремне западне тачке.</s><s>Уз помоћ византијског намесника Сеуте и градских Јевреја које су прогањали визиготски хришћани, муслимани су кренули у освајање ал-Андалуза, на Иберијском полуострву.</s><s>Падом визиготске престонице Толеда, муслимани су загосподарили целом територијом западно од Пиринеја.</s><s>Граница њихове експанзије су биле планине, нарочито пошто је Карло Мартел код Поатјеа (732) ставио тачку на њихово напредовање у Прованси.</s><s>Скинути са трона 750. године од стране багдадских Абасида, последњи Умајади су пронашли уточиште у, водом богатој, Андалузији.</s><s>Године 827. наше ере, Аглабиди из Ифрикије започели су освајање Сицилије и Јужне Италије.</s><s>Византијска војска их је протерала са копна, али острво је освојено 902. године.</s><s>Нормани су га касније заузели 1091. године.</s>
<s>Калифат Кордове био је престоница напредне цивилизације од 756. до 1031, када је постао жртва анархичних „партијских краљева“, током чијих су владавина хришћанска северна краљевства остварила поновно освајање Шпаније, постижући врхунац освајањем 1085. године, града Толеда.</s><s>Окупацијом од стране две берберске династије – Алморавида (1090—1145) и Алмохада (1157—1223) - није стављена тачка на тај процес; напротив, муслимани ће се полагано повлачити у сужену јужну зону (Насрид емират Гранаде), и године 1492. победиће их „католички краљеви“.</s>
<s>Почев од једанаестог века, водећу снагу ислама представљали су Турци који су у ислам преведени у 10. веку, а нарочито Селџуци који су контролисали Абасидски калифат после Бујида (1058. године).</s><s>Прогнали су их Монголи (преобраћени у ислам око 1300), који су заузели Ирак али су их зауставили Турци Мамелуци који су контролисали Египат до османлијског освајања 1517. године.</s><s>Од петнаестог до деветнаестог века, интересе ислама углавном је представљало моћно Османско царство, основано 1301. године у Малој Азији.</s><s>Османлије су 1453. године заузеле Константинопољ, који је постао њихова престоница (Истанбул).</s><s>На истоку, Турци Мамелуци основали су султанат Делхи (1206—1526).</s><s>Између 1526. и 1658. године, цела северна Индија биће у власти исламског царства Великих Могула, потомака Монгола.</s><s>Индонезија и Малезија су биле највећим делом преведене у ислам преко трговинских путева који су их повезивали са муслиманским земљама.</s><s>Исто се десило и са неким областима у суб-сахарској Африци.</s>
<s>Поделе</s>
<s>Ислам се састоји од већег броја верских деноминација које су у суштини сличне по веровањима али међу њима постоје значајне теолошке и правне разлике.</s><s>Најзначајнија је подела на суните и шиите, док се суфизам обично сматра пре мистичним редом него посебном школом ислама.</s><s>Највећи број извора тврди да су отприлике 85% светских муслимана сунити а око 15% шиити, уз незнатну мањину коју чине припадници мањих исламистичких секти.</s>
<s>Сунити</s>
<s>Сунити су верници ислама, који представљају већину међу муслиманима.</s><s>За разлику, од шиита, сунити уз Куран следе и суне, правила ислама утемељена на обичајима посланика Мухамеда.</s><s>Суна (арапски سنة) значи књига и речи које се односе на пророка Мухамеда.</s><s>Сунити признају (првог) калифа Ебу Бекра као наследника пророка Мухамеда и признају четири верске школе Ханафи, Малики, Шафи и Ханбали.</s>
<s>Шиити</s>
<s>Шиити (од арапског ши`а Али — „Алијева странка“) су други по величини огранак ислама.</s><s>По историјском пореклу шиити признају Мухамедовог нећака Алију и његове потомке за једине пуноправне наследнике Мухамедове световне и духовне власти (калифи и имами).</s><s>Шиити верују да је Алија директни наследник и вођа свих муслимана после Мухамедове смрти, за разлику од сунита који верују да је Ебу Бекр, први калиф после Мухамеда, легитимно добио вођство над муслиманима.</s><s>Ова разлика у мишљењу се десила 632. године и тај раскол је оштро поделио ове две муслиманске традиције у многим њиховим веровањима и делањима.</s>
<s>Шиити су данас већина у Ирану и Ираку.</s><s>Значајних шиитских мањина има и у Пакистану, Индији, Авганистану, Либану, Азербејџану, Јемену, Бахреину и осталим земљама Персијског залива.</s>
<s>Суфији</s>
<s>Суфизам (арапски تصوف, -{tasawwuf}-, персијски عرفان, Ерфан) је мистички аспект ислама, начин живота усмерен према остварењу Божјег јединства и присуства кроз љубав, искуствену спознају, аскетизам и екстатичко јединство са вољеним Творцем.</s><s>Термин суфи и суфизам (тасавуф) потичу од вунене одеће (суф) коју су носили муслимански аскети.</s><s>Суфији су често наилазили су на жесток отпор службеног ислама.</s>
<s>Распрострањеност</s>
<s>По подацима из 2016. године, муслиманска заједница броји 1,78 милијарде верника.</s><s>У неких 30-40 земаља света ислам је већинска религија, а арапске земље чине око 20% од укупног броја муслиманских земаља на свету.</s><s>Јужна и Југоисточна Азија имају највише муслиманских земаља, са Индонезијом, Пакистаном, Бангладешом и Индијом, које свака понаособ, имају више од 100 милиона верника.</s><s>Према подацима владе САД, 2006. године је било 20 милиона муслимана и више од 40.000 исламских светилишта у Кини</s>
<s>На Блиском истоку, не-арапске земље Турска и Иран имају најбројније муслиманске заједнице, док у Африци, Египат и Нигерија су на првом месту.</s><s>У многим европским земљама, ислам је друга религија по заступљености после хришћанства, као на пример, у Француској.</s>
<s>У Србији има око 240.000 муслимана (не рачунајући Косово и Метохију, где је њихов број тренутно непознат) или 3,2% популације они углавном припадају Бошњачкој, Албанској или Српској етничкој скупини.</s><s>У Србији постоји преко 190 џамија од којих око 120 у Рашкој, 60 у јужној Србији, по једна у Београду, Нишу, Малом Зворнику и Суботици.</s><s>Постоје и две медресе - једна у Новом Пазару као и исламски факултет, и једна у Београду.</s>
<s>Фото галерија</s>
<s>Референце</s>
<s>Литература</s>
<s>Спољашње везе</s>
<s>Исламска заједница у Србији
Исламска заједница Србије
Исламска заједница у Босни и Херцеговини
Исламска заједница у Црној Гори</s>
<s>Арабизми</s>
|
1654 | https://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%88%D1%83%D0%B4%D0%B0%D0%B8%D0%B7%D0%B0%D0%BC | Јудаизам | <s>Јудаизам (од латинског -{Iudaismus}-, изведено из грчког -{Ἰουδαϊσμός [Ioudaïsmós]}-, оригинално од хебрејског -{יהודה [Yehudah]}- — „Јудеја”; у хебрејском -{יהדות [Yahadut]}-, препознатљиве карактеристике јудејског народа) је античка монотеистичка аврамска религија, са Тором као својим фундаменталним текстом (која је део већег текста познатог као Танах или Хибру Библија), и суплементарном оралном традицијом представљеном у виду каснијих текстова, као што су Мидраш и Талмуд.</s><s>Јудаизам обухвата религију, филозофију, културу и начин живота јеврејског народа.</s><s>Религиозни Јевреји сматрају да је јудаизам израз заветног односа који је Бог успоставио са децом Израела.</s><s>Са од 14,5 до 17,4 милиона припадника широм света, Јудаизам је десета по величини религија у свету.</s><s>Јудизам је настао од паганизма, једна је од првих монотеистичких вера.</s><s>Први Јевреји су веровали у више Богова попут Ваала, Јехове, Ашере Јеховине жене и мноштво других Божанства.</s><s>Кроз историју се тежило монотеизму па се међу људима јавила идеја о једном врховном Богу, за врховног Бога је прихваћен Јехова.</s><s>Јеврејска и хришћанска вера имају заједничко учење о понизности везано за Стари завет.</s><s>У личности Мојсија, који је водио израелски народ из ропства у Египту у Обећану земљу, понизност је знак Божје снаге и намене, а не слабости.</s><s>Библија каже: „Мојсије је био врло скроман човек, најскромнији човек на земљи.” Мојсије је подједнако слављен од стране јеврејских и хришћанских верника.</s>
<s>Јудаизам обухвата широку колекцију текстова, пракси, теолошких позиција, и облика организације.</s><s>У оквиру Јудаизма постоји мноштво праваца, већина којих је проистекла из Талмудског јудаизма, који сматра да је Бог открио своје законе и заповести Мојсију на планини Синају у облику писане и оралне Торе.</s><s>Историјски, ову тврдњу су оспоравале разне групе као што су Садукеји и представници хеленистичког јудаизма током периода другог храма; Караити и Шобети током раног и касног средњовековног периода; као и сегменти модерних неортодоксних деноминација.</s><s>Модерне гране јудаизма, као што је хуманистички јудаизам могу да буду нетеистичке.</s><s>У данашње време су највећи јеврејски религиозни покрети: ортодоксни јудаизам (харедни јудаизам и савремени ортодоксни јудаизам), конзервативни јудаизам и реформистички јудаизам.</s><s>Главни извори разлика између ових група су њихови приступи јеврејском закону, ауторитету рабинске традиције, и значају државе Израела.</s><s>Ортодоксни јудаизам тврди да су Тора и јеврејски закон божанског порекла, вечни и непроменљиви, и да их треба строго следити.</s><s>Конзервативни и реформистички јудаизам су либералнији.</s><s>Позиција конзервативног јудаизма је да генерално промовише „традиционалније“ интерпретације захтева јудаизма него реформистички јудаизам.</s><s>Типична реформистичка позиција је да се јеврејски закон треба сматрати општим сетом смерница, пре него сетом ограничења и обавезе чије поштовање је обавезно за све Јевреје.</s><s>Историјски, специјални судови су спроводили јеврејски закон.</s><s>У данашње време, ти судови још увек постоје, мада је практиковање јудаизма углавном добровољно.</s><s>Ауторитет у погледу теолошких и правних питања не припада једној особи или организацији, него су то свети текстови и рабини и учењаци који их интерпретирају.</s>
<s>Историја јудаизма обухвата више од 3.000 година.</s><s>Јудаизам вуче своје корене као структурирана религија са Средњег истока из бронзаног доба.</s><s>Јудаизам се сматра једном од најстаријих монотеистичких религија.</s><s>Хебреји и Израелити су називани „Јеврејима“ већ у каснијим књигама Танаха, као што је књига о Јестири, при чему је термин Јевреји заменио назив „деца Израела“.</s><s>Јудаистички текстови, традиције и вредности су снажно утицали на касније аврамске религије, укључујући хришћанство, ислам и бахаи веру.</s><s>Многи аспекти јудаизма су исто тако директно или индиректно утицали на световну западну етику и грађанско право.</s>
<s>Јевреји су етнорелигиозна група која обухвата оне који су рођени као Јевреји и оне који су преобраћени у јеврејску веру.</s><s>Године 2015, јеврејска популација у свету је процењена на око 14,3 милиона, или око 0,2% укупне светске популације.</s><s>Око 43% свих Јевреја борави у Израелу и око 43% живи у Сједињеним Државама и Канади, док највећи део остатка популације живи у Европи.</s><s>Остале мањинске групе су расуте широм Јужне Америке, Азије, Африке, и Аустралије.</s>
<s>Дефинишуће карактеристике и принципи вере
Јудаизам проповеда веру у једног, бестелесног и само духовног Бога, оца свих људи.</s><s>Овај Бог представља свеукупност моралних савршенстава и од људи захтева љубав и праведност.</s><s>Име овог Бога је Јахве (или Јехова) и због светости га није дозвољено изговарати.</s><s>Јеврејска религиозност испољава се у послушности према „божанском закону“.</s><s>Овај закон садржан је у Старом завету, односно у хебрејској Библији.</s><s>Стари завет је синтетизован рукопис од 46 књига, канонизован у Јавнеу (Јамнији) око 90. године нове ере који је настајао скоро читав миленијум.</s><s>Писан је на хебрејском и делимично на арамејском језику.</s><s>Говори о историји, идејним и друштвеним борбама јеврејског народа.</s><s>Уједно то је и збирка верских и правних прописа.</s><s>Стари завет дели се на три основне групе:</s>
<s>(1) Закон (садржи Петокњижје – Пет књига Мојсијевих: Књигу постања, Књигу изласка, Левитски законик, Књигу бројева и Поновљени закон),</s>
<s>(2) Пророци (садржи: Прве пророке и Последње пророке), и</s>
<s>(3) Списи (Псалми, Књига о Јову, Приче Соломонове, Прва и Друга књига дневника, Јездријина и Немијина књига, Књига о Рути, Песма над песмама, Књига проповедника, Плач Јеремијин, Књига пророка Данила).</s>
<s>Многи истраживачи сматрају да је Стари завет претходна фаза у развоју хришћанске религије која је изложена у Новом завету.</s>
<s>Поред Торе за верски живот Јевреја посебно је важан Талмуд (хебрејски: учење).</s><s>Талмуд је велика јеврејска збирка после-библијских тумачења Старог завета, обредних правила, правних прописа, прича и изрека.</s>
<s>Састоји се из два дела:
Мишна (текст учења) и
Гемара (објашњење учења).</s>
<s>Постоје два Талмуда:
Јерусалимски Талмуд (приређен око 650. године нове ере) и
Вавилонски Талмуд (приређен око 500. године).</s>
<s>За ортодоксног Јеврејина обавезан је и велики број обредних прописа и прописа о чистоћи и исхрани.</s>
<s>Оснивач јеврејске религије је Мојсије (хебрејски: Моше, око 1225. п. н. е.).</s><s>Практично једини извор за упознавање Мојсијевог живота, рада и учења је Библија, односно Стари завет.</s><s>Мојсије је био јеврејски вођа и законодавац који је Јевреје ослободио египатског ропства и на гори Синају дао им две таблице - законе који су постали основ јеврејске религије.</s><s>Мојсије заузима прво место међу оснивачима религија, пошто њему у прилог иде хронолошко првенство: Заратустра, Буда, Конфучије, Исус и Мухамед појавили су се тек много векова после њега.</s><s>Према Библији, Мојсије је чувајући стоку на божијој планини Хереб видео у жбуну Бога (Јахве) који му је дао моћ да врши чудесна дела и поверио му мисију - да се врати својим племенима и ослободи их од ропства.</s>
<s>Синагога (грчки: скупштина, окупљање) је зграда у којој се обављају верске активности у јудаизму.</s>
<s>Рабин (хебрејски: мој учитељ) је јеврејски свештеник, поглавар верске општине.</s><s>Статус рабина стиче се дугогодишњим изучавањем Библије и Талмуда.</s>
<s>Део Јевреја противи се абортусу, а део га подржава.</s>
<s>Јеврејски празници
Шабат - свети дан мировања - најважнији благдан,
Рош Хашана - Нова година - годишњица стварања света,
Јом Кипур - дан помирења и покајања,
Сукот - благдан колиба,
Ш'мини Ацерет и Симхат Тора - обнављање круга читања Торе,
Ханука - благдан светлости,
Ту би-ш-ват - нова година дрвећа,
Пурим - благдан избављења,
Песах - благдан ослобођења,
Јом ха-Шоа - дан сећања на жртве холокауста,
Јом ха-Ацмаут - дан државе Израел,
Јом Јерушалајим - дан града Јерусалима,
Шавуот - благдан примања Торе.</s>
<s>Распрострањеност</s>
<s>Данас на свету има између 15 и 18 милиона припадника ове религије.</s><s>Велики део њих живи у САД, око пет милиона живи у Израелу, а остатак у свим земљама света (нарочито Француској и Русији).</s><s>Њихови обичаји, њихов начин живота, чак и изговор хебрејског језика могу се разликовати, али Жидови су један народ уједињен заједничким прецима; патријарсима Абрахамом, Изаком (-{Yitzhak}-) и Јаковом (-{Jaakov}-).</s>
<s>Антијудаизам</s>
<s>Верска нетрпељивост према јудаизму као религији назива се антијудаизам, који представља верску компоненту антисемитизма.</s><s>Екстремни облик антијудаизма, који се испољава у виду отворене мржње према јудаизму као религији, назива се мизојудаизам.</s><s>Прва сведочанства о религијској нетрпељивости према јудаизму потичу још из античког доба, када су следбеници појединих политеистичких религија и култова предузимали разне репресивне мере против монотеистичког јудаизма.</s><s>Након освајања Јерусалима, Римљани су 70. године н. е. разорили Јерусалимски храм, као средишње култно место јудаизма.</s><s>Иако је рано хришћанство било блиско повезано са јудаизмом, у појединим хришћанским срединама је такође дошло до успона антијудаизма, па чак и екстремног мизојудаизма, што је током средњег века довело до принудног преверавања, верских прогона, гетоизације и погрома.</s>
<s>Током Средњег века, следбеници јудаизма су под муслиманском влашћу углавном уживали верску толеранцију, мада је било повремених прогона и насиља, као што су Алмохадски прогони.</s>
<s>Види још
Антијудаизам
Антисемитизам</s>
<s>Референце</s>
<s>Литература</s>
<s>-{Boyarin, Daniel (1994).</s><s>A Radical Jew: Paul and the Politics of Identity.</s><s>Berkeley: University of California Press.}-
Ancient Judaism, Max Weber.
-{Living Judaism: The Complete Guide to Jewish Belief, Tradition and Practice.</s><s>Wayne Dosick.}-
-{Conservative Judaism: The New Century, Neil Gillman, Behrman House.}-
-{American Jewish Orthodoxy in Historical Perspective.</s><s>Jeffrey S. Gurock, 1996, Ktav.}-
-{Philosophies of Judaism.</s><s>Julius Guttmann, trans. by David Silverman, JPS.}- 1964
-{Back to the Sources: Reading the Classic Jewish Texts.</s><s>Ed.</s><s>Barry W. Holtz, Summit Books}-
-{A History of the Jews.</s><s>Paul Johnson, HarperCollins,}- 1988
A People Divided: Judaism in Contemporary America, Jack Wertheimer. .
-{Encyclopaedia Judaica, Keter Publishing, CD-ROM edition,}- 1997
-{"The American Jewish Identity Survey", article by Egon Mayer, Barry Kosmin and Ariela Keysar; a sub-set of The American Religious Identity Survey, City University of New York Graduate Center.</s><s>An article on this survey is printed in The New York Jewish Week, November 2, 2001.}-
-
.
-
-
-{Dever, William G. Did God Have a Wife?.</s><s>Grand Rapids: Wm.</s><s>B. Eerdmans Publishing Co., 2005.}-
-{Walsh, J.P.M. The Mighty from Their Thrones.</s><s>Eugene: Wipf and Stock Publishers, 1987.}-
-{Finkelstein, Israel (1996).</s><s>"Ethnicity and Origin of the Iron I Settlers in the Highlands of Canaan: Can the Real Israel Please Stand Up?" The Biblical Archaeologist, 59(4).}-
-{A. Khanbaghi.</s><s>The Fire, the Star and the Cross: Minority Religions in Medieval and Early Modern Iran (IB Tauris, 2006).}-</s>
<s>Спољашње везе</s>
<s>-{Judaism 101, an extensive FAQ }-
-{Judaism article from the 1901–1906 Jewish Encyclopedia}-
-{Shamash's Judaism resource page}-
-{Orthodox Judaism – The Orthodox Union: Official website}-
-{Chabad-Lubavitch: Official website}-
-{Rohr Jewish Learning Institute: Official website}-
-{The Various Types of Orthodox Judaism }-
-{Aish HaTorah}-
-{Ohr Somayach}-
-{Union for Traditional Judaism}-
-{The United Synagogue of Conservative Judaism: Official website }-
-{Masorti (Conservative) Movement in Israel}-
-{United Synagogue Youth}-
-{The Union for Reform Judaism (USA)}-
-{Reform Judaism (UK): Official website}-
-{Liberal Judaism (UK): Official website}-
-{World Union for Progressive Judaism (Israel): Official website}-
-{Jewish Reconstructionist Federation: Official website}-
-{ALEPH: Alliance for Jewish Renewal: Official website}-
-{OHALAH Association of Rabbis for Jewish Renewal: Official website}-
-{Society for Humanistic Judaism: Official website}-
-{World Movement for Karaite Judaism}-
-{Complete Tanakh }-
-{Parallel Hebrew-English Tanakh}-
-{English Tanakh }-
-{The Judaica Press Complete Tanach with Rashi in English}-
-{Torah.org.}-
-{The complete formatted Talmud online.}-</s>
<s>Етничка религија</s>
|
1659 | https://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%94%D1%80%D0%B0%D0%B3%D0%B0%20%D0%89%D0%BE%D1%87%D0%B8%D1%9B | Драга Љочић | <s>Др Драга Љочић (Шабац, 22. фебруар 1855 — Београд, 5. новембар 1926) била је прва српска лекарка, феминисткиња и суфражеткиња.</s><s>Медицину је студирала у Цириху, као једна од ретких жена студената медицине у то време.</s>
<s>Била је велика филантропкиња и заштитница деце.</s><s>Искрено и енергично се залагала за отварање дечијих болница, изградњу домова за незбринуту децу.</s><s>Због ових и сличних ставова често је била прозивана и у јавности препозната као особа која јавно промовише неморал.</s><s>Њена истрајност, искреност и посвећеност увек су били јачи од било које осуде и она је захваљујући вери у себе и у исправност својих циљева успела да те идеје и реализује.</s>
<s>Драга Љочић је једна од најинтересантнијих жена у модерној историји Србије.</s><s>Од када је започела каријеру лекарке непрестано се борила са мизогинијом и појединцима који су покушавали да је на сваки начин дисквалификују и уклоне са послова које је обављала.</s><s>Тешко се запослила у државној служби.</s><s>Није имала право на једнаку плату, нити пензију.</s><s>Од младости је водила личну борбу за професионално изједначавање мушкараца и жена и ту борбу је преносила и на женске организације које је основала са својим малобројним истомишљеницама.</s><s>Јавно се залагала за стицање права гласа за жене, и до краја је остала верна младалачким идејама о социјалној једнакости.</s><s>Као болничарка, а касније и као лекарка, учествовала је у српско-турским ратовима, српско-бугарском рату у 19. веку, као и балканским и Првом светском рату у 20. веку и на тај начин показала своје безгранично и неупитно родољубље и лојалност отаџбини која јој није узвратила једнаким поштовањем и признавањем њеног професионалног рада.</s>
<s>Биографија</s>
<s>Образовање, војна служба, каријера и борба за равноправност
Драга Љочић је рођена у Шапцу 25. фебруара 1855. године.</s><s>Била је пето дете трговца Диме и Марије.</s><s>Породица Љочић − првобитно Љочи или Љоти − пореклом је цинцарска, а у Шабац се око 1820. године доселила из Госпеша близу Ресена.</s><s>Драга је основну школу завршила у Шапцу, а Вишу женску у Београду.</s><s>Пошто је завршила Лицеј, 1872. је постала прва Српкиња која је похађала циришки медицински факултет.</s><s>Током студија, Драга Љочић се сусрела са руским студенткињама преко којих се упознала са идејама и учењима руских нихилиста, што је кључно утицало на формирање њених политичких ставова и дефинисало њен однос према феминизму.</s><s>Када је 1876. почео српско-турски рат (1876-78) напустила је студије и придружила се српској војсци као болничарка.</s><s>Након учешћа у борби на Шуматовцу одликована је чином поручника.</s><s>По завршетку рата Драга Љочић се вратила у Цирих, где је 1879. дипломирала са темом Прилог оперативној терапији фимбриома материце и тако постала прва српска лекарка.</s>
<s>По повратку у Србију безуспешно је покушавала да нађе посао у државним институцијама.</s><s>Упутила је и званичан допис Министарству унутрашњих дела, у коме је тражила да јој издају лиценцу за рад на основу дипломе са циришког универзитета.</s><s>Неколико пута је одбијен захтев, а изговори за дискриминацију били су различити, а најапсурднији је тај да „ јој се не може удовољити на захтев јер жене не служе војску“, што је у њеном случају била потпуна бесмислица пошто је имала и чин поручника.</s><s>Тек након личних ургенција краљице Наталије одређена је комисија којој је био задатак да потврди или оспори Драгину стручност.</s><s>Комисија је, након темељног испитивања, веома повољно оценила стручне квалификације докторке Драге Љочић и тада јој је одобрено да отвори приватну лекарску праксу.</s><s>У државној служби, међутим, није могла да добије равноправан статус са осталим колегама.</s><s>Она је тек 1881. успела да се запосли, као лекарска помоћница, у државној болници у Београду.</s><s>Вршила је дужност руководитељке Женског одељења Опште државне болнице, али са платом и правима лекарске помоћнице.</s><s>Због невероватне пожртвованости и професионализма који је докторка Љочић показала за време трајања српско-бугарског рата из 1885. унапређена је у секундарног лекара, али ни тада није постала равноправна са колегама: њена нова плата је износила две хиљаде динара годишње, док је њихова била две и по, за њу нису биле предвиђене периодичне повишице, нити је могла новим постављањем остварити право на пензију.</s>
<s>Борба докторке Драге Љочић за професионална права није престала, па се тако 1889. она поново обратила министарству унутрашњих дела, са веома јасним ставом и потпуно резолутним тоном који није био молба већ захтев министру „да има сва лекарска права дата свим лекарима, без разлике пола, санитетским законом...из праксе досадашње господе Министара излази да ја могу као лекар служити државу и преко тридесет година државне службе и да ни у положају, ни у плати не кренем ни мало даље“.</s><s>Пошто је њен став и захтев сада био одлучнији позван је начелник Санитета да и он искаже своје мишљење.</s><s>Из поступка и понашања тог човека може се уочити да је средина у којој је Драга Љочић живела и радила била потпуно неспремна и непријатељски настројена према образованим, вредним и самосталним женама.</s><s>Начелник Санитета је анализу започео изјавом да „женскиња по самој својој физичкој природи позвано је да се наслања на јачег од себе - на човека, који ће руководити у њезином животу“.</s><s>Општа родна дисквалификација није била довољна већ је отишао корак даље и покушао да у оквирима полне инфериорности оспори њене професионалне компетенције „да ли би госпођа Љочић могла бити срески лекар, окружни, општински или војни лекар...</s><s>Ко зна природу женскиња која је удата, тај неће много тражити разлога да каже да госпођа Љочић не може ни једну од горе побројаних дужности вршити“.</s><s>Обратила се и краљу Милану и државном савету, али ништа није побољшало њен професионални положај.</s><s>Напротив, децембра 1889. добила је решење о отпуштању из службе.</s><s>Драга је наставила са приватном праксом и веома успешно лечила пацијенте све до завршетка Првог светског рата.</s><s>Она је ипак, после деценија борби за професионално изједначавање и стицање једнаки права, крајем 1924. године, остварила право на пензију.</s><s>Новине су објавиле 1925. године да Драга Љочић - Милошевић тада има 70 година живота и 46 година "врло плодне социјалне делатности".</s>
<s>Иако у мирнодопским условима формално није била изједначена са мушкарцима, за време ратова Драга Љочић је имала потпуно признат статус лекара.</s><s>Поред српско-турских ратова из 1876-1878. године учествовала је у српско-бугарском рату (1885), балканским ратовима и у Првом светском рату.</s><s>Све време трајања ратова она је као лекарка радила равноправно са колегама.</s><s>У српско-бугарском рату из 1885. године радила је као једини лекар у три болнице у Београду: Општој државној, Заразној болници и Болници за рањенике, док су њене колеге биле на фронту.</s><s>Током балканских ратова, радила је у Амбуланти за грађанство и сиротињу и у болници Николе Спасића.</s>
<s>Филантропија
Драга Љочић је у историји српске медицине запамћена као велика добротворка и као особа која често бесплатно лечила децу, нарочито девојчице, пошто је имала увид у здравствено стање ученица у женским школама.</s><s>Она је заједно са доктором Лазом Лазаревићем бесплатно лечила девојчице из Женске радничке школе.</s><s>Са др Јованом Јовановићем је 1904. године основала Материнско удружење и била његова прва председница.</s><s>Циљ удружења био је старање о напуштеној деци и смањивање смртности новорођенчади.</s><s>Ни овај филантропски пројекат није остао без осуде јавног мњења.</s><s>У јавности је ово удружење гласно критиковано, са образложењем да се тако шири неморал, пошто су већина штићеница и штићеника били ванбрачна деца.</s><s>Захваљујући великом угледу који је Драга ипак уживала, она је успела да се избори и добије зграду где су незбринута деца смештана.</s><s>Такође се борила да Удружење добије извесну материјалну подршку од Београдске општине.</s><s>Била је једна од оснивачица и прва председница Друштва београдских жена лекара, 1919. године, које је било веома активно у прикупљању средстава за изградњу прве болнице за жене и децу, у којој је било предвиђено да раде искључиво лекарке.</s><s>Драга Љочић се изузетно залагала да се та болница што брже изгради, али нажалост због ратних разарања отворена је тек 1929. године, три године после смрти Драге Љочић.</s><s>Болница је добила име по чувеној шкотској докторки Елсие Инглис.</s>
<s>Списатељство
Бавила се јавним и педагошким радом из области педијатрије.</s><s>Превела је са руског књигу докторке Марије Манасејине Гајење мале деце.</s><s>Свесна да у Србији у то време свест и информисаност мајки о подизању новорођенчади била на незамисливо ниском нивоу, она у предговору превода пише „књигу посвећујем мајкама, јер од њиховог знања зависи ваљано гајење деце“.</s><s>О значају књиге писали су и рецензенти превода, лекари Лаза Лазаревић и Лаза Докић.</s><s>Драга Љочић се веома интересовала за достигнућа у домену гинекологије и акушерства.</s><s>Тако је у часопису Српски архив за целокупно лекарство 1895. представила савремене тенденције гинеколошке праксе из француских и немачких стручних часописа.</s><s>Била је 1880. године и помоћница уредника Српског архива, али је на том месту остала само неколико месеци пошто је септембра 1880. године отпутовала на Крим.</s><s>Поред превода стручних текстова, Драга Љочић је оставила за собом и дневничке забелешке, које су веома драгоцен извор података за стварање целовитије слике о овој храброј, паметној и вредној жени.</s>
<s>Политички ангажман
Драга Љочић заузима, такође, значајно место и у историји српског феминизма.</s><s>По повратку из Цириха придружила се приватним окупљањима, поселима - како их Неда Божиновић зове, на којима се разговарало о феминизму, о руским нихилисткињама као поборницама женске равноправности и о идејама једнакости и социјалне правде, као и о неопходности за родну једнакост у свим професијама.</s><s>С тим у вези се и 1909. године када је мењан Санитетски закон, заједно са колегиницом Евом Хаљецком, лекарком Нишке болнице, ватрено залагала да се лекарке у правима изједначе са колегама, написавши да „професионалне компетенције и моралне вредности морају бити једини услов за запошљавање“.</s><s>Предлог закона који су потписале лекарке и наставнице у Вишој женској школи био је одбачен у Народној скупштини, али је ипак узбуркао женску јавност у Србији.</s><s>Велику помоћ у померању граница женских права у Србији Драги Љочић пружиле су др Марија Фјодоровна Зиболд и др Раиса Самуиловна Свјатловска, две лекарке које су у Србију дошле са руском лекарском мисијом током Првог српско-турског рата 1877. године, а са којима се Драга упознала још током студија у Цириху.</s><s>Решивши да остану у Србији, ове две лекарке су већ крајем 1877. упутиле молбу министру унутрашњих дела да им дозволи да ради као лекари.</s><s>Иако је тада одговор био негативан, то је ипак био почетак борбе да се права жена лекара у Србији изједначе са правима њихових мушких колега.</s>
<s>Личним залагањем и животом, Драга Љочић је доста радила на пољу еманципације жена у Србији.</s><s>Имала је јасан став и лично искуство како је образована жена третирана у Србији крајем 19. и почетком 20. века.</s><s>Своја феминистичка уверења је исказивала кад год је било могуће.</s><s>Тако се на седницама Српског лекарског друштва непрестано залагала за бољи однос према лекаркама.</s><s>Заједно са неколико знаменитих Београђанки, Драга Љочић је 1906. основала Српски народни женски савез, који је објединио сва женска удружења у Србији.</s><s>Како је у много чему била прва, Драга Љочић је била и једна од првих српских суфражеткиња.</s><s>Она се јавно залагала за неопходност стицања политичких права за жене.</s><s>На Другом редовном Главном скупу Српског народног женског савеза, марта 1911, Драга Љочић је заједно са Јеленом Спасић обавестила окупљене да социјалисткиње припремају петицију којом ће тражити опште право гласа, једнако за мушкарце и жене.</s><s>Предложиле су и позвале чланице Савеза да се придруже потписивању ове петиције.</s><s>Може се са сигурношћу закључити да је овај, иако у крајњој реализацији неуспешан подухват, један од најзначајнијих догађаја у историји жена у Србији 19. века.</s>
<s>Приватни живот и породица
Драга Љочић је била удата за Рашу Милошевића, једног од оснивача Народне радикалне странке.</s><s>Прва је Српкиња која је поред мужевљевог презимена задржала и девојачко.</s><s>Имали су петоро деце.</s><s>Живот са њим је био пун неизвесности, та је тако због активности у Тимочкој буни, био ухапшен и осуђен на смрт у време њеног порођаја.</s><s>Та казна је преиначена и он је услед политичких промена пуштен из затвора три године након пресуде.</s><s>Драга Љочић је својом храброшћу, борбом, професионалним залагањем дала пример и кћерки Радмили, која је, иако потпуно свесна какав је живот лекарке у Србији, одлучила да следи мајку и да у Цириху заврши студије медицине.</s>
<s>Живела је на спрату зграде која се налазила на месту каснијег Хотела Москва (тј. палате Росија).</s><s>Упадала је у очи Београђанима због кратко ошишане косе и црног мушког шешира.</s>
<s>Докторка Драга Љочић је преминула 5. новембра 1926. године у Београду, у седамдесет првој години.</s><s>Сахрањена је на Новом гробљу у Београду.</s>
<s>Дом здравља у Шапцу носи њено име.</s><s>Установљена је награда названа по њој.</s>
<s>Напомене</s>
<s>Референце</s>
<s>Литература
Гавриловић, Вера.</s><s>Жене лекари у ратовима 1876-1945. на тлу Југославије.</s><s>Београд: Научно друштво за историју здравствене културе Југославије, 1976.</s><s>Божиновић, Нада.</s><s>Женско питање у Србији у 19. и 20. веку.</s><s>Београд: Феминистичка 94, 1996.</s>
<s>Види још
Марија Фјодоровна Зиболд</s>
<s>Спољашње везе
Знамените жене српске прошлости - Драга Љочић (РТС Образовно-научни програм - Званични канал)
И Европа се дивила храброј Шапчанки („Вечерње новости“, 15. мај 2014)
Хероине духа - Драгиња (Драга) Љочић Милошевић (РТС, 9. мај 2015)
Драгиња Драга Љочић-авангарда српског феминизма - Културни Херој
Прва Српкиња са титулом др („Политика”, 15. октобар 2017)
ФИЛМ И ИЗЛОЖБА О ДОКТОРКИ ДРАГИ ЉОЧИЋ: Шабачки новинари и уметници раде на пројекту о хуманитарки („Вечерње новости”, 11. март 2022)</s>
<s>Рођени 1855.</s><s>Умрли 1926.</s><s>Лекари из Шапца
Српски лекари
Личности Српско-турских ратова
Сахрањени на Новом гробљу у Београду
Феминисткиње
Чланови Српског лекарског друштва</s>
|
1660 | https://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%88%D0%B5%D0%BB%D0%B8%D1%81%D0%B0%D0%B2%D0%B5%D1%82%D0%B0%20%D0%9D%D0%B0%D1%87%D0%B8%D1%9B | Јелисавета Начић | <s>Јелисавета Начић (Београд, 31. децембар 1878 — Дубровник, 6. јун 1955) била је прва српска жена архитекта.</s>
<s>Биографија
Рођена је у Београду 1878. године као тринаесто дете имућног трговца на велико Михаила С.</s><s>Начића.</s><s>Мајка јој је била ћерка Јована Савића, управника Управе фондова, а по женској линији је водила порекло од породице Ичко.</s><s>Породица Начић имала је имање на падини испод данашњег хотела Москва.</s><s>Породица је поседовала и куће у Хиландарској улици.</s><s>Богата породица имала је кочије које су се изнајмљивале за свечане краљевске догађаје.</s>
<s>Одлука да се упише на тек отворени Технички факултет, као прва студенткиња архитектуре у првој уписаној генерацији студената, није наишла на разумевање и одобравање код Јелисаветине породице.</s><s>Наиме, у Србији је од 1863. постојао Технички факултет, али одсек за архитектуру основан је тек 1896, па су тако у 19. веку у Србију долазили архитекте из иностранства, а крајем века у Београд су пристизали српски студенти школовани на универзитетима у западној Европи, доносећи нове и другачије архитектонске стилове.</s><s>Јелисавета Начић је веома успешно и брзо завршила студије и већ 1900. дипломирала, поставши тако прва жена архитекта у Србији.</s><s>По завршетку студија суочила се са истим проблемом родне дискриминације као, неколико деценија пре ње, прва српска лекарка, докторка Драга Љочић.</s><s>Јелисавета се запослила у Министарству грађевина, на месту цртача.</s><s>Виши положаји и напредовање у служби нису јој у почетку били доступни.</s><s>Чак и ова позиција била је успех за једну високообразовану жену у Србији тога времена, пошто су по закону државну службу могли добити само мушкарци, тј. само особе које су служиле војску.</s><s>Јелисавета је међутим успела да пробије ту, до тада непремостиву баријеру.</s><s>Положивши државни испит, прешла је 1902. са службом у инжењерско-архитектонском одсеку Београдске општине.</s><s>Свој друштвени и професионални ангажман Јелисавета је остваривала и кроз активност у Удружењу српских инжењера и архитеката, чија је била чланица.</s><s>Иако је била социјалдемократкиња и пријатељица Димитрија Туцовића, политичке ставове није јавно износила.</s>
<s>Плодна и успешна каријера Јелисавете Начић прекинута је 1916. године када је интернирана у логор Нежидер у Мађарској јер је 1913. на Теразијама подигла славолук у част повратка српске војске из балканских ратова на коме је писало Има још неослобођених Срба.</s><s>Ту је упознала албанског интелектуалца Луку Лукаја, за кога се 1917. удала и родила ћерку Лулу.</s><s>По завршетку рата кратко су живели у Београду, одакле су се преселили на Скадар, где је Лукај био министар у влади Есад Паше, пријатеља Срба, који је помогао Србима да пређу преко Албаније у време Првог светског рата.</s><s>Јелисавета се удајом потпуно одрекла своје каријере и постала највернија сапутница мужу.</s><s>Тако је у Скадру заједно са њим учествовала у дизању устанка за ослобођење Албаније од италијанског утицаја.</s><s>Након пропасти устанка они се 1923. године селе у Дубровник, где је Јелисавета живела до смрти.</s><s>Доласком у Дубровник посветила се породици, подизању ћерке и неговању болесног мужа.</s><s>Живела је од пензије која јој је после Другог светског рата додељена на иницијативу Савеза архитеката Југославије, у знак признања за њен неспорни допринос пољу архитектуре.</s><s>По другим изворима њена молба за пензију је одбијена.</s>
<s>Преминула је у Дубровнику 6. маја 1955. године.</s><s>Умрла је сиромашна и заборављена, а била је део прве генерације студената архитектонског одсека и прва жена дипломирани архитекта у земљи, једна од првих жена запослена у јавном сектору, пројектовала прву модерну школску зграду (Основна школа Краљ Петар Први у Београду - лепо једноспратно здање, са три фасаде и богатим чеоним улазом; изграђена је неколико година пре Првог светског рата), прву болницу за туберкулозу, прву кружну пећ за израду опеке, прву плански зидану стамбену зграду на Балкану.</s><s>Пројектовала је чувено Мало степениште на Калемегдану, изграђено у првој деценији 20. века од уникатне врсте београдског гранита - керсантит - јединственог камена зеленкасте боје којег и даље има у напуштеном мајдану (Тешићев мајдан) у Рипњу.</s>
<s>Професионална достигнућа
Била је веома активна на професионалном плану.</s><s>Као једина жена запослена у инжењерско-архитектонском одсеку Београдске општине, успешно је ривализовала више пројеката.</s><s>Трећу награду на конкурсу за идејно решење цркве Светог Ђорђа у Тополи добила је 1903. године Била је ангажована у радовима на уређењу Калемегдана према пројекту архитекте Димитрија Т.</s><s>Лека.</s><s>Јелисавета је на Малом Калемегдану пројектовала мале степенице, у необарокном стилу, које од Савске алеје воде до Париске улице.</s><s>Поред степеништа њен рад је била и ограда савског шеталишта, изграђена са стилизованим вазама на каменим постаментима у духу сецесије.</s><s>Та ограда је у Првом светском рату срушена.</s>
<s>Вероватно најмонументалнији пројекат Јелисавете Начић била је основна школа код Саборне цркве која данас носи име „Краљ Петар Први“.</s><s>Када је 1906. завршена, школа је представљала један од најмодернијих школских објеката у Србији.</s><s>Опремљеност учионица и помоћних просторија, као и хигијенски и наставни услови, били су на знатно вишем нивоу у односу на дотадашње школске објекте.</s><s>О изузетности и успеху овог пројекта говори чињеница да је био изложен на IV југословенској изложби у Београду 1912. године.</s><s>Данас је ова зграда проглашена за културно добро и под заштитом је Унеска.</s>
<s>Кад је Београдска општина одлучила да распише конкурс за уређење Теразија, Јелисавета се одмах нашла на списку архитеката који би требало да осмисле читав нови концепт.</s><s>По њеном пројекту, који је био разрада првонаграђеног конкурсног решења Веселина Лучића, читав простор Теразија је требало да буде подељен на два дела, а у центру тог простора требало је да се налази фонтана са Мештровићевим Победником.</s><s>Радове на уређењу Теразија прекинуо је рат 1914 а Мештровићева скулптура Победника није постављена због згражавања јавности.</s>
<s>Прву зграду колективног становања за раднике на Балкану пројектовала је Јелисавета.</s><s>Блок радничких станова за раднике комуналних служби Београдске општине налази се између улица Венизелусове, Комнен Берјактара, Генерала Махине и Херцег Стјепана.</s><s>Састоји се из два низа објеката насталих у различито време.</s><s>Први блок је изведен 1910. и 1911. а други низ објеката које је пројектовао општински техничар Балаш завршен је 1924. године.</s><s>Овај комплекс постоји и данас и проглашен је културним добром.</s>
<s>Трг у Савамали испред зграде Београдске задруге пројектовала је 1911. али он није реализован.</s>
<s>По нацртима Јелисавете Начић 1912. изграђена је прва болница за туберкулозне болеснике, која се налазила на Врачару.</s><s>Потреба за овако специјализованом болницом била је велика, пошто је у Београду од 1901. до 1910. у просеку годишње од туберкулозе умирало 500 људи.</s><s>Зграда болнице је уништена у бомбардовању током Првог светског рата.</s>
<s>Јелисавета Начић се бавила и пројектовањем сакралних објеката.</s><s>Тако је по њеним нацртима 1912-1913. саграђена црква посвећена св. Архангелу Михаилу у Штимљу на Косову.</s><s>У јужном делу цркве налази се спомен-плоча, која представља посвету архитекткиње српским војсковођама који су се борили на овим просторима:</s>
<s>Најзначајније Јелисаветино дело из домена сакралне архитектуре несумњиво је црква Александра Невског на Дорћолу.</s><s>Радови су започети 1912. али су због рата убрзо и прекинути.</s><s>Изградња је настављена 1927.</s><s>Црква је саграђена у неовизантијском стилу.</s>
<s>Пројектовала је и прву кружну пећ и друга постројења за израду опеке коју је општина изградила у „Прокопу” код земљаног мајдана.</s><s>Овај објекат срушен је за време Првог светског рата.</s>
<s>Јелисавета Начић је за потребе Београдске општине пројектовала и више приватних кућа у Београду, па се тако и данас могу пронаћи грађевине које су саграђене по њеним идејама и нацртима.</s><s>Једна од њих је и кућа која се налази на углу улица Шафарикове и Ђуре Даничића.</s><s>То је кућа Божидара Крстића из 1904, године.</s><s>Још увек се може видети кућа књижара Марка Марковића на углу Капетан-Мишине и Јованове 45-а из 1904. године која је проглашена културним добром и кућа Зорке Арсенијевић из 1907. у Ломиној 46.</s><s>Срушена је колективна стамбена зграда позната као кућа Арсе Дреновца из 1907. која се налазила на углу Косовске и Кондине улице и кућа М.</s><s>Протића у дворишту Бирчанинове 13.</s>
<s>Улица
У Београду постоји улица са њеним именом, непосредно код Бајлонијеве пијаце, општина Стари Град (бивша улица народног хероја Павла Папа) недалеко од комплекса радничких станова које је пројектовала.</s>
<s>Галерија</s>
<s>Референце</s>
<s>Литература
Ножинић, Оливера (1983).</s><s>Јелисавета Начић — Прва жена архитекта у Србији.</s><s>Зборник за ликовне уметности 19: pp.</s><s>275–292.</s><s>Теофиловић, Наташа (1997).</s><s>Архитектура као идентитет жене: Јелисавета Начић, Зорица Савичић.</s><s>ProFemina, 9/10: pp.</s><s>199–203.</s><s>Ибрајтер Газибара, Б. (2014).</s><s>Талентована градитељка Београда Јелисавета Начић.</s><s>У: М.</s><s>Зиндовић (уред.) Жене у архитектури : савремена архитектура у Србији после 1900. = Women in Architecture : contemporary architecture in Serbia since 1900 Београд: Центар за архитектуру
Минић, М. (1956).</s><s>Прва Београђанка архитект – Јелисавета Начић.</s><s>У: Симић Миловановић З. Годишњак Музеја града Београда књ.</s><s>III (pp.</s><s>451–458).</s><s>Београд: Музеј града Београда</s>
<s>Спољашње везе
Дама од лепих степеница - Јелисавета Начић („Политикин забавник“)
Талентована градитељка Београда Јелисавета Начић
Јелисавета Начић - велика градитељка Београда („Вечерње новости“, 31. мај 2014)
Омаж Јелисавети Начић („Политика”, 21. септембар 2016)
Прва дама српске архитектуре – Јелисавета Начић
Градила је Београд а умрла сиромашна и заборављена
Ова славна Српкиња се изборила за независност Албаније, а ви о њој не знате ништа (ФОТО)
Прва књига о чувеној архитекти са почетка 20. века (Б92, 25. октобар 2018)
Документарна емисија РТС-а: Београдско благо - Јелисавета Начић</s>
<s>Рођени 1878.</s><s>Умрли 1955.</s><s>Српски архитекти
Архитектура класицизма у Србији
Архитекти из Београда</s>
|
1661 | https://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%9A%D0%B0%D1%80%D0%BB%20%D0%A0%D0%B5%D0%BD%D0%B5%D1%80 | Карл Ренер | <s>Карл Ренер (; Доње Дунајовице, 14. децембар 1870 — Беч, 31. децембар 1950) био је аустријски социјалдемократски политичар и правник.</s><s>Рођен је у месту Доњим Дунајовицама у Чешкој а умро у Бечу.</s><s>После Првог светског рата учествовао је у стварању владе Аустрије у којој је постао и први канцелар Прве аустријске републике и предводио је аустријску делегацију на преговорима у Сен Жермену.</s><s>Такође је био и први канцелар и председник Аустрије после Другог светског рата, па га због тога још називају и "оцем републике".</s><s>Ренер се сматра за доброг писца књига које се баве социологијом закона.</s><s>Његови псеудонијуми као писца су били Синоптикус и Рудолф Спрингер.</s>
<s>Биографија</s>
<s>Детињство и студије
Ренер је одрастао у сиромашној породици која је живела у јужној Моравској.</s><s>Он је био 18. дете својих родитеља који су били фармери.</s><s>Због своје интелигенције дозвољено му је да се упише у гимназију, где му је један од професора био и Вилијам Јерусалим.</s><s>Од 1890. до 1896. године студира на универзитету у Бечу где је дипломирао са највишим оценама.</s><s>Године 1895. је био један од оснивача "Naturfreunde" (Пријатеља природе), организацији којој је осмислио лого и која данас има око 500.000 чланова широм света.</s><s>Већ током ових раних година отвара нове перспективе у анализи националних сукоба и приватног права.</s><s>Након дипломирања, успео је да добије коначну позицију функционера у библиотеци Царског савета.</s>
<s>Политичка каријера</s>
<s>(1896—1918)</s>
<s>Ренер је одувек био заинтересован за политику, а 1896. године се учлањује у социјалдемократску партију Аустрије.</s><s>У свом првом великом послу за странку он се посветио кључном питању решавања проблема држављанства.</s><s>Његово решење се састојало у томе да припадност нацији не треба да буде регулисано према територијалној распрострањености човека, већ према његовој личној тачки гледишта.</s>
<s>Године 1910. написао је велики спис о пољопривредним задругама и задругама уопште.</s><s>Захваљујући томе изабран је 1911. године за представника задруга федерације централне Аустрије.</s><s>Да би ослободио финансијски нестабилне задруге од зависности великих банака средње класе, 1912. године је основана кредитна федерација аустријске радничке класе, која је 1922. године претворена у банку радничке класе.</s><s>Ова банка је распуштена 1934. године, после кризе у којој се нашла влада под канцеларом Долфусом, а поново је основана 1947. године као банка за рад и привреду.</s><s>Ренер је представљао своју странку у аустријском делу парламента Аустроугарске од 1907, па све до њеног распуштања 1918. године.</s>
<s>(1918—1934)
После 1918, након пропасти Аустроугарског царства, Ренер је постао први шеф мале новонастале државе у којој се причао немачки језик, а која није хтела да буде наследних Хазбуршке династије.</s><s>Због тога је предложио да се нова држава зове „Норишка република“ или република Норик, име које се односи на Норик, краљевину која је заузимала приближно исту територију као ова нова држава, која је касније припојена Римском царству као њена провинција.</s><s>Његов предлог није усвојен, јер је узето име "Republik Deutsch-Österreich" или република Немачка Аустрија, име које је на преговорима у Сен Жермену било забрањено од стране Антанте када су поништили резолуцију уставотворне народне скупштине у Бечу да ће Немачка-Аустрија бити део републике Немачке.</s><s>Чак и пре пропасти Аустроугарске монархије Ренер је предложио будућу заједницу Аустрије са Немачком, употребљавајући чак и реч Аншлус.</s>
<s>Био је на челу привремене и уставотворне народне скупштине земаља које су биле заступљене у царевинском савету (формалан опис аустријске половине дуализма) које су углавном говориле немачким језиком.</s><s>Одлучио је и да оформи нацију у угледу на остале националности које су то урадиле по завршетку Првог светског рата.</s><s>Пошто на преговорима у Сен-Жермену Антанта није прихватила име Немачка-Аустрија усвојено је име република Аустрија која је уз то проглашена и за одговорног наследника царске Аустрије.</s><s>Ренер је тамо морао да прихвати да је овој новонасталој држави забрањена била каква политичка сарадња са Немачком.</s><s>Такође је морао да прихвати и губитак територија на којима се већином причао немачки: Јужног Тирола, велики део Бохемије и Моравске, провинције у којој је и рођен.</s><s>Због тога је морао да се одрекне и удела у родитељској фарми ако је, „сељак власник који је постао марксиста", хтео да остене официр у аустријској влади.</s>
<s>Ренер је био канцелар Аустрије у прве три коалиције кабинета и министар иностраних послова од 1918—1920, а од 1931—1933. био је председник Националног већа Аустрије (доњег дома) у Парламенту Аустрије.</s><s>1931. је одржао говор у којем прихвата да по први пут у историји народ на изборима бира председника Аустрије.</s><s>Међутим, до тога није дошло, јер је народна скупштина 9. октобра 1931. поново изабрала Вилхелма Микласа за председника.</s><s>Ренер се током ових година залагао за сарадњу са Хришћанском социјалном партијом.</s><s>Међутим, када му је 1931. тадашњи председник Хришћанске стране Игнац Зајпел понудио ту сарадњу, он ју је одбио.</s>
<s>У марту 1933. настао је аргумент због неправилности у поступку гласања у коме је Ренер имао контроверзну улогу.</s><s>Он је поднео оставку да би могао да гласа као члан парламента, на шта су га наговорила два потпредседника савета Ото Бауер и Карл Зајц, коју су такође поднели оставке због гласања.</s><s>Захваљујући томе парламент није могао да закључи седницу.</s><s>То је донело до ситуације која није била дефинисана у дневном реду парламента.</s><s>Ту ситуацију је искористио Енгелберт Долфус који је оставке сва три члана узео за пример да је Национално веће постало непрактично, извео је државни удар и успоставио једнопартијску диктатуру.</s>
<s>(1934—1945)
У доба аустрофашизма, од 1934. када је његова странка забрањена, он је чак и подржавао Аншлус, сматрајући да је нацизам пролазни феномен, који неће бити гори од диктатуре која је владала Аустријом и коју су спровели Долфус и Курт фон Шушниг.</s><s>После анексије Аустрије од стране Немачке 13. марта 1938, Ренер је дао интервју за број бечког дневног лиса који је изашао 3. априла 1938.</s><s>У прилогу који је објавио под насловом "Ich stimme mit Ja" (слажем се са Да), у којем се дистанцира од начина на који је веза између две земље успостављена, изјавио је:</s>
<s>Током Другог светског рата Ренер се потпуно повукао из политике и то време је провео у кућном притвору, у Глогницу.</s><s>Нацисти су кућни притвор сматрали веома великодушним с њихове стране.</s><s>Такође му је било дозвољено и писање.</s><s>За то време он је написао светски поглед на модеран свет, обиман епски стих у прилог Лукрецију.</s>
<s>(1945—1950)</s>
<s>Крај рата Аустрија је дочекала без владе захваљујући одбијању аустријских социјалиста који су се налазили у иностранству да сарађују са другим избеглим аустријским политичким групацијама, па због тога није успостављена влада у изгнанству.</s><s>Совјетски Савез је то упражњено место хтео што пре да попуни са владом која ће њој одговарати, а Ренер је био један од људи за које је Стаљин лично имао намеру да буде на власти у Аустрији.</s><s>Ове намере су се криле од западних савезника, зато што су Совјети знали да су они хтели да, део по део, пренесу политичку одговорност Аустријанцима после рата.</s><s>4. априла 1945. војни извори су пренели вест да је Карл Ренер из свог дома у Глогницу најавио да се укључио у преговоре о новој влади.</s><s>Касније је о томе написао :</s>
<s>САД и Уједињено Краљевство су сазнали за совјетски пројекат тек 26. априла 1945. на конференција министра иностраниих послова Русије Андреја Вишинског.</s><s>Британци су одмах уложили протест.</s><s>Американци нису протестовали, али су такође одбили да призанју Ренерово министарство.</s><s>27. априла почела је са радом Ренерова привремена влада у којој су били чланови три политичке странке: Социјалдемократске партије, Аустријске народне странке (наследник Хришћанко социјалне партије) и Комунистичке партије Аустрије.</s><s>Истог дана привремена влада је издала декларацију у којој су одвојили Аустрију од Немачке и започели кампању да земља буде призната као независна држава.</s><s>Као резултат Ренерове акције Аустрија је увелико напредовала у очима западних савезника, јер је с тим испунила услове московске декларације у којој се наводи да се не признаје Аншлус и у којој се позива на оснивање слободне Аустрије после победе над нацистичком Немачком, под условом да Аустрија докаже да је преузела одговарајуће поступке и кораке ка том правцу.</s><s>Тако је Аустрија, која је нападнута од стране Немачке, била третирана као нежељени учесник и прва жртва нацистичке Немачке.</s><s>Иако су изнели позитиван став због ове Ренерове акције, западни савезници су оклевали пола године да признају владу на челу с Ренером, јер им је било сумњиво да су Руси у Бечу тако брзо признали Ренеров кабинет.</s><s>20. октобра 1945. све четири победничке силе у рату су призанле Ренерову владу, а самим тим и Ренера као првог канцелара Аустрије после Другог светског рата.</s><s>Крајем године је изабран и за првог послератног председника Аустрије.</s>
<s>Карл Ренер је умро 31. децембра 1950. године и сахрањен је na централном гробљу у Бечу.</s>
<s>Публикације
Под псеудонијумом Синоптикус:
-{Staat und Nation}- (Држава и народ), Беч 1898.</s><s>Под псеудонијумом Рудолф Шпрингер:
-{Der Kampf der Nation um den Staat}- (Борба народа за државу), 1902.
-{Grundlagen und Entwicklungsziele der österr.-ungar.</s><s>Monarchie, die Krise des Dualismus}- (Базе и развојни циљеви Аустроуграске монархије, криза дуализма), 1904.</s><s>Под својим правим именом:
-{Österreichs Erneuerung}- (Обнова Аустрије) - 3. вол 1916/1917.
-{Marxismus, Krieg und Internationale}- (Марксизам, рат и интернационала), 1918.
-{Die Wirtschaft als Gesamtprozess und die Sozialisierung}-, 1924.
-{Staatswirtschaft, Weltwirtschaft und Sozialismus}- (Државна економија, светска економија и социјализам), 1919.
-{Die Rechtsinstitute des Privatrechts und ihre soziale Funktion}- (Правни институти приватног права и њене друштвене функције), 1929.
-{Wege der Verwirklichung}-, 1929.
-{An der Wende zweier Zeiten.</s><s>Lebenserinnerungen}-(мемоари), 2. вол, Беч: -{Braumüller}- 1946.
-{Wandlungen der modernen Gesellschaft: Hundert Jahre Karl Marx: Erbe und Auftrag}-, 1947.
-{Arbeit und Kapital}-, 1950.</s>
<s>Види још
Савезни канцелар Републике Аустрије</s>
<s>Извори</s>
<s>Литература</s>
<s>Спољашње везе</s>
<s>Рођени 1870.</s><s>Умрли 1950.</s><s>Аустријанци
Аустријски политичари
Председници Аустрије
Канцелари Аустрије
Сахрањени на Средишњем бечком гробљу</s>
|
1662 | https://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%92%D0%B0%D1%81%D0%BA%D1%80%D1%81%D0%B5%D1%9A%D0%B5%20%28%D0%BE%D1%80%D0%B0%D1%82%D0%BE%D1%80%D0%B8%D1%98%D1%83%D0%BC%29 | Васкрсење (ораторијум) | <s>Ораторијум Стевана Христића, прво такво музичко дело у српској музици.</s><s>Написан је 1912. године и изведен 3. маја исте године.</s><s>Написан је на текст Драгутина Илића.</s><s>Праизведбу је дириговао Станислав Бинички, а учествовали су Хор певачког друштва „Станковић“, Оркестар музике краљевске гарде, сопрана је певала Мирослава Бинички, а мушке гласове Турински, Предић и Војковић.</s>
<s>Предвиђен је за симфонијски оркестар, мешовити хор и четири соло гласа (сопран, бас, баритон и тенор).</s><s>Сачињен је из два посебна дела са насловима Весница са Гроба и Христос међу ученицима.</s><s>Компонован је на комбинацији италијанске оперске традиције касног 19. века и руске националне опере, са елементима који су карактеристични за Христића и који ће се касније сретати у његовим другим делима.</s><s>Уводни хор, Зора на Васкршње јутро, је касније дорадио и прерадио у посебну оркестарску нумеру, симфонијску поему „Поема зоре“, која се често изводила, за разлику од ораторијума.</s>
<s>Ликови у делу су:</s>
<s>Запажено извођење овог дела је било на осамдесету годишњицу праизвођења, 23. априла 1992. године у Коларчевој задужбини.</s><s>Соло гласови су били: Радмила Смиљанић (сопран), Живан Сарамандић (бас), Никола Митић (баритон) и Карољ Колар (-{Károly Kolár}-) (тенор).</s><s>Хором и симфонијским оркестром РТБ је дириговао маестро Бојан Суђић.</s>
<s>Музички примери</s>
<s>Музичка дела</s>
|
1663 | https://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%9F%D0%BB%D0%B0%D0%BD%D0%B5%D1%82%D0%B0 | Планета | <s>Планета (од старогрчког -{ἀστήρ πλανήτης (astēr planētēs)}-, или -{πλάνης ἀστήρ (plánēs astēr)}-, што у преводу значи „лутајућа звезда”) је небеско тело које се креће елиптичном путањом око звезде.</s><s>За разлику од звезда, планете немају властити извор енергије, тј. у њиховој унутрашњости не долази до нуклеарне фузије.</s><s>Будући да постоји мноштво тела која круже око звезда, планетама сматрамо само оне значајнијих маса.</s><s>Око планета круже мања тела која називамо месецима, пратиоцима или природним сателитима.</s>
<s>До почетка 1990-их било је познато 9 планета, све у нашем Сунчевом систему.</s><s>Крајем 20. века развијене су методе проналажења планета око других звезда у блиском галактичком суседству, на удаљеностима од неколико светлосних година.</s><s>Почетком 21. века технологија је великом брзином напредовала и планете се уз помоћ свемирских телескопа проналазе и на далеко већим удаљеностима.</s><s>До сада (новембар 2015) је потврђено 1978 вансоларних планета у 1258 звезданих система (од којих 490 има више од једне планете), које се величином крећу од оних мало већих од Месеца па до гасовитих џинова два пута већих од Јупитера.</s><s>Према једној студији из 2012. године процењује се да на сваку звезду у нашој галаксији долази 1,6 планета.</s>
<s>Сматра се да планете настају из протопланетарног диска, у процесу формирања звезданог система.</s><s>Гас и прашина који круже око протозвезде згушњавају се у ротирајући диск у којем се стварају скупине честица.</s><s>Ове скупине повећавају масу под утицајем гравитације, сударају се и формирају већа тела — астероиде и планете.</s>
<s>Назив планета долази од грчке речи планетес, што значи „луталица“.</s><s>Назив је настао у време када су стари народи опажали да нека тела мењају свој положај на небеском своду, и назвали их звездама луталицама, или планетама.</s>
<s>Унутрашњост соларног система
Осим Земље (коју древни људи нису сматрали планетом), све остале познате планете у Сунчевом систему су добиле назив према грчким и римским митским божанствима.</s><s>Ипак, неки неевропски језици, попут кинеског, користе другачије називе.</s><s>Сателити су такође добили називе према божанствима и ликовима из древне митологије или према Шекспировим драмама.</s><s>Астероиди су добивали називе, према нахођењу оних који су их откривали, по било коме или било чему (али под условом да се усагласи са комисијом Интернационалне Астрономске Уније за номенклатуру).</s><s>Чин именовања планета и њихових карактеристика је познат као планетарна номенклатура.</s>
<s>Нова дефиниција планете Сунчевог система
Сунчев систем има осам планета, сврстаних у две групе:
Унутрашње — стеновите планете (мањих димензија): Меркур, Венера, Земља и Марс;
Спољашње — гасовито-ледене планете (већих димензија): Јупитер, Сатурн, Уран и Нептун.</s>
<s>На 26. годишњој скупштини Међународне астрономске уније (), одржаној 24. августа 2006. гласањем о Резолуцији 5А усвојена је нова дефиниција и категоризација планета Сунчевог система.</s>
<s>По њој:
Планета је небеско тело које:
се налази у орбити око Сунца,
има довољну масу да сопственом гравитацијом надвлада силе чврстог тела тако да успостави хидростатичку равнотежу (готово округлог) облика,
и које је очистило околину своје орбите,
нема сопствену светлост и топлоту.</s><s>Патуљаста планета је небеско тело које:
се налази у орбити око Сунца,
има довољну масу да сопственом гравитацијом надвлада силе чврстог тела тако да успостави хидростатичку равнотежу (готово округлог) облика (с тим да ће даље одлуке прописати прецизнију границу и сврставати тело или у ову или у неку другу категорију),
није очистило околину своје орбите,
и које није сателит.</s><s>Сви други објекти, осим сателита, који круже око Сунца ће се заједнички звати мала тела Сунчевог система.</s>
<s>Планете у Сунчевом систему</s>
<s>Осим Земље, све планете у Сунчевом систему добили су имена по римским боговима.</s>
<s>Осам планета нашег Сунчевог система су (редом по удаљености од Сунца):</s>
<s>Поједине особине и мере у горњој таблици су релативне у односу на планету Земљу, што значи да је: маса дата у масама Земље, велика полуоса у астрономским јединицама, период револуције у годинама, а период ротације у данима.</s>
<s>Након дугих расправа, које трају од првобитног открића Плутона 1930. године, консензусом астронома и новом дефиницијом планете, Плутон се више не сматра планетом.</s><s>Плутон, наиме, сада спада у патуљасту планету, и узима се за прототип поткласе плутоида.</s>
<s>Други објекти
Недавно је откривен објект, 90377 Седна, како орбитира око Сунца на удаљености оd 13 -{Tm}- (13 милијарди километара), три пута даље у односу на Плутон.</s><s>Седна, која је добила назив према ескимском божанству Седни — „богињи мора“, је небеско тело пречника 1180-2360 -{km}-.</s><s>Тај дијаметар је још непоуздан али се верује да чини 1/2 или 3/4 Плутоновог.</s><s>Неки новински извори су већ прогласили Седну као десету планету, али то нису прихватили сви астрономи.</s><s>Друга могућа планета је 90482 Орк, небеско тело са орбитом и масом приближно једнакој Плутоновој.</s><s>Други кандидати су 50000 Кваоар и 20000 Варуна.</s>
<s>Неколико хипотетичких планета, попут Планете X која се налази наводно иза Плутонове орбите) или Вулкан за коју се мисли да орбитира унутар Меркурове орбите, су постављене у различита историјска времена, и биле су предмет интензивних истраживања која нису уродила плодом.</s>
<s>Класификација планета</s>
<s>Астрономи се размимоилазе у мишљењу кад су у питању мале планете, какве су астероиди, комете и транс-нептунски објекти и велике (праве) планете.</s><s>Планете у Сунчевом систему подељене су у категорије према саставу.</s><s>Планете Земљиног типа или стеновите: планете сличне Земљи, састављене углавном од стена: Меркур, Венера, Земља, Марс
Планете Јупитеровог типа или гасовити џинови: састављене највећим делом од гасовитог материјала: Јупитер, Сатурн, Уран и Нептун.</s><s>Постоји и подгрупа гасовитих дивова које називамо уранским планетама.</s><s>Ледене планете, које представљају трећу категорију планета, а које укључују небеска тела слична Плутону и која су састављена од леда.</s><s>Овде би се још могла сврстати многобројна непланетарна небеска тела која представљају ледене месеце спољних планета Сунчевог система (нпр. Тритон).</s>
<s>Већим планетама у нашем звезданом систему сматрамо осам стеновитих и гасовитих планета.</s><s>Статус Плутона дуго није био разрешен, неки су сматрали да је он планета, док је он по другима само највећи међу објектима Којперовог појаса.</s><s>Решење овог проблема донела је резолуција Међународне астрономске уније и нова дефиниција планете, постигнута широким консензусом и након вишегодишњег рада.</s>
<s>Осам поменутих стеновитих и гасовитих планета су у суштини познате као велике планете.</s><s>Церес је иницијално проглашен планетом након открића, али је потом рекласификован као астероид када је откривено још неколико сличних објеката.</s><s>Многобројне откривене транс-нептунске објекте који су врло слични Плутону по орбити, величини и саставу по мишљењима многих треба редефинисати као мале планете.</s><s>На пример Мајк Браун с Калтека је дао дефиницију планете: било које небеско тело у Сунчевом систему које је масивније од укупне масе свих осталих небеских тела у сличној орбити.</s><s>Према овој дефиницији ни Плутон ни Седна не би требало да се убрајају у планете.</s>
<s>Многи сматрају да су Земља и њен Месец двострука (бинарна) планета из следећих разлога:
Месец има 1,5 пута већи пречник од Плутона;
Сунчева сила гравитације на Месецу је јача од Земљине силе гравитације на Мјесецу за око 2,2 пута.</s>
<s>Последња чињеница није јединствена у Сунчевом систему, али је необична за врло велике сателите.</s><s>Остали сателити за које је Сунчева сила гравитације актуелно јача од примарне су:
Последњи Јупитеров сателит (-{S/2003 J 2}-; с гравитацијом већом од примарне за фактор 1,5);
Последњи Уранов сателит (-{S/2001 U 2}-; за фактор 1,2 );
Два посљедња Нептунова сателита (-{S/2002 N 4}- и -{S/2003 N 1}-; за фактор 2,1 );
Поједини сателити астероида попут -{S}-/2001 (22) 1 Линус с фактором од 1,6 и -{S}-/1998 (45) 1 Мали принц с фактором од 2,8; -{S}-/1993 243 (1) Дактил с фактором од 1,3; и коначно, -{S}-/2001 (66391) 1 с врло великим фактором од 625).</s>
<s>Планете</s>
<s>Меркур</s>
<s>Меркур је осма по величини планета.</s><s>Од Сунца је удаљен 57 милиона километара те око њега обиђе за 88 дана, пуно брже него Земља, а око своје осе за 55,7 дана.</s><s>Температуре на површини се крећу од +430 °C по дану до -170 °C ноћу.</s><s>Нема сателита.</s><s>Меркур има прилично велико језгро што може бити последица удара неког тела у Меркур који му је у судару „одувао“ горње слојеве површине.</s>
<s>Венера</s>
<s>Венера је планета чија је атмосфера састављена од 96% угљен-диоксида што је последица великог ефекта стакленика.</s><s>Венера има два друга назива, Вечерњача и звезда Даница.</s><s>Пречник планете је 12.100 -{km}-, по чему је веома слична Земљи.</s><s>Од Сунца је удаљена 108,2 милиона километара, а око њега обиђе за 224,7 дана.</s><s>Венера је најтоплија планета с 480 °C. Иако је удаљенија од Сунца него Меркур, она због великог ефекта стакленика има вишу температуру.</s><s>Преко 85% површине је прекривено вулканима, а површином јој тече лава.</s><s>Она, као ни Меркур, нема сателита.</s>
<s>Венеру је посетило 26 летилица: Венера 1, Маринер 2, Зонд 1, Венера 2-8, Маринер 10, Венера-9, Венера-10, Пионир Венера 1, 2, Венера 11-16, Вега 1, 2, Галилео и Магелан.</s>
<s>Земља</s>
<s>Земља је једина планета на којој постоји живот, а атмосфера богата кисеоником омогућује стварање живота.</s><s>Од Сунца је удаљена 149,6 милиона километара.</s><s>Просечна температура је +14 °C, а пречник је 12.756 -{km}-.</s><s>Једна година траје 365,26 дана.</s><s>Земља има један природни сателит који се зове Месец.</s><s>Стар је око 4430 милиона година.</s><s>Његов пречник је 3476 -{km}-, и на ноћном небу је најсветлији објекат. -{Mare Orientale}-, највећи кратер на Месецу, има пречник од 965 -{km}- и не види се са Земље.</s><s>Месец се годишње од Земље удаљи 5 cm, а један окрет око осе усклађен је с временом потребним да се окрене око Земље.</s>
<s>Марс</s>
<s>Марс је планета која је упола мања од Земље.</s><s>Њен пречник је 6800 -{km}-.</s><s>Дан је готово исте дужине, али за обилазак око Сунца је потребно 686 дана.</s><s>Марс је од Сунца удаљен 227,9 милиона километара, а просечна температура на површини је -50 °C. Марс има два сателита, Фобос и Деимос, два астероида која су се превише приближила Марсу те их је он заробио својом гравитацијом.</s><s>Оба су неправилног облика. -{Vallis Marineris}- је необичан кратер који се протеже скоро на нешто више од половине Марса.</s><s>На Марсу су радили ровери Спирит и Опортјунити који су своју мисију завршили, након више од 1,5 године истраживања.</s>
<s>Вансоларне планете</s>
<s>Готово све до данас откривене вансоларне планете имају масе једнаке или веће од маса гасовитих џинова у Сунчевом систему.</s><s>Такве планете је лакше открити, јер због њихове масе, односно гравитационог привлачења, остварују мерљиве учинке на кретање својих матичних звезда.</s><s>Иако се претпоставља да би те планете физички могле бити сличне гасовитим џиновима Сунчевог система, још нема коначног одговора.</s><s>Неке од таквих планета, откривених у последње време, имају врло елиптичне орбите које их доводе екстремно близу матичне звезде.</s><s>Због тога је на њих много већи утицај звезданог ветра и зрачења, него на гасовите џинове у Сунчевом систему, чиме се поставља питање да ли су истог типа.</s><s>Једна од вансоларних планета је и -{HD 188753 Ab}-, која се налази у сазвежђу Лабуд.</s>
<s>Већина откривених екстрасоларних планета (планета ван Сунчевог система, у другим сличним звезданим системима) има масу која је или једнака или већа од Јупитерове.</s><s>Изузетак чине две планете откривене у орбити једне већ напола угашене звезде, остатка супернове званог пулсар с величином која се може поредити с величином терестријалних планета, те планета која орбитира око звезде Ми Жртвеника с масом која је за око 14 пута већа од Земљине.</s><s>Америчка НАСА развија програм за конструкцију вештачког сателита званог Земаљски трагач за планетама који би био у стању да открива планете с масама упоредивим с масама терестријалних планета.</s><s>Учесталост појаве оваквих планета чини једну од променљивих у Дрејковој једначини, која процењује број ванземаљских, интелигентних и комуникативних цивилизација у нашој Галаксији.</s>
<s>Интерстеларне планете се крећу у интерстеларном простору.</s><s>Оне везане гравитационим силама ни с једним соларним системом.</s><s>До сада ни једна интерстеларна планета није откривена, а њихово постојање се сматра веродостојном хипотезом заснованом на компјутерским симулацијама порекла и еволуције планетарних система који често укључују формацију и накнадно избацивање небеских тела значајне масе.</s>
<s>Постоји минимум осциловања која данашња технологија може да открије.</s><s>Могуће је открити екстрасоларне планете које су довољно велике и близу звезде да њихове осцилације могу бити приметљиви.</s><s>Кад се направе напреднији телескопи постаће могуће да открију данашње хипотетичке мање и удаљеније планете.</s>
<s>Формирање</s>
<s>Не зна се са сигурношћу како настају планете.</s><s>Превалентна теорија је да су оне формиране током колапса небула са танким диском гаса и прашине.</s><s>Протозвезда се формира у језгу, и она бива окружена ротирајућим протопланетарним диском.</s><s>Путем акреције (процеса задржавајућих колизија) честице прашине диска постојано акумулирају масу и формирају све већа тела.</s><s>Локалне концентрације масе познате као планетезимали се формирају, и тиме се убрзава процес акреције привлачењем додатног материјала дејством гравитационог привлачења.</s><s>Те концентрације постају још гушће док не имплодирају услед дејства гравитације и тиме формирају протопланете.</s><s>Након што планета достигне дијаметар који је већи од Месеца, она почне да акумулира проширену атмосферу, чиме се знатно убрзава процес сакупљања планетезимала дејством атмосферског повлачења.</s>
<s>Кад протозвезда довољно нарасте да се упали и да формира звезду, преостали диск бива уклоњен идући од унутрашњости дејством фотоевапорације, соларног ветра, Појнтинг–Робертсоновог повлачења и других ефеката.</s><s>Након тога још увек може да буде много протопланета у орбити око звијезде или које круже једне око других, али с временом ће се многе сударити, чиме се било формирају веће планете, или се ослобађа материјал који друге веће протопланете или планете апсорбују.</s><s>Објекти који су постали довољно масивни ће преузети највећи део материје у њиховој орбиталној околини и постаће планете.</s><s>Протопланете које избегну колизије могу да постану природни сателити планета путем процеса гравитационог хватања, или ће остати у појасевима других објеката да би постале било патуљасте планете или мала тела.</s>
<s>Енергетски импакти малих планетезимала (као и радиоактивни распад) загревају растућу планету, узрокујући да се она бар делимично отопи.</s><s>Унутрашњост планете почиње да се разликује по маси, развијајући гушћу срж.</s><s>Мале терестријалне планете губе највећи део њихових атмосфера због акреције, мада изгубљени гасови могу да буду замењени накнадним сударима са кометама. (Мале планете губе сву атмосферу коју су задобиле.)</s>
<s>Са откривањем и посматрањем планетарних система око других звезда, постаје могуће да се разради, преиначи или чак замијени ово гледиште.</s><s>Ниво металности — један астрономски термин којим се описује обиље хемијских елемената са атомским бројем већим од 2 (хелијума) — се сматра да одређује вероватноћу да звезда има планете.</s><s>Стога се сматра да је за звезду популације -{I}- богате металом вероватније да има знатнији планетарни систем од звезде популације -{II}- са мало метала.</s>
<s>Планетарни атрибути</s>
<s>Види још
Патуљасте планете</s>
<s>Напомене</s>
<s>Референце</s>
<s>Литература</s>
<s>-{Jan Osterkamp}-:
-{Peter Janle: Das Bild des Planetensystems im Wandel der Zeit.</s><s>Teil 1. Vom Altertum bis zur Mitte des 19.</s><s>Jahrhunderts.</s><s>In: Sterne und Weltraum.</s><s>45, 2006, 1. pp.</s><s>34–44.}-
-{Peter Janle: Das Bild des Planetensystems im Wandel der Zeit.</s><s>Teil 2. Vom 19.</s><s>Jahrhundert bis heute.</s><s>In: Sterne und Weltraum.</s><s>45, 2006, 4. pp.</s><s>22–33.}-
-{Thorsten Dambeck: Planeten, geformt aus Gas und Staub, in GEO kompakt Nr.</s><s>6, März 2006, Seite 28-34,}-
Katharina Lodders, Bruce Fegley: The planetary scientist's companion.</s><s>Oxford University Press.</s><s>New York, NY. .</s><s>W.T. Sullivan, J.A. Baross: Planets and life — the emerging science of astrobiology.</s><s>Cambridge University Press.</s><s>Cambridge.</s><s>Rudolf Dvorak: Extrasolar planets — formation, detection and dynamics.</s><s>WILEY-VCH, Weinheim.</s>
<s>Спољашње везе</s>
<s>Одлука о новој дефиницији планета
-{International Astronomical Union website}-
-{Photojournal NASA}-
-{NASA Planet Quest – Exoplanet Exploration }-
-{Illustration comparing the sizes of the planets with each other, the Sun, and other stars}-
-{"Regarding the criteria for planethood and proposed planetary classification schemes."}-
-{Planetary Science Research Discoveries}-
NinePlanets.org — Путовање кроз Сунчев систем
Сунчев систем уживо
Посматрач Сунчевог система (анимација)
Насина потрага за планетама
Класификација планета (Ден Грин, Харвард)</s>
<s>Астрономија
Наука о планетама</s>
|
1664 | https://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%93%D1%83%D1%81%D1%82%D0%B0%D0%B2%20%D0%9B%D1%83%D0%B4%D0%B2%D0%B8%D0%B3%20%D0%A5%D0%B5%D1%80%D1%86 | Густав Лудвиг Херц | <s>Густав Лудвиг Херц (; Хамбург, 22. јул 1887 — Берлин, 30. октобар 1975) био је немачки физичар.</s>
<s>Освојио је нобелову награду за физику 1925. године за студије о проласку електрона кроз гас, коју је спровео са Џејмсом Франком.</s><s>Био је отац Карла Хелмута Херца и нећак Хајнриха Рудолфа Херца.</s>
<s>Референце</s>
<s>Спољашње везе</s>
<s>Рођени 1887.</s><s>Умрли 1975.</s><s>Немачки физичари
Нобеловци за физику
Немачки нобеловци</s>
|
1665 | https://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%98%D1%81%D1%82%D0%BE%D1%80%D0%B8%D1%98%D0%B0%20%D0%91%D0%B5%D0%BE%D0%B3%D1%80%D0%B0%D0%B4%D0%B0 | Историја Београда | <s>Историја Београда датира у прошлост до 7000. п. н. е. Винчанска култура, једна од најважнијих праисторијских култура Европе, је настала у околини Београда у 6. миленијуму п. н. е. У старом веку, трачко-дачка племена су насељавали ову област, да би Келти освојили насеље на месту данашњег Београда и дали му име Сингидунум.</s><s>Римљани су освојили град за време цара Октавијана Августа и дали му статус муниципија половином 2. века.</s><s>Град су населили Словени су око 520.</s><s>Београд је неколико пута прелази у посед Византије, Бугарске, Угарске и Србије.</s><s>Османско царство је освојило Београд 1521. и касније у њега пренело седиште санџака.</s><s>Између 1427. године и Божића 1806. године Београд је био под туђинском влашћу.</s><s>Од краја 17. века град је често прелазио под османлијску или хабзбуршку власт.</s><s>Београд је постао главни град Србије 1841.</s><s>Северни део Београда је остао хабзбуршки погранични крај све до 1918.</s><s>Због свог стратешког положаја, око града се водило више од 115 ратова и био је рушен 44 пута.</s><s>Београд је био главни град Југославије (у свим њеним облицима) од њеног основања 1918, па до коначног раздруживања 2006.</s>
<s>Праисторија</s>
<s>Окресано камено оруђе пронађено у Земуну показује да су заједнице ловаца и скупљача плодова насељавале околину Београда још у палеолиту и мезолиту.</s><s>Нека од ових оруђа мустеријенске индустрије, која се више повезује са неандерталцима неко са данашњим људима.</s><s>Из старијег каменог доба, потичу остаци људских костију и лобања неандерталаца, пронађени у каменолому код Лештана, у пећини на Чукарици и у близини Бајлонијеве пијаце.</s><s>Орињачка и граветијенска оруђа су такође пронађена овде, што индицира постојање насеобина у периоду од пре 50.000 до 20.000 година.</s>
<s>Неолитске старчевачка и винчанска култура су се развијале у околини Београда и доминирале Балканским полуострвом (као и деловима средње Европе и Мале Азије) пре око 7000 година.</s>
<s>Остаци културе млађег каменог доба, пронађени су у Винчи, Жарково и у Горњем граду, изнад ушћа Саве у Дунав.</s><s>То указује да је простор Београда био насељен у континуитету и да је растао интензитет насељавања.</s><s>Многа данашња насеља београдске околине леже на културним слојевима ранијих праисторијских насеобина.</s>
<s>Прве земљораднички народи који су насељавали овај регион се повезују са неолитском Старчевачком културом, која је цветала између пре 6200 и 5200 година.</s><s>Постоји неколико ископина Старчевачке културе у и око Београда, укључујући и насеље Старчево, по коме је култура добила.</s><s>Старчевачку културе је сменила Винчанска култура (5500—4500. п. н. е.), напреднија земљорадничка култура израсла из ранијих старчевачких насеобина.</s><s>Она је такође добила име о топониму у околини Београда Винча-Бело Брдо.</s><s>Винчанска култура је била позната по својим врло великим насеобинама, од којих су нека била највећа у праисторијској Европи; антропоморфним фигуринама као што је Винчанска дама; најранијој бакарној металургији у Европи; и Винчанском писму.</s>
<s>Винча — Бело брдо крај Београда спада у ред најзначајнијих насеобина и културних налазишта праисторијског периода.</s><s>Археолошке ископине на Роспи ћуприји, Горњем граду, Карабурми, Земуну и Винчи потврђују претпоставке да је подручје Београда било интензивно насељено и да се његово становништво бавило плужном земљорадњом и другим пратећим привредним делатностима.</s><s>На овим локалитетима откривене су некрополе бронзаног и металног доба као и докази различитих културних утицаја.</s>
<s>Стари век</s>
<s>Палеобалканска племена Трачана и Дачана су владали овим простором пре римског освајања.</s><s>Област Београда је насељавало трачко-дачко племе Синги.</s><s>Након келтске инвазије на Балканско полуострво 279. п. н. е., келтско племе Скордисци је преузело град и назвало га Сингидун (дун = тврђава).</s>
<s>Нема готово никаквих трагова о том келтском граду, осим што су на локалитетима Карабурме и Роспи ћуприје пронађене некрополе са уметнички вредним предметима, које су припадале ратницима племена Скордисци.</s><s>Знатни келтски културни утицаји уткани су у духовну културу становништва Сингидунума, који су делом пренети и помешани са римским античким културним елементима.</s>
<s>Римска владавина</s>
<s>Римљани су почели да освајају земље око Сингидуна током 1. века п. н. е. Гај Квинт Скрибоније Курио, проконзул Македоније је напао унутрашњост Балканског полуострва све до Дунава, покушавајући да истера Скордиске, Дарданце, Дачане и друга племена.</s><s>Римљани су остали само на кратко и оставили област ван римске управе.</s><s>Стога се мало зна о тим операцијама или када је ова област организована у провинцију Мезију.</s><s>Римске легије предвођене Силаном су стигле до Београда 34. или 33. п. н. е. Област није била стабилизована све до Октавијанове владавине, када је Марко Лициније Крас, унук Цезаровог тријумвира и проконзул Македоније, коначно умирио регион 29. п. н. е. Мезија је званично организована у провинцију неко време пре 6. године, када је први пут поменут њен управник Аул Цецина Север.</s><s>Име града је романизовано у Сингидунум.</s><s>Сингидунум је постао једна од главних насеобина провинције, смештен између Сирмијума (Сремске Митровице и Виминацијума (Костолца), док се са друге стране налазио Таурунум (Земун).</s><s>Иако су и Сирмијум и Виминацијум били значајнији градови од Сингидунума, град је задржао свој значај због свог стратешког положаја дуж пута Via militaris, важног римског пута који је повезивао римске тврђаве и насеља дуж дунавског лимеса.</s>
<s>Сингидунум је достигао свој врхунац доласком Легије IV Флавија 86. године.</s><s>Ова легија од око 6.000 војника је била најважнија војна формација која се супротстављала претњи Дачана са друге стране Дунава.</s><s>Легија је подигла квадратни каструм, који се налазио у Горњем граду данашњег Калемегдана.</s><s>Тврђава је првобитно саграђена од земље, али је убрзо ојачана каменом, и њени остаци се данас могу видети код североисточног краја Горњег града.</s><s>Легија је такође изградила мост преко Саве који је повезивао Сингидунум и Таурунум.</s><s>Још један корак који су Римљани предузели да се ојача Сингидунум је било насељавања ветерана легије поред тврђаве.</s><s>Временом је то насеље израсло око каструма.</s><s>Насеље је имало изглед мреже, са улицама које су се секле под правим углом.</s><s>Остатак ове структуре може се видети и у данашњем Београду по оријентацији улица Узун Миркове, Обилићевог венца, Цара Душана и Краља Петра I. На месту данашњег Студентског трга налазио се форум, који су окруживале терме (чији су остаци откривени 1970-их).</s><s>Други остаци римске културе као што су гробнице, споменици, скулптуре, керамике и новчићи су пронађени у селима и варошицама око Београда.</s><s>Цар Хадријан је дао Сингидунуму статус муниципија у првој половини 2. века.</s><s>Сингидунум је касније прерастао овај статус и постао пуноправна колонија.</s><s>Римски цар Јовијан, који је поново успоставио хришћанство за званичну религију Римског царства, је рођен у Сингидунуму 332.</s><s>Сингидунум и Мезија су напредовали у мирнодопском периоду, али то није трајало задуго, због нарастајућих проблема како и ван царства, тако и у њему.</s>
<s>Римско царство је почело да пропада крајем 3. века.</s><s>Провинција Дакија, коју је након неколико дугих и успешних похода основао цар Трајан, је почела да пропада због инвазије Гота 256.</s><s>Цар Аурелијан, суочен са изненадним губитком многим провинција и велике штете која су причињавала варварска племена, је евакуисао Дакију до 270.</s><s>Сингидунум се поново нашао на граници пропадајућег царства.</s>
<s>Средњи век</s>
<s>Византија (395—626)
Након смрти цара Теодосија I, Римско царство је подељено на два дела.</s><s>Сингидунум се нашао на северозападној граници Источног римског царства.</s><s>Мезија и Илирик су претрпеле разарајуће нападе услед сукцесивних инвазија Хуна, Острогота, Гепида, Сармата, Авара и Словена.</s><s>Сингидунум су 441. освојили освојили Хуни, који су разорили град и тврђаву и продали његово становништво у робље.</s><s>У наредна два века, град је мењао власника неколико пута.</s><s>Римљани су повратили град након распада Хунског царства 454., али су Сармати убрзо заузели град.</s><s>Остроготи су заузели град 470. и истерали Сармате.</s><s>Град су касније освојили Гепиди (488), али су га Остроготи повратили 504.</s><s>Источно римско царство је преузело град након мировног споразума са Остроготима.</s>
<s>Византијски цар Јустинијан I је обновио Сингидунум 535., вративши тврђави и насељу некадашњу војну вредност.</s><s>Град је уживао у кратком мирнодопском периоду око 50 година, до аварске пљачке 584.</s><s>Током Маврикијевих балканских похода, Сингидунум је служио као база, али је поново изгубљен када су 602. године Авари опљачкали и спалили Сингидунум.</s><s>Око 630. године Словени су се населили у Сингидунуму и околини, уз дозволу византијског заповедника града.</s><s>До овог времена, град је изгубио свој значај пограничног утврђења.</s>
<s>Бугарска, Угарска, Византија, Србија</s>
<s>После тога, више од два и по века, нема помена о њему.</s><s>Аварски и словенски ратници нису марили за овај град, јер он више није имао положај граничног утврђења.</s><s>Он се тада налазио унутар ширег подручја Балкана који су Словени већ освојили.</s><s>И поред тога археолошки налази указују на континуиран живот у граду и његовој околини.</s>
<s>Неколико векова после првог помена Београда као словенског града, у њему се смењују разне војске и освајачи.</s><s>До Београда су најпре дошли Франци који су под Карлом Великим уништили Аваре.</s><s>На рушевинама Таурунума оснивају франачко насеље Малевила, да би словенизацијом касније назив био Землн (Земун).</s><s>Франачку владавину замењују Бугари, а њихову Мађари.</s>
<s>Бугари су преузели власт над тврђавом 827.</s><s>Поновни помен града и то под словенским именом Београд (Бели град-вероватно по зидинама од белог кречњака), среће се тек у 9. веку, 16. априла 878. у једном писму папе Јована VIII бугарском цару Борису Михајлу, о смењивању београдског хришћанског епископа Сергија.</s><s>Касније се тај назив среће у различитим варијантама.</s><s>Мађарска војска је 896. напала Београд.</s><s>Византија је освојила Београд 971.</s>
<s>После 976.</s><s>Београд је преузео бугарски цар Самуило.</s><s>Византијски цар Василије II покорио је Самуилово царство 1018. и Београд је опет постао значајна погранична тврђава Византије.</s><s>Током 11. и 12. века око Београда се отимају супарничке силе: Угарска, Византија и Бугарска.</s>
<s>У лето 1040. године букнуо је у Поморављу устанак против Византије на чијем челу се нашао Петар Дељан.</s><s>Устаници су убрзо освојили Београд, Ниш и Скопље.</s><s>Дељан се издавао за Самуиловог унука, на основу чега је у Београду 1040. проглашен за цара, настављача Самуиловог царства, али је устанак угушен већ 1041.</s>
<s>У другој половини 11. века обновљени су угарско-византијски сукоби.</s><s>Угарски краљ Саломон је 1068. године освојио неко византијско погранично утврђење за које се може претпоставити да је Београд.</s><s>Византинци су утврђење брзо повратили.</s><s>Борбе на Дунаву су временом добијале на жестини.</s><s>Неколико година касније угарски краљ предузео је велики напад на Београд за који се претпоставља да је био 1071/72. године.</s><s>Мађари су после двомесечне опсаде успели да продру у град, а малобројна посада на челу са дуксом Никотом морала је да напусти тврђаву и да се преда.</s><s>Угарска војска је потпуно опљачкала Београд.</s><s>Краљ Саломон је после овог успеха наставио рат продирући до Ниша.</s><s>Мир је убрзо после овога склопљен.</s><s>Како је Византија повратила Београд није познато, али се може претпоставити да угарска власт у њему није дуго трајала и да је Византија већ 1072. преузела Београд.</s><s>Угарска војска је 1096. разорила Београд, али га је Византија задржала.</s><s>Мађарски краљ Стефан II је порушио Београд 1124. и његовим каменом градио Земун.</s><s>Византијски цар Манојло I је порушио Земун 1154. и београдским каменом поново градила Београд.</s><s>Угарска је 1182. напала и опљачкала Београд.</s><s>Византија је 1185. повратила Београд дипломатским путем.</s>
<s>За то време кроз град пролазе бројни крсташки походи на Исток остављајући свој рушилачки печат на њему.</s><s>Од 1096. до 1189. кроз Београд пролазе крсташке војске.</s><s>Током шестодневног боравка Петра Пустињака у Земуну, крсташка војска је починила масакр и опустошила град.</s><s>Становници Београда су напусти град и повукли се у Ниш, јер су се плашили да би крсташка војска могла починити сличан злочин у њиховом граду.</s><s>Крсташку војску која је прошла поред Београда 1147. предводио је немачки краљ Конрад III.</s><s>Под вођством Фридриха Барбаросе 1189. г. кроз Београд пролази 190.000 људи.</s><s>Овај предводник крсташа видио је Београд у рушевинама.</s><s>Колико је страдао можемо судити по упоређивању са записом арапског географа и картографа Идризија, који у опису „Итинерера цариградског пута“ из 1154. г. помиње Белградук као добро насељену и живу варош са многим црквама.</s>
<s>Београд у је од 1230. саставу Бугарске, али већ 1232. је припао Угарској.</s>
<s>Српски краљ Драгутин, зет и вазал мађарског краља Стефана, добио је од угарске круне Мачву са Београдом, који тада први пут долази под српску власт.</s><s>То је био период интензивног насељавања српског живља и јачање утицаја Српске православне цркве.</s><s>Ту је Драгутин имао свој двор.</s><s>Новосаграђена Саборна црква била је оличење снаге и богатства младе српске државе.</s><s>После Драгутинове смрти 1316. настао је спор: Угарска је тражила повраћај града, који је преузео Драгутинов брат Милутин.</s><s>Угарска је освојила Београд 1319. године.</s><s>Порушени и запустели град је прикључен Мачванској бановини, поставши погранична база угарском одупирању ширењу српске државе са југа, у време цара Душана.</s>
<s>Противници угарске круне, браћа Хорвати, освојили су Београд 1382.</s><s>Угарска је повратила Београд 1386.</s><s>У таквом стању Београд дочекује 15. век, кад на историјску сцену Европе ступају Турци, нова велика освајачка сила.</s>
<s>У жељи да се што спремније одупру турској најезди и на Саву и Дунав имају јако упориште, Мађари дозвољавају изградњу Београда за време деспота Стефана Лазаревића.</s><s>Он је Београдом владао од 1403. до 1427. г., и то је време правог процвата града.</s><s>Београд је не само престоница српске државе, већ и најважнији привредни, културни и верски центар.</s><s>Граде се: Митрополитска црква, нова тврђава, деспотов дворац, болница и библиотека.</s><s>Трговци добијају повластице и долазе богати и способни људи, који доприносу просперитету града.</s><s>Претпоставља се да је град тада могао бројати 40-50 хиљада житеља.</s>
<s>После Стефанове смрти, деспотов наследник Ђурађ Бранковић, био је принуђен 1427. да град преда Мађарима, а он по угледу на Београдску подиже Смедеревску тврђаву.</s><s>У време стогодишњице угарске владавине измењена је целокупна структура становништва и изглед самог града.</s><s>Град почиње нагло да стагнира, а потиснуто српско становништво је живело у предграђу и њему није био доступан Горњи град.</s><s>Угарски краљ Жигмунд све више је насељава мађарско становништво и ширио утицај католичке цркве.</s>
<s>После пада Смедерева 1440. г., Београдску тврђаву опседала је турска војска са преко 100.000 ратника, на челу са султаном Муратом II, али је град, уз велика разарања, одбрањен.</s><s>У жељи да освоје град Турци на оближњем брду Жрнов, данашњој Авали, подижу своје утврђење, одакле су посматрали и контролисали околину.</s><s>Султан Мехмед II је 1456. безуспешно опседао град.</s><s>Београд се цитира и најстаријој сачуваној песми из 1476. године и армади краља Матије.</s><s>Готово читав један век Београд је одолевао турским нападима.</s>
<s>Нови век</s>
<s>Османско царство</s>
<s>Турци су под вођством султана Сулејмана Величанственог, 28. августа 1521. успели да освоје Београд.</s><s>Град је срушен и спаљен, а пут ка Будиму и Бечу отворен.</s><s>Померањем границе на север, мења се стратешки положај Београда, и у наредних 150 година, остао је релативно миран град са значајном трговачком и саобраћајном функцијом.</s><s>Од септембра 1521. из Смедерева је пресељено седиште санџака, а његов бег је био Крајишник Бали-бег Јахјапашић.</s>
<s>Померањем турске границе на север, дотадашње погранично утврђење је израсло у управно, војно, трговачко и саобраћајно средиште тог дела турског царства.</s><s>У тек обновљеном граду оријенталног изгледа, све више је цветало занатство и трговина.</s><s>У почетку турске владавине већинско становништво је било муслиманско.</s><s>Турака је било мало, а потурица са Балкана много.</s><s>Он је стециште трговаца из Дубровника, Венеције, Грчке и Аустрије и занатлија Турака, Јермена, Срба и Рома.</s><s>Од занатлија истицале су се абаџије, ашчије, пушкари и други.</s><s>Поред чаршије, Османлије су за 146 година своје владавине подигле 6 каравансараја, два безистана, два имарета, седам хамама, више школа и текија те око 40 џамија од којих је најимпресивнија била Ибрахим-бегова џамија у данашњој улици Обилићев венац.</s><s>Град је изашао из оквира средњовјековних бедема и почиње све више да се шири дуж трговачких путева који су везивали Исток са Европом.</s>
<s>Београдом је 1579. харала куга, тако да је три године касније Београд имао само 934 куће.</s><s>Најбрже се обнављао српско становништво.</s><s>Оно је представљало најпотлаченији слој становништва, оптерећеном кулуком.</s><s>Живело је ван тврђаве у сиромашним махалама, а основна делатност су биле земљорадња и донекле занатство.</s>
<s>Свој највећи успон под Турцима град достиже средином 17. века када је имао око 100.000 становника.</s>
<s>Аустријско-турски ратови</s>
<s>После 167 година релативно мирног развоја, град је постао мета ратних сукоба.</s><s>За време Великог бечког рата, глад је захватила град, један пожар је однео складиште оружја и око четири хиљаде кућа.</s><s>Аустријски војвода Максимилијан Баварски је 6. септембра 1688. освојио Београд.</s><s>Само 20 дана касније избио је Рат Велике алијансе, па су Аустријанци морали да повуку већину своје војске са Србије.</s><s>То је омогућило Турцима да се две године касније прегрупишу и стекну иницијативу.</s><s>Турски офанзива је покренула Велику сеобу Срба.</s><s>У Београду је одржан црквено-народни сабор, који је захтевао од аустријског цара Леополда повластице за Србе.</s><s>Турци су опсели Београд иу октобру и заузели га после шестодневне опсаде.</s><s>Град из ових сукоба изашао разорен, а његово становништво због сарадње са Аустријанцима, изложено убијању, прогонима и пљачкама.</s>
<s>После тога Београд је поново погранична варош, и то све новог аустријско-турског рата.</s><s>Аустријска војска под командом принца Еугена Савојског поново заузела Београд 17. августа 1717.</s><s>Пожаревачким миром Београд и север Србије су припојени Аустрији.</s><s>Војну управу је 1720. заменила Београдска администрација, чији је председник до 1733. био кнез Александар Виртембершки.</s><s>Од 1723. до 1736. трајала је изградња Београдске тврђаве на месту порушене тврђаве према захтевима савремених војно стратешких потреба, по плановима пуковника Николе Доксата де Мореса.</s><s>Аустријска владавина Београдом у периоду од 1717. до 1739. означена је правом трансформацијом града, јер он губи до тадашње турско-источњачке црте и поприма обележја средњеевропског града.</s><s>Поред тврђаве и варош је опасана бедемима, а изграђена су и нова здања.</s><s>Оживљава трговина, а у њега се све више досељавају Немци, Мађари, Французи, Чеси и др. Варош је подељена на Немачки Београд на Дунаву и Српску варош на Сави.</s><s>Одлуком цара Карла VI у Немачком Београду су могли становати само Немци, док су сви стали морали да се иселе у савску варош.</s><s>Цар Карло VI је потврдио одлуку којом је је за за београдског митрополита поставио Мојсија Петровића.</s>
<s>У новом аустријско-турском рату, турска војска је поразила аустријску војску код Гроцке.</s><s>Према прелиминарном споразуму, Аустријанци морали да сруше све што су саградили (бедеме, касарне и друге објекте).</s><s>Од аустријских објеката преостало су само барутни магацин, капија Карла VI и Леополдова капија.</s><s>Немачко становништво се иселило, као и Срби који су се населили у Петроварадинском шанцу.</s><s>Београд, као највећи је претрпео страшна пустошења током рата 1737-1739, изгубивши целокупно српско становништво.</s><s>Повратак муслиманског становништва био је изузетно брз, као и поновно структурисање града на махале.</s><s>Заузећем града дошло је до пражњења целокупне вароши у коју се ново становништво брзо уселило, док је једино у Савској махали остало симболично присуство српског живља.</s><s>Све до 1741. није дошло до повратка српског становништва.</s><s>Београдским миром, закључен између Аустрије и Турске, град је поново враћен Турцима.</s><s>После окончања ратних операција 1739. образовано је десет махала, од тога шест муслиманских, по једна јеврејска и ромска и две хришћанске.</s><s>Београд је тада имао 2028 уписаних муслиманских житеља, 45 Јевреја, двоје Рома, троје хришћана у вароши и петоро у савској махали.</s><s>Ратна пустошења, у складу остављала су озбиљне последице на урбану структуру Београда, мењајући потпуно његов карактер.</s><s>Нова урбанизација сведочи о одсуству старих вакуфских поседа Соколовића и Јахјапашића, који још нису били обновљени, услед чега је Београд више личио на новоосвојени град, изгубивши дакле и своју османску традицију и аустријски карактер који је стекао између два рата.</s><s>Муслиманске махале, настајале су очигледно у складу са несистематичним приливом становништва, о чему сведочи и значајна неуједначеност у бројности насеобина по махалама.</s>
<s>Турци су многе цркве претвориле у џамије.</s><s>Београд поново постаје варош оријенталних обележја и то са пограничним положајем, јер је граница Београдским миром граница повучена на реци Сави.</s><s>Да би Београдска тврђава попримила стари (данашњи) изглед, Турцима је било потребно скоро 14 година.</s><s>Док је Београд назадовао, на другој страни Земун је добио посебан статус у оквиру Војне крајине и такви услови му омогућавају да развије привреду: трговину, занатство, рибарство и бродарство.</s><s>Јача грађански сталеж, подижу се утврђења, државне зграде и цркве.</s><s>Из тог времена потичу куће као што су: Караматина, Ичкова и кућа Димитрија Давидовића.</s><s>Српска основна школа је отворена 1745. године, а у граду раде и сликар Георгије Тенецки и други културни ствараоци.</s>
<s>Крајем века у последњем аустро-турском рату, Београд је 8. октобра 1789. освојила војска маршала Гидеон Лаудона.</s><s>Како се Аустрија у исто време налазила у сукобу са Пруском, затражила је мир.</s><s>На основу Београдског мира из 1739, Београд и северна Србија су поново враћени Турцима.</s><s>Међутим, тек потписивањем Свиштовског мира 1791, Аустријанци су се повукли у Земун.</s><s>Турска војска Бећир-паше је преузела град 23. октобра 1791.</s>
<s>Куга из 1794. године је однела животе око 4500 становника Београда.</s><s>Грчки револуционар Рига од Фере је убијен у Београду 1798.</s>
<s>Ослобођење</s>
<s>После убиства Мустафа-паше 1801, дахије су успоставиле своју власт у граду и околним селима.</s><s>То је било време потпуног безвлашћа, јањичарског насиља и пљачки.</s><s>Оно је завршено сечом кнезова и других виђенијих Срба.</s><s>Буђење националне свести и догађања око сече кнезова довели су до подизања Првог српског устанка 1804. г. Устанак под вођством Карађорђа имао је од самог почетка за циљ и ослобађање Београда.</s><s>После две године борби, град је освојен 1806, а Београдску тврђаву 1807.</s><s>Београд је поново постао главни град Србије.</s><s>У Београду је већ 1807. заседао и Правитељствујушчи совјет сербски, а од 1811. ту су се налазила и прва министарства.</s><s>Из Аустрије и других крајева су долазили виђенији људи и интелектуалци, међу којима су Сима Милутиновић Сарајлија, Иван Југовић, Доситеј Обрадовић, који су 1808. године основали прву Велику школу.</s>
<s>Динамичан развој Београда прекинут је турским освајањем 1813. године, а репресалије које су уследиле довеле су до Другог српског устанка устанка 1815. г. Вођа устанка, кнез Милош Обреновић, успео је да унесе више дипломатије у односе са Турцима.</s><s>Он у Београд, уз одређене повластице, све више насељава српски живаљ са југа, па Турци, готово у бесцење, почињу да продају имања и куће.</s><s>Турци су задржали тврђаву, док је варош припала Србима.</s><s>У Београду је 1830. прочитан Султанов хатишериф о аутономији Србије.</s>
<s>У граду се подижу први значајни објекти: Конак кнегиње Љубице, Саборна црква у Београду, дворски комплекс у Топчидеру, итд.</s><s>Сем своје привредне функције Београд је постао и значајно културно средиште.</s><s>1831. године отпочела је са радом прва штампарија у Београду.</s><s>Из Крагујевца 1835. је пренета штампарија и почеле су да излазе "Новине србске", прве новине у Београду.</s><s>Прва општинска управа у Београду је изабрана 1839.</s><s>Прва пошта отворена је 1840.</s><s>У граду су отворене Богословија, прва гимназија и град постаје уточиште бројних културних стваралаца тог времена попут: Вука Караџића, Јована Стерије Поповића, Јоакима Вујића, Димитрија Давидовића и других.</s><s>Одлуком Савета 12. јуна 1839. године надлештва централне власти и државна каса су из Крагујевца измештени у Београд.</s><s>Потом су указом кнеза Михаила 27. маја 1840. године централна управа и државна каса из Београда враћене у Крагујевац, да би 7. маја 1841. године, кнежевим указом, коначно, Београд постао престоница.</s>
<s>Народни музеј у Београду основан је 1844. а 1855. успостављена прва телеграфска линија Београд - Алексинац.</s>
<s>Присуство турске војске у тврђави спутавало је развој Београда.</s><s>Међутим, догађаји око убиства једног српског дечака на Чукур чесми, када је дошло до бомбардовања београдске вароши, бивају поводи да се почне преговарати око дефинитивног одласка турске војске из српских градова.</s><s>Турски командант Београда Али-Риза паша предаје 1867. на Калемегдану кнезу Михаилу кључеве београдског града.</s><s>После владавине од 346 година, 18. априла 1867.</s><s>Турци су коначно напустили Београд.</s><s>Београд је постао слободан симболичном предајом кључева када су и турске војничке страже замењене српским војницима, а поред заставе Турске подигнута је и застава Србије.</s>
<s>На почетку српско-турског рата 1876. са тврђаве је коначно скинута застава Турске.</s><s>На Берлинском конгресу 1878. призната независност Србије.</s><s>1882.</s><s>Србија постаје краљевина, а Београд њена престоница.</s>
<s>То је био нови подстицај бржем привредном и културном развоју града.</s><s>У другој половини 19. века извршена је урбанистичка и остала европеизација.</s><s>Централни положај имала је Улица кнеза Михаила, најкраћа веза између тврђаве и вароши.</s><s>Она убрзо постаје и најважнији трговачко пословни центар, какву је улогу и данас задржала.</s><s>Прве телефонске линије уведене су 1883. у Београду Старе занате замјењује индустрија, а трговину и саобраћај поспешује изградња пруге Београд-Ниш и железнички мост на Сави 1884.</s><s>Прва водоводна мрежа у граду пуштена је у рад 1892.</s><s>Електрично осветљење је уведено 1893, а 1894. је кренуо први електрични трамвај.</s><s>Град је добио паробродско друштво и значајне научно-културне установе.</s>
<s>Модерно доба</s>
<s>Међутим, упркос изградњи железничке пруге до Ниша, укупни услови у Србији били су као и у осталим претежно пољопривредним земљама, а Београд је 1900. имао само 69.100 становника.</s><s>Убрзо, 1905. број становника се повећава на преко 80.000, а на почетку Првог светског рата 1914. и до 100.000, не рачунајући Земун који је тада припадао Аустроугарској.</s>
<s>Аустријанци бомбардују и заузимају Београд 1914, али га српска војска убрзо ослобађа после Колубарске битке.</s><s>Немачке и аустријске трупе под командом 1915. фелдмаршала Аугуста фон Макензена заузимају Београд.</s><s>Окупатор даје нови службени назив Београду: Nandorfehervar.</s><s>Српска и делови савезничке војске ослобађају Београд 1918.</s><s>Београд 1918. постаје престоница Краљевине Срба, Хрвата и Словенаца</s>
<s>Након Првог светског рата и окупације Аустроугарске и немачких трупа, Београд је доживео брз развој и значајну модернизацију као престоница нове Краљевине Југославије.</s><s>Мало је позната чињеница да је Београд тада имао један од првих будистичких храмова у Европи.</s><s>Током двадесетих и тридесетих година 20. века, број становника се попео на 239.000 до 1931. заједно са западним предграђем Земуном, који је раније био у Аустроугарској.</s><s>До 1940, број становника је био око 320.000, прираштај становништва између 1921. и 1948. је износио приближно 4,08% годишње.</s><s>Авионска линија Париз - Будимпешта је 1923. продужена до Београда, 1927. је отворено здање аеродрома Београд.</s><s>Радио Београд је почео са радом 1929.</s><s>Краљ Александар I Карађорђевић је укинуо Видовдански устав и завео лични режим.</s><s>У свим општинама, па тако и у граду Београду изабране општинске органе смењују председници општина које је поставио краљ.</s><s>Мост „Витешког краља Александра“, познат као „трамвајски“ мост преко Саве, је изграђен мост 1934.</s><s>Први мост преко Дунава, Панчевачки мост, пуштен је у саобраћај 1935.</s><s>Београдски сајам је отворен 1937.</s>
<s>Други светски рат</s>
<s>Југославија је 25. марта 1941. потписала Тројни пакт и придружила се Силама Осовине.</s><s>Због овога је 27. марта уследио масовни протест у Београду и државни удар.</s><s>Град је 6. и 7. априла тешко бомбардовао Луфтвафе и усмртио 2.274 људи.</s><s>У бомбардовању је запаљена и изгорела Народна библиотека Србије, где су настрадале хиљаде књига и средњовековних рукописа.</s><s>Југославију су напале немачке, италијанске, мађарске и бугарске снаге, уз помоћ Албанаца и Хрвата.</s><s>Након капитулације Краљевине Југославије, сремска предграђа Београда (Земун) су ушла у састав Независне Државе Хрватске, нацистичке марионетске државе.</s><s>У Београду и централној Србији нацисти су подржали формирање владе Милана Недића.</s>
<s>Београдски Јевреји, Роми, комунисти, и други антифашисти одведени су у логоре Сајмиште и Бањица, кроз које је у току рата прошло око 125.000 логораша.</s><s>Јеврејска заједница је од 1643. живела у четврти Дорћол поред Дунава.</s><s>Пре рата ту их је било 10.400.</s><s>Окупацију је преживело свега око 10% њих.</s><s>На Сајмишту је страдало око 40.000 Срба и 7-8.000 Јевреја.</s><s>На Бањици је убијено око 4.200 људи.</s><s>Ликвидације су вршили немачки окупатори, док су логораше углавном хапсили српски квислинзи, који су чинили и администрацију Бањичког логора.</s>
<s>Град су бомбардовали и савезници 16. и 17. априла 1944. године.</s><s>Тада је погинуло 1600 људи.</s>
<s>Борбе за ослобођење града су почеле 13. и 14. октобра, а град је коначно ослобођен 20. октобра 1944.</s><s>Ослободили су га заједничким снагама партизани и Црвена армија.</s><s>Губици партизана су били око 1.000 бораца, а Црвене армије око 2.000.</s><s>У току целог рата, Београд је изгубио око 50.000 људи и претрпео тешка разарања.</s><s>На простору целе Србије (па и Београда) извршена општа мобилизација за пробој Сремског фронта.</s><s>Нове комунистичке власти хапсе и ликвидирају квислинге.</s>
<s>Послератни Београд</s>
<s>У послератном периоду Београд се развијао као главни град нове Југославије и убрзо израстао у велики индустријски центар.</s>
<s>Године 1948, је почела изградња Новог Београда са друге стране реке Саве, где су се до тада налазиле само мочваре и трска.</s><s>Град су, бар у почетку, градиле добровољне омладинске радне бригаде.</s>
<s>Године 1961, поводом мучког убиства Патриса Лумумбе (јануар 1961), у Београду су одржане жестоке демонстрације, са више повређених.</s><s>Том приликом је извршен и упад у белгијску амбасаду.</s>
<s>Прва конференција несврстаних одржана је у Београду 1961. године.</s><s>Београд је био и поприште великих студентских демонстрација 1968.</s>
<s>Марта 1972.</s><s>Београд је био центар последње епидемије великих богиња у Европи.</s><s>Епидемија, која је укључивала присилне карантине и масовне вакцинације, окончана је крајем маја.</s>
<s>Од 1977. до 1978.</s><s>Одржана Конференција о европској безбедности и сарадњи (КЕБС) у Београду у новосаграђеном Сава центру.</s><s>1979. одржане су годишња скупштина Светске банке за обнову и развој и Међународног монетарног фонда.</s><s>1980.</s><s>Одржана XXI генерална скупштина UNESCO-a.</s>
<s>У мају 1980. умро је и доживотни председник СФРЈ, Јосип Броз Тито.</s><s>Поред готово свих водећих светских државника, сахрани је присуствовало и око 700.000 грађана.</s><s>1983. одржана је годишња конференција UNCTAD-a.</s>
<s>Редовно емитовање програма ТВ Београд почело је 1958.</s><s>Први БИТЕФ одржан је 1967.</s><s>Палата „Београд“ подигнута је 1969.</s><s>Две године касније изграђен је мост Газела и ауто-пут кроз Београд и одржан први FEST.</s><s>Подземна железничка станица Вуков споменик отворена 1995.</s>
<s>Дана 9. марта 1991. у Београду су одржане велике демонстрације, предвођене Вуком Драшковићем, против режима Слободана Милошевића.</s><s>Према разним медијским изворима, на улицама тог дана је било између 100.000 и 150.000 људи.</s><s>Касније у току дана, на улице су изведени тенкови ЈНА у циљу успостављања мира.</s>
<s>Након непризнавања резултата локалних избора 1996, опозиција је у Београду организовала свакодневне грађанске и студентске протесте против Милошевићеве владавине, у периоду између новембра 1996. и фебруара 1997.</s><s>После попуштања режима и признавања резултата избора Зоран Ђинђић постаје градоначелник Београда.</s>
<s>НАТО бомбардовање 1999. проузроковало је значајну штету градској инфраструктури.</s><s>Међу погођеним објектима биле су и зграде неколико министарстава, зграда РТС у којој је погинуло 16 запослених, неколико болница, хотел „Југославија“, некадашња зграда Централног комитета, телевизијски торањ на Авали, као и кинеска амбасада на Новом Београду.</s>
<s>Након избора 24. септембра 2000. године, Београд је постао поприште масовних демонстрација са 800.000 по полицијским проценама, а по другим изворима и до 1.000.000 учесника, које су довеле до коначног пада Милошевића са власти.</s>
<s>Године 2003, је усвојена Уставна повеља државне заједнице Србија и Црна Гора 4. фебруара, Београд остаје главни град; 12. марта убијен председник Владе Србије др Зоран Ђинђић.</s><s>Проглашењем независности Црне Горе 2006. након референдума Београд је остао главни град само Србије.</s>
<s>Протест 2008. против проглашења независности Косова.</s>
<s>У новогодишњој ноћи између 31. децембра 2011. и 1. јануара 2012. свечано је отворен Мост на Ади, уз ватромет у поноћ.</s>
<s>Напомене</s>
<s>Референце</s>
<s>Литература</s>
<s>Спољашње везе</s>
<s>Београд на старим мапама, картама и гравирама
Београд на старим разгледницама
Ослобођење Београда у Првом светском рату, електронска књига, Историјски архив Београда, 2018
Београдски „ВОЂ“ из 1941, електронска књига
Старе разгледнице Београда
Живорад Јанковић: Историја устаничког ослобађања Београда („Православље“, бр. 952, 15. новембар 2006)
Шетња старим Београдом: увођење школства („Српско наслеђе“)
Био једном један Београд
Најстарија београдска песма из 1476. године
Пет векова историје на дну Саве и Дунава („Политика“, 19. септембар 2010)
Београдске кафане кроз два века („Политика“, 3. октобар 2010)</s>
|
1677 | https://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%91%D0%B0%D0%B4%D0%B5%D0%BD-%D0%92%D0%B8%D1%80%D1%82%D0%B5%D0%BC%D0%B1%D0%B5%D1%80%D0%B3 | Баден-Виртемберг | <s>Баден-Виртемберг (, скраћеница -{BW}-) је немачка држава (покрајина) која се налази на југозападу земље.</s><s>Главни град савезне покрајине је Штутгарт.</s>
<s>Са површином од 35.750 km² и 10,7 милиона становника, Баден-Виртемберг је трећа и по површини и по броју становника међу шеснаест немачких држава.</s>
<s>Географски обухвата регије Баден и Виртемберг.</s><s>Историјски, на овој територији су постојали: Велико војводство Баден, Краљевина Виртемберг и пруска територија Хоенцолерн.</s><s>Данашња савезна држава је формирана 1952. спајањем савезничких окупационих зона: Виртемберг-Баден, Баден и Виртемберг-Хоенцолерн.</s>
<s>Географија</s>
<s>Баден-Виртемберг се граничи са Швајцарском на југу, Француском на западу, и немачким државама Рајна-Палатинат, Хесе и Баварска.</s><s>Највећи градови су: Штутгарт, Манхајм, Карлсруе, Фрајбург, Хајделберг, Хајлброн, Улм, Тибинген, Пфорцхајм и Ројтлинген.</s>
<s>Река Рајна чини западну, као и велики део јужне границе.</s><s>Источно од Рајне је планина Шварцвалд (Црна шума) где извире река Дунав.</s><s>На југоистоку је Боденско језеро.</s>
<s>Највећи градови</s>
<s>Референце</s>
<s>Спољашње везе</s>
<s>Нешто више о Баден-Виртемберг</s>
|
1678 | https://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%A3%D0%BB%D0%BC | Улм | <s>Улм () град је у немачкој савезној држави Баден-Виртемберг.</s><s>Центар је истоименог градског округа и округа Алб-Дунав.</s><s>Посједује регионалну шифру (-{AGS}-) 8421000.</s><s>Улм је познат као родно место Алберта Ајнштајна, и по својој готичкој катедрали () која има највиши торањ у свету висок 161,53 м.</s>
<s>Основан око 850. године, Улм је богат историјом и традицијом као некадашњи слободни царски град (немачки: фреие Реицхсстадт).</s><s>Суседни град Неу-Улм у Баварској био је део Улма до 1810. године.</s>
<s>Данас је Улм економско средиште због разноликих индустрија и седиште је Универзитета у Улму.</s><s>На међународном плану, град је првенствено познат по томе што има цркву са највишим звоником на свету од , готску катедралу (Улм Минстер, немачки: Улмер Мунстер) и као родно место Алберта Ајнштајна.</s>
<s>Географија</s>
<s>Град се налази на надморској висини од 459–646 m. Површина општине износи 118,7 -{km²}-.</s><s>Кроз Улм протиче река Дунав.</s><s>Са друге стране реке се налази град Нови Улм (Neu-Ulm), знатно мањи од Улма, и раније је био део њега (око 50.000 становника).</s><s>Нови Улм је део Баварске.</s>
<s>Осим Дунава на југу, град је окружен шумама и брдима која се уздижу на надморске висине преко 620 метара, од којих су неки део Швапске албе.</s><s>Јужно од Дунава, равнице и брда коначно се завршавају на северном ободу Алпа, који су приближно од Улма и видљиви су из града по ведрим данима.</s>
<s>Град Улм се налази у северном делу северноалпског слива Фореланд, где слив достиже швапску Албу.</s><s>Туррителленплатте оф Ерминген („Ермингер Туррителленплатте“) је познато палеонтолошко налазиште бурдигалијског доба.</s>
<s>Становништво
У самом граду је, према попису из 2011. године, живјело 116.761 становника.</s><s>Просјечна густина становништва износи 994 становника/km².</s>
<s>Историја
Најстарије следиво насеље на подручју Улма започело је у раном неолиту, око 5000. п.</s><s>Насеља овог доба идентификована су у селима Егинген и Лехр, данас градским окрузима.</s><s>У самом градском подручју Улма, најстарији налаз потиче из касног неолита.</s><s>Најранији писани помен Улма датира се 22. јула 854. наше ере, када је краљ Луј Немац потписао документ у краљевој палати „Хулма“ у војводству Швапска.</s><s>Фриедрицх Барбаросса је 1181. године град прогласио царским градом (немачки: Реицхсстадт).</s>
<s>Улм се први пут спомиње 854. године, а Фридрих Барбароса га проглашава слободним царским градом 1181.</s><s>У Улму је 1326. склопљен споразум по коме Фридрих I Хабзбург управља Немачком, а Лудвиг Баварски постаје цар Светога римскога царства.</s><s>Град доживљава процват у петнаесттом и шеснаестом веку, махом захваљујући извозу текстила.</s><s>Ови векови такође представљају „зенит“ уметности у Улму, посебно за сликаре и вајаре.</s><s>Током и након Тридесетогодишњега рата град је назадовао.</s>
<s>Од 1803. више нема статус „слободног царскога града“ и припаја се Баварској.</s><s>Године 1810.</s><s>Улм улази у састав Краљевства Виртемберг.</s><s>Наполеон је 1805. у великој бици код Улма победио и уништио целу аустријску армију.</s>
<s>Партнерски градови
Municipality of Jinotega
Линц</s>
<s>Референце</s>
<s>Спољашње везе</s>
<s>Улм
Њем.</s><s>Савезни завод за статистику
Стална конференција градова и општина
-{KommOn}- - Информациони систем градова, општина и округа.</s><s>План насеља на мапи (-{Mapquest}-)</s>
<s>Градови у Баден-Виртембергу
Википројект географија/Насеља у Немачкој</s>
|
1679 | https://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%9A%D0%B0%D1%80%D0%BB%D1%81%D1%80%D1%83%D0%B5 | Карлсруе | <s>Карлсруе () је универзитетски град у немачкој савезној држави Баден-Виртемберг.</s><s>Налази се на источној обали реке Рајна близу немачко-француске границе.</s><s>Крајем 2010. имао је 294.761 становника, и по томе је трећи највећи град у Баден-Виртембергу.</s>
<s>Основан је 1715. као барокни планирани град чије се улице лепезасто простиру од дворца у центру.</s><s>Град се развио углавном јужно од дворца.</s><s>Карлсруе је историјски центар некадашње државе Баден.</s><s>Од 1950. у Карлсруеу је седиште Врховног суда Немачке, а од 1951. и Уставног суда Немачке.</s>
<s>Посједује регионалну шифру (-{AGS}-) 8212000, -{NUTS}- (-{DE122}-) и -{LOCODE}- (-{DE KAE}-) код.</s>
<s>Географија</s>
<s>Карлсруе се налази у долини горње Рајне.</s><s>Поред Рајне, кроз град протичу мале реке Алб и Пфинц.</s><s>На истоку се граничи са најсевернијим обронцима Шварцвалда.</s>
<s>Град се налази на просечној надморској висини од 115 m. Надморска висина града варира између 100 m (на западном делу, према реци Рајни) и 277,5 m (Турмберг на истоку).</s><s>Површина општине износи 173,5 km².</s>
<s>Становништво</s>
<s>У самом мјесту је, према подацима са краја 2010. године, живјело 294.761 становника.</s><s>Просјечна густина становништва износи 1.699 становника/km².</s>
<s>Подела управе градом
Подручград јеа Карлсруеа је подељено у 27 делова, који се даље деле на четврти.</s><s>Унутрашњи град-исток
Унутрашњи трад-запад
Јужни град
Југозападни град
Западни град
Северозападни град
Источни град
Милбург
Даксланден
Книлинген
Гринвинкел
Оберојт
Бајертхајм-Бисинген
Вајерфелд-Дамершток
Рипур
Валдштат
Ринтхајм
Хагсфелд
Дурлах
Грецинген
Штупферих
Хоенветерсбах
Волфартсвајер
Гринветерсбах
Палмбах
Нојројт
Северни град</s>
<s>Историја
По легенди, град је добио име Карлсруе (у преводу: Карлово одмориште) по анегдоти у којој се маркиз Карло III Вилхелм пробудио после сна у коме је сањао о оснивању новог града.</s>
<s>Карло III Вилхелм је основао град 17. јуна 1715. након сукоба са становницима своје дотадашње престонице Дурлаха.</s><s>Оснивање града је блиско повезано са изградњом палате.</s><s>Карлсруе је постао главни град државе Баден-Дурлах, а од 1771. до 1945. уједињеног Бадена.</s><s>Након демократске револуције 1848. овде је изабрана републиканска влада.</s>
<s>Историјска популација</s>
<s>(извор непознат)</s>
<s>Образовање
Карлсруе је познат као универзитетски и истраживачки центар.</s><s>Универзитет у Карлсруеу (-{Universität Karlsruhe-TH}-) је најстарији технички универзитет у земљи и један од најугледнијих универзитета у Немачкој.</s><s>Од 1. октобра 2009. спојен је са Истраживачким центром Карлсруе (-{Forschungszentrum Karlsruhe}-), који се бави истраживањем у области медицине и природних наука.</s><s>Тако је формиран Институт за технологију у Карлсруеу (-{Karlsruher Institut für Technologie}-).</s>
<s>У граду делују још: Универзитет примењених наука у Карлсруеу (-{Hochschule Karlsruhe-HS}-), Државна академија ликовних умености (-{Staatliche Akademie der Bildenden Künste Karlsruhe}-), Државна школа за уметност и дизајн (-{Staatliche Hochschule für Gestaltung Karlsruhe}-), Музичка академија (-{Hochschule für Musik Karlsruhe}-) и Међународни универзитет за бизнис (-{Karlshochschule International University}-).</s>
<s>Партнерски градови</s>
<s>Референце</s>
<s>Спољашње везе</s>
<s>Њем.</s><s>Савезни завод за статистику
Стална конференција градова и општина
-{KommOn}- - Информациони систем градова, општина и округа.</s><s>Мапа Карлсруеа</s>
<s>Градови у Баден-Виртембергу
Википројект географија/Насеља у Немачкој</s>
|
1691 | https://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%A6%D1%80%D0%BD%D0%B0%20%D0%93%D0%BE%D1%80%D0%B0 | Црна Гора | <s>Црна Гора је суверена земља у југоисточној Европи која лежи на источној обали Јадранског мора.</s><s>Граничи се са Босном и Херцеговином на сјеверу, Србијом на истоку, Албанијом на југу и Хрватском на западу.</s><s>Броји око 620 хиљада становника.</s><s>Главни и највећи град је Подгорица док Цетиње има статус пријестонице.</s>
<s>Током Раног средњег вијека, три српске кнежевине постојале су на простору данашње Црне Горе: Дукља, Травунија и Рашка.</s><s>Године 1042. архонт Стефан Војислав водио је побуну која је довела до независности Дукље од Византијског царства и успостављања династије Војислављевић.</s><s>Након двовјековне владавине Немањића, у четрнаестом и петнаестом вијеку дошло је до стварања Кнежевине Зете којом су владале династије Балшић (1356-1421) и Црнојевић (1431-1498) за чије вријеме први пут се користи садашњи назив.</s><s>Након пада под османском влашћу, Црна Гора је повратила дефакто независност 1697. године под влашћу династије Петровић Његош као теократска држава прије него што је постала секуларна књажевина 1852.</s><s>Де јуре независност је стекла од стране Великих сила на Берлинском конгресу 1878. након Црногорско-турског рата.</s><s>Године 1910. постала је краљевина.</s><s>Након Првог свјетског рата, постала је дио Југославије.</s><s>Након распада Југославије, републике Србија и Црна Гора су заједно прогласиле федерацију.</s><s>Након референдума о независности одржаном у мају 2006, Црна Гора је повратила независност и заједница се мирним путем расформирала.</s><s>На парламентарним изборима у августу 2020, по први пут у својој историји, Црна Гора је демократски смијенила власт.</s><s>Тиме, тридесетогодишња владавина Мила Ђукановића и странке на чијем је челу је окончана.</s>
<s>Класификована од стране Свјетске банке као економија са вишим средњим приходом, Црна Гора је чланица Уједињених нација, НАТО-а, Свјетске трговинске организације, Организације за европску безбједност и сарадњу, Савјета Европе и Централноевропског уговора о слободној трговини.</s><s>Црна Гора је оснивачка чланица Уније за Медитеран.</s><s>У процесу је придруживања Европској унији.</s>
<s>Закључно са 20. јануаром 2016. године Црну Гору као независну државу не признаје 14 свјетских држава.</s><s>То су углавном мале и забачене државе, међутим има и изузетака попут Нигерије, Камеруна, и Танзаније.</s>
<s>Етимологија</s>
<s>Име Црна Гора се на овим просторима први пут званично јавља 1296. године у повељи српског краља Стефана Уроша II Милутина из династије Немањића.</s><s>Јавља се у облику -{оть Чрне Горе}-, у контексту области око Црмнице и врањинскога манастира, Скадарског језера.</s><s>Та Црна Гора је једна од бројних области у средњовјековној српској монархији која носи идентично име.</s><s>Значење имена лежи у словенском топониму за велике и густе горе или мрке шумовите предијеле, а овдје је изведено према томе што су у средњем вијеку Ловћен, његова предгорја и подручја староцрногорских планина били покривени густим (црногоричним) шумама.</s>
<s>У италијанским изворима Црна Гора се први пут помиње у изворном облику 1348. као -{Cerna Gora}-, а у дубровачким изворима 1379. као -{Cernagora}-.</s><s>Италијански извори је такође биљеже као -{Montagna Negra}-, -{Montenegro}- или -{Monte Negro}- и отуда је име -{Montenegro}- ушло у несловенске језике.</s><s>Као -{Montenegro}- спомиње се и у латинским которским споменицима 1397, а као -{Monte Negro}- 1443. и -{Crnagora}- 1458.</s><s>Године 1435, у уговорима између деспота Ђурђа Бранковића и Млечана помињу се -{catuni Cerna Gora}- или -{catunos Cernagora}-.</s>
<s>Географија</s>
<s>Положај</s>
<s>Црна Гора се налази у југоисточној Европи на Балкану.</s><s>Територија Црне Горе заузима приближно 13.812 км2.</s><s>Граничи се са Хрватском (14 км) на западу, Босном и Херцеговином на сјеверу (225 км), Србијом на истоку (203 км), Албанијом на југу (172 км), а од Италије је раздвојена Јадранским морем.</s><s>Дужина обале је 293,5 км.</s>
<s>Крајње тачке Црне Горе су:
сјевер: 43° 32' СГШ, 18° 58' ИГД — обронци планине Ковач код мјеста Моћевићи
југ: 41° 52' СГШ, 19° 22' ИГД — код аде Бојане, на ушћу ријеке Бојане
исток: 42° 53' СГШ, 20° 21' ИГД — код села Јабланица источно од Рожаја
запад: 42° 29' СГШ, 18° 26' ИГД — код села Суторина у близини Херцег Новог</s>
<s>Црна Гора се распростире од високих врхова на граници са Србијом и Албанијом и шири се великом равницом која се простире неколико километара.</s><s>Равница грубо нестаје на сјеверу, гдје се Ловћен и Орјен нагло спуштају у Боку Которску.</s>
<s>Геологија и рељеф</s>
<s>Велики крашки предио у Црној Гори углавном лежи на висинама од 1000 m изнад нивоа мора, а неки дијелови иду скоро до 1.900 m, као на примјер планина Орјен, највиши масив међу приобалним кречњачким вијенцима.</s>
<s>Планине Црне Горе спадају у једне од најнегостољубивијих терена у Европи.</s><s>Њихова просјечна надморска висина је више од 2.000 m. Највиши врх Црне Горе је Зла Колата на Проклетијама са надморском висином од 2534 m. Један од најпознатијих врхова Црне Горе је Боботов Кук на планини Дурмитор, који се налази на висини од 2523 m. Планине Црне Горе спадају у терене Балканског полуострва највише измијењене ерозијом током посљедњег леденог доба.</s>
<s>Јадранска област захвата релативно узани појас Црногорског приморја од рта Оштро до ушћа ријеке Бојане, а према унутрашњости Јадранска област се шири ка долини Бојане и Скадарској котлини, и ка долинама Мораче и Зете.</s><s>На кречњачкој подлози развила се посебна врста тла-црвеница, погодна за узгој дувана, винове лозе, воћа, маслина и других култура.</s><s>Поред црвенице јавља се и флишно земљиште.</s><s>Јадранска област се дијели на: Бококоторски залив, Црногорско или Паштровићко приморје, Барско поље, Скадарски басен и Зетско-Бјелопавлићку равницу.</s>
<s>Бококоторски залив састоји се од четири мања залива: Топланског, Тиватског, Рисанског и Которског.</s><s>Топлански и Тиватски залив спаја тјеснац Кумбор, а Тиватски и Рисански тјеснац Вериге.</s><s>Паштровићко приморје протеже се од Боке до Улциња.</s><s>Изнад њега се издижу планине Румија и Суторман.</s><s>Некадашње острво Свети Стефан пјешчаном превлаком спојено је са обалом и претворено у полуострво и туристички град-хотел.</s><s>Овај дио Јадранске области располаже пјесковитим плажама Петровац, Милочер, Свети Стефан, Улцињ итд.</s><s>Велика Плажа код Улциња је најдужа од плажа у Црној Гори, дуга око 13 км.</s><s>Барско поље је најзначајнији жељезнички, лучки и индустријски центар.</s><s>Скадарски басен представља највећу криптодепресију на Балканском полуострву.</s><s>Његова највећа дубина лежи 38 m испод нивоа мора, а површина воде језера је 6 m изнад нивоа мора.</s><s>Оно је уједно и највеће језеро Црне Горе.</s><s>Зетско-Бјелопавлићка равница се протеже око ријека Мораче и Зете све до недалеко од Никшићког поља.</s><s>Плодно тло, обиље воде, медитеранска клима учинили су да је ово најплоднији дио Црне Горе и њена житница.</s>
<s>Фосилни глацијални рељеф</s>
<s>Према досадашњим проучавањима поуздани глацијални трагови пронађени су на Проклетијама, Хајли, Жљебу, Дурмитору, Бјеласици, Сињајевини, Маглићу и Орјену.</s>
<s>Између Сутјеске и Пиве постојали су Трновачки, Стабањски и Суводолски ледник.</s><s>Са Сињајевине спуштао се Колашински ледник који је имао дужину од 14 km.</s><s>Биоградски ледник спуштао се са Бјеласице.</s><s>Био је дугачак 5 km а ширина његовог валова достизала је 3 km.</s><s>Он је на месту отапања наталожио морене и формирао терминални басен у коме се данас налази Биоградско језеро.</s>
<s>Ледени покривач током плеистоцена постојао је и на планини Орјен.</s><s>Према Албрехту Пенку он се простирао на око 80 km².</s><s>С обзиром на малу удаљеност од мора, Орјен је и током Плеистоцена примао велику количину падавина.</s><s>Са његове кречњачке површи разилазило се 20 ледничких језика.</s><s>Они су се кретали преко вртача и увала у којима се, након њиховог отапања, задржао моренски материјал.</s><s>Ледници су се спуштали до 900 m на западу односно до 600 m надморске висине на истоку.</s><s>Са северне стране, на јужном ободу Граховског поља, сталожен је флувиоглацијални материјал у виду огромне плавине.</s>
<s>Клима</s>
<s>На климу Црне Горе утичу велике водене површине Јадранског мора и Скадарског језера, као и дубок улазак Бока Которске у копно, планинско залеђе у близини обале (Орјен, Ловћен и Румија) и планинама Дурмитор, Бјеласица и Проклетије.</s>
<s>У Приморју и Зетско-бјелопавлићкој равници влада средоземна клима, са топлим и сувим љетима и благим и кишовитим зимама.</s><s>Током зиме са копна ка мору дува сува и хладна бура, док у јесен са мора дува југо доносећи топао ваздух из сјеверне Африке и велике количине падавина.</s><s>Планина Орјен спада у најкишовитија мјеста у Европи.</s><s>У тој области падне годишње 4600 mm падавина, на стрмим падинама Орјена у мјесту Црквице годишње просјечно падне око 5000 mm, што представља европски максимум падавина, а у рекордним годинама близу 7000 mm/m².</s>
<s>Знатно оштрију климу имају крашка поља испод околних планинских врхова удаљена 20–80 км од мора.</s><s>У централном и сјеверном дијелу Црне Горе влада планинска клима, а на крајњем сјеверу Црне Горе и континентална клима, коју осим великих дневних и годишњих амплитуда температуре карактерише и мала годишња количина падавина уз прилично равномјерну расподјелу по мјесецима.</s><s>У планинским областима на сјеверу љета су релативно хладна и влажна, а зиме дуге и оштре, са честим мразевима и ниским температурама, које нагло опадају са надморском висином.</s>
<s>Воде</s>
<s>Ријеке Црне Горе припадају Црноморском и Јадранском сливу.</s><s>Најдужа ријека је Тара (141 км), а остале дуже ријеке су Пива, Ћехотина, Зета, Морача и Бојана.</s><s>Ријека Тара протиче кроз кањон дубок 1.300 m. Једина пловна ријека је Ријека Црнојевића.</s>
<s>Највеће језеро Црне Горе је Скадарско језеро, које је највеће језеро на Балканском полуострву.</s><s>Скадарско језеро је криптодепресија.</s><s>Језера у планинском дијелу Црне Горе су ледничког поријекла.</s><s>Највећа и најпознатија од њих су Плавско, Биоградско, Шаско и Црно језеро.</s>
<s>Флора и фауна</s>
<s>У Црној Гори самоникло расте 2880 врста и подврста виших биљака (папрати и цвјетница), међу којима су 212 ендемити Балканског полуострва, а 22 врсте ендемити Црне Горе.</s><s>Територија Црне Горе се може подјелити на три екорегије: илирске листопадне шуме, средоземну вегетацију на приобаљу, те још два подтипа мјешовитих шума (балканске мјешовите шуме на крајњем сјеверу и истоку и динарске мјешовите шуме у остатку земље.</s>
<s>Животињски свијет Црне Горе спада у зоогеографску област Палеарктика, али се на њеној територији укрштају фауне и неких других области: Медитерана, средње Европе и предње Азије.</s><s>С друге стране, данашња фауна Црне Горе представља остатак квартарне фауне која је на овом подручју била необично богата.</s><s>Балканско полуострво је за вријеме леденог доба имало релативно блажу климу и било уточиште бројним биљним и животињским родовима и врстама.</s><s>У вријеме квартара на овом подручју живјеле су данас изумрле врсте као: црвени алпски вук (Cuon alpinus europaeus), пећинска хијена (Crocuta spelaea), пећински медвјед (Ursus speleus), леопард (Leopardus pardus), дивљи коњ, вунасти носорог (Coelodonta antiquitatis), гигантски јелен (Megaceros giganteus), бизон (Bison priscus), дивље говече (Bos primigenius) и др. Бројне су биле и данас постојеће врсте које су из фауне Црне Горе нестале углавном у историјско вријеме, као што су рис (Lynx lynx), јелен лопатар (Dama dama), јелен (Cervus elephus), козорог (Capra ibex) и др.</s>
<s>Национални паркови</s>
<s>У Црној Гори постоји пет националних паркова:</s>
<s>Историја</s>
<s>Праисторија</s>
<s>Најстарији трагови људских насеобина на тлу данашње Црне Горе датирају из средњег палеолита.</s><s>У пећини Црвена стијена, близу границе са Босном и Херцеговином над Требишњицом, пронађена су оруђа за рад, оружја за лов, предмети везани за сакралну употребу и накит, који се датирају у доба од прије шездесет, односно тридесет и пет хиљада година.</s><s>Налази насеља из каменог доба су пронађени код Берана у Беран Кршу и Петњику, док из бронзаног доба потичу остаци утврђења у Петровићима код Црвене стијене, Заврх код Никшића и Међеђој глави код Подгорице, затим насеља из Зогањ-Ћерета код Улциња и Бједетића на Лиму, осликана пећина код Рисна и читав низ усамљених налаза.</s><s>Из прелазног периода бронзаног у гвоздено доба, пронађени су махом појединачни налази, док су у гвоздено доба датиране некрополе у Мијелој на Скадарском језеру и Будви са насељем из истог доба, затим хумке у Готовуши над Ћехотином, код Берана и Црвене стијене.</s>
<s>Поред ових налаза, треба истаћи и остатке четири утврђења (Јазаљ, Рогамске стране, Тријебач и Кабао) око ушћа Зете у Морачу, која нису датирана, као и хумке на Цијевној код Подгорице, Грбљу, у Његушима, Цетињу и Никшићу, на Савином лакту и код Црвене стијене (Бањани и Дрпе).</s><s>Налази предмета сродних Старчевачкој култури на цијелој територији данашње Црне Горе, указује на континуитет људских насеља на овом простору.</s>
<s>Антика</s>
<s>Током античког периода, на простору западног Балкана, живјела су илирска племена.</s><s>На простору данашње Црне Горе и сјеверне Албаније, живјели су Лабеати.</s><s>Они су основали град Скодру (данашњи Скадар), који је у 3. вијеку п. н. е. постао престоница простране илирске државе, на чијем челу се нашао краљ Агрон.</s><s>Њихово гусарење по Јадрану, довело је до два рата са Римљанима (229—228. п. н. е. и 219. п. н. е.) у којима су Илири предвођени краљицом Теутом сузбијени, након чега се она повукла у Рисан и прихватила мир којим су Римљанима припале територије западно од Боке.</s><s>Током наредних вијекова, Римљани су заузели цијели Балкан, а посљедњи отпор Илира сломљен је за вријеме Батоновог рата (6—9).</s>
<s>Током римске владавине, на простору данашње Црне Горе, појавило се племе Доклеата, чији се главни град налазио недалеко од данашње Подгорице и звао Доклеа, од чега је у средњем вијеку настао термин Дукља, за државу насталу на том простору.</s><s>Првобитно је подручје данашње Црне Горе ушло у састав провинције Далмација, а касније, послије Диоклецијанових реформи (293), улази у састав провинције Превалитане.</s><s>На њеном простору се, уз већ поменуту Доклеу, јављају градови Rhisinium, Butua и Olcinium на обалама Јадранског мора и Andabra у унутрашњости.</s><s>Подјелом Римског царства 395. године, готово цијело подручје данашње Црне Горе улази у састав Источног римског царства.</s><s>Током наредних вијекова, цјелокупно Балканско полуострво бива изложено варварским нападима у којима су уништене тековине Римске државе, велики број градова је порушен, укључујући и Доклеу, а локално романско становништво се одржало само у јаким приморским градовима, у којима су се склањали и избјегли Романи из унутрашњости.</s>
<s>Средњи вијек</s>
<s>Прве словенске миграције на територију данашње Црне Горе су се одвиле у 5. вијеку, а први већи талас Словена стиже у првој половини 6. вијека.</s><s>Словени који су дошли у Дукљу су претходно путовали са другим Бијелим Србима из Бојке и стигли у Сервију која се налазила у византијској теми Солун.</s>
<s>На простору данашње Црне Горе, развила се у раном средњем вијеку кнежевина Дукља, која је заједно са околним српским приморским кнежевинама ушла у састав прве српске државе коју је средином 9. вијека основао кнез Властимир.</s>
<s>Након њене пропасти, послије смрти Часлава Клонимировића средином 10. вијека, Дукља наставља свој самостални развој и у њој се крајем истог вијека као владар јавља Јован Владимир.</s><s>Иако се о његовој владавини релативно мало зна, његов култ у народу је и данас велики, о чему свједочи и изношење његовог крста на врх Румије, које се традиционално обавља сваке године.</s><s>Извјесно је да је био ожењен Самуиловом ћерком и да је захваљујући том браку сачувао управу над Дукљом, као Самуилов вазал.</s><s>Почетком 11. вијека је убијен по налогу Самуиловог братанца Јована Владислава током унутрашњих борби за власт у Самуиловом царству, које убрзо након тога пропада, а територија Дукље улази у састав Византије.</s>
<s>Кнез Дукље и оснивач династије Војислављевића Стефан Војислав успио је 1036. године да накратко збаци византијску власт, али је ухваћен и одведен у Цариград.</s><s>Свега неколико година касније, Војислав је побјегао из заробљеништва и поново збацио византијску власт у Дукљи, користећи се унутрашњим сукобима у самој Византији, али и словенским устанком Петра Дељана који је букнуо 1041. године.</s><s>Током јесени 1042. године драчки стратег је напао Дукљу.</s><s>Користећи се ратним лукавством, Војислав га је навукао у уске кланце недалеко од Бара и у изненадном ноћном нападу 7. октобар (данас се овај датум узима као дан војске Црне Горе) разбио византијску војску у бици код Бара.</s>
<s>Војислава средином вијека насљеђује његов син Михајло који, вођењем успјешне политике, успијева да очува самосталност Дукље односно Зете и да је око 1077. године уздигне на ранг краљевине, чиме Зета постаје прва српска краљевина.</s><s>Његов син Бодин обједињава српске земље, припајањем Рашке, Босне и Захумља, а крајем вијека у својој престоници Скадру угошћује крсташе I крсташког похода предвођене Ремоном Тулуским.</s><s>Након његове смрти, око 1101. године, Зету почињу да потресају унутрашње размирице међу Војислављевићима, што доводи до њеног слабљења и губитка краљевске круне.</s><s>Завршни чин владавине династије Војислављевића се одиграва током 80-их година 12. вијека, када их рашки велики жупан Стефан Немања потискује као византијске вазале из Зете и око 1186. године цјелокупну Зету ставља под своју власт, дајући је на управу свом најстаријем сину Вукану.</s>
<s>Након Немањиног повлачења 1196. и предаје власти средњем сину Стефану, Вукан почиње да води активну политику са циљем преузимања власти у Рашкој, што му на кратко и успијева почетком 13. вијека, али по цијену ступања у вазалне односе са краљевином Угарском чији владари од тада у својој титули носе и титулу краљ Србије.</s><s>Без обзира на то, он је вратио Зети краљевску титулу, тако да су и он, као и његов син и наследник Ђорђе управљали њоме са титулом краља, до почетка 40-их година 13. вијека.</s><s>Међутим, током владавине Уроша I, укида се наследно управљање Зетом и другим областима краљевине Србије, а управу над областима је додјељивао сам краљ.</s><s>Током овог периода, на простору Зете подижу се значајни манастири: Свети Петар у Бијелом Пољу (у коме је писано Мирослављево јеванђеље), Ђурђеви Ступови у Беранама, Морача и други, а у писаним изворима се по први пут јавља њено данашње име Црна Гора.</s>
<s>Послије Драгутиновог збацивања Уроша 1276. године, Зетом управља његова мајка и Урошева супруга Јелена до своје смрти 1314. године.</s><s>За владавине краља Милутина она представља посјед који је додељиван на управу престолонасљеднику младом краљу, али и база незадовољне властеле, тј. ослонац за будуће побуне синова престолонасљедника против својих очева на власти.</s><s>Милутинов син Стефан је 1314. године подигао неуспјешну побуну против оца у Зети, а четврт вијека касније (1331), његов син Душан из Зете подиже побуну у којој збацује оца и преузима власт.</s><s>Током његове владавине, српска држава се удвостручује и бива уздигнута на ранг царевине, а управа над Зетом бива додјељена породици Балшића.</s>
<s>Након Душанове смрти и почетка распада Српског царства, Балшићи почињу да воде самосталну политику у односу на његовог насљедника цара Уроша.</s><s>Они су се сродничким везама повезали са Мрњавчевићима и Хребељановићима, да би са почетком Османске најезде покушали да се супротставе освајачима, како оружјем, тако и уступањем приморских градова Млечанима (Скадар, Дриваст и други) 1396. године.</s><s>Посљедњи Балшић, Балша III је водио дуготрајне неуспјешне ратове са Млетачком републиком да би повратио приморске градове (Први и Други скадарски рат).</s><s>Пред своју смрт своје посједе предаје свом ујаку деспоту Стефану Лазаревићу који наставља борбе са Млечанима око зетског приморја.</s><s>Његов насљедник Ђурађ наставља са покушајима да дипломатским путем склопи мир са Млечанима, али са првим падом деспотовине 1439. године сви његови покушаји падају у воду, а Млечани до 1443. године овладавају Доњом Зетом и цијелим приморјем.</s>
<s>Крајем 14. вијека, као противници Балшића у Зети, јављају се Црнојевићи.</s><s>Са ширењем млетачких посједа средином 15. вијека и надирањем Османлија, њихов представник Стефан постаје 1451. године млетачки вазал и од њихове стране бива признат за господара Зете.</s><s>Његов син Иван покушао је да очува власт између Млечана и Османлија, али су 1479. године цјелокупну његову државу освојиле Османлије, а он је са породицом побјегао у Млетачку републику.</s><s>Након смрти султана Мехмеда II, он се вратио у Црну Гору и успио да обнови своју власт у њој.</s><s>Током његове владавине престоница Црне Горе пренијета је из Жабљака на Цетиње, на коме је он основао велики манастир.</s><s>За владавине његовог сина (Ђурђа (1490—1496) Црна Гора ће 1496. године пасти у османске руке, а породични поседи ће још неко време остати у власништву Ђурђевог млађег брата Стефана, који се око 1499. године замонашио.</s><s>Значај породице Црнојевића и њихове владавине, лежи и у чињеници да су они на Цетињу, у склопу манастира, основали прву ћириличну штампарију (Ђурађ је 1492. године купио у Венецији штампарску пресу) на овим просторима, која је 4. јануарa 1494. године одштампала своју прву књигу „Октоих” (прва словенска ћирилична штампарија је отпочела са радом 1491. у Кракову).</s>
<s>Турска владавина</s>
<s>Османлије су припојили Црну Гору Скадарском санџаку.</s><s>Кратко вријеме Црна Гора је постојала и као посебан санџак од 1514. до 1528. и поново неко вријеме између 1597. и 1614. године.</s>
<s>У 16. вијеку Црна Гора је добила специјалну и јединствену аутономију у оквиру Османског царства, чиме су локална племена била ослобођена многих обавеза због такве аутономије.</s><s>И поред свега тога, Црногорци нису прихватали османску власт, те су у 17. вијеку подизали бројне буне.</s><s>Током овог периода, Црна Гора је постала теократска држава на чијем су челу биле владике Црногорске митрополије, а која је свој процват доживјела за вријеме владика из редова породице Петровић-Његош.</s><s>У таквој држави, Млетачка република је имала и свог човјека са звањем гувернадура који се у њено име мијешао у црногорску политику.</s>
<s>Племенска самосталност и анархија је била највећа сметња развијању централне власти у Црној Гори.</s><s>Владавина Шћепана Малог у Црној Гори, који се представљао као збачени руски цар Петар III, је за кратко успјела раздвојити свјетовну од црквене власти, те дјелимично сузбити племенску неслогу и учврстити централну власт.</s><s>Владика Петар I Петровић Његош је клетвама безуспјешно покушавао да измири црногорска племена.</s><s>За вријеме његове владавине, Црногорци су 1796. поразили скадарског пашу Махмуд-пашу Бушатлију на Мартинићима и Крусима.</s><s>Након пада Млетачке републике под власт Наполеонове Француске, владика Петар I је успио да од Француза преотме Боку Которску, али је она Бечким конгресом додијељена Хабзбурзима.</s><s>Такође је покушао да уједини Црну Гору са устаничком Србијом, али до тога није дошло.</s><s>Ипак, за вријеме његове владавине Старој Црној Гори је припојена регија Брда.</s>
<s>Његов насљедник владика Петар II Петровић Његош је даље радио на ојачавању централне власти и 1832. године је укинуо звање гувернадура, пошто је Аустрија, која је наслиједила Млетачку републику, почела да се мијеша у унутрашње ствари Црне Горе.</s><s>Владика Петар II није имао успјеха у спољној политици.</s><s>Херцеговачки паша Али-паша Ризванбеговић је поразио Црногорце на Грахову 1836. године.</s><s>За овај пораз, Црногорци су се осветили побједом у бици на Мљетичку 1840, али су и даље морали да плаћају харач Турцима.</s><s>Петар II је морао Аустрији да преда манастире Маине и Стањевиће, а скадарски паша је 1843. преотео и острва Врањину и Лесендру.</s>
<s>Црна Гора се из теократске државе трансформисала у световну за вријеме владавине Данила Петровића који је 1852. проглашен за књаза Црне Горе.</s><s>Кнез Данило се одмах на почетку своје световне власти суочио са могућношћу окупације Црне Горе од стране турске војске под заповједништвом Омер-паше Латаса.</s><s>Црну Гору су од покоравања спасиле дипломатске акције Аустрије и Русије.</s><s>Пошто су Црногорци пружали помоћ херцеговачким устаницима, Порта је поново наредила босанском везиру да нападне Црну Гору, али су Турци поражени у бици на Граховцу 1858.</s><s>Послије ове битке је извршено проширење и разграничење Црне Горе са Турском, али је Црна Гора и даље остала међународно непризната држава.</s><s>Кнез Данило је доношењем Даниловог законика ојачао своју власт.</s><s>Убијен је у Котору 1860, а наслиједио га је синовац Никола I Петровић.</s>
<s>Независност Црне Горе</s>
<s>Како је Црна Гора и даље пружала помоћ херцеговачким устаницима, Порта је 1862. поново послала Омер-пашу Латаса да покори Црну Гору.</s><s>Црну Гору од капитулације је поново спасила дипломатска акција Русије.</s><s>Кнез Никола I је више успјеха имао у рату 1876—1878. након новог устанка у Херцеговини.</s><s>За разлику од Србије, Црна Гора је имала више успјеха и однијела побједе на Вучјем долу и Фундини.</s><s>Берлинским конгресом територија Црне Горе је удвостручена и призната јој је независност.</s>
<s>Иако се краљ Никола у јавности позивао на државност Немањића, Црнојевића и Балшића, не постоји било каква директна веза између средњовјековних држава и нововјековне државе Црне Горе.</s>
<s>Послије рата услиједила је модернизација државе, што је кулминирало доношењем првог устава 1905, којим је Црна Гора дефинисана као уставна монархија, али је практично сву власт задржао кнез Никола.</s><s>Овај период је обиљежио сукоб између краљевих противника окупљених у Клуб Народне странке који су се борили за ограничавање краљеве власти и безусловну унију са Србијом и мањинских краљевих присталица окупљених у Праву народну странку.</s>
<s>Црна Гора је као руски савезник учествовала у Руско-јапанском рату 1904—1905.</s><s>Међутим, услијед велике географске удаљености, учешће Црне Горе је било само симболично, јер је тиме исказивала своју захвалност Русији због помоћи у рату против Турске.</s><s>Црногорски војници су се налазили у незнатном броју у војним јединицама руске војске.</s>
<s>Године 1910, на 50. годишњицу своје владавине, кнез Никола је Црну Гору прогласио краљевином, а себе њеним првим (и јединим) краљем.</s>
<s>У Првом балканском рату 1912—1913.</s><s>Црна Гора је била у савезу са Србијом, Грчком и Бугарском против Османског царства.</s><s>И поред великих губитака на његовом ослобађању, Црна Гора је морала да препусти освојени Скадар новооснованој Албанији, али је са Србијом успоставила заједничку границу у Новопазарском санџаку и Метохији.</s>
<s>У Првом свјетском рату Црна Гора је стала уз Србију против Централних сила.</s><s>Херојске подвиге, црногорска војска је показала штитећи повлачење српске војске кроз Албанију, али је на крају и сама капитулирала 1916, а краљ Никола је напустио земљу.</s><s>Године 1918, српска и друге савезничке војске ослобађају Црну Гору од окупатора.</s><s>Након ослобађања, у Подгорици се окупља Подгоричка скупштина која доноси одлуку о безусловном присаједињењу Црне Горе Србији.</s>
<s>Југословенске државе и модерна историја</s>
<s>Због италијанског незадовољства да будућа Србија има излаз на море, ова краљевина подстиче многе бивше чиновнике краља Николе, као и противнике безусловног уједињења са Србијом, на побуну, а за њено дизање искориштени су божићни црквени сабори 7. јануара 1919. године.</s><s>Како побуна није дала жељени резултат, она се претворила у хајдучију побуњеника (Зеленаша) против чиновника нове власти (Бјелаша) која је потрајала све до 1926. године.</s><s>Унутар новоосноване Краљевине Срба, Хрвата и Словенаца, Црна Гора је реорганизована у Зетску област, а 1929. је проширена у Зетску бановину Краљевине Југославије.</s>
<s>У Другом свјетском рату Краљевину Југославију су 1941. напале и раскомадале силе Осовине, а затим су 12. јула 1941. основале и марионетску Независну Државу Црну Гору под италијанским протекторатом на челу са Секулом Дрљевићем.</s><s>Већ сутрадан у Црној Гори је избио Тринаестојулски устанак под вођством КПЈ.</s><s>Устанак је угушен до половине августа 1941.</s><s>Током рата, америчка авијација је најтеже бомбардовала Подгорицу 5. маја 1944, а британска 6. новембра исте године.</s><s>Партизани су 1944. успјели да ослободе Црну Гору, која је послије рата постала једна од шест република ФНРЈ са сједиштем у поново изграђеном Титограду (данашњој Подгорици).</s>
<s>Након Антибирократске револуције крајем 1988. и почетком 1989. на власт у Црној Гори долази група политичара окупљена око Момира Булатовића, Мила Ђукановића и Светозара Маровића, који су заступали политику Слободана Милошевића у Црној Гори.</s><s>Послије увођења вишестраначја у СФРЈ, побједу на првим изборима у Црној Гори однела је Демократска партија социјалиста (реформисани Савез комуниста Црне Горе), предсједник Црне Горе је постао Момир Булатовић, док је Мило Ђукановић постао премијер.</s>
<s>Послије распада СФРЈ, грађани Црне Горе су на референдуму из 1992. подржали њен останак у федерацији са Србијом.</s><s>Због њене улоге у ратовима у бившој Југославији, новој држави су 1992. године биле уведене економске санкције, па је прошла и кроз период хиперинфлације 1993-1994.</s>
<s>Ђукановић је 1996. почео да се дистанцира од политике Слободана Милошевића и дошао је у сукоб са својим партијским колегом, предсједником Црне Горе Момиром Булатовићем.</s><s>Обојица су се као представници ДПС кандидовали за мјесто предсједника Црне Горе на изборима 1997. на којима је тијесну побједу однио Ђукановић.</s><s>Поред пораза на изборима, Булатовићева фракција је поражена и у ДПС-у, па је Булатовић основао нову странку — Социјалистичку народну партију.</s>
<s>Црна Гора је у мањој мјери од Србије била изложена ударима НАТО пакта, током бомбардовања СРЈ.</s><s>У Црној Гори је 6. новембра 1999. уведена њемачка марка као званична валута, прво упоредо са југословенским динаром, а касније као једина званична валута.</s>
<s>Послије 2000. године, Ђукановић се отворено почео залагати за независност Црне Горе.</s><s>Савезна Република Југославија је 2003. реорганизована у Државну заједницу Србија и Црна Гора, уз могућност да се након три године распише референдум о независности чланица.</s><s>На референдуму 21. маја 2006, већина од 55,5% се изјаснила за опцију независне Црне Горе.</s><s>Независност Црне Горе је проглашена 3. јуна 2006. године.</s>
<s>Дана 28. јуна 2006.</s><s>Црна Гора је постала 192. чланица Уједињених нација, а 11. маја 2007, 47. чланица Савјета Европе.</s>
<s>Дана 5. јуна 2017. године, Црна Гора се придружила НАТО-у као његова 29. чланица.</s>
<s>У децембру 2019. отпочели су масовни протести због контраверзног Закона о слободи вјерисповјести, којим се оспоравала комплетна имовина Српске православне цркве.</s><s>Осамнаест парламентараца из редова опозиције је ухапшено прије гласања о закону.</s><s>Протести су настављени у Јануару 2020, праћени са блокадама путева.</s><s>Током трајања протеста нападнута су црквена лица а низ грађана је ухапшен.</s>
<s>Политички систем и уставно-правно уређење</s>
<s>Црна Гора је дефинисана као грађанска, демократска, еколошка и држава социјалне правде, заснована на владавини права.</s><s>Важећи устав Црне Горе је донијет 22. октобра 2007. године.</s>
<s>Предсједник Црне Горе се бира на период од 5 година путем непосредних избора.</s><s>Према Уставу Црне Горе, предсједник представља државу у својој земљи и иностранству, проглашава законе, расписује парламентарне изборе, предлаже кандидате за премијера, предсједника и судије Уставног суда скупштини Црне Горе, предлаже скупштини расписивање референдума, одобрава амнестију за криминална дјела, додјељује одликовања и награде и извршава остале дужности прописане уставом.</s><s>Предсједник је такође члан Врховног савјета одбране.</s><s>Тренутни предсједник Црне Горе је Мило Ђукановић.</s>
<s>Садашњу владу Црне Горе чине премијер, потпредсједници владе и министри.</s><s>Дритан Абазовић је садашњи предсједник владе Црне Горе.</s>
<s>Скупштина Црне Горе доноси све законе у Црној Гори, усваја међународне споразуме, бира премијера, министре и судије, усваја буџет и врши друге дужности прописане уставом.</s><s>Скупштина може изгласати неповјерење влади простом већином.</s><s>Један посланик представља око 6.000 гласача.</s><s>У Скупштину се бира 81 посланик.</s><s>Последњи парламентарни избори у Црној Гори одржани су 30. августа 2020. године.</s><s>Тренутни предсједник Скупштине Црне Горе је Данијела Ђуровић.</s>
<s>Државни симболи</s>
<s>Застава Црне Горе је црвене боје, размјера 1:2, са златним обрубом у размјери 1:20 и грбом Црне Горе у средини.</s><s>Грб Црне горе је златни двоглави орао са раширеним крилима.</s><s>На главама окренутим једна од друге стоји златна круна са крстом, на грудима на плавој и зеленој позадини је златни лав у покрету.</s><s>Орао у канџама има два предмета, симболе духовне и свјетовне власти, један у једној, други у другој канџи.</s><s>Овај грб има иначицу и на црвеној позадини.</s><s>Химна Црне Горе је пјесма Ој, свијетла мајска зоро.</s>
<s>Војска</s>
<s>Војска Црне Горе броји око 3100 припадника, а опрема и официрски кадар су насљеђени од Војске Србије и Црне Горе.</s><s>Обавезно служење војног рока је укинуто 30. августа 2006. указом предсједника Филипа Вујановића.</s>
<s>Црна Гора је задржала цјелокупну поморску силу Србије и Црне Горе, али је она знатно смањена.</s><s>У плану је ратно ваздухопловство у чијем саставу не би били млазни авиони, већ само транспортни и борбени хеликоптери.</s><s>Црна Гора је чланица НАТО пакта и програма Партнерство за мир.</s>
<s>Административна подјела</s>
<s>Црна Гора је административно подјељена на глави град (Подгорицу) у чијем саставу су двије градске општине (Голубовци и Тузи), престоницу (пријестоницу) (Цетиње) и 21. општину.</s>
<s>У Црној Гори постоји 1256 насеља од којих су 40 градског типа.</s>
<s>Градови</s>
<s>Највећи и главни град Црне Горе је Подгорица, док Цетиње има статус престонице.</s><s>Други већи градови су Никшић и Пљевља.</s>
<s>Становништво</s>
<s>Према коначним резултатима пописа становништва из 2011. у Црној Гори живи 620.029 становника.</s><s>У поређењу са претходним пописом становништва из 2003. године у Црној Гори данас живи 116 становника мање.</s>
<s>Подаци о етничком, језичком и вјерском саставу који слиједе су објављени од стране Завода за статистику Црне Горе 12. јула 2011.</s>
<s>Наредни попис у Црној Гори биће одржан од 1. до 15. новембра 2023.</s>
<s>Етнички састав</s>
<s>Према попису становништва из 2003. у Црној Гори је живјело 620.145 становника.</s><s>Када је посљедњи попис обављен, Црна Гора је била грађанска држава.</s><s>У међувремену је донесен нови устав, који за главне етничке групе признаје: Црногорце, Србе, Бошњаке, Албанце, Муслимане и Хрвате.</s>
<s>У Црној Гори живи око 400 Јевреја који су новембра 2013. добили прву синагогу у овој држави.</s>
<s>Етнички састав према резултатима пописа становништва из 2011. године:</s>
<s>У односу на попис становништва из 2003. године број етничких Црногораца је порастао за 1,81% док се број Срба смањио за 3,25%.</s><s>Такође, број Бошњака је порастао за 0,88% док је број етничких Муслимана опао за 0,66%.</s>
<s>Језички састав</s>
<s>По уставу из 2007. црногорски језик је проглашен званичним језиком Црне Горе.</s><s>Ипак, већина грађана Црне Горе, по попису становништва из 2011. године, се изјаснила да (и даље) говори српским језиком ијекавског изговора.</s><s>Поред ова два језика, признати су још и албански, бошњачки и хрватски језик.</s>
<s>Од 2011. у институцијама (изузев Скупштине) и у образовном систему је званични службени језик српски под именом српско-црногорски.</s>
<s>Језички изјашњавање према резултатима пописа становништва из 2011. године:</s>
<s>У односу на попис становништва из 2003. године број говорника црногорског је порастао за 15,01%, док је број говорника српског језика опао за 20,61%.</s><s>Такође, број говорника бошњачког језика (као bosanskog) је порастао за 3,04% док је број говорника бошњачког језика (као bošnjačkog) опао за 2,62%.</s>
<s>Вјерски састав</s>
<s>По уставу Црне Горе, све вјерске организације имају једнака права и одвојене су од државе.</s>
<s>Већина грађана Црне Горе је православне вјере.</s><s>Вјерници Српске православне цркве су окупљени око Митрополије црногорско-приморске и Епархије будимљанско-никшићке.</s><s>У Црној Гори од 1993. године дјелује и канонски непризната Црногорска православна црква (ЦПЦ-1993), а од 2018. године упоредо са њом се појавила још једна неканонска Црногорска православна црква (ЦПЦ-2018).</s><s>Такође, у држави постоји и значајан број сунитских муслимана који имају своју Исламску заједницу Црне Горе.</s><s>Католички вјерници су организоване око Барске надбискупије и Которске бискупије.</s>
<s>Вјерски састав према резултатима пописа становништва из 2011. године:</s>
<s>У односу на попис становништва из 2003. године број муслимана је порастао за 1,37% док је број православаца опао за 2,17%.</s>
<s>Генетика</s>
<s>Према резултатима генетских истраживања, која не спадају у званична статистичка истраживања, већ су рађена на основу узорка, међу становништвом Црне Горе, најзаступљеније су следеће патрилинеарне (Y-ДНК) хаплогрупе:</s>
<s>Привреда</s>
<s>Најважнија рудна богатства Црне Горе су руде боксита, жељезне руде и угља.</s><s>Главне индустријске дјелатности су прерада дувана, соли и алуминијума.</s>
<s>Од укупне површине Црне Горе (13.812 км²), пољопривредно земљиште обухвата 5.165 км² или (37,40%).</s><s>Површина укупног обрадивог земљишта је 1899 км² или 13,75% укупне површине земљишта у Црној Гори.</s><s>Од пољопривредних култура гаје се житарице, кромпир, дуван, винова лоза, агруми, маслине и смокве.</s>
<s>Туризам је врло значајан за привреду Црне Горе.</s>
<s>Године 1999, као званична валута је уместо југословенског динара уведена њемачка марка, а од 2002. платежно средство у Црној Гори је евро.</s>
<s>Године 2007. запослено је било 156.408 становника, највише у секундарном и терцијарном сектору.</s><s>Црна Гора је од 18. јануара 2007. чланица Светске банке и Међународног монетарног фонда.</s>
<s>Електропривреда</s>
<s>Производња електричне енергије у Црној Гори обавља се у термоелектрани „Пљевља” и хидроелектранама „Мратиње” и „Перућица”.</s><s>Производња електричне енергије у 2007. години била је 2363 GWh.</s><s>Капацитети ових електрана не задовољавају потребе Црне Горе па је она принуђена увозити електричну енергију.</s>
<s>Због ових потреба, планира се изградња и другог блока термоелектране у Пљевљима, хидроелектране на Комарници и 4 хидроелектране на Морачи за додатних 407 GWh годишње, као и изградња минихидроелектрана на 43 водотока.</s>
<s>Саобраћај</s>
<s>Црна Гора је по свом положају медитеранска и балканска земља, па је и главни саобраћајни правац у земљи веза између лука на Јадрану и балканске унутрашњости у залеђу.</s><s>Главна тешкоћа земље је њен веома изражен планински карактер и непроходност, што је знатно допринијело спором развоју саобраћаја у земљи.</s>
<s>Укупна дужина жељезничке мреже у Црној Гори је 250 км.</s><s>У земљи постоје двије жељезничке линије.</s><s>Важнија је Бар-Подгорица-Бијело Поље (Србија) и дио је пруге Београд-Бар.</s><s>То је и једина електрифицирана железничка линија у земљи.</s><s>Друга пруга је пруга Никшић-Подгорица-Божај (Албанија).</s><s>Једини жељезнички чвор је Подгорица.</s>
<s>Укупна дужина путева у Црној Гори је око 7.000 км, а дужина магистралних и регионалних путева је 1.847 км.</s><s>Од око 5100 км локалних и некатегорисаних путева, око 50% је у чврстој подлози (асфалт, бетон).</s><s>Земља је у фази изградње првих дионица ауто-путева, мада већ постоје путеви и њихове дионице са три траке.</s><s>Са друге стране, посебност Црне Горе је број тунела и мостова на њеним путевима.</s><s>Године 2006. отворен је тунел Созина, којим је знатно скраћен пут између јадранске обале и залеђа.</s><s>Такође постоје планови за изградњу ауто-пута Београд-Бар и моста преко мореуза Вериге у Боки Которској.</s>
<s>Црна Гора је поморска земља са дугом поморском традицијом.</s><s>Бокељи и Бока Которска добар дио своје историје везују за море и поморство.</s><s>Котор је био старо поморско средиште овог дијела Јадрана.</s><s>Данас, лука са највећим значајем за привреду земље и привреду Србије је лука Бар.</s><s>Такође, постоји редовна поморска линија фериботом Бар-Бари.</s><s>Котор, Тиват и Зеленика, сви у Боки, су мање луке.</s>
<s>Од слатких вода (ријеке, језера) пловно је Скадарско језеро и његова притока, Ријека Црнојевића, око ушћа.</s><s>Овај вид воденог саобраћаја је слабо развијен и изводи се најчешће мањим пловилима (чамци).</s>
<s>У Црној Гори постоје двије ваздушне луке, аеродром Подгорица и аеродром Тиват, те неколико мањих аеродрома.</s><s>Подгорички аеродром је најважнији у земљи, док је тиватски важан за љетњи туризам.</s><s>Осим ова два, постоје и мањи аеродроми на сјеверу и истоку земље (Беране, Жабљак, Никшић), али они нису опремљени за прихват већих летјелица и значајни су на нивоу државе.</s>
<s>Туризам</s>
<s>Црна Гора има добре услове за развој свих врста туризма, пошто посједује лијепе плаже, планински регион на сјеверу, богату вјерску и културну баштину и добро очувану природну средину.</s><s>Црна Гора је била познато туристичко одмаралиште током 1980-их, али је због ратова вођених у околним држава током 1990-их њен имиџ туристичке дестинације нарушен.</s><s>Црногорски туризам није почео да се опоравља до почетка 2000-их, а од тада се знатно повећао број туриста и ноћења.</s><s>У 2016-тој Црну Гору је посетило 1.813.817 туриста од тога 91,62% страних који их је било за 6,15% више у односу на претходну годину.</s>
<s>Скоро све економске активности Црне Горе усмјерене су на развој туризма.</s><s>Влада Црне Горе је себи за циљ поставила развој Црне Горе у елитну туристичку дестинацију.</s>
<s>Познате туристичке дестинације у Црној Гори су:</s>
<s>Култура</s>
<s>Култура Црне Горе је обликована разноврсношћу утицаја кроз своју историју.</s><s>Утицај православља, словенства, централне Европе, ислама и поморске медитеранске културе (из дијелова Италије, попут Млетачке републике) били су присутни у посљедњих неколико вијекова.</s><s>Подгорица и Цетиње су најважнији центри културе и умјетности у држави.</s><s>У Будви се сваког љета одржава умјетничка манифестација Будва-град театар.</s>
<s>Црна Гора има бројне значајне културне и историјске споменике, укључујући споменике из прероманике, готике и барока.</s><s>Црногорско приморје је познато по својим вјерским споменицима, укључујући катедралу светог Трипуна у Котору, базилику светог Луке (стару више од 800 година), цркву Госпа од Шкрпјела, манастир Савину и остале.</s><s>Средњовјековни манастири Црне Горе садрже хиљаде квадратних метара фресака.</s><s>Најпознатији православни манастири у Црној Гори су: Цетињски манастир, манастир Морача и манастир Острог.</s>
<s>Књижевност</s>
<s>Први књижевни радови са ових простора потичу из преднемањићког доба, при чему се најстаријим познатим књижевним дјелом сматра „Краљевство Словена” написано у Бару, чији поједини дијелови потичу из прве половине 11. вијека.</s>
<s>У Цркви Светог Петра у Бијелом Пољу је настао богато илустрован рукопис Мирослављево јеванђеље, највјероватније писан око 1190. године по наруџби хумског кнеза Мирослава.</s><s>У цетињској штампарији Ђурђа Црнојевића 1494. године, штампан је првогласник Октоих, који се сматра првом ћириличном штампаном књигом Јужних Словена.</s>
<s>Најпознатији књижевник Црне Горе је Петар II Петровић Његош („Горски вијенац”,„Огледало српско”, „Лажни цар Шћепан Мали”, „Луча микрокозма”).</s><s>Други значајни писци су Стјепан Митров Љубиша и Марко Миљанов („Примјери чојства и јунаштва”, „Живот и обичаји Арбанаса”).</s><s>Од новијих књижевника из Црне Горе најпознатији су Михаило Лалић, Радован Зоговић и Бранимир Шћепановић.</s>
<s>Музика</s>
<s>Традиционални народни музички инструмент црногорских Срба су гусле, док је традиционална народна игра оро.</s><s>То је игра у којој играчи стоје у кругу наслоњени једни другима на рамена док један или двојица играча стоје у средини.</s>
<s>У Црној Гори се одржавају љетњи фестивали поп-музике Пјесма Медитерана у Будви, Сунчане скале у Херцег-Новом и фестивал изворне музике Цетиње Фест.</s>
<s>Образовање</s>
<s>Образовање дјеце почиње у предшколским установама или основним школама.</s><s>Дјеца се уписују у основне школе у 6. години живота, а основно образовање траје девет година.</s><s>Ђаци даље могу наставити образовање у средњим школама, које трају 3 или 4 године.</s>
<s>У Црној Гори дјелује Универзитет Црне Горе, основан је 29. априла 1974. године.</s><s>Настао је спајањем три факултета: Економског, Техничког и Правног из Титограда, двије више школе: Педагошке академије из Никшића и Више поморске школе из Котора, као и три самостална научна института: Историјског, Пољопривредног и Института за биолошка и медицинска истраживања, добивши тада име Универзитет у Титограду.</s><s>Годину дана након оснивања име мијења у Универзитет ”Вељко Влаховић”, а 1992. године у Универзитет Црне Горе, како се и данас зове.</s><s>Факултети овог Универзитета се налазе у Подгорици, Никшићу, Цетињу, Котору и Херцег Новом.</s>
<s>Светска културна баштина УНЕСКО-а у Црној Гори</s>
<s>Организација Уједињених нација за образовање, науку и културу (Унеско) Светска баштина ставила је следеће локалитете у Црној Гори под својом заштитом уврстивши их у места од изузетног значаја за светску културу, науку и образовање.</s><s>Природни и културно-историјски регион града Котора (1979)
Дурмитор Национални парк Дурмитор (1980)
2016 — Стећци, средњовековни надгробни споменици (заједнички номиновале Босна и Херцеговина, Хрватска, Црна Гора и Србија)</s>
<s>Кухиња</s>
<s>Црногорска кухиња је резултат географског положаја Црне Горе и њене дуге историје.</s>
<s>Италијански утицај на традиционална јела у континенталном дијелу Црне Горе и њеној јадранској обали је видљив у начину припремању хлеба, меса, сира, вина и алкохолних пића, супа и чорби, паленте, пуњене паприке, ћуфти, приганица, раштана итд.</s>
<s>Други велики утицај потиче са Леванта и из Турске, и огледа се у припремању сарме, мусаке, пилава, пита, бурека, ћевапа, кебаба, баклаве, итд.</s><s>Мађарска јела гулаш, сатараш и ђувеч су такође честа.</s><s>Утицај континенталне Европе је највише трага оставио на припремање десерата: крофни, џемова, бројних врста бисквита и колача.</s>
<s>Црногорска кухиња зависи од географског положаја, пошто се јела која се служе на приморју разликују од јела у сјеверним брдским предјелима.</s><s>На приморју је велик утицај медитеранске кухиње, са уобичајеним јелима од морских плодова (рибе, хоботнице, шкампе и лигње).</s>
<s>Од црногорских јела позната је његушка пршута.</s><s>Познате врсте вина из Црне Горе су вранац (црно вино) и крстач (бијело вино).</s><s>Такође су познате и цицвара и качамак.</s>
<s>Спорт</s>
<s>Црногорски олимпијски комитет јула 2007. примљен је у чланство Међународног олимпијског комитета, а Црна Гора се као самостална држава први пут појавила на Олимпијским играма 2008. у Пекингу.</s><s>Прву медаљу, сребро, освојила је женска рукометна репрезентација на Љетњим олимпијским играма 2012. одржаним у Лондону.</s>
<s>Прва лига Црне Горе у фудбалу је највише фудбалско такмичење у Црној Гори, у организацији Фудбалског савеза Црне Горе.</s><s>Лига је настала 2006/07. после референдума о осамостаљењу Црне Горе.</s><s>До тада, црногорски клубови су играли у јединственој лиги Србије и Црне Горе.</s>
<s>Ватерполо је један од најпопуларнијих спортова у држави.</s><s>Репрезентација је освојила Европско првенство 2008. у Малаги на свом првом учешћу од раздвајања Србије и Црне Горе.</s><s>Злато је освојено и у Светској лиги 2009. када је домаћин завршног турнира била Подгорица.</s>
<s>Од осталих спортова популарни су кошарка, одбојка, рагби, тенис, атлетика и борилачки спортови.</s>
<s>Клупски освајачи Лиге шампиона из Црне Горе су Женски рукометни клуб Будућност два пута, и Ватерполо клуб Приморац једном.</s>
<s>Екологија</s>
<s>Црна Гора је прва земља на планети која се прогласила за еколошку државу када је Скупштина Републике Црне Горе 20. септембра 1991. на Жабљаку донијела „Декларацију о еколошкој држави Црној Гори”.</s><s>Ставка о Црној Гори као еколошкој држави унијета је и у Устав Републике Црне Горе из 1992. године.</s>
<s>На територији Црне Горе постоји пет националних паркова: Дурмитор, Биоградска гора, Скадарско језеро, Ловћен и Проклетије.</s>
<s>Напомене</s>
<s>Види још
Република Црна Гора</s>
<s>Референце</s>
<s>Литература</s>
<s>Спољашње везе</s>
<s>Најдетаљнији и најсвеобухватнији водич кроз Црну Гору
Црна Гора — Званична презентација
Сажета историја Црне Горе на сајту Монтенет</s>
<s>Државе у Европи
Државе чланице НАТО-а</s>
|
1695 | https://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%A2%D1%83%D1%80%D0%B0%D0%BD%D0%B4%D0%BE%D1%82%20%28%D0%BE%D0%BF%D0%B5%D1%80%D0%B0%29 | Турандот (опера) | <s>Турандот (), опера, -{dramma lirico}- у три чина (у пет сцена) Ђакома Пучинија (дует Калафа и Турандот из трећег чина и финале опере завршио Франко Алфано (-{Franco Alfano}-) (након композиторове смрти).</s>
<s>Либрето
Ђузепе Адами (-{Giuseppe Adami}-) према комедији Рената Симонија (-{Renato Simoni}-)</s>
<s>Праизведба
26. април 1926, Милано у -{Teatro alla Scala}-.</s>
<s>Ликови и улоге</s>
<s>Принцеза Турандот (-{La Principessa Turandot}-) - сопран
Цар Алтоум (-{L'Imperatore Altoum}-), Цар Кине, њен отац - тенор
Тимур (-{Timur}-), свргнути татарски краљ - бас
Незнани Принц - Калаф (-{Il Principe Ignoto - Calaf}-), његов син - тенор
Лју (-{Liù}-), млада Тимурова слушкиња - сопран
Пинг (-{Ping}-), царски канцелар - баритон
Панг (-{Pang}-), царски коморник - тенор
Понг (-{Pong}-), царски кувар - тенор
Мандарин (-{Un Mandarino}-) - баритон
Принц од Персије (-{Il Principe di Persia}-) - тенор</s>
<s>Пу-Тин-Пао - џелат, његови пратиоци, царска стража, деца, мудраци, мандарини, великодостојници, осам мудраца, слушкиње Турандот, војници, заставници, музичари, визије покојних принчева, народ</s>
<s>Место и време
Забрањени град у Пекингу, у бајковито време (вероватно у рано доба династије Минг)</s>
<s>Садржај</s>
<s>-{I}- чин</s>
<s>Испред зидина Забрањеног града.</s><s>Сумрак је.</s><s>Окупљени народ слуша проглас који чита Мандарин.</s><s>Принцеза Турандот ће се удати само за оног просиоца, племенитог рода, који одговори на њене три загонетке.</s><s>Ако не зна макар један одговор, глава ће му бити одсечена.</s><s>Тако је прошао и најновији просац, млади принц од Персије и чим изађе млади месец, биће погубљен.</s><s>Народ позива џелата да то што пре обави и у општој гужви пада један старац, којем млада девојка помаже да устане.</s><s>Прилази им младић који у старцу препознаје свог оца, свргнутог татарског краља Тимура.</s><s>Он је ослепљен и протеран, а робиња из палате, Лиу, сама се понудила да му помаже.</s><s>Тимуров син, принц Калаф, пита робињу зашто то чини, а она му одговара да то чини јер се он, принц, једном давно у палати њој осмехнуо.</s>
<s>Долази џелат са помоћницима и спрема се за погубљење.</s><s>Народ жељно ишчекује излазак месеца.</s><s>Али, када доведу младог несрећног принца од Персије, сви су очарани његовом младошћу и лепотом и моле принцезу да га поштеди.</s><s>Калаф је проклиње због окрутности.</s><s>Турандот се појављује на прозору и одлучним покретом наређује да се принц погуби.</s><s>Пресуда је извршена и народ се повлачи.</s><s>Калаф остаје задивљен принцезином лепотом.</s><s>Он жели да дође до гонга у који ће ударити три пута, што је знак да жели да покуша да одговори на принцезине загонетке.</s><s>У том тренутку пред њега излазе министри Пинг, Панг и Понг који покушавају да га зауставе и одговоре од те намере.</s><s>Говоре му како је Турандот као и свака друга жена, са две ноге, две руке, уснама и очима, како на свету постоји стотине и хиљаде жена лепших од Турандот, али Калаф је неумољив.</s><s>Чак ни појава духова погубљених младића и молбе његовог оца га не могу одвратити.</s><s>Лиу га у дирљивој арији "Почуј ме, господару" преклиње да одустане.</s><s>Калаф је ипак одлучан и упркос свему удара у гонг.</s>
<s>-{II}- чин
Сцена -{I}-
Пинг, Панг и Понг се спремају за церемонију постављања загонетки и рачунају колико је већ принчева погубљено до сада.</s><s>Са сетом се сећају својих имања у Хонану, Цијангу и Кјуу, која дуго нису посетили, јер се баве другим пословима по наређењу принцезе.</s><s>Маштају о тренутку када ће се Турандот удати и када ће се у Кину вратити мир којег тако дуго нема.</s>
<s>Одједном се зачују бубањ и трубе из Зеленог храма који означавају почетак церемоније.</s><s>Они покуњено одлазе на, како верују, још једно погубљење.</s><s>Сцена -{II}-</s>
<s>Испред храма се окупио народ.</s><s>Ту су и Калаф, Лиу и Тимур.</s><s>Долази осам мудраца који носе свитке на којима су записани одговори загонетки.</s><s>На крају се појављују Цар и принцеза Турандот, које народ поздравља величанственом песмом „Десет хиљада година да влада наш светли Цар”.</s><s>Цар позива Калафа да одустане, јер обећање које је дао кћери тешко лежи на његовим плећима, жезло му је огрезло у крви и он не жели више да буде одговоран за смрти младића.</s><s>Калаф је одлучан да буде испитан.</s><s>Мандарин поново чита царски указ.</s><s>Турандот иступа и својом првом аријом "У овом Царству" говори Калафу како је у давно време принцезу Лоу-Линг, њену рођаку, отео страни краљ и како је она као његова заробљеница умрла.</s><s>Њен дух сада живи у Турандот и она се заклела да је ниједан мушкарац неће поседовати.</s><s>Турандот такође одвраћа Калафа, говорећи да "постоје три загонетке, а само једна смрт".</s><s>На то Калаф, уверен у себе и снагу своје љубави одговара да "постоје три загонетке, али је један ЖИВОТ!".</s><s>Турандот затим редом поставља три загонетке, прва загонетка почиње аријом "Странче, слушај (питања)".</s><s>Калаф на њих одговара тачно и сва три одговора потврђују мудраци.</s><s>Одговори су Нада, Крв и Турандот.</s><s>Народ је пресрећан, али је Турандот згранута.</s><s>Она моли оца да је не да у руке странцу, али цар се држи своје заклетве.</s><s>Калаф након такве принцезине реакције каже да је не жели на силу, већ страсно заљубљену.</s><s>Он је одговорио на њена питања, а она и даље не зна његово име.</s><s>Тада Калаф поставља загонетку Турандот: ако до зоре открије његово име, може га погубити, ако не, мора пристати да му буде жена.</s><s>Она пристаје и цео двор се повлачи.</s>
<s>-{III}- чин
Сцена -{I}-
Ноћ је.</s><s>Пекингом гласници проносе указ којим под претњом смртне казне нико у Пекингу те ноћи не сме да спава, већ сви морају да се потруде да открију име незнаног принца.</s><s>Калаф се у једној од најлепших оперских арија "Нико не спава" (како је наредила Турандот), подсмева принцези и говори јој како ће у зору, када сване нови дан, победити.</s><s>Појављују се министри Пинг, Панг и Понг и нуде Калафу најпре сигуран пут из града, а након тога и сва блага која жели, девојке, да открије своје име или да побегне.</s><s>Он све то одбија, али тада стража доводи Тимура и Лиу јер су раније били виђени са њим.</s><s>Сви позивају Турандот, говорећи јој да њих двоје сигурно знају Калафово име.</s><s>Она најпре наређује да муче Тимура како би открила тајну принчевог имена.</s><s>Лиу тада говори како само она зна принчеву тајну, и моли да престану да муче Тимура.</s><s>Калаф се тада уплаши да ће га Лиу одати, и веома се огрешује о њу, говорећи "робињо, не знаш ти ништа".</s><s>Лиу тада понавља да само она зна Калафово име, и обраћајући се њему, уверава га да никад неће открити његову тајну.</s><s>Турандот наређује да је муче, али Лиу остаје нема.</s><s>Лиу издржава прве налете мучења, након чега је Турандот пита шта јој даје снагу да издржи, на шта Лиу одговара да је то нешто што принцеза не разуме, ЉУБАВ.</s><s>Принцеза остаје зачуђена, не познајући снагу љубави она заиста не разуме о чему Лиу говори.</s><s>Мучење се наставља, још снажније.</s><s>Лиу све више трпи болове, и схвата да неће моћи још дуго да издржи.</s><s>Тражи од Турандот да нареди да прекину мучење, и лаже је да ће открити Калафово име.</s><s>У прелепој и веома емотивној арији "Ти, окована ледом" Лиу говори Турандот да ће Калаф успети да отопи њену залеђену душу својом ватром и да ће Турандот убрзо заволети Калафа.</s><s>Она не говори директно, али наслућујемо - Лиу верује да ће Турандот волети Калафа онолико колико га и сама Лиу воли, јер је она, иако робиња, остала заљубљена у њега оног тренутка кад јој се некад давно насмешио у својој палати.</s><s>Лиу говори да ће "пре зоре склопити своје уморне очи", и на тај начин помоћи Калафу да победи још једном, пошто већ Турандот није одмах признала свој пораз, када је Калаф одговорио тачно на три постављена питања.</s><s>Тада Лиу отима нож једном од стражара и убија се.</s><s>Сви су потресени њеном смрћу.</s><s>И сама "ледена" Турандот је у шоку, окренула је главу на другу страну.</s><s>Тимур је опрхван болом, проклиње све присутне, јер је настрадала једна невина дивна особа попут Лиу.</s><s>Сви се затим повлаче, Турандот и Калаф остају сами.</s><s>Калаф је побеснео, назива Турандот "принцезом смрти и леда", шокиран је њеном равнодушношћу.</s><s>Она говори да је она кћи Неба и да је изнад свих земаљских страсти.</s><s>Калаф успева да јој се приближи, скида јој вео и пољуби је.</s><s>Турандот је у тренутку трансформисана.</s><s>Осећања су је опхрвала и она пушта прву сузу.</s><s>Очајна је, јер мисли да је њена слава завршена, али Калаф је разуверава у то, говорећи да њена слава тек сада почиње.</s><s>Како би јој показао колика је његова љубав према њој, открива јој своје име и ставља свој живот у њене руке.</s><s>Сцена -{II}-
Турандот доводи Калафа пред свог оца и народ и саопштава му да зна његово име, он се зове ЉУБАВ.</s><s>Сви су срећни, и желе младенцима срећу и благостање хиљаду година.</s>
<s>Познате музичке нумере
-{Perché tarda la luna?}- [Зашто касни млади месец?] – хор (-{I}- чин)
-{Signore, ascolta}- [Почуј ме, господару] – арија Лиу (-{I}- чин)
-{Non piangere, Liú}- [Лиу, не плачи] – Калафов ариозо и финале -{I}- чина
-{Intermezzo}- – музички интермецо између прве и друге сцене -{II}- чина
-{In questa reggia}- [У овом царству] – арија Турандот (-{II}- чин)
-{Straniero, ascolta!}- [Странче, слушај] – арија Турандот (-{II}- чин)
-{Nessun dorma}- [Да нико не спава] – Калафова арија (-{III}- чин)
-{Tu, che di gel sei cinta}- [Ти, окована ледом] – арија Лиу и смрт (-{III}- чин)</s>
<s>Спољашње везе</s>
<s>Либрето
Либрето (сајт Веронске Арене)
Либрето - -{PDF}- формат (-{Opera Italiana}-)</s>
<s>Опере</s>
|
1877 | https://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%90%D1%80%D1%87%D0%B8%D0%B1%D0%B0%D0%BB%D0%B4%20%D0%A0%D0%B0%D1%98%D1%81 | Арчибалд Рајс | <s>Родолф Арчибалд Рајс (; Хаузах, 8. јул 1875 — Београд, 8. август 1929) био је швајцарски форензичар, публициста, доктор хемије и професор на Универзитету у Лозани.</s><s>Истакао се као криминолог радом на истраживању злочина над српским становништвом у време Првог светског рата.</s>
<s>Живот и каријера
Рођен је 8. јула 1875. године као осмо дете, од укупно десет, Фердинанда Рајса, земљопоседника, и Паулине Забине Ане Габријеле, у месту Хехцберг (данас део Хаузаха), у јужнонемачкој покрајини Баден.</s><s>После завршеног основног и средњег образовања у Немачкој, отишао је због лошег здравственог стања на студије у Швајцарску, у романски кантон Во.</s>
<s>Звање доктора хемије стекао је већ у 22. години, и бива изабран за асистента за фотографију, а потом је постао признати доцент за ту област, на Универзитету у Лозани.</s><s>За редовног професора криминалистике именован је 1906. године.</s><s>Као професор бавио се предано научним радом и стекао углед криминолога светског гласа.</s>
<s>Године 1912, за време Првог Балканског рата, био је репортер у Солуну.</s><s>Никола Цоловић описује Рајса као великог љубитеља српске шљивовице.</s>
<s>Ангажовање у Србији</s>
<s>На позив српске владе Рајс је 1914. године дошао у Србију да истражује злочине аустроугарске, немачке и бугарске војске над цивилним становништвом.</s><s>Написао је многе књиге и радове поводом тога, а често је слао извештаје који су објављивани у угледном часопису неутралне Швајцарске, Газет (Gazette).</s><s>Тиме је као угледни професор и криминолог извештавао свет и кварио пропагандну слику Немаца и Аустроугара о Србима као дивљачком народу.</s>
<s>Био је члан делегације југословенске владе на Мировној конференцији у Паризу.</s><s>Заволео је српског војника-сељака и српски народ и до краја живота остао у Србији.</s>
<s>Са српском војском прешао је Албанију, Солунски фронт и са Моравском дивизијом умарширао у ослобођени Београд, новембра 1918. године.</s><s>После рата модернизовао је техничку полицију при Министарству унутрашњих послова нове државе.</s><s>Тадашња криминалистичка техника по мишљењу америчких истраживача који су путовали по Европи циљно проучавајући овај вид полиције, била је на веома високом нивоу.</s><s>Међутим, Арчибалд Рајс, разочаран неким негативним појавама у друштвеном и у политичком животу, као и изостанком подршке, повукао се пред крај живота из свих јавних функција.</s><s>Живео је скромно у својој вили „Добро поље“ (Топчидер) у Београду, где је и умро.</s>
<s>Један од амфитеатара на Криминалистичко-полицијском универзитету у Београду носи његово име.</s>
<s>У септембру 1928. године Рајс је намеравао да оде из Краљевине СХС.</s><s>У интервјуу за Политику изјавио је:</s>
<s>Преминуо је 8. августа 1929. године у 4.30 сати, у Београду.</s><s>Узрок смрти била је мождана кап као последица жучне свађе са првим комшијом, бившим министром, Миланом Капетановићем који га је по неким сведочењима опсовао.</s>
<s>У три сата поподне, 9. августа 1929. године, тело др Рајса било је пренесено аутомобилом у Општу државну болницу, где је, према последњој жељи покојниковој, требало да се извади његово срце ради преноса на Кајмакчалан.</s><s>Секцију је извршио проф. др Милован Миловановић.</s><s>Потом су посмртни остаци Рајса пренесени у Официрски дом, где су били и изложени на почасном катафалку, све до сахране, која је обављена 10. августа 1929. године, у поподневним часовима, на топчидерском гробљу.</s><s>Сахрањен је са војним почастима и по православном обреду, крај своје миљенице мале Наде Фавра.</s><s>Чинодејствовао је обавио карловачки владика Иринеј са 15 свештеника.</s><s>На спроводу су узели учешћа поред изасланика краља Александра I Карађорђевића, представника Владе, представника грађанских и војничких власти, огромног броја народа, разних културних и хуманих организација, и велики број ратника, другова са фронта Арчибалда Рајса.</s><s>По завршетку опела приступило се опроштајним говорима.</s>
<s>По сопственој жељи његово извађено срце однесено је у урни на Кајмакчалан, где је сахрањено заједно са осталим ослободиоцима Солунског фронта.</s><s>На урни (која је поломљена приликом једног налета Бугара у Другом светском рату) је писало:(погледај слику урне десно)
„Овде у овој урни, на врху Кајмакчалана</s>
<s>Златно срце спава,</s>
<s>Пријатељ Срба из најтежих дана,</s>
<s>Јунак Правде, Истине и Права,</s>
<s>Швајцарца Рајса, ком` нек је слава.“</s>
<s>Дела
Имао је многе запажене радове у својој струци: Судска фотографија (La photographie judiciaire, Paris 1903); Приручник говорног портрета (Manuel du portrait parlé, Paris 1905) која је преведена на 10 језика; Приручник полицијске науке (Manuel de Police scientifique (technique), I. Vols et homicides, Lausanne-Paris, 1911) у -{IV}- тома, од којег је само први завршен и објављен Крађе и убиства.</s>
<s>У току и после рата објавио је бројне ратне и политичке публикације, од којих су неке од великог значаја за историју Србије.</s><s>Аутор је колекције од 10 хиљада фотографија, ту колекцију је донео Ерик Сапин из Лозане у Београд ради дешифровања догађаја и места на њима.</s>
<s>Пред крај живота објавио је свој ратни дневник у књизи под насловом Шта сам видео и проживео у великим данима(1928).</s><s>Пре тога, 1924. године објављује Писма са српско-македонског фронта (1916—1918).</s><s>Као своје посмртно завештање српском народу оставио је необјављен рукопис књиге „Чујте Срби!“, на француском језику, у оригиналу -{Ecoutez les Serbes!}-.</s><s>Ова књига је завршена 1. јуна 1928. године, а 2004. године је штампана у великом тиражу и дељена бесплатно.</s><s>Заслуге за ово су имале фондација „Др Арчибалд Рајс“ из Београда и Шабачко-ваљевска епархија.</s>
<s>Током 2014. објављена је и књига „Др Арчибалд Рајс - Ратни извештаји из Србије и са Солунског фронта - необјављени текстови на српском језику“.</s>
<s>О њему је 2014. године снимљен документарни филм „Чујте Срби!: Арчибалд Рајс у Србији 1914-2014“.</s><s>Постоји роман „Шифра Рајс” чији је аутор Лазар Јовановић.</s>
<s>Признања</s>
<s>Др Арчибалд Рајс је 1926. године постао почасни грађанин града Крупња.</s><s>Такође 1926. године југословенски министар и генерал Душан Трифуновић Рајса прогласио почасним капетаном -{I}- класе пешадије Војске Краљевине СХС.</s><s>Неколико улица у Србији (Београд, Крушевац, Нови Сад, Зајечар) и Републици Српској (Бања Лука), носи његово име.</s><s>У новембру 2013. одато му је признање у French Forensic Science Hall удружења Fame of the Association Québécoise de Criminalistique.</s><s>У порти цркве Вазнесења господњег у Крупњу 1994. године подигнута је спомен-чесма њему у част.</s><s>У Обреновцу је постављена бронзана плоча са његовим ликом на зиду некадашњег хотела Антоновић.</s><s>Широм Србије (Београд, Прњавор) и Републике Српске откривена су спомен-обележја у знак признања Српског народа делу Арчибалда Рајса
Кућа др Арчибалда Рајса, у којој је он живо до смрти, а налази се у Београду, у Булевару војводе Мишића 73, код Цареве ћуприје.</s><s>Проглашена је за непокретно културно добро као споменик културе.</s><s>Носилац је неколико Српских одликовања и медаља за заслуге у Првом светском рату.</s><s>Од 1.децембра 2003. основна школа Стјепан Стево Филиповић која се налази у београдском насељу Карабурма промијенила је назив у Др Арчибалд Рајс
Школи за криминалистику у оквиру Факултета за право, криминалистику и јавну управу Универзитета у Лозани (UNIL), 27. маја 2016. поводом 100 година од успостављања сталног дипломатског представништва Србије у Швајцарској предана је биста др Арчибалда Рајса.</s><s>Биста је дар Републике Србије и Удружења српско-швајцарског пријатељства „Др Арчибалд Рајс“.</s>
<s>Библиографија
Судска фотографија (La photographie judiciaire, Paris 1903);
Приручник говорног портрета (Manuel du portrait parlé, Paris 1905) која је преведена на 10 језика;
Приручник полицијске науке (Manuel de Police scientifique (technique), I. Vols et homicides, Lausanne-Paris, 1911) у -{IV}- тома, од којег је само први завршен и објављен
Крађе и убиства
Шта сам видео и проживео у великим данима(1928).</s><s>Писма са српско-македонског фронта (1916—1918).</s><s>Чујте Срби!, на француском језику, у оригиналу -{Ecoutez les Serbes!}-</s>
<s>Галерија</s>
<s>Види још</s>
<s>Споменик Арчибалду Рајсу
Кућа др Арчибалда Рајса</s>
<s>Референце</s>
<s>Литература
Зденко Левентал „Швајцарац на Кајмакчалану“, Београд 1984.</s>
<s>Спољашње везе</s>
<s>Чујте Срби - Чувајте се себе
Арчибалд Рајс наставио да живи у Горњем Милановцу (Политика, Бранка Васиљевић, 4. фебруар 2019.)
Арчибалд Рајс о Краљу Петру I Карађорђевићу из књиге Арчибалда Рајса Шта сам видео и проживео у великим данима
Откривање споменика доктору Рајсу у Топчидеру 1931. године из архиве Југословенске кинотеке
„Шерлок Холмс из Воа: Рудолф Арчибалд Рајс“, Кантонска библиотека Универзитета у Лозани
Информација о његовом гробу
„Нисмо сачували срце Арчибалда Рајса“, Душан Спасојевић, Б92, 29. септембар 2008.</s><s>„Рајсове опомене Србима“, Владимир Матевски, Вечерње новости, репортаже, 7. август 2010.</s><s>Годишњица смрти Арчибалда Рајса, великог пријатеља српског народа („Блиц“, 7. август 2014)
Први извештаји др Рајса из Србије („Политика“, 4. октобар 2014)
Арчибалд Рајс: Срце на врх планине (Солунци говоре)
Српски пријатељ у великим данима („Вечерње новости“, фељтон, новембар 2014)
Трибина „Србија у очима Рудолфа Арчибалда Рајса“
Војник истине и правде („Политика”, 5. мај 2021)
Репортери „Новости” у спомен-соби Арчибалда Рајса, на стогодишњицу Полицијске школе („Вечерње новости”, 9. мај 2021)</s>
<s>Рођени 1875.</s><s>Умрли 1929.</s><s>Немци у Србији
Швајцарци у Србији
Швајцарски хемичари
Србија у Првом светском рату
Српски добротвори
Доктори хемије
Сахрањени на Топчидерском гробљу</s>
|
1880 | https://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%A1%D0%BF%D0%B8%D1%81%D0%B0%D0%BA%20%D0%BC%D0%B0%D1%82%D0%B5%D0%BC%D0%B0%D1%82%D0%B8%D1%87%D0%B0%D1%80%D0%B0 | Списак математичара | <s>Најпознатији светски математичари су:</s>
<s>А
Абрахам де Моавр
Абу Џафар Мухамед Ибн Муса Ал Хорезми
Адријан-Мари Лежандр
Алан Тјуринг
Александар-Теофил Вандермонд
Алонзо Черч
Алфред Вајтхед
Алфред Тарски
Анатолиј Тимофејевич Фоменко
Андреј Марков
Анри Поенкаре
Аполоније
Аренд Хејтинг
Аристотел
Архимед
Аугуст Фердинанд Мебијус</s>
<s>Б
Баскара II
Беноа Манделброт
Бертранд Расел
Бернхард Риман
Блез Паскал
Бернард Болцано
Брамагупта
Брук Тејлор</s>
<s>В
Вацлав Сјерпињски
Виктор Буњаковски
Виктор Д'Онт
Вилијам Џорџ Хорнер
Вилхелм Акерман
Виљем Роуен Хамилтон</s>
<s>Г
Габријел Крамер
Гаспар Гистав Кориолис
Гастон Жулија
Георг Кантор
Гијом де Лопитал
Готлоб Фреге
Годфри Харолд Харди
Готфрид Вилхелм фон Лајбниц</s>
<s>Д
Давид Хилберт
Данијел Бернули
Диофант
Драгослав Митриновић</s>
<s>Ђ
Ђерђ Поја
Ђироламо Кардано
Ђузепе Пеано</s>
<s>Е
Еварист Галоа
Едуард Хајне
Ендру Вајлс
Ератостен
Етјен-Луј Малус
Етјен Безу
Еуклид</s>
<s>Ж
Жак Адамар
Жак Ербран
Жан Гастон Дарбу
Жан ле Рон Даламбер
Жозеф Лиувил
Жозеф Луј Лагранж
Жозеф Фурије</s>
<s>З
Зенон</s>
<s>И
Исак Њутн</s>
<s>Ј
Јакоб Бернули
Јакопо Рикати
Јан Лукашијевич
Јанош Бољај
Јохан Бернули
Јохан Јенсен
Јулијус Петерсен
Јуриј Вега</s>
<s>К
Камиј Жордан
Карл Барт
Карл Вајерштрас
Карл Густав Јакоб Јакоби
Карл Фридрих Гаус
Каспар Весел
Клод Клеро
Колин Маклорен
Кристијан Доплер
Кристијан Хајгенс
Курт Гедел</s>
<s>Л
Леонард Ојлер
Леонардо Пизано Фибоначи
Леополд Кронекер
Лудолф ван Цојлен
Лујцен Брауер</s>
<s>Љ</s>
<s>М
Марија Гаетана Ањези
Марин Мерсен
Марк Антоан Парсевал
Маршал Харви Стоун
Менелај
Мишел Рол
Мухамед Ал Хорезми</s>
<s>Н
Нилс Абел
Николо Фонтана Тартаља
Николај Иванович Лобачевски</s>
<s>О
Омар Хајам
Огистен Луи Коши</s>
<s>П
Папос
Пал Ердеш
Паул Алберт Гордан
Пафнути Чебишев
Питагора
Пјер Алфонс Лоран
Пјер Симон Лаплас
Пјер Фату
Пјер Ферма
Пјер Фредерик Сарус
Пол Пјер Леви
Поул Хегард</s>
<s>Р
Рене Декарт
Рене Том
Рихард Дедекинд
Ричард Хаминг</s>
<s>С
Соња Коваљевска
Софус Ли</s>
<s>Т
Талес из Милета
Томас Бајес
Томас Финке
Торалф Сколем</s>
<s>У</s>
<s>Ф
Феликс Клајн
Феликс Хаусдорф
Франсоа Вијет</s>
<s>Х
Харалд Бор
Хелг Кох
Херман Минковски
Херман Шварц
Херон
Хипатија</s>
<s>Ц</s>
<s>Ч
Чарлс Латвиџ Доџсон</s>
<s>Ћ</s>
<s>Џ
Џон Вен
Џон Ензор Литлвуд
Џон Непер
Џон фон Нојман
Џорџ Бул</s>
<s>Ш
Шарл Емил Пикар
Шарл Ермит
Шипионе дел Феро
Шринваса Рамануџан</s>
<s>Види још
Списак српских математичара</s>
<s>Спољашње везе</s>
<s>Математичари</s>
|
1881 | https://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%A1%D1%80%D0%BF%D1%81%D0%BA%D0%B0%20%D0%BF%D1%80%D0%B0%D0%B2%D0%BE%D1%81%D0%BB%D0%B0%D0%B2%D0%BD%D0%B0%20%D1%86%D1%80%D0%BA%D0%B2%D0%B0 | Српска православна црква | <s>Српска православна црква (СПЦ) јесте помесна и аутокефална црква, са достојанством патријаршије.</s><s>Налази се на шестом месту у диптиху Православне цркве.</s><s>Основана је 1219. а обновљена и поновно уједињена 1920. године.</s><s>Њено канонско подручје покрива територије свих држава које су настале на просторима бивше Југославије.</s>
<s>Историја</s>
<s>Срби су примили хришћанство у 7. веку, али тада још нису имали сопствену црквену организацију.</s><s>Потпадали су под јурисдикцију Охридске архиепископије.</s><s>Свети Сава (Растко Немањић) је 1219. године рукоположен од стране патријарха Манојла I Цариградског у Никеји за „архиепископа српских и приморских земаља”, а српска црква добија аутокефалност и достојанство архиепископија.</s><s>Од тада се српски архиепископ бирао и посвећивао у српској земљи.</s>
<s>Оснивању Архиепископије пећке огорчено се супротставио охридски архиепископ Димитрије Хоматијан, под чијом је јурисдикцијом у, Никејском царству супротстављеној, Епирској деспотовини била, али без успеха.</s><s>На територији данашње Македоније, хришћанство је познато још од времена апостола Павла.</s><s>Од 4. до 6. века Охридска архиепископија је наизменично зависила од Рима и Цариграда.</s><s>Крајем 9. и почетком 11. века је имала аутокефални статус, као архиепископија, а затим и као патријаршија, с центром у Охриду.</s>
<s>Српска архиепископија постојала је све до 1346. године.</s><s>Како је земља била без градских насеља, епархијска средишта су била у манастирима.</s><s>Средиште архиепископије је било у манастиру Жича, а од 1253. године у Пећи — Архиепископија пећка.</s>
<s>Како би могао да крунише Душана Силног за цара, Српски архиепископ Јоаникије II је 1346. године на црквеном сабору у Скопљу уздигнут на ранг патријарха, а Српска архиепископија је уздигнута на достојанство патријаршије.</s><s>Том свечаном чину су присуствовали бугарски патријарх, охридски архиепископ, српски епископи и светогорско монаштво.</s><s>Средиште српског патријарха се налазило у Пећ и због тога је патријаршија названа Пећка патријаршија.</s>
<s>У средњовековној Србији пустињаштво је било заступљено од најранијих времена.</s><s>Пре Светог Саве познати пустињаци су били Свети Јован Рилски, Свети Јоаким Осоговски, Свети Прохор Пчињски, Свети Гаврило Лесновски и многи други.</s><s>По повратку Светог Саве са Свете горе, где се посвећивао овом начину живота и формирао Карејску испосницу посвећену Светом Сави Јерусалимском, по њеном узору формирано је у околини манастира Студенице неколико испосница, од којих су најпознатије Доња Савина испосница и Горња Савина испосница.</s><s>У каснијем периоду испоснице су се формирале око православних манастира на целој територији тадашње Србије, користећи се пећинама и удубљењима на скровитим и усамљеним местима, најчешће на стрмим литицама и другим природом обдареним местима.</s><s>У појединим испосницама, дозиђивали су се зидови, сликао живопис и формирале се цркве у којима се, додуше у скромним условима, одржавала служба, монаси се бавили преписивачким радом, чувале реликвије и богослужбени предмети.</s>
<s>Пошто је Српска патријаршија након 1346. године проширила своју надлежност према освојеним областима (Македонија, Тесалија, Епир), цариградски патријарх Калист I (1350—1353) је одлучио да на то реагује изрицањем званичне осуде у виду изопштења српског владара, српског патријарха и осталих српских архијереја, због присвајања царског наслова и патријаршијског достојанства, односно због присвајања црквене надлежности над епархијама Цариградске патријаршије у недавно освојеним областима.</s><s>Тиме је изазван црквени раскол, који је окончан тек 1375. године, заслугом кнеза Лазара.</s>
<s>У унутрашњем црквеном развитку није било значајнијих промена.</s><s>Патријарх је, попут царева Стефана Душана, Стефана Уроша и Симеона Синише, носио титулу „патријарха Срба и Грка”, а патријаршија је добила положај и привилегије по узору на Цариградску патријаршију.</s><s>Основано је неколико нових епископија, а неколико епископија је уздигнуто на ранг митрополије.</s>
<s>Са османским провалама настају тешка времена за Српску патријаршију.</s><s>Многи средњовековни српски манастири су запустели или им се чак губи траг због турских разарања.</s><s>Падом Србије под турску власт 1459. године, тадашња Пећка патријаршија је била укинута, а затим је обновљена 1557. године.</s><s>Нестанком српске државе, српска црква постаје уз верски и национално-политички центар српског народа.</s><s>Црквени поглавари постају и народне вође — етнарси.</s><s>Основна функција етнарха састојала се у прикупљању пореза намењених султану и централним органима царевине.</s><s>У време патријарха Макарија Соколовића (1557—1571) јурисдикција патријаршије покрива широку територију од Охрида до Будима.</s><s>Црквени поглавари су подизали или подржавали многе буне против османлијских власти.</s><s>Све ће то уродити укидањем српске патријаршије од стране султана Мустафе III 1766. године.</s>
<s>Од 1766. године српска црква потпада под јурисдикцију Цариградске патријаршије, а већину епископа чинили су Грци — Фанариоти.</s><s>Велики број Срба је емигрирао на подручје Аустрије, а катедра архиепископа пећког је била премештена из Пећ у Сремске Карловце, а затим је 1848. године уздигнута на ранг патријаршије.</s>
<s>Након успоставе српске аутономије 1832. године, у Београду је била проглашена аутономна митрополија под јурисдикцијом Цариградске патријаршије, а 1879. године је добила аутокефалност.</s>
<s>У току балканских ратова (1912—1913) у састав Београдске митрополије су ушле и епархије: Скопска, Велешко-дебарска и Призренска.</s>
<s>Све до 1920. године не постоји јединствена црквена организација код Срба и тај период у историографији се назива добом постојања покрајинских цркава.</s><s>Најзначајнија од свих покрајинских цркава била је Карловачка митрополија са седиштем у Сремским Карловцима.</s>
<s>Стварањем Краљевине Срба, Хрвата и Словенаца (1918) створени су услови и за црквено уједињење.</s><s>Од 1920. године средиште српске цркве је у Београду, а црква има достојанство патријаршије.</s><s>Цариградска патријаршија је убрзо признала уједињење покрајинских српских цркава и стварање патријаршије посебним томосом.</s>
<s>Устројство</s>
<s>Српска православна црква (обновљена Пећка патријаршија) јесте једна, недељива и аутокефална помесна црква која одржава литургијско, догматско и канонско јединство са осталим помесним црквама.</s><s>Њен основни црквеноправни акт је Устав Српске православне цркве.</s><s>Помесна црква се управља на основу Светог писма и Светог предања, правила васељенских сабора и од њих признатих правила светих апостола, помесних сабора и светих отаца, као и Устава СПЦ и уредаба, правилника и начелних одлука надлежних црквених власти.</s>
<s>На челу Српске православне цркве стоји патријарх српски (пуна титула „архиепископ пећки, митрополит београдско-карловачки и патријарх српски”) као њен врховни поглавар.</s><s>Патријарх је председник Светог архијерејског сабора, Светог архијерејског синода и Патријаршијског управног одбора.</s><s>Патријарх има сва права и дужности епархијског архијереја у својој Архиепископији београдско-карловачкој и њом управља уз помоћ својих викарних епископа.</s>
<s>Највише црквене власти, тела и органи су: Свети архијерејски сабор, Свети архијерејски синод, Велики црквени суд и Патријаршијски управни одбор.</s><s>На челу свих ових црквених власти, осим Великог црквеног суда, налази се патријарх српски.</s>
<s>Свети архијерејски сабор Српске православне цркве је највише јерархијско представништво, црквенозаконодавна власт и врховна судска власт.</s><s>Сабор састављају сви епархијски архијереји под председништвом патријарха.</s><s>У раду Сабора без права одлучивања учествују и викарни епископи, а умировљени епископи по позиву.</s><s>Свети архијерејски синод Српске православне цркве је највиша извршна (управна и надзорна) власт.</s><s>Првостепени је суд за несугласице и кривице архијереја.</s><s>Синод састављају патријарх и четири епархијска архијереја.</s>
<s>Велики црквени суд Српске православне цркве је виша црквена судска власт за кривице свештеника, монаха и световњака и за црквенобрачне спорове, као и за све црквене спорове унутрашње црквене управе који не спадају у судску надлежност Сабора и Синода.</s><s>Председник Великог црквеног суда је један од чланова Синода.</s><s>Патријаршијски управни одбор Српске православне цркве је врховна извршна (управна и надзорна) власт над црквено-самоуправним органима.</s><s>Састављају га патријарх, два члана Светог архијерејског синода, један представник манастира, три свештеника и седам световњака.</s>
<s>У Београду постоји Музеј Српске православне цркве чији је најстарији експонат Дечанско апокрифно јеванђеље из 13. века.</s><s>Обновљена поставка Музеја свечано је отворена 31. маја 2013. године.</s>
<s>Српска православна црква додељује Орден Светог Саве, а од 2009. године уведено је и шест нових одликовања.</s>
<s>Епархије</s>
<s>Српска православна црква је епископална.</s><s>Епархије су главне црквеноадминистративне јединице.</s><s>Непосредни поглавар епархије је епархијски архијереј.</s><s>Епархију чине архијерејска намесништва, црквене општине, парохије и манастири.</s>
<s>Канонска територија и дијаспора Српске православне цркве подељена је на укупно 39 епархија:
1 архиепископију;
4 митрополије;
34 епископије.</s>
<s>Светитељи Српске православне цркве</s>
<s>Најзначајнији светитељи Српске православне цркве су:
Свети Сава, први српски архиепископ
Свети Симеон Мироточиви
Свети кнез Лазар
Света царица Милица
Свети Стефан Лазаревић
Свети краљ Милутин
Свети краљ Драгутин
Свети краљ Стефан Дечански
Свети цар Урош
Свети Ђорђе Кратовац
Преподобна мати Ангелина
Свети Максим (Бранковић)
Свети Стефан Штиљановић
Преподобна мати Параскева-Света Петка
Свети Василије Острошки
Свети Петар Цетињски
Свети Петар Коришки
Свети Јоаникије Девички
Свети владика Николај Велимировић
Свети владика Платон Бањалучки
Свети Јустин Ћелијски
Свети Симеон Дајбапски
Свети Доситеј митрополит загребачки</s>
<s>и још велики број светитеља, преподобних, великомученика и мученика који су пострадали исповедајући православну веру.</s>
<s>Храмови и манастири</s>
<s>Српска православна црква има велики број храмова и манастира.</s><s>Међу најпознатије и најзначајније спадају:
Храм Светог Саве на Врачару (који спада међу највеће храмове у свијету) , Саборна црква и Црква Светог Марка у Београду,
манастири: Хиландар, Студеница, Жича, Грачаница, Дечани, Свети Архангели, Сопоћани, Пећка патријаршија, Девич, Милешева, Раваница, Љубостиња, Ћелије, Троноша, Острог, Цетињски манастир, Хопово, Крушедол, Враћевшница, Манасија, Ђурђеви Ступови, Лепавина, Крка, Крупа, Драговић, Бањска, Пива, Савина, Соко, Горњак, Витовница, Радовашница, Тавна, Моштаница, Добрун, Озрен, Манастир Свете Тројице код Пљеваља.</s>
<s>Многи од ових манастира и цркава су настали у време Немањића (12. век) и имају иконе и фреске од изузетног значаја и вредности за целокупну светску културу,
а нарочито за хришћанску културу и цивилизацију.</s><s>Стога је УНЕСКО на листу светске културне баштине до сада уврстио манастире: Високи Дечани, Студеница и Сопоћани, док се у поступку налазе и манастири: Грачаница и Пећка патријаршија, као и црква Богородице Љевишке у Призрену.</s>
<s>Критика</s>
<s>Критике верског живота у Србији је изнео још Доситеј Обрадовић са позиција просветитељства у свом делу Савети здравог разума (арх.</s><s>Совјети здраваго разума) први пут објављеном у Лајпцигу 1784. године.</s>
<s>Калуђери је песма Ђуре Јакшића написана око 1877. године.</s><s>У песми се критикује тадашњи калуђерски живот у манастирима Српске православне цркве.</s><s>Песма калуђери је део свих антологија новије српске лирике Због ове песме, Јакшић је постао омражен међу неким припадницима Српске православне цркве.</s><s>Његова биста је уклоњена из порте Манастира Липар код Крагујевца на захтев архимандрита Саве који је сматрао да јој није место у манастирској порти јер је „Ђура био развратник и незнабожац”.</s><s>Биста је касније пронађена на градској депонији.</s><s>Након њеног повратка у манастир, биста је касније поново више пута уклањана и враћана.</s>
<s>Први број српског сатиричног листа Врач погађач (1896) није поштедио у критици ни највише српске црквене јерархе.</s><s>Тако је у тексту под називом Различице написано да је разлика између бившег патријарха Германа и тадашњег Георгија у томе што је први братољубац, а други родољубац.</s><s>Герман је даљским приходима помогао само свог брата, а Георгије помаже сав род свој.</s>
<s>Поједини епископи СПЦ попут епископа банатског Никанора критиковани су за неадекватан третман и реконструкције остварења српског културног наслеђа из периода барока, попут иконостаса Саборне цркве у Вршцу.</s>
<s>Законска регулатива
Законом о црквама и верским заједницама Републике Србије који је донет 2006. године у члану 11, ставци Српска православна црква стоји:</s>
<s>Галерија</s>
<s>Види још</s>
<s>Хришћанство
Хришћанство у Србији
Православље
Православна црква
Историја Српске православне цркве
Историја Срба
Српски јерарси од 1920.</s><s>Списак празника Српске православне цркве
Прогон православних хришћана
Српска православна црква у Другом светском рату</s>
<s>Референце</s>
<s>Литература</s>
<s>Устав Српске православне цркве
Радован Самарџић, Српска православна црква у XVI и XVII веку, у: Историја српског народа, III-2, Београд (1993). стр. 5—102.</s><s>Прота Григорије Микић, „Преглед историје хришћанске цркве” (на Викизворнику).</s><s>Чедомир Марјановић, „Историја Српске цркве”, (Ars libri.</s><s>Радомир Поповић, „Српска црква у историји”, Библиотека Свечаник, Београд 1997.</s><s>Радомир Поповић, „Кратак преглед историје Српске православне цркве кроз историју” (на сајту Светосавље).</s>
<s>Спољашње везе</s>
<s>Православно хришћанство: Српска православна црква
Производни програм Српске православне цркве
Илустрована историја Српске православне цркве
Историја хришћанске цркве 1-2, ПДФ књиге</s>
|
1885 | https://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%A1%D0%BF%D0%B8%D1%81%D0%B0%D0%BA%20%D1%81%D1%80%D0%BF%D1%81%D0%BA%D0%B8%D1%85%20%D0%BC%D0%B0%D1%82%D0%B5%D0%BC%D0%B0%D1%82%D0%B8%D1%87%D0%B0%D1%80%D0%B0 | Списак српских математичара | <s>Најпознатији математичари српског порекла или који су стварали у Србији су (хронолошким редом према години рођења):</s>
<s>пре 1800.</s><s>Лазар Хиландарац
Руђер Бошковић (1711 — 1787)</s>
<s>1801 — 1900.</s><s>Атанасије Николић (1803 — 1882)
Емилијан Јосимовић (1823 — 1897)
Димитрије Нешић (1836 — 1904)
Љубомир Клерић (1844 — 1930)
Петар Ј.</s><s>Живковић (1847 — 1923)
Михајло Пупин (1854 — 1932)
Никола Тесла (1856 — 1943)
Милан Недељковић (1857 — 1950)
Мијалко Ћирић (1859 — 1912)
Димитрије Данић (1862 — 1932)
Петар Л.</s><s>Вукићевић (1862 — 1941)
Богдан Гавриловић (1864 — 1947)
Владимир Варићак (1865 — 1942)
Коста Стојановић (1867 — 1921)
Михаило Петровић Алас (1868 — 1943)
Николај Салтиков (1866. или 1872 — 1961)
Милева Марић (1875 — 1948)
Антон Билимовић (1879 — 1970)
Милутин Миланковић (1879 — 1958)
Младен Берић (1885 — 1935)
Сима Марковић (1888 — 1939)
Тадија Пејовић (1892 — 1982)
Радивоје Кашанин (1892 — 1989)
Војислав В. Мишковић (1892 — 1976)
Вјачеслав Жардецки (1896 — 1962)</s>
<s>1901 — 1950.</s><s>Јован Карамата (1902 — 1967)
Милош Радојчић (1903 — 1975)
Татомир Анђелић (1903 — 1993)
Драгољуб Марковић (1903 — 1965)
Станимир Фемпл (1903—1986)
Ђуро Курепа (1907 — 1993)
Константин Орлов (1907 — 1985)
Драгослав Митриновић (1908 — 1995)
Ђорђе Карапанџић (1909 — ?)
Војислав Авакумовић (1910 — 1990)
Миодраг Томић (1912 — 2001)
Војин Дајовић (1914 — 1993)
Мирко Стојаковић (1915 — 1985)
Боривоје Рашајски (1917 — 1995)
Ернест Стипанић (1917 — 1990)
Милица Илић-Дајовић (1918 — ?)
Слободан Аљанчић (1922 — 1993)
Рајко Ралевић (1922 — 1989)
Часлав Ђаја (1922 — 1987)
Бранислав Ивановић (1923 — 2008)
Богољуб Станковић (1924 — 2018)
Момчило Ушћумлић (1924 — )
Загорка Шнајдер (1926 — 2003)
Душан Адамовић (1928 — 2008)
Часлав Станојевић (1928 — )
Душан Аднађевић (1929 — )
Ковина Ракочевић (1929 — 1990)
Милорад Бертолино (1929 — 1981)
Драгомир Лопандић (1929 — 1981)
Бранислав Мирковић (1929 — 1993)
Милева Првановић (1929 — 2016)
Михаил Арсеновић (1930 — 1992)
Раде Дацић (1930 — )
Војислав Марић (1930 — )
Драган Трифуновић (1930 — )
Милосав Марјановић (1931 — )
Вене Богославов (1932 — 2015)
Бранко Вулићевић (1933 — )
Радосав Ж. Ђорђевић (1933 — 2018)
Славиша Прешић (1933 — 2008)
Зоран Ивковић (1934 — 2011)
Светозар Милић (1934 — )
Павле Миличић (1934 — )
Богољуб Маринковић (1935 — )
Бранка Алимпић (1935 — )
Зоран Попстојановић (1935 — )
Љубомир Ћирић (1935 — 2016)
Владимир Мићић (1936 — )
Јудита Цофман (1936 — 2001)
Миодраг Ивовић (1936 — )
Милан Ђурић (1937 — 1978)
Јован Малишић (1937 — )
Миољуб Никић (1937 — 2021)
Стеван Стојановић (1937 — )
Милан Дрешевић (1938 — 2022)
Јово Јарић (1938 — )
Драгош Цветковић (1941 — )
Драгољуб Аранђеловић (1942 — 2010)
Слободан Дајовић (1942 — )
Ариф Золић (1942 — 2019)
Ратко Тошић (1942 — 2022)
Љубомир Протић (1943 — 2016)
Марица Радојчић (1943 — 2018)
Ранко Рисојевић (1943 — )
Милош Чанак (1944 — 2020)
Милош Миличић (1945 — )
Мила Мршевић (1945 — )
Милан Тасковић (1945 — )
Јован Кечкић
Бошко Јовановић (1946 — )
Шћепан Ушћумлић (1946 — )
Олга Хаџић (1946 — 2019)
Мирослав Ашић (1947 — 2012)
Неда Бокан (1947 —)
Наташа Божовић (1947 — )
Ђорђе Дугошија (1947 — )
Иван Јовановић (1947 - )
Љубиша Кочинац (1947 — )
Бранислав Мијајловић (1947 - )
Александар Торгашев (1947 — 2020)
Енес Удовичић (1947 — 2003)
Љубинка Петковић
Зоран Глишић (1948 — )
Малиша Жижовић (1948 - )
Гојко Калајџић (1948 —)
Јулка Кнежевић-Миљановић (1948 — )
Илија Ковачевић (1948 — )
Жарко Мијајловић (1948 — )
Градимир Миловановић (1948 — )
Предраг Перуничић (1948 — 1993)
Миодраг Петковић (1948 — )
Стојан Раденовић (1948 — )
Зоран Шами (1948 — 2016)
Александар Ивић (1949 — 2020)
Мирољуб Јевтић (1949 — )
Александар Јовановић (1949 — 2020)
Миодраг Матељевић (1949 — )
Милутин Обрадовић (1949 — )
Данијел Романо (1949 — )
Душан Тошић (1949 — )
Драган Благојевић (1950 — )
Слободан Вујошевић (1950 — )
Лав Ивановић (1950 — )
Милојица Јаћимовић (1950 — )
Зоран Каделбург (1950 — )
Александар Крапеж (1950 — )
Милош Лабан (1950 — )
Небојша Лажетић (1950 — )
Татјана Острогорски (1950 — )
Стеван Пилиповић (1950 —)
Десанка Радуновић (1950 — )
Славко Симић (1950 — )
Љубомир Чукић (1950 — 2023)</s>
<s>1951 — 2000.</s><s>Владимир Јанковић (1951 — )
Нинослав Ћирић (1951 — 2022)
Саво Ћебић (1952 — )
Милан Божић (1952 — )
Бошко Дамјановић (1952 — )
Зоран Лучић (1952 — )
Јаблан Славик (1952 — )
Мирослав Павловић (1952 — 2021)
Владимир Ракочевић (1953 — )
Мирко Дејић (1953 — )
Бранислав Ђурђевац (1953 — )
Коста Дошен
Милан Меркле
Ненад Цакић
Владимир Стојановић
Војислав Андрић (1953 — )
Драган Ацкета
Срђан Огњановић
Арпад Такачи (1951—2019)
Мирослава Петровић-Торгашев (1954 — )
Синиша Врећица (1954 — )
Раде Живаљевић (1954 — )
Мирко Јанц (1954 — )
Драгослав Љубић (1954 — )
Бранислав Боричић (1955 — )
Весна Јевремовић (1955 — )
Сава Крстић (1955 — )
Александар Липковски (1955 — )
Павле Младеновић (1955 — )
Стево Тодорчевић (1955 — )
Миодраг Живковић (1956 — )
Дражен Пантић (1956 — )
Милан Дражић (1957 — )
Мирјана Ђорић (1957 — )
Иван Стојменовић (1957 — 2014)
Милутин Достанић (1958 — 2014)
Виктор Обуљен (1958 — )
Новица Блажић (1959 — 2005)
Александар Вучић (1959 — )
Данко Јоцић (1960 — )
Јовиша Жунић (1961 — )
Милош Арсеновић (1962 — )
Драгана Тодорић (1963 — )
Зоран Ракић (1964 — )
Дарко Милинковић (1965 — )
Зоран Петровић (1965 — )
Владимир Тасић (1965 — )
Радош Бакић (1966 — )
Стево Стевић (1966 — )
Владимир Драговић (1967 — )
Драган Ђурчић (1967 — )
Предраг Јаничић (1968 — )
Синиша Јешић (1968 — )
Владимир Грујић (1969 — )
Милена Радновић (1970 — )
Раде Тодоровић (1970 — )
Срђан Вукмировић (1971 — )
Предраг Пуношевац (1971 — )
Давид Каљај (1971 — )
Драгољуб Кечкић (1972 — )
Владимир Марковић (1973 — )
Наташа Тодоровић (1974 — )
Марија Станић (1975 — )
Горан Ђанковић (1979 — )</s>
<s>Људи по занимању
Спискови Срба</s>
|
1886 | https://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%91%D0%B5%D1%80%D1%82%D1%80%D0%B0%D0%BD%D0%B4%20%D0%A0%D0%B0%D1%81%D0%B5%D0%BB | Бертранд Расел | <s>Бертранд Расел (; Трелек, 18. мај 1872 — Пенхриндејдрајт, 2. фебруар 1970), био је британски филозоф и математичар, као и добитник Нобелове награде за књижевност 1950. године.</s><s>Као академик бавио се филозофијом, математиком и логиком.</s><s>Његов је рад имао значајан утјецај на математику, логику, теорију скупова, лингвистику, вештачку интелигенцију, когнитивну науку, информатику и разна подручја аналитичке филозофије, посебно филозофију математике, филозофију језика, епистемологију и метафизику.</s><s>Он је био јавни интелектуалац, историчар, друштвени критичар, политички активиста и нобеловац.</s><s>Он је рођен је у Монмаутширу у једној од најистакнутијих аристократских породица у Уједињеном Краљевству.</s>
<s>Расел је био један од најистакнутијих логичара раног 20. века, и један од утемељитеља аналитичке филозофије, заједно са својим претходником Готлобом Фрегеом, пријатељем и колегом Џ.</s><s>Е. Муром и његовим учеником и штићеником Лудвигом Витгенштајном.</s><s>Расел је с Муром предводио британску „побуну против идеализма”.</s><s>Заједно са својим бившим учитељем АН Вајтхедом, Расел је написао -{Principia Mathematica}-, прекретницу у развоју класичне логике и значајан покушај да се целокупна математика сведе на логику (види логицизам).</s><s>Раселов чланак „О означавању” сматран је „парадигмом филозофије”.</s>
<s>Расел као филозоф и логичар
У математици је познат по Раселовом парадоксу који је указао на пропусте у наивном (неаксиоматском) заснивању Канторове теорије скупова.</s>
<s>Приватни живот
Бертранд Артур Вилијам Расел, 3. гроф Расел () рођен је 18. маја 1872. године у племићкој породици.</s><s>Веома рано је остао без родитеља, мајка му је умрла када је имао 2 године, а отац када је имао 4. Остали су он и његов старији брат Френк (будући други Ерл Расел).</s><s>О њима се бринуо њихов деда Ерл Расел (лорд Џон Расел) који је био председник британске владе 40-их година 19. века, и баба, дедина жена из другог брака.</s><s>Кум му је био филозоф Џон Стјуарт Мил. Расел није испунио њихова очекивања што се тиче женидбе и децембра 1894. се оженио Американком Алис Смит ().</s><s>Алис је била протестанткиња и то пуританских схватања.</s><s>Њихов брак је завршен разводом 1911. године.</s><s>Расел није био увек веран брачном животу, познате су биле две љубавне афере са чувеним дамама од којих је једна била глумица.</s>
<s>Бертранд Расел је студирао филозофију и логику на Универзитету Кембриџ од 1890. године.</s><s>Постао је члан Тринити колеџа 1908. године.</s><s>1920. је путовао у Русију и после тога предавао у Пекингу филозофију једну годину дана.</s><s>1921. када је изгубио професорски посао оженио се Дором Расел (рођеном Блек) и са њом је имао сина Џона (John Conrad Russell, касније га наследио као четврти Ерл Расел) и ћерку Кетрин (Katharine Russell удата Tait).</s><s>Расел се у ово време испомагао тако што је писао популарне књиге из области физике, етике и образовања за лаике.</s><s>Са супругом Дором он је основао експерименталну школу "Beacon Hill" (у преводу „Светионик на брегу“) 1927. године.</s>
<s>После смрти старијег брата, Расел 1931. године постаје трећи Ерл Расел.</s><s>Међутим он се веома ретко позивао на ову титулу.</s><s>Супруга Дора га је изневерила у прељуби са једним америчким новинаром и Расел се 1936. оженио по трећи пут.</s><s>Нова супруга му се звала Патриша, била је оксфордски студент и гувернанта Раселове деце 1930. године.</s><s>Са њом је имао једног сина по имену Конрад.</s><s>У пролеће 1939. преселио се у Санта Барбару и предавао на универзитету Калифорнија у Лос Анђелесу.</s><s>Био је постављен за професора на Градском колеџу у Њујорку одмах после тога, али после јавног негодовања постављење је повучено; његово радикално мишљење учинило га је морално неподобним за предавача на овом колеџу.</s><s>У Британију се вратио 1944. и поново је предавао на Тринити колеџу.</s>
<s>Године 1952, у својој осамдесетој години, Расел се поново развео и оженио четврти пут супругом Едит, са којом се познавао још од 1925. године.</s>
<s>Бертранд Расел је написао три тома своје аутобиографије крајем 1960-их година и преминуо је 2. фебруара 1970. у Велсу у својој 98. години.</s><s>Његов пепео је расејан у планинама Велса.</s>
<s>Треба поменути и да је Расел познат као оснивач и вођа „Преког суда“ у коме су били осуђивани сви злочини САД у Вијетнамском рату током 50-их и 60-их година двадесетог века.</s>
<s>Титулу грофа од Бертранда Расела наследио је најпре његов син Џон Расел (као 4. Ерл Расел), а потом млађи син Конрад Расел (као 5. Ерл Расел).</s><s>Конрад Расел је изабран за наследног племића у британском Дому лордова, он је угледни британски научник.</s>
<s>Види још
Раселов чајник
Раселов парадокс
Парадокс берберина</s>
<s>Напомене</s>
<s>Референце</s>
<s>Литература</s>
<s>1900, Sur la logique des relations avec des applications à la théorie des séries, Rivista di matematica 7: 115–148.
1901, On the Notion of Order, Mind (n.s.) 10: 35–51.
1902, (with Alfred North Whitehead), On Cardinal Numbers, American Journal of Mathematics 24: 367–384.
1948, BBC Reith Lectures: Authority and the Individual A series of six radio lectures broadcast on the BBC Home Service in December 1948.</s><s>John Newsome Crossley.</s><s>A Note on Cantor's Theorem and Russell's Paradox, Australian Journal of Philosophy 51, 1973, 70–71.</s><s>Ivor Grattan-Guinness.</s><s>The Search for Mathematical Roots 1870–1940.</s><s>Princeton: Princeton University Press, 2000.</s><s>Alan Ryan.</s><s>Bertrand Russell: A Political Life, New York: Oxford University Press, 1981.</s><s>Alfred Julius Ayer.</s><s>Russell, London: Fontana, 1972. .</s><s>A lucid summary exposition of Russell's thought.</s><s>Elizabeth Ramsden Eames.</s><s>Bertrand Russell's Theory of Knowledge, London: George Allen and Unwin, 1969. .</s><s>A clear description of Russell's philosophical development.</s><s>Celia Green.</s><s>The Lost Cause: Causation and the Mind-Body Problem, Oxford: Oxford Forum, 2003.</s><s>Contains a sympathetic analysis of Russell's views on causality.</s><s>A. C. Grayling.</s><s>Russell: A Very Short Introduction, Oxford University Press, 2002.</s><s>Nicholas Griffin.</s><s>Russell's Idealist Apprenticeship, Oxford: Oxford University Press, 1991.</s><s>A. D. Irvine (ed.).</s><s>Bertrand Russell: Critical Assessments, 4 volumes, London: Routledge, 1999.</s><s>Consists of essays on Russell's work by many distinguished philosophers.</s><s>Michael K. Potter.</s><s>Bertrand Russell's Ethics, Bristol: Thoemmes Continuum, 2006.</s><s>A clear and accessible explanation of Russell's moral philosophy.</s><s>P. A. Schilpp (ed.).</s><s>The Philosophy of Bertrand Russell, Evanston and Chicago: Northwestern University, 1944.</s><s>John Slater.</s><s>Bertrand Russell, Bristol: Thoemmes Press, 1994.</s><s>A. J. Ayer. , New York: Viking Press, 1972, reprint ed.</s><s>Andrew Brink.</s><s>Bertrand Russell: A Psychobiography of a Moralist, Atlantic Highlands, NJ: Humanities Press International, Inc.</s><s>Ronald W. Clark.</s><s>The Life of Bertrand Russell, London: Jonathan Cape.</s><s>Ronald W. Clark.</s><s>Bertrand Russell and His World, London: Thames & Hudson.</s><s>Rupert Crawshay-Williams.</s><s>Russell Remembered, London: Oxford University Press, 1970.</s><s>Written by a close friend of Russell's
John Lewis.</s><s>Bertrand Russell: Philosopher and Humanist, London: Lawerence & Wishart, 1968
Ray Monk.</s><s>Bertrand Russell: Mathematics: Dreams and Nightmares, London: Phoenix.</s><s>Caroline Moorehead.</s><s>Bertrand Russell: A Life, New York: Viking.</s><s>George Santayana.</s><s>"Bertrand Russell", in Selected Writings of George Santayana, Norman Henfrey (ed.), Cambridge: Cambridge University Press, I, 1968, pp.</s><s>326–329
Peter Stone et al. Bertrand Russell's Life and Legacy.</s><s>Wilmington: Vernon Press, 2017.</s><s>Katharine Tait.</s><s>My Father Bertrand Russell, New York: Thoemmes Press, 1975
Alan Wood.</s><s>Bertrand Russell: The Passionate Sceptic, London: George Allen & Unwin, 1957.</s>
<s>Спољашње везе</s>
<s>Бертранд Расел као хуманиста
Дела доступна на Интернету
"Contents Recommended"
"A Free Man's Worship" (1903)
Am I an Atheist or an Agnostic?</s><s>Icarus: The Future of Science
Has Religion Made Useful Contributions to Civilization?</s><s>Ideas that Have Harmed Mankind
In Praise of Idleness (1932)
Nobel Lecture (1950)
Political Ideals
The Problems of China
The Problems of Philosophy
Proposed Roads to Freedom (1918)
16 Questions on the Assassination (of President Kennedy)
The Analysis Of Mind
What is an Agnostic?</s><s>Why I am not a Christian
"The Elements of Ethics" (1910)
The Principles of Mathematics (1903)</s>
<s>Остало
Pembroke Lodge - childhood home and museum
The Bertrand Russell Society
The Bertrand Russell Society Quarterly
The Bertrand Russell Peace Foundation
Biography and quotes of Bertrand Russell
Russell Photo Gallery
Stanford Encyclopedia of Philosophy entry
The Bertrand Russell Archives
Resource list
The First Reith Lecture given by Russell (Real Audio)</s>
<s>Рођени 1872.</s><s>Умрли 1970.</s><s>Енглески књижевници
Енглески филозофи
Енглески математичари
Енглески атеисти
Енглески логичари
Аналитички филозофи
Нобеловци за књижевност
Британски нобеловци
Онтолози
Емпиристи
Утилитаристи
Атеистички филозофи</s>
|
1909 | https://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%A4%D1%98%D0%BE%D0%B4%D0%BE%D1%80%20%D0%94%D0%BE%D1%81%D1%82%D0%BE%D1%98%D0%B5%D0%B2%D1%81%D0%BA%D0%B8 | Фјодор Достојевски | <s>Фјодор Михајлович Достојевски (; 11. новембар 1821 – 9. фебруар 1881) био је руски романописац, писац кратких прича, есејиста и новинар.</s><s>Књижевна дела Достојевског истражују људско стање у проблематичној политичкој, друштвеној и духовној атмосфери Русије 19. века и баве се разним филозофским и религиозним темама.</s><s>Његови најпризнатији романи су Злочин и казна (1866), Идиот (1869), Зли дуси (1872) и Браћа Карамазови (1880).</s><s>Његова новела Записи из подземља из 1864. сматра се једним од првих дела егзистенцијалистичке књижевности.</s><s>Бројни књижевни критичари га сматрају једним од највећих романописаца у читавој светској књижевности, јер се многа његова дела сматрају ремек-делима великог утицаја.</s>
<s>Рођен у Москви 1821. године, Достојевски је у раној младости упознао књижевност кроз бајке и легенде, и кроз књиге руских и страних аутора.</s><s>Мајка му је умрла 1837. када је имао 15 година, а отприлике у исто време је напустио школу и уписао се у Николајевски војнотехнички институт.</s><s>Након што је дипломирао, радио је као инжењер и накратко је уживао у раскошном начину живота, преводећи књиге да би зарадио додатни новац.</s><s>Средином 1840-их написао је свој први роман, Бедни људи, који му је омогућио улазак у књижевне кругове Санкт Петербурга.</s><s>Међутим, ухапшен је 1849. јер је припадао књижевној групи, кругу Петрашевског, који је расправљао о забрањеним књигама са критиком царске Русије.</s><s>Достојевски је осуђен на смрт, али је казна у последњем тренутку преиначена.</s><s>Провео је четири године у сибирском заробљеничком логору, након чега је уследило шест година обавезног служења војног рока у избеглиштву.</s><s>У наредним годинама, Достојевски је радио као новинар, издавајући и уређујући неколико својих часописа, а касније и Дневник писца, збирку његових списа.</s><s>Почео је да путује по западној Европи и развио зависност од коцкања, што је довело до финансијских потешкоћа.</s><s>Неко време је морао да моли за новац, али је на крају постао један од најчитанијих и најцењенијих руских писаца.</s>
<s>Опус Достојевског састоји се од тринаест романа, три новеле, седамнаест приповедака и бројних других дела.</s><s>Његови списи су били широко читани како у његовој родној Русији тако и ван ње и утицали су на подједнако велики број каснијих писаца, укључујући Русе попут Александра Солжењицина и Антона Чехова, филозофа Фридриха Ничеа и Жан-Пола Сартра, и на појаву егзистенцијализма и фројдизма.</s><s>Његове књиге су преведене на више од 170 језика и послужиле су као инспирација за многе филмове.</s>
<s>Биографија</s>
<s>Порекло
Преци Достојевског по оцу били су део племићке породице руских православних хришћана.</s><s>Породица вуче корене из Данила Иртишча, који је 1509. добио земљу у области Пинска (вековима део Великог војводства Литваније, сада у данашњој Белорусији) за своје услуге под локалним кнезом, а његово потомство је тада преузело назив „Достојевски“ по имену тамошњег села Достојево (изведено од старопољског достојник – достојанственик).</s>
<s>Непосредни преци Достојевског по мајчиној страни били су трговци; по мушкој линији по очевој страни били су свештеници.</s>
<s>Године 1809. 20-годишњи Михаил Достојевски уписао се на Московску царску медицинско-хируршку академију.</s><s>Одатле је распоређен у московску болницу, где је служио као војни лекар, а 1818. године постављен је за вишег лекара.</s><s>1819. оженио се Маријом Нечајевом.</s><s>Следеће године је преузео дужност у болници за сиромашне Марински.</s><s>Године 1828, када су његова два сина, Михаил и Фјодор, имали осам, односно седам година, унапређен је у колегијалног проценитеља, што је његов правни статус подигао на племићки и омогућио му да стекне мало имање у граду Даровоје. око 150 км (100 миља) од Москве, где је породица обично проводила лета.</s><s>Родитељи Достојевског су касније добили још шесторо деце: Варвару (1822–1892), Андреја (1825–1897), Љубов (рођена и умрла 1829), Веру (1829–1896), Николаја (1831–1883) и Александра (1835–1889).</s>
<s>Детињство и младост</s>
<s>Фјодор је био други од седморо деце Михаила и Марије Достојевски, који су били потомци белоруских имиграната.</s><s>Породица Достојевски вуче порекло од белоруских унијатских (гркокатоличких) племића који су се касније вратили у оквире православља.</s><s>Убрзо пошто је мајка умрла од туберкулозе 1837. године, он и брат Михаил су послати у Војну академију у Санкт Петербургу.</s><s>Године 1839. умро му је и отац, пензионисани војни хирург и насилни алкохоличар, који је служио као лекар у болници за сиромашне „Марински“ у Москви.</s><s>Претпоставља се да су Михаила убили његови кметови, за које је познато да су у више наврата били огорчени Михаиловим понашањем у пијаном стању.</s>
<s>Фјодору није превише добро ишло у Војној академији у Санкт Петербургу, пошто је био лош из математике коју је презирао.</s><s>Уместо тога се посветио књижевности.</s><s>Тада је високо ценио Оноре де Балзака, те је 1843. године чак превео једно од његових највећих дела, „Евгенија Гранде“, на руски језик.</s><s>Достојевски је почео да пише своја дела отприлике у то време и 1846. године се појавио његов први роман у форми епистоларне прозе, „Бедни људи“, који је добио одличне критике, а један критичар (Висарион Белински) је дао чувену карактеризацију: „Рођен је нови Гогољ!“.</s>
<s>Прогон у Сибир и књижевно стваралаштво</s>
<s>Убрзо након објављивања приповетке „Беле ноћи” у рано јутро 23. априла 1849. године, Достојевски је ухапшен и провео је осам месеци у притвору у Петропавловској тврђави.</s><s>На дан 16. новембра исте године је осуђен на смрт због делања против власти у склопу интелектуалног круга, тзв. Круга Петрашевског.</s><s>Пресуда је гласила: „Инжењерски поручник Ф.</s><s>М.</s><s>Достојевски, стар 28 година, због учешћа у злочиначким плановима и покушаја ширења брошура и прокламација штампаних у тајној штампарији — осуђује се на смрт стрељањем“.</s><s>Смртна казна је 19. новембра преиначена на закључак војног суда на осам година тешког рада.</s><s>Током овог периода повећао се број епилептичних напада за које је имао генетску предиспозицију.</s><s>Године 1854. је пуштен из затвора да би служио у Сибирском регименту.</s><s>Достојевски је провео наредних пет година као поручник у седмом батаљону, који је био стациониран у тврђави у Семипалатинску, у данашњем Казахстану.</s>
<s>Овај период се сматра за прекретницу у његовом животу.</s><s>Достојевски је напустио раније политичке ставове и вратио се традиционалним руским вредностима.</s><s>Постао је убеђени хришћанин и велики противник филозофије нихилизма.</s><s>Позната је његова чувена парабола о Христу и истини: „Када би ми неко могао доказати да је Христос ван истине, и када би истина збиља искључивала Христа, ја бих претпоставио да останем са Христом, а не са истином.</s><s>Без Христа све одједном постаје одвратно и грешно.</s><s>Покажите ми нешто боље од Христа!</s><s>Покажите ми ваше праведнике које ћете ставити место Христа.” У то време је упознао и Марију Дмитријевну Исајеву, удовицу пријатеља из Сибира, којом се потом оженио.</s><s>Године 1860. се вратио у Санкт Петербург, где започиње неколико неуспешних књижевних часописа са својим братом Михаилом.</s><s>Достојевски бива изузетно потресен смрћу супруге 1864. године, а одмах затим и смрћу свога брата.</s><s>Био је у лошој финансијској ситуацији, а морао је да издржава и удовицу и децу свога брата.</s><s>У то време је потонуо у депресију, коцкајући се, често губећи и задужујући се.</s><s>Убрзо је коцкање прерасло у порок.</s><s>Тако је и једно од његових најпознатијих дела, „Злочин и казна“ написано у рекордно кратком року и брзо објављено да би успео да исплати коцкарске дугове, а пошто их је отплатио поново је остао готово без новца.</s><s>Роман му је донео славу, али га није спасао беде.</s><s>Издавач Стеловски га уцењује, нуди три хиљаде рубаља за право да издаје његова дела, али уз обавезу да напише још један роман.</s><s>Немајући избора, Достојевски је пристао.</s><s>У исто време је написао и књигу „Коцкар“ да би задовољио уговор са својим издавачем.</s>
<s>Достојевски је у ово време путовао по западној Европи.</s><s>Тамо је прво покушао да обнови љубавну везу са Аполинаријом Сусловом, младом студенткињом, али је она одбила да се уда за њега.</s><s>Још једном му је сломљено срце, али је ускоро упознао Ану Григорјевну, двадесетогодишњу девојку која је радила као стенографкиња, којом се оженио 1867. године.</s><s>У том периоду је написао своја највећа дела.</s><s>Од 1873. до 1881. године издаје, овај пут успешан, месечни књижевни часопис са кратким причама, карикатурама и чланцима о актуелним дешавањима — Пишчев дневник.</s><s>Пишчев дневник се издавао у новинама кнеза Мешчерског „Гражданин“, где је Достојевски био уредник.</s><s>Часопис је доживео огроман успех.</s>
<s>За време српско-турског рата 1876—1877. више пута је писао о Србији и Црној Гори, Черњајеву и добровољцима.</s><s>Тих година почиње рад на роману Браћа Карамазови.</s>
<s>Достојевски је 1877. године одржао почасни говор на сахрани песника Некрасова, који је тада побудио многе контроверзе, а године 1880. одржао је познати Пушкинов говор на отварању споменика Пушкину у Москви.</s>
<s>Пред крај живота је живео у граду Стараја Руса у Новгородској области, недалеко од Санкт Петербурга.</s>
<s>Велико креативно раздобље</s>
<s>Године 1864.</s><s>Достојевски обелодањује бриљантне „Записе из подземља“ - један од најинтензивнијих исповедних кратких романа, претечу сличних дела Камија, Крлеже, Селина или Андрејева.</s><s>У њему је писац применио низ поступака у којима је иновирао прозу и поставио образац својих будућих великих романа: идеолошки обрачун с утопијским и уопштено "хуманистичким" стереотипима, низ есејистичких поглавља која су есенцијално драматизирани сократовски дијалози вођени у атмосфери набијеној страстима и скандалима; журналистички стил којему је једина сврха функционалност у приопћавању ауторове визије, а не естетски доживљај; психолошку типологију која обухваћа најчешће кротке и понизне хршћане (Соња Мармеладова, Аљоша Карамазов, кнез Мишкин), нихилистичке цинике (Свидригајлов, Николај Ставрогин), радикалне интелектуалце у борби против свих општеприхваћених вредности или "религиозне атеисте" (Родион Раскољников, Иван Карамазов, Кирилов), децу из „случајних породица“ и људе којима је повређено достојанство (јунак романа „Младић“, „Записи из подземља“).</s><s>Достојевски је развио технику струје свести давно пре но што је постала популарна у англоамеричком роману 20. веку (пример је даља приповетка „Кротка“), сажео је радњу у свега неколико дана („Идиот“) или сати, дајући временски пресек у свести наратора („Кротка“), те створио истински „полифони роман“ (како га је назвао истакнути руски теоретик Михаил Бахтин) у којему многогласје идеолошке и верскофилозофске борбе која раздире протагонисте налази израз како у интериоризираним свестима, тако у драмски набијеним дијалозима.</s>
<s>Већина је романа Достојевскога смештена у тмурно озрачје велеградскога подземља, са средиштем око узбудљивих догађаја баштињених из тривијалнога романа и црних хроника (убиство, очеубиство, злочин, крађа, скандали разне врсте) и врти се око за човечанство „проклетих питања“: нарави зла, људске патње, смртности и бесмртности, постојања и непостојања Бога, слободе и одговорности, судбине Русије и Запада.</s><s>Како су приметили неки критици - Достојевски је битно спиритуални аутор, те је његова карактеризација човека као „срца у којем се боре Бог и Сотона, а залог је људски живот“ можда и примерен опис његовог властитог стваралаштва.</s><s>У типологији јунака коју је навео Нортроп Фрај у књизи „Анатомија критике“, књижевни се ликови крећу од надземаљских богова и полубогова (најчешће митске и религијске приче) до обичних људи (реалистички роман) и, у читатељевом дискурзу, инфериорних појединаца који су испод нивоа вредности просечних људи.</s><s>Паскаловским речником, човек је биће ниже од анђела.</s><s>Међутим, ликови Достојевског су често и ниже од обичних људи, каткад управо анимални, али у тренуцима екстазе досежу и прелазе ниво анђела, па је та двострука оптика једна од тајни узбудљивости дела Достојевскога: истодобно ниже од животиње и више од анђела, његови архетипски раскољени јунаци зраче духовном виталношћу која је темељ метафизичке и спиритуалне нарави.</s>
<s>Стваралаштво и утицај</s>
<s>Најпознатија дела су му „Злочин и казна“„“ и „Браћа Карамазови“.</s><s>У „Злочину и казни“ главни лик, сиромашни студент, искушава себе понет идејама о „великим људима“ и социјалној правди.</s><s>Живећи у највећој беди изграђује поглед на свет који се заснива на идеји да је друштво суштински неправедно, јер омогућава бескорисним и исквареним људима да уживају у богатству, док истински вредни људи пропадају у сиромаштву без могућности да развију и остваре своје способности.</s><s>Правосуђе осуђује ситне злочине, а историја слави људе попут Наполеона који су одговорни за смрт хиљада људи.</s><s>Одлучује да искуша себе и да почини злочин који ће му омогућити новац за школовање и човека достојни живот.</s><s>Међутим, под теретом савести на крају се предаје полицији.</s><s>„Браћа Карамазови“ је последња књига Достојевског.</s><s>То је роман сложене структуре у чијем је средишту судбина породице Карамазових.</s><s>Осим тога познати су и његови романи „Коцкар“ и „Идиот“.</s>
<s>Стваралаштво и име Достојевског је временом постало синоним за дубоку психолошку анализу.</s><s>Дуго су психолошка анализа и контрадикторност његових ликова чиниле да чак и систематске психолошке теорије значајних психолога изгледају површно.</s><s>Многи теоретичари психологије, укључујући и самог Зигмунда Фројда, сматрали су Достојевског зачетником психолошке теорије и анализе.</s><s>Осећај за зло и љубав према слободи учинили су његово дело врло релевантним за 20. век, век два светска рата, масовних убистава и тоталитарних режима.</s><s>Његове идеје и иновације у форми књижевног дела, дубоко су утицале на многе филозофе и писце, Фридриха Ничеа, Албера Камија, Жана Пола Сартра, Михаила Булгакова.</s><s>Немачки писац Томас Ман назива Достојевског највећим психологом светске књижевности.</s><s>Дела склопљена од комбинације обичних и свакодневних тема са универзалним питањима, као што су вера, патња и значење живота, и данас буде живо интересовање читалаца широм света.</s><s>Поред константног интересовања читалачке публике широм света Достојевски привлачи пажњу и изучавалаца књижевности, књижевних критичара, историчара књижевности и теоретичара књижевности, као и стручњака из других области (психологије, хришћанске теологије, филозофије, антропологије и др).</s><s>Достојевски се сматра руским књижевником о коме је највише писано, а само библиографија радова о њему на руском језику до половине 20. века објављена је у више томова.</s><s>Његова дела остварила су значајног утицаја и у српској култури.</s><s>Неки од најзначајнијих српских интелектуалаца писали су о Достојевском или били под утицајем његовог књижевног стваралаштва: Јустин Поповић написао је студију о филозофским схватањима Достојевског са позиција православне теолошке мисли, Исидора Секулић му је посветила више есеја, сматра се да је остварио утицај на литерарно стваралаштво Милована Ђиласа, а Никола Милошевић му је посветио више филозофских и књижевнотеоријских студија (Достојевски као мислилац, Негативни јунак итд).</s><s>Посебно је велики утицај Достојевски имао на руску религиозну филозофију.</s>
<s>Смрт</s>
<s>Преминуо је 9. фебруара по новом, односно 28. јануара по старом, календару, 1881. године у Санкт Петербургу од последица крварења узрокованог епилептичним нападом.</s><s>После два дана, његово тело је испратила на гробље безбројна гомила народа, монаштва и свештенства.</s><s>Сахрањен је на гробљу „Тихвин“ при манастиру Александар Невски, у Санкт Петербургу, у Русији.</s><s>Процењује се да је 40.000 људи присуствовало његовој сахрани, махом омладина и студенти, а сам се погреб претворио у демонстрације против царизма - упркос пишчевом недвосмисленом ставу према целом том питању.</s><s>Таква почаст одавана је једино телима преминулих руских царева.</s><s>На његовом надгробном споменику пише: „Заиста, заиста вам кажем, ако зрно пшенично, паднувши на земљу, не умре, онда једно остане; ако ли умре, много рода роди.“ (Јеванђеље по Јовану XII,24), што је и епиграф његовог последњег романа, „Браћа Карамазови“.</s>
<s>Дела</s>
<s>Романи
Бедни људи, 1846 — роман у писмима.</s><s>Двојник, 1846 — психолошка студија на тему раздвојене личности.</s><s>Неточка Незванова, 1849 — недовршено дело, прекинуто хапшењем и одласком у Сибир.</s><s>Село Степанчиково, 1859 — написано у Сибиру, комични роман с темом о провинцијској властели.</s><s>Понижени и увређени, 1861 — роман-фељтон, апологија љубави.</s><s>Записи из мртвог дома, 1861 — роман о заточеништву, један од најбогатијих карактеролошких списа у историји, било да је реч о чисто психолошким, антрополошким или конкретно књижевним остварењима.</s><s>Записи из подземља, 1864 — интимна филозофска исповест човека из „подземља”.</s><s>Злочин и казна, 1866 — прелазни облик према модерном роману, виртуозни роман на тему савести.</s><s>Коцкар, 1866 — такође врста аутобиографског списа, роман о искушењима коцкарске страсти.</s><s>Идиот, 1868 — апологија доброте, православља и лепоте.</s><s>Зли дуси, 1871—1872 — „антинихилистички роман“.</s><s>Младић, 1875 — филозофско разматрање мотива и циља, невероватно понирање у дубину младе људске душе.</s><s>Браћа Карамазови, 1879—1880 — круна пишчевог стваралаштва.</s>
<s>Новеле и кратке приче
Господин Прохарчин, 1846
Роман у девет писама, 1847 — кратка прича објављена у јануарском броју часописа „Савременик”
Газдарица, 1847
Туђа жена и муж под креветом, 1848
Слабо срце, 1848
Ползунков, 1848
Поштени лопов, 1848
Божићно дрвце и свадба, 1848 — објављена у Домовинским записима
Мали јунак, 1849
Ујкин сан, 1859
Непријатан случај, 1862
Зимске белешке о летњим утисцима, 1863 — историјско-филозофски „експеримент“ о буржоаском друштву.</s><s>Крокодил, 1865
Вечни муж, 1870
Бобац, 1873
Кротка, 1876 — објављена унутар пишчевог дневника, „једна од најпотреснијих новела очаја“ у светској књижевности
Сељак Мареј, 1876 — објављен у Пишчевом Дневнику
Сан смешног човека, 1877</s>
<s>Референце</s>
<s>Литература</s>
<s>Достојевски, Фјодор Михајлович, Комплет 12 књига, Ленто, Београд, 2009.
(на енглеском)
(на енглеском)
(на енглеском)
(на енглеском)
(на енглеском)
(на енглеском)
(на енглеском)
-{Nikolai Berdyaev (1948).</s><s>The Russian Idea, The Macmillan Company.}-
-{Otto Julius Bierbaum (1910–11).</s><s>"Dostoyevsky and Nietzsche," The Hibbert Journal, Vol.</s><s>IX.}-
-{Lavrin, Janko (1918).</s><s>"Dostoyevsky and Certain of his Problems," Part II, Part III, Part IV, Part V, Part VI, Part VII, Part VIII, Part IX, Part X, The New Age, Vol.</s><s>XXII, Nos.</s><s>12–21.}-
-{Lavrin, Janko (1918).</s><s>"The Dostoyevsky Problem," The New Age, Vol.</s><s>XXII, No.</s><s>24. pp.</s><s>465–466.}-
-{Maeztu, Ramiro de (1918).</s><s>"Dostoyevsky the Manichean," The New Age, Vol.</s><s>XXII, No.</s><s>23, (1918). pp.</s><s>449–451.}-
-{Simmons, Ernest J. (1940).</s><s>Dostoevsky: The Making Of A Novelist, Vintage Books.}-
-{Westbrook, Perry D. (1961).</s><s>The Greatness of Man: An Essay on Dostoyevsky and Whitman.</s><s>New York: Thomas Yoseloff.}-</s>
<s>Спољашње везе</s>
<s>С обзиром на датум смрти (прије више од 120 година), дела великог мајстора су доступна онлајн на руском и енглеском:
Dostojevski:sabrana djela na ruskom i engleskom jeziku
Сајт обожавалаца Достојевског, на енглеском
Dostojevski eBook na Google book: Stogodišnja baka
Dostojevski eBook na Google book: Bobac
Dostojevski eBook na Google book: Krotka
Dostojevski eBook na Google book: San smešnog čoveka
Dostojevski eBook na Google book: Seljak Marej
Dostojevski eBook na Google book: Roman u devet pisama
Dostojevski eBook na Google book: Mališan kod Hrista na Božićnoj jelki
Кротка, Фјодор Достојевски
-{Online archive of Dostoevsky's novels in their original Russian}-
-{Complete journalistic works}-
-{Dostoyevsky studies}-
-{Dostoyevsky's family tree}-
ДОСТОЈЕВСКОМ СРБИ У СРЦУ: Први пут на српском биографија великог писца из пера његове ћерке („Вечерње новости”, 6. децембар 2020)
Предавање "Антропологија Достојевског" (Народна библиотека Вук Караџић Крагујевац, 2022)
ДОСТОЈЕВСКИ И СРПСКА КЊИЖЕВНОСТ (Народна библиотека Вук Караџић Крагујевац, 2022)</s>
<s>Рођени 1821.</s><s>Умрли 1881.</s><s>Д
Руски књижевници
Научници Просветитељства
Московљани
Људи са епилепсијом
Смрти од епилепсије</s>
|
1910 | https://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%9B%D0%B0%D0%B2%20%D0%A2%D0%BE%D0%BB%D1%81%D1%82%D0%BE%D1%98 | Лав Толстој | <s>Лав Николајевич Толстој (; Јасна Пољана, 9. септембар 1828 — Астапово, 20. новембар 1910) био је гроф, руски писац сврстан у највеће руске реалисте тога доба.</s><s>Познат по своја два највећа дела, Ана Карењина и Рат и мир, која осликавају дубоку, психолошку и друштвену позадину Русије и њеног друштва у 19. веку.</s>
<s>Био је есејиста, познати борац за права радника, драматург, критичар и морални филозоф, а поред свега пацифиста и левичар.</s><s>Својим напредним идејама о ненасилном отпору је утицао на личности, које су се појавиле касније, међу којима су најпознатије Мартин Лутер Кинг и Ганди.</s><s>Према гласању 125 познатих свјетских аутора Толстојеве књиге уврштене су у највеће књиге свих времена.</s>
<s>Биографија</s>
<s>Толстој је рођен у Јасној Пољани, породичном имању 12 km (7.5 mi) јужно од Туле, и 200 km (120 mi) јужно од Москве.</s><s>Толстоји су добро позната фамилија старог руског племства, чији су преци познати још од племића по имену Индрис из Литванског царства у 1353; прецизније, он је запамћен по узвику „из земље Цезара, од Германа“ кад је за Русе таква генерална формула означавала све типове странаца.</s><s>Он је био четврто од петоро деце грофа Николаја Илича Толстоја, ветерана Домовинског рата из 1812, и грофице Марије Толстој (рођена кнегиња Волконскаја).</s><s>Толстојеви родитељи су умрли кад је он био веома млад, тако да су њега и његову браћу и сестре одгајили рођаци.</s><s>Године 1844, он је почео да студира право и оријенталне језике на Казанском универзитету.</s><s>Његови учитељи су га описали са „неспособан и невољан да учи“.</s><s>Толстој је напустио универзитет усред својих студија, вратио се у Јасну Пољану и затим провео највећи део свог времена у Москви и Санкт Петербургу.</s><s>Године 1851, након што је накупио тешке коцкарске дугове, он је отишао са својим старијим братом на Кавказ и приступио армији.</s><s>У то време је почео да пише.</s>
<s>Његов преображај из аутора раскалашног и привилегованог друштва у ненасилног и духовног анархисту његовог каснијег доба је узрокован његовим искуствима у војсци.</s><s>Томе су такође допринела и два путовања по Европи 1857. и 1860-61.</s><s>Други који су следили истим путем су Александар Херцен, Михаил Бакуњин и Петар Кропоткин.</s><s>Током своје посете из 1857. године, Толстој је присуствовао јавном погубљењу у Паризу, што је било трауматично искуство које је обележило остатак његовог живота.</s><s>Он написао у писму свом пријатељу Василију Боткину: „Истина је да је држава завера намењена не само експлоатацији, него пре свега да корумпира своје грађане ...</s><s>Од сада, никада нећу служити било којој влади било где.“ Толстојев концепт ненасиља или Ахимса је био ојачан након што је прочитао немачку верзију Тирукурала.</s><s>Он је касније допринео усађивању тог концепта код Махатме Ганди путем свог Писма индусу кад је млади Ганди кореспондирао с њим тражећи савет.</s>
<s>Његово европско путовање током 1860–61 обликовало је његов политички и књижевни развој.</s><s>Имао је прилику да се сретне са Виктором Игом, чије литерарне таленте је Толстој величао након читања Игове тек завршене -{Les Misérables}-.</s><s>Сличне евокације сцена битки у Иговој новели и Толстојевом Рату и миру индицирају тај утицај.</s><s>На Толстојеву политичку филозофију је исто тако утицала његова посета француском анархисти Пјеру Жозефу Прудону из марта 1861, који је у то време живео у егзилу у под лажним именом у Бриселу.</s><s>Осим прегледа Продонове предстојеће публикације, -{La Guerre et la Paix}- (Рат и мир на француском), чији наслов је Толстој позајмио за своје ремек-дело, њих двојица су дискутовали о образовању, као што је Толстој написао у својем образовним записима: „Ако спомињем овај разговор с Прудоном, то је да бих показао да је у мом личном искуству он био једини човек који је разумео значај образовања и штампе у наше време.</s>
<s>Испуњен ентузијазмом, Толстој се вратио у Јасну Пољану и основао 13 школа за децу руских сељака, који су управо били еманциповани од кметства 1861.</s><s>Толстој је описао школске принципе у свом есеју из 1862. године „Школа у Јасној Пољани“.</s><s>Толстојеви образовни експерименти су били кратког века, делом због узнемиравања од стране царске тајне полиције.</s><s>Међутим, као директна претеча А. С.</s><s>Ниловог Самерхила, школа у Јаној Пољани се може оправдано сматрати првим примером кохерентне теорије демократског образовања.</s>
<s>Лични живот
Дана 23. септембра 1862, Толстој је оженио Софију Андреевну Берс, пореклом Немицу, која је била 16 година млађа од њега и ћерка угледног дворског лекара Андреја Берса, a праунука грофа Петра Завадовског, првог министра образовања у царској Русији.</s><s>Фамилија и пријатељи су је звали Соња, што је руски деминутив имена Софија.</s><s>Они су имали 13 деце, од којих је осам преживело детињство.</s>
<s>Гроф Сергеј Лавович Толстој (10. јул 1863 – 23. децембар 1947), композитор и етномузиколог
Грофица Татјана Лавовна Толстој (4. октобар 1864 – 21. септембар 1950), супруга Михајла Сергевича Сухотина
Гроф Илија Лавович Толстој (22. мај 1866 – 11. децембар 1933), писац
Гроф Лав Лавович Толстој (1. јун 1869 – 18. октобар 1945), писац и вајар
Грофица Марија Лавовна Толстој (1871–1906), супруга Николаја Леонидовича Оболенског
Гроф Петер Лавович Толстој (1872–1873), умро у детињству
Гроф Николај Лавович Толстој (1874–1875), умро у детињству
Грофица Варвара Лавовна Толстој (1875–1875), умрла у детињству
Гроф Андреј Лавович Толстој (1877–1916), служио у Руско-јапанском рату
Гроф Михаел Лавович Толстој (1879–1944)
Гроф Алексеј Лавович Толстој (1881–1886), умро у детињству
Грофица Александра Лавовна Толстој (18. јул 1884 – 26. септембар 1979)
Гроф Иван Лавович Толстој (1888–1895), умро у детињству</s>
<s>Брак је од самог почетка био обележен сексуалном страшћу и емоционалном неосетљивошћу имајући у виду да је Толстој, непосредно уочи њиховог брака, дао Софији своје дневнике с детаљима његове екстензивне сексуалне прошлости и чињеницом да му је једна кметкиња на његовом имању родила сина.</s><s>Упркос томе, њихов рани брачни живот је био срећан и пружио је Толстоју много слободе и систем подршке да напише Рат и мир и Ану Карењину при чему је Соња радила као секретарица, едитор и финансијски менаџер.</s><s>Соња је ручно преписивала његове епичке радове с времена на време.</s><s>Толстој је настављао да уређује Рат и мир, и биле су му потребне чисте финалне верзије да се испоруче издавачу.</s>
<s>Међутим, њихов каснији заједнички живот је А. Н.</s><s>Вилсон описао као један од најнесрећнијих у књижевној историји.</s><s>Толстојев однос са супругом је погоршан, јер су његова веровања постајала све радикалнија.</s><s>Он је желео да се одрекне свог наслеђеног и зарађеног богатства, укључујући одрицање од ауторских права над ранијим радовима.</s>
<s>Толстојева породица је напустила Русију након Руске револуције из 1905. и накнадног успостављања Совјетског Савеза, и стога његови потомци и родбина данас живе у Шведској, Немачкој, Уједињеном Краљевству, Француској и Сједињеним Државама.</s><s>Међу њима је шведска певачица Викторија Толстој и шведски земљопоседник Кристофер Паус, Хереста.</s>
<s>Новеле и фикција</s>
<s>Толстој је један од великана руске књижевности; његови радови обухватају романе Рат и мир и Ана Карењина и новеле као што су Хаџи Мурат и Смрт Ивана Илича.</s><s>Његови савременици су му одали висока признања.</s><s>Фјодор Достојевски га је сматрао највећим од свих живих романописаца.</s><s>Гистав Флобер, након читања и превођења Рата и мира, изјавио је: „Какав уметник и какав психолог!“ Антон Чехов, који је често посећивао Толстоја на његовом сеоском имању, написао је: „Када литература поседује Толстоја, лако је и пријатно бити писац; чак и када знате да нисте ништа постигли и још увек не остварујете ништа, то није тако страшно како би иначе било, јер Толстој постиже за све.</s><s>Оно што он ради служи да оправда све наде и тежње уложене у књижевност.“ Британски песник и критичар из 19. века Матју Арнолд је сматрао да „Толстојев роман није уметничко дело, већ део живота“.</s>
<s>Каснији критичари и романописци настављају да величају Толстојеву уметност.</s><s>Вирџинија Вулф га је прогласила „највећим романописцем од свих“.</s><s>Џејмс Џојс је запазио: „Он никад није досадан, никад глуп, никад уморан, никад педантан, никад театралан!“ Томас Ман је писао о Толстојевој наизглед безгрешној уметности: „Ретко је уметност радила тако много попут природе.“ Такве ставове су делиле и јавне фигуре попут Пруста, Фокнера и Набокова.</s><s>Набоков је имао високо мишљење о Смрти Ивана Илича и Ани Карењиној; он је међутим преиспитивао репутацију Рата и мира, и оштро је критиковао Васкрсење и Кројцерову сонату.</s>
<s>Толстојеви најранији радови, аутобиографске новеле Детињство, Дечаштво и Младост (1852–1856), говоре о сину богатог земљопоседника и његовој спорој реализацији о постојању јаза између себе и његових сељака.</s><s>Иако их је касније одбацио као сентименталне, они откривају знатан део Толстојевог живота.</s><s>Они задржавају свој значај као примери универзалне приче о одрастању.</s>
<s>Толстој је служио као потпоручник у артиљеријском пуку током Кримског рата, што је описано у његовим Севастопољским причама.</s><s>Његова искуства у бици помогла су у формирању његовог каснијег пацифизма и дала су му материјал за реалистичан опис страхота рата у његовом каснијем раду.</s>
<s>Његова фикција конзистентно покушава да реалистично прикаже руско друштво у којем је живео.</s><s>Роман Козаци (1863) описује козачки живот и људе кроз причу о руском аристократи који је заљубљен у козачку девојку.</s><s>Ана Карењина (1877) садржи паралелне приче о прељубној жени заробљеној конвенцијама и лажношћу друштва и филозофског земљопоседника (сличног Толстоју), који ради уз сељаке у пољима и покушава да реформише њихове животе.</s><s>Толстој не само да је користио сопствена животна искуства већ и створио ликове по сопственом имиџу, као што су Пјер Безуков и принц Андреј у Рату и миру, Левин у Ани Карењиној и у извесној мери принц Нехлудов у Васкрсењу.</s>
<s>Рат и мир се генерално сматра једним од највећих романа икад написаних, изузетан по својој драматичној ширини и јединству.</s><s>Његова огромна слика садржи 580 ликова, многи су историјски уз низ других фиктивних.</s><s>Прича се креће од породичног живота до главног штаба Наполеона, од двора Александара -{I}- Павловича до бојних поља Аустерлица и Бородина.</s><s>Толстојева оригинална идеја за роман је била да истражи узроке устанка декабриста, чиме се бави само у задњих неколико поглавља, из чега се може закључити да ће син Андреја Болконског постати један од декабриста.</s><s>Роман истражује Толстојеву теорију историје, а посебно безначајност особа као што су Наполеон и Александар.</s><s>Донекле је изненађујуће да Толстој није сматрао да је Рат и мир роман (нити је сматрао многа друга велика дела руске прозе тог времена романима).</s><s>Такво гледиште постаје мање изненађујуће ако се има у виду да је Толстој био романописац реалистичке школе који је сматрао да је роман оквир за испитивање друштвених и политичких питања у животу деветнаестог века.</s><s>Рат и мир (који је за Толстоја заправо еп у прози) стога се није квалификовао.</s><s>Толстој је сматрао да је Ана Карењина била његов први роман.</s>
<s>Након Ане Карењине, Толстој се концентрисао на хришћанске теме, и његови каснији романи као што су Смрт Ивана Илича (1886) и Шта треба урадити? развијају радикалну анархо-пацифистичку хришћанску филозофију, што је довело до његовог изопштења из Руске православне цркве 1901. године.</s><s>Упркос свим похвалама које је добио за Ану Карењину и Рат и мир, Толстој је одбацио та два рада током свог каснијег живота као нешто што није истинска реалност.</s>
<s>У свом роману Васкрсење Толстој покушава да изложи неправду људских закона и лицемерје институционализоване цркве.</s><s>Толстој исто тако истражује и објашњава економску филозофију Џорџизма, чији је предани заговарач постао при крају свог живота.</s>
<s>Критике и прихваћеност
Енглеска књижевница Вирџинија Вулф тврди да је Толстој највећи романописац свих времена.</s><s>И сам Џејмс Џојс је записао: “Он није никад досадан, нити глуп, никад уморан, педантан или театралан.“ Томас Ман је писао о Толстојевој безазлености: “Ријетко је радио као уметник, више као природњак.“ Велику репутацију су му донели дела Рат и мир, Ана Карењина.</s>
<s>Његов књижевни рад састојао се из покушаја напада на руско друштво, које је верно сликао, а и сам му је припадао.</s><s>У делу Козак (1863) описује козачки живот и љубав једног аристократе, заљубљеног у сеоску девојку.</s><s>Дело Ана Карењина (1877) има за тему живот узорне мајке и супруге у атмосфери лицемерја високог племства, која разбија окове и против правила започиње живот са човеком кога воли.</s><s>На сасвим другој страни је лик Љевина, сеоског властелина, који је у потрази за вером у Свевишњег и филозофским мотивима за живот.</s><s>Он живи и ради са сељацима, покушавајући да спроведе реформу њиховог постојећег стања.</s>
<s>Толстој као педагог
Лав Николајевић Толстој познат је и као педагошки ентузијаста, највише познат по свом необичном раду у Јасној Пољани, којим позитивно утиче на нове педагошке концепције.</s><s>Целокупан књижевни и педагошки рад посветио је разобличавању тешког друштвеног стања у Русији и указивао да се проблеми могу решити само мирним путем кроз просветитељски и васпитни рад.</s>
<s>Богата педагошка активност Толстоја може се поделити у три периода.</s><s>Први период (1859—1862) обележава отварање школе у Јасној Пољани и покретање часописа Јасна Пољана, други период (1870—1876) односи се на његову издавачку педагошку активност, када објављује Азбуку, Нову азбуку и Руску књигу за читање, бави се и практичним проблемима васпитања.</s><s>Трећи период односи се на његов садржајан рад до краја живота, када прелази на позиције религиозног мистицизма, па и питања васпитања третира у духу религиозног мистичког схватања света.</s>
<s>Практичан рад Толстоја почиње 1859. године, када је у Јасној Пољани отворио своју прву школу, а Русија добија прву школу за децу сељака (кметова) у Толстојевој кући.</s><s>Жеља за проучавањем образовања одводи Толстоја на пут по Европи (Немачка, Енглеска, Француска), где се упознаје са организацијом школства, са историјом педагогије и најпознатијим педагозима практичарима.</s><s>Обилазећи школе од којих је одређен број био отворен за сву децу, више је упознао мане него предности школског образовања.</s><s>У учионицама је владао страх, ауторитет учитеља се заснивао на заплашивању, физичка кажњавања су била редовна, а градиво је било потпуно одвојено од живота и стварних потреба оних који уче.</s>
<s>На основу стечених запажања израдио је критику тих школа, чија је суштина да школа не брине о природи детета, да га жели пасивизирати, заплашити и тако њиме безбрижније владати.</s><s>О томе је Толстој писао у свом педагошком часопису Јасна Пољана, који је почео да издаје 1861. године.</s><s>Толстој долази до закључка да образовање мора да буде усклађено са животним искуством људи и да се развија у оквирима живота, па такав принцип примењује у раду се децом из Јасне Пољане.</s><s>У овој школи, у којој је владала слобода и жеља за знањем која није наметнута, учитељи су били студенти из Москве али и сам велики Толстој.</s><s>Разуме се да је Толстојева активност изазвала неповерење власти, па је после полицијске рације 1862. године школа у Јасној Пољани престала с радом, да би рад наставила тек 70-их година.</s>
<s>Педагошки погледи Толстоја јављају се као протест и оптужба против тадашњег бирократског образовног и васпитног система и против „принудне школе“, како назива школе на Западу.</s><s>Његово залагање усмерено је ка школи која ће мотивисати децу за већим знањем, која ће развијати љубав према животу, односно присталица је теорије слободног васпитања.</s><s>Изузетно негативан став према васпитању, коме у почетку није придавао никакав животни смисао, Толстој образлаже чињеницом како државна школа унапред одређује у чему ће поучавати своје ученике и како ће поступати са децом.</s><s>У његовој школи деца су у учионицама могла да седе како год желе, а часове су често имали у природи окружени дивним пејзажима.</s><s>Није постојао строго одређен план рада и распоред па су деца могла да оду кући када год пожеле, али су ипак често остајала дуго тражећи још знања због начина на који су им их учитељи преносили.</s><s>Личност ученика је била поштована и учитељима је увек било најважније шта деца желе да науче и шта им је потребно, а домаћих задатака није било јер су децу кметова код куће чекали тешки послови.</s><s>Родитељи су у почетку били противници школе у којој учитељи не туку децу јер су сматрали да тако ништа неће научити, али су могли децу да испишу из школе ако желе.</s><s>Међутим победило је задовољство које су деца осећала у школи у којој је увек владала слобода али никада анархија.</s><s>Часови су се састојали од великог броја експеримената и изучавања природе на лицу места.</s><s>Деца сељака су први пут учила математику, географију, цртање, певање и историју коју им је Толстој причао као бајку.</s><s>Осим тога, у овој школи су успешно спајана знања из природних наука и религије, стицала су се знања о народним умотворинама и руској традицији, а нагласак је наравно био на књижевности.</s><s>У овој школи учење никада није било обавеза јер је учитељ Толстој сматрао да ако је знање добро, жеља за њим ће настати природно као глад.</s><s>Тако је и било.</s><s>Његови ученици су увек били гладни нових сазнања и прича.</s>
<s>Бојећи се било каквог шаблона Толстој одлази у другу крајност у јаснопољанској школи.</s><s>Школу је организовао без наставног плана и распореда часова, без обавезе да ученици редовно посећују наставу и без обавезе да науче лекције.</s><s>Али је зато од учитеља захтевао да добрим приповедањем код деце побуђују интересовање за наставу.</s><s>Његова школа била је супротстављена формалистичкој старој школи.</s>
<s>Његова теорија слободног васпитања, коју је преузео од Русоа, довела га је до одвајања васпитања и образовања, са објашњењем да је васпитање принудно утицање на другог човека и да оно квари, а не поправља човека.</s><s>Непосредно пред крај свог живота напустио је овакав став и признао неодрживост теорије слободног васпитања.</s><s>Њене позитивне стране су биле свакако индивидуално поступање са децом, љубав и поштовање, упознавање и развијање личности детета.</s><s>Данас, после 150 година, Толстојев начин рада и списи о педагогији признати су као значајан допринос развоју образовања и рада са децом.</s>
<s>Смрт
Верује се да је Толстој умро од запаљења плућа у Астапову, на железничкој станици 1910. године, након што је усред зимске ноћи напустио дом.</s><s>Имао је 82 године.</s><s>Дуго је боловао, па су бригу о њему преузеле супруга и кћерке.</s><s>На место смрти одмах су дошли лекари, дајући му инјекције морфија.</s><s>Полиција је покушала да ограничи приступ посмртној церемонији, али хиљаде сељака је било у колони на његовој сахрани.</s><s>Неки су, додуше, знали само да је „неки аристократа преминуо“.</s><s>Тако се испоставило да нису довољно знали о животу и делу овог руског реалисте.</s>
<s>Дела</s>
<s>Романи и новеле
Детињство (; 1852)
Дечаштво (; 1854)
Младост (; 1856)
Породична срећа (новела, 1859)
Козаци (; 1863)
Рат и мир (; 1865–1869)
Ана Карењина (; 1875–77)
Смрт Ивана Илича (; 1887)
Кројцерова соната (; 1889)
Васкрсење (; 1899)
Хаџи - Мурат (; написано 1896–1904, издано 1912)</s>
<s>Кратке приче
Упад (1852)
Севастопољске приче (; 1855–56)
Иван глупак: Изгубљена прилика (1863)
Поликушка (1863)
Кавсаски заробљеник (; 1872)
Путник: Прича једног коња (1864, 1886)
Колико је човеку потербно земље? (; 1886)
Козак и радник (1895)
Отац Сергеј (; (1898)</s>
<s>Комади
Царство мрака (; (трагедија, 1886)
Воће просвећења (комедија, 1889)
Живи леш ( (1900)</s>
<s>Научна дела и полемике
Исповед (Исповедь; 1882)
У шта верујем (и под називом Моја вера) (; 1884)
What Is to Be Done? (1886)
Царство Божје у теби (; 1894)
Јеванђеље у писмима (1896)
Шта је уметност? (1897)
Закони љубави и насиља; 1940</s>
<s>Галерија</s>
<s>Референце</s>
<s>Литература</s>
<s>.</s><s>179 pp.</s><s>Trotsky’s 1908 tribute to Leo Tolstoy Published by the International Committee of the Fourth International (ICFI).</s><s>The Life of Tolstoy: Later years by Aylmer Maude, Dodd, Mead and Company, 1911 at Internet Archive
Why We Fail as Christians by Robert Hunter, The Macmillan Company, 1919 at Wikiquote</s>
<s>Спољашње везе</s>
<s>Јасна Пољана, музеј-имање Лава Толстоја
Биографија на сајту САНУ
Геније из Јасне Пољане („Вечерње новости“, фељтон, 3-12. април 2009)
Толстој највећи писац у последњих 200 година
Online project (readingtolstoy.ru) to create open digital version of 90 volumes of Tolstoy works
Религија у књижевности: Толстој (Агапе)
Трибина „Толстој – трагични див из Јасне Пољане”</s>
<s>Рођени 1828.</s><s>Умрли 1910.</s><s>Т
Руско племство
Научници Просветитељства
Инострани чланови САНУ
Особе оптужене за јерес
Т
Деисти
Пацифисти
Вегетаријанци
Личности Кримског рата</s>
|
1911 | https://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%90%D0%BD%D0%B0%D1%80%D1%85%D0%B8%D0%B7%D0%B0%D0%BC | Анархизам | <s>Анархизам () је идеологија и филозофија друштва заснованог на слободи коју не ограничава власт.</s><s>Анархисти се противе сваком ауторитету и сили и залажу се за апсолутну слободу појединца и самоорганзованих група.</s><s>Као организован покрет, анархизам се први пут јавља после француске револуције.</s><s>Први који је себе окарактерисао као анархисту, био је Пјер Жозеф Прудон у 19. веку.</s>
<s>Медији често представљају анархисте као опасне и насилне људе.</s><s>Ова предрасуда је производ државне пропаганде, пре свега зато што се анархизам залаже за мир и слободу.</s><s>Многе раднице и радници, научници, познати умјетници, књижевници и музичари су кроз своја дјела пропагирали анархизам.</s>
<s>Анархисти се противе сваком ауторитету и сили и залажу се за апсолутну слободу личности, мада неколико аутора специфичније дефинише да се они залажу за институције базиране на одсуству хијерархије које су слободне асоцијације.</s><s>Анархизам сматра државу непожељном, сувишном и штетном.</s><s>Главни став анархизма је да држава кроз своје репресивне органе власти (суд, полиција, војска) доноси више зла него добра и да државу треба укинути.</s><s>Као организован покрет се први пут јавља после француске револуције.</s><s>Први је овај покрет систематски образложио Прудон у 19. веку.</s>
<s>Док је антистатизам централан, анархизам подразумева супротстављање ауторитету или хијерархијској организацији у спровођењу свих људских односа, укључујући, мада не и ограничено на, систем државе.</s><s>Анархизам се обично сматра радикалном идеологијом левог крила, и већи део анархистичке економије и анархистичке правне филозофије одражава анти-ауторитарне интерпретације комунизма, колективизма, синдикализма, мутуализма, или партиципативне економије.</s>
<s>Анархизам не нуди фиксно тело доктрине са јединственом специфичном тачком гледишта, већ има флуктуације и ток сличан филозофији.</s><s>Постоји мноштво типова и традиција анархизма, све од којих нису узајамно искључиве.</s><s>Анархистичке школе мишљења се могу фундаментално разликовати, подржавајући све од екстремног индивидуализама до комплетног колективизма.</s><s>Струје анархизма се често деле у категорије социјалног и индивидуалистичког анархизма или сличне дуалне класификације.</s>
<s>Корени анархизма</s>
<s>Неке анархистичке идеје се могу пронаћи у далекој прошлости у кинеском таоизму, као и код грчких софиста, циника и стоика.</s><s>У средњем веку неке анархистичке идеје проналазимо међу богумилима на Балкану, катарима широм Европе, међу припадницима покрета слободног духа (-{Free Spirit}-), копачима (-{diggers}-) у Енглеској и многим другим јеретичким покретима.</s><s>Савремени анархизам је настао на темељима световне мисли просветитељства, посебно на темељу списа Жан Жак Русоа и његових тврдњи о томе како у моралном смислу средишњи положај има слобода.</s><s>Сам израз "анархизам" односно "анархисти" се први пут почео користити године 1642. за време енглеског грађанског рата као погрдни израз који су ројалисти користили за оне који су ширили неред.</s><s>У доба француске револуције су неки њени учесници, као Енрагéс почели користити тај израз у позитивном смислу, противећи се јакобинској централизацији власти, будући да су израз „револуционарна власт“ сматрали бесмислицом.</s>
<s>У таквој клими је Вилијам Годвин развио оно што многи сматрају првим изразом савремене анархистичке мисли.</s><s>Годвин је, према Пјотру Кропоткину „први срочио политички и економски концепт анархизма, иако није дао тај назив идејама развијеним у свом делу.“ Годвин се као филозофски анархиста супротстављао револуционарној акцији, и такође је сматрао како је минимална држава у датом тренутку нужно зло, које ће с временом постајати све више занемариво и немоћно захваљујући постепеном ширењу знања.</s><s>Годвин је заговарао екстреман индивидуализам предлажући да се елиминира сва сарадња у раду.</s><s>Годвин је сматрао да је свака дискриминација осим оне на темељу способности недопустива.</s>
<s>Први значајнији писац који себе описивао као анархиста био је Пјер Жозеф Прудон, због чега га многи називају оцем савремене анархистичке теорије.</s><s>Прудон је предложио спонтани поредак, у коме организација настаје без централне власти, односно „позитивну анархију“ где ред настаје „када свако ради што и само што жели“ те „саме пословне активности стварају друштвени поредак.“ Као и Годвин, Прудон се противио насилној револуционарној акцији.</s><s>За њега је анархија била „облик владавине или устава у којој су јавна и приватна свест, обликована кроз развој науке и права, довољне да очувају ред и гарантују све слободе.</s><s>У складу с тиме су институције као полиција, превентивне и репресивне методе, формалне власти, порези итд. редуцирани на минимум.</s><s>То је посебно случај с облицима монархије и интензивне централизације који нестају како би били замењени федералним институцијама и начину живота темељеном на комуни“ Под „комуном“ је Прудон подразумевао локалну самоуправу, односно општину.</s>
<s>Школе</s>
<s>Мутуализам</s>
<s>Мутуализам се развио у енглеском и француском радничком покрету 18. века пре него што је добио анархистички облик који се повезује с Прудоном у Француској и другим мислиоцима у САД.</s><s>Прудонове идеје је Чарлс А. Дана представио индивидуалистичким анархистима у САД као што су Бенџамин Такер и Вилијам Бачелдер Грин.</s>
<s>„Мутуалистички анархизам се бави узајамношћу, слободним удруживањем, добровољни уговорима, федерацијама те кредитним и валутним реформама.</s><s>Према Грину, у мутуалистичком систему ће сваки радник примити „правичну и исправну плату за свој рад; услуге еквивалентне цени рада се могу добијати за цену рада еквивалентну услузи, без профита или попуста.“<ref>William Batchelder Greene. {{page1|chapter=Communism versus Mutualism|title=Socialistic, Communistic, Mutualistic and Financial Fragments. (Boston: Lee & Shepard,) 1875</ref> Мутуализам се касније окарактерисан као идеолошки између индивидуалистичког и колективистичког облика анархизма.<ref> Прудон је први као свој циљ одредио „трећи облик друштва, синтезу комунизма и имовине.“</s>
<s>Индивидуалистички анархизам</s>
<s>Индивидуалистички анархизам обухвата неколико традиција које држе да "појединачна савест и испуњавање властитог интереса не сме бити спутано било каквим колективним телом и јавном влашћу." Индивидуалистички анархизам подржава постојање приватног власништва, за разлику од социјалног /социјалистичког/колективистичког правца који заговара заједничко власништво.</s><s>Индивидуалистички анархизам су подстицали појединци као што су Вилијам Годвин, Хенри Дејвид Торо, Џосаја Ворен и Мари Ротбард.</s><s>Један од најстаријих и најпознатијих заговорника индивидуалистичког анархизнма је Макс Штирнер, који је написао Појединац и његово власништво (1844), темељни текст филозофије индивидуалистичког анархизма.</s><s>Штирнерова филозофија је "егоистички" облик индивидуалистичког анархизма према којем ограничења права појединца представљају једино његова моћ да добије оно што он жели, не обазирући се на Бога, државу или морална правила.</s><s>За Штирнера су правила „јарам ума“, и он је држао како друштво не постоји, односно „да су појединци властита стварност“ - он је подржавао власништво на темељу физичке снаге уместо на темељу моралног права.</s><s>Штирнер је проповедао самоизражајност и предвидео „удружења егоиста“" где људе спаја међусобно поштовање према безобзирности.</s>
<s>Нешто мање радикални облик индивидуалистичког анархизма су заговарали Бостонски анархисти, односно група америчких индивидуалиста који су подржавали приватно власништво с којим се могло располагати на слободном тржишту.</s><s>Они су се залагали за заштиту слободе и имовине од стране приватних уговорних страна, те размену рада за плату.</s><s>Они нису имали проблема с концептом у коме „један човек упошљава другог“" или да с њиме „управља“, у својем раду, али су захтевали да „све природне могућности потребне за производњу богатства буду доступне свима под једнаким условима, те да монополи који произлазе из посебних привилегија на основу закона буду укинути“.</s><s>Они су веровали да државни монополски капитализам (дефинисан као од државе спонзорирани монопол) спречава да рад буде правично награђен.</s>
<s>Амерички индивидуалисти су се касније почели разликовати по разним питањима, укључујући права на основу интелектуалног власништва односно примата поседа над власништвом на некретнинама.</s><s>Највећи раскол се догодио крајем 19. века када Бенџамин Такнер и други индивидуалисти напуштају концепт природних права и прихватају „егоизам“ по узору на Штирнерову филозофију.</s><s>Неки од "Бостонских анархиста", попут Такера, су се изјашњавали као „социјалисти“ - иако је тај појам имао далеко шире значење него данас, односно означавао преданост решавању „проблема рада“ путем радикалне економске реформе.</s>
<s>На прелазу у 20. век пролази зенит индивидуалистичког анархизма, иако су га оживели Мари Ротбард и анархо-капиталисти у 20. веку као део ширег либертаријанског покрета.</s>
<s>Социјални анархизам</s>
<s>Социјални анархизам обухвата једну од две широке категорије анархизма, односно анархизам супротстављен индивидуалистичком анархизму.</s><s>Израз социјални анархизам се често користи како би се идентификовали комунитаријански облици анархизма који наглашавају кооперацију и међусобну помоћ.</s><s>Социјални анархизам укључује анархо-колективизам, анархо-комунизам, либертаријански социјализам, анархо-синдикализам, социјалну екологију, а понекад и мутуализам.</s>
<s>Колективистички анархизам</s>
<s>Колективистички анархизам (који се дефинише као специфична школа коју се не сме мешати са колективистичким или комунитаријанским анархизмом) је револуционарни облик анархизма који се често повезује са Михаилом Бакуњином и с Јоханом Мостом.</s><s>За разлику од мутуалиста, колективистички анархисти се супротстављају свим облицима приватног власништва над средствима за производњу, те сматрају да власништво мора бити колективизирано.</s><s>Тај процес би требало да покрене мала кохезивна елита кроз акте насиља или "проганду делом", која би требало да надахне раднике да се побуне и присилно колективизују средства за производњу.</s><s>Међутим, колективизација не би требало да се односити на расподелу прихода, односно радници би требало да буду плаћени према времену рада, уместо да им се роба дистрибуира „према потреби“ као у анархо-комунизму.</s><s>Иако су се колективистички анархисти залагали за накнаду за рад, неки су дозвољавали могућности пост-револуционарне транзиције на комунистички систем расподеле према потребама.</s><s>Колективистички анархизам се развио истовремено с марксизмом, али је одбацивао марксистичку диктатуру пролетаријата, упркос томе што је с марксизмом делио циљ стварања колективистичког друштва без државе.</s>
<s>Анархистички комунизам</s>
<s>Анархистички комунисти се залажу да се друштво организује у неколико самоуправних комуна с колективним власништвом над средствима за производњу и директном демократијом као политичким обликом организације, а што би кроз федерацију с другим комунама требало да буде најслободнији облик друштвене организација.</s><s>Неки анархистички комунисти се, с друге стране, супротстављају већинском одлучивању у директној демократији, сматрајући како оно спутава појединачне слободе, те се уместо тога залажу за консензуалну демократију.</s><s>У анархистичком комунизму појединци не би примали накнаду за непосредан рад (кроз расподелу добити или плаћање), али би уместо тога имали бесплатни приступ ресурсима и производном вишку комуне.</s><s>Према анархистичким комунистима као што су Пјотр Кропоткин и, касније, Мари Букчин, чланови таквог друштва би спонтано вршили сав потребан рад, јер би препознали предности заједничког подухвата и узајамне помоћи.</s><s>Кропоткин је веровао да је приватно власништво један од узрока угњетавања и израбљивање те позивао на његово укидање, заговарајући уместо тога увођење заједничког власништва.</s><s>Статус анархистичког комунизма у оквиру анархизма је предмет спора, јер га, на пример, већина индивидуалистичких анархиста сматра неспојивим с идеалом слободе.</s><s>Неки анархо-синдикалисти, као што је шпански синдикат ЦНТ, сматрали су управо стварање анархо-комунистичког друштва као свој циљ.</s><s>Платформизам је, пак анархистичка комунистичка тенденција у традицији Нестора Мана који се залагао за „виталну потребу за организацијом која би, након привлачења већине учесника у анархистички покрет, успоставила заједничку тактичку и политичку линију анархизма и тако служила као водич за цели покрет.“ Неки облици анархистичког комунизма су, пак, јако егоистични у својој природи, односно под утицајем радикалне индивидуалистичке филозофије, те верују како анархо-комунизам не захтева комунитаријанску природу; пример за то је анархистичка комунисткиња Ема Голдман која је била под утицајем Макса Штирнер и Кропоткина, те је њихове филозофије синтетисала у своју.</s>
<s>Анархо-синдикализам</s>
<s>Анархосиндикализам је настао као посебна школа анархизма почетком 20. века.</s><s>С већим фокусом раднички покрет него претходним облици анархизма, синдикализам види радикалне синдикате као потенцијалну снагу револуционарне друштвене промене, односно замене капитализма и државе с новим друштвом, демократски самоуправљаним од стране радника.</s><s>Анархосиндикалисти траже да се укине систем надница и приватно власништво над средствима за производњу, с обзиром да верују да је оно узрок подела на класе.</s><s>Важна начела синдикализма укључују радничку солидарност, директну акцију (као што су генерални штрајк и рекуперације радног места), односно радничко самоуправљање.</s><s>Анархосиндикализам и други облици анархизам нису међусобно искључиви: анархосиндикалисти су често прихваћали комунистичке или колективистичке анархистичке економске системе.</s><s>Његови заговорници су истицали радне организације као средство за ударање темеља нехијерархијског анархистичког друштва унутар тренутног система, односно средство за друштвену револуцију.</s>
<s>Једним од оснивача анархосиндикализма се сматра Рудолф Рокер који је корене покрета, његове циљеве и будућност објаснио у свом памфлету из 1938. године под називом -{Anarchosyndicalism}-.</s><s>Иако се анархосиндикализам данас чешће повезује с радничком борбом на почетку 20. века (поготово у Француској и Шпанији), многе синдикалистичке организације дан-данас постоје те су повезане у Међународно радничко удружење, које укључује САЦ у Шведској, УСИ у Италији и ЦНТ у Шпанији.</s>
<s>Савремене школе (од 1960-их до данас)
Анархизам се наставља стварањем мноштва еклектичких и синкретичко синкретичких филозофија и покрета; откако је дошло ренесансе анархизам у САД и другим западним земљама 1960-их година, развиле су се бројне нове струје и покрети.</s><s>Тако се анархокапитализам развио из радикалног против-етатистичког либертаријанства као препорођени облик индивидуалистичког анархизма, док је процват феминистички и зелених покрета довео и до њихових анархистичких варијанти.</s><s>Пост-лева анархија је, пак, струја у анархизму која настоји да се дистанцира од традиционалне љевице и тако избегне општа ограничења идеологије.</s><s>Пост-левичари настоје да докажу да је анархизам ослабио због своје дуге везаности уз „леве“ покрете, односно покрете везане уз једно питање, те позива на синтезу анархистичке мисли те стварање анти-ауторитарног револуционарног покрета изван левичарског миљеа.</s><s>Пост-анархизам је пак покрет у теорији према синтези класичне анархистике теорије и пост-структуралистичке мисли коју је развио Саул Њуман, а уз њега су везани мислиоци као Тод Меј, Жил Делез и Феликс Гватари.</s><s>Она црпи инспирацију из широког распона идеја, укључујући аутономизам, пост-лева анархију, ситуационизам, постколонијализам и запатизам.</s><s>Још један недавни облик анархизам који критикује формалне анархистичке покрете је инсурекционарни анархизам који заговара неформалне организације и активни отпор држави; међу његове заговорнике улазе Фавн Ферал и Алфредо М.</s><s>Бонано.</s>
<s>Анархокапитализам</s>
<s>Анархокапитализам ( или „анархизам слободног тржишта“) се „темељи на веровању у слободу располагања приватним власништвом, неприхваћању било којег облика државне власти или интервенције, те држања компетитивног слободног тржишта као главног механизма за социјалне интеракције“.</s><s>С обзиром на анти-капиталистичку природу већине анархистичких идеја, статус анархокапитализма унутар анархизма је предмет спора, поготово у случају анархокомуниста.</s><s>Анархо-капиталисти разликују капитализам слободног тржишта - темељеног на мирној добровољној размени- од „државног капитализма“, који Мари Ротбард дефинише као завереничко орташтво између великих пословних субјеката и владе која користи присиле како би сузбила слободно тржиште.</s><s>Без обзира да ли као темељ користи природно право или утилитаристичке формулације, анархо-капитализам има теорију легитимитета која подржава приватно власништво све док је оно производ рада, размене или дара.</s><s>У анархо-капиталистичком друштву, према мишљењу његових заговорника, добровољни тржишту процеси би резултирали у деловању социјалних институција као што су полиција, обрану и инфраструктура кроз такмичење конкурентних предузећа, добротворних организација и грађанских удружења која би преузела функцију државе.</s><s>У Ротбардовом анархокапитализму, закони (начело неагресије) се проводе кроз тржиште, али не и стварају од тржишта, док је према утилитаристичким идејама Давида Д. Фридмана право производ тржишта.</s>
<s>Док је појам "анархокапитализам" сковао Ротбард, а у употребу ушао 1960-их у у Америци, неки историчари, укључујући и самог Ротбарда, корене анархокапиталистичке мисли проналазе у средини 19. века, односно теоретичарима тржишта као што је Густав де Молинари.</s><s>Анархокапитализам је примао утицај из протржишних теоретичара као што су Молинари, Фредерик Бастија и Роберт Нозик, као и америчких индивидуалистичких филозофа као што су Бенџамин Такер и Лисандр Спунер.</s><s>Иако се сматра обликом индивидуалистичког анархизма, он се разликује од индивидуализма "Бостонски анархиста" 19. века у свом одбацивању радне теорије вредности (и њене нормативне импликације) у корист неокласичних или аустријских маргиналистичких погледа.</s><s>Анархокапиталистичке идеје су допринели развоју агоризма, аутархизма и криптоанархизма.</s>
<s>Анархофеминизам</s>
<s>Анархофеминизам се дефинише као синтеза радикалног феминизма и анархизма која патријархат (мушку доминације над женама) види као темељно испољавање ненамерне хијерахије којој су анархисти супротстављени.</s><s>Анархофеминизам су инспирисали списи раних феминистичких писаца с краја 19. века као што су Луси Парсонс, Ема Голдман и Волтарина де Клер.</s><s>Анархофеминисткиње се, као и друге радикалне феминисткиње, критикују и залажу се за укидање традиционалног концепта породице, образовања и родних улога.</s><s>Многе анархофеминисткиње су посебно критичне према институцији брака.</s><s>На пример, Ема Голдман је тврдила да је брак искључиво економски споразум и да „... [жена] плаћа за то са својим именом, приватношћу, самопоштовањем, а на крају и властитим животом.“ Анархофеминисткиње патријархат сматрају темељним проблемом друштва и верују да је феминистичка борба против сексизма и патријархата суштинска компонента анархистичке борбе против државе и капитализма.</s><s>Л.</s><s>Сузан Браун је изразила мишљење да је „анархизам као политичка филозофија која се супротставља свим односима темељеним на моћи, по природи феминистичка“.</s><s>Било је још неколико мушких анархофеминиста, као што је анархокомуниста Жозеф Дежак који се супротстављао Прудоновим антифеминистичким погледима.</s>
<s>Зелени анархизам</s>
<s>Зелени анархизам је школа анархизма која нагласак ставља на питања животне средине.</s><s>Анархо-примитивизам је облик зеленог анархизам који верује да цивилизација и технологија неизбјежно доводе до неједнакости, да су неспојиве с анархизмом те да морају бити укинути.</s><s>Анархо-примитивисти често критизирају традиционални анархизам због потпоре цивилизацији и технологији за које верују да су у својој природи темељени на доминацији и експлоатацији.</s><s>Уместо тога се залажу за рестаурацију или поновно стварање природног окружења.</s><s>Сви зелени анархисти нису примитивисти.</s><s>Иако неки зелени анархисти снажно критикују технологију, не одбацују је у потпуности.</s><s>Они се, зависно од тога да ли верују да технологија може бити зелена и одржавати анархистичко друштво, називају техно-позитивним и техно-негативним зеленим анархистима.</s><s>Непримитивистички зелени анархисти, као што је антрополог Брајан Морис, често инспирацију проналазе у концепту социјалне екологије Марија Букчина.</s>
<s>Квир анархизам</s>
<s>Квир анархизам је анархистичка школа мишљења која заговара анархизам и социјалну револуцију као средство квир ослобађања и укидања хомофобије, лезбофобије, трансмизогиније, бифобије, трансфобије, хетеронормативности, патријархата и родне бинарности.</s><s>Међу људима који су се залагали за ЛГБТ права и изван и унутар анархистичких и ЛГБТ покрета су Џон Хенри Мекеј, Адолф Бренд и Даниел Гуерин .</s><s>Индивидуалистички анархиста Адолф Бранд објавио је Der Eigene од 1896. до 1932. године у Берлину, први континуирани часопис посвећен проблемима хомосексуалаца.</s>
<s>Анархизам без придева</s>
<s>„Анархизам без придјева“ је, по речима историчара Џорџа Ричарда Есенвејна, појам који „се односи на један неодређен облик анархизма, односно доктрину без иједне квалифицирајуће етикете као што је комунистички, колективистички, мутуалистички или индивидуалистичка.</s><s>По другој дефиницији то је једноставно понашање које се своди на међусобну толеранцију различитих анархистичких школа“.</s><s>„Анархизам без придјева“ истиче склад међу различитим анархистичким фракцијама и покушава их ујединити око њихових заједничких анти-ауторитарних веровања.</s><s>Израз је први користио Фернандо Тарида дел Мармол као позив на помирење, након што су га узнемириле „горке расправе“ међу различитим анархистичких покретима.</s><s>Волтарина Де Клер, Ерико Малатеста и Фред Вудворт су били присташе такве идеје.</s>
<s>Анархизам као друштвени покрет
Анархизам је као друштвени покрет редовно флуктуисао у својој популарности.</s><s>Већина научника као његов класични период одређује године између 1860. и 1939.</s><s>Анархизам се најчешће повезује с радничким покретом у 19. веку као и Шпанским грађанским ратом.</s>
<s>Прва Интернационала
Након пропасти револуција 1848. године различите револуционарне струје - укључујући француске следбенике Прудона, Бланкисте, Филаделфе, енглеске синдикалце и социјалисте - су се удружиле у Међународно радничко удружење (касније познато као „Прва интернационала“).</s><s>Захваљујући везама с активним радничким покретима, Интернационала је постала значајном организацијом.</s><s>Карл Маркс је постао водећа личност Интернационале и члан њеног Општег савета.</s><s>Прудонови следбеници, мутуалисти, опирали су се Марксовом државном социјализму, заговарајући политичку апстиненцију и мала имања.</s><s>Године 1868. након неуспешног суделовања Лиге за мир и слободу, Михаил Бакуњин и његови сљедбеници су се прикључили Првој интернационали.</s><s>Повезали су се анти-ауторитарним социјалистичким секцијама Интернационале које су заговарале збацивање државе и колективизацију власништва.</s><s>Из почетка су колективисти сарађивали с марксистима како би Прву интернационалу повукли у смеру револуционарног социјализма.</s><s>Након тога је Интернационала постала подељена на два крила, на чијим су челима били Маркс и Бакуњин.</s><s>Бакуњин је Марксове идеје сматрао ауторитарним и предвидео да ће марксистичка странка, када дође на власт, од својих вођа направити исту онакву владајућу класу против које се борила.</s><s>Године 1872. је сукоб доживео климакс са расколом две групе на Хашком конгресу, где су Бакуњин и Џејмс Гијом избачени из Интернационале.</s><s>Као одговор на то, анти-ауторитарна секција је створиле властиту Интернационалу на Конгресу у Ст.</s><s>Имјеру, усвојивши револуционарни анархистички програм.</s>
<s>Анархизам и раднички покрет</s>
<s>Анархисти су од друге половине 19. века настојали на своју страну довести раднички покрет у свету.</s><s>Први пример су дале анти-ауторитарне, односно анархистичке секције при Првој Интернационали, са својим залагањем да се „привилегије и ауторитет државе“ замени са „слободном и спонтаном организацијом рада“.</s>
<s>Анархистичке идеје су постепено продирале у раднички покрет, али и међу његове теоретичаре, који су у анархистичким синдикатима видели снагу која ће срушити капиталистички систем.</s><s>С временом су се почели стварати први анархистички синдикати.</s><s>Тако је године 1881. створена Шпанска радничка федерација, а 1910. ће се створити Национална конфедерација рада, вероватно најпознатији и најуспјешнији анархистички синдикат у историји.</s><s>Тај и други анархистички синдикати су се 1922. удружили и у данас постојеће Међународно радничко удружење (-{IWA}-) које се сматра анархистичким наследником Прве интернационале.</s>
<s>Анархизам, међутим, није постао доминантна струја у радничком покрету, а што је поготово био случај у најразвијенијим западним државама.</s><s>Разлози су пре свега у томе што је радикално одбацивање постојећег поретка било најпривлачније припадницима радничке класе у најсиромашнијим и земљама с најоштријим класним разликама.</s><s>У развијенијим државама, где су класне разлике биле ублажене постојањем средње класе односно релативним благостањем, раднички синдикати су више били заинтересовани за постепено побољшање социјалног стања својих чланова, а за то је као идеологија био погоднији социјализам, а касније и социјалдемократија.</s><s>Анархизам је, такође, захваљујући склоности неких анархиста да кроз пропаганду делом врше насиље, стекао негативну репутацију која се одразила и на његову популарност код радника.</s>
<s>Упркос томе, управо се анархистима који су 1888. године суделовали у чикашком инциденту познатом као афера Хејмаркет приписује то што се данас широм света слави Први мај као празник рада.</s>
<s>Однос према организованом радништву је, с друге стране, био предмет расправа и међу самим анархистима о чему сведочи Међународни анархистички конгрес у Амстердаму који се одржао 1907. године.</s><s>На том је конгресу главна тема био управо однос анархизма и синдикализма.</s><s>Неки од најпознатији учесника су се сукобили о том питању.</s><s>Пјер Монате је сматрао како је синдикализам по својој природи револуционаран те да ће створити услове за социјалну револуцију.</s><s>Насупрот њему је Ерико Малатеста тврдио да су синдикати његовог времена реформистички а да с временом могу постати чак и конзервативни.</s><s>Заједно са Кристијаном Корнелисеном је спомињао пример америчких синдиката који су дискриминисали неквалификоване у корист квалификованих радника.</s>
<s>Руска револуција</s>
<s>С обзиром на снажну анти-ауторитарну традицију анархизам се у царској Русији развио као најрадикалнији облик отпора самодржављу.</s><s>Многи анархисти су због тога здушно пригрлили Фебруарску револуцију, а потом и Октобарску револуцију која је збацила ранији поредак.</s><s>Покушаји анархиста да, користећи револуционарно врење и хаос, неке од својих идеја спроведу у делу, обично нису имали успеха.</s><s>Највише се одржала махновшчина у Украјини чији је вођа Нестор Махно повремено сарађивао с бољшевицима за време грађанског рата.</s>
<s>Анархисти, а поготово анархо-комунисти, из почетка су сарађивали с бољшевицима, али су се временом с њима сукобили због све ауторитарнијих метода бољшевичке владавине.</s><s>Као пример се наводе анархо-комунисти Ема Голдман и Александар Беркман који су због своје критике новог система протерани из Совјетске Русије, да под паролом очувања револуције уводе све ауторитарније методе власти.</s><s>Део анархиста у самој Русији се покушао обрачунати с бољшевицима, али ти покушаји, од којих је најпознатији Кронштатски устанак, нису дали плода, те је бољшевичка власт консолидована.</s>
<s>Епилог руске револуције је Голдмановој и другим анархистичким теоретичарима послужио као потврда Бакуњинове тезе о томе да ће марксистичка диктатура пролетаријата само једну владајућу класу заменити другом.</s><s>Међутим, по сам анархизам се бољшевички успех обарања капитализма показао погубним.</s><s>Најрадикалнији делови радничке класе су, вођени руским примером, одбацили анархизам и прикључили се комунистичкој идеологији.</s>
<s>Борба против фашизма</s>
<s>Када се 1920-их у Европи појавио фашизам као идеологија која државу ставља испред свега осталог, управо су анархисти били њени најватренији противници.</s><s>У неким европским земљама, поготово онима са снажном анархистичком традицијом, анархисти су учествовали у најмилитантнијим облицима борбе против фашизма, укључујући оружану.</s><s>Тако је у Италији почетком 1920-их најјачи отпор фашистима приликом доласка на власт пружила паравојна организација -{Arditi del Popolo}- у којој су учествовали многи анархисти.</s>
<s>Најпознатији, али и најконтроверзнији, пример анархиста-антифашиста пружа Шпанија за време грађанског рата.</s><s>Анархисти су пред рат помогли долазак на власт леве владе Народног фронта, а након десничарске побуне генерала Франка се истакли у пружању отпора побуњеницима.</s><s>Међутим, избијање рата су анархисти у Каталонији и неким другим деловима Шпаније искористили и као прилику да спроведу неке од својих идеја у дело, укључујући масовну колективизацију подузећа и земље.</s><s>Тај покрет, који се понекад назива Шпанском револуцијом изазвао је раскол, а потом и оружане сукобе међу присташама легалне владе те битно допринео победи Франка, а самим тиме и јачању снага фашизма непосредно пред избијање Другог светског рата.</s><s>Због тога је анархизам био дуго година дискредитиран као антифашистички покрет, да би се својеврсна рехабилитација у том смислу могла забељежити тек са завршетком Хладног рата и идеолошки неоптерећеним преиспитивањем догађаја у међуратној Европи.</s>
<s>Интерна питања и дебате</s>
<s>Анархизам је филозофија која утеловљује многе различите ставове, тенденције и школе мишљења, те су честа неслагања око питања која се тичу анархистичких вредности, тактика и идеологије.</s><s>Неки од спорова се тичу компатибилности капитализма, национализма и религије с анархизмом, што су идеје које оспорава велики број анархиста.</s><s>Слично томе, анархизам има сложен однос с идеологијама попут марксизма, комунизма и анархокапитализма.</s><s>Анархисти, пак, у прихватању анархистичке идеологије могу бити мотивисани хуманизмом, божански божанским ауторитетом, просвећеним властитим интересом и бројним другим алтернативним етичким доктринама.</s>
<s>Феномени као што су цивилизација, технологија (нпр. унутар анархо-примитивизма и инсурекционарног анархизма), и демократски процес су предмет оштре критике међу једним, док а хваљене међу другим анархистичким струјама.</s><s>Анархистички ставови према питањима расе, рода и животне средине су се такође мењали кроз године.</s>
<s>На тактичком нивоу је пак у 19. веку доминирала Пропаганда делом (поготово код нихилистичког покрета), док савремени анархисти претежно преферирају алтернативне методе као што су ненасиље, контра-економија и против-државна криптографија, а које би требало да доведу до анархистичког друштва.</s><s>Разноликост анархистичких идеја је, пак довела до тога да се бројни анархистички изрази различито тумаче и имају различито значење у разним анархистичким традицијама.</s>
<s>Модерни анархизам</s>
<s>Анархизам се у другој половини 19. века профилисао као кохерентна теорија са системским, развијеним програмом захваљујући појави “велике четворке”: Немца Макса Штирнера (1806—1856), Француза Пјера Прудона (1809—1865), и двојице Руса Михаила Бакуњина (1814—1876) и Петра Кропоткина (1842—1921).</s><s>Рођен у атмосфери њемачке романтичарске филозофије, Штирнеров анархизам је представљао екстреман облик индивидуализма или егоизма, постављао је појединца изнад свега осталог - државе, закона или дужности.</s><s>Прудон је прва особа која је самог себе назвала анархистом, а његове теорије мутуализма и федерализма имале су изузетан утицај на раст анархизма у радничкој класи.</s><s>Критиковао је постојање власништва, али се у политичкој пракси није залагао за укидање приватног власништва.</s><s>Пред крај живота је ревидирао своје идеје и прихватио критику својих ставова коју је произвео Карл Маркс.</s><s>Бакуњин, централна фигура у развоју модерног анархистичког активизма, први преводилац Марксовог „Капитала“ на руски језик, и велики Марксов противник у Првој интернационали, наглашавао је улогу колектива, масовне побуне и спонтаног револта у стварању слободног и бескласног друштва.</s><s>Кропоткин је обликовао софистицирану анархистичку анализу стварајући анархокомунизам - који је постао једна од најраширенијих теорија међу анархистима, и који данас, скупа са једним од својих појавних облика, анархосиндикализмом, представља најбројнији и најорганизованији део анархистичког покрета.</s>
<s>У последње време, са друге стране, значајан је и раст анархо-капиталистичке идеје.</s>
<s>Важнији анархисти</s>
<s>Врсте анархизма</s>
<s>Види још
Анархија
Анархизам код Јужних Словена
Интернационала</s>
<s>Референце</s>
<s>Литература</s>
<s>-{Gordon, Uri, Anarchy Alive!, London: Pluto Press, 2007.}-
-{Graeber, David.</s><s>Fragments of an Anarchist Anthropology, Chicago: Prickly Paradigm Press, }- 2004
-{Graham, Robert, ed., Anarchism: A Documentary History of Libertarian Ideas.}-
Volume One: From Anarchy to Anarchism (300CE to 1939), Black Rose Books, Montréal and London.</s><s>Volume Two: The Anarchist Current (1939–2006), Black Rose Books, Montréal.
: An overview, updating Woodcock's classic, and illustrated throughout by Harper's woodcut-style artwork.
-{McKay, Iain, ed., An Anarchist FAQ.}-
Volume I, AK Press.</s><s>Oakland/Edinburgh 558 pages.</s><s>Volume II, AK Press.</s><s>Oakland/Edinburgh 550 Pages.
.</s><s>Woodcock, George, ed., The Anarchist Reader'' .</s><s>Fontana/Collins. : An anthology of writings from anarchist thinkers and activists including Proudhon, Kropotkin, Bakunin, Malatesta, Bookchin, Goldman, and many others.</s>
<s>Спољашње везе</s>
<s>Анархопедија (енциклопедија о анархизму)
Контрапункт (алтернативне вести и информације)
Anarhizam (велики број анархистичких текстова и књига)
Анархосиндикалистичка иницијатива (анархосиндикат)
Интернационала анархистичких федерација
Међународно удружење радника и радница (Интернационала револуционарних синдиката, која као свој циљ има стварање слободарског комунизма — анархије)
Infoshop (на енглеском)
-{Indymedia Belgrade}- Алтернативни интернет медиј; све оно што комерцијални медији не желе да објаве: протести, штрајкови, репресија државе...</s><s>Саботажа Поквареног Система Анархистичка иницијатива, радикално црпилиште за суборце, симпатизере и знатижељнике</s>
<s>Социјална филозофија
Политичке теорије
Антифашизам
Социјална теорија</s>
|
1914 | https://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%9E%D0%B1%D0%B7%D0%BE%D1%80 | Обзор | <s>Обзор () градић је у Републици Бугарској и насеље општине Несебар у оквиру Бургаске области.</s>
<s>Обзор је приморско летовалиште на обали Црног мора, које радо посећују и људи из Србије.</s>
<s>Географија
Положај: Обзор се налази источном делу Бугарске.</s><s>Од престонице Софије град је удаљен 440 -{km}- источно, а од обласног средишта, Бургаса град је удаљен 70 km североисточно.</s>
<s>Обзор је насеље на бугарској обали Црног мора.</s><s>Градско приобаље чини низ плажа, а у позадини се издижу прва брда Старе планине.</s>
<s>Становништво</s>
<s>По проценама из 2007. године Обзор је имао око 2.400 становника.</s><s>Огромна већина градског становништва су етнички Бугари.</s><s>Остатак су махом Роми.</s><s>Претежан вероисповест месног становништва је православље.</s>
<s>Партнерски градови
Будимпешта XVIII округ</s>
<s>Галерија</s>
<s>Референце</s>
<s>Спољашње везе</s>
<s>Обзор - туристички водич</s>
<s>Градови у Бугарској
Википројект географија/Насеља у Бугарској
Бургаска област</s>
|
1915 | https://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%A1%D0%BF%D0%B8%D1%81%D0%B0%D0%BA%20%D0%B3%D0%B5%D0%BE%D0%B3%D1%80%D0%B0%D1%84%D0%B0 | Списак географа | <s>За сваку науку па и за географију постоје људи, научници, који су допринели да се та наука уобличи и комплетира.</s>
<s>Географија као наука је највећи процват доживела у 19. и првој половини 20. века.</s>
<s>Овде је списак најзначајнијих географа са њиховим биографијама (хронолошки према години рођења)</s>
<s>Српски географи
Јован Цвијић (1865—1927)
Атанасије Пејатовић (1875—1903)
Јевто Дедијер (1880—1918)
Павле Вујевић (1881—1966)
Боривоје Ж. Милојевић (1885—1967)
Петар С.</s><s>Јовановић (1893—1957)
Војислав С.</s><s>Радовановић (1894—1957)
Атанасије Урошевић (1898—1992)
Милисав Лутовац (1901—1988)
Душан Дукић (1923—2013)
Милорад Васовић (1925—2005)
Јован Илић (1928—2009)
Ђуро Марић (1949—2015)
Стеван Станковић (1940)</s>
<s>Хрватски географи
Андрија Мохоровичић (1875—1936)</s>
<s>Чешки географи
Јаромир Корчак (1895—1989)</s>
<s>Светски географи
Албрехт Пенк (1858—1945)
Август Леш (1906—1945)</s>
<s>Спољашње везе</s>
<s>Географи</s>
|
1918 | https://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%91%D0%BE%D1%80%D0%B8%D0%B2%D0%BE%D1%98%D0%B5%20%D0%96.%20%D0%9C%D0%B8%D0%BB%D0%BE%D1%98%D0%B5%D0%B2%D0%B8%D1%9B | Боривоје Ж. Милојевић | <s>Боривоје Ж. Милојевић (Царина, 22. децембар 1885 — Београд, 22. октобар 1967) био је српски географ, професор Београдског универзитета, академик САНУ.</s>
<s>Биографија
Рођен је 10/22. децембра 1885. године у селу Царина, у учитељској породици од оца Живојина и мајке Неранџе.</s><s>Његове млађе сестре су биле Драга Милојевић (1888-1932), глумица и Вукосава Милојевић (1898-1985), професорка француског језика и публициста.</s><s>Прва четири разреда основне школе завршио је у Крупњу 1892 — 1896 и остао блиско везан за овај крај.</s><s>Студије географије уписује 1904. године, а већ на крају 4. семестра (1906) бива изабран за асистента.</s><s>Након дипломирања радио је једно време као гимназијски професор.</s><s>Слушао је зимски семестар 1911/12 у Халеу код истакнутих географа А. Пенка, О.</s><s>Шлитера, Ј.</s><s>Валтера и других.</s><s>Током Првог светског рата повлачи се са српском војском преко Албаније.</s><s>Затим 1918/19 одлази у Лозану где слуша предавања из геологије и привредне географије.</s><s>Докторирао је 1920. године, и исте године изабран за доцента, а већ 1921. за ванредног професора београдског универзитета.</s><s>Јован Цвијић (1865—1927) га предлаже 1925. године за редовног професора, али је Б. Ж. Милојевић то звање стекао тек по Цвијићевој смрти, 1927. године, када је преузео Катедру географије и руковођење географским друштвом.</s><s>Он је био Цвијићев ученик, затим сарадник и на крају наследник.</s><s>Све до одласка у пензију, 1956. године, био је редовни професор Београдског универзитета.</s>
<s>Присуствовао је 6. априла 1910. оснивању Српског географског друштва које су тада основали Јован Цвијић, Павле Вујевић (1881—1966) и још неколико природњака, професора универзитета.</s><s>Био је један од сауредника „Гласника“ Српског географског друштва у периоду 1912-1927 и главни и одговорни уредник у периоду 1928-1962.</s><s>Био је секретар, потпредседник и председник Српског географског друштва до 1962. када се због болести повукао.</s>
<s>Објавио је преко 250 научних радова и прилога, од којих су најистакнутији: „Динарско приморје и острва“ (Београд, 1933, 483 стр.), „Високе планине у нашој Краљевини“ (Београд, 1937, 459 стр.), „Главне долине у Југославији“ (Београд, 1951, 447 стр.) и уџбеник „Општа регионална географија“ (Београд, 1956, 451 стр).</s><s>Од осталих радова поменимо још и „Лесне заравни и пешчаре у Војводини“ (Нови Сад, 1949, 102 стр).</s><s>Његов први рад, значајан за Рађевину и Јадар, је „Рађевина и Јадар, антропогеографска испитивања“ (Насеља српских земаља, књ.</s><s>9, Београд, 1913, pp.</s><s>633–816.) где је на терену истраживао порекло становништва, број домаћинстава, стара презимена, крсну славу и од тога начинио књигу која је полазиште за свако даље трагање за својим коренима људи овога краја.</s>
<s>Боривоје Ж. Милојевић је био почасни доктор универзитета у Монпељеу (од 1947), Греноблу (1947) и Рену (1947), а изван Француске још и универзитета у Прагу (1948).</s><s>Био је почасни члан седам иностраних географских друштава, један од само девет почасних иностраних чланова Географског друштва Совјетског Савеза.</s><s>У бившој СФРЈ био је почасни члан Географског друштва Хрватске.</s>
<s>Био је ненадмашан предавач — популаризатор географије.</s><s>Остала је запамћена популарност и посећеност његових предавања у малој сали Коларчевог универзитета у Београду.</s><s>Кажу да је толику популарност међу посетиоцима Коларчевог универзитета уживао још и академик Иван Ђаја.</s>
<s>1948. постао је дописни члан Југословенске академије знаности и умјетности.</s><s>1955. изабран је за редовног члана - сарадника Матице српске.</s><s>Због целокупног свог доприноса науци изабран је 1947. за дописног а 1961. за редовног члана Српске академије наука и уметности.</s>
<s>Преминуо је 22. октобра 1967. године у Београду.</s><s>По сопственој жељи, академик Боривоје Ж. Милојевић сахрањен је на гробљу у Крупњу.</s><s>По њему основна школа у Крупњу носи име „Боривоје Ж. Милојевић“.</s>
<s>Референце</s>
<s>Спољашње везе
Биографија на сајту САНУ
Биографија Б. Ж. Милојевића: на личној презентацији Ђорђа Стакића, одавде је текст преузет са незнатним изменама
Биографија Б. Ж. Милојевића: на сајту основне школе у Крупњу
Стеван М.</s><s>Станковић: Регионална географија академика Боривоја Ж. Милојевића, Гласник Српског географског друштва, стране 19-28, годиште 86, број 2, 2006.</s>
<s>Рођени 1885.</s><s>Умрли 1967.</s><s>Осечинци
Српски географи
Академици САНУ
Доктори географије
Ученици Друге београдске гимназије</s>
|
1919 | https://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%92%D0%B8%D0%BA%D0%B8 | Вики | <s>Вики је врста веб-сајта (или колекција веб страница), дизајнирана тако да омогући било коме ко јој приступи да допринесе и уређује садржај који се у њој налази.</s><s>Користећи читач веба и поједностављену синтаксу, тзв. вики синтаксу, корисници викија могу да додају, мењају и унапређују садржај без већих техничких знања.</s><s>Викији се користе за креирање сајтова у којима ће доприносити већи број људи, односно чији је циљ стварање онлајн заједнице сарадника који имају одређени заједнички циљ.</s><s>Истакнут пример и један од најпознатијих викија је слободна енциклопедија Википедија.</s><s>Викији се такође користе у пословним организацијама као системи за управљањем знањем и информацијама које те организације поседују.</s><s>Вард Канингам, развијач првог вики софтвера -{WikiWikiWeb}-, описао је вики као „најједноставнији вид онлајн базе података која би могла ефикасно да функционише“</s>
<s>-{WikiWikiWeb}- серверска технологија, омогућава креирање асоцијативних хипертекстова са нелинеарном структуром навигације.</s><s>Типично, свака страница садржи серију унакрсних веза са другим страницама.</s><s>Читалац одлучује коју следећу страницу жели да види.</s><s>У случајевима где викији са већом количином садржаја користе хијерархијске структуре за навигацију, те структуре опет играју секундарну улогу.</s>
<s>Користећи викије, техничке потешкоће и техничко знање неопходно за комуникацију у WWW-у (на вебу) су сведени на минимум.</s><s>Основна карактеристика вики технологије је да омогући брзо и лако уређивање текстова, практично у реалном времену.</s><s>Уношење и форматирање текста се обично изводи преко неколико једноставних правила.</s>
<s>Корисници викија немају потребу за додатним софтвером, пошто могу да прегледају, читају, или уређују садржај директно преко свог веб читача.</s><s>Не постоји потреба за напорним вежбањем и учењем компликоване синтаксе, како би се учествовало у раду на викију.</s><s>Једноставност софтвера је услов који је многим заједницама омогућио брз развој различитих пројеката.</s><s>Осим чињенице да је вики технологија сама по себи занимљива, такође је занимљива „вики филозофија” и дискусије које су настале као последица употребе викија за различите пројекте.</s>
<s>Технологија
Вики софтвер се инсталира као скрипта на серверу.</s><s>Сервер конструише мале документе, тзв. вики странице или чланке, којима се приступа преко веб читача.</s><s>Сам садржај вики странице је уписан као сиров текст без формата и снимљен у датотеку или базу података.</s><s>Када се приступи једној вики страници на Интернету, читач веба шаље упит серверу који администрира скупове података који садрже вики софтвер.</s><s>Ти подаци, који су у облику обичног текста без формата, треба да буду форматирани (обликовани) за приказ у веб читачу.</s>
<s>Како би се то извело, вики скрипта преводи текстуалну датотеку (вики кôд) или податке у -{HTML}- и усађује га у веб страницу (шаблон), која се шаље назад веб читачу.</s><s>На пример, вики скрипта може бити у језику -{PHP}- који чита сирове податке из базе података -{MySQL}-.</s><s>Свака линија тих сирових података се проверава и специфичне команде које линије садрже, замењују се одговарајућим -{HTML}- кодом.</s><s>Тако креирана страница се интегрише у шаблон који дефинише коначни изглед странице.</s><s>Свака вики страница има своје, посебно име, којим се сугерише тема која се у њој обрађује.</s><s>Осим тога, ту је обично и мени за навигацију, као и специфичне везе од којих је најбитнија »уреди«.</s>
<s>Кликтањем на „уреди” шаље се упит у сервер.</s><s>Иста страница као и у претходном примеру се учитава, само овог пута садржај се не претвара у формат -{HTML}--а, него се приказује у сировом облику у -{HTML}- формулару или у пољу за уређивање.</s><s>Корисник тада може уређивати и мењати садржај странице или чланка и послати нову верзију која истог тренутка после снимања, замењује стару у бази података.</s>
<s>Назив и концепт
Вики (од хавајског „вики вики” што значи „брзо”) је врста веб сајта који се мења на драстично различит начин од уобичајеног.</s><s>Наиме, информације које се налазе на вики сајтовима може да мења сваки посетилац.</s><s>Постоје викији на којима је неопходно за то бити регистрован, али на некима ни то није потребно.</s><s>Интегритет информације чува се тиме што свака страница чува историју промена тако да је врло лако вратити стару верзију странице ако се на њој деси нека непожељна промена, као и могућношћу потпуног и прецизног надгледања свих промена на викију (или само на одређеним страницама).</s><s>Мада на први поглед изгледа да овај концепт има доста мана, осмогодишње битисање првог викија показало је да је он успешан.</s><s>Он омогућава веома брз раст информација и до сада непостојеће могућности за сараднички рад.</s><s>Уз нешто мању сигурност информација, долазе већа неутралност, корисност и квалитет.</s>
<s>Историја</s>
<s>WikiWikiWeb је био први вики.</s><s>Вард Канингхам је почео да развија WikiWikiWeb у Портланду, Орегон, 1994. године, а инсталирао га је на интернет домену c2.com 25. марта 1995.</s><s>Име му је дао Канингем, који се сећао да му је један шалтерски службеник на Хонолулу међународном аеродрому рекао да узме „Вики Вики шатл" аутобус који саобраћа између терминала аеродрома.</s><s>Према Канингему, „Одабрао сам вики-вики као алитеративну замену за 'брзо' и на тај начин избегао да ове ствари именујем брзи веб."</s>
<s>Канингем је делимично био инспирисан епловом HyperCard картицом, коју је користио.</s><s>HyperCard је, међутим, била једнокорисничка.</s><s>Епл је дизајнирао систем који омогућава корисницима да креирају виртуелне „складове картица” који подржавају везе између различитих картица.</s><s>Канингам је развио идеје Ваневара Буша дозвољавајући корисницима да „коментаришу и мењају текст једни другима.“ Канингам каже да су његови циљеви били да повеже искуства људи како би створио нову литературу за документовање образаца програмирања и да би искористио људску тежњу да се изражавају технологијом с којом ће се осећати пријатно и они који нису навикли да „уређивање“.</s>
<s>Википедија је постала најпознатији вики сајт, покренут у јануару 2001. године, и ушао у првих десет најпопуларнијих веб сајтова 2007.</s><s>Почетком 2000-их (деценија), викији су све више прихватани у предузећима као софтвер за сарадњу.</s><s>Уобичајена употреба је укључивала комуникацију пројекта, интранете и документацију, у почетку углавном за техничке кориснике.</s><s>Неке компаније користе викије као једини софтвер за сарадњу, и као замену за статичне интранете, а неке школе и универзитети користе викије за побољшање групног учења.</s><s>Могуће је да постоји већа употреба викија иза заштитних зидова него на јавном Интернету.</s><s>Дана 15. марта 2007, реч вики је наведена у онлајн верзији Оксфордског речника енглеског језика.</s>
<s>Алтернативне дефиниције</s>
<s>Током касних 1990-их и раних 2000-их, реч „вики” се користила за означавање и веб локација које могу уређивати корисници и софтвера који их покреће; последња дефиниција је још увек повремено у употреби.</s><s>Вики изумитељ Вард Канингам написао је 2014. да реч „вики“ не треба да се користи за означавање једне веб локације, већ радије на масу страница или сајтова које могу да уређују корисници, тако да једна веб локација није „вики“ већ „инстанца викија“.</s><s>Написао је да концепт вики федерације, у којој се исти садржај може хостовати и уређивати на више од једне локације на начин сличан дистрибуираној контроли верзија, значи да концепт једног дискретног „викија“ више нема смисла.</s>
<s>Референце</s>
<s>Литература</s>
<s>First edit to the wiki</s>
<s>Спољашње везе</s>
<s>-{Exploring with Wiki, an interview with Ward Cunningham by Bill Verners}-
-{WikiIndex and WikiApiary, directories of wikis}-
-{WikiMatrix, a website for comparing wiki software and hosts}-
-{WikiPapers, a wiki about publications about wikis}-
-{WikiTeam, a volunteer group to preserve wikis}-
-{Murphy, Paula (April 2006).</s><s>Topsy-turvy World of Wiki.}- Универзитет Калифорније.
-{Ward Cunningham's correspondence with etymologists}-</s>
<s>Интернет
Хипертекст</s>
|
1924 | https://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%A1%D0%BF%D0%B8%D1%81%D0%B0%D0%BA%20%D1%81%D0%B0%D0%B7%D0%B2%D0%B5%D0%B6%D1%92%D0%B0 | Списак сазвежђа | <s></s>
<s>Види још
Списак бивших сазвежђа
Сазвежђе</s>
<s>Спољашње везе</s>
<s>Спискови везани за астрономију</s>
|
1926 | https://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%A0%D0%B5%D0%B0%D0%BB%D0%B8%D0%B7%D0%B0%D0%BC | Реализам | <s>Реализам се може односити на:</s>
<s>Реализам (књижевност)
Реализам (уметност)
Реализам (филозофија)
Реализам (хришћанство)
Политички реализам</s>
|
1933 | https://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%90%D1%82%D0%BB%D0%B5%D1%82%D0%B8%D0%BA%D0%B0 | Атлетика | <s>Атлетика је једна од темељних и најраширенијих спортских грана, коју карактерише основни људски покрет и понашање, а која обухвата: тркачке, бацачке и скакачке дисциплине.</s><s>Због своје свеобухватности назива се, и истински јесте, краљица спортова.</s><s>Атлетским вежбама стиче се физичка снага, издржљивост, брзина и окретност а учвршћују се својства воље као што су храброст, одлучност и упорност.</s><s>Дисциплине атлетике одликују се моторичким кретањима која се успешно могу примењивати у току образовног процеса или кроз друге облике вежбања, помоћу којих се значајно утиче на подизање опште психофизичке способности појединца.</s><s>Атлетика је полазиште и темељ за све остале спортове.</s><s>Од 1896. године укључена је у редовни програм Олимпијских игара.</s>
<s>Она представља основни и најзначајнији садржај сваких Олимпијских игара.</s><s>Међународна атлетска федерација (ИААФ) основана је 1912. године у Стокхолму и данас има 212 држава - чланица.</s><s>Од 1983. одржава се прво на четири а сада на две године светско првенство за сениоре и сениорке, од 1986. године за јуниоре и јуниорке а од 1999. године и за кадете и кадеткиње.</s><s>Од 1930. сваке четврте године одржава се првенство Европе за сениоре и сениорке, а од 1929. године и Балканске игре.</s><s>Атлетика је најразвијенија у САД, а одмах за њом су Русија, Немачка, Куба, Кенија и Јамајка.</s>
<s>Резултати тркачких догађаја се одлучују завршном позицијом (или временом, ако се мери), док се победе у скоковима и бацању постижу највишим или најдаљим мерењем из серије покушаја.</s><s>Једноставност такмичења и недостатак потребе за скупом опремом чини атлетику једним од најчешћих такмичарских спортова на свету.</s><s>Атлетика је углавном индивидуални спорт, са изузетком штафетних трка и такмичења која комбинују перформансе спортиста у екипни резултат, као што је ќрос-кантри.</s>
<s>Организована атлетика датира још из времена древних Олимпијских игара из 776. п. н. е. Правила и формат модерних догађаја у атлетици су дефинисана у Западној Европи и Северној Америци у 19. и раном 20. веку, и затим су се проширила у друге делове света.</s><s>Већину модерних такмичења највишег нивоа спроводи Међународна асоцијација атлетских федерација и њене чланице федерације.</s>
<s>Атлетска такмичења су окосница Летњих олимпијских игара.</s><s>Најзначајније међународно атлетско такмичење је Светско првенство у атлетици на отвореном, који обухвата надметања на стазама и пољу, трчање маратона и такмичарско ходање.</s><s>Друга атлетска такмичења истог нивоа су Светско првенство у кросу и Светско првенство у полумаратону.</s><s>Спортисти са физичким инвалидитетом такмиче се на Летњој параолимпијади и Атлетском светском шампионату.</s>
<s>Реч атлетика је изведена од античке грчке речи ἀθλητής (-{athlētēs}-, „борац у јавним играма“) од ἆθλον (-{athlon}-, „награда“) или αθλος (athlos, „надметање“).</s><s>У почетку је термин коришћен за уопштено описивање атлетских такмичења - тј. спортско надметање засновано првенствено на људским физичким подухватима.</s><s>У 19. веку појам атлетика је добио ужу дефиницију у Европи и почео је да описује спортове који укључују такмичарско трчање, ходање, скакање и бацање.</s><s>Ова дефиниција је и даље најпроминентнија у Великој Британији и већини подручја бивше Британске империје.</s><s>Штавише, сличне речи на многим германским и романским језицима које се односе на термин атлетика такође имају слично значење.</s>
<s>У већем делу Северне Америке, атлетика је синонимна са спортовима уопште, што одражава у већој мори историјску употребу термина.</s><s>Реч атлетика се ретко користи у смислу спорта атлетике у овом региону.</s><s>Термин стаза и поље () преферентно се користи у Сједињеним Државама и Канади за већину атлетских догађаја, укључујући такмичарско ходање и трчање маратона (мада се крос кантри трчање обично сматра засебним спортом).</s>
<s>Историја атлетике</s>
<s>Атлетика је један од најстаријих облика спортских такмичења, још од времена оригиналних Олимпијских игара из времена старе Грчке па до модерних Олимпијских игара данашњих дана.</s><s>Како се ради о основним дисциплинама трчања, скокова и бацања традиција таквих такмичења је стара колико и традиција спорта, те је историја атлетике и историја спорта уопште.</s>
<s>Антика</s>
<s>Атлетска такмичења у трчању, ходању, скакању и бацању су међу најстаријим од свих спортова и њихови корени су преисторијски.</s><s>Атлетски догађаји су приказани у древним египатским гробницама у Сакари, са илустрацијама трчања у Хеб Сед фестивалу и скакање у вис се јавља у гробницама од још пре 2250. п. н. е. Тајлтеанске игре су биле древни келтски фестивал у Ирској.</s><s>Оне су основане око 1800. п. н. е., и тридесетодневно окушљање је обухватало трчање и бацање камена између осталих спортских догађаја.</s><s>Оригинални и једини догађај у првим Олимпијским играма 776. п. н. е. је било трчање на растојању дужине једног стадиона, познато као стадион.</s><s>Игре су касније проширене да обухвате такмичења у бацању и скакању у оквиру античког петобоја.</s><s>Атлетска такмичења су се такође одвијала при другим Панхеленским играма, које су биле основане касније око 500. п. н. е.</s>
<s>Модерна ера</s>
<s>Котсволдове олимпијске игре, спортски фестивал који се појавио у 18. веку у Енглеској, садржао је атлетику у виду надметања у бацању маља.</s><s>На годишњој бази од 1796 до 1798, -{L'Olympiade de la République}- је одржавана у револуционарној Француској, и сматра се првим претечом модерних летњих Олимпијских игара.</s><s>Премијерни догађај тог такмичења је било такмичење у трчању, мада су одржавана и такмичења у разним другим древним грчким дисциплинама.</s><s>Године 1796, Олимпијада је означила увођење метричког система у спорт.</s>
<s>Атлетска такмичења су одржавана око 1812. године у Краљевском војном колеџу, Сандхерст, и 1840. године у Шрузберију у Шропширу у краљевској школи Шрузберија.</s><s>Краљевска војна академија у Вулвичу је одржала организовано такмичење 1849. године, и регуларну серију затворених такмичења отворених само за студенте је одржавао Ексетер колеџ, Оксфорд од 1850.</s><s>Годишње Венлокове олимпијске игре, су први пут одржане 1850. у Венлоку у Енглеској, и обухватале су атлетска надметања у свом спортском програму.</s>
<s>Прва модерна атлетска надметања у затвореном простору били су забележена убрзо након 1860-их, укључујући и сусрет у дворани Ашбернам у Лондону, којим су била обухваћена четири тркачка надметања и такмичење у троструком скоку.</s>
<s>Аматерска атлетска асоцијација (ААА) је основана у Енглеској 1880. године као прво национално тело за атлетски спорт и почела је да одржава своја годишња атлетска такмичења – AAA шампионате.</s><s>Сједињене Америчке Државе су такође почеле да одржавају годишња национална такмичења – САД шампионат на стази и пољу на отвореном – први је одржан 1876. посредством Њујоршког атлетског клуба.</s><s>Атлетика је постала кодификована и стандардизована преко енглеске ААА и других општих спортских организација крајем 19. века, као што је Аматерска атлетска унија (основана у САД 1888. године) и Савез француских атлетских спортских друштава (основан у Француској 1889. године).</s>
<s>Атлетско такмичење је било укључено у првим модерним Олимпијским играма 1896. и од тада је било једно од најважнијих такмичења у овом вишеспортском догађају које се одвија сваке четири године.</s><s>Првобитно су учествовали само мушкарци, а на Олимпијским играма 1928. уведена су женска такмичења у атлетски програм.</s><s>Атлетика је део Параолимпијских игара од инаугуралних игара 1960.</s><s>Атлетика има веома висок профил током великих првенстава, посебно на Олимпијади, мада је иначе мање популарна.</s>
<s>Међународно управно тело, Међународна аматерска атлетска федерација (ИААФ), основана је 1912. године.</s><s>Она је усвојила своје данашње име 2001. године.</s><s>ИААФ је 1983. године установила засебно Светско првенство у атлетици на отвореном.</s><s>У модерном доба, спортисти могу да добију новац за учешће у тркама, чиме је окончан такозвани „аматеризам“ који је постојао раније.</s>
<s>Међународни спортски комитет за глуве је формиран 1922, ради управљања међународним догађајима глувих спортиста, укључујући и атлетичаре.</s>
<s>Прво организовано међународно такмичење за спортисте са физичким инвалидитетом (осим глувоће) почело је 1952. године, када су прве међународне Стоук Мандервил игре организоване за ветеране Другог светског рата.</s><s>Овим су једино били обухваћени атлетичари у инвалидским колицима.</s><s>Одатле је проистекла инспирација за Параолимпијске игре, које су одржане 1960. године.</s><s>Такмичења су временом проширена тако да укључују углавном спортисте са ампутацијама, церебралном парализом и оштећењем вида, поред такмичења у инвалидским колицима.</s>
<s>Атлетска борилишта</s>
<s>Атлетика је започела као спорт на отвореном, те су се такмичења одвијала у складу с временским условима.</s><s>Данас је уобичајено да се атлетичари током зимског периода припремају и такмиче и у затвореним просторима - атлетским дворанама.</s>
<s>Атлетика на отвореном</s>
<s>Стандардно борилиште за атлетска такмичења је атлетски стадион.</s><s>Често интегрисан с фудбалским стадионом, ово се борилиште састоји од типично 8 кружних елиптичних стаза, од којих је дужина унутрашње стазе, која се означава као стаза 1 400 метара.</s><s>На обе дуже стране налази се раван део од 100 -{m}-.</s><s>Стазе су означене цртама које одвајају стазе 1 до 8. Уз саму стазу типично се налазе и залетиште и доскочиште за скок у даљ, скок у вис и скок с мотком, базен с препоном за трку на 3.000 -{m}- с препонама, те бацалишта кугле, копља и кладива.</s><s>Атлетски стадион је опремљен и бројном помоћном опремом која се користи зависно од дисциплине: препонама за препонске трке, заштитне мреже за бацачке дисциплине, носачи и летвице за скок у вис и скок с мотком, итд.</s>
<s>Атлетски стадион је поприште свих атлетских такмичења осим маратона, за који се због дужине стазе не користи кружна стаза на стадиону, осим као почетно и завршно место трке.</s>
<s>Атлетика у дворани</s>
<s>Атлетска дворана има готово све елементе као и атлетски стадион, осим што је због једноставности конструкције дворане најчешћа дужина кружне стазе 200 -{m}- те је борилиште битно мање него стадион на отвореном, и у дворани нема ветра.</s><s>Неке дисциплине које су на отвореном стандардне због мањег се расположивог простора не изводе у дворани, ту спадају бацање кладива и копља, трка на 3.000 -{m}- препоне, маратон.</s><s>Такође, неке су дисциплине прилагођене дворани, те се тако трка на 100 -{m}- у дворани најчешће смањује на 60 -{m}-, слично као и 100/110 метара препоне на 60 -{m}-, те неке дисциплине дугих пруга.</s>
<s>Атлетске дисциплине
Атлетске дисциплине су бројне, које обично делимо на тркачке, бацачке, скакачке и вишебој.</s><s>Иако се најчешће користи метрички систем за меру удаљености или остварене дужине/висине скока или дужине бацања, понекад се јављају и другачије мере, па је рецимо уобичајена трка на једну миљу.</s>
<s>Тркачке дисциплине
Кратке стазе или спринт: трке на деоницама до 400 метара.</s><s>Уобичајене деонице су: 60 метара (једино у дворани), 100 метара, 200 метара и 400 метара.</s><s>Средње стазе : тркачке дисциплине на удаљености од 800 до 3000 метара.</s><s>Уобичајене деонице: 800 метара, 1.500 метара, 3000 метара
Дуге стазе : тркачке дисциплине на удаљености веће од 5.000 метара.</s><s>Уобичајене деонице: 5.000 м, 10.000 м и маратон
Штафете: ове трке укључују наступ по 4 такмичара из једне екипе, који наизменично трче поједине деонице измењујући штафетну палицу.</s><s>Уобичајене штафете: 4 x 100 метара, 4 x 400 метара
Препонске трке: укључују тзв. високе препоне (60 м препоне у дворани, 100 м препоне жене, 110 м препоне мушкарци), затим тзв. ниске препоне (400 м препоне) и 3.000 м препреке (стипл).</s><s>Брзо ходање: укључује деонице 10 км, 20 км, 50 км</s>
<s>Бацачке дисциплине
Копље
Диск
Кугла
Кладиво</s>
<s>Скакачке дисциплине
Скок удаљ
Скок увис
Скок мотком
troskok</s>
<s>Такмичења у атлетици</s>
<s>Атлетика је засигурно најраспрострањенији спорт на свету.</s><s>Врсте и нивои такмичења су бројни.</s><s>Према добу такмичара разликују се предшколска и школска такмичења, средњошколска и студентска, па све до такмичења ветерана у различитим категоријама.</s><s>Према нивоу такмичења постоје аматерска такмичења за грађане и рекреативце, па све до професионалних такмичења.</s><s>Квалитативни врхунац атлетике су Олимпијске игре, које су увек до сада у историји имале у програму неко од атлетских такмичења.</s><s>Према квалитету се истичу следећа атлетска такмичења:
Атлетика на Летњим олимпијским играма
Светска првенства у атлетици
Европска првенства у атлетици
Атлетска првенства САД
Дијамантна лига</s>
<s>Вишебој
Седмобој (жене)
Десетобој (мушкарци)</s>
<s>Спортисти са инвалидитетом</s>
<s>Атлетичари са физичком инвалидношћу су се такмичили у засебним међународним такмичењима од 1952.</s><s>Међународни параолимпијски комитет регулише такмичења у атлетици, и домаћин је параолимпијских игара, које се одвијају од 1960.</s>
<s>Такмичари у такмичењима на елитном нивоу се класификују по инвалидитету, да би се надметали такмичари са сличним инвалидитетом у истом догађају.</s><s>Класификовани Т12 спортиста, на пример, је атлетичар на стази са оштећењем вида.</s><s>F = атлетичари у пољу ()
T = атлетичари на стази ()
11–13 – оштећење вида.</s><s>Такмиче се уз помоћ водича.</s><s>20 – Интелектуална инвалидност
31–38 – церебрална парализа
40–46 – ампутација, и друго (укључујући атлете са дварфизмом)
51–58 – инвалидска колица</s>
<s>У тркама у инвалидским колицима атлетичари се надмећу у лаганим тркачким столицама.</s><s>Већина великих маратона има одсек за инвалидска колица, а елитни тркачи доследно су надмашивали тркаче на ногама.</s><s>Брзина тркача у инвалидским колицима изазвала је потешкоће организаторима трка при избору адекватног времена њиховог старта у односу на обичне тркаче.</s><s>Судар Џоша Касидија (тркача у инвалидским колицима) и Тики Гелане (водеће маратонке) на Лондонском маратону 2013. довео је ово питање у центар пажње.</s>
<s>Повремено се спортисти са инвалидитетом такмиче са регуларним спортистима.</s><s>Легално слепа Марла Рунијан је трчала на Олимпијским играма 2000. и 2004. и освојила златну медаљу на 1500 метара на Панамеричким играма 1999.</s><s>Оскар Писторијус, коме су ампутиране обе ноге, се такмичио на Олимпијади 2012.</s><s>На Светском првенству 2011. године Писторијус се успешно пласирао до полуфиналне рунде на 400 метара и освојио сребрну медаљу као део јужноафричког 4к400 метара штафетног тима.</s><s>У Мастерс атлетици је далеко уобичајеније да се омогући учешће спортиста са инвалидитетом.</s><s>Слепа Ајви Гранстром поставила је бројне светске рекорде у мастерској атлетици док је била вођена на стази.</s>
<s>Референце</s>
<s>Литература</s>
<s>Спољашње везе</s>
<s>-{International Association of Athletics Federations (IAAF)}-
-{Track and Field News}-
-{European Athletics}-
-{GBR Athletics}-
-{Masters World Rankings}-</s>
|
1935 | https://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%9A%D1%80%D1%83%D1%88%D0%B5%D0%B2%D0%B0%D1%86 | Крушевац | <s>Крушевац је градско насеље у долини Западног Поморавља, на реци Расини у Расинском округу.</s><s>Према попису из 2022. било је 68.119 становника, односно 113.582 на територији града Крушевца.</s>
<s>Крушевац је економски, административни, културни, здравствени, образовни, информативни и спортски центар Расинског округа.</s><s>Град Крушевац обухвата 101 насеље и захвата површину од 854 km2.</s><s>Крушевац је био средњовековна престоница кнеза Лазара.</s>
<s>Географија
Налази се у Крушевачкој котлини која обухвата композитну долину Западне Мораве и простире се између Левча и Темнића на северу, Жупе, Копаоника и Јастрепца на југу и Краљевачке котлине и Ибарске долине на западу.</s>
<s>Крушевац се налази на 137 метара надморске висине, и то на координатама 43° 34′ 60" северно и 21° 19′ 36" источно.</s>
<s>Крушевац припада средишњој и јужној Србији у Расинском округу.</s>
<s>Историја
Крушевац је као своју престоницу подигао кнез Лазар 1371. године.</s><s>Први пут се помиње 1387. године, у повељи којом кнез Лазар у својој утврђеној престоници потврђује раније трговачке привилегије Дубровчанима.</s><s>Град је постао привредно и културно средиште Србије.</s><s>Место из кога се руководило и које је давало иницијативу за организацију државе.</s>
<s>Предање каже да је Крушевац добио име по камену крушцу, облом речном камену којим је већим делом град и сазидан.</s>
<s>После Косовског боја, Крушевац постаје престоница вазалне Српске државе Лазаревића којом испрва управља кнегиња Милица, а касније њен и Лазарев син, деспот Стефан, који касније престоницу сели у Београд.</s><s>Турци нападају Крушевац више пута а освајају тек 1426, пред смрт деспота Стефана.</s><s>Од 1444. године, Крушевац је у рукама деспота Ђурђа Бранковића, а Османлије га коначно поробљавају 1454. године.</s><s>Те године је турски султан, путујући за Средец (данас Софија) из Крушевца одвео 50.000 Срба, од којих је 4000 упутио у Истанбул.</s><s>У то време носи османско име Алаџа Хисар (Шарени град) и седиште је истоименог санџака.</s>
<s>Време мира под Турцима било је од 1480. до 1670.</s><s>У време Великог бечког рата 1689. град је био ослобођен од Турака.</s><s>То се десило још два пута у XVIII веку: 1737—1739. године и за време Кочине крајине, 1789. године.</s><s>Град је враћен Турцима 1791, Свиштовским миром.</s><s>Крушевац је коначно ослобођен од Турака 1833. године.</s><s>После ослобођења град почиње нагло да се развија и напредује, и постаје један од већих обласних средишта књажевине Србије.</s>
<s>Прву апотеку у Крушевцу, а трећу у Србији, отворио је 1868. године Драгослав Кедровић (1839—1907).</s>
<s>Зграда Берзе рада је подигнута 1940.</s>
<s>Током Другог светског рата, припадници немачких окупационих снага су на брду Багдала стрељали 1642 родољуба из Крушевца и околине.</s><s>После рата цео тај простор је претворен у спомен парк под именом „Слободиште“.</s>
<s>У Крушевцу је током 2013. године реконструисано пет средњовековних чесама.</s>
<s>Привреда
Крушевац је јак привредни центар са посебно развијеном метало-прерађивачком („14. октобар“) и хемијском индустријом (ХИ „Жупа“, „Хајнкел-Мерима“, „-{Trayal}-“).</s><s>Ту је и фабрика алкохолних и безалкохолних пића „Рубин“, као и фабрика мазива „ФАМ“.</s><s>Осим великих друштвених колектива, у граду има и преко 1200 приватних предузећа и преко 2500 самосталних радњи различитих делатности.</s>
<s>Градске славе и прославе
У народној свесловенској митологији Свети Вид означава врховно, свевидеће божанство.</s><s>У српској народној традицији Видовдан се обележава као дан Косовског боја 1389. године.</s><s>Стога га је српска црква од 1892. године, озваничила и уврстила у своје празнике, а после пророка Амоса и светог кнеза Лазара.</s><s>Најзначајнији празник за град Крушевац свакако је Видовдан, дубоко укорењен у свести становништва на овим просторима као дан погибије кнеза Лазара у борби за очување своје државе и народа.</s><s>Прославља се са свим атрибутима градске славе, као и Духови или Св. Тројица.</s><s>На Видовдан се такође сваке године, у цркви Лазарици, даје помен косовским, али и свим другим изгинулим српским ратницима у ослободилачким ратовима.</s><s>До 2002. године у спомен парку Слободиште одржавала се манифестација под називом Свечаности слободе коју је креирао Добрица Ћосић У прошлости се тога дана одржавао и вашар, највећи у Крушевцу.</s><s>Вашари или сајмови, некада важан вид трговине, уведени су у Крушевцу кад и у целој Србији, законском уредбом 1839. године.</s><s>Осим Видовданског, одржавали су се на Благовести, 7. априла, Св. Илију, 2. августа и на „Малу Госпојину“, 21. септембра, што се одржало до данашњих дана.</s><s>Еснафске славе, некада важна карактеристика грађанског друштва, када су разни еснафи, друштва и удружења, углавном хуманитарног карактера, прослављали свог патрона-заштитника (најстарији еснафи у Крушевцу су лончарски из 1839, мумџијски из 1842, трговачко-бакалски из 1846, меанџијски из 1848...) задржале су се још само код хуманитарног друштва „Добра нарав“, или „Баксузи, угурсузи и намћори“, специфичног за овај град, које се окупља сваке године деветог уторка од Божића, гајећи своја правила понашања.</s>
<s>Демографија
Нахија Крушевац 1516. имала је 216 села са популацијом око 320.000 становника, која се је пред крај века свела на 160000.</s><s>Сам град је имао 204 муслиманске и 84 хришћанске куће.</s>
<s>Према најновијем попису из 2022 године, Град Крушевац имао је 113.582 становника, док је градско насеље Крушевац имало 68.119 становника (према попису из 2011. године било је 73.316 становника, а према оном из 2002. године - 75.256 становника).</s>
<s>Ово насеље је великим делом насељено Србима (према попису из 2002. године).</s>
<s>Медији у Крушевцу
Телевизијске станице:</s>
<s>Национална телевизија (медијски јавни сервис):
Дописништво РТС-а.</s>
<s>Регионална телевизија:
РТК.</s>
<s>Градске телевизије:
ТВ Плус,
ТВ Јефимија</s>
<s>Радио-станице:</s>
<s>Регионални радио:
РТК</s>
<s>Градске радио-станице:
Радио ФИМС,
Радио ОК студио,
Радио Плус,
Радио Невен,
Радио Чигра,
Радио Антена,
Радио Јефимија.</s>
<s>Градске новине:
Град.</s>
<s>Спорт</s>
<s>ФК Напредак Крушевац
ФК Трајал
ФК Јединство 1936
ЖФК Напредак Крушевац
КК Напредак Крушевац
ОРК Напредак Крушевац
ЖОРК Напредак Крушевац
Пливачки клуб Напредак Крушевац
Стадион Младост
ФК Борац Бивоље
ОК Кнез Лазар Крушевац
Рагби клуб Крушевац
Атлетско рекреативни клуб Маратонац
Атлетски клуб Крушевац
Рагби 13 клуб Цар Лазар
БК 14. октобар Крушевац
14. октобар БК КШ 037
ВК Расина</s>
<s>Градови побратими</s>
<s>Познати Крушевљани</s>
<s>Галерија</s>
<s>Види још
Општа болница Крушевац</s>
<s>Референце</s>
<s>Спољашње везе</s>
<s>Званична презентација града
krusevac.link - Интернет портал Крушевац
Интернет портал Крушевац - независна страница
Крушевац ПРЕС - први приватни званично регистровани Интернет медиј у Крушевцу
Телевизија Крушевац
Политички портал Расинског округа
Редакција037 Омладинска интернет редакција Крушевца
Слике Крушевца Дигитализовано културно наслеђе Крушевца
Крушевац Онлајн
Епархија Крушевачка
Крушевачко позориште
Расински округ
Крушевац инфо Вести и информације из Крушевца
Мапе, аеродроми и временска ситуација локација (-{Fallingrain}-)
Гугл сателитска мапа (-{Maplandia}-)
План насеља на мапи (-{Mapquest}-)</s>
<s>Насељена места у Расинском управном округу
Википројект географија/Насеља у Србији</s>
|
1937 | https://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%92%D0%B8%D0%B7%D0%B0%D0%BD%D1%82%D0%B8%D1%98%D1%81%D0%BA%D0%B0%20%D0%BC%D1%83%D0%B7%D0%B8%D0%BA%D0%B0 | Византијска музика | <s>Византијска музика подразумијева један цјелокупни систем изражавања и испитивања мелодије, у складу са гласовима, родовима и хроама (бојама).</s><s>Названа је византијском, зато што се почела значајније развијати у доба Византијског царства, заједно са ширењем хришћанства.</s>
<s>Дијели се на: вокалну (гласовну) и инструменталну.</s><s>Гласовна мелодија спојена са поетским текстом даје пјесму, која се дијели на: црквену (стихире, химне и тропари) и народну.</s>
<s>Што се тиче спољашњег облика или техничког аспекта, византијска музика је монофона (једногласна).</s><s>Православна црква од свог почетка користи у свом богослужењу искључиво вокалну једногласну музику.</s><s>Ово, свакако, није нимало случајно, јер управо вокалност и монофонија обезбјеђују једноставност, чистоту без трунке било чега чулног, раметљивог, неискреног, што овој музици даје изузетну и непревазиђену љепоту и снагу.</s>
<s>Западна црква је, такође, користила вокалну и једногласну музику у богослужењу, и то све до 12. вијека.</s><s>Дакле, монофону је замијенила полифона, а вокалну — вокално-инструментална музика, тек након Великог раскола из 1054. године.</s>
<s>Од 18. вијека и неки православни народи, међу којима и Срби, прихватају, под утицајем западне културе, полифонију.</s>
<s>Музика је у сваком историјском периоду носила печат времена у коме је настајала, па га тако и данас има, али је неопходно да она извире из Светог предања Цркве, а не да свако уноси промјене по сопственом нахођењу.</s><s>Чињеница је да је у Предању Цркве да појање буде једногласно и вокално.</s><s>Такође је чињеница да вишегласје, разногласје (хетерофонија) и инструменталност (који су забрањени канонима Цркве) разарају чистоту, узвишеност и мистично својство црквеног појања, чиме се оно претвара у нешто површно, нешто што служи више уживању и забави, а страно је и духу молитве.</s>
<s>Византијске мелодије обучене у полифонију, губе своју посебну изражајност, свој духовни ритам, духовну величину, а тиме и моћ да нас духовно уздигну и преображавају.</s><s>Духовна криза у којој су се нашли поједини православни народи у одређеном историјском тренутку, као што смо већ рекли, се одразила и на појање.</s>
<s>Године 2019. византијско појање уврштено је на Унескову Репрезентативну листу нематеријалног културног наслеђа као наслеђе Грчке и Кипра.</s>
<s>Византијско појање на листи Унеска
Као жива уметност која постоји више од 2000 година, византијско појање је значајна културна традиција и свеобухватан музички систем који чини део заједничких музичких традиција развијених у Византијском царству.</s><s>Истичући и музички побољшавајући богослужбене текстове Грчке православне цркве, нераскидиво је повезано са духовним животом и верским обичајима.</s>
<s>Ова вокална уметност је углавном усредсређена на приказивање црквеног текста, јер несумњиво, појање постоји због речи („логос“) - сваки аспект традиције служи ширењу свете поруке.</s><s>Преносећи се генерацијама, његове главне карактеристике опстале су током векова:
то је искључиво вокална музика;
у суштини је монофонска;
напеви су кодификовани у систем са осам тонова;
напев користи различите стилове ритма да би нагласио жељене слогове одређених речи.</s>
<s>Иако је псалтичка уметност увек била повезана са мушким гласом, женске песме су честе у женским манастирима и донекле учествују у парохијским црквама.</s><s>Поред преношења у цркви, византијско појање цвета захваљујући посвећености музичара, хорова, композитора, музиколога и научника који доприносе његовом проучавању, извођењу и ширењу.</s>
<s>Види још
Византијска уметност
Архимандрит Никодимос (Кабарнос)</s>
<s>Референце</s>
<s>Спољашње везе
www.trebinje.com
Весна-Сара Пено: „Православно појање“</s>
<s>Музички жанрови
Музика по државама
М
Нематеријално културно наслеђе Грчке
Нематеријално културно наслеђе Кипра</s>
|
1938 | https://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%93%D1%80%D0%BA%D0%BB%D0%B8%D1%88 | Грклиш | <s>Грклиш (-{Greeklish}-) или гренглески (-{Grenglish}-), је грчки језик писан латиничним писмом („енглеским“).</s><s>Грци ово такође зову и -{Λατινοελληνικά}- [-{Latinoelliniká}-] или -{Φραγκολεβαντίνικα}- [-{Frankolevάntinika}-] или -{ASCII}- грчки.</s>
<s>То је један од примера транслитерације.</s>
<s>Увод
Грклиш се често користи на Интернету када Грци комуницирају електронском поштом, ИРЦ-ом, СМС-ом или на друге начине.</s>
<s>Историја
У прошлости је било тешко натерати рачунаре да препознају грчка слова, јер нису сви оперативни системи или програми имали подршку за грчки.</s><s>Данас, пошто модерни програми подржавају многе језике, укључујући и грчки, Грцима је много лакше да се споразумевају својим матерњим језиком, савременим грчким, преко Интернета.</s><s>Ипак, доста људи још увек користи грклиш, можда јер је бржи за куцање а и не морају да брину о правопису и граматици.</s>
<s>Постоје извештаји да се прва савремена употреба грклиша појавила у EMY (-{Ethniki Meteorologiki Ypiresia}-), националном метеоролошком заводу Грчке, пре неколико деценија и свакако пре Интернета.</s>
<s>Ортографски и фонетски грклиш
Грклиш може бити ортографски или фонетички.</s>
<s>Недостатак стандарда
Постоји много начина за писање грклиша.</s><s>Пошто међу грчким корисницима Интернета не постоји општеприхваћен начин транскрибовања грчких слова у латинична, свако то ради на свој начин.</s>
<s>ELOT, грчка организација за стандарде, је предложила стандардну транслитерацију, коју користи на пример British Council, али не и јавност.</s>
<s>Књиге писане у грклишу
Јанис Андруцопулос (погледајте Референце) прича о Егзегези (Exegesis), књизи написаној у грклишу од око 200 страница.</s><s>То је новела о љубавницима који разговарају преко Интернета.</s><s>Према Андруцопулосу, књигу је требало да објави предузеће "Окси Публикације“.</s><s>Транслитерација Егзегезе на грклиш, која је користила ISO 8432 стандард транслитерације, је заснована на грчком преводу оригиналне књиге.</s>
<s>Веб сајтови писани на грклишу
Већина личних или незваничних веб-сајтова су некада били на грклишу.</s><s>Данас ово није случај, пошто се употреба грклиша на веб-сајту сматра непристојном.</s><s>Ипак, још увек има много грчких веб-сајтова који користе грклиш.</s>
<s>Грчке компаније које користе грклиш
Неки интернет добављачи у Грчкој користе и грчки и грклиш у својим електронским писмима.</s><s>На пример, званична обавештења послата корисницима електронском поштом су обично писана у енглеском, грчком и грклишу.</s>
<s>Употреба у пословној комуникацији
Употреба енглеског у пословне сврхе или за пословну комуникацију неки виде као мањак пословних способности или поштовања.</s>
<s>Тренутни правци развоја
У 2004-ој, покрет непријатељски према грклишу се појавио у многим грчким он-лајн Веб дискусионим групама (форумима) где је грклиш био основни „језик“ споразумевања.</s><s>Администратори често спречавају приступ корисницима који наставе да користе грклиш, чиме чине употребу грчког обавезном.</s><s>Примери укључују форум Athens Wireless Metropolitan Network ADSLgr.com форум.</s>
<s>На грчком ИРЦ-у, још увек се користи само грклиш (у 2004-ој).</s>
<s>Многи сматрају да је грклиш опасан за културни интегритет грчког језика.</s>
<s>Ипак, други се не слажу и подржавају грклиш.</s><s>Неки универзитетски професори су предложили званичну употребу латиничног писма у грчком језику због његове модернизације.</s>
<s>Примери
Грчки: -{Καλημέρα, πως είσαστε}-; (добро јутро, како сте?)
Грклиш 1: -{kalimera, pos isaste?}-
Грклиш 2: -{kalhmera, pws eisaste?}-
Грклиш 3: -{kalhm3ra, pws eisast3?}-
Куцање као да је распоред тастатуре подешен за грчки мада је у ствари подешен за амерички енглески: -{Kalhm;era, pvw e;isasteq}-</s>
<s>Грчки: -{Θήτα}- (тета)
Грклиш 1: -{thita}-
Грклиш 2: -{8hta}-
Грклиш 3: -{uita}-
Куцање као да је распоред тастатуре подешен за грчки мада је у ствари подешен за амерички енглески: -{U;hta}-</s>
<s>Као што видите, веома је уобичајено користити број 8 за слово Θ/θ (тета), или слово u (вероватно зато што су u и тета на истом тастеру грчких компјутерских тастатура) или комбинацију th.</s><s>За слово Ε/ε (епсилон) Грци углавном користе енглеско слово e или број 3 (који изгледа као обрнуто епсилон).</s><s>Али 3 се најчешће користи за слово Ξ/ξ (-{Ξ/ξ}-) (због сличног изгледа).</s>
<s>Извори</s>
<s>-{Апо та фрагоксиотика ста greeklish (Από τα φραγκοχιώτικα στα greeklish)}- - објављен 5. септембра 1999. у познатим грчким новинама ТО ВИМА Тис Киријакис (-{ΤΟ ΒΗΜΑ Της Κυριακής}-) од аутора Јаниса Андруцопулоса (Γιάννης Ανδρουτσόπουλος), лингвистичара са Хајделбершког универзитета: разматра историјску употребу латиничног писма за писање грчког, дајући референце чак и из 1930-их.</s><s>Чланак је доступан на овој страници (у грчком језику): https://web.archive.org/web/20040621153203/http://tovima.dolnet.gr/demo/owa/tobhma.print_unique?e=B&f=12688&m=B03&aa=1. Био је објављен на његовим личним страницама на Хајделбергу пре неколико година и може бити нађен преко Интернет архиве.</s>
<s>Пребацивање из Грклиша у грчки
Од појаве Грклиша било је бројних покушаја да се развије програм за аутоматско пребацивање Грклиша у грчки.</s><s>Већина њих може да се носи само са неким од транслитерација Грклиша и може бити нађена и преузета са Интернета.</s><s>Први потпуни систем за аутоматску транскрипцију Грклиша у грчки који постиже правилно писање је -{ All Greek to Me!}-, који је развио и објавио Институт за процесирање језика и говора .</s>
<s>Види још
Грчки језик
Енглески језик
Шатровачки
Срблиш</s>
<s>Спољашње везе
Грклиш-грчки пребацивач од Института за процесирање језика и говора
Грчко-Грклиш пребацивач од ASDA-е
Грчко-Грклиш пребацивач од Translatum-а
Табела транслитерације од Translatum-а</s>
<s>ASCII
Жаргон
Грчки језик
Енглески језик</s>
|
1939 | https://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%A6%D1%80%D0%BD%D0%BE%D1%80%D0%B8%D0%B7%D0%B0%D1%86%20%D0%A5%D1%80%D0%B0%D0%B1%D0%B0%D1%80 | Црноризац Храбар | <s>Црноризац Храбар (, ), монах и средњовековни писац најстаријег раздобља старословенске књижевности, чији идентитет до сада није утврђен.</s><s>Постоје многи докази да је Црноризац Храбар био један од ученика Ћирила, Методија, Климента и Наума који су по протеривању из мисије у Великој Моравској, преселили свој рад на Балкан, на прелазу из 9. у 10. век.</s><s>Изузев поменуте расправе, од овог монаха немамо више сачуваних дела.</s>
<s>Сказнање о писменима
Аутор је прве филолошке расправе на старословенском језику, познате у око 60 бугарских, руских и српских преписа, која у српској редакцији носи назив О писменех Чрнорисца Храбра.</s><s>Са много жара али научним аргументима брани словенску азбуку од напада Грка.</s><s>Добар познавалац историје грчког језика и писма, Храбар многим грчким филолозима, између осталих, седамдесеторици преводилаца Старог завета (верзије познате под називом Септуагинта), супротставља двојицу словенских просветитеља, Ћирила и Методија, истичући њихову улогу у културном, духовном и историјском развоју Словена.</s><s>Значај расправе Црнорисца Храбра је да је то прва словенска филолошка расправа, која се обраћа и домаћим противницима, убеђујући их у довољност старословенског језика и писма, и њихову равнопрвност са другим великим језицима и писмима.</s><s>Највећи број аргумената из овог дела односи се на критику величања великих или старих језика, показивање сличности и разлика између словенског и грчког писма.</s>
<s>Име
Црноризац Храбар није право име већ псеудоним који је узео један од монаха, да би избегао евентуални прогон због свог писања.</s><s>Сама реч Црноризац значи монах односно онај који је оденут у црну ризу (монашку одећу), док придевом Храбар означава своју храброст да јавно иступи у одбрану словенског писма.</s>
<s>Порекло
O етничком пореклу Црнорисца Храбра постоје супротстављена мишљења.</s><s>Постоје научни кругови који тврде да је био један од писаца Преславске школе у Источној Бугарској, док други проналазе једнако вредне доказе да је припадао Климентовом кругу Охридске књижевне школе.</s><s>Контроверза долази дотле да се под именом Црноризац Храбар у неким научним круговима подразумева лично неки од најважнијих византијских учитеља писмености.</s>
<s>Последњи векови балканског национализма довели су до покушаја да се мистерија идентитета овог монаха и творца прве словенске филолошке расправе искористи за величање вредности појединачне националне књижевности, и тиме, вредности појединачне балканске нације.</s><s>Међутим, дело Црнорисца Храброг има општесловенски карактер, баш као и мисија његових учитеља — Ћирила и Методија.</s>
<s>Референце</s>
<s>Превод на савремени српски језик
Сказање о писменима (превео Томислав Јовановић), у „Стара српска књижевност“, Београд-Крагујевац, Филолошки факултет-Нова светлост, 2000, 17-20.</s>
<s>Литература
Димитрије Богдановић: Историја старе српске књижевности, Београд, СКЗ, 1980.</s><s>Ђорђе Трифуновић: Кратак преглед југословенских књижевности средњега века, Београд, Филолошки факултет Београдског универзитета, 1976.</s><s>Дејан Михаиловић: Византијски круг (Мали речник ранохришћанске књижевности на грчком, византијске и старе српске књижевности), Београд, „Завод за уџбенике“, 2009, стр. 218.</s>
<s>Спољашње везе
Развој и одбрана Словенске писмености (РТС Образовно-научни програм - Званични канал)
Бугарски књижевници из средњег века
Преславска књижевна школа</s>
|
Subsets and Splits