id
stringlengths 6
8
| audio
audioduration (s) 1
18.5
| transcript
stringlengths 10
166
|
---|---|---|
free_0 | Само неколико дана после ослобођења Београда |
|
free_1 | стајао сам негде близу Теразија |
|
free_2 | окренут ка Палатија Албанија |
|
free_3 | и гледао на оном прочељу узаном Албаније |
|
free_4 | које је гледало у правцу Теразија, |
|
free_5 | окаченог Тита, заправо, немојте погрешно да ме схватите, нико није качио Тита, |
|
free_6 | не тих дана, нити касније, него један портрет Титов. |
|
free_7 | Па он је, ја мислим запремао, можда, половину висине Албаније, |
|
free_8 | или тако нешто, био је то јако дугачак протегљаст портрет. |
|
free_9 | Оне врло познате у ствари реплика, |
|
free_10 | овне познате Титове фотографије са Титовком на глави. |
|
free_11 | Гледао сам и онако се сећао тих дана непосредно пред ослобођење Београда, |
|
free_12 | када сам се по некој случајности умешао у целу ту причу око тог великог Титовог портрета на палати. |
|
free_13 | Смешна је једна чињеница, да је ту негде поред мене се налазио неки руски сержант, војник, обичан, шта ли, |
|
free_14 | гледао исто у правцу Албаније, гледао тај портрет и просто, и ако имо, нисам имо никаког контакта са њим, |
|
free_15 | обратио ми се: "Ето, то је у радио руски художник Петров." Нисам хтео да га разуверавам, најмање, |
|
free_16 | јер је тај портрет, у ствари, урадио Мика Петров, сликар у Београду, и то некако по случајности уз моју асистенцију, |
|
free_17 | не мислим у погледу сликанња, ја нисам сликао, нисам био графичар, најмање, али сам у тој целој, како бих рекао, причи око Титовог портрета, |
|
free_18 | био најпосреднији учесник, а ево како је било. |
|
free_19 | Са Петровом сам се јако добро дружио. |
|
free_20 | Упознао сам га тачно, то се добро сећам, |
|
free_21 | оног дана, када је бомбардовано Пашино брдо. |
|
free_22 | То је било током последње године окупације. |
|
free_23 | Случајно нас је спојила нека заједничка пријатељица која је јавила телефоном и замолила ме да одем до Петрова, |
|
free_24 | јер је становала у кући где је он био, тамо преко пута Академије Наука, |
|
free_25 | и да му јавим да код бомбардовања Пашиног брда нису страдале његове слике, јер их је је он склонио за време оних Америчких бомбардоваља да му не страдају. |
|
free_26 | Отишо сам пренео сам му ту вест и од тада настало једно пријатељство јако дубоко између њега, мене и његове Јелене |
|
free_27 | које је травало све до негове смрти. |
|
free_28 | Елем, о чему се радило? |
|
free_29 | Ја не знам по коме налогу и по какви директивама, |
|
free_30 | али једну акцију је водио непосредно пред борби за Београд |
|
free_31 | Живановићену Ноје. |
|
free_32 | Сликар надреалиста, један од оне групе Тринаесторица. |
|
free_33 | Ко је њега овластио, како га је овластио, тек је он организавао једну групу |
|
free_34 | београдских сликара, |
|
free_35 | између осталога Мику Петрова. |
|
free_36 | Ту се кретао и Табаковић и не знам још ко, то све. |
|
free_37 | А ја сам се ту случајно задесио, јер сам тих последњих дана |
|
free_38 | пред ослобођење Београда, |
|
free_39 | од тог лета, од тог бомардовања Пашиног брда, па надаље, |
|
free_40 | скоро свакодневно, не скоро, негов управо свакодневно |
|
free_41 | био код Мике Петрова, био код њега у кући, |
|
free_42 | прекопута био у атељеу који се налазио, у његовом атељеу који се налазио у куполи Академије Наука. |
|
free_43 | Дакле, Ное је |
|
free_44 | вршио неку организацију |
|
free_45 | београдских сликара |
|
free_46 | и тражио је помоћ да се у напред израде велики пропагандни портрети |
|
free_47 | који би могли одмах после ослобођења да буду истакнути |
|
free_48 | Тита, Черчила, Стаљина и Рузвелта. |
|
free_49 | Како други сликари нису били баш тако вични графичким радовима, |
|
free_50 | поготово те врсте, то је, збрда, све пало на Мику Петрова. |
|
free_51 | Он је у том атељеу на табацима, пак папира великим, |
|
free_52 | сликао угљем тај портрет, заправо Титов, тај портрет, |
|
free_53 | и требало је да се тај портрет са тога, са тих хартија, са тих пак папира, |
|
free_54 | пренесе у улицу Јелене Ћетковић. |
|
free_55 | У атеље, да ли је то хутер био, она црвена зграда од цигала, где су у сутерену, |
|
free_56 | београдски студенти ликовне уметности требало да пребаце то са хартије на платно. |
|
free_57 | То се боцкало, боцкало, боцкало и тако. |
|
free_58 | Међутим, требало је, пошто је потрет био готов, |
|
free_59 | да се из академије наука он донесе у улицу Јелене Ћетковић. |
|
free_60 | То бога ми није било тако лако, извести јер је портрет било огроман, то је била једна велика ролна, ко малтене величине неког ћилима и тако. |
|
free_61 | И сада је пало у дужност Мики Петрову и мени, који сам био нераздвојан са њим тих дана, |
|
free_62 | да тог папирнатог Тита, тај портрет папирнати, пребацимо до улице Јелене Ћетковић, |
|
free_63 | да би га ти студенти или ти организовани, ја не знам које то све био пребацили на платно. |
|
free_64 | То је била једна велика глупост и једна велика у свари авантура. |
|
free_65 | Носити оброман тај портрет, савијен, као тепих неки преко рамена Мике Петрова и мога. |
|
free_66 | Од Академије Наука, па Кнез Михајловом, па поред позоришта, па Хиландарском улицом, |
|
free_67 | и све до Јелене Ћетковић и предати то у тај подрум да би се ин пребацио на платно. |
|
free_68 | Ма ко да нас је срео и припито шта носите да нас на лицу места, било од немачких власти или од ових сарадника окупатора власти. |
|
free_69 | Нађе и нагази на лицу места следи по кратком поступу. |
|
free_70 | Других портрета није било рађено. |
|
free_71 | Ја заправо никад после нисам ни видео неке велике таке портрете ни Черчила ни Рузвелта ни Стаљина. |
|
free_72 | Елем, имали смо... |
|
free_73 | Петров и ја, Титову фотографију, ону класичну фотографију са Титовком. |
|
free_74 | Имали смо Стаљинове исто тако, фотографије неке или слике. |
|
free_75 | Имали смо и Черчила, али Рузвелта нисмо имали. |
|
free_76 | И сећам се добро и дан данас гледам то ми фали лист у "Свезнању" предвратном, |
|
free_77 | да је ту била једна нотица о Рузвелту, јединица једна, лексиконска, са портретом, са фотографијом Рузелта, |
|
free_78 | доста малим, али то је једино што смо имали при руци од Рузвелта. |
|
free_79 | Ја сам ту страницу исекао и однео Мики Петрову да би имао по чему да ради. |
|
free_80 | Рузвелта. |
|
free_81 | И дан данас ми је тај лист фали, кад отворим, |
|
free_82 | тачно ми фали та страница једна. |
|
free_83 | Дакле, ситуација је била врло комична. |
|
free_84 | Тај Рус је стајао поред мене, гледа у Албанију. |
|
free_85 | Одушевљен ми се потпуно непознатом онако обратио. |
|
free_86 | "Ето то је радио руски художник." |
|
free_87 | Он је видео онако с десне стране, пише онај карактеристични потпис Михајла Петрова. |
|
free_88 | Петров само, није писало Михајло |
|
free_89 | и Рус је, очигледно мислио да се радило о неком руском художнику. |
|
free_90 | Kо је то наручио, израду тих портрета, није ми јасно, |
|
free_91 | али целом том акцијом је руководио, односно организово целу акцију, бар тај сликарски део акције, |
|
free_92 | Ноје, дал је то радио по неком налогу, |
|
free_93 | партијском. |
|
free_94 | Да ли је нешто на свој рачун, као левичар, он то тек, |
|
free_95 | њега је прогутао мрак. |
|
free_96 | Он је нестао управо онога дана, и ја сам био присутан једном у Мажестику јер смо те ноћи у Мажестику радили опет цела та група, неке транспаренте са паролама и тако. |
|
free_97 | Знам да је дошла његова вереница изјутра сва узбуђена да нема нигде Ноја, шта је са њим, тако плакале, обраћала се Кочи Поповићу ко је ту био присутан. |
|
free_98 | Али њега је прогутао мрак. |
|
free_99 | Он је имао неке сигурно, неке мутне односе, питај Бога каке са руководством партијским, |
End of preview. Expand
in Dataset Viewer.
README.md exists but content is empty.
- Downloads last month
- 38