Datasets:

Sagicc

/

postocr-sr

like 0

VladimirS_KaznjenoNeverstvo.txt

Једног септембарског јутра седео је за својим писаћим столом у својој соби г. Бер. Велика гомила књига, које беху пред њим и озбиљан његов изглед, показивали су, да је заузет каквим великим књижевним радом. Тога јутра довршивао је своју дисертацију за титулу доктора философије. Расправљао је питање о слободној вољи. Разгледавши неколико повећих књига, замисли се нешто дубоко и тако је ћутао неколико минути. Боре на челу биле су јасан знак, да се борио у мислима, хоће ли извести закључак, да човек има или нема своје слободне воље. Чело му се за часак разведри и опет замути. У томе га прекиде неко лагано куцање на вратима. Са свим механички, и не окрећући се вратима викну по обичају „напред!“ На овај се глас отворише врата и у собу уђе, њему одавно омиљени писмоноша. Предаде му писмо, поклони се и оде, добивши већ уобичајену напојницу. Рукопис на адреси био му је познат, те га одмах и отвори. Прочита писмо пажљиво, а чело му се јако замути. Писмо је гласило: „Драги Бере, Мој је опстанак критичан. Господин Петар је успео у преговорима са мојим оцем. Похитај и спаси ме, ако си при речи. Похитај, да не буде касно, јер је ово можда последње писмо које ти шаље твоја Аранка“. Писмо га је потресло. Он беше тронут. За тренут један настаде велики обрт у његовим мислима. Недовршена дисертација, која му је отварала врата срећној будућности, и критично стање Аранке, драге његове, која га је одушевљавала на велике и тешке радове, борише се у њему. За њега беху прилике врло неповољне, он не знађаше шта да ради. Љубав ка Аранци, помисао на блажену прошлост и друговање са њом, протискивали су све мисли његове. Он беше збуњен, он очајаваше. У памети му се једнако врзле Аранкине речи, „да је г. Петар успео у преговорима“, „да је ово можда последње њено нисмо“. Њен опстанак је збиља био критичан. Мало задоцнење његово значило би изгубити Аранку, изгубити свој дух, који га тако идеално одушевљаваше, који га очараваше. А изгубити дух свој, значи не живети, значи бити очајник. Зар има живота где нема духа, где нема наде, где нема идеала? Идеал ваља сачувати, живот је повраћен, нада добија свога полета. Да, идеал ваља спасти, то му је било последње решење. Грозничавом брзином скупи свој рукопис са стола, покупи све књиге, стрпа их у сандук и заклопи поклопцем, можда вечитог заборава. „Чамите ту књиге моје, одмарајте се моје миле успомене, дао би Бог, да вас једног лепшег дана отворим. А дотле, збогом и срећно останите ту моје идеје о слободној вољи!“ Закључа врата, најми прва кола, која је наишао на улици и муњевитом брзином одјури на станицу жељезничку. По ходницима и чекаоницама било је пуно света, неки су улазили, неки излазили; беше обичан жагор, какав се чује између путника и њихових пријатеља, што их испраћују. На каси је била велика навала и Бер имађаше доста да чека, док је добио ред да узме карту и добивши је, шетао је нестрпељиво по ходнику и чекаоници, ишчекујући сваког тренутка, да вратар викне и означи станице, куда воз има да иде. Сваки тренутак беше му дугачак, дугачак као вечност. У томе се чу први куцањ звона и вратар, отворивши врата чекаонице, стаде механички ређати имена стација. Путници јурнуше вратима и гомилама их је излазило на поље, разређујући се по вагонима. Бер је био међу првима. Сео је у дно једнога купеа I. класе и очекивао полазак воза. Мимо њега пролазили су и други путници, тражећи места. У његов купе уђоше два путника. По изгледу рекао би да је један Енглез, а други Шпањолац. По један мали ручни куфер био им је цео пртљаг, сместивши га, седоше и сами. Шпањолац је био необично весео, и прво се постарао да му буде при руци оно мало јестива, што је спремио за пут. Мало после уђоше још неколико путника. У том зазвони и трећи пут. На знак трубе, локомотива звизну и воз се крену. Међу путницима се водио жив разговор, коме је Шпањолац канда био главни редитељ. Претресала се и спољна и унутрашња политика, износили поједини догађаји из живота. Енглез по обичају није участвовао у разговору, већ је врло пажљиво посматрао места кроз која су пролазили и чим би на коју станицу наишли, одмах завирује у путничку књигу, где су сва места потанко описана. Бер се наслонио на лакат, ћутао је а разговор, који се бурно око њега водио, није га занимао, а и како би га интересовао, кад су ти разговори вођени просто, без икаквог дубљег значаја и озбиљности. А он беше заузет мислима врло високим, врло тешким и озбиљним. Путници ти путоваху весели и задовољни; он путоваше невесео, замишљен и снужден. Све му изгледаше монотоно, све излишно. Не занимаху га ни они чаробни предели, кроз које је савијала железница, ни онај жагор на појединим станицама које поједини сељаци изнесу што за продају, не би ли што год зарадили за оно минут-два, док се воз ту бави. Све он то није чуо, све он то није видео, о свему томе он ништа не зна. Ма да је воз ишао муњевитом брзином, њему се чинило да би он пешке брже ишао, ох, та мисао је бржа од железнице, бржа од телеграфа, бржа од светлости. Два дана и једну ноћ путовао је железницом и другога дана у први мрак воз је стао на станицу Линоа. Ту је сишао и Бер, имајући да одатле још читав дан путује на обичним колима. Не чекајући да ноћ прође, још са станице најми кола да иде у правцу, куда му мисли беху управљене. На пољу је време било мутно и ветровито. Кола су јурила и доцкан под ноћ око 10 сати стигну у малено селанце Доро. Кочијаш заустави кола пред једну малу кућицу, у којој се видело да гори лампа, а кроз замагљен прозор видело се неколико столова. То беше путничка крчма у селу. Кад су силазили с кола, почела је већ и киша падати. Муње и громови парали су и потресали облаке. Небо је било страшно узнемирено. На знак, да су кола заустављена пред крчмом, изађе крчмарица и ословивши путнике обичном фразом добродошлице, понуди их да се склоне. — Хоћемо, али за који тренутак само, јер још одмах продужујемо пут даље, рече јој Бер. — О, милостиви господине, како би сте се одважили на такав пут по овако ружном времену, у ово ноћно доба, када и зверка у планини тражи склоништа? — предусрете га крчмарица. — Нема препрека, које би омеле мој пут, госпођо, ја сутра до подне морам бити на имању Густава Пола испод Пиринеја. — Вама је немогућно то успети по овом рђавом времену, по овој грдној киши, која бесни на пољу. Чујете ли како звижди јак ветар, чујете ли како громови и бура проламају околину? — Све су то ситнице, госпођо, за пут, који ми предстоји, ја морам, апсолутно морам то постићи — Како год желите, господине, моје је да вам изнесем пред очи незгоду пута, а ваше је да примите или одбијете. — Да, тако је, госпођо. — А чиме бих вас могла услужити, милостиви господине, док се одморите. — Желео бих топлога чаја и ништа више. — Одмах ћете бити услужени, рече крчмарица и оде за камин. — Бер је био замишљен. — Напољу је збиља беснила страшна олујина. Киша је шибала као из кабла, а ветар по каткад тако јако духне, да слабе греде на таваници ове крчме попуцкују. Стари часовник са дугачком шеталицом висио је о дувару, дугачке казаљке његове кретале се лагано по беломе од мува испрљаноме кругу, а избијање његово прекидало је по каткад ону чаробну тишину у крчми. Мала лампа чкиљила је о таваници. Иза келнераја, светлуцала је ватра, на којој се спремао чај. Два сељака, који се већ беху затекли у крчми и који ћутећи посматраше овај разговор, отпочеше опет, свој прекинути говор. Говорили су истина лагано, али је крчмица била мала да се може чути еве. Њима се придружи и кочијаш Беров. — Ужасна олуја бесни, рече један од њих. — Непогода је тако велика, да ако потраје целу ноћ набујаће оне планинске речице и брзаци, исквариће путеве, настави други. —- Однеће и оне мостове преко река и починиће триста белаја, тако да се не може ићи ни тамо, ни амо. — Боме, може бити свашта, а а морам још овога часа на пут даље, на пут кроз планину која долази, рече кочијаш. — Куда би човече, сад на пут по овоме времену? упита га један сељак. — Ја морам, јер господин који ме најмио тако хоће. — По оваком времену могу коњи пропасти могу се кола претурити, па шта ће те онда радити усамљени, без икакве помоћи? Сав овај разговор слушао је Бер, а тек по која мисао прође му кроз памет, он ћуташе, лагано је пио чај, који му крчмарица беше донела. Сељаци и нехотично заћуташе, канда ослушкиваху нешто. У крчми завлада за један часак мртва тишина, само је сахат простирао своје монотоно тик — так... тик — так.. — И збиља, на пољу се чуо неки жагор чуо се звекет неког оружја кроз чаробно шуштање кишног млаза, што се тамо изливао. Жагор и звекет постадоше све јаснији, дође до самих врата крчме, врата се отворише и унутра уђоше три, до зуба наоружана, жандарма. — Добар вече! викнуше ови. — Добро сте ми дошли! дочека их крчмарица. — Жандарми седоше за један сто, крчмарица им приђе по обичају, а један од њих, каплар, без икаквог увода рече јој. — Доносимо вам наредбу од префекта, да ни једног путника, који овуда прође не пропустите не пријављена власти, и да се нико не крене одавде без нарочитог одобрења госп. префекта, па ма ко тај био. У околини су са појавили зликовци, који преобучени у разне одела, протурају се као путници и тако чине злочинства. На случај, да вам се који путник успротиви, ми ћемо бити ту, да га спречимо у име закона и власти. И још нешто, госпођо, питамо вас, да ли већ сада немате каквога путника? Крчмарицу је прилично збунило ово озбиљно издавање наредбе, па скоро као кроза зубе рече: — Господин, који тамо седи за столом приспео је баш овога часа, а намеран је да овога тренутка отпутује даље, ради чега су већ и кола готова и чекају га. Бер је слушао цео овај разговор, а кад је чуо да се и о њему распитује, убезекнуто остави чашу са чајем и погледа ка жандармима очекујући даљи њихов разговор. — Ви сте сад чули наредбу, рече каплар, и он несме кренути одавде, госпођо, јесте ли разумели. — Али он је путник и сутра мора бити већ под Пиринејима, продужи крчмарица. — То неће и несме бити, викну каплар. А ко је тај господин, а што он баш тако жури и то још ноћас, кад је време баш најмање подесно за путовање? — То нису чиста посла, додаде други жандарм, да он мора путовати још ноћас, да нам испод носа умакне, ко зна шта је он?! Дубоко је Бера потресао овај разговор увидео је, да ће се борити са великим неприликама, те беше нешто јетко замишљен. Али шта је мислио тог тренутка није ни сам знао. У том му каплар учтиво приђе и ослови. — Господине у име власти питам вас ко сте, од куда идете и куда желите. — Ја сам племић Бер, идем из Хајделберга и још овог часа полазим на имање Густава Пола испод Пиринеја. — А ваше занимање, молићу. — Студент, докторанд философије. — Ваши су наводи, можда, и истинити, али ви ноћас не можете продужити пут, настави озбиљно каплар. — То не може бити, дрхтећим гласом одговори Бер, ја путовати морам; посао, који имам да свршим хитан је и неодложан, ако сутра до подне не стигнем, ја сам пропао, будућност ми је уништена. — Све то може бити истина, али путовати ноћас не можете, док сутра дан не изађете пред г. префекта, па како вам он рекне. — Али ја сам изгубљен, ако овог часа не отпутујем, ја идем, па чините шта хоћете. — Племићу мој, рече каплар, ваше је држање сумњиво, а ваше путовање улива још већу сумњу, те у толико пре, морате чекати до сутра. — Ја идем, макар по цену живота! — Не, нама не треба ваш живот, ми га не тражимо, већ вам заповедам у име закона и власти, да останете ту и чекате до сутра. Скрушен и упропашћен паде Бер на столицу, хладан га зној проби. Мисли му беху укочене, куцањ српа малаксао. Снужденим и горким погледом гледаше у каплара. — Господине племићу, рече му он, ако вам је зло, можете отићи у собу и одморити се, док се питање о вама не рашчисти. То је све што сам имао рећи. Крчмарица приђе на то и одведе Бера у собу на преноћиште. У соби је био један стари кревет од дрвета, поред прозора сто са већ поцепаним чаршавом, а на њему свећа, коју крчмарица запали. У другоме углу беше умиваоник и убрус, а поред њега један гвозден чивилук. У такву собу уђе Бер, да у пакленим мукама проведе остатак ноћи. На пољу је непогода још трајала, а млазеви кише запљускивали су прозоре. Он леже у кревет, али му мисли беху далеко, далеко, грозничаво га стање подузме при помисли да ће задоцнити, да ће му путовање бити узалудно. Мисли му се врзле по прошлости, мислио је само на Аранку, на часове проведене у њеној близини. Сети се вечерње шетње у пролетњим ноћима пре две године. Те га мисли тешише; он ипак очајаваше. Како тада беше, како ли се сада збива! — Красне ли беху онда пролетње вечери! Плаво небо, као кристални сафир; ширило се изнад нас и обавијало са свих страна наш доглед. Густа шумица једна и у њој снизак, а као свод повијен жбун један, беху нам склониште. Ах, како лепа беше она ситна, зелена травица, што као ћилим застираше земљу под тим сводом. Како нам умилно певаху славуји у том лугу, како ли красно треперише звезде на азурноме своду! Лаки поточић што протицаше туда, мимо нас, жубором својим причаше нам своју прошлост и наговештаваше своју будућност: али га ми гледасмо само и уживасмо у жубору његову. Она блага тишина, онај пријатни мирис са ливадскога цвећа, она свежина и самоћа ноћна, раздрагавало је наша одана срна. Она куцаху необичном силином; а у грудима је пламтио жар прве, искрене љубави. Погледи нам блудише по бесконачности, гледасмо сјајне звезде, сладисмо се у треперењу њихову. Ах, како пријатан беше тренутак онај, када се преко неба спусти један светао млаз, потраја мало, па се угаси и звезде нестаде. Која ли је то душа, чија се звезда ето угаси? питаше ме она. Тргох се онда из заноса, приближих јој се већма, она ми стисну руку: поточић зажубори мало јасније, звезде затреперише јаче. Осећасмо пријатну свежину: срца нам се топише у природној дивоти, погледи нам се и кроз мрак сусреташе чешће, а мисли блудише по околини. Међу нама беше само један жижак, сјајан и чист, он осветљаваше нашу околину, видели смо га само ми: он сијаше само нама. Ах, искрена, прва љубави, како си сјајна, како си чиста! Пастири се беху већ давно повукли у своје колебе. Не чује се више њихова фрула, која чаролиски одјекиваше по околини. Свуд је настала тишина: глухо доба. Поветарац пирну поред нас, освежи нас: ми се осетисмо усамљени, удаљени од света. Приближисмо се већма једно другом; она ми опет стисну руку, а поточић зажубори јаче, звезде затрепташе јасније. Занесени у мислима, опијени природном свежином, зарекосмо се, да ћемо вечито живети заједно, и тако загрљени спавасмо у заносу. Како кратак беше тај сан, колике грдне пределе пређосмо и какви нас догађаји не минуше за тај тренутак вечности! Како чаробно беше оно вече, кад заједно гледасмо, како се са запада простирао све више и више густ и таман облак један. Муње су га често парале. Грмљавина по каткад захуји из даљина. Како величанствен беше призор тај: срца се наша топише од задовољства! Како је ужасна и страшна ова ноћ, кад свака муња изгледа, као да ми груди раздире. Тамни облаци онда, куљали су све већма, а све сјајније муње већма украшаваху наш поглед у даљину, у будућност. Поточић онај жубораше све јасније: причаше нам нешто; али ми само уживасмо у чаробном жубору његову. Сену велика муња једна, гром загрме потмуло, а ја осетих први, врео пољубац, у том и поточић зажубори јасније, а шумица зашушта необичним шумом. О, како волим оно место и кратке часове оне, кад она спаваше тихо на крилу моме, када се слатко одмарах на крилу њезину! Ми тражисмо мира души својој — он ту беше и само ту. О, како волим ону пријатну свежину, оне песме славу еве, оно плаво небо! Како уживасмо у жубору онога поточића и чаробном призору на небу. Ах, како бејах срећан, кад пун заноса могадох рећи, блажени часови, куда журите тако?! Пријатне беху оне ноћи, кад поточић жубораше мимо нас, а славуји појаху у густоме лугу. О снови снови! А ти црна и паклена ноћи, шта ми сада »износиш, место жубора потока ево чујем звекетање жандармске сабље, који стражари на вратима, место песме славујеве, чујем кашљуцање онога, који ми слободу одузе, који ме спречи, да одем идеалу своме, да га спасем из незгоде. Да, чудновата је перспектива моје будућности, ја је и немам, не могу је ни имати!..... Пребијајући овако разне црне мисли, целу ноћ није заспао, а у том већ поче и зора рудети на истоку. Киша и непогода беше престала, а поље је мирисало неком особитом јесењом свежином. Жардарм му куцну на врата, опомене га да се спрема на пут у оближњу варош Н. господину префекту. Пред канцеларијом префектовом било је већ сакупљено неколико путника, који случајно путоваху кроз ту околину, кад и Бер приспе тамо. Његов пратилац пријави га надлежноме. Док је отпочело примање, Бер је нестрпељиво шетао по предсобљу. Међу путницима који ту чекаху, спази једнога свога старог познаника још из гимназиског ђачког друговања. То беше Мор, један од већих богаташа из околине Бремена. — Од куда ви овде, г. Бере, упита га она. — И преко своје воље, приморан сам, да се јавим г. префекту за допуст, да могу свој пут наставити. — А куда желите? ако смем упитати. — На имање г. Густава Пола испод Пиринеја. — И ја тамо идем, купио сам једно велико имање у приморју, код Билбао-а где ћу се од сада стално сместити да живим. —- Хоћете ли пут наставити још данас? — То не могу, јер очекујем овде свој новац ко и сам депоновао, а очекујем и породицу да стигне, те ћемо онда заједно тамо, кроз дан — два. Њихов разговор прекиде вратар, који већ беше неколико путника пустио префекту, те дође ред и на Бера. — Ви сте господине? упита га префект. — Ја сам племић Бер, путујем из Хајделберга а желим на имање г. Густава Пола испод Пиринеја, и молим вас за допуст, да могу одмах наставити пут. — Имате ли путне исправе? — Имам, господине префекте, изволите, Рекавши то предаде му свој пасош, који је још вредио, јер је гласио на целу годину. -— Истина је, да се исправа слаже, са вашим исказима, али мени то није довољно, рече префект, јер синоћ ову исправу нисте показивали каплару у крчми села Доре, већ сте насилно хтели још оног часа отпутовати, што је било забрањено. — Да, г. префекте, тако је било, јер посао који имам да свршим неодложан је, један тренут закаснења, може цео мој пут осујетити, и ја сам морао наваљивати за продужење пута. — Ви ћете разумети, племићу Бере, да је поштовање закона и наредаба прече од сваких личних рачуна. — То знам, па вас ипак молим за даљи допуст; јер су ми тренуци врло скупи. — Ја вас не могу према овоме пустити. — Онда ме убите, господине префекте.. — То не могу, нити имам потребе. — Волим и умрети, но и чекати овако у неизвесности. — Док се ваша ствар не расветли, ви ћете остати овде под надзором власти. — Али ја морам путовати. — Незнам то; али да морате остати то је цела истина. — Господине, префекте, смилујте се! — Не могу... а имате ли кога познатог овде, који може јамчити за вас? — Како могу имати кад сам путник и само путник, путник очајан и несрећан! — Само на јемство, могу вас пустити — А ко да јамчи?! — То је ваша ствар, беше одговор. Бер беше у очајању у самртним мукама. Излаза нема, а ићи се мора. — Шта се мислите? јемца или под надзор, опоро се продера префект — Имам овде познатог само г. Мора, поседника великог имања у приморју код Билбао-а. — А шта вам је он? — Мој друг из детињства, друг из гимназије! — На његово јемство, пустићу вас. — Префект зазвони, и на тражење његово пусте унутра г. Мора. Овај потврди све исказе Берове и заложи своју реч и имање, да је то он и нико други. Саслушавши ово префект, узе Берову исправу, написа на њој само две речи „слободан пролаз“, и он би слободан. Ах како су га скупо стале ове две речи, стале су га можда будућности, среће, живота..... У близини варошице Јаке на реци Арагону, а испод чаробне планине Сијера де ла Пења, на један сахат удаљено беше имање Густава Пола. Лепо је то имање било уређено Елегантно озидана палата блиста се у једном крају парка, украшеног најлепшим украсним дрвећем и цвећем, на неколико места уздизаху се у разним фигурама разнолики водоскоци, преливајући дугине боје у својим капљицама према сунчаној светлости. Оне стазе кокетно распоређене, водиле су у разне делове парка иза кога се простирао прави спахилук. У овој палати примећава се велика ужурбаност на све стране од пре неколико дана. Многобројни служитељи трчали су овамо онамо, све то беше весело, све скакутало од радости, певало се и звиждукало уза сваки посао. А и како неби били весели, кад је њиховога господара и госпођу снашла велика радост, какву родитељи могу само осећати. Господар им беше весео а и млађима је онда боље и лакше. Госпођа је само надгледала и уређивала да спрема испадне што лепша. Све је у тој кући радило као каква машина, а и како то све не би било одушевљено, кад се тиче среће и благостања јединице у родитеља, младе госпођице Аранке, која је тако блага и умиљата била према млађима. Спремају јој се сватови, она беше верена са г. Петром Бајером, сином богатог поседника Бернхарда Бајера у приморју код идилског места Јетарије између Деве и Сан Себастијана. Тако весела беше околина палате Полове. У својој соби седела је Аранка и збуњено је тобож спремала извесне своје ствари, јер кроз који часак растаће се са својим родитељима које је ватрено љубила, растаће се са својим пријатељима, растаће се, ах растаће се, са оним вијугавим стазицама парка, где је свака стопа сећаше на блажену, минулу прошлост, растаће се са оном чаробном шумицом и оним бисерним поточићем, где ју је Бер обично исчекивао, растаће се са својим милим успоменама! Бледа и снуждена седала је час по, за сто. Оне плаве очи њене, што прожижу човека кад су веселе, тако тронуто беху управљене кроз прозор у даљину, бело као алабастар, лице и поред све суморности и чедности, блистало је неким чаробним погледом; праменови оне плаве свионе косе кокетно се спуштаху низ дражесна рамена, а по који се савио и на нежне груди, које се надимаху од бола, од нестрпљења, од очајања. Била је расејана, све је нешто ишчекивала и при помисли на то, чело, овај израз душевних бораба, разведри се мало. О како красно сијне њен поглед у том тренутку, како се чиста свежина опет поврати. Часови су протицали, чело се њено мутило и ведрило, али онога, кога је очекивала нема, још нема. Она очајаваше од нестрплења. — И последњи мој покушај, да склоним оца, да ме не удаје за човека, кога никад нисам чула ни видела до онога црнога часа, остао је безуспешан. Ја му морадох пружити руку за љубав само својих родитеља. А Бера, мога драгог Бера нема, ах та он ми је највеће благо овога света. Ја сам га изгубила, ја сам га изневерила, ја преломих задану реч, ја.... ја... ах не ја, нисам то учинила ја, то учинише моји.... родитељи. Колико пути ми је писао и уверавао, да има слободне воље, да она само од човека зависи, а ево први моји тренуци крате ми ту слободну вољу. Ја немам своје слободне воље, ја сам махина, ја сам, о, ја не знам шта сам. Али не, ја сам ипак нешто, ја волим Бера, до гроба ћу га волети, њега и само њега! А на што оволика спрема?.... Да, да, ја сам — неверница! Ох, како тешко пада овај прокор, да, тешка је то клетва, која и на невине пада! Тако беше расположење Аранкино, кад је позваше да пође на венчање, јер сватови већ давно беху дошли. — Ах, Бере, Бере, где си? оте јој се последњи уздах из оних заносних, девојачких груди. Ах, дивно је приморје Бискајског залива, красне су вечери и ноћи са виле код Гетарије. Чаробан је поглед на усталасано плаво море. Умилан је онај благи вечерњи поветарац морски. Заносне су буре, које се са балкона ове виле посматрају у даљини, а хучни таласи, што редовно запљускују тврђаву око виле, чаролиски се разбијају о стену и расипљу у ситне капљице. А галембови, што се веру по таласима и лете изнад њих, тако кокетно украшавају овај и иначе величанствени изглед. Ах, дивно је приморје Бискајског залива! Красан је изглед са Балкона виле Петра Бауера! На томе је балкону дочекивала излазак и пратила залазак сунца, госпођа Аранка Бауер, са својим мужем Петром. Са тога балкона гледала је госпођа Аранка највеличанственије призоре, које море има у својим дражима. Са тога балкона отимао јој се поглед, уз дубок уздах даље на копно, на северо-исток, тамо где је Хајделберг. На томе балкону проводила је часове са својим војном Петром, који је обасипаше свим жаром своје чедности и љубави. Он уживаше у умилном погледу њеном, он праћаше сваки корак и покрет њен, он беше блажен, он беше срећан са својом Аранком. А она..... и она беше срећна крај мужа свога. Њу је тешила чедност његова, а храбрила се оданошћу његовом. Крај њега и с њим уживала је у дражима приморја, топила се у милинама приморских ноћи, које тако живо сада посматра. Чедност мужевљева, чаробност призора, које јој је он изабрао за насладу, блажише њено срце. Она му беше одана, Он ју је искрено пазио, њени жарки погледи прожимаше га, њу очараваше његова благост. Да, драге су јој ове милине биле, красне су ове чаробне вечери и ноћи Бискајске, али заносније беху оне вечери и ноћи по стазицама парка и на оном поточићу што се улива у реку Арагон! Да, лепо је небо над Гетаријом, али је лепше било небо над веругавим арагонским потоком! Умилан је шум морских таласа, што се хучно разбијају доле о стену и зидове, али умилнији беше онај жубор потока кроз шипраг и опало лишће у оној шумици тамо! И сада се пружаше преко неба звезде падалице, али их она не посматраше са оне ситне и меке травице, већ са фотеле на балкону виле Бауерове. Тако су пролазили медени дани Петра Бауера и госпође Аранке. Тако кратише своје слатке часове у првим данима брачног живота: искрени и одани муж и лепа, а верна жена, на обалама Бискаје. Срећан је то живот био, лепа је ту слога била. Петар је љубио своју жену, Аранка је волела свога мужа. Тако текоше срећни дани живота господина и госпође Бауер. Дугачком алејом једном, која је водила у спахилук Густава Пола, јурила су ветровитом брзином једна кола. Засађено дрвеће крај друма брзо је заостајало за њима. У колима беше само један путник. Беше то млад човек од својих 28 година, високог стаса; поглед му беше озбиљан, чело натуштено, средњи, црни бркови и лепо обријана брада тако лепо доликоваху његовом и иначе отменом изгледу. Нестрпељиво је седео у колима, сваког часа се или затури назад, прекрстивши ноге, или се нагне у страну, или се повуче и озбиљно замисли. Бич кочијашев пуцао је, и пуцање се разлегаше по околини. Зврјање кола било је све јасније и јасније; све се већма преближаваху палати Густава Пола. Кола се најзад зауставише пред капијом, која беше затворена. На знак да су кола стала отворише се врата и из њих изађе једак слуга. — Је ли овде г. Пол? упита путник. — Овде је, изволите господине. — Је ли још когод ту? — Чудновато питање господине! нема никог више сем госпође. — Никога више?! — Никога, господине. — Свршено је, дакле, полугласно проговори Бер доцкан, дакле, ах доцкан, доцкан. — Желите ли унутра господине, изволте. — Не нећу унутра, одговори Бер, само вас још молим да ми одлучно кажете, да ли збиља нема никога осим господина и госпође Пол? — Нема, господине! — А где је госпођица Аранка? упита Бер. — Госпођица Аранка?! питате. — Да, госпођица Аранка, где је? — Опа је од пре недељу дана госпођа Бауер. — Госпођа Бауер?! — Јесте, господине, госпођа Бауер. — Дакле је све пропало, помисли у себи Бер, па упита даље: А где је сада та госпођа? — Ви се интересујете за њу? — Да, интересујем се, и лепо вас молим да ми кажете све шта о њој знате. — Много вам незнам рећи, до само то, да је удата за господином Петром Бауером и да су одмах по венчању отпутовали на његову вилу код Гетарије на Бискајском заливу и сада су јамачно још тамо, бар тако сам јутрос случајно сазнао од госпође Пол, када је јутрос добила писмо од своје кћери Аранке. — Јесте ли још што сазнали о њој? — Госпођа је била необично весела, јер јој се кћи не може нахвалити лепом околином и дивним изгледом на море, које је све својина њенога мужа. — А знате ли још што год? — Не знам ништа више, осим ако вас интересује, а то је, да су господин и госпођа Пол врло срећни са својим зетом, имају га врло радо; он им је одан. — Да ли сте што сазнали о здрављу госпође Бауер. — То не знам, само знам док је овде била, да је била јако нерасположена, збуњена, расејана и невесела, нарочито последњих дана.... — Ви ете јамачно били близу ње? — Да, увек сам био уз њу, до самог поласка њеног. — А јесте ли сазнали за узрок тој расејаности? — То нисам, али погађам. — Шта нагађате? — На то је бар лако, мора се растати од својих родитеља, својих милих, полази на нов живот, што наравно утиче на расположење. — Је ли на свадби била љубазна, весела? — На против, била је озбиљна, замишљена. — Знате ли још какав узрок њене сете? — Не знам какав би тај могао бити. — Дакле ме је ипак волела, закључи у себи Бер. Она је за мене изгубљена, ја је не могу имати. Али ипак само једно могу, а то је да је бар још једном видим. А видећу је, како је не бих видео, „гора се са гором не састаје, а човек са човеком свакад“ вели народна пословица. То га је зар тешило. — Хвала вам, пријатељу, ви сте ми много казали, више но што сам очекивао, рече Бер оном послужитељу, и давши му напојницу, опрости се с њим, а кочијашу нареди да иде даље. Кочијаш ошину коње, кола кренуше, а капија на палати господина Пола зашкрипа и врата се затворише. Кола су ишла умереном брзином. Када су изашли ван граница Половог спахилука, кочијаш још већма успори вожњу, окрете се и упита Бера: — А куда желите господине, на коју страну. — Куда?.... не знам ни сам.... Идемо у Памплону тамо у правцу западу. — У Памплону? па то је далеко, рече кочијаш. — За колико можемо тамо стићи? упита Бер. — Ја се надам, за дан и по. — Ићи ћемо тамо, па кад било. Сада не морамо журити, одатле ћемо на најближу железничку станицу. Кочијаш викну, бич пуче и кола зазврјаше даље. Кола су ишла и одмарала се на појединим путничким постајама. Бер се био решио, да посети имање свога школског друга и пријатеља, Господина Мора, који се тамо већ беше сместио и средио. — Обићи ћу бар њега, да уживам у његовој срећи, кад ја своје немам, мишљаше Бер у себи, кренућу се по том на пут, отићи ћу..... али шта ја знам шта ће од мене дотле бити. Отићи ћу тамо, куда ме упути последњи тренутак, и онако идем без циља, та човек нема, не може ни имати своје слободне воље. Све је само случај, случај тренутан, случај чини обрт у човечијем животу. Такви тренуци стају некога и сувише скупо, некоме се у њима осмехне срећа, мени се ето затворила врата срећној будућности, идеали су ми порушени, нада осујећена, ја сам због једног тренутка, случаја једног, изгубио своју будућност о којој сневах најлепше планове. То дакле чини стицај прилика, које га окружавају. Ах, како ћу горким искуством потврдити моје назоре о слободној вољи, да, горким искуством завршићу свој закључак да човек нема слободне воље. Иљадама још других мисли ројиле се по памети његовој, хиљаду планова стварали се и рушили у мислима његовим за све време његовога путовања кроз Памплону и даље до најближе станице железничке. Железницом је путовао до Толоза, а одатле опет имао је ићи колима до Билбаоа, где је био његов пријатељ и друг из ранијег школовања Мор. На станици Толоза Брзо се погоди са једним кочијашем, пружи му незнатан пртљаг свој и седе на кола, која се котрљаху мало за тим на главном друму ка стану његовог пријатеља. Преко кровова кућа у варошици Толозу и селима, на која су наилазили, разливаху се ватрени зраци залазећег сунца. Диван је то пут био кроз баскиске провинције. Красни висови кантабриских планина, опшивени беху пурпуним сјајем. Беру се чинило као да иде кроз рај, кроз нарочито урешену околину, мислио је, да се налази у средини оних чаробних предела из „хиљаду и једне ноћи“. Такво шаренило, такву игру боје још никада није видео. Ниске кућице последњег селанцета, што су га сада прошли, беху већ ишчезле. Широки онај друм, којим су јурили, оста опет осамљен и величанствен. Лепи шумарци с једне и с друге стране пратили су их једнако, а високе стене које се виде тамо даље иза шума при залазећем сунцу, чаробном светлошћу красише хоризонат. Пољем се простирала пријатна једна свежина. Раденици се враћали са посла. Натоварена кола са јесењим плодовима шкрипала су поред њих они их брзо среташе, и стизаше и остављаше. Сада беху већ на мало равнијем пределу. Густо бусење простираше се десно и лево од пута. Благи поветарац диркаше на махове. Ах, величанствен се поглед нудио погледима нашега путника. Наиђоше опет на густу тамнину једне шуме. Сунце већ беше давно зашло, а западни хоризонат изгледаше у пурпурноме плашту. Он беше чаробан. Путовање кроз шуму трајало је скоро три четврти сата. Мрак се хваташе нагло. Пурпурно црвенило на западу; бледило је постепено. На небу се већ виделе сјајне звезде, али сада не треперише оне, као негда. Сутон би и прође, запад сунчев беше већ давно запливао у таласе океана, беше се смирио на одмор. Небо се осу звездама, а на равноме пољу, на које наиђоше, по изласку из шуме, простирао се на све стране танани звук Фрулице пастирске, звонцад од оваца увећавао је заносност ових сценерија, које се одиграваху у том пољу Билбао-а. Те величанствене сценерије, које се ту вечито тако одигравају, блажиле су сетног и замишљеног путника Бера. Он се топио у природним насладама и мисли му не беху онако црне, и суморне; он се тешио надом на лепше дане будућности, којој иде на сусрет. Оно красно поље, оне умилне мелодије, што их је у стању да изведе само идилски шпањолски пастир, задовољан крај стада свога дубоко су утицали, на душу Берову. Вечерњи призор Билбаоског приморја одигравао је и даље своје сценарије. Кола су ова зврјала даље, мисли у глави Беровој ројиле се једна из друге. Тамо у даљини, већ се видело неко светлуцање. Оно постајаше све јасније и јасније, најзад се указа и сама палата, пред коју кола стадоше. То беше вила Морова. Кочијаш сиђе с кола, а за њим и Бер. Притиснуше дугме од звонцета. Тамо далеко чу се звонење. Потраја мало времена, а из нутра се чуше неки кораци. Брава зашкрипе и врата се отворише. Напоље изађе вратар, а за њим један слуга држаше свећу. — Је ли сво вила г. Морова? упита Бер. — Јесте, господине, беше одговор. — Молим вас, јавите господару, да је дошао један путник, његов друг, а ја ћу дотле причекати овде. — Бићете услужени, господине, само изволите унутра, рече вратар. — Хвала, причекаћу овде, само вас молим јавите му одмах. Вратар оде. После минут-два, тамо у ходнику чу се жагор. Ходник се нагло већма осветли, и Бер већ могаше разабрати говор свога пријатеља Мора и пође му на сусрет. — Добро вече, пријатељу драги викну Бер и загрли свога пријатеља Мора и пође му на сусрет. — Ах, Бере ви сте! изненађено изусти Мор. — Да, ја сам, пријатељу, долазим ево вама незван, изненада, у невреме, извините ме што вас узнемирих! — О, како сте ме пријатно изненадили, моја су вам врата отворена у свако доба. Изволите само унутра!... одговори Мор. Они пођоше. — Никада се нисам могао надати твојој посети, тако милој мени, продужи Мор, водећи под руку Бера уза степенице у свој салон. Како блажени беху они дневи ђачкога живота, како их слатко проводисмо ми. — Да, збиља беху то блажени дани, они прођоше, не враћају се више, рече Бер. — И све, што једном прође у животу не враћа се никада више, никакве суме ни жртве, не повраћају изгубљене тренутке..... — Да, да, никакве жртве, као кроза зубе продужи Бер. — Али, времена су многа прошла, прилике нас многе минуле, а остало је само једно стално, остале су успомене на прошлост, остало је наше пријатељство, и можеш мислити само, како сам срећан, кад те могу дочекати после читавих 10 година у свој стан, у круг своје породице, која истина још није тако многољудна, али сам у њој срећан....... — Да, да, остале су успомене на прошлост, опет га полугласно прекиде Бер. — Можеш само мислити, како ће ми мили и драги бити ови дани, које сам срећан опет провести у твоме друштву, да освежимо наше ђачке успомене, да освежимо оно доба паровања нашег. О, како волим овај срећни случај, када те пут нанесе на мој стан, на мене, о како оживеше у мени прошли дневи наши. Срећан сам, друже, срећнији сам но што имам све ово моје имање. — Радостан сам, раздраган сам, што те тако задовољна видим, чини ми се, као да смо и сада у ономе хајделбершком парку, као да ми све оне лепе силујете изилазе пред очи. Сећаш ли их се и ти још? продужи Бер. — Како их се не бих сећао, све ми је то остало у живој успомени. У том дођу до салона. Мор отвори врата и уведе госта унутра. Салон трепташе у бљеску, осветљење је трештало, као сунце. Посади га на једну софру, па и сам седе крај њега. — Колико се радујем, што те здрава видим, настави сада Бер, још се већма осећам расположенији, што те видим овако срећна, овако блажена. — Да, срећан сам и задовољан, па желим да ти још бољи будеш, желим да те посетим у твоме стану, ја се твојој срећи много радујем одговори Мор. — И ја то желим, и нека би Бог дао да то буде, али сам ја још далеко од тога. — За што далеко? — Плановима мога живота, то је последњи смер. Имам неко наслеђе од стрица, који нема никога пречег од мене, али оно је далеко, чак тамо на острву Хајити, у Карибскоме мору. — Богата је то земља тамо. Никада нисам одлазио у те пределе, али ето ми се указа прилика, да ћу их обићи и видети, кад тебе будем посетио. Бер беше замишљен као обично, не одговори ништа, а у сали завлада за један тренутак тишина. У томе се чуше кораци поред врата, чуло се шуштање какве свилене хаљине. Врата се отворише, и у собу уђе госпођа Морова, Орика. — Грациозна беше то појава. Витак стас њен хармонираше са украсима салона. На ономе руменоме лицу њену, лебдио је благ осмејак, који је улепшавао онај низ бисера, што се показа при томе осмеху. Црне, шпањолске очи њене, трептале су испод оних дугачких трепавица. Густа и бујна коса, од које ситно прамење падаше на оно красно чело, елегантно се спушташе преко пуних и заносних рамена њених. Благим, звонким гласом својим, назове Бога при улазу. Бер устаде и приђе јој ближе. — Моја жена, друже, а другом руком показа на њега, и окренув се жени рече. — Мој, друг из детињства, Бер, докторанд Философије. На њеним уснама затрепери још један благи осмејак, сијну бисер из осмејка и она тихим гласом захвали госту, на пажњи, коју им чини својом посетом. Он се извињаваше, за слободу, коју је себи узео да их и у невреме посети, мољаше за опроштај. — Излишна је молба, господине, предусрете га она посадивши се на једну Фотељу. — Хвала вам, госпо, продужи Бер, ја сам очаран благостима, којима ме обасипате. — Ми ћемо се постарати, да вам бављење овде буде пријатно, ако волите шетњу, дивних предела има, свакога дана можете пролазити све новим и новим стазама, никада нема монотоније. Ми волимо друштво, и искрено друштво ценимо изнад свега, а волите ли ви радо друштва? упита га њежно Орика. — Хвала на љубазности, госпо, којом ме одликујете, ја сам слободан признати, да сам се од детињства кретао само у друштву и тако сам провео целу моју прошлост, одговори Бер. — Ђачко друговање наше остало нам је заиста у најлепшој успомени, упаде у реч Мор, живели смо идилски, не жалимо ништа, младост треба да протера своје! — Госпођа Орика кокетно се насмеши на те речи, па упита, мало у шали. — А јесте ли ви увек били заједно са мојим мужем, кад се он тако хвали својом прошлошћу? — Захвалан на питању, госпо, одговарам да сам увек био са својим другом и пријатељем Мором али нисам био са вашим мужем. Кад смо се пре 10 година растали, он оде у Бремен, нисмо се више видели. Он тада беше само мој друг, смешећи се одговори Бер. — Али је он био и онда овај, који је и сада настави госпођа. — Само је разлика мало између онда и сада, упаде опет у реч Мор. Овај разговор прекиде, мала девојчица једна, која баш тада уђе у салон. То беше лепо живо детенце, коме је било до 3 године. Својим танким гласићем потрча мајци и стаде јој испрекидано оптуживати своју гувернанту. — Мама..... мама.... Лиза мени неда, она мени неда да....... Спазивши странца, дете се збуни и приљуби се матери. — Ето то је наше дете, наша кћи Нигрина представи, смешећи се Мор, своју девојчицу. — Ти си блажен, драги мој друже, ти ме многим радостима изненађујеш! дивљаше се Бер. — И ја се осећам срећним и задовољним, рад сам да са сваким живим у миру и љубави. До сада сам највише проводио време, има већ три до четири године, у Тулузи, а сада се ево настанио овде. Ту мислим да стално останем, као што сам ти узгред поменуо још у варошици Н. кад оно бесмо код префекта. — Имамо овде добро и отмено суседство, продужи госпођа. Неколико вила на овоме приморју све су својине добрих господара. Са многима се још не познајемо из ближе, али је бар то лака ствар. Ми смо у име познанства ближега и зарад нашега доласка, позвали на један састанак све поседнике суседних имања, они су изјавили драговољни пристанак и тако ћете имати прилике да прекинете досаду, ако је кроз неколико дана осетите овде. — О молим, госпо, о досади неможе бити речи, настави Бер, она се не може никада осетити у овако идилској околини, коју краси изнад свега гостољубље мојих домаћина. Али моје задржавање неће трајати више од 2—3 дана. — Два, три дана? прекиде га изненађено Мор — Да, а можда ни толико, јер морам натраг. — Да, морате натраг узети реч коју на послетку изрекосте. Ви нећете отићи одавде тако брзо, настави госпођа Орика. — Ја сам ваш понизни слуга, госпо, али ипак, ипак, ја се овде не могу дуго бавити. — Чекајте ви само док се упознате са околином па ћете онда друкче говорити. — Ја сам очаран околином; али је ипак морам напустити. — То бити неможе, нити хоће, сасвим Флегматично продужи Мор. — Чекајте, да се искупи све друштво, које је позвато, да се искупе сви отмени поседници са својим госпођама, видећете, како ће онда та околина утицати на вас. Ту је у близини леп излет, а у разноврсном друштву, може се десити нешто, што ће и вас заинтересовати, да понесете бар какву пријатну успомену са нашег имања. — Пријатније успомене немам, од успомене на љубазност мојих пријатеља, које једино имам у вама, госпо, и у моме другу Мору, коме сам ја обвезан много, много..... Врата од салона отворише се лагало. На њима се показа ливрејисан послужитељ, који, поклонивши се, извести господу да је вечера спремљена. — Изволите, господине, уставши позва госпођа. — Хвала, прихвати Бер и понуди јој своју руку. Она прихвати то, и одоше. — Да, ово је вила код Билбао-а, а ту је у близини и Вила код Гетарије, мишљаше у себи Бер кад је после вечере ушао у своју собу за спавање. Лежао је на кревету, неби ли се одморио, али не беше сна, он беше замишљен, расејан. Пред очи су му једнако излазиле оне исте слике које га пратише још од оне ноћи у крчмици селанцета Доро. — Да. Ово је вила Морова, а близу је и палата Бауерова. Овде лежи очајник Бер, а тамо... тамо је срећан и блажен пар људи. Овде се са црним мислима мори несрећни Бер, тамо се топи у насладама Аранкиних загрљаја задовољни муж — Петар Бауер. Она се неможе нахвалити чарима своје околине, тако је писала мајци, она је срећна на крилу свога мужа, она га прати и љуби, а ти кукавни Бере, лутај.... блуди.... тражи одлетелу голубицу своју.... ти паклени човече јури по свету, тражи пустоловине, тражи Дулсаинеју, о, ти племићу — Дон Кихоте! — Јест, јест... она је задовољна, и треба да буде, а зашто не би крај мужа свога. Она је задала реч.... она је није одржала она је изневерила.... А она сета и невеселост њена последњих дана, што рече њихов вратар? А оно писмо њено? — Не, она није неверница. Ја грешим душу своју, она је моја у души, ја је мојом сматрам, друкче је не могу сматрати, њен је дух ту, овде код мене, ту око мене. Ах, не, не! Ово је вила Морова, ја сам бедни путник без циља, а оно тамо, тамо даље је вила Бауерова. Тамо је дух њен, тамо око њега, око мене су само мрачне силујете из зар срећне прошлости, да, силујете и само силујете! Ох, Аранка, Аранка, душе мој, где си, где блуди сада душа твоја? Хоћемо ли се кад год видети, хоћеш ли кад год чути о мени? Ах ти си... ти си сада далеко од мене, врло далеко. Читава нас вечност дели, вечност је бесконачна, њој краја нигде нема: ми се дакле никада нећемо састати, очајаваше Бер даље. — А ако она са својим мужем дође на забаву коју приређује, мој друг Мор у овој вили? Зар се онда не бисмо видели, зар се онда не бисмо састали. Јест, да, видели би се, а како ћемо се видети, кад ћу ја донде већ отпутовати на неку страну. На одлазак преко сутра решио сам се одлучно. Казао сам то и госпођи Орики. Она ме задржава. Не, ја морам отпутовати, а забава је тек после пет дана, ја идем.... идем.... на то сам се одлучно решио.... — Одлучно сам се решио! и нехотице узвикне Бер сам. А је ли то правило, које се мора одржати. То не мора. Можда је овај тренутак одлучан по моју будућност. Можда ће се овај случај осменути мојој срећи. Ах, не.... пре мојој несрећи, за мене је срећа изгубљена! — Да, случајеви су обртне тачке у човечијем животу. Ајде, да сачекам и овај случај, више из љубопитства, него из наде, јер ја наде немам..., имао сам је.... она је сахрањена; а што гроб ладни једном свати, то се више не поврати. Ипак ћу остати овде до забаве. Та ја и онако идем сада без циља, ја немам одлучности нити је могу имати. Та чочек и иначе нема своје слободне воље. Околина га чини човеком, околина му одређује правац.... Овако резонујући, реши се Бер да остане, тешећи се надом да ће му се дати прилика, да се види, или да бар што год више сазна о изгубљеној срећи својој, о недостижном идеалу своме. Крепила га је нада, да ће је видети, да ће је чути, а то је и једино што још може очекивати. Утешен овом надом, би му лакше, а изнуреног од дугог и незгодног путовања, који му само изнашаше непријатности и сатираше наду њега сад овде први пут ухвати сан. Он заспа задовољан, и спаваше дубоким сном. А сутра ће правити излете по околини расматрати дражи шпањолског приморја, разгаљивати своју тугу и невољу. Спавај, спавај, Бере, одмори се мало, тешки те напори можда очекују, припреми се, јер се у борбу не иде не спреман. Красни су шумарци у околини виле Морове. Диван је поглед на море и на висове Контабриске, које је сунце позлаћивало при своме изласку и заласку. Пријатан је миомир, који се ширио ту у приморју. Како опијаше човека како распаљиваше машту ти предели тамо. По тој дивоти шетао је Бер свакога дана: тамо је дочекивао излазак, тамо је испраћао залазак сунца. Најмилије му беше брдашце једно са кога беше величанствен поглед. С једне стране простирало се дебело море од зелена лишћа: не шуми оно бујним таласима; мирно и непомично упија оно сунчеве зраке. Тек ако овде или онде на коме дрвету полако шушне. Из далека се по каткад захори некаква чудновата промукла дрека у кратким и одсечним звуцима. То је соко, који ту по шуми лови. Он је несносно створење, као узбуркана савест, не да спавати, те му је зато и глас оштар, када се усамљено и поносито вијне високо у плавоме зраку изнад онога тихога мора од лишћа изводећи чудновате и тајанствене Фигуре. Тамо на другој страни беше поглед на усталасано плаво море, на коме се у даљину виде разнолике катарке и једрила. Море је хучало тамо на обали, разбијајући своје таласе. То хучно море, радије је посматрао Бер, а поглед му се отимаше тамо ка северо-истоку! Гледао је то узбуркано море, које својим таласима увеличаваше лепоту призора, са виле Гетарије! Тако је Беру пролазио дан за даном. Свакога јутра и вечери пео се на брежуљак тај; крепио се свежином поветарца, који тамо дуваше с мора...... Једнога јутра беше се упутио узаном стазицом једном кроз ту зелену пустињу. Хтеде је пребродити. Врхови високих храстова и букава поносно продираше горе у висину. Високи тремови између силних стабала примамљиваху га, он иђаше за сваким и пут га одведе дубоко у шуму. Он се беше изгубио. Тамо далеко чуо је неки жагор; Ха, ево живих душа, помисли он у себи и упути се право тамо, од куда је тај жагор долазио. Он постајаше све јаснији и јаснији и најзад, на велико своје изненађење спази, где се тамо у шуми види једна циганска черга, пред којом је горела ватра. Он приђе ближе и спази крај ватре једну циганку, којој је могло бити до 35 година, а неколико циганчића дераху се нешто иза ње. Он јој приђе и ослови: — Шта радиш ту, добра жено? — Ево ишчекујем своје, спремам им што за јело? — А где су ти, и који су ти то они? — Па моја деца синови и снаје, тамо су у шуму отишли послом својим. -А хоће ли скоро доћи? — Ја их очекујем свакога часа. А шта ви тражите овде? упита га циганка. — Тражим срећу, смешећи се, одврати Бер. — Знате ли, онда, где вам је срећа? — Кад бих знао, не бих овако лутао ради ње. А да ли би ми ти могла рећи, где ми је моја срећа? — Ја могу, господине? — Па дела реци ми, где је? — Е, овако не могу да погодим. — А како можеш? — Треба белега. — Белега?! — Јесте господине, белега и бео новац. Бер се маши у џеп и извади један сребри новац, рече јој: — Ево ти, деде, сада проричи. Циганка му мету онај новац на длан, па се дубоко занела гледајући га. Дуго је ћутала. — Дела говори једном, жураше је Бер. — Бога ми, господине, није добро. — Како није добро? — На тако.. има доста добра, али и доста зла. — Зла? — Јесте господине, зла. Ви имате много среће, па се ипак несрећно проводите, рече циганка и добро загледа у длан. — Шта је, говори једном? — Има много љубави, па ипак сте несрећни! — Љубим ли и сад? — Љубите још. — А коју то? — Неку отмену, лепу и богату женску., — Љуби ли она мене? — Љуби вас, много вас љуби. — А је ли она овде? — Не није, она је далеко одавде и проводи се врло несрећно. Ево поред ње и једног младог човека, који је с њом негде у друштву. — Видиш ли још што год? — Видим, да је на путу са овим човеком. — А хоћемо ли се скоро видети са њом? — За цело да хоћете, можда још сутра или тако скоро. — Сутра! — Сутра... врло скоро. — Да, сутра је забава, помисли у себи Бер, Аранка дакле путује са Петром, па даље упита гласно циганку. — А какав је тај млади човек? — Црномањаст, висок, отмен господин. Бер беше нестрпљив и не чекајући даље Циганку да прориче награди је лепо, опрости се с њоме и оде. — Хвала незнани господине, Бог ти дао срећу и здравље, срећан ти пут, и још га благосиљаше Циганка а он полако одмицаше. Дуго се верао кроз онај густи шипраг, који беше готово поклопио целу ону стазу, којом је ишао. Премишљајући о овоме пророчанству, одмицао је лагано, кораци му беху необично лаки. Био је расејан, а ипак прилично весео. Разговор са Циганком освежио му је наде, и неосетно беше већ стигао у вилу свога пријатеља, коме исприча цео овај догађај у шумици, без икаквог тумачења. У кући се журно спремао дочек за госте, који ће сутра доћи на забаву у вили Моровој. Лепо јесење сунце залазило је за хоризонат. Вила нашега домаћина трептала је у највећем сјају од накита и осветљења. Овога вечера беше необично жива. Гости са околних вила и имања скупљали се са својим породицама. После уобичајених церемонија при поздрављању уводили су, како је који стигао у салон, где већ беше доста разноврсног друштва на окупу. Ту беше гроф и грофица од Мендам са грациозном кћери Луцијом ту лорд Џон Смит са госпођом и кћерима, ту гроФ и грофица од Де Барно са синовима и нећаком својом, красном госпођицом Аурелијом. Ту многе још даме и каваљери из саме вароши Билбао. Међу њима беше и наш путник Бер. Господин и госпођа Мор летели су од једнога до другога, стављајући се на услузи отменој госпоштини која се ту слегла. По разним одајама, бочно од главнога салона беху разни мањи кабинети за разговор. У једноме су били намештени столови за картање, на којима је она зелена чоја тако привлачила своје познанике и пријатеље. Све је било уређено, све намештено, како се само пожелети може. А љубазност домаћина изливала се при сваком покрету њихову. Друштво је било добро склопљено, и док се још ишчекиваше, разговор се водио жив и разноврстан. У сред живога жагора, отворише се велика врата на салону. На вратима се показа једна, као небо плава, млада госпођа и висок, црномањаст господин са раздељеном ократком брадом. — А ево и госпође и господина Бауер! као из једног грла разлеже се весео узвик по салону. На овај глас, Бер се стресе. Укочено је гледао к вратима, од куда долазише ово двоје. Језа га прође кроз цело тело, и мутан се облак један спусти на чело његово. То беше дакле, она, она..... ах, она. Црне му се мисли на мах појавише, он стеже срце и мирно очекиваше ред, да га госпођа представи. Јетко је стезао вилице од бола, од радости. Замислио се дубоко беше, а из тога га трже глас госпође Орике: — Госпођа Аранка Бауер! — Господин Бер, пријатељ наш! Бер се дубоко поклони на ове речи. - Аранка га погледа.... пребледе.... порумени.... укочи свој поглед и махинално пружи руку Беру, Бер је прихвати и пољуби учтиво. Али у исто време осети како је њена рука дрхтала, чу уздисај један, дубок уздисај са дна оних блажених груди. Она је цела дрхтала. Бер је то осетио, разумео је само он. И она је осетила грозничаву руку његову, и она је чула потмуо уздах један, разумела је то само она. Погледа га нежно као негда тамо око оног потока арагонског, погледа је и он љубазно: они се разумеше. Поклони се умиљато она, поклони се и он. Све се то збило само за један тренут ока. Аранка оде даље. Бер остаде ту, продуживши разговор са госпођицом Аурелијом, који беху отпочели пре овог догађаја. Он је мало по мало заћутао. Беше само сетан, замишљен, а кроз редове ливрејисаних послужитеља, који доносише и односише разне ђаконије, погледи његови сусретаху се свакад са погледима њеним..... Аранкиним. Забава беше отпочела. Старија господа растурила се по разним одајама, налазећи разне забаве и јестива. Бљештава светлост од стотине свећа на полелејима осветљавала је кроз прозоре широку рудину пред баштенском двораном. Радознао свет, што се беше тамо искупио, видео је како поред прозора промичу играчи. Из суседне собе једне кроз отворена врата долазила је музика. Играли су сви; играо је и Бер. Стегао оно срце своје, није дао никоме да примети борбу у души његовој. Сврши се једна игра, настане мали одмор, шетају даме и каваљери, настане опет игра, и опет шетање и разговор. Тако су кратили време, срећни и задовољни парови играча. Али не беше тако у души Беровој, не беше тако у души Аранкиној. Он је волио, да је у близини њеној, али приступити јој.... сматраше за немогућно. Провала беше између њих. Борио се у мислима Бер, у грозничавој муци беше Аранка. Она је опазила и разумела његову сету и хтеде да му је ублажи; у пакленим мукама тонуо је он. Она се сматраше као крива, те се реши да му она прва приступи. Бирала је згодне тренутке. Мимо њих се играло у највећем јеку, сваки беше заузет са својом играчицом. Бер је није имао. Стајао је тако, гледећи оно весело извођење такта у Штраусовој композицији. А мисли му блудише.... по прошлости. — Бере! чу се један глас. Он беше непомичан. — Бере! понови се исти глас. Он стајаше укочен, занесен. — Ах, Бере! и по трећи пут се чу глас крај њега. Он се лагано окрете на ту страну. Укочен и пренеражен поглед његов задржа се на Аранци, која га ословљаваше. — Ах, Бере! зар си ме заборавио? Он је само непомично гледаше. — Бере! познајеш ли ме? — Је ди могућно? испрекидано одговори он. — Јесте, ја сам... ја сам. — Да, ви сте..,. ви ме се дакле сећате! упита даље Бер. —- Ах, Бере, Бере мени је зло..... склонимо се за час у који усамљени будоар, имам да говорим с’ тобом. —- Са мном?! упита Бер. — Да с’ тобом, само с’ тобом, само жури, док се игра не сврши. Бер стеже своје срце и пође са њом. Не чујно и не опазно напустише они овај салон и уђоше у једно бочно оделење. Ту беху сами. Затворише врата за собом. Упаљена лампа висила је о тавану. У соби беше намештај од плавога плиша. Они седоше на Фотеље, које ту беху. Иза њих беше велики креденц. Лепа етрурска ваза са цвећем стајаше на њему. По један дубоки уздах, оте се из груди њихових. — Бере, мој драги Бере, опрости ми — Шта да опростим, госпо? — Ах, не парај ово рањено срце моје, које само за тобом куца и вене! За мном, госпо?! — Да, за тобом Бере, само за тобом, ти си идеал снова мојих, ти си звезда живота мога! Бер, сетан и снужден, беше само оборио очи на ниже:-; а левом се руком ухватио за чело, на коме је у овом тренутку беснила грозна непогода. Стегао беше своје срце, јетко је стезао своје вилице. — Ах, ти си ладан, Бере не потреса те искрена исповест оне, која ти то дугује по завету! Ово није Бер могао одржати. — Да, хладан сам као стена, хладан сам као лед, хладан сам као гроб, укочен као смрт. Ја сам сахрањен, ја не живим више. Ово је само дух мој, који као очајник лебди по свету и тражи,..... тражи што је изгубљено што се више повратити неће. Да, ово дух само говори мој, ја немам тела, ја немам мисли, ја немам живота изгубио сам га...... изгубио сам своју милу и драгу Аранку из оне шумице код; арагонског потока, изгубио сам за навек. Ње више нема за мене, њен дух не лебди више око мене, она је далеко..... ах далеко!...... Аранка бризну у плач. — Једно писмо њено само, последњи доказ њене љубави, загревало ми је наду, али је и она срушена и она је сахрањена. О, снови, снови!.... — Ниси изгубио Аранку, она је ту крај тебе, готова, да те загрли, ако јој опростиш. — Ја бих могао опростити својој Аранци; али немам права праштати госпођи Бауер. И ја бих радо загрлио своју Аранку, али је грдна бездна између мене и госпође Бауер. — Бере, твоја сам ипак, твоја до гроба, јецајући говораше она, а груди јој се надимаху од бола као таласи на узбурканом мору. — Ви... моја! ја сам био Аранкин..... ви сте само госпођа Бауер. — Бере!.... Бере! опрости твојој Аранци, она томе није крива, она је вољна да се оправда пред тобом пред Богом, којима дугује. Томе су криви..... ах, криви моји родитељи. Ти их добро познајеш. — Да, познајем, то је горка истина. — Чинила сам све, да спречим, да осујетим њихов договор; али сам била усамљена, немоћна. До последњег часа изгледала сам на тебе, само на тебе, да ме спасеш. Тебе не беше ни на последњем часу..... слутила сам...... али сам подлећи морала. Опрости, ох, опрости Бере за ову слабост. Прва искрена љубав, неповређена на дну срца мога очајнички ишчекује тебе. Опрости ми, ох, опрости, а има се начина, да се погрешка заглади. — Шта ви то говорите, госпо? — Ја сам несрећна, Бере, несрећна без тебе, без твога гласа, без твога збора. Живећу само за те, и умрећу уз помисао само на те. Живећу крај тебе.... — То не може да буде, госпо, ви имате свога мужа! — Ах, мој муж!.... ја га не љубим, ја сам несрећна крај њега. Ја му никада више не могу бити жена..... А зар ме ти не љубиш више, Бере? — Да госпо, ја љубим само оно, што припада само мојој Аранци, али туђе што је.... не загрева моје ледене груди. — Ја сам сва твоја, сва твоја Аранка. Љубиш ли ме? Ах, реци само, реци...... — Јесте ли то збиљски рекли, или ме кушате само, госпо? — Ах, како оп неверан, како си хладан? Говорим ти ово највећом збиљом и заклињем ти се успоменама својим, да ћу само твоја остати. Напустићу Петра Бауера, поћићу с’ тобом свуда.... куд год хоћеш, на смрт и живот, ади само с тобом. - Хоћете ли дакле, да бегате са мном? - Хоћу, свим срцем и свом душом својом! Он јој пружи руку и озбиљно је упита Тренутак је одсудан; госпо решите се, јер задану реч ваља искупити! (види прву слику). — Решена сам, још овога часа, рече она и полете му у загрљај. — Не, то сада не може бити. То несме бити нарочито сада, кад смо у кући г. Мора, на коју несме пасти такав терет и срамота. Ја поштујем ову кућу. Па сам јој много обавезан, јер у њој нађох утехе раздраженом срцу своме, нађох изгубљено благо своје, нађох.... нађох тебе Аранка, тебе мила успомено минулих дана. Она јецаше од радости на прсима његовим. Тренутак тај беше сладак. Њега мисао само схвата. Перо није у стању да га опише. Тишину ипак прекиде Аранка питањем. — А када ћемо, драги Бере, на пут? — Од данас за 10 дана буди спремна. Кад се десетог дана у вече на обали испод Гетардије јави црвена ватра, знај да је спремљено, да сам ја ту. Буди тада ван капије виле Бауерове. Бићеш спасена. Отпловићемо на острво Хајити, тамо на имање мога стрица, чији сам ја и једини законити наследник. Тамо нас неће нико знати, тамо ћемо живети срећно и задовљно. — Ох како једва чекам то вече, кад ћу слободна, на крилу твоме пловити преко океана. — Пази само на уговорени знак, учини као што ти рекох, за остало стараћу се ја. А сад хајдемо те полако у салон међу играче. Одавно смо отишли; ваља се пазити, да никоме не падне у очи наше састајање, јер се све мора чувати у највећој тајности. У сали се није опажало њихово одсуство. Друштво је било весело и раздрагано. Кад они, сваки за се уђоше полако у салон играла се највећом бурношћу полка „роск етиара“ (отварање пупољка у пролеће) од Чермака. Весеље је бурно, текло. Кад су се разишли сваки је понео најпријатније утиске из виле Морове. Бер је канда остао највеселији. Чудна је судбина човекова. Тајанствени су поједини тренуци у животу његовом. Живот човечији велика је загонетка и у философији и обичном животу. Али су још чудноватији заплети у које човек пада, тражећи разрешење овој загонетци, а још су тежа искушења, до којих човек може доћи у своме животу. Онда када човек осећа да је најзадовољнији, да су му жеље све испуњене — тада се противу њега плету паклене замке, које га хватају и бацају у очајање. Па ипак се човек и тада осећа задовољан и тада му се чини да плива у блаженству. И Бер је пливао у блаженству, осећао је сву лакоћу живота свога. Аранку, највећег покретача у свима радовима својим, опет је нашао онако исто бодру и чилу, каква му је увек била. Нашао ју је готову да дели са њим сву срећу и несрећу живота свога, нашао ју је спремну да му жртвује све што има, да принесе на жртвеник прве љубави и оданост свога мужа, који с њом проводи онако блажене часове на вили Гетардије. А он, Бер, зар да буде мање спреман да поднесе жртве својој Аранци, која му је вазда била круна идеала? Ах не, он о томе ни часка неће размишљати. Он ће следовати диктовању срца свога, та оно га води у тихо пристаниште будућности. Тамо, дакле Бере, на ту страну, Та живот је човечији и онако велика и тајанствена загонетка. Пробај да је разрешиш и искуством својим, покушај смело, јер је искуство највећа наука. Одважи се на овај одсудан корак, узми собом своју Аранку, она ће те тешити у мучним данима твојим. Она ће бити крај тебе и сладити несносне тренутке живота твога. Пођи са њом у свет, у даљину тамо те очекује.... да, тамо те очекује..... Прво јутро после ове заносне забаве освануло Беру је ведро и умилно. А и јесте било једно од најлепштих јесењих јутара, која се могу уживати у ономе дивноме приморју. Овога јутра Бер је устао необично рано. Целе ноћи сан га није хватао. Размишљо је о догађају, који га синоћ задесио, састављао је планове о извршењу утврђеног споразума. Кад је изашао из своје спаваће собе на поље и сео на клупу у парку, који је био око Морове виле, цела му се околина смешила. Злаћани зраци сунчеви красили су висове по околини, куда је Бер непрестано шетао, сиво море у даљини, као какав једноставни чаршав, треперило је уз лаки и љупки јутарњи поветарац, красне шуме овога приморја, треперише у зеленилу своме и оно монотоно крештање соколова по тој шуми, изгледаше му као дивна мелодија. Танак вео приземне магле сакривао му је поглед у даљину, али је он и кроз њу видео, где се тамо једва види беласкање виле Гетардије. Па и сам поглед на ту вилу не беше му сада онако паклен и горак, некако са више задовољства гледаше он на ту страну. Монотона звиждања морских пароброда, пријатно су зујала сада у ушима његовим, а за гласове приморских тица чинило му се као да рајске чује гласове, а шум таласа морских, помешан дерњавом галебова изгледаше му као заносне песме чаробних сирена, које привлаче путнике својом песмом у пучини морској. Чаробно му сијаху они светлосни сунчеви зраци: никада их такве још видео није. Он беше очаран природном лепотом. Тим милинама својим поздравило је бискајско приморје блаженог путника нашег. Тим чарима заносила је околина поглед његов. Он осећаше привезаност своју за то место, он у Фантазији својој гледаше како се опет поред њега веруга онај поточић арагонски, а све минуле слатке успомене оживеше му на мах у памети. Али само не беше крај њега Аранка, он беше сам. Језа га прожиже при тој помисли, а он ипак задовољан пушта свој поглед доле низ обалу, тамо до виле Гетардије, а у том му се и хладан комад леда спусти на раздрагано срце његово. Црне мисли на мах наоблаче и замуте у неколико разведрено чело његово. Али и то брзо прође, опет му пред очи излазе они блажени тренутци са синоћне забаве, у ушима му једнако зује благе Аранкине речи. Он је ипак сматраше за своју. Господин Мор устао је мало доцније но иначе. Кад је изашао, био је доста изненађен кад је спазио Бера где седи у парку већ спремна да пође у шетњу до оног омиљеног брдашцета његовог. Бер га није одмах видео, јер баш тада беше управио поглед доле, низ обалу морску. — Бере, зар си већ спреман? упита Мор. Бер се мало трже, јер беше изненађен питањем, које долазаше са стране. — Да, ево од кад већ седим овде, гледам ову лепу природу, гледам како ми јутрос све нешто трепери од радости! одговори Бер. — А зар ти, друга јутра не беху тако мила као ово? упита Мор. — О, беху пријатна и врло забавна; али утисци са синоћне забаве још ево лебде око мене, те ми јутро изгледа необично весело, смешећи се мало одговори Бер. Све ме је до сада забављало, али ме ово јутро очарава. — А што баш да те ово јутро очарава? — Јер очаран милинама са забаве и устадох јутрос из постеље сматрајући за највећу срећу случај, који ме доведе амо к’теби јер... — О, господине Бере, ви сте поранили! прекиде његов разговор, љупки глас домаћице, Орике. — Јесам, госпо, поранио сам..... нисам ни спавао! одговори Бер, поклонивши се Орики. — Добро јутро! рече она пришавши ближе и седе за успремљен сто, за којим су већ седели Бер и Мор, очекујући доручак. — Добро јутро желим, госпо! рече и опет се поклони Бер. — Дакле ви нисте ни спавали ноћас? продужи Орика. — Не само да није спавао, него се хвали како га ово јутро необично очарава, додаде Мор. — Како?! ово јутро вас нарочито очарава?! — Јесте, госпо, ја се јутрос осећам веома пријатно. — Но то ми је мило, јер видим да сам погодила, да ће вам се бављење овде допасти и да ћете са забаве наше понети пријатне успомене! — Погодили сте, госпо, и ја се дивим вашој вештини, којом сте ме задржали до забаве! — Знала сам ја да ће бити лепог друштва на окупу, па сам се и могла тврдо надати, да ћете бити задовољени. — Задовољан сам, госпо, неограничено сам задовољан, забава ме је задовољавала раскошем у намештају, очарала персоналом, који беше на окупу. — Али ви једнако истичете, како сте јако очарани, хоћу ли онда бити сретна, да погодим онај алем, кога се ви тако радо сада сећате, хоћу ли се смети усудити, да погодим на шта циљају те ваше речи и то необично пријатно расположење ваше јутрос, које је тако силно, да га ни прикрити не можете? — Да погодите?! — Јесте, да погодим, хоћете ли да вас изненадим? — Али чиме то, госпођо? — Е, чиме, што сад извијате, као да је то тешко било опазити синоћ?! На ове речи Бер се мало изненади, па нехотично испусти нож из руку, којим хтеде одсећи залогај хлеба при доручку, који већ беше донесен. Брзо се промени у лицу, па ипак се поврати доста неприметно. Дакле су нас видели, помисли у себи Бер, па онда настави гласно: — Незнам чиме бисте ме то могли изненадити? — До душе, ја вас лично неби изненадила, јер вам је ствар наравно позната, али ће те се чудити од куда да ја то знам. — Али шта је то што знате? мени је нејасно. — Ви сад навлаш хоћете да скренете ствар, али ја ипак остајем при ономе, да знам онај алем, који вас је очарао на забави. Мени је само врло пријатно што је случај донео, те сте ви заиста неограничено задовољени на забави. Знам ја.... знам у чему је ствар, враголасто се осмехне на њега госпођа Орика. — Ја ипак, незнам ништа! — Знате ви, али вешто прикривате! — Ја прикривам?! — Да, прикривате једно познанство ваше! Бер је био у великој неизвесности. Није знао шта да отпочне, шта да говори. — Које то познанство? упита је Бер. — Са једном отменом дамом, која је синоћ била на забави с којом сте се ви занимали. — Молим за њено име, да чујем. — Па то ви знате боље од мене! — Верујте, ја незнам ништа о томе, одрицаше Бер. — Зар кријете ваше познанство са госпођицом Де Борном? — Са госпођицом Аурелијом?! — Јесте, са госпођицом Аурелијом! — То не кријем, већ на против сматрам за особиту почаст, што сам био тако срећан, да се са њом упознам и да неколико тренутака проведем у њеноме друштву, које ми тако пријатно беше. Само незнам од куда вам је пало у очи то, да сам се баш са њом занимао, кад сам то чинио и са осталим госпођицама. — Мени није пало у очи, али сам ипак дознала! — Али, од куда баш то да дознате и то баш о њој? верујте, мени је та ствар нејасна. Она ме почиње мало правити радозналим. Ко вам је то казао? ако бих смео управити на вас такво питање? — Ко ми је казао? — Јесте, ко вам је казао? — Па..... казала ми је она сама. Она се необично интересује за вас..... — Она се интересује за мене?! изненађено упита Бер. — Да, интересује се и то јако! — А шта јој је дало повода томе? — Ваша љубазност и чедност, којом сте је предусрели и погледи на свет, које сте јој изволели у неколико речи изнети, кад вас је о теме питала. — Мени се не чини, да сам том приликом тако исцрпно а кратко, износио те погледе, јер сам био мало збуњен, расејан..... — Како? били сте збуњени, расејани? — Да, био сам, али за мало! — Наравно да сте морали бити и збуњени и расејани, кад сте били крај овако лепе и грациозне појаве, као што је госпођица Аурелија. Бер је видео да овако неможе изаћи на крај са госпођом Ориком, те се реши да попушта. — Јесте, госпођо. Њена ме појава збунила и ја осећах сву благост њенога присуства. — Исте речи, казала ми је и она о вами. — А јели вам још што год казала. — При поласку, опет је упитала за вас и замолила ме, да је извештавам о вама. Да је извештавате о мени?! — Јесте, да је извештавам о свему што сазнам за вас, куда идете и т. д. — То ми је потпуно непојамно, ја још ништа не разумем од свега тога...... — Рекла ми је још и то, да сте у почетку разговора били љубазни веома према њој, а после сте се полагано стишавали и заћутали, па ме је питала, да сазнам узрок томе ја сам јој га одмах и сама протумачила, како сам знала, а мислим да и ви то нећете одрећи..... — Зар сте јој ви што говорили? — Јесам, протумачила сам јој ваше стишавање! — Како сте протумачили то? — Лепо! — Како, лепо? — Протумачила сам у вашу корист. — Ја ипак не разумем ништа. Мене све то буни још већма. — Што вас буни? упита Орика. — Буни ме ваше тумачење! — Па ви још и незнате како сам јој ја рекла, шта вам је? — Е, онда молим да ми кажете, шта сте јој рекли? — Рекла сам јој о вама да сте друг Моров, познаник и пријатељ његов из детињства, да сте докторанд Философије, да сте дошли у госте к нама и најзад сам јој рекла, да сте ваш говор при крају стишавали можда због тога, што вас је њено присуство доводило до расејаности.... — Ах, госпођо! ви сте ми створили једну неприлику. — На против, ја сам ствар представила тако да је и она отишла са забаве раздрагана, а и ви ето, изјављујете, да вас је забава очарала. Видите ли, да сам погодила где је тај чаробни алем камен, који вам остаје у тако пријатној успомени. — У пријатној успомени остаће.... али.... премишљајући настави Бер. — Да, госпођица Аурелија, остаће вам у пријатној успомени, а и ви код ње, зар је то нешто, што би се могло назвати неприликом? — Не, то није неприлика, ја сам мислио мислио сам да сте ви још што даље о томе разговарали..... — Шта сте мислили? упита Орика. — Мислио сам..... — Е, да боме...... па најзад, зар би то било какво зло. Госпођица је наследница великог имања одмах овде у нашем суседству, па би зар било рђаво, да и ви будете са нама овде у близини... — Тако далеко несмем помишљати. — Оставимо то за сада на страну, док се ствар сама собом не разјасни, рече Орика, а ви упамтите ове лепе утиске, што сте их добили са забаве, размишљајте чешће о госпођици Аурелији, пе ћете видети, како ће вам сутрашњи дан изгледати још чаробнији. А још ће вам чаробнији изгледати овај поглед доле низ морску обалу. Видите ли?...... Рекавши ово госпођа Орика показа му прстом низ залив, где се у шумици једној, сахат далеко одавде, бели замак грофа Де Борна, а испод кога се, према бљештећем сунцу видели, кроз мутни хоризонат, поједини одблесци виле Гетардије. — Видите ли г. Бере, тамо је тај замак, у њему је госпођица Аурелија, рече Орика. — Да, тамо је..... она, рече Бер. — Јелте?! упита Орика. — Јесте! смешећи се одговори Бер. — Тамо ћемо, на ту страну учинити кроз који дан један излет до виле г. Де Борна, рече Орика, ви нам ваљда нећете ускратити то задовољство, да и ви будете са нама? — На ту страну мили су ми погледи, али, да ли ћу и ја с вама онда ићи, то још не могу да дам тврдо обећање. — Е, кад су вам тако мили погледи на ту страну онда ћемо и отићи, а сада можемо учинити једну малу шетњу до оне шумице, куда ви радо идете, па ћемо после потражити и друге забаве. — Не обећавам за излет до виле, али на оно брдашце у шуми идем врло радо, рече Бер. Сви троје одоше. Умилно певаху сада тице у тој шумици. Чаробно шушташе оно лишће по дрвећу, заносне беху оне тичије песме тамо, али још заноснији беше онај свежи поветарац, што дуваше оздо уз обалу од оне стране, где се видела кроз маглу вила Гетардија. II Прошло је већ неколико дана од оне значајне забаве у вили Моровој. Слегла се свеколика хука и бука. У вили завлада редовно стање. Мор уживаше у присуству свога друга и у кругу своје породице. Пријатни му беху дани, проведени са њим, али још пријатније Берове успомене па ону забаву. Он се топио од милина при помисли на њу, благодарећи случају, којим га срећа тако повољно послужи. Уговорени дан примицао се све већма и Бер озбиљно поче мислити на полазак. Стаде размишљати о плану, којим ће извршити задану реч, на пређашњој забави. Помисао на то давала му је снаге, крепила дух и улепшавала наду, која му се опет поче јављати у ружичастим бојама. Размишљајући дуго о томе, најзад смисли, да најми један засебан чамац, којим ће се са својом драгом Аранком отиснути од обале до најближе паробродске стације, одакле ће се пустити на морску пучину. За извршење овога требао му је само један вешт чамџија, кога ће добро наградити, а он ће му сам помагати у веслању. Скица плана била је готова, а за извршење имао је времена још само два дана. Кад је све спремио што му за пут треба, саопшти Мору да мора ићи. Овај га задржаваше и даље. — Немогу више ни часа остати, одговори Бер. — А што је то тако хитан посао? упита га Мор. — Давно сам се кренуо на пут, оставио сам тамо недовршен рад, који морам завршити, а поред тога и домаће прилике моје гоне ме, да без оклевања идем. — Кад је така ствар, онда ти не браним, па ипак ћу те пустити само уз једно твоје обећање, а то је, да ми опет дођеш и то што скорије. — Хоћу, драги друже и пријатељу, хоћу и то можда кроз годину дана, јер поносим из твога дома најпријатније успомене о љубазности госпође и твојој, о чаробности околине, о блаженим тренуцима, које проживех на оној забави. — У то име нека ти је срећан пут, друже! — Срећан вам пут г. Бере, задржите нас у пријатној успомени, прашташе се госпођа Орика. — Хвала вам, госпођо, вама сам нарочито обавезан, много сам вам обавезан, јер за срећне тренутке на забави, вама сам захвалан. Збогом. — Збогом, до виђења! Бер се попе на кола која спремљена чекаху. Махаше дуго шеширом својим пријатељима, од куда се лепршала бела марама. Најзад сигнали ишчезоше, Бер још једном погледа ка вили Моровој, али се од ње видела у даљини само шумица у парку. Тамо му остадоше драге успомене. Кола зврјаше монотоно, кочијаш извијаше по коју шпањолску народну песму, прекидајући је пуцањем бича а по кад кад би и викнуо на своје мрке кулаше, који крупним корацима касаше оним путем дуж приморја. У сам залазак сунца стигоше у варош Деву која лежи на самој морској обали. Ту се распита о поласку лађе за Америку и сазна, да лађа полази у 1 сат по поноћи. Имао је дакле на расположењу још свега 8 сати. За то још одмах при силаску с кола стаде преговарати са чамџијама, не саопштавајући никоме свој план. Услов је био, да се одмах пође до близу виле Гетардије, која је била удаљена за два сата одавде и да се врати натраг до поласка лађе за Америку. Чамџије се устезаше од тога. Ни један не хтеде да најави одлучан пристанак, јер никоме не беше тако лако учинити по ноћи толики пут и одмах се враћати. — А је ли баш посао хитан, да се мора баш вечерас свршити? упита један. — Хитан је ми морамо бити овде пре поласка лађе. — Пут је дугачак, ноћ мрачна, тешко је се борити с морским таласима; али ја бих се ипак решио да пођем кад би.... — Шта, кад би? — Кад бих бар знао ради чега се мучим. — То ти још не могу казати, него хајде, што доцније пођемо, више ћемо напора имати, пожури, јер су тренуци скупи. — Ја кад пођем с вама, полазим на живот или смрт полазим да вам будем од помоћи, само треба да знате, да је то мени једина зарада. — А, то ли је!? зато се не брини, пожуримо само, а ако нам посао испадне за руком, наградићу те богато, да ћеш вечито хвалити Богу за овај тренутак. Пристајеш ли? — Пристајем, господине. — Пођимо у име Бога! — Нека нам је Бог на помоћи! викну чамџија и отисну чамац низ обалу. — У чамцу беше само он и Бер. Месец још не беше изашао. Небо не беше баш ведро. Мали облачак један видео се на западу, а цело небо застрвено врло финим велом танких облака, кроз који су трепериле сјајније звезде. Морски поветарац свежио их је. Они тихо пловише низ обалу. Чуло се само чаробно шуштање водених таласа, који се дизаху од веслања. По некад се чује између њих и какав кратак, тих разговор. Бер га је из далека припремао шта има да чини. Ударање весла чаробно се простирало по оној ноћној тишини. Чамац је брзо просецао водене таласе. На својој вили код Гетардије у болесничкој постељи лежао је Петар Бауер. Он беше болан, преболан. Напрасна болест његова, и ако за кратко време, јако га је ослабила. Дворила га је његова жена Аранка, његови родитељи и неколико млађих — служитеља и -служавака. Плачно лице Аранкино, повећавало му је тугу и бол. Он ју је тешио, да не плаче, јер бољка није опасна. И као болан, храбрио ју је; јер ју је ватрено љубио. Она беше сетна, невесела. Седела је крај њега, хладила му чело, које беше у јакој ватри и умиљатим погледима блажила је душу болеснога Петра — мужа свога. Тако је пролазио дан за даном. Петар је боловао, али бољка не попушташе. Аранка је једнако седела крај њега, а он је сваким даном тешио и храбрио. Колико му тешко беше само боловање, још га је већма жалостила њена сета и туга, па се и онда, када болови јако стегну, ипак штедио да не јаукне, јер се плашио да јаук не потресе и иначе скрушену Аранку, љубу његову. Тако је Петар волио и пазио своју Аранку. И сада сеђаше она крај њега и руком својом хладила му врело чело. Давно се већ било смркло. И ако је Петар нудио и преклињао да спава, да се одмори, јер је ваздан облетала око њега: она није хтела. Не одвајаше се од постеље његове. Беше то спасоносни мелем срцу његовом. Њега ухвати мало сан. Њена рука беше на челу његовом. Према прозору виле, видела се нека зара. Аранка нехотично баци поглед кроз прозор, не устајући са седишта свога. — Ааах! оте јој се један грозничав уздах, сва се стресе и дрхташе као прут. На обали тамо спазила је велику црвену ватру, која се до неба дизала. Чаробно сијаше та светлост тамо! То беше онај уговорени знак Беров, који казиваше, да је он ту и да она тада треба да буде ван капија виле Бауерове. Њен грчевити потрес пробуди из краткога сна Петра. Он је погледа. Она беше укочена као стена. Страшан, очајнички поглед њен непомично беше управљен кроз прозор. Рука јој беше хладна као лед. То га престрави, те је упита: — Шта ти је, моја драга Аранка, што се тресеш тако? Она беше укочена, нема. — Аранка! шта ти је? Ова само дрхташе. — Аранка! ти ме плашиш?! Њу проби хладан зној. — Аранка!.... Аранка!.... теби је зло! питаше је једнако њен муж, што не говориш шта ти је?! — Ах!.... црне ми мисли дођоше у главу, ја се престравих од њих, одговори она дрхтећим гласом, гледајући једнако кроз прозор на ону ватру тамо, која је још бујно горела. — Шта те је то тако уплашило? не бој се, драга моја Аранка! — Ништа.... црна слутња једна.... — Ах, не бој се, Аранка не плаши се, ја нисам тако слаб, биће ми боље. Мене више боли твоја сета и туга.... умири се.... Пламен на обали већ поче слабити. Још један тежак уздах оте јој се са дна груди. Поглед јој је непрестано укочен и управљен кроз прозор. Самртне муке мучише ову сироту жену. — Аранка! ти се опет трзаш! шта ти је, за Бога, што не говориш? питаше је он даље. — Престрављена сам. Нешто ми се привиђа грозно, ужасно! ја зебем, дрхтим.... — Шта ти се то привиђа? не бој се! — Црвен, грдан пламен један појави се на обали морској, дизаше се до неба, а сад је ено почео да малаксава. Ја стрепим од њега! — О, Аранка, Аранка!.... зар те то плаши?.. Рибари то су, који су ту заноћили, не плаши се, не бој се... — Да, рибари... рибари, који ту лове... испрекидано и уздишући изговарала је поједине речи. — Не плаши се, смири се! тешио је Петар. Мировао је по том мало и опет га ухвати сан. Аранка беше ван себе. Чаробни пламен попушташе све већма и већма. Крај ње лежаше болестан њен муж, а пред капијом је чекао њен Бер. Ватра је опомињаше на полазак, на завет, уздаси у дубокоме сну њенога мужа везиваше је за постељу његову. — Ох, Боже, Боже! шта сам ти згрешила, те ме доводиш у овака искушења? шта сам ти могла згрешити ја бедно, наивно створење? Изведи ме из овога искушења, о Боже мој, који си на небесима. Дај ми памети, дај ми пута, дај ми излаза! Ја немам свести, ја не знам пута! Пламен се на обали угаси са свим. Она врисну упрепашћена. — Боже! доцкан је!.... шта се то зби? ја обећах сама... сама сам рекла.... ја не одржах реч... ја сам.... ја сам га и по други пут изневерила. Ох, ја... неверница... На њен врисак трже се опет из сна Петар. Опет је тихо и благо упита: — Аранка, шта ти је, што не спаваш? — Не могу.... не спава ми се.... — Не плаши се.... рече Петар и опет заспа. Тежак га је сан савладао био. — 0, Бере, Бере, настави она. Ти си реч одржао.... ја те изневерих.... да, ја сам неверница. Где си ти сада, шта ти о мени мислиш? О мени, о кукавном и несрећном створу Божијем. Ја заборавих на дату реч, болест Петрова збунила ме. Пламен ме опомену, а Петра баш онда ухвати први сан, ја бејах ван себе, збуњена сам, не знађах шта да радим. Пламен се угаси, ја ево очајавам.... Тако је у себи размишљала Аранка, борећи се са црним мислима и слутњама. У соби владаше мртва тишина. Све беше заспало највећим сном. Она је бдила, очајавала. Тешко дисање њенога мужа прекидало је по каткад ову тишину. Он спаваше дубоко. Она гораше у пакленим мукама. Погледа опет кроз прозор тамо на обалу, али се само мрак ширио. Никаква знака више. Гледаше тако укочено на ту страну, на којој је мало час био њен Бер, кога је ова молила да то учини. Пропало.... дакле беше и то. Мало после, она спази како се на оном истом месту поче опет јављати црвена ватра. Њу прође језа. Ватра постајаше све јача и јача. Она се опет престрави. — Боже! уздану она, Бер је још ту, он ме још чека.... Боже! ти ме тешко казниш!.... Бер сад понавља оне своје речи, да задану реч ваља испунити, ја сам му је сама задала, рекох му, да сам спремна још онда,... а сад.... сад се премишљам.... Да, одржаћу реч, отићи ћу тамо, па нека буде са мном шта буде. Један пут се мрети мора.... боље је и да умрем, него да овако живим. На мени се врти какво старо проклетство, а ја сам томе невина, да.... да... тешка је то клетва, која и на невине пада! Па нек се сврши једном и тај мој живот, овај пакао мој, толико пута горко оплакан. Идем тамо оној ватри, идем... идем Беру, који ме с нестрпљењем чека..... А ти Петре, остани ту, лези, ја ћу се молити Богу искрено за твоје здравље, то си потпуно заслужио, јер си ме искрено љубио.... Ја те напуштам.... ах, како сам ти неблагодарна.... Хеј, хеј! ала сам ја несрећно створење, ала се на мени нека тешка клетва врши! Где сте сада родитељи моји, где сте, да видите, какве сте ми призоре припремили?..... Збогом остани, мој драги Петре, опрости несрећноме искушењу твоје Аранке... Збогом ти величанствена вило мојих медених дана, збогом, о збогом ти балконе са кога уживах призоре морске, збогом останите ви лепе жеље мужа мога,.... ја одлазим на далек пут, идем да запливам у топло море прве љубави. Ах, прва љубав најслађа је љубав! Овим се речима опростила са својом досадањом себом, саже се те још једном пољуби врело чело Петрово, а он у сну дубоко уздану и проговори неколико нејасних речи у бунцању. Аранка остави једно мало писманце на нахткасену његовом и са неколико крупних суза затвори врата, погледавши на све што јој мило и драго остаде у тој соби. Потмули кораци чуше се низ степенице. Они постајаху све потмулији. Низ те степенице сишла је.... неверница. Шкрипнуше и последња врата. Она беше ван своје виле и оде у правцу ка главној капији. Крај једног дебелог дрвета, не далеко од обале седео је Бер замишљен. Скоро на самој обали седео је чамџија и потпиривао ватру. Бер, грозничаво држаше сахат преда се, гледа у њега сваког часа и опет не зна колико је. — Господине! упита га тихим гласом чамџија. — Шта је? одазва се Бер — Колико има сати? да не одоцнимо?! — Сад је ево 10 и по часова! — Скоро је већ три сата, како овде стојимо узалудно, одоцнићемо за лађу. — Имамо још пола часа времена. Да причекамо још мало, па ако не успемо, овда бар не морамо журити. — Ево се већ гаси и ова друга ватра, а са оне палате не чује се никакав знак, господине, мало сумљиво упита чамџија. — Баци на ватру још бенгалске боје, потпируј је још за мало. Немамо се чега бојати. — Боме, ја слутим; господине! — Од чега слутиш? — Слутим...... слутим од преваре. — Какве преваре? — Не дао Бог да је буде, али била она ма каква, није пријатна, Патио сам ја једном такав случај. — Шта? патио си! — Јесте, господине патио сам, горко сам патио, да ми се коса диже на глави, кад се тога сетим. — Па како је то било? — Дугачка је то приповетка, господине, до сутра изјутра; не бих је могао завршити. — Али у главном? — У главном је не повољно. Таласи морски покрише две одане душе, које сам ја имао несрећу да возим. Волели су умрети, но живети једно без другога, а растављати су се морали. — А што су се морали растати? — Пушчано зрно самртно је ранило њега. Он је умирао. Она га загрли и за тренут ока одоше у пучину морску. Чамџија заћута и баци на ватру још и последњи комад бенгалске црвене боје. — Ево и последњег парчета, оде на ватру, рече чамџија. — Зар већ последње? — Последње, а отуда нема ништа, настави чамџија. — Још четврт часа! рече Бер — Нема овде ништа, рече чамџија, а ево се већ и месец рађа, гледајте како је пун, биће јака месечина, те нам је тешко извршити ваш план, господине. — Зар већ и месец излази? — Да, ено га где се иза брда помаља. Настаде мала пауза. — Чујеш ли Атахалпе? — Изволите, господине, одазва се чамџија. — Би ли ти пристао на мој један предлог? — Да чујем, господине. — Баш никога? — Никога нигде. Ја сам сам, самцит. — Је ли ти жао Шпаније? — Што ме то питате? упита Атахалп. — Би ли ти напустио Шпанију, ако ти се на другој страни отвори извор за приходе. — Ја се рад тога и бавим овде. — Пристајеш ли да идеш са мном? — Са вама? — Да, са мном. — А куда ви мислите? — Куда било, да идеш са мном. — Пристаћу, куда год хоћете. — Е, онда ћемо још ноћас отпутовати. — Добро, пристајем. Бер погледа у сахат. Још 10 минути до 11 сати. — Одоцнићемо, помисли он у себи. Ње још нема. Никаквог трага ни гласа од ње нема, а тренуци су врло скупи. Колико ме је стао само један кратак тренутак у селанцету Доро: скупо, прескупо! Ње никако нема. Можда неће ни доћи, можда ће преварити, можда је заборавила. Ах, зар она може заборавити, она... која је још онда рекла да је готова и спремна. Али то беше само онда.... сада је то све друкче. Сада она не мари, што ја грозничаво стојим овде и ишчекујем. Та да је хтела доћи, дошла би на први знак, а ено је већ 3 и по сата скоро како се знак обнавља а од ње ни помена. Она сада мирно почива у наручју свога драгога Петра, снива најлепше снове, а он ужива у загрљајима њеним. А ти, Бере, чекај, дрежди ту као стражар..... А што је онда задала реч, задала је сама, ја јој нисам тражио. Или је то било можда само за онда. Ах, искуство, горко моје искуство!..... — Али не може бити.... она неће преварити, она не може преварити.... она је тврду реч дала. Она ће реч одржати. А што већ не долази..... Не, не, нема је. Не појми она тежак положај мој. Ах, Аранка, Аранка, што ме мучиш, што вређаш ране на убијеном срцу моме, што раздиреш ове издеране груди моје? Кад им ниси могла блажити дане, што ми загорчаваш и иначе кратке тренутке живота мога? — Господине, касно је! викну Атахалп. — Још 7 минути, одговори Бер погледав у сахат, па настави сам у себи. Да, још 7 минути, још 7 векова паклених мука мојих. Ох, оче, ох, мајко где сте сада? где сте, да видите вашега јединца, какве дане траје. Ах, ви сте далеко, далеко; скоро ћемо се видети; кроз 7 минути ево ме к вама, ево ме у ваш загрљај, одавно сам жељан родитељског загрљаја, ах, ви сте ми једини пријатељи били, сад вас немам, сада сте далеко. Али ћу вас наћи..... ширите руке, мили оче и мајко, ширите, да загрлите вашега несрећнога сина, ево вам га, ево жури к вама, рече Бер полугласно, устаде и пође к мору, пође да се баци у таласе хучне.... У том се чуше потмули кораци из даљине. Он застаде, прилеже земљи и наслони уво. Сад је јасно чуо кораке. Устаде и пође мало напред. — Она је! помисли он у себи и пође на сусрет. Према бледој месечини из далека се приближавала једна прилика. Кроз тамнину чуло се тешко дисање. Он застаде мало. Прилика иђаше све ближе и ближе. — Да ли је још ту? чу се глас отуда. — Бер се накашља. Прилика стаде. Чаробан беше то призор. Бер не могаше више чекати већ ослови ту прилику речима. Бер је овде! На овај глас прилика викну: — Ах, Бере, где си, и пође брже напред. Бер изађе ближе на сусрет. Она му се баци у наручја. Он је подиже. — Ево ме, Бере, дошла сам, да задану реч искупим. ..— Опет те питам, је ли то твоје последње решење? упита је Бер. — Последње! одговори она. — Морамо одмах журити, јер до поласка лађе има још свега 2 сата, а ми имамо скоро толико да путујемо дотле. Журимо; тренуци су врло скупоцени. — Атахалпе! викну Бер. — Изволите, господине, рече чамџија. — Спремај чамац, ево нас. — Бере, драги. Бере, како сам те жељна! — У грозничавом нестрпљењу очекивао сам те овде. Бејах изгубио сваку наду, очајавао сам. — Ах, Бере, Бере, зар си могао мислити да ћу те преварити. — Мисао о твојој сталности једино ме и одржавала. Наде се моје испуњавају. Ја сам срећан и пре пресрећан крај тебе. Ми ћемо увек од сада живети заједно. — Увек, увек, драги Бере. У томе дођоше до чамца. Атахалп га већ беше одрешио, Бер и Аранка уђоше унутра. Чамац отискоше од обале и окренуше уз обалу. Атахалп је држао крму. Бер је полагано веслао. — Јеси ли видела прву ватру? упита је Бер. — Јесам! одговори она. — Тада смо приспели уз обалу. — Спазила сам ватру и хтедох поћи, али у кући беху прилике, да нисам могла изаћи. Кад се прва ватра угасила, ја изгубих сваку наду, бејах у очајању. Појава друге ватре, казивала ми је, да си још ту, ја се охрабрих. Оставих целу кућу у најдубљем сну. — Ми смо и последње парче бенгалске ватре утрошили. Тебе ни онда не беше. Ми слутисмо и хвала Богу, што се слутња није остварила. — А каква је то слутња била? упита она. — Не питај о томе, мало је још требало па да одем својим родитељима у загрљај. Твоји ме кораци зауставише. — Ах, Бере, зар си могао помислити?.... — Нисам то очекивао, али бејах у неизвесности... Разговор постаде све лакши. Најзад овлада велика тишина. Чуло се само шуштање таласа, који се разбијају о чамац, који је највећом брзином својом ишао дуж обале. Месец већ беше прилично одскочио и бледом својом чаролиском светлошћу обасјавао је наше путнике; а жуборење таласа опомену их на блажене дане детинства, кад тако исто сеђаху заједно крај онога поточића у шумици оној. И сада гледаше у плаво небо и звезде сјајне и сада им сијаше оно онако чаробно као негда, и сада беху близу једно уз друго. Око 1 сата по поноћи, чамац са својим путницима приспе на пристаниште паробродско у вароши Деве. Још је било неколико минути до поласка лађе. Брзо би свршено све што треба, предадоше пртљаг, узеше карте и чекаше на знак поласка. Кад се пароброд „Атлант“ кренуо пут запада у Америку, на њему беху поред осталих путника и госпођа Аранка и Бер са својим пратиоцем Атахалпом. Отискоше се на морску пучину. Хучно је пароброд разбијао таласе, којим се разливаху на све стране. Са најлепшим мислима и жељама седеше једно поред другога Аранка и Бер. Слатке снове сањаше на својој постељи Петар Бауер на вили Гетардији. Ладна рука његове Аранке стајала му је на челу, хладила га. Беше то спасоносни мелем срцу његовом. Красну пучину морску са свима дражима њеним угледаће сутра Аранка и Бер, а болесни и нежни муж Петар Бауер угледаће... угледаће.... ах! угледаће..., III. Острво Хајити је једно од најлепших острва на свету. Оно је као алем камен у групи острва, великих Антила у Атланском океану. По природним даровима је такође једно од најбогатијих и највеличанственијих. Красни предели природе праве га величанственом панорамом. Грдне планине његове унутрашњости огледају своје љубичасте врхове у глатким, загасито плавим заливима морским, у којима, јако развијена обала његова, јако изобилује, а који се по својој лепоти и разноликости једва могу сравнити са неколико још само острва на земљи. Биљни свет Хајитски, растурен по ономе плодноме земљишту, јавља се у свој пуноћи и величанствености, које доводи човека до дивљења, до заноса. На подножју горостасних брегова успевају палме, пуне величанствености, платанске шуме, сочни лимунови, кекропије и поморанџе. Ту се види тамаринда, павпав пандани и чудновато неко дрво као трумпета, испод којих успевају олијандери, јужна морска ружа, магнолија, манго и разно дрвеће са бубрежастим лишћем. Непопуњена места засејана су брасаволенима, хипоменима, квамолитеном и црвеним орхиденом. По вишим местима успевају благодетна колпама, скупоцено махагони дрво, тропска бреза и кедрови, у долинама пак горостасна кајба, о чијим дебелим гранама виси као брада тако звана шпанска маховина. Ко ће пак поменути разнолике биљке готованке и отровнице, којима изобилује Хајити, а које онако бујно успевају на оном мочарном земљишту? Ко се још неби сетио оног красног саванског цвећа и дивнога каладијума, које онако лепо красе она питома поља и ливаде хајитске, али које су зато и најопасније отровним дејством својим! Биљни свет хајитски најиздашнији је од свих тропских предела. Величанствене прашуме покривају све планине. Сви, скупоцени плодови жарке зоне најбујније успевају у долинама и равницама хајитским. Свуда бујност, чаробна бујност! Кроз пусте хајитске прашуме ори се красан тичији концерат, те оживљује и облагорођава пустош онај, покреће живот и краси природу ону. Шарени сисавац меда, умилна бананска певачица и плави дрозд сједињују своје мелодичне гласове у звучну песму, а међу тим силно се разлеже пој ругача и рајске певачице, које с пуно права заслужују да се зову американским славујима. И пустињик и стаклооки кос допадну из далека у добри час, те песмама својим улепшавају овај концерат. По прашумама оним блуде зверови, између осталих дивље говече и дивље свиње. Крај обилних река по ритовима и трсацима шиште многобројни инсекти, чији су, код многих, убоди врло отровни и опасни, а који по каткад у читавим јатима нападну човека или које живинче и за не пуни један сахат од њега остаје пуста, онакарађена лешина. Језера и реке обилују кајманима и алигаторима, обале рацима, крабама и корњачама. Све је то бујно развијено. Све се то тамо креће и гмиже. Куд год се човек крене, свуда му онај тропски предео износи величанствену панораму, на све стране поглед му се задржава на чаролиским призорима: али му и на сваком кораку прети опасност од каквога звера, или од јата отровних и несносних инсеката или га на обали какве реке очекује разјапљених вилица какав алигатор! Западна обала острва Хајити је најразвијенија. Она се свршава са два полуострва, од којих се горње, краће пружа ка суседном острву Куби, а доње дуже ка острву Јамајци. Оба ова полуострва захватају између себе величанствени залив један, Гопаве, назван тако по једном острву, које се у њему налази поред још неколико ситнијих, која се налазе у том заливу. Клима је врела и влажна, на бреговима северног краја влада вечито пролеће а на јужној страни владају по каткад силним оркани. Око средине прошлога столећа беху насељене европљанима само области у приморју овога красног острва. Ови европљани, бели људи, помоћу робова, сејаху по величанственим и бујним плантажима дуван, кафу и шећерну трску. Поред овога код појединих поседништва прерађивао се прикупљени памук, махагони, какао, разне коже, мед, восак, гума, ит. д. По унутрашњости, у готово не приступачним провалијама горостасних брегова, који у многобројним низовима са свих страна просецају ово острво, живео је у оно доба један урођенички народ. То беху потомци одбеглих црнаца и дивље снажно урођеничко племе, Мулати. Они беху сасвим слободни. Дуге и крваве борбе вођене су између ових Мулата, Црнаца и поседника појединих плантажа о превласт и самосталност. Много је људских жртава прогутала она бујна земља. И после дугих бојева поседници планташки закључили су са њима, са снажним и дрским суседима својим, мир, у коме беше утврђено: да Црнци и Мулати буду господари брегова и прашума, а поседници у равницама да буду господари биља и плодова. У једноме делу западне половине острва, између кокетних река Гран Јаки и Јуна налази се најлепши, најчаробнији и најбогатији предео Вега Реал. На томе је пределу било имање, плантаж Џемса од Уљома, стрица Беровог. Овамо, на овај плантаж беху управљене мисли Берове, када се са Аранком отиснуо на пучину Атланскога океана. Ту, у томе пределу мислио је Бер проводити срећне дане живота свога, са својом драгом Аранком. Да, Вега Реал на острву Хајити имао је бити склониште за два одана срца, која се онако лако отискоше на пароброду „Атлант“ са стације Деве на дебело, сиње море. Тамо, удаљен од бурнога живота и вреве, мислио је Бер да оствари идеале својих прошлих дана, тамо мишљаше он да оживи једном, сахрањену наду своју, тамо у умилном појању рајских тица и погледу на чаробне пределе тропске, мислио је он да обнови разорене снове своје. О томе је пределу причао Аранци својој; сластима и чаролијама Веге Реала замењивао је он заносним причама оне призоре, што их је Аранка уживала са балкона виле Бауерове. У тим чаролијама хиљаду и једне ноћи уживала је она на крилу Беровом, који још причаше тако, бујно и заносно, када је оне ноћи отрже са обале шпањолске и када их „Атлант“ понесе пут Америке! По своме плантажу „Викторији“ растао је безбрижно и задовољно Џемс од Уљома. Радови на његовом имању ишли су како се само пожелети може. Имао је приличан број робова, имао је добре настојнике над појединим оделењима, који су савесно вршили своје дужности за добро свога господара. Управник свих добара био му је такође поуздан човек, на кога је много вере полагао; он је руководио целокупном администрацијом плантажа, а господар Џемс добијао је само исправне рапорте о свима приходима и расходима, као и о свакој појави, која се десила на имању његовом. Непосредно надзорништво над црнцима, робовима, био је поверио једном своме слузи, који такође беше Црнац, али који својим понашањем беше потпуно заслужио то поверење свога господара. Црнац се зваше Годон. Господар га је купио на пијаци робова, а доведен је тамо, чак из далеке Африке, из предела Сенегамбије. Кад је Годон отргнут из крила својих родитеља, који плачни остадоше тамо у постојбини, било му је око 17 година. Пуних осам година служио је он верно господара Џемса. Сви надзорници су га много хвалили и препоручивали своме управнику како је веома издржљив, скроман, не насртљив, те је тако хвала о Годону дошла и до ушију главнога господара. Пуних осам година Џемс је о Годону само добре гласове слушао, па му је већ у последњој години почео поверавати и настојавање над осталим робовима, а доцније га и сасвим ослободио свих тешких радова, поверивши му учење и дресирање нових робова, које је господар неколико пута преко голине доводио са тржишта, где су продавани робови, те њима замењивао старе и изнемогле. Ову дужност своју Годон је обављао са највећим успехом, тако да је господарево поверење према њему из дана у дан све већма расло. Годон је пак осећао наклоност свога господара, па се још већма старао сваком даном приликом, да оправда то особито поверење његово. Мало по мало, Годон је толико стекао био љубави у свога господара, да је он непосредно имао власти да непослушне робове казни и да, преко управника, предлаже неваљале и осорљиве робове да се продаду и одвоје из овога плантажа. И кад год је такав предлог учинио био Годон, управник је с почетка и сам уверавао о истинитости Годоновог предлога, те извештавао свога господара. Доцније је и сам управник веровао предлозима Годоновим и сви више мање били су усвојени од главнога господара Џемса. Једнога дана управник добара, Томас Виндор, када је по обичају реферисао господару о стању на плантажу, рече му и то, како су многи робови поскапали од жуте грознице, да се опажа знатан мањак у радним снагама. — Колико је нестало робова? упита господар Џемс. — За последња четири дана, жута грозница је уништила 40 робова! одговори управник Виндор. — Четрдесет робова?! — Јесте, господару, четрдесет је уништено, а још толико лежи без рада, а који ће извесно поскапати за који дан? — Колико их још има здравих при послу? — Данас су на раду 150, али и међу њима има велики број остарелих и изнемоглих да су од врло мале користи и ваљало би их променити. Како пак пољски радови сада наступају у највећем јеку, ваљало би што пре снабдети се довољним бројем раденика, док није настала промена времена, те ће после сви трошкови бити узалудни, препоручиваше управник. — Заиста, треба место помрлих набавити нове, а те изнемогле мрцине продати буд зашто на пијаци, док и они нису скапали, да се штета макар у колико накнади! рече Џемс. — Треба, господару, и ја сам дошао још и с том намером да вам то предложим! — Па добро, рече Џемс, изволите ви са Годоном учинити избор међу робовима, који су на раду, па које год нађете да не може истрајати у наступајућим радовима плантажа, издвојте их на страну. Разгледајте и оне мрцине што болесни леже, који од њих може да иде, па цео тај шкарт нека буде спреман да се сутра зором крене пут пијаце робова у Сан Домингу. Годон ће ићи самном. Ви ћете остати овде и руководити радовима и даље до мог повратка. — Разумем, господару, рече управник и оде. После овог разговора, господин Џемс остаде сам у својој канцеларији, сводећи рачуне о издацима, који му предстоје сада, кад стане куповати нове робове. Кад је свео цео рачун изађе по обичају опет у шетњу, да види како му послови напредују. Извезе се на колима до места, на коме су неки робови прибирали шећерну трску. Овим робовима беше настојник Годон. Кад је Годон спазио приближавање свога господара, жураше робове да још живље приону на посао, а његово викање на њих, којим их је журио, разлегао се по горостасним трсацима оним. Из далека још чуо је Џемс глас свога љубимца, Годона и радоваше се такој верности и оданости свога слуге. — Како иду послови, Годоне? упита га господар зауставивши навлаш кола, кад је мимо њега пролазио. Годон, ословљен својим господарем, паде ничице на земљу, пошав ка господару, и с пуно понизности одговори. — Добри маса, послови напредују изврсно. — Имаш ли доста раденика на расположењу? упита га даље господар. — Колико је ваша милост, маса, даровала, има доста. — Дали би требало обновити колико раденика? — Ако ваша милост, маса, милује, тада би радови ишли још брже и боље. — Ја сам већ издао налог преко управника г. Виндора, да се изнемогли робови издвоје, а неки и од оних болесних, те да се сутра кренемо на тржиште робова, где ћемо се поткрепити новим снагама! — О, како сте добри, маса! — И ти ћеш Годоне поћи самном на пијацу да бирамо нове робове. — О како сте преблаги и премилостиви, господару, како ме одликујете својим разговором, мене простога слугу вашега, о маса, добри маса! Џемс ошину коње, и кола одјурише тамо на ону страну на којој се прибирала кафа, обиђе жетеоце памука, прође поред оних, који вршише бербу поморанаџа, лимунова, какао и друге производе. Задовољан извештајима појединих настојника врати се у своју палату, да се мало одмори и надгледа неке радове, који се обављаше ту непосредно у парку, који беше око палате његове. До заласка сунца није више никуда изилазио. Причекао је још док су сви робови доведени са радова, смештени у њихове собице, како би могао примити уобичајени вечерњи рапорт о стању плантажа тога дана. Кад би свршена и та служба, господар Џемс се повуче у своје одаје да отпочиње, јер му сутра ваља поранити за тржиште робова, који је полазак утврђен данас, размишљајући још неко време о томе, каква може испасти пијаца, он најзад заспа и спаваше дубоким сном. Напољу се беше све смирило. Тиха и ведра беше она ноћ, какве су врло честе у жарком појасу. У околини се нигде нечује никакав жагор. Месец је бацао своју чаробну бледу светлост, на она питома поља, на грдне оне касарне, у којима си могао чути по каткад где ноћну тишину прекида уздах или јаук каквога роба, који уморан и испребијан за време дневнога рада стењаше од бола или издисаше у мукама од болести и умора. Тако проводише своје паклене ноћи ти робови, јецајући, уздишући, издишућу далеко од слободе, далеко од завичаја свога! Да си пажљиво прилазио појединим вратима, којима су робови затварани, могао си у мученичком жагору разабрати по коју реч управникову, који са Годоном вршише господареву наредбу: преглед робова и издвајање остарелих и изнемоглих; могао си чути по који болан јаук, када је корбач шибнуо по кога јадника да устане и да се изложи прегледу. Могао си чути где се испрекидано говори псовка и грдња, могао си чути како је управник препоручивао издвојеним бедницима, да ће сутра бити продани на пијаци и претио смрћу, ако се који пред купцима не покаже добар и снажан. — Ти матори, ниткове, дерао се управитељ, ти што гледаш све други да ради твој посао, под изговором да си слаб и болестан, узми се добро на ум, да се сутра покажеш добар. Играј сутра на пијаци, скачи, цупкај, мораш бити весео, ако си рад да ти читава остану та псећа леђа. Само ако се сутра коме не допаднеш, те не будеш продат — памти само ово што ти рекох, ако се жив вратиш! — А ти дртино, настави даље управник, ти што се тресаш тамо од грознице, устани, па слушај шта ћу ти наредити. Сутра несмеш бити болестан, на пијаци мораш бити весео и живахан, кад код тебе дође нов купац. Ако ли се не будеш никоме допао, па ми се опет вратиш овамо, шибаћу те корбачем, докле ти у каишима не здерем месо са поганих твојих ребара. Ти добро познајеш мене! За то гледај од твоје стране учини све што можеш, да те се опростим! — А ти, деране погани! теби ћу живом кожу одерати, ако и сутра на пијаци будеш онако дрзак и осорљив какав си овде био, те те због тога нико не купи. Зини! псето једно, зини да видим какви су ти зуби, да ли би могао бити продан по скупе новце, јер иначе видим имаш добра плећа, која могу вући корбаче. Да, добри су ти зуби, али си неваљао, тебе ћемо продати само за то што си несретник што си осорљив и никакво те средство није могло опаметити, па само ако те не хтедне нико купити, метућу ти гужву у уста, везаћу те, туђићу те док ти све месо спадне, ти, лења бубо једна, упамти што ти рекох, ја нећу заборавити, ако ти заборавиш! — Еј ти, црни скоте, устани, ти усмрдела лења стрвино!.... Шта?.... тресе те грозница?..... Да, да, грозница... ти си симулант, лажов, знам ја то већ. Ти и твоји другови што тако варате свога господара, те ништа не радите. Торњај се и ти тамо међ оне, што ће сутра на тржиште у Сан Домингу..... И сутра опет можеш казати да си болестен! Знам ја ваше ујдурме, али ћу се постарати да вас се отресем. Недао вам Бог, да ми се опет непродати вратите. Сву ћу вам кожу на каише исећи! Могла су се чути још неколико пуцња корбача и још неколико јаука, уздаха, издисаја, па се опет смири све. Управник са Годоном беше изабрао неупотребљиве робове и они још вечерас бише чврсто везани један за другога, како би сутра рано у јутру били спремни за пут. Они, који се показаше способни и за даље радове на плантажу „Викторији“ били су такође издвојени у засебно оделење и добише уобичајену порцију хране. Они изнемогли бедници, који по нахођењу управниковом и стручној оцени Годоновој, бише осуђени, да се сутра на пијаци претварају, у пакленим мукама и стегнутим везама бдише целу ону ноћ. Тек што је зора треснула на истоку, и тек што се први румени облачак појавио на источном небу, у касарнама робова, осећао се жив покрет. Поједини настојници будили су уморне од неспавања робове, а које је ноћашњи преглед још већма изнурио. Испијени и изнемогли од тешка умора и неспавања извлачише се поједине гомилице оних бедних, црних створова, што их европска цивилизација осуди на вечито сужањство. Не потраја дуго, а робови под командом својих настојника креташе се у разним правцима да наставе, доцкан синоћ прекинуте радове. Дође ред да се изводе они несрећници што још ноћас бише свезани и спремљени за пут. Њима беше одређен Годон за настојника. — Годоне! изведи оне црне скотове из касарне; они морају овде спремни чекати пре но што се господар појави. Пожури са њима, јер се приближује час поласка. Годон чувши наредбу, оде ка касарни, у којој они беху и отворивши врата викну им. — Ајте, излазите напред, несрећна браћо моја, ајте пожурите, док управник није дошао јер ће бити и боја и јаука. Грдан писак чу се тамо у тој просторији. Низ извезаних робова пође, али иђаше тешко. Јаук и писка несрећних црнаца разлегао се на све стране; уздаси умирућих проламали су писку ту и задржаваше кретање ове извезане масе бедника. - Шта је са тим црним скотовима, дерао се гневно управник Виндор, што се не извлаче једном? ’ — Ево их иду, господине управниче, али има и мртвих, који су повезани са овима, те их морамо дрешити, одговори Годон. — Зар је још неко псето скапало? пишташе разјарени Виндор. — Ево их два мртва..... ево још три мртва... ево још једног.... и још једног.... ево, ево још мртвих. — Изнесите на гомилу те погане мрцине, па брже са осталима на одређено место, непрестано је заповедао Виндор. Годон заповеди те све умрле робове изнесоше на страну, а остали што осташе у животу кренуше на одређено место, да чекају полазак на тржиште људско. Управник приђе гомили умрлих бедника и горким осмехем бројаше жртве грозница и боја, па јетко узвикну. — Петнајест их је дакле липсало за једну ноћ! Што не живеше још данас само, од њих петнајест кљусина могао је господар добити макар једног доброг и ваљаног роба! — Носите их тамо даље, викну Виндор неколиким момцима, који се нађоше ту, и спалите их тамо да не кужа овај ваздух, кога ни достојни нису били. Вуците тамо те ниткове и скотове! Господар Џемс беше већ изашао из својих одаја спремљен за пут, и док је управник наређивао спаљивање умрлих робова, дотле је Џемс осматрао упоређену гомилу црних робова, који сви беху везани један за другога. — Јели све исправно за пут? упита господар Џемс, Годона. — Јесте, милостиви маса, све је спремљено! На то приђе и управник и рапортираше господару ноћашње стање плантажа и раденика: — Ноћас је петнајест робова умрло, од оних који су означени за продају, господару. — Петнајест ноћас?! чудио се Џемс. — Јесте, господару, петнаест! — А од чега су умрли? — Од грознице, гласио је одговор. — Дакле за недељу дана уништено нам је око 60 робова, то је грозан удес; ако тако потраје и даље, најзад нећемо имати над киме управљати. Старајте се, г. Виндоре, да се заоставши робови одржавају у добром стању и здрављу, а ми ћемо са новим робовима доћи кроз 3—4 дана. — А ви несрећници што симулишете и нећете да радите изговарајући се слабошћу, бићете данас или сутра продани другоме господару, где можете седети бадава, а код мене тога нисте имали. Кад већ умете да се претварате овде, те да не радите, онда се претварајте и тамо на пијаци, како бих вас се отресао и како би сте дошли у руке другога господара, где се нећете мучити. Нека вас ђаво не превари, те да ми се тамо на пијаци снуждите и ћутите, јер ако то будете учинили и останете не продати девет кожа одераћу вас живе. Па ако не мислите да то буде с вама, а ви гледајте, како ћу се опростити вас, и како вас више нигде нећу морати гледати. Крените сад напред црни лажљивци једни, пођите из овог плантажа и старајте се, да се више у њ не повратите, ако вам је мила глава на рамену... ...Ајде, што се отежеш ту, ти матори ниткове, што не полазиш? Стари један роб Хунон црнац, сав дрхташе од грознице, беше изнемогао и једва стајаше на ногама, и кад га господар осорљиво позва он клече на колена преда њ, склопи руке и болно мољаше Џемса. — О маса, добри и милостиви маса, болестан сам, видите ли да се тресем сав од бола, не могу ни корака крочити. О, смилујте се, милостиви маса, смилујте се на мене беднога невољника, немојте ме терати одавде, јер не могу издржати путовање, о, смилујте се на мене, премилостиви маса, наредите да ме убију овде, пред вама, уштедите ми оне муке, што ћу их на путу претрпети, а умрети морам. О смилујте се добри маса.... — Шта бенеташ ту ти ниткове? продера се господар Џемс, хоћеш да останеш ту, па да и даље лажеш и не радиш ништа. Напред за осталима! — Милост, маса.... милост, добри маса! — Напред дртино! викну управник и корбач пуче по плећима болеснога роба. — Милост, маса! тако вам имена Божјега! — Напред, уљо једна! гураше га управник. — Милост, милост, добри маса! — Зар још клечиш ту, ти матори ниткове, напредне задржавај нас од пута, продера се Џемс. — Милост, о Боже, милост о Исусе Христе, смилуј се на мене бедника и невољника. — Жури тамо за оним скотовима, погана псино једна, гураше га управник. Хунон, блед и изнемогао, па још везан поред тога диже се и пође, више вучен везом, којом беше прикачен за онај низ црних невољника, него ли што је сам могао ићи. Нису далеко отишли, а Хунон паде, дубоко уздану и управи поглед небу. — Умре Хунон! чу се жагор кроз гомилу робова. — Мртав.... мртав! пиштали су црни робови, држећи на рукама Хунона, који не показиваше никаква трага од живота. Овај крештави писак црнаца допре и до ушију господара Џемса, који се возаше у колима са Годоном. На тај глас он заустави кола и викну: — Шта је! ви црни несрећници, што дречите тако! — Маса, маса, сиромах Хунон мртав! гласио је одговор из гомиле црних бедника. — Шта?.... Хунон умр’о? викну Џемс. — Умро, маса, умро, сиромах Хунон! — Дакле је збиља био слаб, јадник, помисли у себи Џемс и огреших се, што га не оставих, бар да у миру умре. — Па кад је тако одвежите га и пустите ту нека остане, немамо се кад задржавати око њега, гласно викну Џемс. Годон скамењен овим призорима седео је само у колима, ни речице једне да прозбори. Робови одвезаше све везе на сиротом Хунону и спуштише га лагано на земљу; оставише га ту на ледини, а они продужише пут даље. Хунон оста сам самцит, непомичан. Још једном отвори своје замућене очи и спази да је сам, ослобођен веза; али се кренути није могао. Гомила несрећних другова његових беше већ ишчезла са догледа, а Хунон сам самцит, лежаше онесвешћен на пољани пустој. Нигде живе душе не беше око њега. Трг робова беше добро посећен. На продају беху изведени многобројни робови, који, повезани нарочитим јармовима, у појединим гомилицама, стајаху овде онде растурени по тржишту. Време је било необично пријатно. То канда беше један од најобилатијих транспорта робова из далеке Африке. Црне испијене слике кретале се по оној пољани. Сваки бедник још се живо сећао свога милог завичаја, још се сећао трагичних тренутака, када је први пут лишен своје слободе; када је отргнут из круга својих најмилијих. Па ипак се сваки морао претварати пред купцима, јер су корбачи пуцали немилосрдно по оним невиним леђима. Многобројни купци, поседници појединих плантажа, шпартали су тамо амо кроз густе гомиле црних невољника, разгледајући жртве, које ће купити и за навек одвести их тамо, одакле их само једина смрт ослобођава. Свакојако је то жалостан призор гледати како се људи продају као стока. Страшно је то гледати како купци, бели насељеници, прегледају робовима, какво им је тело, какви мишићи, какве жиле, какви зуби, каква плећа! Међу осталим купцима видео се и господар плантажа „Викторије“ Џемс од Уљома, како са Годоном обилази поједине робове испитујући их и купујући. Џемс је био нешто зловољан. Цена старим робовима, које је био повео беше сувише ниска, тако да их је морао продати буд за што, да бар у неколико извади оштету, ако није рад, да му сви тако повезани скапају. А да их тако прода у бесцење приморала га и та околност, што му је уз пут од плантажа до тржишта пропало осам робова, који осташе тамо да труле по пољанама. Боље је и мала корист него велика штета! мишљаше он у себи. Цене новим робовима стајале су прилично високо, те пре подне није набавио довољан број робова. После подне беху се разишли многи купци, нарочито они, чија су имања мало више удаљена. На пијаци је било још доста непродатих робова, те с тога им цене после подне беху знатно спале. То је јако обрадовало господара Џемса, те сада много задовољнији обилажаше гомиле црних робова. Дугачак низ невезаних нових робова, који се вукао за њим и Годоном показивао је, да је он добро пазарио. Када већ беше прикупио колико му је требало робова, беше се већ упутио месту, где је одредио био за преноћиште, а онако гредом разгледао је још коју одабранију гомилу Црнаца, не би ли за јевтину цену прибавио још кога невољника. Били су већ при крају, када га Годон заустави једном молбом: — Маса, добри маса, купите ову црницу; Чувши ове Годонове речи, Џемс застаде и окрете се назад, спазивши Годона где стоји код једне гомиле црнаца и црница, поглед беше управио на једну црницу, на лицу му се могло прочитати неко особито, пријатно изненађење. Црница та, у коју се Годон беше загледао, беше младо, лепо девојче, коме је могло бити око 16 година. Беше то леп тип неки. Округли као сомот црни и глатки образи њени, као и цео израз лица њеног, издаваху неку тајанствену наивност. Као гар црна, а коврчаста коса њена спуштала се низ рамена њена и удараху је по пуначким и облим плећима оним. Крупне и црне, а ватрене очи, које погледом прожижу човека, беху веран одблесак жарких предела, у којима је ова невина душа угледала света, слободна на крилу својих родитеља, а која сада ево снуждена и скрушена стајаше ту везана на ропској пијаци и очекиваше почетак жалосној будућности својој. И крај све сете и осећања све тежине беднога положаја свога ова црница, ово дражесно девојче, изгледаше ведро и чило. Така невиност и така лепота беше усредсређена у овој заносној кћери жарке Африке! То је и привукло Годона њој, кад је ословио свога господара Џемса. — Па имамо већ доста робова и робиња, не требају нам више, одговори Џемс. — О, маса, предобри маса, купите ову црницу, млада је и биће вам од користи! мољаше Годон даље. — Немам више потребе ни за једног роба, одговори Џемс, и иначе сам накуповао више но што сам мислио. — Ипак.... ипак, маса, купите ову црницу, неће вам бити залишна, продужаваће Годон. — Не могу.... не могу, Годоне, не треба ми, рече Џемс и пође напред. — Маса, милостиви маса, учините то за моју љубав... купите ову девојку! Џемс опет стаде. — Али, Годоне, шта ти је? упита га он. — Молим ти се, милостиви маса, купи ову младу црницу мени за љубав, немојте ме одвајати од ње! — Годоне! шта је с тобом? — Молим ти се маса, добри маса! — А каква је то црница, те ме толико молиш и преклињеш, да је купим? — То је.... то је.... о, милостиви маса, то је црница из моје постојбине. — Шта? из твоје постојбине?! — Јесте, добри и милостиви маса! — Ти је дакле познајеш? — Познајем је; она је из села мога. — Из твога села, дакле? — Јесте, добри маса. — Па која је то она онда? — То је Зеноба, са којом проводих дане детињства. — А, тако дакле, то ти је онда нека пријатна успомена, је ли Годоне! — Црвеним од стида, милостиви маса; али вам морам признати, да је тако. — Па шта би ти сада хтео? — Да је купите, добри маса. — Да је купим?! На ово питање Годон не одговори ништа. Склопљених руку управио беше на Џемса, господара, један молећи поглед. Џемс се премишљао неколико тренутака, мрдну главом у страну па се врати натраг те разгледаше ову црницу. Најзад се окрете Годону и рече му: — Годоне мој, ево је скоро девет година како си ме верно и с оданошћу слушао. Такву оданост још нисам осетио ни од једнога мога роба до данас, ти си ме у свему задовољавао до сада и ево, за твоју љубав, уважићу ти искрену молбу твоју и купићу ту црницу, за коју кажеш, да ти је сељанка из постојбине. — О, премилостиви, преблаги маса, чиме да вам захвалим, чиме да вам одужим толико поверење, којим ме одликовасте?! — Ради и од сад, као до сада што си, па ће милост твога господара бити увек око тебе, рече му господар Џемс. — Ви сте благи, ви сте најмилостивији маса..... Док је Годон продужавао захваљивање своме господару, дотле се овај погађао са сопствеником, чија је била ова црница, дражесно девојче, Зеноба. Продавац беше заценио високу цену. Џемс се доста дуго цењкао око тога и најзад се погодише. Док је Џемс исплаћивао продавцу уговорену суму, дотле је Годон већ био одрешио сироту Зенобу, од низа осталих робиња и робова, који осташе ту на пијаци и даље. — Ето ти и та још једна робиња, коју си толико захтевао, вежи је тамо код осталих, па хајде, да полазимо, јер ево се већ смркава, а ми треба још за видела да стигнемо на преноћиште, како бисмо сутра на време могли стићи на плантаж, рече Џемс. — Готови смо, господару, одговори Годон. — Онда крените напред! Дугачак низ робова и робиња креташе се лагано оним путем. Робови и робиње беху уређени у редове, од којих је сваки имао као јарам око врата, за који беху везане узице, те на тај начин сви робови беху међусобом спојени. Зеноба, снуждена као и пре, ишла је у реду са осталим робовима. Тешко беше Годону гледати је из кола господаревих, како јој јарам онај дере и жуљи онај обли врат њен, који је он тако одушевљено грлио у слободној постојбини својој онда, када обоје беху слободни господари дивљих предела Сенегамбије. Али сада су обоје бедно робље, без своје слободне воље, ма да он ипак уживаше доста неограничено поверење свога господара; ну видећи њу, Зенобу, у онако бедноме стању, потпуно га је преносио на себе, осећајући сву тежину онога ропскога јарма. Па ипак и поред свега тога, Годон беше веома расположен; јер је ипак видео пред собом једно чедо своје старе постојбине, од кога ће моћи сазнати и о својим уцвељеним родитељима и за које ће се чедо он свима силама старати да олакша ово ропско стање њено, коме ће он блажити мучне дане живота њена, са којим ће он ипак моћи проводити блажене тренутке, као и негда тамо, када слободни беху у својој Сенегамбији. После дугога ћутања, Џемс опет поведе разговор са Годоном о оној робињи, Зеноби. Интересирало га је оно нарочито и навалично захтевање његово, да откупи ону црницу, те га упита: —- Право ми реци, Годоне, што си се онолико био заузео за ону црницу? — Кад ме питате, милостиви маса, ја ћу вам искрено казати, јер сам и навикао, од кад сам срећан јести вашега хлеба, да своме маси увек и истину говорим. Зеноба је девојче једнога суседа мојих родитеља, тамо у нашој постојбини. Ми смо увек били заједно од детинства и срца наша беху спојена искреном љубављу, под оним жарким небом нашега краја. И кад је Промисао Божја одредила ме да дођем овамо, остаде Зеноба на прагу своје колибе гледајући низ поље оно, којим сам је одлазио. Провиђење је било тако милостиво према мени, те ме је одредило да будем веран слуга ваше милости, мој преблаги господару. Бог ме је умудрио, да стекнем ваше поверење. Кроз све време мога живота до данас, искрено сам се молио Свевишњем, да ме одржи у својој благонаклоности, и он је услишао моје молбе с небеса, ево ме опет саставио с мојим најдражим успоменама, на чему имам да захвалим превеликој милосрдности и доброти вашој, о добри и предобри маса! — Кад је така ствар, онда ћеш, пошто по обичају будеш дресирао све робове, које смо данас нове добили, а са њима и Зенобу, приликом распореда по снажности појединих робова разредити их према послу, а Зеноби ћеш одредити лакше радове око прибирања кафе. Она ће на овим пословима радити непрестано док се ја не уверим о њеној оданости и тада ћу ти је дати слободну. Јеси ли разумео, Годоне? упита господар Џемс. — Премилостиви маса, је ли то истина, што сада уши моје чуше, или ја снивам?! — Истина је, Годоне, ти си чуо одлучну и последњу реч моју о тој ствари. — Маса, драги маса, чиме да вам захвалим? -— Твојим будућим радом! — О, како сте добри маса, о како ме Провиђење у добри час послало вама.... Нека би вам Бог дао да доживите сваку срећу и дуг живот!..... Тиха и мирна беше она ноћ, коју под ведрим небом проведоше робови на путу ка плантажу „Викторији“. Они уморни бедници као заклани полегаше на оној земљи, ипак везани један за другога, и тако спаваше најдубљим сном. Небо беше необично мутно: ноћ беше тамна и густа. По околним ливадама чуло се само монотоно, па ипак чаробно, зрикање оних тропских цикада, које се разлагаше по целој просторији оној. С времена на време чуо се по какав болан узвик у сну од каквог бедника који ваљда сањаше, како га бели људи отимљу од колебе његове и лишавају га слободе за навек, лишавају га живота, који му нису у стању да даду...... Па и после ових уздаха, опет овлада мртва тишина. У близини ове гомиле робова, у своме шатору спавао је, изнурен од умора, господар Џемс.... Тамо по даље од овога логора, чуо се тихи шум неки. Испрекидани гласови долазили су отуда. Али мртву тишину ноћну, ипак нису реметили. Кроз густу помрчину није се могло ништа видети. Тајанствено шуштање, које је с времена на време долазило са те стране јаче или слабије, простирало се на све стране. Кад ветар пирне отуда, и тај се шум чује јасније. Мало по мало од тога шума се ништа не чује, опет завлада нема тишина. Њу опет прекида по који тежак уздах из средине црних сужника, некад и по какав несвесан крик и опет се смири све. Монотоно зрикање цикада траје без превида, а њему се придружи и по који глас какве ноћне тице, које се истина не јавља периодички, али се ипак обнавља у разним облицима, те оној ноћи, где се стотинама црних робова опрема на нов начин живота, даје неку чаробност, неку сетну тајанственост. После овога опет завлада тишина, кроз коју се опет чује неки шум у даљини, као да је то каква жива душа, која то шуштање изазива. Али кад добро обратите пажњу чућете, да то није обичан шум, већ да су то потмули људски гласови, чућете да се ту неки разговор води. Какав је то шум какви су то гласови, што се чују отуда? Маните их.... не прислушкујте.... Тамо је Годон и Зеноба. Он је пита о своме завичају, пита је о својим родитељима, пита је о свему што му остаде тамо у оној колеби од палмова лишћа. Она му прича о жалосном стању њихове постојбине, прича му како бели људи све већма продиру у тајанствене пределе њихове, како непрестано одводе сироте црнце у робље. Она му прича о трагичној смрти његове матере и несрећном случају са његовим оцем, да је одведен у робље. Прича му о пакленим мукама које је пропатио за време дугачког путовања од Сенегамбије до Хајити, прича му о нечовечном кињењу морнара и старешина приликом вожње на мору и путовању по суху. Прича му о тешкој понижености коју је осећала, на оном тржишту робова, где је изложена била прегледу и куповини, као каква стока. Прича му о слатком тренутку, кад га је спазила први пут после скоро девет година; прича му како је тек онда осетила сву тежину свога ропскога стања, кад му није могла обавити руке око врата као слободна Зеноба Сенегамбијанка, већ га мораде снуждено посматрати као бедна робиња!... Годон ју је тешио добротом њиховога господара и поверењем, које он ужива код њега. Он ју је тешио надом, да му је господар ставио у изглед могућност, да ће она бити ослобођена и бити сасвим његова. Мелем беху ове речи рањеној Зеноби, пониженој кћери слободних господара сенегамбиских предела. Тешила се искреном надом на увиђавност и моћ провиђења, јер оно свакоме помаже, ко се искрено и усрдно на њега ослони. Сутра дан око подне Џемс са Годоном и робовима приспе на свој плантаж „Викторију“. Уз пут се чешће жалио, како је немирно спавао, како је имао, јаку главобољу, па је у неко доба ноћи осећао и неку грозничаву језу. У целом телу осећао је неку малаксалост, сав је био изломљен, а по каткад чуо је и зујање у ушима. То беху јасни знаци, да је његово здравље поколебано. С почетка он томе није придавао никакве важности, али кад језа и малаксалост отпочеше јаче утицати на њега, забрине се и сам. Првих неколико дана, помоћу својих лекара, одржавао је, стање малаксалости и језе непромењено. Истина, наступе по каткад и бољи тренуци, али општи карактер у главном беше сталан. Језа, ватра изнемоглост, губитак апетита беху јасни симптоми јакога назеба, али који не попушташе. Сва средства, да се исти отклони, осташе без успеха, а клете последице назеба, који беше ухватио јак корен, почеше се појављивати. Једнога дана лекари се беху доста збунили, јер, константоваше конзилијарно, да тифусна грозница отимље маха над господарем Џемсом. Њега поче с времена на време хватати несвестица, а и бунило. Све лекарије и помоћи учиниле су само толико, да се стање бар одржава непромењено. Не опажаше се никакав знак бољитка. На против, почеше се јављати и знаци запалења плућа; све иђаше на горе. Имањем је за све то време управљао управник г. Виндор, а послови су одправљани редовно као и иначе. Такво стање беше у дому и на имању господара плантажа „Викторије“ г. Џемса од Уљома. IV. „Атлант“ је јурио преко океана, носећи на својим плећима путнике, који и пођоше са шпањолске обале, а пловише пут Кубе, Јукатана, пут Америке. На њему беху и наши познаници, два одана срца: Бер и Аранка са својим пратиоцем Атахалпом. Мирно сеђаху они на крову пароброда. Море имађаше умерен ток. Они посматраше плаве таласе океана, који се равномерно дизаше и спушташе. И она и он беше ведрији, него ли последњих дана тамо на чврстој земљи, на континенту, ма да бродише ка врло неизвесној будућности својој. Морска путовања увек освежавају, изгледају ведрија, веселе и тако рећи оживљују тело и дух у тренуцима када ови теже да се успавају, да узаме. Бер опажаше то код сваког путника, нарочито пак код себе самога. Он беше на обали у последње време суморан, натуштен, а сада за неколико дана само, постаде чио, гибак, пун наде и идеала. Лађа, на којој су се возили, „Атлант“ била је својина јукатанског друштва. Беше то нека здепаста, велика и стара лађа, која имађаше непријатан облик каквога ковчега (мртвачког сандука). Ну путовање на њој постало је у толико пријатније, што на њој не беше тако много путника. Па ипак њихов пароброд беше претоварен и од дна лађе до врха не беше слободног простора, те се опажаше нека стешњеност. Сваки се путник, по американски, користио својим лактом, то су радили и наши путници. А дешавало се и то, да међу појединим путницима није постајало неко особито срдачно опћење. Ну то најзад и није било баш нужно за неколико дана путовања, јер ће се прекосутра већ навести па мореуз флоридски. У том се на, до тада лепом плавом октобарском небу показа нека бразда паре, која се виђаше као да лежи на води далеко тамо на западу, где је сунце имало заћи. Боја те бразде изгледаше веома чудновата, изгледаше као неки жућкасти ћилибар. Она опомињаше на прашину; тако беша разређена и провидна. Капетан лађе гледаше тамо ка тој бразди, корманош и матрози такође окреташе своје погледе на ту страну. Сунце утону у ту маглу, која постајаше све већа и већа и обоји је бакарно црвеном бојом. У бакарно-црвеној боји бљешташе и море, бакарно-црвена беше и лађа са свиме, што беше тамо амо по њој, као да све то беше озарено неким чудноватим бљеском бенгалске ватре. Ово особито осветлење било би врло лепо и интересно, да тамна слутња нека није помутила ову величанствену природну појаву. Бер опази, да се неприметном брзином снесе у доње просторије лађе све што стајаше на крову њеном: столице, клупе, столови. Све што стајаше лабаво повезаше чврсто и притегоше, па шта више и оно платно с крова лађе, не само да савише већ га и сасвим скинуше. Одмах за тим, на читав сахат раније, зазвони звонце за вечеру. Све то даде доста материјала путницима, да размишљају. Бер се дубоко беше замислио, Аранка сеђаше крај њега јако узбуђена. Свакоме беше јасно, да се толике предохране не чине због какве маленкости. Предстојала је нека ужасна бура. У исто време и сама лађа промени свој ток и са јаким грејањем и струјањем казана упути се према ветру, у место да иде у правцу ка сунчевом изласку. Капетан и оба морнарска официра не видеше се при јелу, а празна места њихова изгледаху врло страховито. И сви путници већ беху добили уверење, да лађи нешто прети и да се вожња не може сада онако непрекидно наставити, као што до сада изгледаше. Вечера иђаше брже но обично. Људи јеђаху своје бифтеке ћутке и забринуто. Лупање машина, које сада радише највећом снагом, представљаше сада не тако уобичајену музику при овој суморној трпези. Од једаред се чу реч „циклон“, а то је значило да се приближава оркан, који се у овим пределима каткад у часу појави и опустошава све на шта наиђе. Тај оркан, као каква колосална вртуна просеца један део морске површине. Поред тога Бер је добро знао да се у таквом случају гледа, да се употреби сва могућа сила и напон коју угаљ и водена пара могу развити и коју лађа највише може издржати, те да се отклони из домашаја овог опустошавајућег ветра. Поред свеколике зебње, путници се тешише тиме, што лађа беше доста удаљена од обале, што немађаше у близини спрудова и острва на овоме степену географске ширине. До групе бахамских острва, ка којима је лађа бродила требало је још пуних 16 часова непрекидне пловидбе, а отуда долажаше и сама ова бура. На супрот томе чу се жив разговор међу путницима, да ваља лађу извући из центра циклона, а ако се то не успе, онда ће је грдне водене чеврнтије повући у унутрашњост и прекрити је таласима, који се као куће дизаху по оном узбурканом мору. У том случају, од лађе неби могли наћи ни једне даске: сва би растурена била. То свакако не беше баш пријатна околност за оне који се налазаше око појединих машинерија. Уз то још настаде и ноћ, ноћ густа као тесто, страховита, тајанствена ноћ. Посуђе од јела беше однесено, путници се налазише затворени у тесној сали пароброда. Ваздух постајаше све несноснији; јер сви отвори беху затворени, а лампе, које ту беху обешене, простираше неку слабу, несигурну светлост по овом простору, који препуњен беше људима, а то још већма повећаваше запару и задах онај. Да би положај учинио још већма непријатнијим, уђе капетан у ту салу и саопшти: да се приближава циклон, коме ће сви они с помоћу Божјом изаћи на сусрет и издржати га, да се путници повуку у своје кабине за спавање, где ће ипак обучени лежати, а поменуо им је и важну предохрану у таким приликама, да сваки свој новац, своје напире и друге ствари од вредности, које нису много тешке, мете подасе и чува. То свакако није мирисало на утеху. Сала се брзо испразни, сваки је журио у своју кабину, и у првим тренуцима чуло се само журно отварање и затварање ручних кофера и путничких чантрица. За то време тресло се подножје лађе од неуморног обртања крме, од знатног убацивања угља у ложионицу и отварање и затварање паробродских врата. Још се ништа не беше чуло о бури, а лађа лебђаше јаче услед свога кретања и јаснога просецања водених таласа. На кров није смео нико излазити, седети пак у трапезарији на тврдим столицама и клупама, било је непрактично. Ништа се није могло видети, те је изгледало као најпаметније лећи на постељу и ту очекивати шта ће од свега тога бити. Тако је сваки урадио. Тако урадише и Бер и Аранка, те легоше једно поред другог на висећим креветима у оној узаној кабини, коју су имали на расположењу. И он и она у своме животу истина су каткад имали тако затегнуте тренутке неизвесности, али овај затвор у овом узаном простору при овако нечистом ваздуху и јецању, стењању и молитвама, који их обавијаше са свих страна, остао је неизгладим на сва времена. Тако прође један сахат — и још један најзад се обелодани. Настаде паклена игра. Држаше свакога тренутка, да се лађа преврнула; надчовечне силе морале су се употребити да се човек чврсто одржи на својој постељи. Милијони гласова, који се иначе никада нису чули, бучаше, јаукаше, запомагаше, беснише. Поред тога овда онда чуло се треперење, као плачни звук паробродског звона, чегртање, звекетање ланаца, ломљава и окршај изнад и испод њих. После тога окршај попусти, и ако се лађа још као пијана лелујала горе доле, овамо и онамо, застајкивала, окретала, тресла и тонула. Постепено настаде и кретање машинерија и све дану душом. Сваки је осетио, да је грдна опасност савладана и да је најтежа неприлика отклоњена. Беров сахат показивао је 2 сата по поноћи. Путници напустише своја лежишта. На спавање нико није ни мислио. Веселим и разведреним лицем јурну све, што је трчати могло, у трпезарију. Тамо одврнуше лампе јаче и сваки оеђаше ишчекујући да се ускоро појави капетан и да објасни о положају овога догађаја и о стању лађе. Вода се беше тако умирила, да је лађа опет наставила своје нормално нихање, које причињаваху велики океански таласи. Капетан је ваљда успео, да срећним маневрисањем и јаким машинама, које могаше оваки пароброд да издржи, измакне тако далеко од вртуне, да је лађа била захваћена само ободом циклона. То је право савршенство морнарске вештине и огромна срећа — али зашто капетан не силази доле, да их извести о успеху и да их ослободи овога затвора? Путници се почеше опет узнемиривати, куцаше у врата и захтеваше да се отворе. Па ипак се нико не појави да задовољи оправдане жеље њихове. На крову владаше тајанствена тишина, чуо се само неки чудновати шум, неко страховито праскање и неко особито зујање, које није могло долазити ни од ветра ни од воде. Сад чуше да раде шмркови, чију је радњу пратило силно шуштање. Сад је већ и стрпљење путника превршило. Затворена врата брзо прскоше — чу се јасан страховит узвик. У место свежег ваздуха у ове просторије уђе загушљив дим. Они, који беху испод степеница беху осветљени неким црвенкастим сјајем. Све се тискаше на више. Сад више не беше никаква сумња, лађа је горела, из отвора на предњем делу дизала се пара и зара. Дебели млазеви воде изливали се тамо, али чудновато беше, да водена пара не извираше из овог отвора, већ силно допираше са стране машинерија, из једног прозорског отвора готово у средини лађе. Из тога се јасно видело, да је пожар захватио много већи простор, те се није ни могло мислити на угушивање ватре. Та жалосна истина муњевитом брзином прође кроз све путнике; јер искуљала гомила света стајаше пред тим двоструким, сјајним стубом дима преплашена, укочена, нема. Овим тренутком користио се капетан, те од шмркова приђе путницима. Изгледаше блед као мртвац, гологлав, а мокра коса замршено је висила низ лице. - Џентлмени! отпоче он, глас му је дрхтао, а дисао је врло тешко. У предње оделење где смо натоварили робу, морала је пасти нека лампа и то поодавна. То оделење гори и ми имамо мало наде, да ћемо моћи постати господари ватре. Па ипак ја верујем, да ћемо моћи одржати лађу до сванућа. Ми нисмо тако далеко од правца за Хајити, те ћемо у скоро срести друге лађе. Ваше пртљаге, џентлемени, морате изгубити; јер се више не може отићи у магацин. Ватра се морала појавити још пре неколико часова; ми је нисмо приметили, јер сву пажњу бесмо управили на то да лађу ослободимо од циклона. Ја вас молим сада, џентлмени, да се помирите са овим, да се стишате и да ми помогнете. Ко хоће да ради на шмрковима, те да уморне раденике одмени, учиниће велику доброту. Остале молим, да се повуку на задњи крај лађе. Пре сванућа, милостивом Божјом помоћу, ватра још неће моћи допрети до тога краја. Док је капетан изговарао ове речи, међу путницима владала је гробна тишина. Доста је, што су га страховито пратила шкрипања шмркова, зујање и хука пожара, цврчање и шиштање воде, која га је гасила. Бер се осећао сувише слаб за помоћ на шмрковима, те се са Аранком и већином путника повукоше на задњи кров лађе. Машине су престале радити, ваљда с тога, да умање промају ваздуха. Брод се сам креташе. Сада први пут после осам дана не осетише под својим ногама обичну лупњаву, дрмускње, које је некад казивало, да лађа иде својим путем. Утисак тај беше посве жалостан, мучан. Изгледаше да је брод изгубио своју душу, као да је умр’о, као лешина, која је лебдила по води. Међу путницима, није се водио никакав разговор. Сваки размишљаше о страховитој збиљи положаја и сви укочени очекиваше појаву дана. Али од ње пак беху још много удаљени. Тек је било 3 сата по поноћи, а у октобарским данима се не рађа сунце пре 6 сати. Око њих беше густа ноћ, на небу се није видела ни једна звезда, само лађа букташе страховито. Она осветљаваше у наоколо за стотину корака, а према тој светлости видело се црно море са црвенкастим врховима пене, што све изгледаше као да кључа густи и црни пекмез. Има већ пола сата, како изгледаше, да је ватра умирена. Неколики путници спушташе конопцима празне ведрице у воду, извлачише их и просипаше воду у оне отворе, где се свршаваху млазеви воде од шмркова. Изгледаше као да су уједињене снаге у неколико притесниле ватру. То све пак, уливало је свима мало наде. Одједаред тамо на предњој страни захори се неки страшан окршај. Лађа се тресла у доњим деловима својим. Отуда покуља грдан један облак паре, шикљаху оздо пламенови, искре, жар! Водена пара што се при гашењу развијала доле, а која није могла наћи слободног излаза, јаким својим напоном пробила је кроз кров на једном месту. Многи путници, који радише тамо на шмрковима платише главом и тиме завршише своје путовање за навек. Као крв црвени пламенови са кишом варница лизаху лађу, а густи црни димови, не спречени ни каквим препрекама, дизаху се као куле до онога ноћнога неба, ваљаше се, струјаше и распростираше неку загушљиву и несношљиву врућину. Трагичан призор владаше на овој горећој лађи и усталасаном мору оном! Беше дакле јасно, да је пожар на лађи напредовао џиновским корацима и да се ширио на све стране. Од шмркова више није ни могло бити помена, јер вода коју они штрцаше чињаше ствар само опаснијом. Поред тога ватра изазва и свој нарочити ветар, који јачаше правом демонском силом. Кад то поче отимати маха, капетан лађе нареди, да се одреше сви чамци, који су се налазили на лађи, да се спусте у воду, те да се путници скидају с лађе и одвоје од беснила ватре, која се баш тада разбукта највећом силином. Врисак путника страховито је проламао паклену тишину ноћи оне. Али се и он губио без одзива! Осам чамаца скотрљаше се на ниже. Избацише из њих буриће са пијаћом водом, бацише пуне вреће хлеба, меса и воћа, што све беше спремљено за исхрану путника. Престрављени путници, неком грозничавом журбом спуштаху се низ оне степенице и конопце. Све је журило ка чамцима. Неки већ беху заузели места у њима; бише спашени од пропасти. Од једаред доле код чамаца чу се страшна писка: два чамца, још не напуњена, изврнуше се у воду од силног тискања људи, који тражише спаса. Тамо сада постадоше страховите сцене. Јачи употребљаваше слабије као ослонце своје, да би се подигли. Они се борише противу њих у самртним мукама. И сами матрози гледаше да осигурају себи места у чамцима; претње капетанове и обадва морнарска официра, не помогоше ништа. Свака дисциплина беше изгубљена. Прави окршај беше доле. Тискало се низ степеница и ужета препирало се, тукло се, долазило је до ножева и револвера. Гомила та понесе собом и Аранку и пратиоца Атахалпа. Они беху са свих страна притешњени. Бер беше одвојен од њих, залуд се тискао да продре до њих, залуд молбе и преклињања у овим тренутцима, где сваки гледа да спасе своју главу, где су поједини животи имали рока још само неколико секунада. — Бере! хајде за нама! довикну му Аранка. — Ево журим, али је не могуће пробити се кроз ове очајничке гомиле света. Станите доле, о вашем спасењу ја ћу се старати. — Не могуће је стати, довикивала је Аранка, гомила се тако јако тиска, да нам ноге и не допиру до дасака, носе нас. Хајде ти само за нама, Атахалп је са мном! — Атахалпе! викну му Бер, пази на Аранку и чувај је, уђите у који чамац, ја ћу вас наћи. — Не брините, господине, ја сам вешт своме занату. Хајдете ви само за нама. — Ево тискам се и ја, али без успеха. Аранка, ослони се на Атахалпа!... Атахалпе, пази на Аранку, аманет ти је! — Хајде, Бере!.... Не брините се, господине! чу се као један глас, оздо са дна оне гомиле. Бер још беше на крову, за неколико корака само померен са свога места, на коме је мало пре био. Ужасан тренутак беше то; у наоколо је још непрестано хучало море, испод њега лађа букташе у пламену, а на њој људска „борба за опстанак индивидуа“ развијаше се у својој најстраховитијој форми. Он беше одвојен од Аранке, коју светина одведе на ниже. Он се не могаше користити оним, и иначе несигурним ужетима и чамцима, већ се реши да потражи спасења својом сопственом песницом. Справе за пливање не беше на лађи. Он зграби један конопац са патоса, подиже једну од лакших клупа, које беху намештене на крову за путнике, баци је у море, да би се на њој могао задржати, док помоћ не дође. По том испусти један топли, усрдни уздах и скочи на ту страну. Скок је испао срећно. Он уседе на ту даску. Клупа га је носила. Он се наскоро осети толико присебан, да сам себе привеже и учврсти на тој дасци, како би се без муке и напора одржавао на води, те како би га струја могла носити даље. О чамцима више ништа није ни чуо, нити их је видео. Морска струја терала га је прилично брзо од лађе, коју беше пожар захватио. Али још за дуго пламенови и ватрена заре означаваше место, где је лебдио изгубљени пароброд „Атлант“. За тим се утули зара, а њега обухвати ноћ, хладна, тиха тајанствена и ужасна ноћ. Неко доба осети, да му је хладно. Он извуче из свога унутрашњега џепа једну флашицу рума, које је са неколико плочица чоколаде узео из путничке торбе и понео из предострожности. Напи се мало рума, а по том јеђаше ону чоколаду. Сада га опет спопаде јак дремеж противу кога се узалудно борио. Он дремаше, али се непрестано отимао да не заспи, јер је добро знао, да му је спасење зависило од тога, да се не одвоји од даске, која га је носила собом. Срећом, море сада беше мирније, а и он најзад спази на истоку, прве, бледе претече жељно очекиваног прозорја. Дремеж и помисао на Аранку, о којој ништа не знађаше, мењали су се у глави и на лицу његовом. Изнуреност од ноћашњих напада савладала га је. Он беше за један тренутак заспао. Од једаред удари о нешто и то га пробуди. Он га шчепа: то беше конопац, а у истом тренутку удари раменима у нешто чврсто, као у какав зид. Пружи руке на ту страну: тај зид се колебао, па је вукао за собом. Брзо се ухвати за конопац, и подиже се на више. Сада већ не беше тако мрачно и он опази изнад себе неку зелену површину трупине некога пароброда. Он прикупи све силе, које је могао да прекине уже, којим се беше везао за ону даску, те се стаде пужати уз овај конопац горе. То беше за њега сумњива борба, јер конопац, за који се он беше ухватио висио је поред самога зида лађе и гњечаше му прсте, ногама пак својим једва се могао одупирати о глатку лубину лађе, па се и оне клизаше. Најјаче запомагање његово беше без успеха. На лађи беше све мирно. Не показиваше се ни најмањи траг нечега што би могло послужити за спасење. Најзад му испаде за руком, да највећим напрезањем увуче конопац између својих колена и сад је могао брже ићи на више. После великих напора руке му дохватише обод лађе, и кроз неколико тренутака он својим ногама стајаше на даскама лађиног крова. Горе се све окретало око њега, глава га је болела, он дисаше тешко од умора. Ноге му стадоше посртати, руке дрхтати, те се мораде придржати мало, да се не би омакао. Он беше неспособан да мисли, да разбира — мисли му беху побркане, осети да се скљусио на кров те лађе. Знао је само, да је лежао у неком џиновском склоништу и да се колебао непрестано у некој тајанственој, надземаљској светлости тамо-амо. Његов сан прекиде неки фини звучни тон пред његовим ушима, а осећаше неко особито гуркање око браде и неко голицање по носу. Он отвори очи и престрави се. Нешто бело стајаше пред њим, нешто меко клизило је поред његових образа, нешто непојамно, тихо, гуркаше се око њега — он се мало по мало разведри и сада гледаше у зелене; нежно сјајне очи једне мачке. Никада у своме животу до тада није скочио онако нагло, као у томе тренутку. Збуњено разгледаше око себе, да види где је. Дан већ беше настао у велико. Из мора се дизаху нежни, ружичасти зраци сунчеви и осветљиваше кров ове лађе са три катарке, што све беше ужасно оронуло, напуштено, покрхано. Брод беше у неколико разлупан, растурен, катарке преломљене, конопци искидани; цела трупина лађа стајаше косо на води, тако, да се с великом муком могло ићи по крову. Лађа изгледаше потпуно пуста. Није се видела ни једна човечија душа, само се мачка ласкаво гуркала око његових ногу. Сада му већ беше са свим јасно, да се налази на остацима, потпуно напуштеног брода, који, ко зна колико ће се можда још тако вући по океану. Тада му паде на памет, вако је некада читао, да оваки остаци бродолома често пута лутају по читаве месеце тамо амо по океанским валовима, и да су по каткад врло опасни по све друге лађе, на које при своме лутању случајно наиђу. Овај проналазак није Бера тако особито обрадовао. Тиме је он само своју даску заменио знатно већим бродом. Овај пак брод беше управо сумњивији, јер ће га исвесно све лађе, које га само опазе на западу, избегавати као каквог болесника од колере. На тај начин мораће дакле, можда, по неколико месеци тако лутати на води, док га какав слепи случај не отера уз неку обалу, на којој такође неће бити нигде живе душе, или докле се о какав спруд не распадне. Није био на чисто, да ли треба да благодари судбини, која га доведе ту на тај брод или да је проклиње. Не знађаше ни да ли има какве хране на тој олупини. Мачка се беше добро угојила; али он свакако мишеве не сматраше за своје омиљено јело. Погледа право на море. Небо беше ведро, па ипак се и у најдаљем хоризонту видела само вода, свод небесни, нигде једрила, нигде паре, нигде острва нигде стене какве. После овога реши се, да отпочне испитивање по тој олупини. Прво што је имао тражити, био је магацин. Он се јамачно мора налазити у задњим просторијама лађе, тако се бар обично налази код лађа. Ради тога он сиђе у тако звану собу за послугу, отвори једна врата и уђе у стовариште. Ту беше грдна гомила кутија чаја, што свакако беше главни материјал, којим лађа, ваљада беше натоварена. Све беше овамо онамо растурено, развашарено. Требало је бити нарочито вешт, те да се пређе преко овог брега од кутија. Кад је и ту препреку савладао, наиђе на растурену гомилу плеханих кутија, на којима етикета казиваше, да се у њима налази кондезовано млеко. Идући тако за овим траговима, наиђе и на трапезарију. У њој беху полупани судови, пуни морнарског пексимита. Мало по даље наиђе на гомиле кутија са разним конзервама, на којима стајаху етикете: бифтек, поврће, сардине, грашак и једно велико, емаљирано гвоздено буре, у коме до половине беше преостала пијаћа вода. То га је у неколико тешило, јер је видео, да неће скапати од глади. За тим отвори једну кутију са бифтеком. У њој беше готово, врло укусно печење, те тако утоли своју глад. У једном још дубљем простору нађе он отворене сандуке у којима беше још пријатније изненађење. У њима беху спаковане, дупке стојеће, флаше вина и американскога пива. Бер се окрепи са неколико гутљаја пива, па по том опет оде натраг на кров, и уђе у капетанову кајиту. Ту се осећаше некакав чудноват мирис, некакав одвратан задах од слаткиша, мирисаше на хлор, на болницу! На једној софи за одмарање сеђаше један човек блед као смрт, испијен, са накострешеном седом косом. Он посматраше Бера укоченим погледом, у коме се невиђаше никакав израз, па подиже према Беру стегнуту песницу. — Шта ли је оно?! уплашено помисли Бер у себи. Да ли је то какав вампир?.. Је ли ово живо или мртво биће? У том се песница малаксаво спусти на ниже и страшне се очи његове затворише. — Човек је дакле жив! полугласно проговори Бер. За тим пође к њему и ослови га. Човек ћуташе. Бер му говораше немачки, француски енглески, шпањолски. Не беше никаквог одговора. Очи му осташе затворене, груди му се надимаше и спушташе дршћући. Бер се опет осмели, приђе му ближе и додирну чело тога човека. Оно беше суво и у највећој ватри. Тај човек, по оделу своме изгледаше, као да мора бити капетан те лађе. Он беше дакле болестан, јако болестан. Имао је грозницу. Јако укочен израз лица, у неколико надувен нос, беху знаци — које је Бер добро познавао — да је тај човек имао тифус. Њега прође нека језа. Из споредне одаје, која беше одмах до ове капетанове спаваће собе, чу се неки особити, тајанствени тон, као неко стењаше, уздисање. Из те одаје искочи, као истерана, она мачка. Тај звук нису могла врата да начине. Он пође у ту одају и спази једну постељу, лепу и чисту, на јастуку се видео прамен разбарушене, као злато жуте косе, а кроз ту косу вирило је једно бело, самртничко лице једне женске. Дисање му престаде, срце му силно куцаше, као да ће му искочити из груди. Ту застаде неколико тренутака, док није толико дошао к себи, да могаше поћи напред. Лагано приступи лежишту и посматраше је у укочене, без израза очи, као и капетанове. Чинило му се, као да те очи беху управљене на њега, страшне и готово као да беше луда. То не беше никаква обмана. Кад је пошао корак напред, пратио га је страшан изглед болеснице, која свакако опет лежаше од тифуса. На једној дасци поред главе болеснице беше нека дрвена чинија. У њој стајаше једна флашица, преко које беше замотано неко парче платна, које изгледаше као да је облога са главе. На једној страни постеље беху једна на другу наслагане неколике дашчице, као подупирачи, како би се с те стране издигао кревет, који би стрмо стајао без њих, због искривљеног положаја саме лађе. Бер испитиваше ту собу једнако. У једном крају видео је где је прикована између кревета и стола једна велика гвоздена чинија, код које се на горњем ободу беше свуда ухватила кора кристала соли, док је на дну било још мало воде. Он подиже ону облогу: она беше сува. Из тога закључи, да у тој чинији, већ од неколико дана није облога никако квашена. Пошто је капетан био обучен, а жена та беше у спаваћем оделу, закључи даље, да се с почетка морао око ње бринути сам капетан, и да је њега болест ухватила тек доцније, после тога. Можда то беше жена, ма да изгледаше веома млада појава, и да је била болесна још пре, но што је лађа пропала, те тако и није могла бити спасена. Капетан пак није могао напустити ову сиротицу, која је више могла личити на његову кћер, него жену. Тако му, на основу свих ових разних података, беше у неколико објашњен положај саме ствари. Свакако му те ствари не беху тако пријатне и забавне. Два јако тифусна болесника на једној олупини пароброда, који се креташе без циља и правца по оној пучини, без свеже воде и без икакве помоћи, то наравно да беше тешка и мучна ситуација. Он оде на кров лађе, баци ведрицу у море и однесе је, не без великих тешкоћа, у спаваћу собу. Покваси ону облогу, па је намести болесници на главу. Она се трже мало покрену своју главу и посматраше га онако исто као и пре јако укочено, страшно. Усне њене изгледаше му сасвим исушене, те он оде у магацин, отвори једну кутију са млеком, раствори ону жилаву масу у лошој пијаћој води, и оде уз степенице горе држећи пажљиво свој суд, у капетанову собу и сипа мало у уста болесници од овога млека. После дужих напора, она најзад поче гутати. Затим оде капетану. Он још једнако сеђаше онако укочен. Бер га положи да легне, па онда покуша, да и њему тако исто утури мај млека. Капетан није гутао. Тренутно отвори очи, избаци му суд с млеком из руку, и опет се с напором диже и седе и том приликом промумла неке рапаве, крештеће гласове, на које се из споредне собе чу одговор као неко тихо уздисање и потмуо, страховит глас. Бер се уплаши и згрози од тога, те се брзо уз степенице успења на кров, на свеж ваздух. Тамо седе на патос и гледаше у оно мирно, бљештеће и светло море. Тамо све беше весело, живо трештећа, пријатна ведрина неба и мора, а доле страховита замка између живота и смрти два човечија живота; везана оборена опасном везом страшне болести. И ту је он требао да помогне, он који се и сам једва спасао са пропале лађо, без икаквог знања и разумевања науке о лечењу и врх свега тога да им помогне својим слабим силама... Бер дакле имађаше људско друштво на овој олупини.... али какво је оно! да ли су то још жива бића? У том му пријатељски приђе мачка он је узе и притиште њену белу главу уз своје образе. По том опет гледаше на оно дебело море. Златни зраци сунчеви и живахно играње морских таласа истицали се погледу његовом Само нигде не беше никаква трага од онога што би могло опомињати да има људи. — Докле ли ћу блудити овде на овој трупини паробродској, докле ли ће ме морити ова гробна неизвесност, докле ли ћу крстарити овако са овим двема самртницама? мишљаше Бер у себи. Док год дишу, ја ћу их морати неговати, то ми дужност човечанска и хришћанска налаже. Ту ћу дужност испуњавати верно и свим својим силама, које још имам на расположењу! Та га је помисао стишала и охрабрила. Он се понова оснажи, подиже се и сиђе опет у капетанову кајуту. Тамо промени облогу на глави младе личности, па потражи неко платно, којим би таку исту слабу помоћ учинио и самоме капетану. Лутајући тако наиђе на један орман са рубљем, те тамо нађе шта му је требало. За тим опет раствори млека и усу мало болесници у уста. Он је сад имао да издржи опет велике напоре, да капетану, који лежаше на софи, потпуно непокретан, дода мало хране, јер чврсто и стегнуто држаше овоје зубе и вилице. Сви Берови напори остадоше узалудни, он не беше у стању да отвори уста болеснику. У чему је и сам осећао тешку оскудицу беше у томе, што немађаше свеже воде. Он се у сред свих мука и неприлика досети, те удеси неку направу, којом би могао да скупља кишницу. За тим начини неку заставу од једног црвеног чаршава, па је привеза за један део катарке, коју је ради тога исправио. Кад је и то свршио, опет се упути у лађу, да настави испитивања по њој. Сада се беше решио да је испита свуда, до најмањих ситница, да завири у сваки кутић, до који само могао прићи. Ну он се у брзо врати са свога путовања. Више немаше шта тако много, што би се дало још испитивати; јер цео доњи простор лађе беше пун водом. Сад му беше посао, да спреми за себе лежиште. Ради тога он уђе у собу за млађе и тамо нађе један кревет, који беше преврнут. Он га исправи и намести. За тим оправи кујну и на огњишту, које беше забатељено, наложи ватру, те се тако опет кроз преломљен димњак поче пушити дим, који, ко зна од кад се ту није вио. У једном углу капетанове собе Бер нађе једну медицинску помоћну књигу за оне који раде стално на лађама. Чим узе ту књигу и хтеде да је отвори, она се сама отвори и та страна беше доста прљава, видело се одмах да је чешће читана. На тој страни био је наслов „тифус“. Капетан је јамачно употребљавао те прописе. У недостатку лекара, препоручивало се да се болеснику даје разблажена хлорна вода, даље хинин, јака чорба, вина — ово у кашици од чаја — четири пута дневно у једнаком размаку часова. Поред тога се нарочито препоручивало да се тело, а нарочито глава брижљиво хладе. У једном сандучету са много преграда, у коме је била апотека, он нађе једну велику флашу хлорне воде, приличну порцију хинина у једној порцеланској кутији, на спреми лекарије према своме врло бледом сећању, које му је још заостало, кад му је сестра једном била оболела од тифуса. У једној флаши изнад болесничке постеље нађе извесну количину хлорне воде, чија му је концентрација служила за мустру. Он насу болесници мало лекарије у уста. Капетан само лежаше као грчем укочен и не хтеде ништа узети. Од конзервисаног печења Бер начини јаку чорбу и тим пословима беше толико заузет, да га је ноћ изненадила пре но што је на њу и мислио. Свршивши све те послове Бер се најзад и сам смири. Мачка скочи на његову постељу и сави се ту у клупче предући. Он јој није кратио то задовољство и спаваше изнурен од разноликих и тешких послова, као и од разних догађаја које је преживео тога дана. Око поноћи пробуди га мачка, која се беше узнемирила ловећи мишеве. Он је остави тамо па оде на кров да обиђе болеснике. Обоје нађе у непромењеном стању. Капетан са затвореним очима, дисаше тешко. Девојка укоченим погледом посматраше светлост једнога фењера, што га Бер беше упалио и наместио на сто, који беше према постељи. Чим је Бер ступио на светлост, учини му се као да се на њега управи њен поглед опет страшан и неповерљив. Он се опет мало упрепасти. Кроз цело тело прође нека хладна језа. Па ипак он промени облогу на глави и болеснице, даде јој лекарије, вина и млека у једнакој количини, па се брзо уклони из спаваће собо. Чим је изашао, пред њим се одједаред створи капетан, велики као џин беше се мало испрсијо а очи му сијаху некаквим чудноватим сјајем, налик на бесомучност. Бер одскочи назад. Колена му клецаше. Од страха не могаше дисати; мораде се мало придржати, да се неби стропоштао. — Песто, ниткове! кречаше он, по том га шчепа својом мршавом руком за врат. Бер лабаво и млитаво опусти своје руке на ниже, опет их подиже и брањаше се противу ове напасти. Ну ово чудовиште и не хајаше за то, већ га чврсто притеже уз своје тело, тако да су му све кости почеле пуцати. Поред свега тога, он носаше Бера неком надчовечном силом уз степенице на кров. Од страха и изненађења Бер беше као сакат, бранити се није више смео, није ни могао. На најгорњој степеници чудовиште се стропошта, те Беру испаде за руком да се ослободи ових демонских веза и стезања. Ослободивши се, Бер га одгурну до најдоње степенице и покуша да затвори врата од кајуте. То не беше могућно. Оквир беше померен. Међу тим се и овај горопадник беше подигао и гвозденом песницом беше шчепао Бера за руку. — Убица.... убица! Кречао је он, приближавајући своје лице сасвим до Беровог. При јакој сјајности звезда на ведром небу Бер је могао опазити сваку црту на лицу његову. Он имађаше израз каквог разјареног тигра. Очи му сијаше неком непојамном ватром која изгледаше да се код овог помамника нарочито ноћу јавља. Бер силно, а тренутно повуче своју руку ослободи се капетана и потрча ка своме лежишту. Капетан иђаше за њим. Од једаред капетан стаде и Бер спази према нејасној светлости, како обе руке диже у вис. Потом стропошта доле и тако издужен лежаше онесвешћен на патосу. Бер беше тако изнурен и малаксао, да је неколико тренутака морао седети. Капетан се беше ни мрднуо није. Бер потрча у спаваћу собу болеснице, диже фењер и управи његову светлост у лице овога несрећника, који ту спаваше. На велико своје изненађење, он види да болесник беше миран и непомичан. Очи беху затворене. Дисање се није опажало. Чело му беше хладно, а рука његова, кад је подиже и пусти, млитаво и тешко паде ниже. Видевши у чему је свар, Бер врати фењер на своје место, промени опет облогу, на болесници. За тим узе један чаршав са капетанове софе, оде опет на кров и баци тај чаршав преко непокретног тела капетановог, је то вршио тако брзо, да није ни мислио на то шта ради. Пошто га је прошло грозничаво узбуђење и он се мало стишао, размишљао је о овоме догађају, седећи на једној греди. Свуда око њега беше мукла ноћ и страховито клокотање таласа, што удараше о олупину и њене шупљине. Страшна је изгледала та ноћ. Он даље и непрестано размишљаше о оној болесници у кајути, о томе човеку који ту лежаше непомичан, размишљао је о свим приликама и неприликама свога тешкога положаја, а најтеже му падаше неизвесност о томе да ли је тај човек доле умро, или је био у каквој јакој несвестици? — Ако он опет дође к себи, размишљаше Бер, можда ћу имати посла са каквим лудаком, бесомучником, можда овај човек није при својој свести.... можда је то наступ услед јаке изнурености од грознице?.... Да ли ће му се ти наступи обнављати и хоћу ли се ја тада опет овако рвати са њим.... овде на овом напуштеном месту.... овде, по иначе врло узаном простору што је још заостао од лађе? О, то ће бити нешто страшно, нешто грозно, што се никако неће моћи издржати! — У каквим односима може сад капетан стајати према оној болесници? Да ли му је то жена, кћи?... За што ми је он претио, зашто ме назва убицом? Да није то учинио у наступу лудила.... али од куда сам му ја дао права да тако што мисли? Такве се мисли ројише у глави Беровој притискујући срце његово. — Да ли ће бити паметно, мишљаше он даље, или да ли би то била велика саможивост кад бих сад узео тога човека и бацио га у воду? Можда би то било велика доброта за њега, а срећа за мене. Он се уплаши нагло, мачка чудноватим маукањем скочи на његово крило и предући по обичају склупча се. То га трже из његовог меланхоличног и замишљеног положаја. Баци још један плашљиви поглед на онога, што још онесвешћен лежаше ту на крову, па оде у своју кајуту. Залуд се је претурао на својој постељи, али од сна не беше ни трага. У његовој машти јављале се хиљаде страшних слика и мисли. — На који је начин лађа могла доћи до овакога положаја? мишљаше Бер. За што напустише свота капетана његови морнари? Која је оно женска појава тамо?! Размишљајући тако дође до закључка, да све то мора стајати у бродарској књизи. Али сад беше тешко погодити, где ће бити та књига. — Нема сумње, да ће она ипак бити у капетановој кајути. Употребићу сад ову прилику, да разјасним себи све ове тајанствености, ко зна, да ли ће им се јавити друга каква згодна прилика?! Тек што је после грозничавог размишљања дошао на ову мисао, одмах скочи са постеље и нечујним корацима оде брзо на кров. Један поглед на обнесвешћеног капетана увери га, да је чаршав, којим је овај несрећник био покривен, остао у онаком истом стању као и пре, дакле да се још не беше ни померио. Провуче се лагано мимо њега и после неколико тренутака већ беше у капетановој кајути. Узе фењер из болесничине собе и претресаше сваки кутић, отварао је сваки замотуљак, али нигде не нађе ни трага од бродарске књиге. Сада оде у собу, где је била болесница. Чим је са фењером ступио у ту собу, паде зрак светлости на женино лице, које беше окренула вратима. Укочене очи њене страховите и без израза беху управљене на њега, а чудноват и загонетан поглед њен лебдио је у некој тајанственој зебњи. Бер стеже срце своје престрављен, па фењером даље осветљаваше поједине кутке. У том чу, како болесница тешко уздану иза њега, он се стресе на то, али се не окрете. Оставивши фењер на под, промени јој облогу на глави, а од страха не смеде ни погледати у њу. По том опет продужи претресање. Мали један еленгантан орманчић паде му очи; на њему је вирио кључ, он га окрете и гвоздена вратаоца се отворише. У орманчићу беше само једна блехана кутија. Бер је извуче. Отрча са њом у капетанову кајуту, мету је на сто и отвори. Поглед му непрестано беше управљен ка спољним вратима што беше врло тежак положај за Бера. Прво, што му је дошло у руке, беше бродарска књига. Она беше скоро сва испуњена, што је свакако значило, да је капетан дуго година путовао. Бер је прелиста до краја и најзад нађе најновије забелешке. Бродарска књига ова беше вођена врло марљиво и чисто. Најновији запис гласио је: „Колумбија“ је пошла па пут 15. септембра из Њујорка; правац путовања за Хамбург. Нова послуга узета од поквареног брода „Нептуна“, дванаест раденика и корманош. Материјал преноса је теј и дуван. На лађи је пошло пет путника: Dr медицине Ото Нормак из Хамбуга; Карло Рустер, трговачки агенат из Либека; Мартин Швегер, живописац из Берлина; Фридрих Телке, морнар из Штетина; сви путују са половином путничке цене; и Госпођица Амалија Бертолдина из Бостона“. Према потпису у тој књизи, капетан „Колумбије“ зваше се Стетон. По овоме, дакле болесница није била ни његова жена, ни ћерка. На тој забелешци је стајало даље: «16. септембра лепо време; пловидба погодна и пријатна». У том се у тренутку једном чу некакав шум тамо на пољу на крову. Бер одмах затвори књигу и стави се у одбранбени положај. Одмах за тим опет овлада тишина, чу се само неко особито лепршање; јамачно била каква морска тица, примамљена светлошћу фењера, те је и дошла на кров, па је опет одлетела, можда уплашена лупањем при затварању кутије. Бер читаше даље. 16. септембра добар ветар». За овим је наглашено одређивање географске ширине, цртеж брзине пловљења и пређеног пута до 27. септембра без нарочитих догађаја у том међувремену. После овога има напомена: «27. септембра један матроз умр’о од тифуса, лечио га Dr. Нормак; у вече погребен у море. 28. септембра Линда је опасно оболела. Лечи је Dr. Нормак. 29. септембра: три матроза умр’ла од тифуса. Ноћу бура долазила са запада спрема на броду врло слаба. Два матроза оболела. Лађа пукла; шмрк изломљен. Сувише слабо спакована роба је претоварена. Доктор Норман и два матроза омакли се с лађе. Лађа заузела кос положај, насела; у доњим просторијама три стопе воде; катарке преломљене. 30. септембра, оба оболела радника умр’ла, вечерас спуштени у море. Амалија Бартолдина врло болесна. Нико је не лечи. Ја сам и сам болестан. 31. септембра: „Колумбија је сасвим пропала; тоне. Последња три раденика са корманошем и путницима, напустише „Колумбију“ са чамцем № II. Ја сам врло болестан.... ја, капетан Стенон, врло болестан, врло болестан, врло болестан, трарарарарара..... ” Тиме је забелешка свршена.... то беше последњи запис у тој књизи. Бера прођоше жмарци. — Дакле је лађа била тифусно разбојиште, мишљаше он у себи. Да ли ћу још и ја делити овде судбину ових јадника, које пронађох на лађи? Јесам ли се за то овде задржао је ли ме небо на то одредило.... је ли мој живот на то намењен? То би ужасно нешто било.... Сада сам још здрав, те осећам само умор. Док год живим, борићу се овде и помагаћу колико год узмогнем! Са овим решењем затвори књигу, намести је у кутију и опет је односе у орманчић. По том опет промени облогу на болесници, даде јој лекарије и јаку чорбу и оде у своју кабину. Сад је пак морао проћи поред капетана. Он још једнако онесвешћен лежаше ту на крову. — Сутра ће се показати, како стоји ствар са њим. За сада га нећу будити, кад би се он у опште и могао пробудити, мишљаше Бер. Он се осећаше за сада и сувише уморним, те да би се сада могао рвати са њим. Беше се ипак јако уплашио, тако да је неке речи почео јасно изговарати. Не способан да и даље што год размишља, баци се утрошан на своју постељу Кад се сутра дан пробудио, сунце је већ високо стајало на небу. У његовој кабини се сасвим видело а море трепташе у најрадоснијој јутарњој светлости. Могло је бити око 9 сати пре подне. Уставши оде у кујну, која је била одмах до његове кабине, где скува једну јаку порцију теја и поједе уз то скоро половину кутије енглеског двопека (бисквита), од кога је био пронашао око 40 - 50 нетакнутих кутија. Брига и глад беху сада утољени. Осећао се тако јак и снажан, те се надао, да ће капетана моћи сада савладати, ако неби био сувише разјарен, ако је он т. ј. још у животу. Да би га могао видети, Бер оде на кров лађе. Покривача и капетана не беше тамо! То га доста забрину, па не са малом опрезношћу приступи капетановој соби. — Ако ме при улазу, мишљаше Бер, капетан свали помоћу каквога скривенога оружја, или ме лупи у главу оном пикслом, што беше на његовом столу? Да ту су чиста посла, види се јасно, зато ћу бити и одвише на опрези. По том се наоружа једном гвозденом ћускијом, што је беше нашао и сиђе низ степенице у капетанову кајуту. Па и ако је поред свега тога ушао у кабину доста нагло — у њој се неостети никакав потрес. Он као и нечујно уђе унутра. Тамо лежаше капетан на софи покривен ћебетом и спаваше мирно и дубоко. Око очију му се виделе чудновате модрице, лице бледо и испијено коса му сада изгледаше већма седа него пре, али онај укочени и искривљени израз лица његовог беше сасвим ишчезао. Ноћ у хладном и свежем ваздуху морала је изазвати кризу, јер тај човек истина изгледаше изможден и сувише окопнио, па ипак не беше апсолутно ни у чему већма болестан, но што је и јуче изгледао. Бер прође мимо њега у кабину болесничину. Ова лежаше непромењено. Па ипак се опажаше једна мала измена: она беше своју белу, исушену руку повукла под главу и сада јој први пут — од када ју је Бер видео — очи не беху онако укочене. Нешто милији поглед опажаше се на лицу њеном. Бер узе суд с млеком, који ту стајаше, сипа јој у уста једном обичном кашиком од те течности. Болесница се мало загрцну па ипак гуташе. Очи не отвараше никако, нити пак мењаше свој положај. Он јој даде хинина, испра јој једном мокром марамом лице, при чему она дубоко дисаше, иначе беше са свим ван себе. Свршивши и то, Бер, носећи у руци онај суд с млеком, оде у другу собу. Чим је ступио у ту собу спазио је, да капетан сеђаше на софи и посматраше у Бера уплашено, изненађено, зачуђено. Он отвори уста, као да би тобож хтео нешто да проговори, па ипак се сроза у постељу, јамачно савладан слабошћу. Да му што год сипа у уста Бер се не смеде одважити, знајући добро како је пролазио увек до сада у таквим приликама. За то остави према њему на његов сто, велику шољу растворене млечне конзерве и један бокал бургундског вина, па опет оде на кров, попе се на врх кућице за компас и бацаше поглед на све стране света и плавог свода небесног. Видео је само небо и воду, јасно плаво небо и шумно море, нигде једрила, нигде пароброда, никаквог трага од обале или какве стене! Трошно и усамљено лупаше ова олупина „Колумбије“ на великим таласима Атланскога океана к југу. Да би се макар чиме забављао, Бер узе једно од оних великих црвених фењера са „Колумбије“; који су се употребљивали за ноћне сигнале а утврди га изнад оне заставе, коју је сам импровизаторски начинио. За тим сиђи у кујну да спреми ручак, где му је мачка правила врло пријатно друштво. Тамо прокува у једном великом лонцу воде, процеди је кроз нарочиту хартију и очисти хлорним раствором, а за тим спреми чорбу од конзерве грашка, а уз то подгреја и прилично добру порцију печења. Тога бар имађаше доста. Поред тога подкрепи се и једном флашом вина. Кад је ручао, подне већ беше давно превалило и сад беше већ храбар да смело погледа у очи и капетану и дами. Он је још једнако седео на својој постељи, пружио руку на сто, а главу наслонио на њу. Чим је Бер ушао, капетан подиже главу и посматраше га тамним, намргођеним очима: — Ко сте ви и како дођосте ви на ову лађу? упита он слабим и промуклим гласом. — Ја сам једна од жртава бродолома „Атланта“, па сам претпрошле ноћи набасао на ову олупину. Наишав овде на вас реших се да надгледам вас и ову даму, одговори Бер. Капетан га посматраше једнако неповерљиво оним својим, чудновато тамним очима. За неколико тренутака, он пребледе као крпа, глава му клону и посрну напред на сто. Том приликом преврте се шоља с млеком, просу и испразни. Бер га остави, обиђе болесницу, која без икаквих промена лежаше ту, па за тим сиђе у магацин. Тамо опет спреми млека, па једну пуну шољу остави капетану на сто. По том, размишљаше о томе, како би могао болесници пресвући кревет. При своме истраживању и претресању по тој лађи, био је нашао неколико сасвим нових душека. Он одвоји један од њих и носаше га до степеница капетанове собе, гурну га за тим низ степенице и унесе у собу. Унесавши га, потражи и једно ново ћебе, од којих такође беху неколика неупотребљавана. Кад се вратио после тога, на један сахат, нашао је на велико своје изненађење, да нови душеци не беху на оном месту, где их он беше стоварио, а стари и употребљени беху на поду капетанове собе. Он их извуче уз степенице и баци у воду. Вративши се опет у капетанову собу, застаде га знојна и у великом кашљању; болесница пак имађаше чисту, пресвучену постељу. Бер хтеде проћи мимо њега у собу где спаваше болесница. Капетан препречи својом измршалом руком. — Ви не смете више улазити у ову собу, једва изговори капетан. Хвала вам што сте се до сада трудили. Али ћу од сада ја сам неговати и надгледати даму која је моја жена. — Ако сте се осетили, да вам силе ваше то дозвољавају, ја сам задовољан. Онда ћу се ја ипак старати још само за храну, као и до сада што сам. Капетан слеже раменима, па изнурен, опет паде у своју постељу. Бер изађе из кабине и оде на кров. Сад му беше јасно, што сам капетан хоће да се брине о оној младој дами у овим приликама. Само му је тајанствено изгледало оно његово дрхтање, онај чудновати поглед, а нарочито му се чинило, да је са свим бескорисна она одлучна краткоћа његова. — Радио сам, колико сам могао радити, размишљаше Бер, истина сам све то чинио из човекољубља, па ипак сам ваљада заслужио бар пријатељску благодарност!...... Можда је ова краткоћа и натуштеност, последица болести, чију је кризу капетан тек сада пребродио...... Можда је тај човек од природе натмурен и суров!...... — Он збиља тако и изгледа. Оно његово крупно, жилаво тело носи карактеру Нептунску главу са страшним цртама. Изнад упалих, оштрих и мутних очију, виде му се бујне црне обрве. Чело мало и затурено. Ничега нема на лицу тога човека, што би уливало какво поверење, то се ево мени дешава и у искуству. Каква ли је то физиономија?.... Жалим само ону сироту девојку, ако она одиста стоји под влашћу овога човека. До самога мрака, Бер проведе време у томе да скува јаку чорбу и да врата ове собе за послугу помоћу тестера и длета удеси тако како би се могла затварати, јер се беху насатила услед косог положаја лађе и беху испала из оквира. Поред тога он проврте још једну рупу, као прозоре на вратима за сваки случај, прошири је мало и удеси јој један поклопац од гвозденог блеха, коју је ноћу мого отворити, да би му више чистог ваздуха долазило у собу за спавање. Док је он свршавао те послове, беше се већ смркло. Он донесе капетану меса, вина, млека, двопека и свеже морске воде за квашење облога. Тај човек изгледаше веома блед тако, да је више личио на мртваца, него жива. — Могу ли вас још чиме услужити? запита Бер учтиво. Капетан само мрдаше главом и махаше руком као знак, да више не треба ништа. Бер остави капетана себи самом, па оде на кров, одакле окреташе своје погледе на све стране по мору. Леп, ведар, тих октобарски дан беше тај, што се сада смирује. Сунце залазаше јасноцрвено у дебелом слоју магле и осветљаваше море благом, тихом и топлом вечерњом светлошћу. Личило је на неки ружичасти талас, који се равњао са оним таласима, што некад уништише и разорише ову лађу. До највећих даљина, до којих је могло допрети оштро око Берово на оном мирноме мору не беше ни трага од једрила или од каквог дима или паре. Он запали онај фењер горе и оде да спава. Сутра дан отвори једну кутију теја и тако спреми доручак. Кад је са доручком ушао у капетанову собу имао је шта и видети. Он онесвешћен лежаше у грозници и бунцаше без прекида. Понудити му сада храну било је са свим излишно. За то он уђе право у споредну собу, где опет наиђе на једно изненађење. Млада дама окружена јастуцима, сеђаше на своме кревету својим натуштеним али бистрим очима посматраше она Бера, а сама изгледаше зачуђена, упрепашћена. Молећивим изразом подиже своје беле, склопљене руке: изгледаше, као да нешто моли. Јасно се видело, да није могла проговорити ни једне речи. Бер јој понуди теја и млека и нешто енглеских двопека. Она узе нешто у се, за тим се поклини, па се после неколико тренутака опет диже и мету прсте на уста. — Капетан тамо?! прошапута она готово нечујним гласом. — Он је у грозници и онесвешћен је! — О, чувајте ме од тога човека..... о, заштитите ме од њега! прелете такав глас преко болесничких усана. По том опет паде на постељу, очи јој се склонише, а лице достаде бледо као мермер. Дама имађаше ванредно лепе, племените црте. Изглед јој беше за чудо чист, ведар и духовит. Беше то пријатна појава, на коју је истина и ова тешка болест која јаком беше прешла свој врхунац оставила извесне трагове своје. Бер остави девојку да спава, па оде до капетана, који беше у непромењеном стању. За тим оде опет на кров и седе на једну клупу, коју је био изнео из собе. Око њега, по мору беше све једно и исто небо и вода без икаквих промена. Оно, што беше чуо из неколико речи девојкиних, никако није ишло у прилог томе да његов иначе неугодан положај на овој олупини, учини пријатним. Она тражи моју заштиту и помоћ противу капетана, размишљаше Бер у себи. Али у каквом положају стоје међу собом ово двоје? Капетан рече да је она његова жена.... Па зашто се она има бојати од њега? За што и за рад чега се налази она овде на „Колумбији“ Капетан је канда био насилник. То се могло видети и по њему самом. У њеном лепом лицу, дакле, закопала је његова страст златно руно! — Али из кога узрока она тражи помоћи од мене? Како бих и дали бих јој ја могао бити заштитник и јесам ли за то спреман?.... Ко је она, и да ли капетан можда и има права, те је овако држи у строгости?.... Још кад сам пре дошао до њега—он беше јак као џин, па и ако је сада стање лађе отклонило његове заповести, опет је он старији, те свако има више права овде од мене.... Овде се од мене тражи решење једнога питања, за које немам никаква ослонца. — Али, кад девојка таког племенитог и чистог изгледа, као ова што је, захтева штогод од мене, зар то не треба да испуним, смем ли допустити себи, а да јој не учиним по жељи? Такве се мисли ројише у глави Беровој. Њена искрена молба, њена слабост према ономе човеку, њена цела бледа, јасна и усамљена појава дирали су срце његово; то га је јако храбрило. Поред тога она, сирота м несрећна женска беше сама ту на лађи са два човека, те му је и дужност његовог каваљерства налагала, да буде на њеној страни, кад јој припрети опасност од оног једног. Тако лупаше главом и намераваше Бер, и најзад се реши, да ни по коју цену недопусти, да јој од капетана фали ни једна једина длака на глави, па нека изађе из тога, шта изађе. Он беше сигуран, да сутрашњи дан на овој олупини, док се још овако држи и докле се не растури о какву стену, неће бити као обични. — Биће свакако добро, ако још сада учиним извесне припреме за сваки случај, помисли он у себи. Овом мишљу диже се са седишта и оде у своју собу, да на случај преке потребе приправи какву јачу берикаду на улазу. По том спреми за себе и болесницу што је могао за ручак. Капетан се налажаше још у истоме стању, као и јутрос. Млада дама пак беше приметно ојачала. Кад јој Бер донесе млека, стиште му она захвално руку, нежним слабим притиском и даде му знак, очима да пази на оно што ће рећи. -— Донесите ми ону плехану кутију! шапуташе она показујући ка орманчету. Бер јој донесе кутију са бродарском књигом. — Отворите је, зачу се са њених усана. Бер учини то, што је она тражила. — Узмите тај пакет, што је испод књиге, рече она. Бер га узе и пружи јој га. — Не, немојте ми га давати, сакрите га и чувајте га за мене! продужи она. Бер се устезаше да јој вољу испуни. — То је моје, учините као што вам кажем, шапуташе она готово заповедајући, а сва се зарумени од узбуђења. Бер је послуша, али замишљено. Однесите сада кутију натраг нареди она. Бер опет намести кутију у капетаново орманче. Кад се од тога вратно, она му дохвати руку и пољуби је. То га јако уплаши. Он беше збуњен, јер му све то изгледаше нешто тајанствено. Она по том намести прст на уста па шапућући настави: — Тамо, показујући на једна мала вратаоца од кајите, тамо је револвер капетанов и кутија са патронима. Узмите га само себи преклињем вас именом Божјим — то је врло потребно. Ви још не познајете капетана...... тиме ћете сачувати свој живот! викну она загушљивим гласом. То му се, под оваким околностима, није учинила тако рђава обазривост, те учини све, како му она беше наредила. По том му намигну, да одмах изађе. Бер је одмах разумео, понесе револвер собом и однесе га у своју собу... тамо беше сигуран. Прођоше три дана. Олупина се креташе под жарким небом, а по тихом, блиставом мору у пријатном ваздуху, дижући се и спуштајући за таласима. Нигде трага од земље, нигде никакљог бљеска од једрила, од нечега што би указивало да има људи или бар што год људскога. Свуда вода и небо, увек у свако доба, у сваком правцу само вода и небо и само вода и небо, свуда владаше страховита и ужасна пустош, она се смешкаше са свих страна. — Ми смо јамачно далеко залутали од макар које путање, које год било правца пловидбе. Компаса нема на лађи, размишљаше Бер. Без сумње су га однели они, који се спасоше бегством са „Колумбије“, јер кутија где је био, празна је, а ја не нађох да има други какав у капетановој кајити. Већа сјајност звезда, загасито плаветнило неба, појављивање ноћу на небу звездане фигуре „јужнога крста“ показују јасно да се крећемо око екватора и то у јужној географској ширини. — Где ли се ово нихамо, куда ми пловимо, да ли унакрст или попреко, или се можда окрећемо у кругу, докле ће нам још трајати ова пловидба.... то ће сам Бог најбоље знати! Капетану је некад било боље, узимао је млека, пио је вина, јео јаку чорбу. Па ипак је по више часова дневно или ноћу лежао ту непомичан, онесвешћен и у јакој грозници. Бер му је давао велике порције хинина. Млада девојка она опорављаше се нагло, постајаше све ведрија и поче добијати свежу боју лица. Свакако јој је, између осталога, пријало и то, што је Бер увек остављао отворене прозоре или врата, те је могао слободно улазити у њену собу чист и свеж морски ваздух. Ништа више није она Беру причала осим онога мало час. Он је мислио, да то она не чини можда из бојазни, да како год било то капетан не дозна, макар да је он био у таквом стању, да се она тога није имала ни у колико плашити. Кад је Бер четвртога дана ушао у њену кабину, на своје велико изненађење, нађе је он обучену где седи на постељи, учини му се, као да је она на њега нарочито ишчекивала, јер му даде знак, да јој приђе ближе. — Водите ме у моју кабину, рече она тешко дишући. — А где је та кабина? зачуђено и изненађено упита Бер — Лево од путничког оделења! Ова путничка одељења имала су исти улазак као и кабине за редовну послугу на лађи. До њих су водиле исте степенице са задњег крова лађе. Поједине кајито затварале се вратима која су удешена на жљеб доле и горе, те су тако и затворена кад се врата повуку у страну. Кроз те одаје водио је један заједнички ходник до краја, где су друга једна врата одвајала и затварала одељења за матрозе. Кад се затворе она врата на ходнику код степеница, онда нико није могао ући ни у одељења путничка ни матроска. Таквом заштитом би се дакле и ова млада девојка потпуно ослободила силе капетанове на овој лађи. — Али, дали јој смем ићи на руку при овоме? питаше се Бер сам у себи. Само кад се капетан поврати, свакако ћу имати прилике да одиграм лепу какву игру. — Ви сте хтели? упита је Бер не баш тако спреман да је у овоме потпомогне. — Хоћете ли допустити, да ја морам сама ићи? упита га она. — Лађа је јако искренута и ви бисте се морали оклизнути у воду, јер сте и иначе још доста ослабели. — Онда вас молим, помозите ми. Ја сам болесна, слаба женска, коју кињи и пресира онај нечовек, а ви сте здрав и јак човек. 3ар ми онда можете одрећи своју помоћ. Бер јој ћутећки пружи руку. На дну самих степеница она се сроза доле. Бер беше збуњен; није знао шта да ради. Он беше у опасном положају. Размисли се мало, па је најзад, онако малаксалу узе у наручја и изнесе горе уз степенице. Кад је видео, да она поред своје слабости на овако искренутој лађи не може ни корака кренути, он узе опет у наручја ову сироту болесницу, која беше лака као перо, и однесе је тако на задњи кров лађе. Истина, да она не беше тако тешка за ношење, али је и сам Беров ход био врло не сигуран због искривљеног положаја лађе. Требало је, не дај Боже, да се он само мало оклизне и обоје би тако били покривени таласима бурнога океана. Најзад, после великих напора и извијања поред крова он је донесе до отвора на крову, који води доле у кабине и ту је остави да се мало наслони и одмори. За кратко време после тога, она се опет мало оснажи. — Ту доле... спустите ме доле, изговори она брзим, али слабим гласом. Шта је Бер могао радити?! Да сама она сиђе доле, није ни могло бити говора. Опет је ухвати за руку и прислонивши је уза се, полагано и пажљиво силазише доле низ степенице. Доле му она показа једна врата од кабинета. Бер их отвори и наслони руку на једну сасвим нову и чисту постељу, која беше у тој одаји. Ову постељу морао је пре свега Бер да подупре дашчицама, те да је тако исправи и удеси за спавање јер се и она беше искривила према лађи. За тим прислони врата и остави своју штићеницу њеној судбини, јер ова заштита у неколико беше и изнуђена. Он није у ствари осећао никакав велики терет и приморавање да ту младу девојку прими у своје закриље. На против, он је осећао дубоко учешће у патњама ове лепе појаве, срце му куцаше радосније при помисли на то, да је она сада сва стављена у његову заштиту. Бунило га и изненађивало чудновато стање положаја, у коме се сада сви налазили. Прилике се сада беху изменуле. У место капетана, сад јој он беше заштитник, свакако још увек и у највећој мери противу своје воље, те и капетаново беснило свакако неће овом променом ни у колико постати блаже. — Али шта помаже ово моје вајкање и размишљање о томе, како сада стоје те ствари? питаше се Бер. Да ли је ово с вољом или противу моје воље, главно је, да се морам старати и бранити ову бедницу, која се на мене ослонила, па макар ме ради тога напали не један него двадесет капетана!.... Не бојим се никога, напротив морао бих неистину рећи, ако бих сада казао, да се сутра, у најближој будућности, не бих тако ватрено борио, зарад заштите њених интереса... Да, да, ја ћу се о њој бринути, ја се о њој морам бринути.... а ко би други, ако не бих ја? Њој збиља треба помоћи и наћи ће је у мени. Сутра дан код ове сироте девојке наступило је знатно побољшање. Млада девојка беше много снажнија и кад јој Бер донесе доручак, она сеђаше обучена према отвореном прозору на великој једној наслоњачи, која беше у тој соби. Собица та била је врло укусно намештена, али је била и врло тескобна тако да није била подесна за болесницу. Сада је тек било Беру јасно, зашто је капетан био пренео ову јако оболелу девојку у много пространију и проветренију собу. Па ипак изгледаше, да се девојка овде осећаше много задовољнија и радоснија. Чим Бер ступи у собу, она окрете своје лице к њему, са кога сијну неки благ, весео и блажен поглед. — Мени је врло нејасна ситуација са мном на овој лађи, као и о свему што се десило овде за време мога бављења, отпоче она благим и тихим, али звонким гласом. Некада ми се чинило, да је на овој лађи владао весео жагор, журба; сада је све мирно и то чудновато мирно. И сам садашњи положај лађе веома ми је загонетан. Бер размишљаше неколико тренутака о томе, да ли да јој сада каже целу истину, кад тек што се мало беше придигла од опасне болести те још беше врло слаба. На ипак помисли у себи на што да крије, кад ће јој се тим самим ствар сама и одмах објаснити. Бер је посматраше. Израз њенога лица казивао му је, да је она паметно и скромно чељаде необичне интелигенције. Особите оне црте њене, повијен нос, лепо урешена уста и широко чело показиваху смелост, чврсту вољу и одлучност. Бер се није много устезао од тога да јој ствар изнесе у правој боји, те јој рече: — Госпођице, ви морате овде остати. „Колумбија“ је пропала сасвим, и морате се помирити с тиме, да њену трупину, напуштену од послуге и путника, носе и терају ћудљиви таласи океански. Девојка га погледа збуњено и уплашено, са изразом неверовања. — Усамљени на мору?! понови она. — Да, госпођице, доњи део лађе пробушен је. Због тога, као и због оркана, који је ударио на лађу и цео товар изврнуо у једну страну и сама се лађа искренула. Дама пребледе, а преко лица прође јој нека сета. Она се дубоко замисли. — Сама..... усамљена са њим овде на овој олупини, проговори она истим тоном. По том се опет окрете Беру. — Али од куда сте ви, господине? Ја се не опомињем, да сам вас пре виђала на овој лађи! — Дошао сам као жртва пожара на једној лађи, која изгоре на сред пучине океанске. Ја се један спасох и ова олупина задржа ме као чудо неко и то можда бејах тако срећан само ја да се спасем, ја сам од многобројних несрећних путника, који сви можда потонуше у валове беснога океана! Ах, како ужасан беше тај догађај. Ту ми пропаде све што сам имао, сва срећа моја! Изговоривши последње речи, Бер дубоко уздану, а преко лица прелете му нека суморна силујета. То се све сврши за један тренут ока. Она није ништа опазила, јер и сама беше замишљена. — Онда вас је небо послало мени за заштитника..... ја друкче не могу то ни мислити ни прихватити! викну она изразом неке особите благодарности и диже у вис своје увенуле, беле руке...... Мени сте послати, како ја небих остала овде сама са њим. Ви ме нећете напустити, господине, ви ме нећете њему издати! Заврши она пуна страха и молећи. — Ја незнам, каква права над вама има капетан, госпођице, а од кад сам ја на „Колумбији“, видео сам, да вам он није ништа учинио, ради чега бисте се ви плашили, трудио се Бер да је ослободи и умири. — Он нема никаква права надамном, апсолутно никаква! ватрено продужи дама. Капетан Стентон био је дугогодишњи пријатељ мога оца, чије је неограничено поверење умео стећи. Тако ми је у последњим часовима своје болести ставио у аманет, да се после његове смрти у сваком случају, кад ми затреба савета и помоћи, обраћам само капетану. У току године, лицемерним понашањем маскирао ми је љубав очеву. Тек ми је овде објавио, да ме је усвојио неком лудачком, горопадном страшћу и да ме за своју сматра. Ја сам то одбила с презрењем. Он ми је ипак саопштио, да ће се венчати са мном па било то по мојој вољи или противу воље. Када би се томе озбиљно одупрла, то би значило извршити смрт над нама обојима. План је његов смишљен био већ одавно. Лажним и лукавим обећањима и саветима умео ме је завести, да дођем на кров његове лађе, пошто све своје имање претворим у звечећи новац или у хартије од вредности. Нисам ни помишљала, да је његова лађа одређена на пут за Хамбургу, већ сам веровала, да путује ка Њу Орлеану, где сам имала бити примљена на чување, код неких његових рођака, као што ми он рече. Кад сам га љутито одбила, он стаде претити, па рече, да он још има у својим рукама једно средство да ме на то приволи. Ако се не узмем у памет, он ће ме у Хамбургу, без једне аспре новца оставити на обалу, па после могу радити шта хоћу. Поред тога, сотонским осмејком показа ми моје хартије од вредности, које ми при поласку беше узео, како ми рече, да их чува. Он их беше закључао у ону кутију од блеха. Тај је пакет сада код вас, господине у њему мора да има сада тристотине хиљада долара (један и по милијун динара). Изгледа ми такође, као да капетан финансиски стоји рђаво. — Зар нисте имали никога више осим капетана, на кога бисте се могли обраћати после смрти вашега оца? упита Бер. Она климаше главом не тврдећи. — Не, немам никога: тада ми је било управо 17 година. Ми смо Немци, па нисмо у Америци били ни једну целу годину. Ту неимађах никога, на кога би се могла обратити, код кога бих могла наћи помоћи и заштите. У Европи не познајем нигде никога; јер ми живљасмо усамљени и одвојени у Женеви. Ја овде стојим сама, саморана, без помоћи према овој дрској сотони. Остаје ми још само једно, а то је, да убијем прво њега, па онда себе.... али ја нећу да мрем, ја сам још врло млада, још врло млада.... мени се још мили живети. Још бих живела! И баш сада, кад сам преболела ову опасну болест, гледам у сунце тако радо, слатко удишем овај свежи ваздух, мени је сада тако добро! О, помозите ми, господине, немојте ме напустити! Ја познајем по вама, да ви то не можете учинити! Млада девојка ова говораше брзо, у испрекиданим реченицама, у којима се мешао страх, молба и поверење. Њене речи, и цело држање њено учинише дубок утисак на Бера. — Нека се ствари окрену како год било, овде на овој олупини, госпођице, ви сте потражили моје помоћи и ви ћете је имати у мени, док год се будемо налазили на овој пустоши, па макар ја морао за то заложити и последњу кап своје крви! одговори јој Бер. Само га је женирао онај пакет с новцима. Он ништа даље није знао о односима њиховим. Млада девојка канда није хтела да разуме тежак положај његов. Он јој врати пакет натраг са учтивом молбом, да га изволи примити и сама га чувати. — Кад би остао код мене, правдао се Бер, била би то дужност за мене таква, за коју се не осећам довољно упућен и спреман. Она баци неки особити поглед у коме се видело као неко питање за Бера, узе онај дебели коверат с хартијама и сакри га испод јастука својих. — Ви дакле тачно опредељујете круг ваше предусретљивости! одговори му она мало болно. Њено прозрачно лице обли нека особита румен, кад, изговарајући ове речи, погледа на Бера, за тим опет продужи посматрање кроз прозор у неизмерну и ужасну даљину, у неизвесну будућност своју. Бер стајаше ту неколико тренутака, па изађе из кабине. — Три стотине хиљада долара је лепо имање, а девојка је ова красна, врло красна, мишљаше Бер у себи. Та му се мисао натурала све већма, у колико је болест њена већма попуштала. И заиста, она беше нека особита лепотица: као снег бело лице, танка свиона плава коса и као небо плаве очи њене износише пред очи заносну плавушу; цела појава њена беше тако лепа и чаробна, као један светлосни зрак сунчев. Сада је Бер јасно разумео, шта је код капетана изазвало онако бујну и похотљиву страст према овој лепотици. Само је разлика у њиховим годинама била велика, али се љубав не обазире на то: незна она ни за какве провалије, не познаје она никакве препоне! — Ако се одиста капетан налази у финансиским тешкоћама, мишљаше Бер даље, онда су те везе према овој девојци два пута јаче и љубавни жар распаљује се у толико већма. Само док он дође к себи и сазна за ово што се десило.... биће чуда и белаја од мене.... На оваком положају моме, свакако ми нико неби завидео. Да ову ствар он неће примити драговољно, то знам поуздано, бар карактер његов сада тачно познајем. И збиља, Беров положај на овој пустој и усамљеној олупини, која овако блуди без циља и правца, био је страшан и ужасан. Обузет оваквим мислима и бригама, Бер пође у капетанову кајиту да види и расмотри како стоји са болесником. Из обазривости није ушао право на врата, већ лагано на прстима и нечујно пође уз степенице и кроз један отвор посматраше шта је тамо у капетановој кајити. Чим је погледао унутра, одмах је видео, да је оволика обазривост његова имала потпуно свога смисла. Он спази, да је капетан јако разјарен и као помаман сеђаше пред својим орманчетом, из кога Бер беше извукао револвер. Бесомучно је претурао по њему. Главом је страховито тресао, а рукама преплашено и помамно претураше по књигама и инструментима. Бер је видео довољно, колико му је требало. Лагано, као што је и дошао врати се натраг. Јурну по том нагло на задњи кров лађе, до отвора којим се силазило у одаје за послугу и путнике. Брзо затвори врата, а још брже направи пред њима барикаде од три јаке и дебеле греде. Неколико корака од степеница била је кабина госпођице Амалије. Бер уђе у њену кабину с намером, да јој саопшти о ситуацији, коју је запазио: — Госпођице, нама предстоји ужасан сукоб са капетаном, катастрофа је не избежна. Ко зна, на чему ће се свршити? — Сукоб?! упита Амалија са свим хладно. Ова хладноћа њена, збунила је и изненадила Бера. — Сукоб.... сукоб... да.... и то кроз који тренутак. Капетан је као бесомучан горе у својој кајити. — Ми имамо револвер, продужи Амалија, он нема никакво ватрено оружје. У своме дивљем беснилу, ипак ваљда није толико луд да натрчи на куршум, који ће га свалити за навек. Нека га, нека слободно дође. Зар немате револвера у руци, те се плашите? Бер је увери, да се он не плаши за себе, већ да стрепи од последица, које би њу могле задесити, па онда потрча к вратима да посматра кроз нарочито удешени отвор за то. То већ не беше више потребно, јер се на вратима већ орили снажни ударци од секире, којом је он разбијао барикаде. Пуцало је и праскало тамо. На то Бер није ни помишљао. Сада је тек ви део, да је на крову заборавио био секиру, којом је тамо радио, те је није унео собом унутра. То је знатно загрозило њиховој и иначе заоштреној ситуацији на овој пустој олупини. Капетан је живо радио и цепао. Од тога напора он се умори и застаде мало да одане и прикупи нове снаге да још живље продужи продирање унутра. Ту паузу Бер употреби корисно те викну: — Капетане, оставите секиру, или ћу пуцати! — Псето.... разбојниче.... лопове! дераше се капетан гласом, који је личио на гроктање разјареног тигра, па опет продужи цепање свом снагом. — Капетане, узмите се у памет! викну Бер што је игда могао. Ја се налазим у опасности, бранићу се и пуцаћу, тако ми Бога, ако овог тренутка не оставите врата на миру! — Предајте ми девојку, дераше се капетан. Ја заповедам на овој лађи, ја сам заповедник док год ми и последња даска стоји под ногама. Још је овде моја старија. Отворите врата. — То нећу учинити, одговори Бер. Баша власт не обухвата сироту и усамљену женску, па ни мене самога. На овој лађи и у оваквом положају не владају више никакви поморски закони. Ми ћемо се овде тући на живот и смрт, капетане. Ја сам јачи, код мене је револвер. За то се причувајте, господине капетане. Лупните само још једним ударцем па ћу вам пројурити тане кроз мозак. Тада ћемо се бар ми ослободити једнога бесомучника! Претпоставка госпођичина обистинила се. Капетан престаде више да удара секиром у врата. Стегао је само јако своје вилице тако, да се јасно чуло шкрипање његових зуба. Он дисаше тешко и јецаше. Мало за тим чу се јетка претња с његове стране. — А, чекајте ви само, ви што хоћете да ме убијете. Живи нећете отићи с ове лађе, то вам ја гарантујем. Показаћу вам ја, да видите шта то значи, кад се мешате у ствари за које сам само ја надлежан! Неколико тренутака на пољу владаше мртва тишина, а одмах за тим чу се, како се капетан лагано повлачи у своју кајуту. Бер одану душом. Први је напад одбијен, па ипак са тим не беше тако много добивено. Капетан их дакле беше опсео на неодређено време. Бер не смеде ићи на кров, осим ако би хтео по цену живота. Таква се ситуација није могла на дуже времена подносити. — Дај Боже, да се ствари у скоро окрену на боље, узданувши рече Бер и остави револвер у футролу, која беше поред врата. Кад Бер погледа ка девојци, слази је где стоји поред врата своје кабине. Она беше бледа као крпа, а дисање врло тешко. Беше се наслонила на ону Берову гвоздену ћускију. — Одмах бих га свалила, рече она огорченим гласом, само да је ушао унутра и да вам је учинио ма какву повреду. — Да, али се он узе у памет, одговори Бер. — Памет? понови девојка презривим изразом....... Памет у звера! додаде даље...... Он ће се кроз који час опет вратити. У то је веровао и сам Бер, с тога још већма стеже своје срце и беше нестрпељив. Дан је био ванредно топао, тешка оморина. Бер није више могао да издржи у овоме затвору и запари, те се реши да оде на кров, па макар ступио с њим у праву борбу, па макар се и у коштац хватали. Када је Бер с револвером у руци стражарио на главним вратима, онда је у томе била довољна заштита за ову девојку од капетана. Како се пак сада капетан у првом нападу беснила показао плашљив од барута и куршума, онда је Беру било много лакше водити борбу са таквим човеком. За то он растури барикаде, отвори врата и оде уз степенице на више, држећи пред собом запет револвер. Немилосрдно сунце пекло је озго са ведрога неба, које сада не изгледаше плаво, већ беше сиво, голубије боје. Море је било готово мирно, имађаше доста непријатну зеленкастосиву боју, поједини таласи ваљали се као густа маса, поред којих се видела нека стакласта пена. „Колумбија“ је тешко лебдила на суморним и тромим валовима. Сви знаци говорили су да се може очекивати извесна промена времена што, је за ову бедну олупину могло бити од кобних последица. Крајње је већ време било да овим бедницима треба спаса и помоћи. Ну што је Бер пажљивије и чешће посматрао, све је већма опажао само равне троме таласе, и несносно небо до најдаљих тачака хоризонта. Нигде, ни с које стране не беше никаква знака да има људи, да има живота на овоме свету. Кад би их задесила каква бура, они би сви пропали, јер лађа не беше моћна више ни ветар а још мање какво рече кретање мора издржати. — Да, да мишљаше Бер у себи, тада би смо ми сви потонули за неколико тренутака и у највећим мукама силазили би ка дну, тамо би за навек остали.... Ништа се не може предузети зарад заштите.... Да се задржимо од точења.... али на то се не може ни помислити, а кренути чамац или сплав у тренутку опасности било би немогуће. Страшне чеврнтије и вртлози одвукли би нас на дно мора заједно са нашим чамцем. Ми помоћи немамо.... Још се Бер занимаше мрачним и мутним мислима, а капетан изађе из свога оделења. Он се беше лаганим корацима упутио ка главним вратима. Бер се повуче уз ове степенице и затвори врата, па ипак отвори оно прозорче на њима. — Ја сам без хране, гладан сам! рече капетан. Глас му беше необично рапав и несносан. Сада паде Беру на памет, да се магацин налази иза њихових одаја и да је тај једини заједнички улаз био. Капетан дакле стајаше у потпуној зависности од њих у томе погледу, он је дакле био под њиховом управом и влашћу. То је свакако морало веома обрадовати Бера. — Добићете хране, ако будете мирни и ако даму више ничим не будете теретили, од говори Бер. Капетан тешко уздану и закашља се, па страшно удари песницом на прозорче. Бер се није ни освртао на овај капетанов излив срџбе, већ сиђе доле у магацин и изнесе му парче меса, једну теглу куваног воћа и једну флашу вина. Све ове ствари пружи му Бер кроз то прозорче. Он их прими и јетко дишући оде натраг у своју кабину. Има већ неколико дана, како су они на лађи трпели оскудицу у води. Резервоари „Колумбије“ исцрпише се са свим. Већ данас Бер није могао више да раствори ни млека, није више могао да кува ни теј, ни кафу, ни чорбу. Истина беше још остала прилична количина пива. Али га није могла госпођица подностити. Пиво је било топло, те је и сам Бер жудео за копљом чисте воде. Апарата за дестилацију (чишћење) морске воде, не беше на овој олупини, те их тако наскоро стадоше кињити, поред осталих мука и непријатности још и тешкоће за воду, несносна жеђ. Гледао је Бер к небу, посматрао га, да ли ће бар киша падати! Направа његова, што је беше наместио још првих дана ухватила би довољну количину воде и одвела би је у кујну у оно велико празно буре. Небо се није смиловало на њих, изгледаше као да их је сасвим и заборавило. Лађа је лебдила у загушљивој сунчаној припеци и тако прође дан, који се беше као навлаш продужио тако се сврши и тај жалостан и суморан дан. Сунце се спуштало у црвеној магли у море које се као каква осветљена пара таласало пред њим тамо—амо. Вода се беше претворила као у неку кључану масу, као да долази од усијаног и течног језгра земљиног. Тек после једнога сата, око њих се спусти густа и мрачна ноћ. Мало по мало поче и да грми, силне муње просецале су онај свод небесни над њима. Муње се јављале брзо једна за другом, праскајући без престанка готово сасвим осветљаваше ону ноћ. Изгледаше, као да се небо претворило у неко љубичасто-плаво пламено море. Са свих шиљака и испупчења на лађи шикљали су и треперили плавичасти снопови зракастих пламенова. Та тако звана ватра светога Илије трепташе у пуној бујности својој. Ваздух беше тако јако препуњен електрицитетом, да свуда где год се на лађи налазили гвоздена и метални предмети, кад им се човек приближи, пуцају и штрцају силне варнице, по неке и од читавог десиметра дужине. Једва се могло дисати у оном врелом и тешком ваздуху. Од једаред, у сред најјачих и најстрашнијих громова, нагло пљусну киша, густа, топла јака и бујна, какве се само јављају у јужним ширинама. Она сипаше на ову лабаву лађу тако снажно, као да о њу ударају ћускије или каменице. Изгледаше као да се киша подухватила да цео свет обухвати и потопи. Буре, које беше у кујни намештено, препунило се одавно. Вода се беше излила на патос и беше већ скоро до колена. Бер је избациваше помоћу једног великог лонца. И заиста, он ју је могао изливати али излити је сасвим — беше апсолутна немогућност. Његов посао у овој прилици беше као каква дечија играчка. Бер виде у овом тренутку шта је учинио из своје неискусности. Он виде, да ће се лађа, ова олупина, препунити водом и потонути. То га уплаши и он очајнички, убезекнут стајаше у оној води дрхтећи од неизвесности, која је расла све већма. У том нагло престаде падати киша, као руком отклоњена. Небо се изведри. Звезде сијаше јасно, чисто и весело, а благи поветарац пиркаше преке лађе. Својој штићеници даде свеже воде да пије, а он је целу ноћ избацивао воду из кујне. Она не постаде ии у колико нижа: стајаше све на истој висини. Тек што је јутро послало своје прве веснике на истоку, Бер је чуо неку чудновату лупњаву и цепање горе на крову. Он се попе мало на више и спази капетана где се живо занима послом, сав зајапурен од умора. Великом секиром ударао је баш над самом оном кабином, у којој је била она јадница, тобожња жена његова. Трудио се да ту пробије таван. У исто време чуо се и један страшан, преплашен узвик оне девојке. — Капетане, викну Бер овом бесомучнику, идите одмах одатле! Он не одговори ни једне речи, већ живо продужи дубљење и даље, удараше тако јако, да је већ у собу почело пропадати и труње од цепкања. — Капетане! ја не задржавам даму, само ако хоће она сама да иде, од мене вам је слободна. Ја је ни у чему не приморавам. Овај помамни човек ипак не прекиде свој посао. Сунце сад већ беше сасвим изашло. Лице капетаново беше савршено црвено, као да је крвљу обливено, изгледао је као пијан и радио је тако неуморно, као да га је неко за новац најмио. Ни једне речи није проговорио. — Ако овако продужи, мишљаше Бер, он ће кроз пола сата морати пробити таван, те ће тако имати слободан приступ у нашу тврђавицу. Сада је куцнуо онај страшни тренутак, за који је Бер одавно стрепио, када се је морао послужити силом. Није му остало више ништа, био је приморан да га убије, те да се њих двоје спасу беде и бесомучнога човека. Подиже руку с револвером и опет је спусти. Тешко му би, решити се на такав чин противу болеснога човека. Срце му хтеде препући у грудима. Капетан је радио све даље и даље. Бер опет подиже револвер. — Капетане, погледајте.... не треба вам више од једне секунде, па ћете пасти мртав.... ако се не смирите. Капетан и не погледавши, удараше и даље својом секиром, као да га нико и не види.... У томе до Берових ушију продре један страшан узвик од девојке, која писну највишим тоном очајања. Од оне ларме и лупњаве капетанове, Бер није могао разумети ни једне речи њене, те с тога потрча у кабину к девојци. — Господине, господине, вода расте.... ми тонемо! узвикну она опет очајним гласом. Бер ослушкиваше. Свуд око њих је потмуло струјало и гроктало. Лађа се почела клатити десно и лево, а по каткад нешто заклокће, као човек у самртничком ропцу. Бер престрављен одјури на кров. — Капетане, „Колумбија“ тоне! викну он очајно овом бесном човеку, па отрча у један крај лађе, где беше окачен још један једити чамац. Ни часка једног нису смели пропустити, јер упропашћена и распаднута олупина могла је потонути свакога тренутка. Бер одреши конопац. У том тренутку олупина се навали на једну страну, као да се хтела исправити. То је био срећан покрет, јер се услед тога откачи чамац и низ зид лађе сиђе доле на мирну морску површину. Бер погледа на више и спази, да одмах до њега стоји девојка, држећи у руци своју кожну кесу, а одмах уз њу капетан са четири весла преко руке. Мачка тужно и преплашено маукаше око њих тискајући се уз Бера. Бер шчепа девојку нагло и спусти је у чамац, па по том скочи и сам унутра. Заћута један тренутак решавајући се, да ли да одвеже конопац, па да остави капетана и даље самог на тој олупини.... — Али, како ћу се кренути од лађе без и једнога весла? упита се Бер сам. То би значило умрети још истога часа, а да останемо на лађи, таласи би нас такође покрали! Да, таласи би их у сваком случају одвели у пучину, у смрт неизбежну. Истекло је било свако време за размишљање, живот њихов висио је о концу, трајање његово бројало се на секунде! После кратког размишљања Бер начини места у чамцу за капетана. Он баци весла унутра, па се и сам спусти доле. Кад капетан уђе у чамац, мачка стајаше на лађи. Бер је мамио и махао јој да дође и она. Она се не смеде усудити да скочи у чамац, она не дође. Маукајући скочи на највиши део изломљене крме и тамо чучну. Морадоше је оставити. За неколико тренутака конопци беху пресечени. Они шчепаше весла, отиснуше се од олупине и употребише све своје силе да оду даље од ове несрећне лађе. Ћутећи тако веслаше они око три минута. У том се зачу неко праскање, њихов чамац беше подухваћен, спуштао се у једну долину таласа, испења се по том на врх таласа, а по том се љуљаше на води, која га је лагано запљускивала и тихо жуборила, клокотала. Од „Колумбије“ се више није видео никакав траг и они се нихаше на таласима на оном месту, где је њена олупина потонула. Прва мисао Берова била је у томе, што на овоме чамцу нису имали ни воде за пиће, нити какве друге хране. На топење ове лађе Бер није ни помишљао јер му лађа никада није изгледала дубље, него што је и увек била. Сада му тек паде на памет, кад је црпао воде из кујне, беше му једном прсла на уста, и тада је опазио да је имала слан укус. По томе дакле, у лађу није ушла само ' кишница већ и морска вода кроз продор у доњем делу лађе, што је дошао од усталасаног мора услед непогоде. Сада му је било јасно и оно нагло тонење саме лађе. Овај проналазак, наравно, да им није ни у колико био од користи. Они лебдише сада у једној ораховој љусци на бескрајном океану. Ко зна, колико су стотина часова удаљени од обале, овде у царству неизмерних таласа слане воде, где можда по неколико година не прође ни једна лађа?! У коме правцу треба сада да веслају? У скоро за овим појави се још једна невоља. Капетан је био и сувише слаб да би могао управљати веслом, после неколико покрета он се умори, па овако изнурен извади весло из воде и наслони га на чамац. Од јаког умора је тешко дисао. Бер сам веслаше за дуже времена према југу. Ну и он сам се умори, не могаше даље ни корака кренути, јер се веслати није могло. Исцрпљен од крајњег умора, заборављајући да је његово веслање неопходно потребно, и Бер извуче весло из воде, наслони га на чамац, те тако сада није нико веслао, ии корманио. Капетан је светлећим, тајанственим очима посматрао час Бера, а час ону младу девојку, а по том се загледа дубоко у тиху површину морску. Госпођица није ни једне речи проговорила. Бледа и изнурена, посматраше она мутним и нејасним погледом у дебело море оно. И Бер није био расположен за разговор. Скиде свој капут и исцепа поставу његову, која утицајем морске воде беше добила неку сивомрку боју, да је као такву употреби за барјак, као сигнал да им прети опасност. Зарад тога он исправи једно весло за које је привезао поставу и која се сада лепршала горе у ваздуху изнад њихових глава. Тако блудише они по вољи таласа у гробној тишини без циља и правца без икакве помоћи на оној пучини морској. Немо ћутање над њима, бескрајна и хладна мирноћа око њих, нигде никаква знака, нигде трага од живота докле год око може догледати! На ономе мору су само ово троје.... ове три жртве глади и жеђи, ако их какво чудо до мрака не спасе. — Ако смо спасени за то, да овде умремо, мислио је Бер, то би хиљаду пута било боље, да смо још на оној лађи потонули у дубину и пучину морску.... сада би већ с нама било свршено!.... Капетан је с времена на време покривао лице рукама и дуго је тако повучен седео. Изгледао је, као да се и он бавио истим мислима. Он је седео на задњем крају чамца. Бер је био на предњој страни, на првој клупи, на којој је седела и млада госпођица, доста удаљена од капетана. Тако ју је Бер нарочито наместио. Натуштеним очима већ је неколико пута посматрао овакав њихов положај. Пре но што он беше уморио, девојка заспа и навали се ка Беру, тако, да ју је овај морао прихватити, да неби пала на дно чамца. Одједаред капетан нагло исколачи очи. Презрив и чудноват поглед његов, беше управљен на Бера. — Да променимо места, довикну он Беру затегнутим гласом. Ја припадам својој супрузи, а не такав један младић, један сасвим стран човек, о коме нико ништа не зна, кога ми никако не познајемо!.... — Да ли ме ко познаје или не, полугласно одговори Бер, то је у овој прилици сасвим све једно. Ми смо три несрећника, отиснути и напуштени ни овоме чамцу. На овом танком дрвету не постоји никаква разлика у годинама, у положају, у рангу. Ми смо три самртника. Оставите девојку нека седи овде где је, немојте јој реметити овај сан, то је један часак слатког заборава. Сасвим је свеједно, у каквом ћемо размаку овде умрети! — Охо! дотле још нисмо дошли, одговори капетан, из чијих је очију ватра севала. Ви не смете додирнути ту девојку. Овде је њено место.... овде до мене!.... Рекавши ово капетан устаде и пође к Беру. Бер нежно и лагано спусти девојку, која спаваше, па се и сам подиже. Револвер није био понео собом. Био се последње ноћи уквасио, те је постао неупотребљив. Од Берових покрета, девојка се пробуди. Чим је отворила очи, спазила је обојицу где стоје у чамцу. Бер беше у положају одбране, а капетан као да га је хтео напасти. Нагло се усправи она између њих и стаде код оног весла, на коме је горе лебдила застава опасности. Пријатна и блага сунчана светлост тога јутра, обасипаше њен витки стас у плавој свиленој хаљини, која се од морске воде зеленкасто преливала; златна коса растурена у ситно прамење чаробно је украшавало онај дражесни врат њен. Изгледала је, као морска вила, која је тек изашла из морских таласа. Своје пребледело лице беше окренула капетану, а у том се чамац јако усколеба, јер све троје беху устали. Она отпоче својим одлучним гласом. — Верујете ли ви, капетане, да такав један разуздан човек, такав лицемер и зликовац, као што сте ви, може задобити срце једне девојке? Не и никада! Ви сте нитков, бедна и кукавна личност, коју презирем из дна душе своје, колико то могу само ја мрзети и гнушати се. Ми ћемо сви овде умрети, наш живот је одмерен на још неколико часова, али пре но што одем с овог света, хоћу то да кажем и ви то треба да знате. Моје срце припада овоме младићу, (показавши на Бера). Ја још не знам, да ли ће он то примити или одбити.... али то је за сада све једно. Ваше није никада било, нити ће кад год бити.... Исцрпљена и малаксала од силних потреса које је издржала док је ово изговара, спусти се лагано и седе на дно чамца. Бер стајаше ту немо, збуњено, изненађено; неспособан, да једну једину реч прослови. Капетан баци један сотонски, мутан поглед на Бера, испружи руке и стеже песнице. Коракну напред, као да га је хтео сурвати. Страшан јек чу се из његовог грла и он се сроза на колена са затвореним очима. Мали чамац онај јако се уздрма од овога наглог покрета, тако, да се Бер морао прихватити весла и сести, да сачува чамац од превртања. То је и успео после кратког времена. Остави капетана, као што се беше спустио, па посматраше воду свуда око себе. Нигде на хоризонту не беше ничега, ка чему би се могло корманити. У једној кутији испод свога седишта, Бер нађе једну малу секиру, расцепа њоме држак од весла. Једну половину подиже у вис као какву дугачку мотку, па горе привеза свој капут. Овом чудноватом заставом махао је Бер по каткад. Колико је могао оценити, „Колумбија“ је при своме котрљању имала у главном правац к југу. Чамац је ишао ка истоку и то са великом брзином тако, да је Бер одмах могао посумњати, да се чамац налази подухваћен каквом јачом морском струјом. То је било врло повољно, јер се на овај начин створила могућност, да се може доћи до каквог пута, којим лађе пролазе. Али докле ће то тако трајати? Без хране без пијаће воде, живот им се рачунао на још само неколико часова, а нарочито овој младој девојци, коју је болест јако ослабила била, а којој баш сада требаше озбиљне неге и потпоре. Бер је бленуо око себе по покретљивој, морској површини. Од силнога и дугога гледања и окретања главе, беше га и врат заболео. Свуда само живахни таласићи и сјајно небо, гробна тишана, несносна, убилачка ведрина и чистина. Девојка је лежала у чамцу, изгледала је као да спава. Тако исто и капетан беше у непромењеном положају, само изгледаше као мало повијен. Бер је морао махати заставом често за врло дуго време. И то га је најзад уморило; и он је малаксао. У том и на њега навали неки чудноват дремеж. Да би се одржао у будноме стању и да би правио као неку ларму, која би се тобож можда чула надалеко, он исцепа весло у танке цепчице и разбаца их по мору. После тога провео је време у томе, да расматра капетаново тело у овоме чудноватом положају његовом. То испитивање његово није му баш било пријатно. Капетан имађаше чудноват положај. Тело му беше неприродно испружено, руке и мишице беху страховито укочене. Бер устаде и пође лагано, да не пробуди госпођицу, ка задњем крају чамца. Покуша да издигне капетана. То му не испаде за руком. — Јесам ли ја толико ослабио, питаше се Бер, или је тело овог човека тако тешко? За тим му подиже главу: чело му беше влажно и хладно, очи јако отворене, укочене и мутне, уста отворена и укочена лице помодрило.... Капетан беше мртав. — Јамачно му је лупање срца прекратило живот још пре једнога часа! помисли Бер у себи. Није Бер могао тачно рећи, да ли му је олакшало што год што се ослободио овога човека. Изабран је дакле један од нас два самртника! У мислима на ово, врати се на своје место, па механички махаше оном заставом својом од капута. Млада се дама пробуди; подиже се мало, баци поглед па Бера, а по том на капетана. Мало оштрије се задуби посматрајући онај његов чудновато укочени положај, па погледа у Бера као да га је хтела упитати. — Он је мртав! прошапута она. Ове речи изговори једва чујним гласом, прође је нека гроза па опет заклопи очи. Бер је непрестано махао заставом. Сунце беше већ давно прешло меридијам. Оно је стајало већ доста ниско и простирало је по мору своје црвенкасте топле зракове. Оно их је обасјавало неким црвенкастим, топлим чаробним, а нежним сјајем. Од једаред Бер чу нешто, као неки пуцањ. Окрете се натраг и видео је неки бео дим, како се играо над водом, он је све куљао. Спази неки црвени зрак, па онда чу још један пуцањ. Погледа мало боље и спази где се не далеко од његовог чамца појављује вечерњим зрацима сунчаним обасјана велика једна лађа, пароброд, који се издизаше тамо изнад воде. То не беше обмана. — Ми смо дакле пронађени и спасени! оте му се јасан, весео узвик. Пароброд беше све ближи и ближи и Бер је већ могао чути прави шум његовог димњака и шиштање паре. Са њега отпустише један чамац лепо се могло чути котрљање оних котурова при спуштању. На њему се чула музика, која долазаше отуда као појање анђела. Да, то беше права рајска мелодија. Бер виде, како спустише весла у воду и како се са њих преливају одливају морски аласи са ружичистом пеном. Чамац окрете к њима и ево сада је већ припео. Један матроз у белој боји и са плавом капом на глави, баци конопац Беру. Овај га прихвати и привеза за чамац. Никада у своме животу није брже везао чвор као сада, никада га чвршће није стегнуо као сада. После овога почеше радити весла на новоме чамцу и они се брзо примицаше пароброду. На последњој степеници пароброда дочека их капетан. Он пружи Беру руку и извуче га горе, а за тим матрози подигоше девојку: она изгледаше као да је у несвестици. Бер и капетан прихватише ову јадницу и понесоше напред, а остала послуга придржаваше је за њима.. Тако је изнеше горе на лађу. Озго, с лађе виде Бер како се и тело његовог капетана подиже у вис са њиховим чамцем ка крову. И тек што је Бер учинио први корак на кров, зачу се јасна енглеска команда. „Напред!“ Машина стаде лупати, вода је струјала од ових покрета. Пароброд беше продужио своју пловидбу. — Ви се сада налазите на егзерцирној лађи Његовог Величанства, „Дијани“ и ја се веома радујем, што смо вас пронашли, рече капетан пријатељским осмехом Беру. Одморите се и освежите, па ћете нам саопштити, на који сте начин дошли у овакав положај. Рекавши ово, капетан даде знак једноме послужитељу и овај одведе Бера у једну одају, где добије једну велику чашу млека. За тим сиђе у топло купатило. То га је освежило! Још никада у своме животу Бер није тако силно осетио окрепљење, нити ће га можда икада у своме даљем животу уживати. После свега овога, Бер се осећаше толико ведар и чио, да је могао све приповедити капетану, о својим и целим патњама, које доживеше на таласима океанске пучине. О, како блажено беше то осећање ићи по равном и зврстом патосу, слушати лупу машина које живо радише, посматрати како се са високих паробродских димњака гордо вије онај дим и пара и поред свега тога знати још да се иде некој одређеној мети и посматрати мирна, равнодушна лица, које без икаквог страха и очајања шетају и раде сваки свој посао! Бер беше тако слободан и храбар, као да се не налази више на таласима онога истог страшног океана, већ на сувој земљи у Њу-Јорку, Бостону, Лондону или Хајделбергу! — Госпођицу су однели у нарочито одељење. Код ње је искусан лекар и она је дошла к себи. Заложила се са довољно количином млека и потајно јој је објашњено о томе где се сада находи. Овим утешним речима је примио капетан Бера. За тим прибележио у протокол све његове патње и доживљаје, па је најзад нотирао и личне податке о њима. Његово име. Бер од Уљома, докторанд философије из Хајделберга било је већ по себи јасно. Ну о оној сапутници патња његових, није знао ништа више, но што је прочитао у бродарској књизи на лађи, „Колумбији“ Знао је само толико, да она: госпођица Амалија Бертолдина из Бостона. Свршивши овај више званичан рад, капетан лађе настави даље: — Ова лађа долази из залива Хондураса а иде за Лондон; кроз осам дана запловићемо у таласе ушћа Темзиног. Уз пут ћемо свратити на Кубу, Хајити, а по том између бахамских острва наставити пловидбу даље. Наш лекар је констатовао смрт капетана „Колумбије“. Ви ћете од лекара такође бити детаљно о томе извештени. Погреб ће се учинити вечерас, а по закону ћете морати томе присуствовати и ви и госпођица, ако је она у стању то издржати. На овој лађи „Дијани“ можете се задржати и бити угошћени док год желите и како год желите! Тим речима заврши капетан и тиме беху завршене све формалности. Бер и Амалија, као случајни путници налазаше се дакле под енглеском заштитом, на енглеском земљишту, броду. Пред вече тога истога дана, леш капетанов предат је воденим таласима са свима почастима, које припадају његовом рангу и положају. Сунце сијаше при том најпријатнијим, најблажијим и најчаробнијим зрацима. Блистави ружичасти талас разви се и склопи изнад оптерећеног џака с капетановим телом, које беше тамо спуштено. Праћени љупком природном свечаношћу спушташе се посмртни остаци тога немирнога човека у дубину, у вечност! — Нека му небо отвори своја врата и одведе га у рајско насеље! узвикну капетан. — Мир нека је души његовој! Тим се речима опростио Бер са својим капетаном, од кога је искусио и претрпео толико тешких и горких часова. Машина стаде опет лупати и лађа продужи и даље своју пловидбу. Госпођица Амалија Бертолдина није участвовала при погребу. Лекар јој је био забранио извршење овога прописа. Услед ванредне и — умерене неге, која јој је указивана на овој лађи. Амалија се подиже необично брзо. За време пловидбе имали су ванредно лепо време, па ипак је Бер тек по некад могао видети ову сапутницу својих патња за време свога бављења на овој лађи „Дијани“. Да ли је то било због тога, као што се Беру по каткад учинило, што је она сама навлаш избегавала састанак са њим, или је то било с тога, што је она, као што је то Беру саопштено, морала бити прилично изолована, пошто се налазила у фази оздрављења од тифуса? Било једно или друго, тек Бер је могао видети ту госпођицу само из далека и за два, три дана једва је могао измењивати неколико речи само. Путовање на овој величанственој лађи, чинило се Беру као каква дивна шетња. Она је бродила војничком тачношћу. У тачно одређено време, она се примицала пристаништу вод вароши Хаване на острву Куби. Њихово приближавање поздрављено је пуцњем топова са пристаништа. Са лађе је истим начином отпоздрављено, и кроз кратко време на обали се већ виделе зграде варошке и пристаниште. У колико су се већма приближавали обали, госпођица Амалија Бертолдина прилазила је све ближе Беру. Само је још непрестано изгледала веома повучена у себе: била је јако замишљена. Кад се већ са обале чуло и звонце на пристаништу, Амалија беше поред Бера. Он је најзад упита, да би ћутање прекинуо: — Где ћете одсести, госпођице, у Хавани? — Овде сам сасвим непозната, те ни сама не знам извесно. Хоћете ли ви одсести у какав хотел? упита га она благо. — Одсешћу у хотел „Националу“, одговори Бер. — Онда ћу и ја тамо! одговори она тихо. — Мислите ли дуже остати овде? улита је Бер са свим лаганим гласом. — Не, док ова иста лађа не пође за Лондон, ноћићу и ја на њој донекле, па ћу се одвојити после својој старијој сестри у госте, одговори она. — Ви имате старију сестру?! — Имам, господине! — А где вам је она, ако ми допустите да вас упитам?! — Она је у Шпанији, био је одговор. — У Шпанији?! зачуђено упита Бер. — Јесте, да у Шпанији, у приморју бискајском! — У приморју бискајском?! опет зачуђено запита Бер. — Јесте.... а што се томе чудите? — Од куда сте ви у Бостону?! упита је Бер. — Тамо је живео мој отац, из тога места и моја мата била; ту нам је било све имање! Други део имања имали смо на ушћу реке код Билбаоа и тај је припао мојој сестри у мираз. — Хоћете ли ми казати име ваше поштоване сестре? упита је Бер. — Зове се Орика, удата је за г. Мором, великим богаташем, који је ту саградио вилу и сада тамо живе!.... Чувши ове речи, Бер се у тренутку промени. Хтеде нешто рећи: али му реч застаде у грлу, Амалија је то приметила, па га одмах упита: — Господине, ви ми изгледате нешто изненађени мојим говором, ја мислим да нисте могли ништа у њему наћи, што би вас могло зачудити! Бер не хтеде признати да је збиља потресен сазнавши порекло и сродство госпођице Амалије са његовим присним другом Мором, али јој ипак одговори завијено: — Не изненађује ме садржина вашега говора толико, колико помисао на вашу судбину, која вас тако гони да усамљени путујете далеко од знанаца и родбине, која и не зна где сте сада. У осталом, ако сте и опазили можда неко изненађење код мене, оно ће вам се доцније разјаснити кад будете већ стигли у Шпанију! Амалија зачуђено и збуњено мрдну главом у страну. У том и лађа приспе до обале и путници се почеше искрцавати. — Лађа ће се овде бавити два дана, па ће онда продужити пут даље! довикнуо је капетан путницима, који су имали наставити вожњу. V. У Хавани Прође један и отпоче други дан, од кад се искрцаше на обали у Хавани. У истом хотелу седела су и Бер и Амалија Бертолдина, те се за све то време нису ипак ни један пут видели. Бер је непрестано размишљао о тој повучености њеној, осећао се потпуно усамљен, те тако само посматраше кроз прозор шуштање онога лишћа на дрвећу доле по улици. То га шуштање опомињаше на срећно и блажено проведене прошле дане; то га бацаше у неку дубоку сету. Неко куцање на вратима трже га из те сете. Он ослушну мало, куцање се опет понови. Бер даде знак да је слободно ући. Врата се лагано отворише, а унутра уђе келнер, који му предаде једно писманце. По њему се видело, да га је писала вешта и исписана рука. Рукопис беше течан и читак: По потпису Бер је видео, да је то писмо написала сапутница патња њихових. У њему је стајало: „Поштовани господине“ Веома бих се обрадовала, ако будете имали на расположењу једно пола сахата времена, да се у неколико речи поразговарам са вама. Кроз три четврти сата наћи ћемо се у парку испод наших прозора, на првој клупи десно. Амалија Бертолдина.“ Бер се брзо обуче и одмах сиђе доле на означено место састанка. Млада девојка већ сеђаше тамо у елегантном костиму за шетњу па ипак се беше необично јако заклонила финим велом једним. Кад Бер приђе, она устаде, пружи му руку и понуди га, да седне крај ње. — Господине Бере, отпоче она по том, ја сам у оном нечувеном положају, у тренутку највећег узбуђења и у очи извесној смрти изјавила нешто, што као женка не могу никако оправдати себе. Сматрате ли ви оне моје речи у ономе положају као збиљу? — Кајете ли се за њих? упита је Бер. Амалија обори очи к земљи и ништа не одговори на ово питање. — Ја вам захваљује за свој живот, настави она даље, ја сматрам, да ћу вам одужити један најмањи део дуга, који сам вам обавезна, што сте ме спасли смрти, што сте ми поново дали живота. То је признање вама намењено и само вама. Онај пакет, што смо га сакрили од капетана, налази се у мојој ручној торби. Ја сам га и поред велике забуне пажљиво спаковала, не с тога што сам га сматрала толико за свој, већ с тога што сам га сматрала да је он права ваша својина. Знам да сте остали без трошка и ви бисте ме дубоко увредили, када би ово, што је ваше, одбили натраг. Зар ми у опште можете учинити ма шта на жао? — Морам вам у томе учинити на жао, госпођице, јер ми није у карактеру да такве поклоне примам, а нарочито да то узмем од једне даме, коју поштујем! — Ја сам вам већ објаснила, да бар половина оне суме, без икаквог каваљерства, припада вама. Без ваше помоћи, ја бих већ давно и давно умрла, и тако би овај новац био упропашћен. Ја вам дакле не дајем никакав поклон. — То је ваше мишљење, госпођице Амалија. Ја се на то не могу приволети. Истина је, да сам остао без трошка и да ми је новац јако потребан. Само ми није никако могуће, да на тај начин дођем до новаца, да вам узмем половину свега што имате, што не може да буде не само код мене, него ни код кога другог поштенога човека. — А кад бих вам ја хтела позајмити ту суму новаца? упита га она благо. - Ви то не можете, јер ви о мени не знате ништа више, осим мога имена. — Ја вас познајем и имам највише и најдубље поверење у вама, познајем сам ваш чист карактер толико, да ми више никаквог доказа не треба. Бер се мало замисли. Настаде једна пауза у овоме разговору. Ветар је шуштао по оном јесењем лишћу, а са улице је долазила ларма од кола, која се мешала са особитом оном врећом по улицама ове велике вароши. То опомињаше на оно доба у коме обоје сеђаху једно поред другог у чамцу, обузети страшним мислима неизвесности о очевидној пропасти живота. И сада владаше међу њима неизвесност. Она беше само оборила очи к земљи. Бер тако исто. — Ви ми, госпођице Амалија, поклањате велике поверење, а јесте ли ви у души убеђени, да сам то заслужио? упита је најзад Бер. — Мој живот, за мене је највећи доказ, да вас увери, да сте и нешто више заслужили одговори она одсечно. Бер се опет замисли. Амалија погледа у њега. — Господине Бере, а што вам је тешко, примити од мене позајмцу, коју вам из свег срца жудим. Хоћете ли ваљда, да ме заборавите на свагда, да никад више о мени не чујете и да никакве успомене немате од мене? Ако ви тако мислите, ја мислим друкче. Ја желим, да се на вас сећам и да вам до гроба указујем пријатељске наклоности, које сам вам дужна, и које никада одужити не могу. Бер погледа у њу. Бели образи њени беху се зажарили од узбуђења, којим је она изговарала ове речи. Поглед јој беше жив и ватрен. Видело се јасно, да то говори искрено и одано срце. — Госпођице Амалија, ви ме сматрате дакле за свога пријатеља? упита је он. — Јесте, г. Бере, за највећег пријатеља. Ви ћете ми у тој успомени остати док год живим, одговори она. — Од своје пријатељице, примам позајмицу, примићу дакле половину те суме више као знак, да вас на растанку уверим, о своме неограниченом пријатељству, јер сте то захтевали за доказ. — Примате, дакле?! — Примам радо! — Ево вам, пријатељу, те половине, рече Амалија и предаде Беру пакет од сто педесет хиљада динара. — А где ћете се ви налазити у будуће? упита је Бер даље. — Остаћу стално код своје сестре Орике и зета Мора код Билбаоа, јер друге родбине више немам. Када мислите на пут? упита је Бер. Вечерас полази лађа у том правцу, па ћу и ја на њој. А ви, пријатељу, куда мислите? — Остаћу овде још неко време, па ћу затим свратити на имање свога стрица овде, на Хајити, па ћу можда остати стално или ћу отићи натраг у Хајделберг. — Ја ћу се радовати веома, ако ме по који пут известите о себи, тиме бисте ме још већма задужили својим пријатељтсвом! рече Амалија. — Писаћу вам извесно, одговори Бер. Тим се речма растадоше. Кад је пароброд „Дијана“ наставио вожњу даље, на њему је отпловила Амалија. Бер остаде и даље у Хавани. Бер дакле остаде сам у Хавани. Нигда до сада није тако неодлучно стајао пред прагом неизвесности као у овој прилици. Усамљен, удаљен од другова и пријатеља у овоме непознатом месту проводио је дан за даном. Морила га је неизвесност о догађају, који га је пре месец дана задесио на уништеном пароброду „Атланту.“ Од те мисли никад се није раздвајао. Дагађаји, што га задесише на „Колумбији,“ само су по каткат прекидали његове црне и паклене мисли о пропасти његове Аранке, о којој ништа апсолутно ништа није чуо, ни знао. — Пропала је, морала је пропасти у оној гунгули, када се свет тискао у чамце доле. Тако је по каткад узвикнуо Бер, нарочито сада када беше са свим усамљен и издвојен. — Отргнута из загрљаја свога оданога мужа само за то, што је била и мени одана, она је дакле пропала на мору, баш онда када је мислила, да ће навек остати крај мене! Да, она је жртва своје љубави према мени....... Ваљда ју је стигла клетва њенога мужа, кога је изневерила, мени за љубав?!...... Јесте, она га је изневерила, ја сам преступник. Обоје се огрешисмо о заповест Божју, за то смо обоје овако и кажњени. Бог, који све види и зна, пред којим се ништа сакрити не може, води бригу о онима, који слушају његове заповести; награђује их, а љуто казни оне, који га не слушају...... Да, да, освета је у Божјим рукама: тако је давно, врло давно речено...... Аранка је дакле пропала за навек ни код своје, ни код моје куће........ И ја ево пропадам........ ја сам виновник њеној невиној пропасти!...... У тим мислима сиђе Бер из своје собе доле у хотел, у читаоницу, где је обично прекраћивао несносне часове живота свога, читајући разне новине. Читао их је све редом, неби ли где год нашао ма каквог трага о неприликама што их претрпеше оне две лађе на мору „Атлант“ и „Колумбија“, да ли се зна, да је когод спасен и шта је најзад било. Прелиставајући тако поједине новине, пажња његова беше се зауставила на једној нотици „Њујоршког Хералда“, која је носила наслов: „Бродолом“. Бер је стаде пажљиво читати. Она је гласила: „Бродоломи на мору нису тако необичне, а ни тако ретке појаве. Ретко кад да прође година дана, а да се на њеном крају не изведе сума о пропасти бар три, до четири и више бродова. Последња два месеца канда су се најмила, да тај број жалосних слика навлаш повећају. Колико се до сада сазнало, на мору су пропала два пароброда. Брод „Колумбија“ кренуо се из Њујорка још 15. септембра за Хамбург. До сада се о њему није ништа сазнало осим то, да у Хамбург није приспео. Зна се за извесно, да је морао негде пропасти на мору. По неки трагови, растурени по мору, на које су друге лађе наилазиле, утврђују последње мишљење. Путници су такође морали пропасти без спасења! Има већ неколико дана, из Шпаније стижу гласови, да је отуда са стације Деве пошао један пароброд јукатанског друштва, по имену „Атлант,“ пут бахамских острва: Више од месец и по дана о томе пароброду није се у Шпанији ништа сазнало. Ми смо у стању известити своје читаоце, да је „Атлант“ изгорео. Многи путници, који су на њему били, пропали су нешто приликом пожара, нешто приликом тискања у оно неколико случајних чамаца, што их је овај брод имао уза се. Сразмерно мали део путника, спасен чамцима, лутао је неко време по мору, док на њих није наишла једна крстарица и примила их у своју заштиту. Крстарица, „Клија“ ишла је пут Кубе и оставила је спасене путнике у Хавани, одакле су се после неки разишли, а неки се још и данас налазе у том месту. Нека је с наше стране изражена искрена захвалност „Клији“ на тако хуманој помоћи, указаној оним бедним путницима, које би силни Нептун халапљиво прогутао у своје таласе, да им се „Клија“ није нашла у помоћи и изнела их из чељусти очевидне пропасти.“ Тим речма је завршена ова нотица. Она је Беру врло много казивала. Она му је, као феникс, из пепела пропалих и уништених нада, ускрснула нове наде, дала му је ноне утехе. Неколико пута прочитао је Бер ову нотицу, а најпажљивије читао је оно место, где се вели, да су ти путници доведени у Хавану, од којих се неки још данас налазе. — Дакле овде, у овом истом месту још има путника са пропалог „Атланта“! весело узвикну Бер, ја их морам наћи, ја их познајем: они ће ми макар што год објаснити. Решен на овај корак, Бер устаде са стола на коме је читао, спреми се и оде у главну полицију, где је држао, да ће се детаљније моћи, известити о самим личностима, које су дошле овде на крстарици „Клији“. Знао је дакле, да је полиција свакако морала прикупити најверније податке о томе. Дошав у зграду полиције, Бер уђе у чекаоницу за отменију публику и саопшти вратару, да га пријави г. шефу полиције. Вратар оде, Бер остаде у чекаоници са још неком господом, која већ беху тамо. За то време разгледаше неке објаве, које беху тамо по зиду намештене. Читао их је механички, колико да прекрати време. Код једне објаве Бер се задржа необично дуго, читао ју је такође неколико пута, а да га је когод посматрао, видео би како се јако мењао у лицу, док ју је гледао. У тој објави стајало је: „Ноћу између 15. и 16. октобра нечувеним начином нестала је жена г. Петра Бауера, по имену Аранка са његове виле код Гетарије у Шпанији. Он је лежао болестан, а она је до некле била крај њега. Кад је он заспао, ње је на мах нестало. Сутра дан, г. Бауер је нашао на своме нахткастену, једно писманце њено, из кога се видило, да је она имала времена, да га напише, дакле, да је она била спремна за тај чин. Изгледа, да је и она сама била помешана у ту заверу. У писму је стајало „Збогом, Петре, ја одлазим вољно и невољно. Одлазим с тога, што ти желим добро, жалећи из дна душе што те морам оставити сада.“ Није се могло ући у траг ономе злочинцу, који је одвео госпођу Аранку. С тога се умољава сваки, који би ма шта сазнао о овој госпођи, да јави одређеном чиновнику овде у полицији, како би се ушло у траг завера и госпођа вратила своме мужу, који је тражи.“ Бера је јако мучила садржина ове објаве, у толико већма, што ни он сам није знао више шта је са Аранком. Упрепастило га је и то, да за њом трагају полиције чак овамо, по Америци, где је он мислио проводити миран живот. Он ја стрепио од ове објаве, али ипак је смело очекивао позив шефа полиције, коме се пријавио био. Овде га нико не познаје, нико не зна од куда и како долази, те је могао бити сигуран, да му се у овој прилици не може ништа учинити. Али, да је морао што пре отпутовати, сам је био на чисто, јер мноштво тајних агената полицијских мораће најзад пронаћи у чему је ствар. Он се дакле још ту реши, да брзо отпутује, па сазнао или не сазнао о ономе, ради чега је дошао у полицију. Кад га је шеф позвао к себи, Бера и нехотично ухвати нека студен око срца, али ипак стеже се и уђе, трудећи се, да што већма прикрије своју узбуђеност и да ни у чему не би дао знака, да се на њега што год посумња. — Шта желите, господине? улита га шеф. — Желео бих да сазнам списак оних путника, који су спасени са лађе „Атланта,“ који је изгорео на мору. — А због чега вам то треба? упита га шеф даље. — И ја сам био на тој лађи, када је буктала у пламену, многи путници потонуше, неки се спасоше на чамцима, а ја се спасох на једној дасци. Дуго сам тако лутао, па сам овде дошао на пароброду „Дијани“ пре три дана. Рад сам да сазнам, да ли је који од мојих пријатеља спасен или је пропао. Ради тога сам и дошао к вама, господине. — Ваше часно име?! упита шеф. — Бер од Уљома, докторанд Философије из Хајделберга у Европи! Шеф разгледа књигу пријављених путника, који су дошли у Хавану, па подигнувши главу према Беру, настави даље: — Ви сте одсели овде у хотел „Националу“! — Јесам, господине, одговори Бер. — Добро је, рече шеф, па извади ону књигу у којој беху прибележени путници са „Атланта“ — Ти су путници приспели у Хавану 17. октобра, настави шеф, и ово су њихова имена: Едвард Анаре из Бордоа: још је овде, стан у хотелу „Мира.“ Декен Гајер са госпођом из Хамбурга: отпутовао је за Хамбург натраг. Фердинанд Пакс са госпођом и сетром из Лиона, отпутовао натраг. Др Ризе Бринкмајер из Лајпцига: отпутовао натраг. Алфонзо Магајо, трговац из Мадрида, још је овде, хотел „Фортуна,“ Соломон Леви, трговац из Милана: још је овде хотел „Национал“. Тома Пит, чиновник из Лондона: отпутовао натраг. Павле Римплер са госпођом из Сан Себастијана: отпутовао. Атахалп са госпођом, трговац из Мадрида, још је овде; хотел „Фортуна“. Даул Јегер, инжињер из Бремена са госпођом, још је овде; хотел „Бристол“.... Шеф је и даље читао имена дошавших путника, с напоменама, да ли је ту или је отпутовао; али га Бер више није слушао, чим је чуо, да је овде „Атахалп са госпођом“. Помислио је одмах, да је то његов пратилац са Аранком. Цела она канцеларија шефова одједаред се окрете око њега. Он беше у неком необичном расположењу; само је посматрао шефа, али га ни шта није чуо, нити разумео. Кад је довршио овај списак, упита Бера, да ли је запазио ту кога од својих пријатеља. Бер га само посматраше, не одговори ни речи; мислио је, да шеф још чита списак. — Но г. Бере, упита га шеф понова, има ли у овоме списку кога од ваших пријатеља? Бер ћуташе и даље. Шеф га опет ослови речма: — Шта вам је, господине, те ништа не одговарате, шта вас је то потресло? Бер се трже на ове речи па одговори. — Господине, извините ме што се за тренутак један преносох у патње мојих пријатеља, који су сви тамо пропали у океану. — Зар ни једнога нема у овоме списку? — Нема, господине, ни једнога, сви су дакле пропали тамо....... — Дубоко жалим тај случај! одговори шеф даље. Бер се учтиво захвали на указаној му услузи, па изађе из канцеларије. Крупним корацима ишао је он преко улице, не осврћући ни главе ка полицији. Ишао је право ка хотелу „Фортуни“, тамо где је био одсео Атахалп са госпођом, коју он збиља сматраше, да је то његова Аранка. Па ипак му по који пут прелети црна слутња преко чела, при помисли, да то може и не бити његов Атахалп и Аранка. На ту сумњу навлачило га је оно, што у списку стоји, „трговац из Мадрида.“ И крај свега тога он је с поуздањем ишао тамо. Када је Бер стигао у хотел „Фортуну“, одмах се обратио хотелијеру с молбом да га извести, да ли се налази ту неки Атахалп са госпођом, трговац из Мадрида у Европи. Хотелијер прелиста своју књигу у којој је бележио своје путнике и окренув се Беру, рече му: — Господине, још се у овоме хотелу бави г. Атахалп са госпођом. — Дакле су још ту?! узвикну Бер радосно. — Јесу, господине. — Молим вас за извештај о нумери њихове собе, коју сте им ставили на расположење, упита Бер. — Њихова је соба на трећем спрату десно, други ходник No. 17 собе. Желите ли их наћи? — Да, рад бих био видети се с њима, рече Бер. — Онда ћу бити слободан ставити вам на расположење једнога момка, који ће вас одвести управо тамо, рече хотелијер. — Тиме бисте ме много задужили, одговори Бер учтиво, а по речима његовим могла се опазити века особита радозналост и раздраганост. — Фердинанде! викну хотелијер једноме послужитељу, одвешћете господина у собу бр. 17 на трећем спрату десно, парцела друга. Фердинанд приђе к њему и рече: — Изволите, господине! Бер пође, топло захваливши хотелијеру на учињеној му услузи. Ишао је уз степеницо, а срце му је силно куцало. Играло је тако силно, као да ће му груди препући. Крај срца је опажао хладну санту леда, пред очима му је лебдила црна слутња и страшна неизвесност. Корачајући тако за дуго уз оне дугачке и многобројне степенице, послужитељ га најзад заустави пред једним вратима. — Овде је та соба, рече он Беру. Беру штрекну на срцу. Грчевито и као уплашено трже се и механички, без размишљања, захвали се послужитељу, давши му напојницу. — Слуга! рече послужитељ примивши бакшиш и оде доле низ степенице. Бер остаде сам у ономе пространоме ходнику. Дугачки низови соба пружали су се и с једне и с друге стране. Загледа нумеру на вратима, код којих беше заустављен: тамо је лепо стајало No. 17. Лагано подиже руку и куцну у врата. Изнутра се није чуо никакав глас. Бер куцну опет мало јаче. — Ко је то? чу се танак женски глас, из собе. Бер познаде Аранкин глас, те одмах викну: — Ја сам, Бер.... и сам отвори врата, те уђе унутра. — Ах! ти си драги Бере! викну она. Аранка беше јако изненађена овим догађајем. Кад се Бер појави у соби, од сувишне радости и раздраганости, Аранка потрча му у сусрет у загрљај, и у том тренутку онесвешћено спусти своју лепу главу на усталасане груди Берове. Бер је прихвати нежно у загрљај и полако је донесе до кревета. Она није знала ништа за себе. Бер је зовну неколико пута по имену. Од ње се није чуо никакав одзив. Бер брзо дохвати бокал с водом и стаде јој својом мокром руком трљати чело, слепе очи да би се повратила. После неколико минута Аранкино се лице зажари и почеше се опажати знаци освежавања. Мало по мало она дође к себи и пробуди се. Чим је прогледала, први јој поглед беше управљен на Бера, који је непрестано гледао у њу и пратио сваки покрет њенога тела. — Аранка, Аранка! упита је Бер на први поглед њен, како остаде жива оне паклене ноћи, која нас је до сада раздвајала, како си претрпела патње од онога кобнога часа кад нас светина растави на оној проклетој лађи у океану?...... Ах; ти си се морала грозно намучити, ти си морала много претрпети!...... Признајем ти, да сам ја свему томе крив...... да, мојим је узроком све то претрпљено, за то те пре свега молим за опроштај! — Какав опроштај, драги Бере? упита га она, устајући с кревета. — Молим за твој опроштај, Аранка! — Мој опроштај! зачуђено упита она. — Да, твој опроштај ми је потребан, јер тежак грех притискује душу моју! настави Бер. Какав опроштај.... какав грех? испрекидано питаше Аранка. — Не мучи ме више, Аранка, опрости ми за грехове, које учиних према теби, јер сам тешко сагрешио; одговори Бер даље. Мени ниси ништа сагрешио, Бере.... те ме твоје речи доводе у забуну, шта ти је? питаше она. — Сагрешио сам ти, јер си због мене много препатила, због мене, само због мене! — И опет ти кажем, да према мени немаш никаквих грехова, све што сам чинила и претрпела, чинила сам и трпела из љубави и искрености, коју према теби осећам. Љубав ме је тешила у најкритичнијим тренуцима мога живота: она ме је и одржала. Зар у томе може бити твојих грехова? Не, не, Бере, ту грехова твојих нема. Није љубав само за весеље и пријатне дане, она највише треба за дане мучне и суморне и љубав, која се највећом силином баш тада распламти и јесте права, истинска љубав, иначе... то је проста варка и обмана. Буди убеђен, драги Бере, у то и немој више тражити опроштења мојега. Сматрај ово као печат моје праве љубави према теби. — А чиме да ти ја своју љубав засведочим? расејано упита Бер. — То ми није потребно, настави Аранка. Ти си због мене напустио своје школовање и прекинуо започете радове на научном пољу, отиснуо си се неизвесној будућности; али,... али доста о томе, томе није сада време.... — Аранка, драга Аранка, причај ми о начину како си се спасла са оне несрећне лађе и како си дошла довде? — Да ти причам!.... Немам ти много причати. Бављење наше на мору, није трајало дуго. Срећа нас је добро служила до некле. Хвала буди вештини Атахалповој; он је у овој прилици показао највећу своју храброст. Кад нас је гомила отиснула на ниже и кад дођосмо до последњих степеница, хитро ме спусти он у један чамац, за тим скочи и сам, дохвати весло од једнога морнара, те не чекајући да још когод уђе, одгурну чамац и заплива у морске таласе. Ноћ беше хладна. Ја бејах у грозничавом стању, о теби нисам ништа знала, а била сам у друштву са човеком, кога још добро не познајем. Та усамљеност и тежак положај мој, изазваше ми сузе на очи и тада, само тада клела сам судбину своју, тада у грозним тренуцима оним оплакивала сам зар срећну прошлост своју. Атахалп ме је истина тешио надом на лепше дане, али је то било мало, не осетно за онако грозан положај мој. И кад су ми најцрњи тренуци излазили пред очи, сијне ми по који зрак наде, да ћемо се опет видети, тада сам молила Бога, уздала се на њега и он је ево услишао молбе и преклињања моја. Твоје последње речи, што их за нама изговори на лађи, једнако су лебдиле око мене: оне беху та непобедна сила, која ми је наде уливала, оне су ме уздржале, те нисам запливала у црне таласе пакленог океана, оне су ме храбриле за све време и сада, овог тренутка, када си ти на вратима куцао, бејах обузета мислима о оним твојим речима. Целу ноћ ону тренула нисам ишчекујући једнако да се од некуд јавиш. Тако смо и зору дочекали. Кад је свануло било, од лађе „Атланта“ није се опажао никакав траг. Неколико чамаца са путницама, расејани пловили су готово заједнички, као каква разбијена војска по оном океану. И ми смо били међу тим чамцима. Блудећи тако по мору без циља целога дана, тек пред залазак сунчев, далеко тамо на хоризонту, спазисмо како се диже густ дим. — Пароброд!...... пароброд! повикаше многи путници упревши сви своје погледе тамо на ту страну. Међу нама се одмах чуо неки весели жагор. — Кад већ спазише, да је одиста то лађа, брзо прегоше веслати сви свим силама и тераше чамце у присрет њој. Многи су викали, довикивали, тобож певали, еда би се макар што год с наше стране чуло тамо, али бесмо врло далеко, те први напори осташе без успеха. Међу тим чамци су се наши непрестано примицали лађи, а и она је долазила ближе нама. Усклици и подвици са чамаца нису никако престајали. — Беше већ почео и сумрак хватати, а на оној лађи видесмо где сену црвенкаста ватра а наскоро за тим чули смо и пуцањ топа. То беше знак, да су нас са лађе спазили. О, колико веселих усклика писну из оних чамаца: колико се веселих песама заори на оној океанској пучини и како се чаробно губише они звуци на све стране око нас. Та нас је лађа избавила. Звала се „Клија.“ Она нас је и оставила овде у овој вароши, где ево седесмо без икакве наде у правој не извесности..... — А, збиља, где је Атахалп? упита Бер. — И он је овде! — Где је његова соба? — Одмах до моје, одговори Аранка. — Је ли он сада у својој соби? — Није! — А где је? — Отишао је у хотел „Национал“. Јутрос смо прочитали у „Хаванском Дневнику“ списак дошавших путника, а то смо и до сада редовно пратили, па нађосмо тамо твоје име. Он је отишао да види, јеси ли то ти или ко други. — Је ли отишао одавно? упита Бер. — Отишао је око 9 сати јутрос, мислим да ће се вратити кроз кратко време и изненадиће се, да си ти дошао пре њега овамо. А збиља, ја те не питах, од куда и како ти дође овде? — Е, моја је историја дугачка много. Причаћу ти је, кад будемо више времена имали на расположењу. У полицији сам разабрао за путнике, који дођоше амо на „Клији“. Ту сам сазнао и за вас, те се одмах и упутих управо овамо. — Дакле ти си за нас сазнао преко полиције.... како је то лепа установа у свету! клицаше Аранка од радости. — Али сам у тој истој полицији сазнао и још нешто, озбиљним тоном настави Бер. — А шта си то сазнао, драги Бере? упита га она весело, — Сазнао сам нешто, што вам неће бити пријатно! — Шта би то могло бити? Овде смо бар усамљени, непознати. Од сада ћемо почети свој срећни живот, зарад кога смо толико препатили. — Да, да, све би то могло бити, да нисам ово сазнао, замишљено је говорио Бер. — Па шта је то тако непријатно? нестрпељиво га упита Аранка. — Сазнао сам да се за нама трага! — Да се за нама трага?! уплашено и зачуђено упита она. — Да, по свима полициским надлештвима и у Европи и овде на острвима има објава, у којој се каже о теби, како си оставила свога мужа, како те је нестало и полиција трага за зликовцем, који те је одвео, како би тебе пронашли и предали те твоме мужу Бауеру, који те на све стране тражи! Аранка пребледе на ове речи. Лице јој се непрестано мењало. Била је јако збуњена. Само је без размишљања понављала поједине речи, што их је Бер доста одсечно изговарао: — Потера за мном.... тражи ме мој муж... зликовац ме одвео!... — Да, Аранка, тако стоји написано на оној објави, коју сам ја читао својим рођеним очима. Бојати је се дакле, да нам полиција некако не уђе у траг.... — Па шта да радимо? упита Аранка. — Шта да радимо?.... Наш је опстанак овде врло критичан. Многобројни полициски агенти који су овуда расејани, могу чуда починити. Довољно је, да сазнају само за твоје име, а после... после ствари се не могу никако довести до доброга. Ми дакле не можемо овде остати; ми морамо бегати одавде што пре, како после неби било касно... — Да бегамо.... али куда? упита она. — Тамо куда смо пошли били, тамо на Хајити, на имање мога стрица. Ту ћемо бар бити заштићени. — Да идемо и то још ових дана! рече она. — Још данас, првом лађом, која пође за Хајити, поћићемо и ми на њој, рече Бер. Ја сам депешом известио свога стрица о нашем доласку. — То је добро... Ах, те лађе.... чисто стрепим од њих, јетко проговори Аранка. — Морамо на њима; друкче се не може. — А када ће поћи та лађа? упита она. — После подне око 4 сата, а стиже тамо сутра после подне од прилике опет у исто доба, рече Бер. Од пристаништа, до палате мога стрица има један и по сахат на колима, тако, да ћемо сутра око 5 — 6 сати већ бити на плантажу „Викторији.“ Ту ћемо се једном смирити и завршити са овим несрећним трзавицама, које нас одавно прате. — Ваљда је већ дошло време, да се и нама срећа окрене на боље! задовољним изразом тешила се Аранка. — Патње наше прилазе своме крају, продужи Бер. — Нека би Бог дао, да тако буде. Ја сам жељна мира и једва чекам да једном осетим све сласти мирнога живота, јер овако.... Њен говор прекиде неко куцање на вратима. Она се трже и престрављено упита: — Ко то лупа? — Та ја сам, госпођо, чу се на пољу глас Атахалпов, доносим вам радосну вест!.... — Уђите унутра, Атахалпе, реча она. Атахалп весело отвори врата, па одмах још с врата отпоче говорити. — Гопођо, пронашао сам нашега господина у „Фортуни.“ То је он, други нико не може бити! јер.... Овде Атахалп застаде и изнађено посматраше у Бера. — Што се чудиш, Атахалпе, упита га Бер, зар ја тако страшан изгледам? — Је ли могућно, да сте ви мој господар, или ме очи варају? упита Атахалп. — Ја сам.... не мој се чудити! одговори Бер. — О, господине драги, допустите ми, да вам пољубим руку, које сам тако давно жељан. — Хвала ти верни Атахалпе, на свеколиким услугама, које си до сада учинио мени за љубав. Хвала ти, по сто пута ти хвала! Ја ћу те за то богато наградити, док само стигнемо на мој плантаж, на Хајити. — А хоћемо ли скоро тамо? весело упита Атахалп. — Још данас око 4 сата по подне кренућемо тамо, рече Бер. — О, како с нестрпљењем очекујем тај свечани часак поласка, настави Атахалп. — Ево ти, Атахалпе, извесна сума новаца, па набави себи пристојно одело, спреми што треба за пут, па пожури амо, да не закаснимо, рече му Бер. — Хвала вам, драги господине, захвали се Атахалп, па изађе, оставивши њих да наставе започети разговор о својим патњама. Ведар и чист беше онај дан. Велика врућина беше овладала на пољу, у овом жарком крају. Сунце је већ стајало на подне, те је и иначе повећавало запару онога дана. Слаби поветарац духне каткад, али је и он несносан, загушљив. Сваки се завукао у своју собу, направио вештачку ладовину и ту проводи тај најнесноснији део дана. По улицама се се слабо ко могао видети..... Око неког доба после подне опажало се извесно кретање у вароши и поред тога што дневна припека притискиваше највећом досадом. Све то кретање ишло је у једном правцу. То беху путници, који журише ка источном пристаништу вароши Хаване. Међу онима, који већ беху стигли на пристаниште видео се Бер и Аранка са Атахалпом. Ту сви очекиваше полазак лађе „Јупитера“ на исток ка острву Хајити и даље. VI На вили Гетарији Оставимо сада Аранку и Бера нека срећни и задовољни плове на таласима бујнога океана и нека се крећу ка мети својих блажених нада, нека се с усхићењем приближују плантажи његовог стрица, нека уз пут снују најлепше наде о безбрижном животу на острву Хајити а на просторијама оне величансвене и чаробне плантаже „Викторије.“ Нека их у њихову блажену загрљају ништа не узбуњују догађаји, који се око њих плету амо на континенту, на обалама заносног бискајског залива, чије воде онако хучно запљускују у зидове видинске палате Петра Бауера! Нека их.... нека још за који часак уживају у зори њихових зар срећних дана, да неби први часови састанка после грдних окршаја били помућени оним грозничавим полицијским истрагама, које већ поодавно занимају становнике бискајских обала. Да, претрпљене патње њихове и сувише су јаке биле, те им треба мира и одмора. Бар док их носе таласи оног ћудљивог океана, нека још не знају, да им је траг откривен, да је један од чамџија проказао бегство њено са једним господином, када је овај хтео најмити чамац од њега. Нека Аранка још не зна, да је слика њена разаслата свима полицијама, да је траже.... кога?.... неверницу Петра Бауера! А он!..... Бауер, да ли је жалио за својом Аранком, која са својих мишица скиде његову болну главу, остави је на јастук болесничког кревета и оде.... са преступником? Да ли је пустио сузу жалости или гнева за оном, коју је волео из дна своје душе, коју беше узео за сапутницу живота свога! Да ли је Бауер могао поднети у болести овај тежак удар, који му притискиваше оне искрене и одане груди његове! Не, он није заплакао. Осећај тешкога бола и помисао на ову страшну драму у првим данима његовога брачног живота испили су му сваки траг сузних капљица; очи његове не засузише. Срце његово не даде јаука од себе, јер беше болом одвећ стегнуто, а да би и могло покренути ма какав знак на изразу лица његова. Ни уздаха пустио није.... та уздах је још и најслабији израз унутарњег бола! Непомичан као стена, блед као јесење лишће, које се откида с гранчица, пада на земљу или се подаје и најслабијем поветарцу — стајао је Бауер и држао у руци лист хартије на коме беше исписана трагедија брачног му живота. Једна крупна бора на бледом му челу била је израз његове тешке унутрашње борбе и показивала је одвећ јасно, да би он рикнуо као рањени лав, да му срце не беше онако спутано увредом његове љубави. Али та је бора казивала и још нешто. Кад би се могло завирити у то његово замрзнуто срце, видела би се једна грдна рана, отровном стрелом невернице задана, али му оно ипак куца једним кријичком својим. И тај последњи куцањ диктира му не тугу за изгубљеном срећом, не очајање за ненакнадном штетом, не љубав и сажаљење према краљици свога срца, не тежњу за њеним топлим загрљајем.... већ једино освету над неверницом! И крај свих ових бораба и премишљања, Бауер имађаше и једну жељу, а та је, да за навек заборави трагичну успомену свога брачног живота, да изгуби из вида све оно, што би га макар чиме сећало на прошлост, да оде далеко од овог места, да у туђем, непознатом свету отпочне живети новим животом. Ова мисао сену му као муња кроз главу и обасја мрачне мисли његове, као год што муња ноћу осветљава густе и тамне облаке када олуја са непогодом бесни. — Да продам све своје имање, да одем у свет, да купим друго насеље.... тако размишљаваше Бауер с времена на време.... — Ади брак са Аранком имао је још законску важност. Још је она по законима била госпођа Бауер.... — Да, та неверница још носи и срамоти моје име.... ја јој га више не могу давати на послугу.... она га мора изгубити, а како ће то бити, то је моја ствар. Тако је Бауер размишљао о одбеглој жени својој. Он беше тврдо решен, да разведе брак с њом, да више никада не чује о њој... не, не, он је тајно у дну своје душе скривао жељу, да је ипак види, да јој погледа у оно неверничко лице..., да јој.... ах, да покаје увреде што му их она нанесе: да јој се само једним погледом освети. У њему је расла чежња за осветом, али је ипак почео осећати неко бледо сажаљење према неодређеној му будућности њеној, осећао је по мало неке хладне симпатије према њој, али та симпатија, назовите је и љубав, беше исто онако развијена, како се само може волети гроб, оно место на земљи, које нам скрива нешто, што нам је и мило и драго. Нико од нас не воли да у гроб спушта своје миле. То нам је место мрско кад на њ помислимо, па ипак осећамо неку оданост према оној црној земљи, која нам узме из наручја нашег које смо љубили и поштовали. Ето таква беше љубав Бауерова према Аранци, у којој је сахрањена за навек она душа, која га је, док беше уза њ, очаравала благостима срца свога, у коју он гледаше као на анђела хранитеља својих нада, коју је чувао као зеницу ока свога. Али тој блаженој души беше суђено да за мало времена буде крај њега. Ње нестаде брзо са лица виле Гетарије, она би сахрањена код последње капије, којом се излазило на приморје, да са тог места, уз хучање морских таласа, довикује господару Бауеру, да је до тог места још помишљала на њега, док је не подухватише хладни таласи животног океана и одведоше тамо уз приморје! Ту је на том месту отворен гроб оној души, која провођаше медене дане своје на балкону виле Гетарије, и која се као феникс препороди из тога гроба и тако преображена пада у загрљај другога човека. На тај гроб идеала, неверницу Аранку, помишљао је Бауер и осећаше неку потајну љубав к њој, као према нечем што гроб схвати једном за свагда, и што се више никада не повраћа. Такве се мисли врзоше по глави Бауеровој, али су оне по каткад проткиване грозничавом чежњом, да освети нанесену повреду, да са срца замрзнутог поскида оне везе што га спутаваху, да залечи отровану рупу и да маха срцу да закуца весело испунивши завет свој.... Ах, како би он желео, да се сви ови догађаји, да се све ове мисли не врше на јави! Половину свега свога имања дао би, када би га ко уверио, да је све то само санак био, да је крај њега она Аранка, која му заслађиваше прве дане заједничкога им живота! како би се сада после ових напора слатко одморио на крилу њезину и причао јој о своме страховитом и ужасном сну, како би задовољан погледао у оне, као небо плаве очи њене, опипао уснама својим и уверио се да су и оне ту, крај њега. Како би се сада блажен осећао када би њене топле усне додирнуле ово његово хладно чело и прозбориле му оне речи, као онда, када ју је први пут увео у салоне чаробне виле Гетарије! Ах, како би!.... И одиста, на крилу Аранкину одмарао се један човек, њене топле усне грејале су хладно чело његово, а он јој је одиста причао о борбама што их претрпе, плаве очи њене напајале су жедне погледе његове, и он се је уверио да су оне ту крај њега. Ето, ту је слику Бауер гледао својим очима у својој рођеној кући и у оној истој соби у којој је болестан лежао некад. О, како му весело закуца срце тога тренутка, како му соба засија необично чаробним блеском неким. Он се на мах покаја што је своју драгу Аранку, коју ето гледа пред собом, назвао онако тешким и лажним именом и пође к њој, да јој се исповеди као пред светим олтарем, да је замоли за опроштај, што је сумњао у њену оданост. Он ју је викнуо по имену.... потрча јој у загрљај..., али у том зашушта нешто тихо. Бауер се прену на тај шум и спази у својој руци лист хартије, који одаваше онај тихи звук када је он нагло испружио руке. На тој хартији беше исписано оно последње писмо Аранкино, које му понова даде доказа, да је она ипак неверница. Оно што беше видео у својој соби беше само јака халуцинација. Он погледа у том тренутку кроз прозор и угледа узнемирено море како ваља грдне таласе и разбија их доле о зидове, простирући потмуле звуке на све стране. Таква бура владаше и у мислима господара виле Гетарије! VII На лађи Пароброд „Јупитер“ највећом парном снагом разбијао је таласе карибскога мора. Два дана већ путници не видеше суве земље и већ жељно очекиваху и изгледаху да ли ће где год на хоризонту спазити високе палме, које би им били весници скорога искрцавања на копно, на чврсту земљу, да се што пре ослободе господарства Нептунова. Многи су путници стрепили, јамачно искуством научени, да се овај силни Бог мора не разгневи што год на смелог човека, који је измислио справу, да се бори са таласима његовога царства, да пркоси његовоме најомиљенијем делу. И заиста је море на јужној обали велико-атланских острва готово увек узнемирено, некад јаче, некад слабије. Нарочито се јаки покрети опажају према оном мореузу, који се пружа између острва Кубе и Хајити. Ну и ако су оваке прилике владале на овоме клизавоме путу, до најближега пристаништа имало се још пловити. Путници су то добро знали, па ипак су сваки час бленули, час на једну час на другу страну оног пустог хоризонта, на коме се видела само вода и само вода. Шта су знали радити, него да време прекрате разним играма у салону паробродском. На то их је још највише натерало рђаво време које се на пољу почело кварити. Небо се беше наоблачило и бивало је постепено све мутније и мутније. И ако је машина великога „Јупитера“ правила својим кретањем врло велику ларму, ипак се с времена на време могла чути и грмљавина. Муње се јављаше често, најпре лагано а за тим све чешће и чешће те целокупном стању наших путника даваше неки чаробан, али ипак суморан изглед. Та тајанственост њихова положаја уливала им је зебњу, да се непогода не развије у јачој мери, да силни Нептун не подигне свој тророжац и разбукти бесне таласе неумољивог океана. Сваки је стрепио од бродолома, јер је тај баук плашио и најсмелијег путника — томе се страшилу океанских валова не може нико одупрети па ни сам „Јупитер“, овај пароброд и ако му је назив носио име бога над боговима, који некада управљаху судбином људском с поноснога Олимпа! Како ли се тек плашио непогоде онај, који је до сада издржао толике несреће на мору; коме путовање на пароброду није уливало ни мало романтике, коме још не беху из мисли ишчезли догађаји на оној олупини „Колумбији“, која му је указала и у таквом свом стању толико услуга и у онај час, када му то одиста беше потребније и од насушнога хлеба! А како се тек осећала она, којој први часови првог састанка са њим — Бером беху завршени оним пожарем на „Атланту“ и то још ноћу, којој лебдише пред очима они црни тренутци, када се у сред мркле ноћи, у сред океанске пучине нађе усамљена на једноме чамцу — са једним простим чамџијом и то она.... кћи Густава Пола, богаташа испод Пиринеја! Време се на пољу беше сасвим искварило. Почео је дувати јак ветар тако, да се већ није могло стајати на крову лађе, а још мање гледати на хоризонат, који сад доби мутан и суморан вео. Сви путници, који још осећаше снаге да пркосе гневу Нептуна, бога морских валова и претњи Еола, бога ветрова, увидеше своју немоћ па и сами сиђоше у унутрашњост лађе. Неки се растурише по кабинама да отпочину или да своје ствари доведу у ред, неки пак одоше у салон за играње, где се већ за столовима седело, играло, пило, разговарало. Оваки тренуци, када су у изгледу догађаји што ће задесити све на исти начин и истом жестином, некако необично утичу на расположење појединаца. Сваки осећа да ће што пропатити, али у исто време као да гледа пред собом како то исто сналази и остале сапутнике му, те жалећи себе, узима учешћа и у патњама оних других. То га већма привлачи осталима, а и њих к њему. Сви се онда сматрају као давнашњи познаници, као искрени пријатељи и са много мање етикеције приступају један другом. И нехотично, такво једно стање, може човека необично јако расположити. Такво је стање владало у унутрашњим просторијама пароброда „Јупитера.“ Аранка се није осећала најбоље, обарао ју је неки умор, те с тога је Бер одведе у њихову кабину да се одмори, а он оде у салон, где сви столови беху пуни путницама, који се забављаху разним играма. Бер се обазираше свуда у наоколо, не би ли умотрио који празан сто, или бар такав, где би могао сести те пристати на какву игру на коју наиђе. — Изволите, можете овде, ако желите места! чуо се један глас са оближнег стола, за којим сеђаше један свештеник и два путника. — Захваљујем лепо, одазва се Бер и приђе столу. Представи се путницима и седе. Свештеник беше Дон Лијего, а два путника Пиједро и Лоренцо беху трговци из Сантијага пристанишне вароши на југоисточној обали Кубе. То беше прва станица, где је лађа имала стати, па тек одатле ноћи мореузом непосредно на острво Хајити. — Ви путујете из Хаване, г, Бере, упита свештеник. — Да, у Хавани сам се укрцао у овај пароброд, али до Хаване променио сам неколико бродова, одговори Бер. — Како то? Ви не долазите, директно из Хаване! упита свештеник даље. ‘ — Не, одговори Бер. — Ваше путовање траје нешто дуже. — Већ три месеца! — Три месеца! — Да, три месеца и нешто више, додаде Бер. — И све по мору?! упита Дон Лијего. — Све по мору и то по оном бурном мору, које беше према мени онако исто ћудљиво, као и сам живот мој, одговори Бер сетно. — Па сад желите да се мало освежите путовањем, зар не? упита свештеник. — На против, путујем да се смирим. — Онда нам можете причати какве чудновате доживљаје своје, у колико су оне за јавност.... упаде им у реч путник Пиједро. — Да прекратимо ово дуго време.... додаде други путник, Лоренцо. — Верујте ми, пријатељи, та вас историја неби ни мало занимала, јер је врло дугачка и сва је проткана бедама и невољама. Зар у томе можете наћи какве забаве? упита Бер. После овога сви заћуташе. За време те мале паузе Бер се мало затури на столици, подиже главу па јетко настави: — Ја не желим, да ми пред очи још који пут изађу оне слике, па ни у сну да их не сањам, какве ме морише на овоме дугачкоме путу по водама Атланског океана. — Ви сте нас сада и нехотично заинтересовали, г. Бере, изгледа да су вам много дојадили морски таласи од Америке довде! упита га свештеник Дон Лијего мало смотреније но иначе. — Од Америке!.... изговори Бер нешто јаче. Од Америке.... не. — Не долазите из Америке? запита свештеник. — Не.... пошао сам из Хајделберга у Европи, а сад долазим од некле, а одакле је то.... то вам не умем ни сам казати, одговори Бер. — Из Хајделберга! сви тројица узвикнуше у један мах не како и нехотично. — Да из Хајделберга!.... Пошао сам отуда још септембра месеца прошле године за Хајити. Ево сада је већ нова година отпочела и ево ме сада где путујем на острво. — Како то може бити? зачуђено упита свештеник. — Ето видите, било је.... одговори Бер. — Из Хајделберга поћи за Хајити пре више од три месеца, па тек сада се приближујете мети и то долазите са запада, у место да сте се непосредно искрцали на жељено острво! Поред њега сте морали проћи, кад сте приспели чак на западну обалу острва Кубе, које западније лежи од острва Хајити.... доста зачуђено упита свештеник. — Имате права, одговори Бер. Мислио сам да тако учиним, али ето.... нисам учинио. — То је заиста интересно путовање! упаде у реч трговац Лоренцо. — Јесте интересно мало.... више је страховито, настави Бер. — Страховито! — Ужасно и страховито! додаде Бер. — Па шта је онда у самој ствари? Да нисте преко своје воље отишли странпутицом! упита Пиједро. — Сасвим противу моје воље! Ви знате за пословицу: „човек суди, а Бог расуђује.“ Мени је пало у део да осетим сву тежину оваке једне Божје пресуде.... одговори Бер. — Па какве сте препреке имали.... да није какав бродолом? упита опет свештеник. Јесте оче и Доне Лијеже, бродолом.... а то не само један, већ управо два бродолома.... одговори Бер. — Два бродолома! узвикнуше сви троје. — Да, господо и пријатељи, ја сам за ово време претрпео два бродолома.... Читали сте ваљда у новинама да је пре кратког времена нестало на мору два пароброда и да се о њима готово ништа још није сазнало, причаше Бер. — Да није „Колумбија“ и „Атлант“? упита свештеник. — Јесте... „Атлант“ је изгорео на сред морске пучине: на њему сам се кренуо из Европе. Са њега сам се спасао помоћу једне даске, која ме однесе на олупину већ размрскане „Колумбије“. За тим им Бер у кратко црташе своје чудновате доживљаје на олупини овог брода. За време причања свештеник, Дон Лијего тако је пажљиво слушао речи Берове, е је изгледало да му сваку реч, тако рећи, халапљиво гута. У том се на пароброду чу неки сигнал. Путници погледаше на прозоре и са неколико страна долазио је весео усклик: — Ево!.... Ево тврде земље!.... Ево пристаништа Сантијаго! На ове узвике Бер се извини својим пријатељима и сиђе доле у кабине, да обиђе Аранку. Тек је почео силазити низ степенице, а она беше већ спремна и била се упутила к њему у салон. Обоје се вратише горе у салон. Тако је Бер упознаде са својим пријатељима, према којима осећаше неку приврженост већ тим самим, што им је саопштио један део својих доживљаја, а који, како је изгледало, потпуно участвоваше у пропричаним незгодама његовим. На знак да се лађа приближује своме првом пристаништу сви се путници ужурбаше и спремаше своје ручне торбе и пртљаге. Пароброд већ прилажаше самој станици, са које се већ чуо глас звона, којим је послуга призивана. На пристаништу Сантијаго, овај се пароброд задржава само неколико минута, колико да се скину путници који ту остају, да се нови укрцају и да се прегледају путне исправе. Кад је „Јупитер“ стао на своје пристаниште и кад пролаз би слободан, кренуше путници за Сантијаго. Ту се растаде Бер са Пиједром и Лоренцом. Свештеник Дон Лијего остаде на „Јупитеру“ јер је имао наставити пут по свој прилици и он ка острву Хајити. Ту је стајао и Бер са Аранком. Док су се путници истоваривали у пристаниште, дотле је Бер с Аранком посматрао варош, у колико се могла са пароброда прегледати. У таком положају беху и нехотице окренути леђима ка свештенику, кога се канда није много тицала ова варош, нити се освртао много на гунгулу путника који силазише и који се укрцаваше на пароброд. За све то време, Дон Лијего, претурао је своју торбу и необично дуго посматраше Аранку и често загледао у једну књигу. Та књига изгледала је по спољнем изгледу као сваки свештенички требник. Кад би је отворио.... на листовима њеним неби могао ништа — Шта мислиш, Бере, да је понудимо да путује с нама, да је задржимо у госте код нас.... или да је сматрамо као сасвим непознату.... предлагаше Аранка. — Можемо је задржати, јер налазим да је и сувише рано да она оде на бискајске обале. Она мене врло добро зна, причаће Мору и Орики о мени, па ће, бојим се и тако наивним путем открити нашу тајну, која је још скривена за пределе бискајског залива. Ја те њој морам представити, а са њом се морам састати и не могу допустити да ти останеш према њој непозната. Нећеш ваљда тражити од мене, да се сада њој покажем као непознато лице, кад је читав низ успомена проткан између њенога живота и мога спасења. Тако рече Бер Аранки. — Не, на против ја желим њено познанство, оно ми је чак и потребно као год и њено друштво, које би ми кратило дане на плантажи, јер тамо нема никога познатога. Она би ми добро дошла у толико пре, што знам да на себи носи жиг твојих патња. У нашем је нарочитом интересу да она не оде у бискајско приморје пре нашег венчања. — Да, имаш право, Аранка, пре нашег венчања она би нам код своје сестре и околине била од штете.... У том разговору Амалија прође мимо Бера па се нагло осврне. — Јесте ли ви то г. Бере?! зачуђено упита она. — Јесам, госпођице, одкуда ви овде? упита Бер доста збуњено. — Од нашег растанка у парку, кренула сам на пут по обећању, али се у путу разболим понова те сам морала овде прекинути вожњу до опорављења, и ево ме сада настављам даље. — Да вас упознам, госпођице, рече Бер. — Молим! одговори Амалија. — Моја вереница Аранка! рече Бер Амалији. — Моја искрена и једина пријатељица Амалија! рече Бер окренувши се Аранки. Оне се две пријатно погледаше, пријатељски руковаше и усрдно измењаше неколико општих питања. Том приликом Аранка позва Амалију собом у госте на неизвесно време: да буду искрене пријатељице у миру и тишини, као што она и њен Бер беху на ћудљивом мору. Амалија је радо примила овај позив. Та од Бера је није могла одвојити никаква сила. Она беше задовољна и само једним погледом његовим. После свега овога, Аранка представи Амалију и свештенику, Дону Лијегу, који се — чудновато — не одвајаше од њих. За то време, један полициски чиновник с пристаништа већ беше отпочео преглед путних исправа код свију путника редом. Дон Лијего поднесе му своју исправу, коју овај чиновник тек овлаш прегледа, па се окрете Беру. Бер му показа исправу, коју је добио у Хавани за себе, Аранку и Атахалпа. Чиновник загледа у ту исправу мало пажљивије, него код осталих, па најзад запита Бера: — Ваше име, молим? — Бер од Уљома, господине! — Занимање, молим? — Докторанд Философије из Хајделберга у Европи! — Путејете? — Из Хаване! — Куда, молим? — На острво Хајити! — На острво Хајити? Молим за место? — Вега Реал.... Плантаж „Викторија“, одговори Бер одлучно. — Познајете ли поседника плантажа „Викторије“? упита чиновник. — Познајем!.... То је мој стриц Џемс од Уљома! одговори Бер готово љутито, због толиких запиткивања, па се најзад и реши, те упита чиновника: — Ако смем молити за објашњење, зашто ме толико запиткујете, кад то нисте чинили ни с једним путником, у колико сам ја могао запазити? — Треба ми да тачно сазнам податке о вашој личности, одговори чиновник. — Па ја сам вас баш то и молио да ми кажете, на шта вам ти подаци о мени, кад их не тражите од других путника, који имају исправе путне оваке исте, као и ја? — Један Црнац тражи једнога човека, са таквим подацима какве сте ми ви о себи подавали. Ја сам морао сазнати што више о вама, да неби настала каква збрка, одговори чиновник озбиљним тоном. Све је то збунило Бера, толико, да се у том тренутку не умеде извући из забуне, те онако као полугласно стаде говорити: — ....Црнац?!.... и тај Црнац мене баш тражи! — Јесте господине! продужи чиновник. — Извините, господине, али мени је то загонетно....ја с Црнцима немам никаквих веза... ја не познајем ни једнога Црнца.... Молим вас, објасните ми у чему је сва та забуна?.... То је пометња!.... то се на мене не може односити; испрекидано говораше Бер, — Један Црнац, по имену Годон, дошао је овамо с плантажа „Викторије“ пре два дана, пријавио се полицији да чека једног путника који долази из Хаване лађом „Јупитер“ и зове се Бер од Уљома из Хајделберга. Јесте ли ви та личност? упита љутито чиновник.... — По свему томе.... изгледа.... да јесам! испрекидано и преплашено одговори Бер. — Онда ћу вам послати Црнца, па се о даљему ви сами објасните с њим. Он ће и сам овом лађом путовати натраг, те ћете имати времена за разговор. Ја се на овоме не могу више задржавати. Тако рече чиновник доста одсечно, па се окрете и оде. Бер остаде на прагу највеће неизвесности. Хиљадама комбинација пројурише му за неколико тренутака, кроз ону намучену главу његову, која је већ била навикла на патње, невоље, изненађења, искушења. У мислима га прекиде онај исти чиновник, који беше довео једнога Црнца, остави га крај Бера, рекавши у повратку само: — Ето вам тога Годона, који вас тражи. И за тим оде брзо на обалу, јер се лађа већ спремала да отисне с пристаништа и отпутује даље на исток. Већ се чуо и сигнал за полазак. У салону измећу осталих путника беху и наши; Бер и Аранка са Годоном и Атахалпом. Чим је Годон ступио пред Бера, отпочеше разговор. — Па ко сте ви, те ме овде преко полиције тражите? упита Бер Годона. — Ја сам Годон, слободни роб вашега стрица, маса; дошао сам амо по његовој наредби, да вас сачекам овде, јер му је депеша, коју је од вас, милостиви маса добио, казиваше да ћете овим паробродом доћи. - Па какво добро доносиш?... — Е!.. е! добри маса, мој преблаги и премилостиви маса Џемс болестан је тешко... Готово је на умору остао пре два дана, кад сам по милостивој наредби његовој узео ово, писмо из његових слатких руку, да га вама предам! То рекавши Годон с неким страхопоштовањем извади једно писмо и предаде га Беру. Бер грозничаво пружи руку и узе писмо. Журио је да га час пре отвори, али му се руке толико тресле од неке чудновате неизвесности, да је коверт готово сав поцепао, док је извадио писмо. То писмо беше запасано на лепој, пергаменастој хартији и беше повелико. Бер га је читао, али с таком фуриозношћу да га је Аранка преплашено посматрала и неколико пута упитала, шта је то тако страшно написано у том чудном писму. Бер се није освртао на та њена питања, већ је само читао даље. Прочита писмо један пут, прочита га други пут, и трећи пут и што га је дуже читао, постајао је постепено мирнији. Најзад је писмо врло пажљиво склонио и оставио у најпоузданији џеп своје хаљине, па сасвим мирно и мало смешећим погледом окрете се Аранци и само јој рече. — Добро је, не брини се. Ја се надам да ће ипак добро бити! По том се окрете Годону, управи на њега неколико питања о своме стрицу, о његовом боловању, о положају плантажа према мору. Аранка је горела од неизвесности, не знађаше у ком правцу да ставља питања овоме Црнцу, који им донесе овако изненадне гласове, а са којима они још не беху ни сами на чисто. Они живо разговараше са Годоном а иза леђа им је седео полицијски тајник, обучен као свештеник, (види сл. 5. стр. 193). — Е, па лепо, Годоне, мој узвишени стриц се много хвали с тобом. Он те је јако заволео и дао ти слободу као и твојој Зеноби, коју је, како ми вели, купио само за твоју љубав. Је ли тако? рече Бер. — О! како је то добар господар, о! нека би му Бог подарио здравља!.... Он је свакога свога роба наградио, који беше достојан тога. И мене је одликовао више но и једног роба свога. Десет година је како имам срећу јести хлеба с његове трпезе. Ја и моја Зеноба, коју ми је поклонио, гледамо на њега као на сунце. И више се радујемо кад њега видимо, него ли и самом сунцу. Та сунце греје све подједнако а премилостиви маса Џемс греје мене и моју Зенобу више него друге робове своје. Ах! то је најбољи маса на свима овим острвима. — Зеноба?! како је то лепо име! рече Аранка и окрете се Годону. А шта је она теби, те је својом називаш? — Милостива госпо, Зеноба је Црница, робиња.... Њу ми је из превелике милости даровао господар Џемс.... и ја сам се оженио њоме, има већ година дана. — А ради ли она тешке послове на плантажу? упита Аранка даље. — Преблаги господар даровао је слободу и њој као и мени, одговори Годон. — Па чиме се онда бави? — Оно је настојница над једним делом робиња, али је за чудо паметна, те је слушају чак и мушки робови. Што год им она нареди, они врше. Њу нико не мрзи, сви је воле само да није.... - Шта? упита радознало Аранка. — Да није једног белог човека, који је полицајац у месту и који је прати куд год се она крене с робињама. — А што? — То ће вам она умети боље казати, ако ваше милостиво срце буде хтело слушати речи једне црне робиње. — А како је главни настојник, управитељ? упита Бер Годона. — Томас Виндор?! упита Годон. — Јесте, он! понови Бер. — Добар је то управник. Ни један роб не може код њега симулисати. Свакога тера на посао рано пре зоре, у вече их врло касно враћа у њихове касарне. — Како он стоји код мога стрица? — Господар Џемс увек слуша његове предлоге о имању, робовима и свему. Али од како је господар ослабио, попустио је и управник. На при свем том послови ипак иду како треба. Он је и мене много волео, али од неког времена не гледа ме најбоље, а највише од кад сам стекао велико поверење у господара Џемса. — Буди такав и од сада, па ћеш вазда имати благовољења својих старешина, рече Бер Годону. — Ја сам вазда био одан својим господарима и никада нисам искусио оштрину њихову, додаде Годон. — Да, оданост.... верност.... то су ретке врлине, али се види, да их ти имаш када те мој стриц толико препоручује мојој пажњи.... — О, како сам му благодаран! упаде Годон у реч. — .... Ја своме стрицу безгранично верујем, па ти још сада могу саопштити, да можеш рачунати на моју наклоност.... поклонићу ти исто поверење, као што си га имао и у мога стрица, Бер изговори ове речи необично ватрено. — Годон га обасипаше благодарностима и уверавањима у његову чврсту и непокољебљиву верност. Док су они говорили, лађа се већ беше кренула с пристаништа пут Хајити, где ће се наши путници искрцати на земљиште Вега Реал већ на првој станици, која буде била на реду. — Бер, Аранка и Амалија беху већ поодавно сишли доле у кабине ради одмора. Путовање на мору није их више занимало, та оно им беше већ досадно, досадније него ли каква дуготрајна болест. Зар је и могла ове патнике заносити својим чарима ова грдна аждаја, коју су људи прозвали „океаном“, која отвара своје гадне чељусти где год види на себи земаљског створа! Зар их је могао опијати својим дивотама овај океан, који им је већ толико пута показивао своје зубе и Нептун претио главом својом! Зар су се могли дивити величанствености изгледа, који им нуђаше изванредан поглед с лађе на све стране, они, које тај изглед опомињаше само на ужасне сцене не давне прошлости њихове!? Ах, не! чаролијама поморских путовања опијају се само они, који никада у своме животу нису видели море или који се никада не отискоше с обале на пучину морску. Лепо је с каквог брдашца посматрати залазак сунца у море, које тада изледа као да све букти у пламену, али је највећи ужас дочекати ноћ на узбурканим таласима валовите пучине морске! Наши су путници преживели већ толико призора на валима морским, да их сада не занимаше више те морске чаролије. Хтели су радије наступајућу ноћ мирно преспавати, него цвокотати од зиме посматрајући с крова одиста величанствен и заносан залазак сунчев. А, шта најзад мари то сунце, чији ће га погледи отпратити за хоризонат и сачекати сутра дан да га поздраве добродошлицом с тако дугога пута његова? Оно неће бити ни мало тамније, ако га случајно не погледа ово или оно око, нити ће засветлити што год јаче и веселије, ако га данас погледа оно око, које га већ неколико дана није хтело гледати. Колико се очију дневно за навек затворе на земљи и које га никад више неће погледати, баш и да су га иначе гледале радо, па оно ништа не мари, не хаје! Било је доста путника, који радије одоше у меку постељу, него ли на кров, али је било доста и таквих што грозничаво посматраше у оно сунце што ће их сутра дан пећи целога дана и досађивати им несносном запаром. Свештеник Дон Лијего и Годон не беху ни међу једнима. За спавање беше им још доста рано, а имали су неки важнији разговор, који сматраше важнијим од простог гледања лепих поморских вечери. Обојица се беху повукли у дно салона, где беху готово сасвим издвојени од осталих путника. У почетку, док још беше доста путника у салону, они разговараше врло лагано, а доцније отпочеше жив разговор тихим гласом, кад се салон готово сав испразни. Свештеник је навлаш бирао повучен крај и усамљен положај. Годон је ишао свештенику по вољи и у почетку га је у свему задовољавао својим одговорима. То необично јако осмели свештеника — потајног агента и он већ беше уверен, да је Годона придобио себи. Кад се Дон Лијего уверио, да је салон сасвим празан и кад је веровао, да је Годон на његовој страни, реши се најзад, да покуша изнети му неколико предлога. — Дакле, ти сада први пут видиш овога свога новога господара? упита Дон Лијего Годона. — Први пут! одговори Годон. — Ти га дакле не познајеш! — Не. — И он сад иде да узме плантаж свога стрица, па да њим господари?! — Да, јер га је стриц огласио за наследника. — А где га је то огласио? упита тајник. — У полицији! одговори Годон.... само то је учинио кришом, јер настојник Виндор тежи да му приграби све имање, незнајући да господар Џемс има наследника. — А, тако што год... а знаш ли ти која је она жена с њим? упита тајник. — Па која је друга, ако не његова госпођа. — Јесте госпођа, али му она није жена. — Није му жена?! зачуђено упита Годон. — Није.... о њој има дугачка прича... али нека је за сада, него да ја тебе нешто упитам, рече Дон Лијего. — Можете! — Мени та жена треба! смешећи се рече тајник. — Шта рекосте? упита Годон. — Имам један план, да тебе учиним наследником плантажа, ако ме у једној ствари помогнеш, рече тајник. — Мене.... ја поседник? зачуђено упита Годон. — Јесте, и ја имам средства да то постигнем. Реци ми само да хоћеш, па је за остало моја брига. Годон се дуго размишљаше. Ласкав предлог тајников уздрмао је његове мисли. Он беше у искушењу. Према Беру није могао осећати великих симпатија, јер га није ни у колико познавао, нарочито га није знао какав је на власти, јер тада људи обично изгледају сасвим друкчији, него ли у обичном животу. Али ипак није хтео да обесвети оно поверење, којим га је стари господар и добротвор Џон одликовао. Тешко му беше решити се, да обмане новог господара. С друге пак стране замишљао је себе у положају поседника плантажа.... Он некадањи роб, он, који је носио јарам о врату.... сада да постане поседником богатог плантажа.... То му изгледаше по све немогућно, али му је ипак ласкало обећање тајниково.... Осећаше потребу верности новом господару, али како би му тек било видети себе на његовом месту, а осећао је у себи способност за такав положај.... Мислио је тако непрестано. То премишљање његово беше јасан знак да је он вером посрнуо, да је готов учинити сваку услугу тајнику само зарад славе, да у историји острва Хајити буде забележено, како је један роб из јарма постао поседник истога плантажа, на коме је у почетку радио најтеже послове.... — Најзад, премишљаше Годон у себи, стари господар Џемс мене је особито пазио.... можда би ми и сам оставио плантаж, да му се овај синовац није јавио.... Док се он овако борио у мислима, док је осећао велику тежину, да да своје последње решење, дотле га је Дон Лијего непрестано наговарао и уверавао, да га може учинити господарем плантажа. — Да ти докажем, да ја знам добро, која је ова жена што иде с Бером, рече тајник, ево погледај у ову књигу. Чија је ово слика? — Њена је, управо њена! узвикну Годон. — Па шта сад мислиш? упита тајник. — Па какве услуге ви тражите од мене? упита Годон. Да ли их ја могу задовољити? — Можеш, услови нису тешки! — Да их чујем, захтеваше Годон. — Казаћу ти их само онда, ако даш реч да ћеш их испунити, иначе ме можеш издати, рече тајник. — Не, издати вас нећу ни за живу главу па ни онда ако услове не будем могао примити, одговори Годон. — Заклињеш ли се на те речи? упита га тајник држећа га чврсто за руку. — Заклињем се живим Богом и Исусом Христом! узвикну Годон, дигнувши три прста у вис. — Онда слушај, настави тајник. Госпођа Аранка је права жена једнога мога пријатеља из Европе. Твој нови господар Бер је разбојник, који је силом отео жену мога пријатеља и ево је води по непознатим пределима кријући свој траг. Од тебе тражим, да ми згодном приликом издаш ту жену, да је водим њеном правом мужу, а Бера ћемо после лако послати за Европу, где ће добити казну за своје злочинство. Плантаж ћемо онда уступити теби. Ја за то имам средстава код себе, која ти још не смем открити. Јеси ли разумео? — Јесам, одговори Годон. — Пристајеш ли сада на мој предлог? — Пристајем, рече Годон. Ја ћу задовољити ваше услове, али средства ћу ја сам изабрати. — Средства?.... то је твоја ствар.... ти знаш шта ја хоћу, па се према томе управљај. — Добро, одговори Годон. — Пази само.... да ме не обманеш, јер ако то учиниш, бићеш кажњен, да ће те до срца заболети па ће те и живота стати. Годон само климну главом и тек што хтеде нешто рећи, али му реч застаде у грлу, јер у том тренутку чу да неко отвара врата на салону. — Пст! чу се глас кроз празни салон. Унутра већ беше ушао Атахалп баш онда када је Годон климнуо главом, те је јасно чуо онај шум „пст!“ — Њега је јако изненадило, да је у овој себи спазио само ову двојицу, чији је разговор чуо у неколико само, док је отварао врата, и који беху сасвим неми, када он уђе унутра. На овога свештеника беше подозрив још и иначе, што је једнако погледом пратио Аранку, коју он сматраше скоро као своју. Он би се потукао са сваким оним, који би му се усудио рећи да он нема права на њу, кад ју је управо он спасао смрти на оној лађи кад се беше пожар десио. Читав низ успомена између њега и ње, развио се после тог догађаја. А и она је тада одговарала симпатијама његовим. Та колико му је пута у загрљају протепала звонким тоном: „О, Ато, Атице, спаситељу мој!“ Љутит због данашњег поступка свештеникова, а нашавши их сада у прилично незгодном, збуњеном положају, упита доста опоро. — Годоне, шта се то десило овде? — Није ништа. Отац Дон Лијего спава још од првог мрака, а ја овде крај њега седим, спремам се да и сам спавам, одговори Годон. — Али ја сам чуо разговор! — Разговор?! као зачуђено упита Годон. — Да, разговор.. Чуо сам разговор овде и ушао сам овде. Ти си климнуо главом а ја чух у томе тренутку реч „Пст!“ Објасни ми шта је то било? Годоново лукавство овде отпоче своје мреже расплетати. Он се не даде збунити, већ одмах одговори. — Отац Дон Лијего спава одавно већ, па ме је пре спавања умолио, да пазим на тишину, јер је јако уморен, па је рад да се боље одмори. Ти си лупнуо на врата, ја подигох главу теби и рекох ону реч, да бих ти дао знак да прилазиш лагано амо, како га неби пробудио. Ето то је, ако баш желиш знати у чему је ствар. — Хм!.... па добро.... али разговор? упита Атахалп понова. — Разговора није могло бити, пошто човек одавно већ спава. Он је, до душе, мало пре твога уласка бунцао нешто у сну и приметио сам, да је то до сад већ неколико пута урадио. Ако то будеш чуо случајно! одговори Годон сасвим равнодушно. — Дакле је тај поп сомнамбула? упита Атахалп. — Онда ћу причекати мало, да видим хоће ли опет говорити у сну.... можда ће нам случајно открити какву тајну своју, рече Атахалп. А мени је прилично стало да сазнам по коју тајну његову. Рекавши то, Атахалп заћута. Ослушкиваху обојица неће ли овај „силом сомнамбула“ исказати што год у сну. Кад су се добро умирили тајник у привидноме сну одиста стаде изговарати неке нејасне речи. Атахалп га пажљиво слушаше, а Годон.... Годон.... VIII. На острву Хајити Од некога времена на Острву Хајити и то у западном делу његовоме некако ствари не иду добро. До пре кратког времена на њему је владала мирноћа. Поседници и остали бели људи господарише низинама, приморјем, а урођеници, Мулати и Црнци савијали су своја скровишта по високим брдима и плантажама или проводише век свој по непроходним прашумама у друштву са зверињем, која тамо царује. Свако племе живело је својим животом и кретало се у границама уговора, који беху утврђени између њих и поседника, после дугих бораба. То мирно стање било је доста краткога века. Међу Црнцима и Мулатима, гордим становницима поноситих брда и прашума опажао се неки покрет. Охолим синовима дивље природе није ишло у рачун да на својој земљи трпе и туђинце, па још беле људе, који их потискоше с долина и натераше горе у брда и шуме. Међу поносним наследницима традиционалних обичаја и навика сазревала је све већма и већма тежња да се ослободе дошљака и узму управу над острвом у своје руке. Поједине групе завереника, комбиноване од Мулата и Црнаца крстариле су око појединих плантажа кришом ноћу и вребале су прилику да убију по кога дошљака. Завереници су потајно слали своје људе у касарне робова, који радише на појединим плантажама, да са њима ступе у преговоре, да их наговоре да се једног дана листом побуне сви, да потуку своје настојнике и господаре, да се ослободе па да као слободни грађани ове земље сами управљају својом судбином. Завера је све више отимала маха, али су је урођеници и робови вешто скривали, те се о њој није ни знало. Робови по свима плантажама само су очекивали уговорене знаке с планина па да окршај направе. Поседници плантажа и остали досељеници из Европе само су знали да се међу становницима шума и брда опажа неки покрет да је у једном племену поглавица неки Хунон, одбегли роб с једне плантаже. На шта је он наперен, то је за њих била тајна. Сви меродавни кругови држали су, да су урођеничка племена у завади, да се спремају за међусобну борбу, која до душе, није тако ретка у њих и не беше ни мало необична појава. То се већ толико пута дешавало, да је за поседнике то била обична ствар. Они се чак и радоваше таком покрету, јер онда могу спавати безбрижно у својим одајама и изводити мирно рад на својим плантажама. Оне, који би могли пореметити ту тишину — Мулати и Црнци — су поседници и навлаш потпиривали на такве међусобне борбе завађених зар племена, да би сами живели у миру. Ето због тога се мала пажња обраћала на покрете који се опажаху горе по планинама. Нико није ни слутио на то, да не прође ни једна ноћ, а да се по који одважни син дивљине спусти доле у равнице и ободрава робове стављајући им у изглед скоро ослобођење, а многима и повратак у своју постојбину. Ни поседник плантажа „Викторије“, млади господар Бер са првим управником Атахалпом није ни слутио на лукавство свога надстојника Годона, коме беше поверио старање о свима својим робовима, јер он беше вичан том послу. Тајни састанци лукавог настојника Годона са својим оцем Хуноном, постали су јако учестали. Хунон, поглавица завереника сам силажаше на овај плантаж, на коме је некада као роб издирао у послу, састајао се са својим сином и преговарао о завери увређених синова ове земље и жарке Африке. Све је то поткопавало темељ господару „Викторије“. Он беше тако неискусан у овим стварима да је постао готово слепо оруђе свога роба Годона и радио све по његовом упуству. По његовом савету је отпустио онога строгог управника, Томаса Виндора, јер је нечовечно кињио робове његове. Али ни мислити није могао, да је Виндор добро познавао робове и све што је чинио, то је било да добро буде господару његову. Сав посао, управо дисциплинску службу над робовима, беше Бер поверио њему — Годону, који га сваком приликом с највећом понизношћу увераваше о својој оданости, што је неискусном Беру много ласкало. А и шта је знао друго радити! Стриц му је Годона и Зенобу оставио у аманет као своје љубимце и верне слуге. Бер није их познавао, већ је само одржао аманет свога стрица. Савест му беше мирна и он је срећно и задовољно господарио, очекујући да се све ствари среде како је желео, па да свечано прослави дан свога венчања са Аранком, јер цељ њихових путовања, идеја њихових нада беше већ остварен. Али, да је Бер могао загледати дубље у душу свога настојника Годона, могао би му прочитати, да се клица неискрености тога истог Годона развија у њему још одавно. Он би, да је пажљивије могао читати у лице његово сазнао, да она почиње још на неколико дана пре но што је, поверењем господара Џемса са управником Виндором, вршио преглед над робовима одабирајући болесне за продају, да је ту прилику употребио на то, да свога оца Хунона ослободи ропства, договоривши се с њим, да се овај направи болесним, да на путу привидно умре, као што је и било. Ето каквом је подлошћу одликовани роб Годон одговорио на искреност свога господара! Али.... беше ли то подлост Годонова?! Зар се синовља љубав његова према несрећном му оцу може сматрати за подлост?! Зар је неверност према трговцу с људским месом већи грех, него ли што би био не помоћи своме родитељу у свакој беди и невољи а још више ослободити га робовања, које сноси само за то, што је црне коже и што је рођен као слободан син топле Африке? Зар је син могао бити ладан према патњама свога родитеља гледајући га у ропскоме јарму где ради тешке послове да из њих бели људи вуку користи и живе раскошно? И зар најзад, у црним голим грудима не куца срце родитељске и синовље љубави онако исто топло и силно, као што куцају срца раскошно одевених белих господара?.... Не, Годон тада не беше издајник. Он је био у могућности да олакша терете са срца свога оца, и олакшао му их је. Ослобођени пак родитељ, дочепавши се слободних брда и шума жудео је за осветом над белим људима, који понизише њега и његово племе до ропскога јарма, у које се бесловесна животиња преже. Тамо...... тамо у слободном ваздуху хајитских шума нађе Хунон многу своју браћу и једномишљенике. И зар се сада може замислити, да овако ослобођени отац љубављу свога сина, може пропустити и једну прилику, а да своме правом сину не стече већих слобода, да му извојује и осигура бољу будућност?! какав би то отац био, који неби своме сину, патнику, помагао у часовима беде и невоље, кад је у могућности да то учини, да му извојује потпуну слободу, да не преза од погледа појединих господара! Не, Хунон је добро знао да родитељској љубави потпуно одговара љубав синовља. Једно без другога пусто је, суши се, нестаје га.... Син је задовољио оца свога, показао је плод синовље љубави и сада је било ред да Хунон, отац, развије у јачој мери своју љубав, своју родитељску љубав, према тако доброме своме сину Годону. И Хунон је радио на томе, градећи завере противу поседника плантажа, да тако ослободи сина, да ослободи невине робове. А сирота Зеноба, причајући Годону оне прве ноћи, кад је с робовима поведоше с тржишта Сен Доминго ка плантажу „Викторији,“ како му је отац одведен у ропство није ни знала да је добри син Годон, на један дан пре састанка с њом, већ био ослободио свога оца ропскога јарма.... Ето такво беше стање на острву Хајити, ето такве беху прилике на плантажу „Викторији“ онога часа, када је Бер примио управу над њим и законим путем уважен за наследника. Не знајући прилике на плантажу, верујући у оданост надстојника Годона, он је живео срећно и задовољно, очекујући с нестрпљењем долазак својих највећих гостију: матере и оца из Европе, за које је желео да буду присутни његовом венчању с Аранком, да буду очевидци неизмернога богатства његова, које ће се тога дана изнети пред њих. IX У оближњој шуми Дон Лијего се такође искрцао на Хајитску обалу. Дошавши у хотел преруши се, скиде маске са себе, које је уз пут тако вешто прикривао и пријавио се шефу месне полиције као полицијски агент из Европе, да је овде дошао, да тражи једног опасног зликовца, за чијим трагом одавно иде и пут га је довео на острво. Ту се код полиције снабде са потребним документима да би му путовање по острву било слободно, па је успео чак и дотле, да, ако му потреба захте, може добити од полиције и силу, оружану помоћ. Пошто је приправио све што би му олакшавало сваки даљи посао, он се крену путовати с једнога плантажа на други обилазећи све раденике, где год је која група радила а све у привидној намери да види, да се тај зликовац којега је гонио, случајно не налази међу робовима или још пре међу настојницима. Све је то чинио са знањем полиције и поседника дотичнога плантажа. У самој ствари, он је тиме хтео пре свега да се добро упозна са приликама и обичајима, који владају на појединим имањима, како би могао своје планове остварити што је могуће опрезније. Осим тога, њему је требало да се изближе упозна са односима између самих поседника и појединих настојника њихових. На тај би начин, одржавајући љубав или потпирујући тајно мржњу, између којих шта постоји, могао све околности употребити на своју корист, наравно у колико би који орган био употребљивији за његов план. Он би дакле тако имао у својим рукама кључ ситуације и окретао би га онамо и онолико куда му је и колико потребно. План дакле беше скројен. Дон Лијего није штедео времена, које му беше потребно за извођење његово. Он је добро знао, да би пренагљен покушај могао ствар изокренути са свим на другу страну. Тада му кључ ситуације неби могао ништа користити. Као искусан човек, знао је он врло добро, да у оваким приликама, кад се имају извршити овако тугаљиви послови, као што је отмица чељадета, није довољно само имати у рукама кључ ситуације па га окретати на своју страну, него да је још од веће важности умети проценити време када треба кључ спустити у браву опште ситуације. Јер ако се не оцени сам тренутак када треба отпочети акцију, па се то у невреме учини, ситуација постаје са свим нова и кључ старе ситуације немоћан је да отвори браву нове ситуације. Дон Лијего је вазда могао опрезно се користити слабошћу појединаца. Ту је тактику усвојио и у овој прилици. Тим начином хтео је извести и овај свој план. А време!.... време ће већ наградити његове труде. Он ће једног дана, мислио је, имати ту госпођу Аранку на својим рукама, а која сада измењује своје загрљаје између Бера и првог му управитеља Атахалпа, као што се збиваше и пре.... тамо у Хавани! На једном делу плантажа „Викторије“ радило се врло живо око прибирање кафе. Дерњава појединих настојника разлегаше се по оној пољани, којом журише робове на рад, јер ту беше главни настојник Годон, па да неби приметио на какву лабавост у раду. Њега су се бојали, јер што он достави господару Беру, оно ће се и учинити. Годон задовољно гледаше, како живо пуцају оне стрњике кафе под рукама вредних робова, па и нехотично се занесе мислима из своје прошлости, када су његова плећа осећала ударце сурових настојника, када су се његових ушију тицале дерњаве њихове, када је њега главни Виндор гледао пред собом овако, као што он гледаше сада ове црне робове. И кад упореди свој садањи положај са ондашњим, чисто није веровао да сада у његовим рукама лежи живот ових јадника као што је његов лежао у рукама настојника. Он се осећаше потпуно задовољан. Душу његову није више притискивало понижење, врат његов није више жуљио јарам ропски, и ако је био заробљен, купљен и под контролом, ипак не осећаше више тежину робовања. На против, он је имао уза се своју верну Зенобу, коју је чувао и пазио као зеницу ока свога. Поглед на њу беше за њих читава историја од колевке, која се нихала тамо негде у слободном делу Сенегамбије па до овога господства које с њом заједно дели овде у туђем свету. Зеноба је у Годону имала не само мужа, већ јој он беше и читава постојбина. Са толико љубави и поштовања беху међу собом спојена ова два срца жарке Африке! А коме је имао бити благодаран за сва та добра и благодати које је стекао у туђинца, ако не доброти срца његова господара Џемса и увиђавности поштенога и трезвенога управника Виндора! — Заиста, мислио је Годон у себи, та су два човека подигла ме из прашине, из блата, обасипали ме ретким одликовањима, која не уживаше ни један роб на овој, нити на оближњим плантажама. Из ропског јарма истргли су они мене и обукоше ми ово одело.... Да, то су моји спасиоци, ја сам код њих препорођен. А ја чиме сам се одужио толикој пажњи мога господара и беспрекорној увиђавности управника Виндора?.... Чиме?.... Ах, ја сам преступник гадан.... Управника сам опањкао код новог господара Бера, те га је овај отпустио, у место да га награди за савесну службу према господару.... А овамо подривам темељ имању оног господара, који ме толико воли и указује пажње!.... За тим мало заћута и замисли се дубоко. — Јест, ја сам неверник, настави Годон после кратког размишљања, ја сам подлац.... ја сам нитков.... ја сам уља.... гадан сам издајица поверења.... Не, не.... ја такав не могу бити... ја ћу... Хтеде нешто изрећи још, али се трже, чувши неко кашљуцање са стране. Годон погледа на ту страну. Отуда је долазио Дон Лијего и смешећим се погледом приближаваше Годону. Овај га посматраше озбиљно. — О, Годоне, како иду послови? упита га Дон Лијего. — Послови иду добро, одговори Годон у кратко. — Иду ли у свему добро? упита даље Дон Лијего. — У мога је господара све добро! одговори Годон. — Докле се напредује полако, али ипак поуздано? запита опет Дон Лијего. — Напредује се и биће још боље! рече Годон. — Е онда ми је мило кад је тако. А како иначе стоје ствари? упита Дон Лијего. — Ствари?!.... Какве ствари? упита Годон. — Па оне ствари о којима смо говорили! — Ја вас не разумем, Дон Лијего, шта желите. — Разумете ме ви врло добро, Годоне, шта ја желим.... јер ја нисам заборавио ваше жеље. — Извините, Дон Лијего, али ја вас не разумем! — Хоћете ли да вас опоменем на заклетву? — Какву заклетву? упита Годон. — Заклетву, коју сте ми дали на пароброду пре искрцавања на хајитску обалу! тврдио је Дон Лијего. — Да вам.... — Јест, да ми.... јесте ли то заборавили? — Нисам заборавио, али ћу заборавити врло брзо, одговори му Годон одсечно. — А, тако дакле, ви сте вољен заборавити дату заклетву... — Да, вољан сам.... јер сам уверен да тиме вршим једну часну улогу, одговори Годон даље. — Одкуда толика промена у вас? упита Дон Лијего. — Промена код мене? — Да! — Ја сам увек овакав! одговори Годон. — А на оној лађи? упита Дон Лијего. — Да.... имате право, тамо је са мном настала промена, али овде, на овој земљи, ја само мислим о добру свога господара, одговори Годон поносно. — А зар не мислите и о своме добру. — Добро његово, и моје је добро! — Зар се одричете изгледа на још боље стање? — То није у мојој власти, одговори Годон. — Али оно је у мојој власти! озбиљно рече Дон Лијего. — Па шта је с тим? — Ја вас, Годоне, још једном опомињем на вашу заклетву, коју сте ми дали у оном часу када смо ја и ви утврдили споразум о ствари која вам је позната. Ако је се ви тако лако одричете, мени је све једно. Ја имам начина да свој план изведем и другим путем, само у том случају ви ће те постати робом, а овако поседником плантажа. Ваша је судбина, Годоне, у мојим рукама. — У вашим рукама моја судбина? упита зачуђено Годон. — Да у мојим је рукама! Тако гордо узвикну Дон Лијего и извади из џепа један полициски акт у коме је стајало, да је он овлашћен затворити свакога, на кога посумња да што год зна о злочинцу, за којим се трага. Годон читаше то писмено, па подигнувши главу према Дон Лијегу, рече само: — Па шта мислите овим актом? — Прогласићу вас за саучесника злочина и ви можете овога часа бити стрпани у затвор. А за после већ, то је моја брига. Ја вас још једном опомињем на заклетву, ако себи желите добра. — Ја желим себи добра, али за то не морам желети зла своме господару! — Добро.... бирајте сада једно или друго, у мојим је рукама кључ од обојега. Али промислите добро шта радите, јер вас може срце заболети, па да му лека не нађете, ја вам за све то стојим добар. — Промислио сам ја већ! рече Годон. — Узмите се на ум, да покајање не дође сувише касно. Тако прећаше Дон Лијего Годону, који остаде онде крај гомиле раденика размишљајући о овоме догађају. Дон Лијего оде на другу страну, оставивши Годона да се мисли о заплету у који је зашао са овим чудним човеком. Годон је пратио погледом Дон Лијега, који се неколико пута осврте за собом и прећаше прстом Годону. Годон се дубоко замисли. За неколико дана после овог догађаја из међу Годона и Дон Лијега, њих се двојица не састајаше. Годон је стрепио од сваког шума, бојећи се да га полиција не гони, јер је према речима Дон Лијега очекивао да ће се овај светити над њим, што му онако драговољно не хтеде пружити руку како му је овај нуђаше. Дон Лијего пак навлаш је избегавао састанке са њим дајући му времена да се размисли, а највише пак с тога, да ствар не би пренаглио, што се није слагало с његовом тактиком. За то време пак, Дон Лијего се реши, да обилазним путем примора Годона на извршење заклетве. Он је добро знао да Годон воли своју Зенобу више него ли и себе сама. Изгубити Зенобу за Годона је било више, него ли изгубити и себе сама. Та њих двоје беху један другом не само муж и жена него и сва постојбина и све имање њихово. Знајући добро те односе Зенобе и Годона, Дон Лијего се реши да преко Зенобе покуша издалека неби ли га она нагнала на корак, који му беше потребан. У случају пак, да она не хтедне пристати, он беше решен да употреби силу над њом, не би ли тиме ствар окренуо на боље. — Патње, које би од овога претрпила Зеноба, биле би за Годона много јаче, те ће се ваљда тако, за љубав ње, решити да ми план потпомогне. Тако мишљаше Дон Лијего у себи. Ја морам мало јаче ствар подгрејати, јер се приближује дан венчања Бера и Аранке, после чега би се ствари заплеле још већма.... Решен на овај корак, Дон Лијего најми једнога дана два оружана човека, којима издаде наредбу да пред вече иду за њим али да се прикривају, да гледају да буду увек у његовој близини и да буду готови урадити сваког тренутка оно, што би им он наредио. Пошто је издао наредбе, кренуше се сви напред преко поља тамо на ону страну, где је Зеноба била са једним одељењем робиња на послу. После по сата лаганог кретања и прикривања, најамници са Дон Лијегом на челу дођу до ивице једног шумарка, где је Зеноба морала проћи са својим робињама, да ту наиђе на њу и покуша придобити је милом или силом. Најамници остадоше у шумарку прикривени, а Дон Лијего оде сам чак на оно место, где је Зеноба радила да унапред покуша какав договор са њом. Али као искусан човек, он метне маску, како га она ни у ком случају не би могла умотрити, нити знати с ким је говорила. Кад је стигао к њој, она већ уређиваше своје робиње за повратак у касарну. Он је ослови са: — Добро вече, настојнице! — Бог вам помогао! одговори она тихо и нежно. — Ви већ полазите с рада?! — Идем, време је да се робиње одморе, јер сутра морају опет зором ранити. — А морате ли и ви с њима? — Морам, како не бих морала! — Па то је онда теретно по вас? — Јесте теретно, али се мора сносити! одговори Зеноба с уздахом. Дотле већ беху прилично одмакли. — А би ли ви желели лакши посао? — Ја бих.... али грешим што тако мислим. Да сам у другога господара, било би ми горе, одговори она. — Ја сам и дошао к вама с предлогом, да ми учините нешто, па да вам се стање побољша. — А ко сте ви? упита Зеноба. — Ја сам човек, који желим да се користим вашом једном услугом, а да тиме и вас подигнем. — Али име ваше?! — То је тајна! — Па како онда тражите услуге, а желите остати у тајности од мене? упита Зеноба. — Моје име, остаће за вас тајна; оно и није од какве важности по ствар, ради које ми требају ваше услуге..... — Онда их не можете ни очекивати од мене, одговори му Зеноба. — Али у изгледу је ваше побољшање!.... — А, не.... тако нечасне улоге не врши ни једна кћи слободне Сенегамбије. Свој план у колико се он дотиче мојих услуга вама, кога незнам ни ко сте ни од куда сте, ви можете слободно изменити. Ви сте човек беле расе, за коју ја не би небих жртвовала ни једну длаку своје косе. Ви сте син гаднога племена, које експлоатише нашу снагу и изводи нас на пазар као сваку стоку. Ја сам претрпела толико понижења од белог племена, да ми је само могуће.... ја бих... ја бих га очистила с лица земље. Па зар да ја чиним услуге људима таквога соја?! Боже сачувај! То не бих учинила, па макар то била и најплеменитија ствар. Зар ко може веровати вашој части, вама, који нам данас држите проповеди о начелима Христове науке, да су сви људи на земљи браћа међу собом а овамо нас сутра дан спутавате у јармове па у чопорима као какву стоку терате на тржиште, тамо нам гледате зубе, пипате мишице..... не стидите се тога понижења.... срам вас било!...... — Чујете ли, Зенобо, смирите се и немојте вређати! упаде јој у реч Дон Лијего. Сада већ беху близу оног места где је заседа чекала. — Да се стишам!.... не!.... викаћу да се до неба чује шта се све ради овде на земљи! И ви, бели човек, који још и имена свога кријете колико сте подлац, ви сте још нашли да тражите услуге од једне понижене кћери поносне Сенегамбије. Не надајте се услузи од мене, јер је нећете добити..... ја не помажем тиране свога племена!... — А ти ћеш силом бити приморана! цикну увређени Дон Лијего, па за тим викну најамницима. — Држите је!.... Закопајте је живу у ту јаму. Нека види и гледа како јој смрт прилази, нека позна добро како бели човек уме прати увреде свога племена! — Зликовци!.... Подлаци! викаше ухваћена Зеноба из свег гласа. — Најамници свезаше Зенобу конопцем за једно дрво, па дугачким ножевима прошириваше једну јаму пред њом. — Зликовци! срам вас било! три оружана човека противу једне слабе робиње!.... викала је из свега грла, али јој глас биваше све муклији и рапавији. За ово време Дон Лијего исече све конопце на робињама и ослободи их, рекавши им: — Идите куда вам је воља.... ви сте слободне! — Бегајте у слободна брда и шуме! довика им Зеноба гласом, који се већ једва могао разабрати. Причајте слободним горштацима шта раде бели људи с невиним и поносним ћерима поносне Африке! Робиње, дочепавши се слободе, одјурише куд која, али све узмицаху тамо на ону страну где беше у близини ту граница независних горштака Мулата и Црнаца. Дотле је јама већ била готова. Али и Зеноба не знађаше више за себе. Гледајући својим очима како јој се гроб копа, немајући живе душе око себе, она изгуби сваку храброст и онесвешћена лежаше поред дрвета, за које беше привезана. Најамници узеше је у руке и спустише је у гроб. Она беше непокретна. Ни уздаха не имађаше више у својим грудима. Опустивши је у јаму, најамници бацаше земљу на њу. Тешке грудве црне земље ударале су оно обло, а дражесно тело њено. Али она не имађаше свести ни о чему шта се с њом догађало. — Доста је! викну Дон Лијего најамницима који је беху скоро сву притрпали. Оставите јој главу и једну руку ван земље, кад се пробуди нека види, да бели људи ипак имају милосрђа према људским створовима. Нека се слободном руком брани од мува и других инсеката како јој живот под земљом ипак не би био у толико досадан. Нека је сада ту на ледини, нека проведе ноћ као слободна кћи поносне Африке! рече Дон Лијего у иронији. Затим се окрете и с најамницима пође кући. Није прошао ни неколико корака, па застаде. Замисли се па рече најамницима. — Вратите се, да накршимо гране и покријемо је, да јој начинимо мало сувоте над главом, да је неби што киша узнемиравала у пријатном јој сну. Најамници учинише по наредби. Док су они то радили, дотле је Дон Лијего метнуо око Зенобиног врата на једној узици, дашчицу једну на којој беше записано: „Сада је остала жива, други пут биће мртва!“ Свршивши и овај посао кренуше се ова три зликовца кроз шуму натраг у град. — Тако,.... кључ је дакле спуштен у браву ситуације! мишљаше Дон Лијего у себи. За неколико тренутака на тој се пољани није чуо више никакав човечји глас. Свако живо биће, које је обдан вршило ма какве радње своје, смирило се или је журно хитало да где год отпочине, па да сутра отпочне понова теретни посао. Пољана беше пуста за неко време. Кад се ноћ беше већ у велико спустила и кад се ноћна хладовина беше већ одавно распрострла, отпочеше и неки чаробни жубори по овој шумици и по пољани оној. У колико је ноћ више узимала маха, шушањ је постајао све чешћи и јаснији, док се око по ноћи мешао се урликањем разних ноћних животиња, које крстарише слободно по оним просторијама тражећи хране. У то доба све шуме оживе и страховита врева ноћних призора чаробно се разлеже на све стране задајући по кадкад страх становницима, који беху затворени у своје станове. Како ли се осећала у таквим приликама сирота Зеноба под грањем и притрпана грудвама црне земље? У палати господара плантаже „Викторије“ послови су ишли нормалним током. Вече је дошло мирно и господар Бер проводио га је весело са својом Аранком и гошћом Амалијом. Како је био необично добро расположен, позвао је био управника Атахалпа да заједнички проведу у забави један део овако пријатне ноћи. Прво се имао свршити дневни рапорт, који је Бер добијао од свога управника о стању на плантажи. У одређено време, он је и чекао управника, али њега не беше тамо. Бер је чекао још неко време после одређеног часа, али Атахалп не дође ни за један ни за два сата после рока. То је забринуло Бера. Није више могао бити у овакој неизвесности, каква се до сада није десила. С тога позове једног послужитеља и нареди му да што пре оде у стан управников и упита га, зашто није дошао на рапорт у одређено време, нити се одазвао позиву да заједнички проведу вече у забави. Већ је било око 11 сати ноћу, а господар Бер не доби још извештаја. Остало је било још свега 5 сати времена, па да се робови буде и упућују на нове радове, а он још незнађаше шта се десило у току већ свршенога дана. Бер се беше дубоко замислио о узроку овог особитог догађаја на плантажи. Тежак ход неки тргао га је био из заноса. Он подиже главу и пред собом спази свога управника, који стајаше пред њим укочен, блед као крпа. — Шта је с вама за Бога? упита Бер доста нерасположено. — Господару, ствари на плантажи не стоје добро и ја сам до сада био код Црнаца водећи истрагу, одговори управник Атахалп. — Али шта је то било, говорите!? — Вечерас, кад смо дочекивали поједине настојнике с робљем, да их по обичају прегледамо и вас известимо о томе, али дуго чекасмо на једно одељење робиња, које не дође ни до овог часа.... — Шта велите?! упита Бер зачуђено. — Једно одељење робиња није се још ни до овог часа вратило с радова. Ја сам испитивао све робове, да ли који зна што год рећи о њима... — Па?! — И нико ми не умеде рећи ни једну реч о њима. — А који је био надстојник над тим оделењем? — Зеноба! одговори Атахалп. — Зеноба!? упита зачуђено Бер... — Како је то могуће? запита опет Бер после мале паузе. — Ја се чудим и начудити се не могу! одговори Атахалп. — А где је Годон? — Ено га доле у стану своме брижан и сав јечи од бола и ужаса! — Али шта ли је то могло бити? упита Бер... Ваљда се није одметнула? — Свакако није... то се познаје по Годону. Он је изгубљен, он неће моћи издржати неизвесност те тајне ни до сутра док дан сване. — Но, то је ретка прилика..... Известите Годона да ћемо сутра ја и он ваздан трагати и ми ћемо морати сазнати драму, која се је свакако догодила... рече Бер отпустивши Атахалпа, па леже у кревет да сутра порани. Ноћ беше мирна и тиха. Нигде облачка на небу докле год је око могло догледати. У целој пољани не беше ни једне човечије душе, осим оне, која је грудвама црне земље жива претрпана, али она у почетку није ни знала шта се са њом збило. Док је била при свести, знала је само, да беше везана за дрво и ништа више после тога. Лахор је лелујао лишће по дрвећу дајући оном тихом ноћном призору неку дубоку тајанственост. Тај је лахор лелујао и црне косе несрећне Зенобе и миловао јој оно црно, пуначко лице њено. Она беше у заносу. Прошло је тако неко време и она, хлађена тихим поветарцем, поче постепено долазити к себи — будити се.... Али шта је осетила отворивши очи? Око себе густу помрчину; са свих страна жуљише је грудве земље; она се не могаше покренути с места; осетила је само да јој једна рука беше слободна. Шта је могла урадити том руком? Да откопава јаму, беше јој немогуће, јер осим тога беше сва претрпана грањем. Једва је руком дохватила своје чело, хтеде се прекрстити, али она могаше само помислити у себи речи, које се при кршћењу изговарају, сам пак знак крста не могаше начинити. Стаде се молити Богу, да јој пошље избавиоца, да је спасе црног догађаја, да је извуче из црног гроба, у који је живу спустила једна хришћанска рука! Докле се је молила Богу у тишини... допре јој до ушију некакав особити шум. Зеноба ослушну и јасно распознаде да то не беше шум од звериња. То је уплаши још већма. — Зверова се не плашим, помисли она у себи, јер се налазим претрпана дебелим слојем грања, али се бојим, да је зликовцу мало било што ме живу закопао, покајао се ваљда што ми је живот оставио, па се јамачно сада враћа да учини крај својим зверским осећајима.... Ах, ви, бели људи... ви хришћани! Какве пакости не кријете под овом божанском фирмом!... Шум постајаше јаснији, а небо је на истоку већ почело рудети. Зеноба напреже своје очи, да кроз оно густо грање, што јој главу притискиваше, покуша гледати око себе, не би ли умотрила каква се то прилика шуња сада око ње овако нечовечно кажњену. И гле! два Мулата испитиваху ону околину и тражише нешто, смотрено се примицаху кријући се. Зеноби би нешто лакше. Она вероваше, да јој је Бог послао избавитеље, јер га је она искрено молила. Бог никога не оставља, који се на њега узда и искрено му се моли. Зеноба је приметила, да Мулати траже нешто, па се реши да их довикне. — Ако су пријатељи, мишљаше она, нека ме спасавају што пре, а ако су какви најамници нека бар учине крај овом мом црном животу, да бар својим очима не гледам, како ми тело труне. Ах, Боже! Боже! Је ли ово само твоје искушење?! Таман се реши да их довикне, али примети да Мулати застадоше. Они ослушкиваше нешто. За тим опази, како се сакрише иза жбуња и укочено посматраху на једну страну. Из далека се чуо жагор. Мулати се не беху преварили да се људи приближавају њима. Жагор се постепено разбирао све јасније и сада се већ могоше чути и људски гласови. Зеноба је сад знала, да се сва та ларма ње тиче. Али тек што она беше с тим на чисто — жагор се не чујаше више. Она не скидаше очију својих с Мулата, који вребаше сваки покрет онима који су прилазили. Најзад и сама спази, да су људи с плантаже растурени по целој оној шуми. Она разумеде, да њу траже. Сад више није оклевала, већ стаде испод оног грања викати, колико ју је грло могло служити: — Помоћ!... помоћ! На ово запомагање Мулати устадоше, па ослушкиваху, неће ли се знак опет јавити. — Овде испод грања! ту помоћи треба! викаше Зеноба. Глас јој се разлегао по оној долини. Мулати притрчаше оној гомили грања испод које се чује узвик. У исто време ту притрчаше још два човека. То беше Бер и Годон. Као помамни лав бацаше Годон оно грање. Једва је и имао времена, да од она два Мулата позна, да му један од њих беше отац Хунон, који у друштву са оним другим сиђе с планина у намери, да тајно посете плантаже и воде преговоре о устанку робова противу белих наметника. Хунон је још из далека спазио, да се приближава нека граја од људи, за то је и застао мало у шуми са својим другом, мотрећи каква се то гунгула диже. Он је тако исто спазио тамо свога сина Годона, када потера приђе ближе. И Годон је познао свога оца, али је ова прилика била таква, да је било пробитачније, да се према новом господару понашају као непознати. Пошто разбацаше оне гране, стадоше Мулати вадити грудве, којима беше укопана Зеноба, и разбациваше их гневно на све стране. Кад јој је тело било већ готово ископано, Зеноби се смучи услед наглог олакшавања од притиска, који ју је морио целе ноћи. Она паде у лаку несвестицу. Бер ухвати сироту Зенобу и извуче је из живога гроба полумртву. Годон му помагаше. (Види сл. 2. на стр. 33). За тим је положише на земљу да се освести и окрепи колико да може поћи натраг у стан. Докле су Мулати откопавали Зенобу, дотле је Годон, који им помагаше, спазио око врата, једну узицу, коју она иначе није имала, па је полако опипа и наиђе на дашчицу, коју беше зликовац оставио с натписом. Прочитавши кришом тај натпис, Годон се препаде, нешто му штрекну на срцу. Пажљиво скиде ову плочицу и остави је у џеп. — Дакле је отпочео да ми се свети пас! јетко помисли Годон у себи. Ова плочица јасно му је показивала око чега се врзе овај покушај. Неколико особитих погледа управи он на свога оца, чиме му даде знак да иде, док господар Бер није стао запиткивати ко су они, од куда они овде. Хунон разумеде знак сина свога, те са својим другом пође натраг у брда. Бер се бављаше око Зенобе, давајући јој коњака да се освежи. Ту је прилику употребио Годон, да са својим оцем кришом проговори неколико речи. Споразум је био врло брз и врло кратак. Зеноба се беше већ прилично опоравила, те се већ спремаше да пођу. Дотле Хунон и његов друг већ замакоше за перивој........... Тога вечера Годон и Зеноба дуго, необично дуго разговараху међу собом. Ту јој је Годон открио праву тајну ове драме. Њој тек сада беху јасне речи онога непознатога лица, које јој синоћ најпре ласкаше, а по том је живу стрпа у јендек. Годон се доста одупирао Зенобином решењу да се услови Дон Лијега приме, и ради заједно с Хуноном на остварењу њиховом. — Тиме ћемо се спасти беде, рече Зеноба, а с друге стране потпомоћи још више оцу Хунону. — Знам, али верност према господару? рече Годон тихим гласом. — Верност према белом господару јесте завера према своме племену. И кад га ми нећемо светити сваком згодном приликом, од кога очекујем то онда? упита Зеноба одлучним гласом. Годон се размишљаше још једнако. — Што се мислиш? упита га она. Хоћеш ли ваљда да ме тај пакосник и убије, да би тебе приморао да му помажеш. Хоћеш ли...... — Не говори тако, Зенобо! — Да не говорим!.... Коме?.... зар да не говорим теби, који се још двоумиш, а видиш где се о мојој глави ради... Ја ћу га сама наћи и ставити му се на расположење, кад си ти кукавица..... Ја ћу му сама издати госпођу Аранку! гордо узвикну Зеноба..... Али тада ти нећеш имати више права нада мном..... — Зенобо! што говориш тако? — Што хоћу да се светим белим људима! — Али наши господари нису то заслужили! — Нису?!.... зар нису и они бели? — Али према нама су благи! — Ко?.... Зар госпођа? — Јест, госпођа Аранка! — Е, мој Годоне, ти још не познајеш њено лукавство. Она је блага, према мени нарочито пажљива, али и то има својих разлога. — Разлога да има она према теби?! — Јесте.... јесте. Да ја нисам посвећена у њене тајне, видео би ти, каква би она сасвим друкче изгледала. — Какве су то тајне? упита Годон зачуђено. — Тајне!.... па односи њени са управником Атахалпом. Зар ти не знаш, да је господар Бер постао пред њом само једна фигура, а она му тако вешто заварава очи, да онај ни у сну не сања какве се одвратности не збивају иза кулиса и то све у име љубави и оданости према господару. И онај Атахалп.... тај подлац, који као мачак вреба, да господар куда зађе по плантажи по ваздан цуња око њених врата, па чим му се прилика укаже, ето га к њој и она.... кукавица једна.... чека га раширених руку и пада му око врата. И то се све збива, тако рећи пред мојим очима, ја их послужујем, ја им разговоре чујем.... — Шта?... то је одвише! узвикну Годон. — Да... и ја чисто жалим господара Бера, да не види шта се све чини под фирмом топле љубави с једне и ревносне службе с друге стране. Док се она... несрећница, одаје загрљају једнога гада, Атахалпа, дотле јадни Бер не сме пријатно ни да погледа у ону красну девојку, Амалију, јер му је Аранка то одлучно забранила. И тако госпођица Амалија у самој ствари није овде гошћа, већ је права заробљеница. Она јој не даје у Европу, да јој случајно тамо не би траг проказала. И Бер то све сноси за љубав једне онаке жене! — То је ужасно! узвикну Годон. — И још нешто.... Још један бели човек тајно долази у одаје нашег господара и то редовно свакад, кад господара нема код куће.... А господар иде од куће кад госпођа нађе за потребно, да му препоручи дуже шетање због здравља. И он јадник иде, шета се по плантажи, да би својој невенчаној жени жив и здрав био, та она се ето тако брине о његову здрављу. Шетња му свакако необично прија, јер у њој види најјаснији доказ Аранкине нежне љубави! — Дакле још неко долази? упита Годон. — Јесте тога сам човека толико пута виђала, али му црте лица не могох познати. Увек је носио маску, коју је врло вешто прикривао!.... — То је грдна срамота за господара! рече Годон. — Па сад реци ми само, Годоне, да ли вреди штедети оваку једну жену, да ли би био грех отргнути је од господара и предати ономе, који је толико тражи, да чак и мене узима за жртву? — Не, то неби био никакав грех.... на против добро дело.... у осталом ми можемо издати госпођу Дон Лијегу, он ће бити задовољан.... завера ова није наперена противу господара Бера, већ шта више на спасавање његовог имена, рече Годон. — А ономе гадном ниткову, Атахалпу, ја ћу показати како Зеноба уме чувати своје достојанство, настави Зеноба даље. — Шта ће то опет значити? упита Годон. — Има већ неколико дана, како се та хијена умиљава око мене и како ме моли, да може једном са мном на само говорити. — Шта? — То, што рекох...... али ја га одбијах учтиво, да му се не замерим. Он је моју учтивост рђаво протумачио, па се сада толико навезао да говори са мном, да га се не могу опростити. — Добро, кад је тако! рече Годон. Првом приликом кад те нађе, одреди му састанак под оним дебелим дрветом, где су њиве са пиринчом. Ја ћу тамо сакрити неколико људи иза џбуна. Ако ти помоћи затреба ти само дај знак, они ће се појавити...... Сувише се касно угасила свећа у соби, у којој је спавао Годон и Зеноба. Разговор се дуго још водио. X Под дебелим дрветом Тамо где се свршавају пиринчане њиве плантаже „Викторије“ настаје један одсек. После тога одсека настаје мала узвишица обрасла жбуњем, крупнијим и ситнијим. За овом узвишицом настаје лепа висораван одевена прекрасним зеленилом и с које је диван поглед на целу плантажу. Тамо далеко на једној страни види се беласкање мора по коме пливају пароброди, што спајају стари свет са новим, а на другој страни тамо ваде се сива брда — станиште горштака, који се у четама и групицама, с времена на време примичу плантажама, па се опет лаћају слободних висина. Поглед на пиринчана поља, која се таласају и при најмањем поветарцу, побуђују у мисаона човека неко необично пријатно расположење. Он ту има прилике да прегледа природу у свој њеној дивоти и свима чарима њених прсију. Хоће ли да види младост, нека гледа оне зелене ливаде искићене разнобојним цвећем, које се такмичи међу собом, које ће на себи више задржати погледе гледаоца. Хоће ли да види бујности, нека управи своје погледе на ритове бамбуса. Хоће ли добити појма о непрегледности — нека погледа на усталасано плаво море. Хоће ли озбиљност и величину, нека стане уз оне колосалне храстове, које по неколико људи не могу обухватити. Жели ли познати виткост, нека гледа како се високе палме повијају и исправљају кад их ветар подвати. Хоће ли прошлост, нека гледа у стрњике обране каве. Жели ли сазнати шта је слобода — нека оде у слободне висове и шуме. Жели ли, најзад, разноврсности нека пређе погледом преко целе околине, докле му вид досеже. На једном лепом месту поменутог одсека, између зеленила, љупкога цвећа, кокетних жбунова, а под једним дебелим храстом седела је Зеноба лепо одевена, необично љупког израза лица. У коврчавој, црној и дугачкој коси, ванредно нежном погледу, пуним и облим рукама и укусно намештеној одећи, која изгледаше као да је срасла са њом — у самој једној Зеноби могао си читати и младост и љупкост, и бујност и раскош, неограничену слободу и верност, љубав и озбиљност! Мало по даље од ње седео је управник плантаже, Атахалп. По целокупном строју његовога карактера, а по усуканим брцима и по изразу његових очију могао си прочитати необуздану страст једног лађара у туђој кожи! Таква два карактера сеђаху један поред другог. Он гледаше у њој сав свет, неку одлучност, неку особиту моћ, нечега тајанственога. Она гледаше у њему једног празног фићфирића. И он разговараше с њом ласкаво, подло. Он је увераваше о својој неограничоној љубави према њој; он јој тврђаше да високо цени слободу њеног племена; он је увераваше, да ће она постати најславнија у своме роду, ако му саопшти своју верност и закуне му се на оданост. А она..... благим осмехом свога лица мољаше га, да је поштеди толике славе за коју није достојна, да се не подсмева њеном несрећном племену, које белим људима није никаква зла учинило, да не тражи љубави од ње, јер их је природа бојом коже одвојила..... — Мислиш ли ти, Зенобо, да моје срце не може куцати онако исто топло, према теби, као и кога било из твога племена? тихо је упита Атахалп. — Не може, господине..... ваше је срце хладнога севера, а наша су из жаркога југа, сложити се не могу! Ове речи необично поласкаше Атахалпу, те јој без устезања приђе ближе, седе поред ње. Своју десну руку наслони на њено меко раме, обгрливши је мало око врата, а другом руком ухвати је за руку па немо и непомично гледаше у оне ватрене очи њене. — Господине! шта желите ви од мене? запита га Зеноба. — Зенобо, драга Зенобо, изреци једном своју пресуду нада-мном! (види сл. 3. стр. 67.) — Господине! љубав моја другом је поклоњена..... то не тражите од мене. — Драга Зенобо, ја те молим, да моју љубав примиш као знак исповести моје пред тобом! — Исповести предамном?! — Јесте Зенобо! — Како се један управник може исповедати пред једном обичном робињом, која је до пре кратког времена носила јарам око врата. — Али ја те молим! — Љубави не тражите од мене.... Је ли то све што сте од мене хтели? упита Зеноба. — Хтео сам љубави твоје, хтео сам воде с твојих жарких очију, да жеђ своју угасим! — Све је то својина другога. Ни моје није више то, што ви тражите од мене! За тим покуша да устане и оде. Атахалп је задржа. — Али шта хоћете ви од мене, господине? Атахалп ћуташе неколико тренутака. Размишљаваше како да отпочне праву ствар, коју је желео постићи. Мислио је, да ће Зенобу љубављу искушати, али она беше и одвише поносна, те му не даде права да на те жице удара. Најзад се реши, да је одлучно упита, па сад на шта изађе. У најгорем случају он је управник плантаже, она је робиња. Његова се реч више уважава где треба, него њена. — Зенобо, остани још који тренутак крај мене, кад си ме већ уцвелила и не хтеде пружити руку срећи, која ти се нуди! — Добро..... то ћу вам учинити по вољи, рече Зеноба и опет се посади на онај одсек. — Ја те молим, да ми за неколико ствари, које ћу те питати, даш своја објашњења. — А да ли ја то могу, пре свега? упита она. — Надам се да ћеш моћи! — Што вам будем могла рећи, нећу вам сакрити. — Да ли је господин Бер радо примљен код робова? — Какво је то чудно питање? — Није ни мало чудно, већ је на против постављено у своје време, додаде Атахалп. — Ја га не разумем, објасните ми га боље! — Сазнао сам да се међу робовима снује нека завера противу господара, па те питам, да ми кажеш, шта и колико ти знаш о овоме. Разумеш ли сад? — Још мање.... Завера међу робовима.... и то противу нашега господара.... То ја не знам, то не може никако бити истина! — А ако те ја уверим, да је истина? — Не можете ни то, јер ја не знам апсолутно ни о каквој завери. — Она постоји! — Ако и постоји, ја ипак нисам посвећена у те тајне. Ко ће то још мени поверавати. — Желиш, да ти кажем ко? — Ако знате, кажите ми! — Неки Хунон. — Хунон! тога роба нема на плантажи, одговори Зеноба. — Кажу да је већ био и да је бегунац. — Па шта и какве везе ја могу имати са њим? — Какве везе?!..... — Јест, шта ја имам с њим? — Он је твој свекар! узвикну Атахалп. — Мој свекар.... Хунон!.... ја не познајем таквога човека; ја немам свекра. — Јесте, ја сам то сазнао на свој начин, али господару још ништа нисам о томе саопштио, док.... — Шта.... док? прекиде га Зеноба. — Док ствар не испитам потанко и расветлим је у свему, па ћеш после видети докле ће ствар доћи. — Али што ја треба све то да знам? — За то што си и ти члан те завере и ја сам ти пружио руку спасења, коју ти немилосрдно одбијаш. Ако се ти не кајеш, ја по свој прилици нећу. — Господине, Атахалпе, ви грешите своју душу, ако је имате, ви ћете погрешити јако, ако покушате увући мене у какву било заверу противу господара. Бог ми је сведок, да ја господару Беру желим више добра него ли и ви, него ли ико други! — Охо!.... да не претерујеш у верности, узвикну Атахалп. — Не претерујем.... ја знам шта говорим. — Онда јамачно завера има други карактер. Да не стоји она што год у вези са покретима горштака? — Ни ту вас не могу задовољити одговором! рече Зеноба. Са горштацима немам никаквих веза. — Онда је завера противу Аранке? — Не знам ја ни о каквој завери. У нашем племену нема тајни, за коју не бих знала. Али те тајне тамо нема.... А што се ви плашите за Аранку? — Не плашим се, али ми је дужност, да од ње склањам све што јој може причинити какву непријатност, одговори Атахалп. — Па она има свога заштитника! — И ја сам њен заштитник. Она је његова онолико исто колико и моја. Од тренутка, када је она постала његовом својином и то мојом помоћи, постала је и мојом својином. — Тако.... дакле.... Е, сад остајте збогом! рече Зеноба. — Не.... још који часак! задржаваше је Атахалп. — Добро.... да останем још мало. Ено и господара Бера тамо, видите ли га. Можда ће поћи и на ову страну, а ено с њим и Годона, па ће ми бити непријатно, да нас саме овако застану, рече Зеноба. — Није то никакав разлог, ти хоћеш само да избегнеш, јер сам те довео до зида. Ти поричеш заверу, али је тим истим и тврдиш! — То није истина. Господине, ви вређате! — Ја вређам? — Јесте, ви вређате, ви клеветате! — Ја? — Јест.... ви! — Је ли клевета, кад се истина каже у очи? викну Атахалп. — Ви не говорите истину, господине! — Ја сам Годона ухватио, где на лађи шурује са једним човеком.... ја сам извештен с поуздане стране, да је Годон с тим истим човеком дуго разговарао пре извесног времена.... ја готово могу веровати, да је и ваше закопавање опет неки мајсторски смишљен маневар... Ви сте варалица. По нашим законима ви сте криви, ви ћете бити осуђени и једини вам је спас да ми пружите руку, признате кривицу, па се неће даље чути од овога места! — Зар дотле допире ваша верност према господару.... до моје љубави стало је све, је л’ те? — Желим да тебе спасем од закона! викну Атахалп. — Не! викну Зеноба. — А ти ћеш силом! — Ни онда, подлаче један! — Онда ћеш ме смрћу својом задовољити! викну Атахалп и извуче повећи нож, претећи Зеноби. — У име закона! викну Атахалп. — Не, рече Зеноба одлучно. Нама су наши обичаји милији и светији, него ваши закони. — Умри кукавице! цикну гомила Мулата, излетивши иза шумарка (види сл. 4. стр. 146). Један Мулат стеже руке Атахалпу, а Хунон му копљем прободе главу. Атахалп паде мртав. Мулати и Зеноба с њима побегоше у планинске висове, да озго ови ратоборни синови гледају као сури орлови доле, на покрете у равници. И Зеноба остави кућу и дом свој па оде да врх брда гнездо вије, јер више слободе за њу у равници није. Она беше саучесник грознога убиства. Само је то убиство није тиштало, јер зна који је убијен, зна да је то бео човек.... Док се ова трагедија одигравала под оним дебелим дрветом, дотле су Бер и Годон, спазивши из далека где се у ладу одмара Атахалп у присуству Зенобином, били дошли већ близу њих. На овакав чудноват положај Атахалпов према Зеноби обратио је Беру пажњу Годон, исказујући своје незадовољство према томе гадноме човеку. Бер с почетка није веровао Годону, да Атахалп ради на прељубочинству код Зенобе. Али се сада увери својим очима. Није знао, колико је наиван био, да је Годон већ унапред све удесио са Зенобом, како би господару своме што већма замрсио ситуацију. Уз пут се Годон жалио Беру како Зеноба од неког времена не мари за њим, како је њена некадања супружанска верност помућена, како међу њима не влада више она оданост као што негда беше.... — А што је не казниш? упита Бер. — Чиме, господару? упита Годон. — Па оним, што ће њу највише заболети! — У ње нема више осећања, жалостиво уздахну Годон, да би је могло заболети!.... У таквом разговору њих двојица примицаше се полако Атахалпу и Зеноби, који сеђаху загрљени под дрветом оним. Видевши ово, Бер се спремаше да их љуто покара а Зеноби да нарочито припрети, ако се не узме у памет, да ће је понова отерати у јарам, на најтеже послове, а да ће другу робињу изабрати да двори госпођу Аранку. Годон му захваљиваше од свег срца на толикој пажњи према срећи његовој, али увек изражаваше неку сумњу да ће бити слабога успеха, јер је Зеноба запустила леп домаћи живот, и мрзећи беле људе, одала се рђавом животу састајући се често са горштацима Мулатима. О овоме је тако убедљиво говорио Беру, изразом неке тешке туге и увређене љубави, да му је чак тврдио, како су и оног јутра, када су је ископали, нашли крај ње два Мулата како је ископавају, а тога већ не би никако могло бити, кад она не би своју љубав делила с њима горе. Чак и онако изненадни одлазак оних Мулата, који одоше не јавивши се Беру, када се овај забављаше око окрепљавања Зенобиног, Годон је протумачио Беру, као да су они у самој ствари побегли од праведног гнева његовог. И одиста Бер вероваше овим речима. Све су околности казивале, да се ствари одиста морају овако узети и никако друкче. Тек се је Бер спремао да ослови Атахалпа, који се беше устремио према Зеноби, мислећи да то беше њихов љубавни растанак, али се у том чу вика сакривених Мулата и трагедија се сврши! Неки Мулати јурнуше на Бера и Годона, али се ови бранише оружјем, које су уза се носили. Један Мулат погибе од Годонове пушке, а остали се разбегоше куд који, а са њима и Зеноба. Бер и Годон одоше журно кући, да виде како стоји са осталим пословима на плантажи и да извести месну полицију о извршеном убиству од стране Мулата, како би се страже на границама појачале и спречио сваки приступ Мулатима у предео плантажа. Али сада Бер беше усамљен. Верног му Атахалпа не беше више поред њега. Госпођа Аранка беше јако ожалошћена овим догађајем, јер јој је низ успомена био везан за тога човека, који ју спасе с лађе и о угодности се њеној старао врло одано и за дуго времена онда, кад не беше никаквога изгледа на поновни састанак с Бером. За Берову кућу беше то јак пораз, тешка жалост, те се још за неко време није ни мислило на какво весеље, а још мање на свечано венчање њихово, које је требало да се изведе у највећој раскоши и церемонији. Још истога дана после подне прекинут је сваки рад на плантажи. Сви робови беху стрпани у своје касарне. Над њима је вођена строга контрола. Многи беху повезани ланцима, а неки пак спутани у јармове. Њихови настојници показаше сада сву суровост своју. Писка робова, која је потресала касарне оне, допирала је као неки потмуо јек до канцеларије господара плантаже Бера, у којој је вођена строга истрага у присуству полицијског комесара. Робове је у канцеларију уводио привремени управник плантаже — Годон, коме Бер беше сада поверио управничку дужност на неко време, док не нађе сталног управника. Њега је још једино имао, на кога се могао и морао ослонити у првим часовима невоље. Полицијски увиђај и сама истрага продужила се за читава два дана. И резултат истраге показао је: да је Зеноба стајала тајно у вези са неким Мулатима без знања свога мужа, да је она узела на своју руку читаво једно одељење робова исте плантаже, који су били извршиоци њених наредаба, да су неки од тих робова одбегли с њом у шуме и брда, неке је полиција похватала и да се неки, који су знали за ту заверу, још налазе у рукама господара плантажа. Као виновник целог овог догађаја би проглашена Зеноба, коју је теретила и та околност, што је она у последње време без икаквих обзира исказивала јавно своју мржњу према белим људима, да је чак изневерила и свога мужа Годона само за то, што је овај неограничено волео своје беле господаре за шта се нашло доказа у његовом одликовању и тестаменту пређашњег господара Џемса; даље ју је теретило и то, што су код ње виђена два Мулата, који је ископаваше кад беше жива сарањена и који се кришом уклонише с тога места. Сваки даљи исказ, свака околност, коју су истицали појединци, отварала је очи Беру, те је сада многе појаве на плантажи могао разумети у правој њиховој боји. Али је с друге стране у њему и све већма расло уверење у оданост и непоколебљиву верност његовог, сада привременог управника Годона. Судска пресуда, која је донесена после ове истраге, садржавала је грозно решење. Она је објавила смртну казну Зеноби, за којом се трага да се ухвати и над још стотином робова. Три надзорника одељења на вечиту робију, а двојица на по 15 година робије. — После три дана пресуда је извршена. Овако дуготрајна истрага јако га је изнурила. Али он не хте пропустити ни један минут да се она врши без његова присуства. Није помишљао на одмор, да само не пропусти ни једну ствар неопажену. Као да је знао, да би чешћим излажењем из канцеларије и одлажењем у своју собу пореметио мир својој драгој Аранки, која и сама тих дана беше јако снуждена, жељаше мира и спокојства. Као да је знао, да би у то доба истраге, нашао тамо у њеној соби другога господара над благом свога срца, који под маском улажаше у замак, јамачно да теши рањено срце њено! Потресом догађаја снужденој Аранки, требало је одмора, а кривцима строга казна за учињено злочинство. А она жељаше и једно и друго. С тога је и молила свога доброг Бера, да истрагу прати до најмање ситнице, да чује шта се говори о томе и да ни један тренутак у томе не изгуби. Молила га је и он јој је дао реч, да ће целу истрагу слушати, да би тиме и њој дао прилике, да се смири од потреса.... да се госпођа одмори на рукама човека под маском. Знала је она, да би Бера страшно узрујао призор какав би застао у њеној соби, знала је она, колико би га то потресло, па је желела уштедети му ту грозну борбу мисли.... толико је она пажљива била према њему!! а све с изговором на трагедију покојног Атахалпа!! XI Зора нових дана По свршеној истрази и извршеној судској пресуди на плантажи „Викторији“ отпочело је редовно стање. Радови су настављени. Мир с поља је повраћен; јака стража од војника чувала је границе између горштака у брдима и шумама појединих плантажа. Горе по брдима је покрет трајао непрестано, али се није могао прострети више доле у равнице, које беху заштићене оружјем. Само се осећала прилична оскудица у робовима на овој чаробној плантажи, јер је њихов број знатно смањен смрћу оних криваца, који сноваше заверу и која им би осујећена. У сваком своме рапорту вршилац дужности управника, Годон, саопштавао је господару Беру ову оскудицу, како због ње радови прилично заостају, а ваља их накнадити, јер се много штетовало због последњих немира. Али Бер не хтеде одмах попуњавати број својих робова, док се ствар са свим не сталожи и док се сам не одмори толико, да би могао издржати пут до пијаце робова. Осим тога, као најважнији му је разлог био у томе, што је од једног свога пријатеља из Сан-Доминга, где је пијаца, добијао извештаје, како на пијаци последњи транспорти робова насу тако обилати те је и цена стајала доста високо. Тако је трајало подуже времена. Али у том већ готово стизаше нове жетве, посао се је морао радити брже док кише не настану, те је Бер морао отићи да купи још робова, па макар и цена била скупља........ Он се журно спремаше на пут, уређивао је своје ствари, издавао потребне наредбе шта се има урадити за она 3—4 дана, док се он бавио буде на путу. Заказао је од прилике дан свога повратка и свршивши све ове претходне ствари, повуче се у своје одаје раније но обично, да се одмори од дневних напрезања и да још уреди неке своје кућевне ствари са својом Аранком, коју неће видети за неколико дана. Ради тога они су те ноћи водили подужи разговор, који је скраћивао оно време, што још беше остало до — растанка. Растанак се приближавао, али он беше необично миран. Не беше узрујан Бер, не беше сетна Аранка. До сада су се толико пута растајали, али у свима тим приликама растанци беху праћени сузама и уздасима. Свагда се они растајаху тужни с неком чудноватом зебњом и неизвесношћу, да ће се још икад опет састати. Али тада беше вазда искрене љубави међу њима, која их је и после читавих напора састављала. Љубав је тада уздисала; љубав је тада сузе лила. И ти уздаси и те сузе везиваху их тада нераздвојно! Мислите ли зар, да су толике претрпљене борбе и толики тужни растанци од детинства њихова исцрпли већ све уздахе, засушили сваку жљезду сузну, те се овај растанак врши мирно, тихо, нечујно?! Не, у грудима њиховим имало је још уздаха, у очима њиховим имало је још суза, али се овога пута само не чуше уздаси, нити се суза пролила, јер кључ извора суза и уздаха не беше им при руци — он беше тамо негде..... у искреној љубави. Да ли примећаваше они узајамну мирноћу овога растанка? Ни то не. Она им изгледаше са свим природна. До сада се растајаше или на прагу њених родитеља или на таласима узбурканог океана, повратак је био не познат, пред њима тада стајаше вео неизвесне будућности. Овај је растанак био на прагу њихове куће; повратак је био познат, пред њима не беше више оног вела неизвесности, нека тачно одређена сталоженост испуњавала им је срца њихова. Ето, како се догађаји изврћу.... али се точак среће окреће непрестано! Онај део што је на земљи подигне се горе, па се опет спусти доле и тако продужује напред и само напред! Он јој је остављао пуну кућу да сталоженим срцем и постојаним надама проведе у задовољству дане његовог одсуствовања, молећи је, да тако расположи своје срце, како не би осећала празнину што њега ту нема. Тако беше то пажљив муж, толико добра и мира жељаше он својој драгој — Аранки! Она беше у пуној кући и даде свечано обећање пресрећноме Беру, да ће моћи расположити своје срце, да ће у сваком задовољству провести дане његовога одсуства те да неће осетити празнину, што њега ту нема. Он ју је искрено молио и она му је одиста искрено одговорила. Толико је она волела свога драгога — Бера.... Бер спаваше дубоким сном. У сновима му избијаше шарена и цветна поља његове будућности. И она спаваше на крилу његову тихо и мирно. Снови јој износише пред очи цвеће, али које све беше затворено у своје чашице. Она кидаше те зелене пупољке и трпаше их у неку кесу, која је личила на маску, којом се људи обично крију од света. Освануло је јутро љупко, весело. Пиркао је поветарац лако, умилно. Певаше тице и скакуташе хитро, радосно. Опијаше цвеће својим мирисом пријатно, заносно. Шушташе шума неким особитим шумом, росне капљице преливаше своје боје неком чудном чаролијом и таласи онога мора удараше неким вилинским жубором. Витком путањом оном, кроз ове чари своје плантаже, ходио је путник Бер, а са њиме и два верна му чувара: Аранка и Годон. Тамо преко залива уздизао се вис један, чије подножје пере овај залив морски, а чије врхове оживљавају покрети горштака. Ту на обали залива, онде где се извијају витке палме, а подножја им красе бујни жбунови, извршио се — растанак Бера и Аранке. — Збогом, Годоне! рече Бер рукујући се при поласку са својим управником. Ево ти Аранке у заштиту, па се старај о угодностима њеним до мога повратка! (види сл. 6. стр. 225.) — Господару! путујте без бриге, нека бих вас здрава сачекао; ништа вам се на жао учинити неће! одговори Годон с неким достојанством. — Збогом Аранка! утуви добро моје речи, дуго нећу остати на путу! — Нека ти је срећан пут, драги Бере, Провиђење нека би ти било од помоћи, повратак ти очекујем жељно! одговори Аранка. Бер већ беше на лађи, с које махаше марамом своме благу, што остаде ту на обали. — Збогом! довикну он још једном. — Збогом! довикну и она, а из груди јој се сте тек сад један уздах и очи засузише мало; још се једна капља љубави сакриваше у срцу њену. То беше остатак некадањег пуног срца. Лађа са већ изгуби из вида. Аранка дуго гледаше на ту страну.... Далеко тамо иза витких палама и густих жбуња вириле су две људске прилике. Једна од њих овога пута не имађаше своју маску. Соба Аранкина имађаше диван изглед на залив морски. Са прозора својих гледала је она несташне таласе, који се некад смире, а некад захуче потмулом тутњавом разбијајући се међу собом и о обале, исто тако, као и сам живот њен. О дувару ове собе висило је неколико слика о најлепшим деловима плантаже „Викторије“, између којих беху намештени особито укусно персиски ћилимови, што соби тој даваше неки пријатан изглед. У једном крају њен писаћи сто, на коме беху две грдно велике етрурске вазне и остали прибор за писање. Сав намештај, који припадаше овој соби беше од затворено зеленог плиша и укусно распоређен. Под беше такође застрт богатим ћилимовима. По целој соби осећао се неки особито пријатан мирис. На једном зиду висиле су високе и тешке завесе. Ту беху врата, којим се улазило у њену спаваћу собу. У соби за рад владаше неописана тишина. На једном дивану лежала је Аранка и одмарала се. Према њој на зиду био је велики један часовник, који лагано простираше своје монотоне звуке тик-так!.... тик-так!..... Аранка је често погледала на тај часовник. Он куцаше само једним истим темпом. Била је замишљена. — Зар он још није овде?.... Зар он још није дошао?.... Он до сада није никада допустио да га ја чекам! мислила је Аранка у себи погледајући на часовник. Њено љупко лице постаде сада врло озбиљно. Предавши се мислима, које јој летеше кроз главу, лежаше она мирно на своме дивану, а псетанце њено прући се крај њених ногу. Прође извесно време. На један пут на пољу одјекнуше брзи кораци. Капије зашкрипаше. Аранка скочи. Јако руменило обли њено лице, а погледи јој се управише у затегнутом очекивању према уласку. На вратима се чуло хватање кључанице. Млади витез морао је проћи кроз неколике пролазе. Зачу се и куцањ на њеним вратима. И гле!.... сада стајаше он пред њоме у пуној својој снази и лепоти. — Дакле дођосте најзад, пријатељу, ја сам већ долазила у очајање!.... звучаше са њених дивних усана. — Ви сте на мене чекали, Аранка?.... упита он озбиљно, а топлим погледом. За тим обухвати њену руку и понесе је својим топлим уснама. Псетанце, мала пудлица једна, скочи, али се на скоро умири и испружи опет поред ногу своје господарице. — Да, доиста, то је први пут што сам вас оставио да ме чекате, настави он лагано и збуњено. Па ипак сам толико мислио о вама и жудео, да час пре погледам опет у ваше мило око. — Боже мој, шта је вама пријатељу? Ваш глас звучи тако чудновато, ви сте тако бледи. Да нисте болесни, драги мој Лијего? Пуна неизмернога страха погледа га она. — Аранка!.... звучаше у страшном болу са његових уста, ви не знате каква жалост испуњује ову кућу.,.. — О, Боже!... шта то говорите? узвикну она. — Жалосна вест, Аранка! — Говорите Дон Лијего, пријатељу! — Не смем вам саопштити! — Говорите.... не мучите ме тако! уздисаше Аранка. — Стишајте се.... што гроб хладан једном схвати, то се више не поврати! тешаше је Дон Лијего. — Какав гроб?... Преклињем вас љубављу својом, говорите, какав гроб?... каква је то жалост? — Ладни таласи узбурканог мора покрили су јуче.... — Шта?... Кога?.... — Господара Бера! одговори Дон Лијего најзад. — Ах, Боже црни!.... дакле и њега нестаде! узвикну она и бризну плакати... Још тињаше љубав у срцу њену! Видећи је страшно узбуђену, Дон Лијего је прихвати за руку, која беше хладна и дрхташе. Њене се груди надимаху од јецања. И његове се груди надимаху од нестрпљења.... — Аранка!.... ослови је после неког времена, када се ова смирила мало. — Оставите ме, Дон Лијего, ја сам усамљена. — Аранка!.... тешио је он. Знам ја добро како жалост и бол продиру груди!.... Не плачите, стишајте се!.... Небо ће вам убрисати ове сузе.... Ви нисте усамљени. Ја вам нудим своју заштиту, упамтите! Он пољуби лагано, тихо, њену руку и чело њено. — Пријатељу, ви ме нећете ни сада напустити. Могу ли се уздати, да ћете вазда бити уза ме? упита га тихо јецајући. — Аранка!.... јесам ли вам тако мио? узвикну Дон Лијего загрливши је и пољубивши је у чело. — Дон Лијего, драги! узвикну она. Ви сте мелем моме рањеноме срцу.... Останите овде да га лечите топлином пријатељства! — Ви ме задржавате код себе!.... Ви желите моје пријатељство!.... настави он страсно, а у себи помисли весело: „Дакле, кључ је већ једном обрнут у брави ситуације. Шат се и врата отворе!“ — Пријатељу, ја вас молим да останете бар за неко време, ако не желите више! говораше она. — Аранка!.... ја вам не могу описати чежњу и срећу мога препунога срца.... ја вам исповедам отворено и без устезања да вас љубим неизмерно.... — Пријатељу,.... Дон Лијего, не говорите тако! ослови га Аранка. Срце ми је одвећ болно, да би могло слушати такве речи.... — Оставите ме да изговорим, ви треба и морате до краја слушати... Ја не могу више заповедати своме срцу да ћути.... Ја вам морам казати... Ја вас љубим неограничено.... Аранка, зашто та бојажљивост у вашим цртама?.... Да се нисам преварио и погледе ваших очију, ваше лепо примање до сада рђаво протумачио?...... Аранка, ви знате да вас љубим свим бићем својим!.... Она беше замишљена и ћуташе само. Окренувши се мало у страну, стајаше она ипак ту крај њега. Кад му лагано окрену своје бледо лице, уплаши се он њеног плашљивог погледа. — О, Свети Боже!.... шта да вам рекнем.... како би могла оденути речима осећаје, који ми срце обузимају?.... Мени је.... као да ме нека невидљива моћ хоће да отргне од вас, као да морам бегати испред вас.... па ипак.... ипак ја не могу..... — Аранка!... узвикну он весело. Ви ме љубите дакле, јер се иначе не би бринули за мене! — Мир, пријатељу.... немојте ме питати сада.... не.... око срца ми је тако тешко, тако необично, ви знате...... да сам вам наклоњена...... — Па ипак?.... ипак?.... На послетку је слетело признање с ваших усана, о моја љубљена, богињо моја, срећо моја! Пун бурнога блаженства, хтеде је он привући сада, али, зажаривши се бегаше она пажљиво испред њега, а он њену руку обли пољупцима. — Аранка! једна неизвесност притиска ми груди још од доба нашег виђења у Хавани. Ја вас молим, обећајте ми, да ће те на послетку казати, која сте ви то Аранка? Са загушљивим узвиком окрете се она од њега, а велики страх се појави на њеним бледим цртама. Дон Лијего подло клече на колена пред њом и лукаво је гледаше молећи. — Аранка, кажите ми најзад, ко сте ви? Ако ме љубите, онда и ви морате осећати тежњу да једном будемо спојени и познати. О, дајте ми ову утеху, да је собом носим. Скините вео који вас покрива да дознам, којој припада моје срце! Она ћуташе. На лицу јој беше израз неке тешке горчине. — Онда ћу почети ја.... Ја сам Дон Лијего из Шпаније.... Оштрим погледом пресече му она даљи разговор. Њен витки стас задрхта, а са дрхтећих усана њених сипаше ватрене речи: — Аво ме љубите, Дон Лијего, онда ме не питајте......... ја вам не могу казати ко сам. Света Богородица ми је у сну казала, да никада не казујем ко сам, ономе кога љубим. Ако ли кажем — више га нећу видети. Стрпите се, док вам само небо не открије ко сам. Јесам ли ја питала вас ко сте и од куда сте? Оставите ме да неко време овако уживам у погледу на вас..... — Реците ми само, јесте ли икад били у Шпанији? — Никада! одговори она. — Хвала вам, дакле ви нисте она Аранка, за коју јављају новине, да је између ње и неког Петра Бауера разведен брак, да се о њој не зна где је и да јој се тим путем саопштава решење, где буде била. — Нисам.... то је мени непознато! кроза зубе јетко одговори Аранка, а дубока сета завлада на њеном и иначе побледелом лицу. — О, Аранка, реци ми још само отворено, да ли хоћеш бити моја...... Закуни се оним што ти је свето, да те ништа на свету неће раставити од мене! На ове речи, њене очи засветлеше одушевљено. Она се усправи и извикну одлучно: — Да, хоћу да се закунем, пријатељу и драгане мој, да ћу само теби остати до смрти верна!.... У бурној радости привуче он племениту госпођу на своје груди и пољуби је у усне, које дрхташе. У блаженом забораву лежаше она на његовим грудима, осећаше само једно: да је никада слађа срећа не опијаше као сада у туђем свету без икога свога. Пудлица она лежаше поред њихових ногу. Они разговараше нешто тихо, шапатом. Уговорише, да смрт Берова остане у тајности код свих робова и у опште да се на плантажи никаквим поводом не да знак о промени, која је наступила. Он ће бити ту, да се брине о њој и плантажи. Срца њихова беху препуна блаженством. Из даљине допирао је звук вечерњег звона. Ухвативши се за руке, пођоше они по алејама да се надишу свежег вечерњег ваздуха. Пред њима се ширила прекрасна долина, а тамо даље преко старих храстова и високих палама усталасано плаво море. Кроз шумарак провиривали су врхови торњева и кубета овога замка. Небо беше необично ведро, а звезде треперише необичним сјајем. Тако Аранка провођаше весело и задовољно дане са својим новим драганом Дон Лијегом. Њој је било лако око срца, јер сматраше да је тиме испунила завет свој, који је дала Беру при његовом одласку. Он ју је молио да буде задовољна и да тако распореди, како неби осећала његово одсуство. И она је учинила тако. Често је помишљала на Бера и претрпљену судбину који сада труне где год на дну морском, које га је већ толико пута носило на својим таласима. Жалила је за смрћу његовом, али јој ипак беше топло и угодно у загрљају новог заштитника, са којим јој беше везан подужи низ успомена још за живота Берова. Тако прође један дан новога живота, нове среће. Прође и други такав дан. Дон Лијего се не одвајаше од краљице срца свога и она се не одвајаше од њега, јер јој он беше мелем којим лечаше рањено срце своје, а тај мелем беше у његовим топлим уснама, у његовим слатким загрљајима. Она све то сматраше као игру судбине. Та јој је игра доносила непријатних сцена, али она је увек после тога наилазила на утехе у пољупцима сад овог сад оног заштитника, кад се је који појавио. Она је увек после патња пливала у задовољству, које јој тим пријатније беше, у колико јој предходне борбе беху жешће и у колико су јој заштитници у појединим приликама нудили и чинили више услуга. — Она није разумевала, да то не беше обична игра судбине, која над сваким бићем управља. Она није осећала како јој душу притискује једно тешко проклетство. Она није видела, да ју је судбина њена напустила била, јер греси толиког неверства беху јачи од њене судбине! Да, она свега тога не беше свесна, већ је пливала у задовољствима, играјући се несташно и живахно са својим бићем онако исто, као и море са својим таласима, које она, пуна душевне мирноће гледаше кроз прозор у загрљајима Дона Лијега. Та она беше задовољна! Освануо је и трећи дан, чист и ведар. И Аранка с новим драганом својим шеташе задовољна по алејама свога парка. Само јој се чело по који пут замути, али и то траје колико да муња севне, па се опет разгали, разведри и чило погледа у очи свога — заштитника. То је био дан, када се је пред вече имао Бер вратити с пијаце из Сан-Доминга и жељан, радостан бацио се у загрљај своје миле Аранке. Још у очи тога дана беше она саопштила Дон Лијегу, да је јако суморна, да ју је тиштало што би тај дан донео јој господара, али место тога.... нека црна празнина стајаше пред њом. Мисли јој беху доста узнемирене. Нека виша сила управљала је њеним предосећањем. Беше ли то анђео хранитељ или какав зао дух — тешко је било одредити! Зато је и поранила овог јутра, да шетњом кроз алеје, а ослањајући се на руку „заштитника“, разгали своју тугу. И ова развесели тако своје срце. Годон је већ био тамо међу алејама. И кад је она наишла на њега, ослови га тихим осмејком, као лахор чуше се њене речи: — Ви сте уранили, Годоне! — Јесам, госпо, и желим вам да дан проведете с највећим задовољством.... одговори Годон. — И ја бих желела, али, „по јутру се дан познаје!“ — А што?.... ви сумњате! — Нисам расположена! — То не чини ништа, ви ћете се расположити данас. Ви знате за пословицу: „конац дело краси!“ — Знам то.... али је конац већ ту! рече она. На ове њене речи Дон Лијего испод ока погледа у Годона и овај погледа њега. — Имате права, госпо! рече Годон. — Јест имам права.... бити данас тужна! — Тужни?! — Да! — А зар вам дан повратка господарева може бити тужан?! упита је Годон као зачуђено, па опет кришом погледа у Дон Лијега. — Мислите на повратак господара Бера? упита она. — А на ког другог и могу мислити ако не на њега. Зар он није заказао свој повратак за данашњи дан? упита Годон даље, вребајући сваку прилику да погледа у очи њеног „заштитника“, који му очима и покретима даваше неке знаке, а које је овај добро разумео. — Баш због тога и јесам нерасположена! лагано говораше Аранка реч по реч. — То не разумем! рече Годон. — Не разумете?! упита она. — Не! — Господар Бер неће данас доћи! — Како то? упита он. Да није што јавио? — Јавио је писмом, да на пијаци није могао свршити посао, те ће морати остати још неко време! — А.... тако, сад ми је јасно! рече Годон. — Хоћемо ли посетити данас водопад? упита Дон Лијего Аранку. — А већ сам га толико пута гледала, не марим! — Желите ли у зверињак, на једну лепу ужину? упита он даље. — Не марим ни за тим! одговори она. — Онда ће вас за цело интересовати да видите како се бере кафа? — То би још и могла гледати.... али.... — А што се двоумите, госпо? упита Годон, који иђаше с њима. Тамо ћете имати леп изглед. Одавно нисте пролазили туда. — Истина је то, али је то сувише далеко! рече она. — Не мари то, ако зажелите можемо упрегнути кола, па да се том приликом извезете мало.... предлагаше Годон. — То би била згодна прилика, да учинимо и један мали излет на чамцу онде по заливу! рече Дон Лијего. — Али тада би морала поћи и госпођица Амалија с нама! рече она. — Па нека пође.... што не би пошла? рече Дон Лијего. Биће нас више у друштву! — Она страшно мрзи море! рече Аранка. — Па онда не мора ићи! рече Годон. — Мора.... Бер ме је молио да ју увек водим са собом куда год изађем. Ја то до сада нисам чинила и ако сам му дала тврдо обећање, али сада желим испунити свој завет.... тешко ми је што нисам реч одржала! Рекавши ове речи, она погледа дубоко у Дон Лијега, да би овај могао разумети, да он до сада није никуда водила Амалију просто из љубоморства према Беру. Сада нема Бера у животу, опасност је отклоњена и настало време, да жеље које су мртви за живота исказивали, буду задовољене; да јој тај аманет не узнемирује спокојство духа. Дон Лијего је разумео тај поглед, а Годон га није ни приметио или се учинио као тобож ништа да не зна о говору Дон Лијега, који се десио пре неки дан. — Кад је тако.... ми ћемо је намолити да пође с нама, рече Годон. — А ако не хтедне? — Хоће, зашто не би? рече Дон Лијего. Она већ толико времена није изашла из собе, те ће једва дочекати понуду, да прође мало по околини. — Е, онда нека тако буде, рече Аранка. Данас после подне око 5 сахати да пођемо на обалу. — А.... то је сувише касно, рече Дон Лијего. Нећемо онда имати времена, да што дуже користимо овако редак дан и ону свежину, којом се одликује наш залив. — Онда нека буде полазак у 4 сата! рече Аранка. Знате, госпо, шта?.... ја ћу наредити да кола дођу по вас троје у 3 сата, а ја ћу већ раније отићи тамо на обалу да што год припремим пре но што ви дођете. Нећете ваљда имати ништа противу тога? упита Годон. — Немам шта противу тога, само да није одвећ рано у 3 сата поћи? рече Аранка. Није.... није рано, рече Дон Лијего. Није то рано, ви знате како иде, док ово — док оно, а време прође. — Па нека буде најзад и у 3 сата! рече она. — Лепо!.... знајте да кола долазе по вас тачно у 3 сата, рече Годон и журно пође некуд. — И мало раније! довикну му Дон Лијего, давши му неприметно неколико знакова погледом. — Добро! једва се чуо Годонов глас. — Сад можемо ићи мало раније кући, да се припремимо, рече Дон Лијего, а у себи помисли: „кључ је и други пут окренут у брави ситуације. Хватајмо сад за кључаницу“! XII Слободне висине. Господари висова и прашума беху се јако узнемирили последњих дана. Јаке чете горштака полагано се спуштале доле у низине врло опрезно. Њихов је број с дана на дан бивао све већи, јер одбегли робови с појединих плантажа одлазише к њима, да у друштву с њима војују за своју и њихову слободу. Преко својих извидница, поглавице појединих одељења добијали су извештаје о стању у равницима. Они су тако сазнали и то, да су њихове слободне висине са свих страна опасане полицијском посадом, те тако једва могаше по који Мулат да се тајно довуче неопажен и сиђе на коју плантажу, па се тако исто тајно враћа у шуме. На тај су начин знали и докле се простире посада полициске војске, како је на коме месту распоређена и све што им је требало за случај одсуднога напада, па да им овај буде од успеха. Међу устаницима било је и Мулата и одбеглих робова — Црнаца. Први хтедоше ослободити своју земљу од белих досељеника и уредити независну државу своју. Црвци пак хтедоше извојевати слободе из ропских ланаца и отићи сваки у своју постојбину. Интереси и једних и других били су истоветни у томе, да обоји желе борбу противу наметнуте им власти. И они радише сложно. Да би заварали полициској војсци прави свој план, поглавице појединих одељења, међу којима беше и Хунон и Зеноба, наређивали су горштацима, да праве мање пљачке и испаде на оном крају опсаде њихове, где нису мислили вршити одсудан напад. У томе су имали успеха. Најјачи део опсадне војске беше груписан с оне стране, на супрот овој страни који је према заливу. На осталим местима имала је полиција само стражарски низ, који је имао задатак, не да ступа с горштацима у какву борбу, већ да само мотри на њихово кретање и да не даје ни једноме од њих да прође кроз низ, како неби могао долазити у везу с робовима, међу којима беше настао неки тајац. Али тај тајац је значио у самој ствари као и она тишина, која завлада атмосфером пред каквом страшном олујом. Полициски војници били су састављени у главном од самих урођеника, који се повиноваше дошљацима, белим људима, ступише у њихову службу и за њихове интересе борише се противу свога племена, које тиме потиснуто, повуче се у слободне висове, да отуда с времена на време грози онима у равници. Међу горштацима је највећма била распаљена мржња противу ових изрода свога племена, које су звали само по имену: издајицама. Мржња између слободних и најмљених чланова урођеничких дошла беше до врхунца у последње време нарочито због суровог држања војника према слободним Мулатима и Црнцима. С тога се горштаци спремаше да приликом устанка на беле људе отворе и огорчену борбу противу издајица својега племена, који кукавички бацише са себе народне украсе своје и навукоше на се срамне црвене мундире својих непријатеља. Постепеним примицањем ка заливу, горштаци су већ имали у својим рукама неколико позиција, а које су тајно одржавали. Од тих позиција до крајње границе плантаже „Викторије“ имало је два сата хода. Тамо беше Зеноба и Хунон са својим одељењима. На крају плантаже на једном подесном, отвореном месту била је укопана једва дугачка мотка, а на њеном врху велики мех пун сламе. Тај се мех видео из велике даљине. С оне стране, где су станишта горштака на свима важнијим и прегледнијим тачкама, стајале су страже њихове и мотриле су на онај мех. Све су пак страже биле у међусобној вези. И Зеноба и Хунон такође упираше своје погледе на онај мех тамо поред тога што је стража њихова мотрила опрезно на исти предмет. Та мотка с мехом био је тајни сигнал, чију су улогу знали само горштаци и робови планташки, док он беше потпуно непознат војницима, који их опасиваше са свих страна и спречаваше свако мешање једних с другима. Хунон остави своје одељење за један часак и приђе Зеноби, која сеђаше на једној стени и соколским очима мотраше нешто тамо. Видиш ли што год, Зенобо, снахо моја? упита је Хунон. Зеноба гледаше непрестано и не скинувши очију с оног предмета одговори тихо: — Као да видим неко кретање око оне мотке! — Кретање!.... какво је то кретање? зачуђено упита Хунон. — Ено гледај!... као да се неки људи мичу онуда! рече Зеноба. Хунон погледа на ону страну. — Ја не видим ништа! рече он. — Како то? зар баш никога не опажаш тамо? — Никога! одговори он. Зеноба загледа још оштрије. — А гле!.... ено!.... пази како се неко пење уз мотку! испрекидано говораше она. Хунон ништа не могаше спазити. — Ено!.... ено!.... ено дима!.... викну Зеноба весело. — Сад и ја видим дим! викну Хунон. — Ено! мех већ букти у пламену! — Пламен!.... дим! викаше стражари. Сигнал беше дакле дат. Годон је упалио мех, а то је горштацима значило, да је куцнуо час слободе, нека листом крену напред. Робови с плантажа биће уз њих најдаље за 4—5 сати. Хитро Хунон оде своме одељењу и нареди постепено и сакривено примицање ка обали залива. То исто учини и Зеноба. То учинише и остале поглавице са својим одељењима, која се кретаху свако на своју страну, према утврђеном плану. Ово прикривено примицање трајало је доста дуго. Оно се морало тако вршити, да би остала њихова одељења имала времена да се развију и да штеде своје снаге до момента одсудног напада. не беше тога дана, већ се осећаше само нека пријатна свежина. Све је то обећавало лепу вожњу и пријатно провођење нашим познаницима, који се јутрос договорише на овај излет у чамцу и малу вожњу по заливу. Аранка, Амалија и Дон Лијего беху већ прошли кроз поједине одељке плантажа. Ту се обично задржаваху врло мало, јер је Дон Лијего непрестано журио кочијаша да вожњу тако удеси, да што пре стигну до обале. План се је морао извршити пре заласка сунца, јер би после тога могао бити осујећен. Полиција би могла открити какву заверу и онда би ствар пропала, а што је најглавније, ако би се закаснило, било је у изгледу да се са лагарија Дон Лијегових скине маска и онда би он у место утеха, могао и гвожђе вући на ногама. А то он свакако не беше рад. Пренаглити пак није хтео, непрестано је зебао да Аранка не примети или не прозре у његове тајне, или да се Годон покаје, па да у последњем часу одрекне своје суделовање. С тога је морао бити смотрен и пустити да ствари иду што природнијим током, а само је његово било да том развоју даје свој правац, да дакле крмило буде у његовим рукама. И сада, дошавши до обале, не хтедоше се навести одмах у чамац, него седоше мало крај обале проводећи време у тихом разговору и ћеретању. Свака ствар што избијаше пред њиховим очима била је за њих читава поезија, о свакој су вођена читави разговори. И таласе водене посматраху они. Таласи беху мали, играше се несташно по иначе мирној површини. Аранка баци један камичак у море, а око места где је овај пао почеше се ширити таласи у виду кругова по површини. Најближи кругови ономе месту, беху и најмањи, а сваки даљи беше постепено све већи, па се најзад изгубе. — Шта значи ово? упита Аранка Дон Лијега. — Шта значи, питате?.... — Да!.... шта представља ово? упита даље Аранка. — Па то може значити много што шта! — На пример? — Па, на пример, ова појава може представљати читаву вечност, читаву судбину једнога човека. — Како то? упита она. И Амалија очекиваше решење овога питања па и нехотице замоли Дон Лијега, да не одуговлачи, већ да одма прича. — Ето како! Човек се један пут роди. Тада је мален, ситан, као и онај талас, који је одмах уз оно место у среди, за тим се развија све више и више; полази од свога места иде у шири свет са све већим и већим искуством и тако иде непрестано док га где год нестане или не удари главом о зид, па се онда враћа.... — А.... па то је сувише озбиљно! рече Амалија. — Озбиљно је, али је ипак истинито! рече Аранка, а у ушима јој једнако зујаше као да је чула речи: „Један пут се само склизне, а за грехом грех се ваља.“ И тек што хтеде да изнесе ову пословицу као оштроумније тумачење морских таласа.... и заусти већ.... али јој реч застаде у грлу; у срце је такну нешто и она не размишљајући викну: — Ја чујем пуцањ! — Пуцањ? упита зачуђено Годон. — Да.... слушајте само; рече она. Сви се напрегоше слушати. — Одиста пуцањ! рече мало дрхтећим гласом Амалија. — А, није то никакав пуцањ! рече Дон Лијего. — Па шта је онда то што се чује! упита Аранка. — Ко то чује? упита он. — Чујемо нас две! рече Аранка. — Јест.... јест.... чује се.... слушните само, па ћете се уверити! рече Амалија. У том се је тамо већ водила очајна борба. Дон Лијего и Годон не збунише се, правише се као да не чују, а међу тим једнако су гледали по заливу, неће ли се већ једном појавити тај чамац, на који чекаше. Ну чамца још не беше. То их је страшно узнемирило. Да је се мало боље загледало у њихова лица, видело ба се да их пробија зној од нестрпљења. Аранка није то опажала а Амалија беше и одвише наивна, да би на тако што год и могла помислити. — Али ево пуцањ учеста јако! рече Амалија. — Та какав пуцањ?! рече Дон Лијего. — Пуцањ!.... шта ја знам какав је! одговори Амалија чудећи се, како то они да не чују. Чамца још не беше по заливу. — Али ослушните, молим вас! рече Аранка. — Хајде и да ослушнемо баш, Годоне, кад су толико навалиле! рече Дон Лијего, па легоше обојица и прислонише ухо на земљу да би боље чули, док у самој ствари они грозничавим погледом гледаше уз залив, али од чамца њихова ни трага ни гласа. Ослушкиваше тако неко време, па устадоше. — Имате право, рече Дон Лијего, чује се одиста пуцањ. — Видите ли да смо ми имале права? рече Амалија. — Мени је само криво што да толико не верујете, а ево сад сте се и сами уверили да је тако! рече Аранка. — Али знате ли какав је то пуцањ? упита Дон Лијего, чисто сумњајући, да ће му ова комбинација испасти за руком, како ју је смислио. — Какав? упита Аранка. — У јутрошњим новинама стављено је грађанству до знања, да ће се данас, сутра и прекосутра вршити у овој околини војни маневри, те да се грађанство не би што год узбуњивало од пуцња том приликом. Ето то је! викну Дон Лијего весело и чисто му се неки терет скиде са срца, кад је довршио ово тумачење. — Одиста и личи на маневар! рече Амалија. — Е, онда је добро, кад је тако! рече Аранка. Али на крају крајева излази, да сам ја имала права кад сам открила први пуцањ. — Да.... ви сте....; отпоче Дон Лијего. — Ено види се тамо негде једна црна тачка, прекиде га Годон у речи, неће ли оно бити наш чамац? — Где је та тачка? упита он. — Ено.... ено.... горе врх залива! — А.... лепо ће те нас провести на чамцу, ви журите нас да не закаснимо, а ево ми од кад чекамо већ на тај ваш чамац, прекореваше их Амалија. — Али ево га већ иде.... незнам само што се толико задржао, кад му је речено, да овде чека још у 1 и по сат по подне; правдаше се Дон Лијего као с неким подсмехом. — Ено погледајте овим путем уз залив! — Па? — Па зар не видите ништа? — Ништа не видим.... т. ј. ево видим где се чамац приближује! рече Дон Лијего. — Та какав чамац!.... Видите ли онај облак од прашине што се тамо дигао? упита Аранка. — За цело.... ено прашина се види; додаде Амалија. — Па... види се нешто мало, али то није ништа; одговори Дон Лијего. — А зар вам то не казује да је тамо јак ветар? упита Аранка даље. — Море,.... о каквом ветру сањате! рече Дон Лијего.... путници.... тако што год.... и зар ми ради њих да прекинемо своје уживање? упита Дон Лијего. Изговоривши ове речи он осети неку хладноћу. Грозничаво погледаше час на чамац, час на ону прашину. Чамац беше још врло далеко од обале, а облак од прашине примицао се ближе. Сад је горео од нестрпљења. Изгледа, као да је погађао шта има значити тај тајанствени облак прашине и колико је већма погађао његов значај, у толико га је већма морило неспокојство. Чамац се међу тим врло бојажљиво примицао к обали, а често је и застајкивао овде-онде, пође мало, па опет стане. То је доводило Дон Лијега и Годона до лудила од нестрпљења. — Сад ћете опет ви имати право! рече Аранка Дон Лијегу. Облак прашине збиља се креће и то доста брзо! На ове речи Дон Лијего погледа на чамац који баш тада стајаше. Али ипак кроза зубе одговори. — Да.... креће се.... али ипак не тако брзо. За то време Годон махаше неком марамом. Чамац, који се креташе, застаде мало да види шта значи ово махање. Годон је махао непрестано. Чамац стајаше прилично дуго, па најзад крену полако опет. — Како да не иде брзо, молим вас, зар не видите да је ту већ на брду? рече Аранка. Ево га к нама највише за још четврт сахата. — Чамац брже амо! дераше се Годон на сва уста. Дон Лијега проби зној. Облак прашине беше већ пред њима. Он је долазио од једне гомиле људи, који јурише амо највећом брзином. У тој се гомили виде многобројни робови и неколики чувари њихови. Испред њих јурио је Бер. У путу за своју плантажу разабрао је од војника о устанку горштака и о борби, која се води између њих и полициске војске. Како је његова плантажа на самој граници према горштацима, он је журио да час пре стигне кући и ослободи драгу му Аранку, да је утеши, како је власт победила и да она буде спокојна о свему томе. У који се пар појавила ова гомила — то беше страшан тренутак — чамац стаде уз обалу. У њему беше Хунон и Лоренцо, наш познаник с лађе „Јупитера“, а који се доцније пресели овамо и под маском мењао своје посете са Дон Лијегом код Аранке. Бер спази пред собом грозну слику. Годон, пун неког горког гнева, изненађен овим наглим доласком, нађе излаза из ове неприлике: шчепа Аранку преко средине и баци се с њом у чамац. Бер исколаченим очима викаше само: — Аранка!.... Аранка!.... Она није чула те речи. Нагла појава Берова престравила ју је, потрес тај није могла издржати и кад ју је Годон већ имао у својим рукама: она је била у тешкој несвестици. Бер јурну за неверником, али се Дон Лијего, који стајаше још на обали пусти с њим у одсудну борбу, ухватише се у коштац. Бер га удари песницом по лицу, ричући као рањени лав, и крв обли његово срамно лице. Ну он беше присебан, шчепа своју пушку и кундаком тресну Бера по прсима тако снажно, да овај онесвешћен паде на земљу као свећа. У истом тренутку један од чувара робова ухвати Дон Лијега чврсто за руку и прободе му прса копљем. Овај малакса, али имађаше још толико снаге да се хитро отргне и као стрела скочи у чамац, који се муњевитом брзином отисну од обале са жртвом ове нитковске преваре. Све се то збило, тако рећи, за један тренут ока. Амалија, престрављена, укоченим погледом гледаше на овај грозан призор. (види сл. 8. стр. 253). Чамац с преступницима оде брзо на пучину морску, где се састаде са чамцем у коме беше Зеноба, која их раније чекаше тамо, куда је приспела заједно са Хуноном, продревши срећно кроз низове бајонета, али оставивши грдну проливену крв. Чамци отпловише незнано куда. Пољем и цвећем осу се роса дивна, блистава, а за гором сунце зађе, лица крвава. И тим пољем.... и преко те чаробне росе кануло је још неколико капи невине крви Берове, кога полумртва остави на обали његова Аранка, а на својим нежним и невиним рукама подиже искрена пријатељица његова — Амалија. И она проли поток својих бисер суза, да њима опере рану на грудима Беровим, а сузе јој се прелише с прсију му и падоше на траву и цвеће, а та трава и то цвеће мирисаше заносно, опијаше свежином и чаролијом, коју сузе само појачаваше. Али те сузе беху истинске: не капаше оне с варљивих очију, које у свакога гледају, њих је срце пуштало, које само за њим једним куцаше потајно, искрено. И срце њено проли сузу, она се помеша с капљом крви из срца његова: начинише једну капљу од искрених суза и невине крви. А та капља сијаше међу њима необично лепим, а благим сјајем својим. И према тој светлости гледаше она рану његову и неговаше га тамо у замку нежно, срдачно. На пучини морској и олупини пароброда подиже он њу из мртвила и спасе живот њен; на дивноме пределу хајитском и величанственом замку враћаше она зајам њему, превијајући му рану својим невиним рукама и лијући сузе искрено, са срца свога. Он беше у заносу, не виде прве сузе њене, али их је срце његово осетило. XIV У замку Кад се је Бер пробудио из заноса и погледао око себе, видео је, да се налази у својој соби у којој се иначе најрадије задржавао. Погледа кроз прозор, који се налазио одмах до његовог кревета у коме је лежао и виде да је дан већ отпочео. Он беше сам. У ходнику, што је пред његовом собом, чуо је лагано шуштање, које казиваше да се неки лагано приближује на прстима његовим вратима. За тим је већ чуо, како се неко хвата за кључаницу; врата се лагано отворише и у собу уђе Амалија, која сву пажњу беше напрегла само да у сну не пробуди Бера, који је ноћас био прилично немиран нешто од ране, а нешто и од душевне борбе. Он погледа у Амалију тако пријатно и топло, из погледа тога вирила је благодарност исто онако као кад је и Амалија с болесничког одра на олупини од лађе погледала први пут на њега. Она не могаде издржати тај поглед ћутећи, беше се збунила мало, али га ипак упита љупким, тихим гласом: — Ви сте већ будни, пријатељу! — Пробудио сам се тек пред ваш долазак... хвала вам те дођосте, никако ми се не свиди самоћа, те вас молим да ме чешће обилазите. — Немојте ме молити.... ја сам вам дужна и већих услуга.... рече она благо. — Али ипак вас молим да ми обећате! — Дакле кад изриком желите.... ја вам дајем своју часну реч да ћу вас обилазити често... ја додајем даље, да осећам своју дужност лечити вас, као год што сте ви мене искрено пазили и дали ми понова овај живот.... говораше Амалија с највећим узбуђењем. — Амалија.... хвала вам! — Хоћете ли допустити да прегледам рану? упита га она. — Слободно је! само је ви можете излечити! рече он. Амалију текнуше ове речи. Лице јој обли нека божанствена жар, лепша од вечерњег руменила и она нехотице погледа у Бера, као да би га хтела упитати, шта значе ове речи. Али ипак немаде довољно храбрости за тако велико питање, већ плашљивим корацима приђе ближе Беру. У том положају, цела њена појава изгледаше, као да то створење није као обични људи, већ даваше утисак као да је девојче из вилинскога царства! Својим меким, пуним прстима разгрну она завој и опра рану. Она беше баш изнад самога срца. — Је ли велика рана? упита је он тихо. — На против.... једва се опажа!.... за неколико дана.... Куцањ на вратима прекиде њен говор. Она се трже од болесникова кревета и изађе у другу собу. Бер лагано даде знак, да се може ући. И у собу уђе писмоноша, који предаде Беру неколико писама. За тим се поклони и изађе. Бер их стаде читати редом како које беше сложено, али осети умор, те звонцетом даде знак да дође послужитељ. — Замоли госпођицу Амалију да дође амо за који часак! наређиваше Бер. — Молим! рече послужитељ и изађе. Бер дотле разгледаше адресе на појединим писмима и ни једна му не беше необична. Писма која беше прочитао тицала су се трговачких наруџбина о производима с плантаже, питања о ценама и т. д. Док је тако разгледао писма, дотле и Амалија већ беше у соби. — Ја вас молим, да ми учините једну олакшицу, упита је он. — Молим.... шта желите? пријатно се одазва она. — Молим вас, седите за овај сто до мене, па прочитајте ова писма сва, а мени саопштите само главније мисли из њих. Ја сам доста малаксао, а и узрујан сам, па не могу да издржим све то. Истина вас теретим мало, али сада немам другога коме бих поверио то. Данас или сутра доћи ће нови управник с којим сам већ удесио уговор још тамо на пијаци у Сан Домингу, те ће после он вршити тај посао, а сад вас молим да ово ви извршите; не бих желео да чека, можда ће имати каква хитнија ствар.... — А кога сте узели за управника? упита она лагано преврћући писма и нотирајући на полеђини сваког од њих по коју реч. — Кога?.... узео сам онога строгога човека, чију сам строгост ја рђаво тумачио и чијим отпуштањем учинио сам, да ствар дође до овога, до чега је дошла, учинио сам, верујући које-коме да ми плантаж дође до расула.... — Ко је тај строги човек, на кога мислите? упита она, као да је погађала ко би тај могао бити. Да није то онај стари Тома Виндор? — Јесте.... њега сам управо умолио да се понова врати. Он се двоумио у почетку и као да хтеде одбити моју понуду. Ја то приметих па и не сачеках његов одлучни одговор, него му се просто извиним, да сам велику грешку учинио и према њему неправедно поступио.... — А шта он рече на то? прекиде га у речи Амалија, оставивши једно писмо на страну, на коме не забележи ништа. На лицу јој се у том тренутку видео неки пријатан израз. — Он ме упита, да ли ја то говорим одиста озбиљно или се шалим. Ја му одговорих, да то озбиљно говорим и да сам рад дати му сатисфакције тиме што га враћам.... Он пристаде на предлог и ваљда ће данас доћи или сутра; уговор је још тамо потписан. — Избор је ваш са свим уместан. Ви сте видели, да он није био добар ни једноме од оних људи, који сами нису ваљали.... рече она. — Видео сам, на жалост.... али то беше сувише касно! јетко одговори Бер. Амалија у том остави на страну још једно писмо, али беше замишљена. Он погледа на њу и примети, да јој израз лица постаде са свим друкчи, суморнији. Он помисли у себи, да се нека промена морала догодити, па не могавши сачекати да она каже, упита је: — Шта је?.... што се замислисте одједаред? — По чему ви то судите? упита га она, хтевши да прикрије промену и да га постепено припреми на догађај, који ће следовати. — По изразу вашега лица. Ви знате да ми одавно заједно сносимо судбину и ја сам имао довољно прилике да научим читати с вашега лица какво је ваше унутрашње стање; одговори он. — Па? упита она. — Па сам то и сада познао! Дакле шта је узрок тој промени у вас? — И није ништа.... и јесте нешто, одговори она. Једно писмо није ми се допало по својој садржини; али.... — Шта.... али? упита Бер нестрпељиво, јер Амалија врло лагано изговараше последње речи. — Али има и једно, које ће вас за цело обрадовати! рече она и погледа га пријатним осмехом. — Хм!.... мрмљаше Бер. „Непријатна садржина“.... зар је мало непријатности било до сада, још нисам ни рану залечио, па већ треба друге непријатности.... — Та не брините се толико.... ово је стара непријатност, није нова; рече она. — Читајте то писмо, молим вас; рече он. — Хоћете ли ми испунити једну молбу? упита она. — А то је?.... — Да прво прочитам оно весело.... а ово друго да оставим за који други дан, није тако хитна ствар; рече она. — Само ме тога поштедите.... све ћу вам друго радо учинити, али та писма прочитајте сад одмах, нестрпељив сам.... — Па које хоћете прво? упита она. — Прво оно, за које велите да је весело. Амалија узе то писмо и читаше ове речи: „Драги сине, Задовољни и пресрећни твоји родитељи, добивши од тебе извештај о твоме благостању, пливају у радости. Првом путничком лађом крећемо се одавде, да присуствујемо највећем весељу наших срдаца — твоме венчању. А дотле, буди здрав и очекуј долазак твојих родитеља Михла и Стабије.“ Прочитавши ово писмо, Амалија не диже своје главе с њега, већ јој поглед беше управљен к земљи. — Да... мили моји родитељи, ви долазите... али је сада грдна промена настала с вашим сином.... Дођите, срећни родитељи, у походе своме сину, он је жељан вашега искренога загрљаја, искренијега још до сада он осетио није.... Беше један загрљај, али га нестаде некуд, а да је био искрен, сведоче груди моје, кундаком рањене.... Амалија је слушала ове речи, које Бер изговараше испрекидано и с уздасима. Лице јој се сваки час мењало, а груди јој се надимаху тако силно, да је изгледало као да читав оркан бесни у срцу јој. Неколико пути покушаваше да стиша буру у својим грудма, да рекне што год, али она беше немоћна зауставити таласе свога срца, а свака речца дође јој до грла, па ту и застаде. Покушаваше да подигне своју главу, али осети, да јој она беше необично тешка.... и после доста напора успела је у томе, али јој очи сада беху сувише осетљиве, а да би смела погледати на ону страну, на којој је пре тога рану превијала. — А какво је то друго писмо? ослови је он благо, после подужег ћутања. На ове речи она се трже мало и неком необјашњеном силом, као да јој лакну нешто са срца. У тренутку осети она, да сада сме опет слободно погледати у лице тога човека. А шта је оно пре тога било, оно чудно осећање њено, она није могла објаснити. Још до сада не имађаше она прилике да види како клија љубав под утицајем топлога зрака и како та мађијска биљка усађује свој корен у срце њено и како расте, хранећи се соковима што их срце скрива. Она није знала да то беху јасни знаци, који наговештаваше да је срце њено почело живљим куцањем одвајати сокове за биљку која му проклија. Она је још мање знала да у срцу њеном има какве семчице, која је само клијањем учинила толику промену у њој. Она није управо осетила почетак тога развића, јер баш тада беше јако збуњена. Она није знала, да права, искрена љубав нема свога почетка! Она беше замишљена. — Но.... шта је с тим другим писмом? упита је Бер понова. А ове речи његове необично пријатно зазвонише у ушима њеним. — И оно је кратко, одговори она. Али вас молим, да га ја не читам! — Добро..., дајте га мени. Он читаше на глас ове речи: Господине Бере, Немојте се жалостити због губитка ове жене. Она је постала вашом својином на исти начин, како је сада постала мојом. Аранка је престала о вама искрено осећати још у Хавани. Од тада припада мени. Ја сам је прихватао и о издржавању се њеном старао. Она ми је обећала своју љубав и ја ево дошао сам по њу. Ви будите без бриге; наћи је не можете, а у залуд би вам било. Она је сада моја. А кад би мртва уста Атахалпова могла проговорити, имала би и она доста причати. Да сте онога Лоренца на лађи боље загледали, познали би у њему онога келнера из хотела „Фортуне“ у Хавани, где је ова седела о нашем трошку. Да се лепо смирите саветује вас Дон Лијего и Комп.“ Бер је ово писмо читао брзо и испрекиданим гласом. Укоченим погледом гледао је на последње редове. — Неверница!.... дакле она да.... испрекидано и без смисла изговарао је поједине речи. Амалије не беше у соби још од тренутка, када му предаде писмо у руке. Бер дуго стајаше тако упрепашћен. На челу му се боре јављале и растурале; силни је оркан владао у мислима његовим. Али он не пусти сузе, нити се чу какав тежак уздах. Јучерањи догађај био је много јачи. Ну он не осети тежину потреса и борбе душевне, јер потрес његових прсију под кундаком, који диже на њ љубав његове Аранке, беше јачи од оног унутрашњег он подлеже њему, а последице му не осети, јер беше у заносу, полумртав. Ово писмо само му је објаснило садржину јучерашњег догађаја: оно га истина потресе, он скочи с кревета као рањени тигар; али га онда јако заболе она рана на прсима, од кундака. Овај бол беше јачи и он опет леже у кревет, да не вређа више рану, коју је искрена нега Амалијина почела лечити с успехом. — А неверница нека иде у широки свет, кад јој гнездо моје прве љубави беше тако узано! Такав беше опроштај Беров с Аранком. На неколико недеља после овога догађаја на плантажу „Викторији“ опазио се знатан напредак. Свуда је владао мир и примерни ред. Послови су вршени с највећом тачношћу и приходи су бивали све већи. Озбиљно држање управника Виндора учинило је, те надзорници строго поступаше с робовима и пазише, да тешком муком успостављени поредак, не буде помућен никаквим сплеткама, какве се беху развиле у највећој мери до пре кратког времена са непажње господареве и неискрености његових старешина. Покрети међу горштацима беху се стишали, јер сада не беше више међу њима онако енергичних подстрекача као што беше Хунон и Зеноба. Можда је пренагљеност њихова и била један од главнијих узрока што горштаци у овој прилици беху побеђени и понова натерани у висове и шуме, да тамо чекају подесније прилике за ослобођење своје земље. Они су мање водили бригу о успеху горштака, колико им беше стало до свога личног спасења, које су жељно очекивали свакога часа. И жеље њихове беху искрене и праведне. Молитве њихове, упућене небу, полазиле су са срца и небо их је задовољило — подарило им слободу, коју им одузеше други људи; они се пробише кроз низ бајонета; отискоше се на бурно море, које их носаше на чилим валовима својим дуго.... дуго.... Једног дана путовање њихово би завршено. И дивно небо сенегамбијско поздравило је добродошлицом своје старе познанике Хунона, Годона и Зенобу. Али енглеска цивилизација беше дотле већ допрла и прешла њихово село. А они жељаху само слободе у својој рођеној земљи, они радије хтедоше умрети под материнским сводом њеним, него ли благовати у туђој. Љубав која их доведе у постојбину, распали се још већма над остацима некадањег села њихова и они, вични горама и брдима, повукоше се у висине да вију гнездо слободе на слободним врховима своје отаџбине, да се отуда с времена на време, у друшву са осталима саплеменицима својим, спуштају на море, пљачкајући лађе, које би се дрзнуле проћи њиховом обалом. Али их ни тамо не оставише на миру. Цивилизаторска сила продирала је и у те висине, те се најзад станише у суседној им братској земљи, слободној црначкој републици Либерији. Ту живише и трајаше своје дане у непромењеној међусобној љубави. А дотле су се велике промене десиле и овамо на острву Хајити, у пределу Веге Реала, а на плантажи „Викторије“, у дому господара Бера од Уљома. Никада предео тај не виде лепшега весеља, ни веће раскоши, но што то беше на дан свечаног свадбеног весеља напаћенога Бера и вилинскога чеда Амалије. Све богаство и све дражи ове чаробне плантаже такмичише се, које ће више и боље да занесе погледе највећих гостију њихових, што се беху слегли са свих околних имања да участвују у ванредном весељу свога друга. А како је то све утицало на очаране погледе Берових родитеља, који већ стално осташе живети на богаству свога сина — то питајте срца своја, нека она причају.... У једноме делу ове богате плантаже, у једној кокетној шумици, а крај дивотног језера диже се једна велелепна вила, чије врхове красе неколика кубета, а подножје јој прскају лабудови, купајући се по језеру оцом. У тој својој вили одмарао се Бер на крилу своје миле Амалије, која га ободраваше својом неисцрпном, вазда свежом љубави. У тој вили проводили су они своје веселе дане слушајући, како жуборе таласи тихога језера и како гора лишћем ромори. Ту у тишини, далеко од страшних таласа узбурканога океана и од хучања високих планина, на догледу целе своје плантаже, која цветаше послом и мирисаше искреном љубави, живели су они имајући на расположењу сва блага овога света. У тој вили Амалија је најрадије дочекивала своју милу сестру Орику, а Бер свога старога друга, сада и рођака Мора. Ту, у тој вили причаше им они, како је некада тамо са обале бискајскога залива с неке виле Гетарије нестало неке госпође Аранке, неверне жене некога Петра Бауера, како је овај брзо рашчистио с неверницом, не знајући још никако тајну тога догађаја, како је имање некога Густава Пола растурено неимајући наследника, а кога је нестанак кћери му Аранке потресао толико јако, да је пресвиснуо јадник од срамоте и болова! Али у тој вили Бер ни једном не изусти њено име, нити даде каква видљива знака о узбурканим мислима својим, када су га она случајна причања до тога доводила, када су га нехотице опомињала на прекршена његова некадања надања и уништене му снове.... Да, то беху одиста само снови; али јава му беше тако пријатна, јер пред собом гледаше само Амалију, коју је неговао и чувао је на напуштеној олупини, и која га тако нежно прихвати на својим рукама када оно паде под кундаком тамо на морској обали. То беше искрена љубав!.... Али тих дана већ не беху више заједно Аранка и Лоренцо. Са Дон Лијегом растадоше се на мору већ око острва Маргарите путујући за област Венецуелу у јужној Америци. Убод копља, што му га један Мулат зададе тамо на обали, беше смртоносан, да му је подлегао не имајући времена ни да бере плод својих планова. Аранка се још једино могаше ослонити на Лоренца и овај прими пружену му руку. Али та рука не куцаше више оном некадањом својом топлином, те није могла довољно загрејати ледено срце његово, јер оно беше охлађено већ давно и давно пре тога. Жељан даљих авантура и превара, Лоренцо остави своју штићеницу усамљену у једној главној вароши Венецуеле, на јужној обали карибскога мора а код једнога „свога пријатеља“ да се о њој стара до његовога повратка, а он оде опет у пустоловине!.... XV После три године И после три године од последњега догађаја, као и пре тога, бискајско приморје очаравало је својим милинама и путнике и господаре појединих имања, нанизаних обалом оном. И сада заносне буре подижу хучне таласе, што редовно запљускују тврђаву око виле Гетарије, разбијају их о стену и расипљу у ситне капљице. И сада се галебови веру по таласима и лете изнад њих и кокетно украшавају овај и иначе велачанствен изглед. И сада је са балкона виле Петра Бауера красан изглед на усталасано плаво море. На томе балкону и сада је дочекивала излазак и пратила залазак сунца.... госпођа Бауер са својим мужем; али то не беше више оно чедо, оних пролетњих дана Бауеровог брачног живота. Њој мрзак беше изглед тај и она оде за осећајима својим у широки, бели свет. Друго чедо сеђаше сада на дивану оном, друга душа мирисаше по палати оној. Да, ту се сада шеташе красна појава, наша ранија познаница са забаве у вили Мора и Орике, нећака грофа Де Барно — лепа Аурелија. Она љубљаше свога мужа искрено, а он беше пресретан у заносном погледу њених очију. И они весело проводише своје дане или сами или у друштву својих суседа, поседника појединих вила на једном делу обала бискајских. Никада вила Гетарија не цветаше до сада, као у доба искрене узајамне љубави Аурелије и Бауера. И срећни муж, да би проширио задовољства својој љубљеној жени, не задовољи се само са дражима бискајскога приморја, већ оде даље на запад и југ, да у скривеном каквом месту даријског залива, између Колумбије и Панаме, потражи са својом драгом Аурелијом одмора у оним часовима, када бискајским приморјем овлада монотонија, да се опет врати у Гетарију, када му живот у Сабанили, где беше купио то друго своје имање, постане досадан. Ту у околини вароши Сабаниле, даље од саме обале морске, а у једној дивотној шуми, у тихом месту једном, налази се красан летњиковац њихов, поред кога протиче један веругави поток, што утиче у реку Рио Каука. Тај се предео налази у северозападном делу јужно американске државице Колумбије, која је названа тако по имену онога смелога путника — Европљанина, који се први одважи, да се са шпањолских обала отисне на пучину морску и чије је путовање донело откриће тога великог континента, Америке, за који се тада у Европи ни слутило није. Западну обалу ове државице пере вода Великога или Тихога Океана до панамскога земљоуза, а од овога северно, тамо где се налази место Сабанила, простире се вода Атланскога Океана преко мексиканског залива, карибскога мора и др. Источну границу Колумбије чини до некле Бразилија с југа, а највише државица Венецуела у којој је главна варош Каракас у северном приморју њеном. Лађе, које се дотичу ових обала, а које полазе из Џорџтовна, вароши у енглеском делу Гујане, иду на север обалом преко острва Тринидада или мимо њега, и стају само у већим местима, као што је Каракас, а одавде идући за Панаму свраћају једино у Баранквилу, од које се за неколико сати даљине долази у место Сабанилу, у чијој се околини налазило имање Петра Бауера. Између Гетарије и Сабаниле путовао је Бауер са својом Аурелијом један пут годишње ради уживања, колико да за неко време гледа јужно небо колумбијско, док се не зажели лепога свога шпањолскога неба и бискајских ноћи! И овога пута налазаше се овај срећни брачни пар на путу за Сабанилу. Сунце је већ било близу запада свога, а небо светлило чаробним руменилом својим, када је пароброд „Титан“ запловио у воде јужно од т. зв. „острва под ветром“, а већ беше давно зашло када је „Титан“ стао у пристаниште Каракаса. Тај је пароброд донео на својим плећима и наше веселе путнике Бауера и Аурелију. Кола, која их с паробродске станице одвезоше на преноћиште у „Вулкан“, један од највећих хотела у тој вароши, зауставише се у дворишту. Оно беше прилично мирно, а хотел сам осветљен у свима просторијама. Тамо у унутрашњости хотела чуо се некакав весео кикот и жив разговор, какав се не чује тако ретко између послуге обојега пола по свима хотелима, гостионицама и тако даље. Кад су кола ушла у двориште, кикот се мало смири, ваљда их је у каквом разговору прекинуо долазак пасажера. Два момка истрчаше на поље да прихвате путничке ствари, а неколике женске прилике вирише кроз прозор док путници не уђоше, па наставише и даље своје ћеретање са осталом послугом. Хотелијер „Вулкана“ дочека путнике: Бауера и Аурелију на самом улазу, поздрави их уобичајеном већ фразом добродошлице, па се окрете оној страни где се чуло ћеретање и даде знак звонцетом, на који се појави једна собарица: — Молим, покажите господину собе у партеру No. 3, кабинет и спаваћу собу; рече он па га нестаде. — Молим! одазва се собарица. Изволите десно! — Молим вас, нађите собу са лепим изгледом, говораше Бауер идући по ходнику. — Бићете услужени, господине, изволите, ово је ваша соба, рече собарица и хитро се промаче мимо њега те отвори врата. Они уђоше право у спаваћу собу, где госпођа Бауер растури своју путничку одећу и стаде доводити у ред своју тоалету. Господин Бауер изађе у кабинет да разгледа распоред и остало. Собарица весело скакућући довођаше у ред остале ствари по том одељењу, па и нехотице погледа у лице дошавшег путника, јамачно да по својој навици отпочне какав разговор са њим. Но у истоме тренутку погледи се њихови сусретоше. Она укочи поглед и пребледе. Он убезекнуто посматраше ову појаву пред собом, али брзо дође к себи. — Петре!.... ослови га она. — Шта желите ви, молим? упита он. — Петре!.... опрости!.... збуњено говораше она. — Шта, молим?.... — Опрости!.... — Ја вас не разумем! — Опрости.... Петре! — Али коме?.... шта?....., а срце му удараше силно. — Аранки! рече она скоро нечујно и кроза зубе, оборивши поглед земљи. — Аранки!?.... зачуђено упита он. А где је она? — Ја сам! — Ви?!.... Ви Аранка?! То не може бити. Аранка, коју сам ја познавао, не може бити на овом месту и у онаквом друштву. — Ааах!...., оте јој се дубок уздах један. Опрости ми, Петре, ја те изневерих! Бауер је немо посматраше неколико тренутака. Она збуњена, сва дрвена од стида, играше се несвесно крајем пантљике од своје кецеље и плашљивим погледом праћаше његов израз и сваки покрет његов. — Дакле, то сте ви.... Аранка? упита он најзад, да би прекинуо ћутање. — На жалост.... ја сам! једва се чуло да је изговорила. — Дакле до тога вас је довело ваше надање! — Ах, ја сам несрећна! — Видим.... али ипак не мари ништа, ваљда ће вам у тој каријери бити боље, него у узаним просторијама виле Гетарије! рече Бауер хладно. (види сл. 9. стр. 385.). — Уби ме, Петре, својом руком, коју љубљах јако, награди ме тиме: то сам и заслужила од тебе, мољаше она. Буди милостив бар толико, да ми ту последњу љубав учиниш! — А.... не.... то не.... за то нема потребе, него ви можете продужити и даље тим путем, немате се чега бојати. Што се мене тиче, ја сам своје задовољење добио! Знајте, „један пут се само склизне, а за грехом грех се ваља!“ — Петре!.... учини ми ту љубав.... саслушај моју исповест, знај, да је самртник на последњем часу изговара!.... мољаше она даље. — Прошло је томе време.... немам сада времена за то.... извините за сад.... говораше јој Бауер. — Исповест, Петре!.... самртник моли! јецајући кроз плач, мољаше Аранка даље. И Бауеру се наводнише очи, али он уздржа срце своје. — Други пут,... други пут.... кад се вратим! рече јој он стегнутим грлом и брзо затвори врата за собом. Она остаде сама у соби. У ушима су јој још непрестано звониле речи: „Један пут се само склизне, а за грехом грех се ваља!“ Такав беше растанак Бауера и Аранке. Кад је сутра дан Бауер пошао даље за тихо одмориште своје у Сабанилу, тражио је при поласку погледом ону собарицу синоћну; али ње не беше тада међу осталом послугом. Написао Владимир — Таја — Светолин

Једног септембарског јутра седео је за својим писаћим столом у својој соба г. Бер. Велика гомила књига, које беху пред њим и озбиљан његов изглед, показивали су, да је зау- зет каквим великим књиисевннм радом. Тога јутра довршивао је своју дисертацију за титулу доктора ФилосоФије. Расправљао је пи- тање о слободној вољи. Разглеаавшн неколико повећих књига, замисли се нешто дубоко и тако је ћутао некОлико минути. Боре на челу биле су јасап знак, да се борио у мисдима, хоће ли извести закључак, да човек има или нема евоје слободне воље. Чело му се за часак разведри и опет замути. У томе га прекиде неко лагано куцање на вратима. Са свим механички, и ве окрећући се вратима викну по обичају „напредР На овај се глас отворише врата и у собу уђе, њему одавно омиљени писмоноша. Предаде му писмо, 4 поклони се и оде, добивши већ уобичајену на- појеицу. Рукопис на адреси био му је познат, те га одмах и <увори. Прочита писмо пажљиво, а чедо му се јако замутн. Писмо је гласило: „Д рат Бере, Мој је опстанак критичан. Господин Петар је успео у преговорнма оа мојим оцем. Похитај и спаси ме, ако си при речи. Похитај, да не буде каено, јер је ово можда носледше писмо које ти шаље твоја Аранна Писмо га је потресло. Он беше тронут. За тренут један настаде велики обрт у његовим мислима. Недовршена дисертација, ко.ја му је отва- рала врата срећној будућности, и критично стање Аранке, драге његове, која га је одушевљавала на велике и тешке радове, борише се у њему. За њега беху прилике врло неповољне, он не знађаше шта да ради. Љубав ка Аранци, по- мисао на блажену прошлост и друговање са њом, протискивали су све мисли његове. Он беше збу- њен, он очајаваше. У памети му се једнако врзле Аранкине речи, ,.да је г. Петар уснео у иреговорима“ , „да је ово можда последњењено нисмо“ . Њен опстанак је збиља био критичан. 5 Мало задоцнеше његово значило бн изгубит« Аранку, изгубити свој дух, који га тако иД№ ално одушевљаваше, који га очараиагае. А ' и8- губити дух свој, значи не живети, значи бити очајник. Зар има живота где нема духа, где нема наде, где нема идеала? Идеал ваља сачу- вати, живот је повраћен, нада добија свога полета. Да, идеал ваља спасти, то му је било по- следње решење. Грозничавом брзином скупи свој рукопис са стола, покупи све књиге, стрна их у сандук и заклопи поклопцем, можда ве- читог заборава. „Чамите ту књиге моје, одмарајте се моје миле успомене, дао би Бог, да вас једног леи- шег дана отворим. А дотле, збогом и срећно останите ту моје идеје о слободној вољи!“ Закључа врата, најми прва кола, која је наишао на улици и муњевитом брзином одјури на станицу жељезничку. По ходницима и чекао- вицама било је нуно света, неки су улазили, неки излазили; беше обичан жагор, какав се чује између нутника и њнхових пријатеља, што их иснраћују. На каси је била велика навала и Бер имађаше доста да чека, док је добио ред да узме карту и добивши је, шетао је не- стрпељиво по ходнпку и чекаоници, ишчекујући г сдааког тренутда, да врата,р .викае и ознади ста* нцце, вуда воз има да, цде.. Сваки тренутак беше му : дугачак, дугадак кае венност. У л трме се чу првц вуцдњ звона и вратар, отворивши врата чекао^вце, :.стаде механички ређати нмена стација. Цутнидц јурнуше вра- тцма и гомилама цд је излазиио на поље, разре- ђујућн се по вагоннма. Бер је био међу пр.вима. Сео је :у дно .једиога кунеа I. класе и оче- вивао нолазак во$а. Мцм.о њега пролазили су и други путннди, тражећи места. У његов купе уђоше два путника. По изгледу рекао би даје један Енглез, а други Шпањодац. По један Мали ручни куфер био им је цео црдљаг, сме- стивпш га, седоше и еамн. Шпањолац је био необиднр ве.сео, и прво се постарао да му буде при руци оно,.мало јестива, т т о је снремио за пут. Мало. после уђоше још веколико путника. У т,м зазвони и трећи дут. На знак трубе, локомотива ^звизну ц воз, се крепу. МеЈју пут- ницима ср врдио жив разговор, арме је Ш па- њрлац канда. био главни редитељ. Претресала ср и сдрЈђна и унутраш|.а политика, износили доједанц догађаји из, живота. Енглез во обичају мије участвовао у разговрру, већ је врло наж- љцво посиатрар мерта- кроз која су пролазили џ чдм ,би на кују. рт^ндцу, ваишли, одмах за-6 7 'вирује у путничку књигу, где су сва места потанке спнса'ца. ее насљрнио ца лакат* ћутао,.јв; а раог.еррр, укоји с.е бурнр ..рј^. МЛ*о, нија. га занимао, а и. канр бу уа инте- ресрвао,- кад оу ти раз^рвори з.о^еии ^прорго, без икаквог, дубљег значаја и озбиљнурти. ,Д.он беше заузет. мислима врдо високим, ,врдо триг- ким И ; озбиЈвним, Цјпчш цц ти...иут; ваху ресели и задоиољни; он. путогаше невесео,. замишљ.ен и снужден. Све ,му цзгдедаше монотоно, све излишно. Не занимаху га ,нц. они чаробни. пре- дели, кроз које; је.хавијала железница, ци онај жагор на поједипим станицама, које пуједини сељаци изнесу шго за нродају, не бц. л ји што год зарадили ;за. оно минут-два, док се. цоз ту бави. Све, он то није чуо, све он тр, није в«- део, о свему томе он нцшта не зца. Ма да је воз и тао муњевитом брзином, љему се чинидо да ба он пешке брже ишао, ох, та мисцо је бржа од. лселезнгце, бржа, од телеграФа, бржа од светлости. , ... * . • * Два дана и једну ноћ путовцо јр жедез- ницом и другога дана у први мрак воз је стао на станицу Диноа^ Т у је сишао и Бер;, имајући да одатле јо ш ; чцтаа дан пу.тује нц ебичним ? ? ; • ;{*јч.; V . • Ј. • • • ; ■еохвма. Нв чекајући да ноћ прође, )ош са ста- вшце најмн кола да иде у правцу, куда му мн- еди беху уорављене. На иољу је време било мутно и ветровито. Кода еу јурнла и доцкан под иоћ око 10 сати стигну у малено селанце Доро. Кочијаш заустави кола пред једну малу кућицу, у којој се видело да гори лампа, а кроз замагл,ен прозор видело се неколико столова. Т о беше путничка крчма у селу. Кад су еилазили с кола, почела је већ и киша падати. Муње и громеви парали су к потресали облаке. Небо је било страшно уз- немирено. На знак, да су кола заустављена пред крч- мом, изађе крчмарвца и ословивши путнике о- бнчном Фразом добродошлице, ионуди их да се склоне. — Хоћемо, али за који тренутак само, је р још одмах продужујемо пут даље, рече јо ј Бер. — 0 , милостиви господине, како би сте се одважилн на такав пут по овако ружном вре- мену, у ово ноћно доба, када и зверка у пла- нини тражи склоништа ? — предусретв га крч- марица. ; 1 ‘ — Нема препрека, које бн Омеле мој пут, гос&ођо, ја сутра до подне морам битн на нмању Густава Пола испод Пиривеја.8 & — Вама је вемогућво то успети по овом рђавок времену, по овој грдној киши, која бесни ва пољу. Чујете ли како звижди јак ветар, чује- те ли како громови и бура продамају околину? ~ Све су то ситнице, госпођо, за пут, који ми предстоји, ја морам, апсолутно морам то постићи — Како год желите, господине, моје је да вам изнесем пред очи незгоду пута, а ваше је да примите или одбијете. — Да, тако је, госпођо. — А чиме бих вас могла услужити, мило- стиви господине, док се одморите. — Желео бих топлога чаја и ништа више. — Одмах ћете бити услуженм, рече крчма- рица и оде за камнн. — Бер је био замишл>ен. — Напољу је збиља беснила страшна олу- јина. Киша је шибала као из кабла, а ветар по каткад тако јако духне, да слабе греде на таваници ове крчме попуцкују. Стари часовннк са дутачком шеталицом висио је о дувару, ду- гачке казаљке аегове кретале се лагано по беломе од мува иепрљаноме кругу, а избијање његово нрекидало је по каткад ону чаробну ти- пшну у крчми. Мала лампа чкиљила је о тава- 10 мици. Иза келнераја , светлуцаза је ватра, на Жојој се спремао чај. V Два еељака, који ' се већ б е х у , »затекли у крчми и који ћу*гећи поематрапге 'овај раа*> говор, отп бчете' опет, св ој: прекинути говор* Грворили еу иотина лагано, али је крчмица била магла да-се може-чути еве. И>има се цри- дружи и кочијаш-Беров. . , — Ужасна олуја бесни,. ре.че једац ол њих. — Непогода је тако велика, да ако. подраје целу ноћ набујаће оне планинске речице и.бх)зр.п;и, исквариће путеве, настави други. —- Дднеће и оне моетОве иреко река и почиивће трисга белаја, тако да се не може ићи ни тамо, ни а!ро. — Боме, може бити свашта, а а морам још овога часа на иут даље, На пут кроз пла- нину која долаш, рече кочијаш. — Куда би повече, сад на пут по овоме времену? уиитага један сељак. — Ја морам, јер госпбдин који ме најмио тако хоће. ' • — По оваком времену могу коњи пропаети могу.ее кола претурити, па шта ће т » онда радити усамљеПи, бев пкакве помоћи? (5ав овај‘ разговор елушао је ■ В е р , а тек гто која мибао ирођему кроз памет, он ћу- 11 тавде, лагано је пио чај, који му крчмарица бевде донела. Сељаци и нехотично заћуташе, канДа ослушкиваху нешто. У крчми завлада за један часак мртва тивдина, само је сахат нростирао своје монотоно тик' — так... тик — так.. ‘ * — И збаља, на пољу се чуо неки жагор чуо се звекСт неког оружја кроЗ чаробно гауш- тање кипгаог млаза, т т о се тамо изливао. Жагор и звекет Иостадогае све јаснији, дође до самих врата крчме, врата се отворипге и унутра уђоше три, до зуба наоружана, жандарма. 1 — Добар вече! викнуше ови. — Добро ете ми дошли! дочека их крч- марица. • — Жандарми. седоше за један сто, крчма- рнна им приђе по обичају, а једаи од њих, каплар, без икаквог увода рече јој. — Доносимо вам наредбу од преФекта, да ни једног путника, који овуда ирође не. про- пустите ие иријављена влаети, и да се нико не Јкрене одавде без нарочитог одобрења госп. преФекта, па ма ко тај био. У околини су са појавили зликовци, који преобучени у разне одела, протурају се као путнгаш и тако чине злОчинства. На случај, да гам се који путншс успротиви, ми ]»емо’ бити ту, да га спречимо у 12 ние закова и власти. И још нешто» госпођо^ пнтамо вас, да ли већ сада немате каквога. путника? Крчмарнцу је приличво збунило ово оз- биљно издавање наредбе, па скоро као кроза» зубе рече: — Господин, који тамо седи за столом приспео је баш овога часа, а намеран је да овога тренутка отпуту.је даље, ради чега су већ и ксла готова и чегсају га. Бер је слушао цео овај разговор, а кад- је чуо да се и о њему распитује, убезекнуто* остави чашу са чајем и погледа ка жандармима. очекујући даљи њихов разговор. — Вн сте сад чули наредбу, рече каплар, и он несме кренути одавде, госпођо, јесте лн разумели. — Али он је путник и сутра мора бити већ под Пиринејима, продужи крчмарица. — То неће и несме бити, викну каплар. А ко је тај господин, а што он баш тако жури 4 и то још нећас, кад је време баш најмање по- десно за путовање? -I — То нису чиста посла, додаде други жандарм, да он мора путоваги још ноћас, да вам испод иоса умакне, ко зна шта је он?!. Дубоко је Бера потресао овај разговор увндео је, да ће се борити са велшсии непри- ликама, те беше нешто јетко замишљен. Али шта је мислио тог трелутка иије ни сам знао. У том му каплар учтиво приђе н осдови. — Господиие у име власти питам вас ко сте, од куда идете и куда желите. — Ја сам племић Бер, идем из Хајделберга и још овог часа полазим на ииање Густава Пола испод Пиривеја. — А ваше занимање, молићу. — Студент, докторанд ФилосоФије. — Ваши су иаводи, можда, и истинити, али ви ноћас не можете продужити пут, на- стави озбиљно каплар. — То не може бити, дрхтећим гласом од- говори Бер, ја путовати морам; посао, који имам да свршим хитан је и неодложан, ако сутра до подне не стигнем, ја сам пропао, бу- дућност ми је уништена. — Све то може бити истина, али путо- вати ноћас не можете, док сутра дан не иза- ђете пред г. преФекта, па како вам он рекне. — Али ја сам изгубљен, ако овог часа не отпутујем, ја идем, па чините шга хоћете. — Племићу мој, рече каплар, ваше је др- жање сумњиво, а ваше путовање улива још13 14 ве!*у сумњу, те у толико пре, морате чекати до сутра. — Ја идем, макар по цену живота! — Не, нама не треба ваш живот, ми га не тражимо, већ вам заповедам у име закона и власти, да останете ту И чекате до сутра. Скрушен и упропашћен »аде Бер на сто- лицу, хладан га зној проби. Мисли му беху укочене, куцањ српа малаксао. Снужденим и горким иогледом г.чедаше у каплара. — Госаодиме илемићу, рече му он, ако вам је зло, можете отићи у собу и одморити се, док се нитање о вама не рашчисти. То је све што сам имао рећи. Крчмарица приђе на то и очведе Бера у собу на преноћиште. У соби је био један стари кревет од дрвета, поред прозора сто са већ лоцепаним чаршавом, а на њему свећа, коју крчмарица запали. У другоме углу беше уми- ваоник и убрус, а иоред њега један гвозден чивилук. У такву собу уђе Бер, да упакленим мукама проведе остатак ноћи. На пољу је неногода још трајала, а млазеви кише запљу- скивали су прозоре. Он леже у кревет, али му мисли беху далеко, далеко, грозничаво га стање подузме при помисли да ће задоцнити, да ће му путовање бити узалудно. Мисли му се врзле 15 по пропностп, мислио је само на Аранку, на часосе проведене у- њеној близини. Сети се ве- черње шетње у пролетњим ноћима пре две го- дине. Те га мисли тешише- он инак оча авагае. Како тада боше, како ли се сада збива! — Красне ли беху онда пролетње вечери! Плаво. небо, као кристални са<мр; ширило со изнад нас и обавијало са свих страна наш до- глед. Густа шумица једна и у њој снизак, а као свод повијен жбун један, беху нам скло- ниште. Ах, како лепа беше она ситна, зелена травица, што као ћилим застираше земљу иод тим сводом. Како нам умилно певаху славуји у том лугу, како ли краено ,треаерише звезде на азурноме своду! Лаки поточић што проти- цаше туда, мимо нас, жубором евојим иричаше нам своју прошлосг и наговештавагае своју б.у- дућност: али га ми гледасмо само и уживасмо у жубору његову. Она блага тигаина, онај при- јатни мирис са ливадскога цвећа, она све- жина и самоћа ноћна, раздрагавало је наша одана срна. Она кудаху необичном силином; а у грудима је иламтио жар нрве, нскрене л>у- бави. Иогледи нам блудише но бесконачности, гледасмо сјајне звезде, сладисмо се у треперењу њихову. Ах, како нријатан беше тревутак онај, када се преко иеба спусти један еветао млаз,, 16 шотраја мало, ма се угаси и звезде нестаде. "Која ли је то душа, чија се звезда ето угаси? ннташе ме она. Тргох се онда из заноса, прн- ближих јој се вбћма, она ми стисну руку: по- точић важабури мало јасније, звезде затрепе- рише јаче. Осећасмо пријатну свежину: срца наМ се тонише у природној дивоти, погледи нам се и кроз мрак сусреташе чешће, а мисли блудише по околини. Међу нама беше само је- цан жижак, сјајаничист, он осветљаваше нашу околину, видели смо га само ми: он сијаше само нама. Ах, искрена, прва љубави, како си сјајна, како си чиста! Пастири се беху већ давно повукли у своје колебе. Не чује се вигае њихова фрула, која чаролиски одјекиваше по околини. Свуд је настала тишина: глухо доба. Поветарац пирну поред нас, освежи нас: ми се осетисмо усамљени, удаљени од света. При- ближисмо се већма једно другом; она ми опет стисну руку, а поточић зажубори јаче, звезде затрепташе јасније. Занееени у мислима, опијени природном свежином, зарекосмо ее, да ћемо вечито живети заједно, и тако загрљени епа- ваемо у заносу. Како кратак беше тај сан, колике грдне пределе пређосмо и какии нас догађаји не ми- нуше за тај тренутак вечности! 17 Како чаробио беше оно вече, кад заједно гледасмо, како се са задада простирао све више и више густ и тман облак један. Муње су га често парале. Грмљавинз по каткад захуји из даљина. Како ве.тичанствен беше призор т а ј: срца се паша топише од задовољства! Како је ужасна и страшпа ова поћ, кад свака муња изгледа, као да ми груди раздире. Тамни облаци онда, куљали еу све већма, а све сјајније муње већма укратаваху наш поглед у даљину, у будућност. Иоточић онај жубораше све јасније: причаше нам нешто; али ми еамо уживасмо у чаробном жубору његову. Сену велика муња једна, гром загрме нотмуло, а ја есетих први, врео нољубац, у том и поточић зажубори јас- није, а шумица загаушта необцчним шумом. О, како волим оно меето и кратке чаеове оне, кад она спаваше тихо на крилу моме, када се слатко одмарах на крилу њезину! Ми тра- жисмо мира души својој — он ту беше и само ту. 0 , како војшм ону пријатну свежнну, оне песме славу еве, оно плаво небо! Како ужива- смо у жубору онога поточића и чаробном нри- зору на небу. Ах, како бејах срећан, кад пун заноса могадох рећи, блажеиц чаеови, куда журите тако?! Пријатне беху оне ноћи, кад 2 18 поточић жубораше мимо нас, а славуји појаху у густоме лугу. 0 свови снови! А ти црна и паклена ноћи, шта ми сада »зносиш, место жубопа потока ево чујем зве- кетање жандармске сабље, који стражари на вратима, место песме славујеве, чујем кашљу- цање онога, којн ми слободу одузе, који ме спречи, да одем идеалу евоме, да га сиасем из незгоде. Да, чудновата је персасктива моје бу- дућности, ја је н немам, не могу је ни имати! ..... Пребијајући овако разне црне мисли, целу ноћ није заспао, а у том већ поче и зора ру- дети иа истоку. Киша и неиогода беше пре- стала, а поље је мириеало неком особитом је- сењом свежином. Жардарм му куцну на врата, опомене га да се спрема на иут у оближњу варош Н. госиодину преФекту. ** * Пред канцеларијом преФектовом било је већ сакуиљено нек лико путника, који слу- чајно путоваху кроз ту околину, кад н Бер приспе тамо. Његов пратилац пријани га над- лежноме. Док је отпочело примање, Бер је нестрпељиво шетао по предсобљу. Међу пут- ницима који ту чекаху, спази једнога свога старог познаника јож из гимназиског ђачког I 19 •друговања. Т о беше Мор, један од већих бога- таша из околине Бреиена. — Од куда вн овде, г. Бере, упига га она, — И преко своје воље, приморан сам, да •се јавим г. преФекту за допуст, да могу свој оут наставити. — А куда желнтс? ако смем упитати. — На имање г, Густава Пола испод Па- фгнеја. — И јатам о идем, купло сам једно велико нмање у ириморју, код Билбао-а где ћу се од сада стално сместпти да жииим. —- Хоћете ли п^т паставнти још данае? — То не могу, јер очекујем овде свој новац ко и сам деноновао, а очекујем п поро- д -цу да стигнс, те ће»>о онда заједао тамо, кроз дан — два. 1Бнх»-в рааговор прекиде вратар, који већ. беше неколико путника пустио пр-Фекту, те дође ред и на Бера. — Ви сте гоеподнне? упита га иреФевт. — Ја сам племић Бер, дуту.јем из Х ај- делберга а желнм на нмање г. Густава Пола испод Ииринеја, и молим вас за допуст, Д Љ •могу одмах наставитн пут. — Имате ли путнс исправе? — Имам, госпаднне ЈрреФектс, изволите, 2* 20 Рекавши то предаде му свој пасош, кој® је још вредио, јер је гласио на ,целу годину, -— Истина је, да се исправа слаже, еа вашим исказима, али мени то није довољно, рече нреФ ект, јер синоћ ову исправу нисте пс~ казивали каплару у крчми села Доре, већ сте насилно хтели још оног часа отпутовати, што је било забрањено. — Да, г. преФекте, тако је било, јер посао који имам да свршим неодложан је, једаа тренут закаснења, може цео мој пут оеујетити, и 1а сам морао паваљивати за продужење пута. — Ви ћете разумети, племићу Бере, да је поштовање закона и наредаба прече од сваких личних рачуна. — То знам, па вас ипак молим за даљи допуст; јер су ми тренуцп врло скунп. — Ја вас не могу према овоме иустити. — Онда ме убите, господине иреФекте.. — То не могу, ниги имам погребе. — Волим и умрети, но п чекатл овако у неизвесности. — Док се ваша ствар не расветли, ви ћете остати овде под надзором власти. — Али ја морам путовати. — Незнам т о ; али да морате остати то ј& цела истина. 21 — Господине, преФекте, смилујте с е ! — Не к о гу ... а имате ли кога познатог •овде, који може јамчитн за ва,с? — Како могу имати кад сам нутнив и оамо путник, путник очајан и ие реКан!. — Само на јемство, могу вас пустит«, — А ко дт јамчи?! , — То је ваша ствар, беше одговор. Бер беше.у очајању у самртиим мукама. Мзлаза нема, а ићи се мора. — 1Цта се мислите? јемца шш по I надзор, опоро се ир‘ дера преФект — Имам овде познато.г само г. Мора, по- седника великог имања у прнморју код Билбао-а. — А шта вам је он? — Мој друг из детињства, друг из гимназије! — На његово јемство, пустићу вас. — НреФект зазвони, и на тражење његово пусте унутра г. Мора. Овај потврди све исказе Берове и заложи своју'реч и нмање, да је то он и нико други. Саслушавши ово прбФ кт, узе Берову исправу, наниса на њој само две речи „слободан иролаз", н он би слободан. Ах како с у га скупо стале ове две речи, стале су га ■можда будућноети, среће, жив та ..... 22 ** * • ‘ У близнни варопшце Јаке на реци Арагону„ а игпод чаробне планвне Сијера де ла Пења^ иа један сахат удаљено беше имаае Густава Пола. ЈГепо је то имање било уређено Елегантно озидана палата блиста се у једном крају парка, украшеног најлепшим украсним дрвећем; и цвећем, на неколико места уздизаху се у разним Фигурама разнолики водоскоци, прели- вајући дугине боје у својим капљицама према сунчаној светлости. Оне стазе кокетно распоре- ђенс, водиле су у разне деловепарка иза кога. се пр стирао прави спахилук, У овој палати прнмећава се велика уж ур- баност на све стране од пре неколико дана. Многобројии служитељи трчали су овамо онамо^ све то беше весело, све скакутало од радости, певало ее и звиждукало уза сваки посао. А м како неби били весели, кад је њиховога госпо- дара и госпођу снашла велика радост, какву родитељи могу само о ссћати. Господар им беше весео а и млађима је онда боље и лакпге. Гос- пођа је само надгледала ц уређивала да спрема испадне шго лепша. Све је у тој кући радило као каква машина, а и како то све не би било одушевљено, кад се тиче среће и благостаља 23 јединипе у родитеља, млане госпо|ице Аранке, која је тако блага и умиљата била према мла- ђвма. Спремају јој се сватови, она беше верена са г. Петром Бајером, сином богатог носедника Бернларда Бајера у приморју код пдплског места Јетарије између Деве и Сан Себастијана. Тако весела беше околина палате Полове. У својој соби седела је Аранка и збуњено је тобож спремала извесне своје ствари, јер кроз који часак растаће се са својвм родитељима које је ватрено љубила, растаће се са својим пријитељима, растаће се, ах растаће се, са оним вијугавим стазицама парка, где је свака стопа сећаше на блажену, минулу прогалост, растаће се са оном чаробн ом тумицом и оним бисерним поточићем, где ју је Бер обично исчекивао, растаће се са својим милим успоменама! Бде.:а и снуждена седала јеч а сп о, за сто. Оне плаве очн њене, што прожпжу®човека кад су веселе, тако тронуто беху управљене кроз прозор у лалгану, бело као алабастар, лице и поред све суморности и чедности, бластало је веким чаробним погледом; праменови оне плаве свионе косе кокетно се сцуштаху низ дражесна рамена, а по који се савио и на нежне груди, које се надимаху од бола, од нестрпљења, од очајања. Била је расејака, све је нешто ишче- 24 кивала и при помисли на то, чело, овај израз душсваих бораба, разведри се мало. О како красно сијне њен поглед у том тренутку, како се чиста свежина опет поврати, Часови су про- тицали, чело се њено мутило и ведрило, али онога, кога је очекивала нема. јоа! нема. Она очајаваше од нестрплења. — И последњи мој покушај, да склоним оца, да ме не удаје за човека, кога никад ни- сам чула ни видела до онога црнога часа, остао је безуспешан. Ја му морадох пружитн руку за љубав само својих родитеља. А Бера, м^га драгог Бера нема, ах та опмгје највећ.е благо овога света, Ја сам га изгубила, ја сам га изие- верила, ја нреломих задану реч, ја.... ја... ах не ја, нисам тоучипила ја, то учиншиЈ моји.... родитељи. Колико пути ми је писао и уверавао, даима сло- бодне воље, да она само од човека зависи, а ево први моји тренуци крате ми ту слободну вољу. Ја немам своје слободне воље, ,а сам махина, ја сам, о, ја не зиам шта сам. Али не, ја сам ипак нешто, ја волнм Бера, до гроба Ку га волети, њега и само њега! А иа што оволика спрема?.... Да, да, ја сам — неверница! Ох, како тешко иада овај прокор, да, тешка је то клетва, која и на невине пада! 25 Тако беше расположење Аранкино, кад је нозваше. да пође на веноање, јер сватови већ давПо беху дошли. — Ах; Бере, Бере, где си? оте јој се по- следњи уздах из оннх заносних, девојатких груди. * ** Ах, днвно је примор.је Бискајског залива, красне су вечери и иоћи са внле код Гетарије. Чаробан је поглед на усталасапо плаво море. Умилан је онај благи вечерњи поветарад морски. Заносне су буре, које се са балкопа ове виле иосматрају у даљиви, а хучни таласи, што ре- довио запљускују тврђаву. око виле, чаролиски се разбинају о стену и расињљу у ситне капљиде. А галембови, што се веру ио таласима ц лете изнад њих, тако кокетио украшавају овај и иначе величанетвенп изглед. Ах, дивно је при- морје Бискајског залива! Красан је изглед са ' Балкона виле Петра Бауера! На томе је балкону дочекивала излазак и оратила залазак сунца, госпоЈуа Араика Вауер, са својим муисем Петром. Са тога балкона гле- дала је гоеиођа Аранка најве.-тјчанственије при- зоре, које море има у евсјвм дјшжима. Са тога балкона отимао јој се поглед, уз дубок уздах 26 даље на копно, на северо-исток, тамо где је Хајдедберг. На томе балкону проводила је ча- сове са својим војном Петром, који је обаси- наше евим жаром своје чедности и љубави. Он уживаше у умилном погледу њеиом, он праћаше сваки корак и покрст њен, он беше блажен, он беше срећан еа својом Аранком. А она ..... и она беше срећна крај мужа свога. Н>у је тешила чедност његова, а храбрила се оданошћу његовом. Крај њега п с њим уживала је у дражима приморја, топила се у милинама примореких ноћи, које тако жнво еада посматра. Чедност мужевљева, чаробност призора, које јој је он изабрао за насладу, блажише њено срце. Она му беше одана, Он ју је некрено пазио, њени жарки погле-ди ирожимише га, њу очара- ваше његова благост. Да, драге су јој ове ми- линв биле, краснс су све чаробне вечери и. ноћи Биекајске, али заносније беху оне веЧери и ноћи по етазицама парка н на оном поточићу гато се улива у реку Арагон! Да, леио је небо над Гетаријом, али је лепше било небо над веру гавим арагонским потоком! Умилан је шум морсккх таласа, т т о се хучно разбијају доле о стену и зидове, али умилнији беше онај жубор потока кроз пшпраг и опало лишће у оној шу- мици тамо! И сада се пружаше нреко неба 2? звезде ладалице, али их она ие посматраше са оне ситне и меке травице, већ са Фотеле ва балкону виле Бауерове. Тако су пролазили меденн дани Петра Бауера и госпође Аранке. Тако кратише своје слатке часове у првим данима брачног живота: искренп и одани муж и лепа, а верна жева, на обалама Бискаје. Срећан је то живот био> лепа је ту слога била. Петар је љубио своју жену, Аранка је волела свога мужа. Тако текоше срећци дани живота господина и госпође Бауер. * * * Дугачком алејом једном, која је водила у спахплук Густава Пола, јурила су ветровитом брзином једна кола. Засађено дрвеће крај друма брзо је заостајало за аима. У колима беше само један путник. Беше то млад човек од својих 28 година, високог стаса; по 1'лед му беЈпе оз- биљав, чело натуштено, средши, црни бркови и лепо обријана брада тако леио доликрваху ње- говом и иначе отменом изгледу. Нестрпељиво је еедео у колима, сваког часа се нли затури назад, лрекрстивши ноге, или се нагне у страну, пли се повуче и озбиљно замисли. Вич кочијашев луцао је, и пуцање се разлегаше ао околини. '28 Фврјање кола било ]е све јасније и јаснијеј; све се већма преближаваху иалати Густава ТГола. Кола се најзад зауетавише пред капнјом, која беше затворена. На зиак да су кола стала отворшие се врата и из њих изађе једак слуга, — Је ли овде г. Пол? упита путник. ' — Овде је, изволнте госводиНе. — Је ли још когод ту ? — Чудновато питање господине! нема никог ®ише сем госпође. — Никога више?! — Никога, господине. — Свршено је, дакле, полугласно прого- ворн Бер доцкан, дакле, ах доцкан, доцкан. — Желлте ли унутра господино, изволте. — Не нећу унутра, одговори Бер, само вае још молим да ми одлучно кажете, да ли збиља нема никога осим госиодина и госпође Пол? — Нема, господине! — А где је гоепођица Аранка ? уппта Бер. — Госпођица А ранка?! питате. — Да, гоепођица Аранка, где је ? — Опа је 6д пре недељу данагоспођаБауер. —• Госпођа Бауер?! "— Јесте, господине, госпођа Бауер. — Дакле је све пропало, номисли у ееби Бер, па упита даље: А где је садата госпођа? 20 — Вн се интересујете за љу ? — Да, интересујем се, п лепо вас молим да ми кажете све шта о њој знате. — Много вам незнам рећи, до само то, да је удата за господином Петром Бауером и да су одмах по венчању огпутовали на његову вилу код Гетарије наБискајском заливу и сада су јамачно још тамо, бар тако сам јутрос слу- чајно еазнао од Јоспође Пол, када је јутрос добила писмо од своје кћери А| анке. — Јесте ли још што сазнали о њој ? — Госпођа је била необично весела, јер јо ј се кћн не може нахвалити лепом огсолином и дивним изгледом на море, које је све својина њенога мужа, — А знате ли још што год? — Не знам ништа више, освм ако вас интересује, а то је, да су господин и гоепођа Пол врло срећни еа својим зетом, имају га врло радо; он им је одан. — Да ли сте што сазнали о здрављу го- снође Бауер. — То не знам, само знам док је овде била, да је бнла јако нерасположена, збуњена, расе- јана и невесела, нарочито последљих дана.... — Ви ете јамачно били близу ње? •30 — Да, увек еам био уз њу, до самог п о- лаека њеног. — А јесте ли сазнали за узрок тој расе- ■јаности ? — Т о нисам, али погађам. — Ш та нагађате? — На то је бар лако, мора се растатн Ч5војих родитеља, својих милих, полази на нов живот, што наравно утиче на расположеше. — Је ли на свадби била љубачпа, весела? — На против, била је озбиљна, замишљена. — Знате ли још какав узрок њене еете? — Не знам какав би тај могао бити. — Дакле ме је инак волела, закључи у себи Бер. Она је за мене изгубл>ена, ја је не могу имати. Али ипак само једно могу, а то је да је бар још једном видим. А видећу је, како је не бих видео, „гора се са гором ве састаје, а човек са човеком свакад“ вели иаро- дна пословица. То га је зар тешило. • — Хвала вам, пријатељу, ви сте ми много вазали, више но што сам очекивао. {»ече Бер оном послужитељу, и давпш му напојкицу, о- прости се с њим, а кочијашу нареди да иде даље. Кочијаш огаину коље, кола кренуше, а канија на палати господииа Пола аашкрипа и 31 врата се затворнше. Кола су ишла умеренои брзиа-м. Када су изашли ван граница Половог Спахилука, кочијаш још већма уепори вожњу, окрете се н упита Бера: — А куда желите господине, на коју страну. — Куда?.... не знам ни сам.... Идемо у Памплону тамо у правцу западу. — У Памплону? па то је далеко, рече кочијаш. — За колико можемо тамо стићи? упита Бер. — Ја се надам, за дан и по. — Ићи ћемо тамо, па кад било. Сада не морамо журити, одатле ћемо на најближу же- лезничку станицу. Кочијаш викну, бич нуче и вола зазврјаше даље. Кола су ишла и одмарала се на поједи- ним путничким постајама Бер се био решио, да посети имање евога школског друга и при- теља, Гоеиодина Мора, који се тамо већ беше смесгио и средио. — Обнћи ћу бар њега, да уживам у ње- совој срећи, кад ја своје неаам, мишљаше Бер у себи, кренућу се ио том на иуг, отићн ћу ..... али шта ја знам шта ће од мене дотле бити. Отићн ћу тамо, куда ме упути иоследњи тре- нутак, и онако идем без циља, та човек нема, 32 не може ни имати своје слободве воље. Све је само случај, случај тренутан, случај чипи обрт у човечијем животу. Такви тренуца стају не- кога и сувише скупо, некоме се у њима осмехне срећа, мени се ето затворила врата срећној будућности, идеали су ми порушеаи. нада осу- јећена, ја сам због једног тренутка, сл.чаја једног, изгубио своју будућност о којој сневах најлепше нланове. То дакле чпри стинај при- лика, које га ок гл.авају. Ах, како ћу горким искуством потврд.гш моје назоре о слободној вољи, да, горким исвуством завршићу свој за- кључак да човек нема слободпе воље. Иљадама још другпх мисли ројиле се по памети његовој, хиљаду планова стварали се и руншлм у мислима н.еговнм за све време ње говога путовања кроз Памплону и даље до нај- ближе станице железничке. Железницом је пу- товао до Тоиоза, а одатле опет имао је ићи колима до Билбаоа, где је био његов пријатељ и друг из ранијег школовања Мор. ** * На станици Толоза Брзо се погоди са је~ днии кочијашем, иружи му незнатан пртљаг *% Ђ ■ <свој и' седе ва кола, којаг^ се котрљаху ч&ало иа тим иа главиом друму ка- етану- шегоког > ири- ј^еља.- Дреко кровова кућа у вароглмци *Толозу и селима, на која су наилазили, раоливаху се иатрени -зради ••залазећег судца. Д*ван је то нут био кроз баскнске ировиндије. Красни висови кантабрискнх планина, оДншвеДи беху пурпуним •сјајем. Беру се чинило к а с да . иде кроз рај, кроз нарочито урешеиу околину, миелио је, да • ее налази у средини оних чаробних предела из „хиљаду и једне ноћи“ . Такво шаренило, такву шгру боје још нпгсада није видео. Ниске кућнде последњег ееландета, гато су та сада прошли, беху већ ишчезле. Широки он а ј друм, којим су јурили, оста опет оеамљен и велвчанствен. Лепи шумарци с једне и е друге стране нратади еу нх једиаке, а вие ке стене које се виде тамо даље иза шума нри залазећем сунцу. чаробном еветлошћу красише хоризонат. Пољем се нр стирала пријатна једна свежнна. Раденици се враћали са посла. Натоварепа кола о а јесењим нлодовима шкрипала су норед њих они их брзо среташе, и стизавш и остављаше. Сада беху већ на мало равнијем иределу. Густе бусење проетнраше се десно н лево од иута. Блага иоветарац диркаше иа махове. Ах, вели- у ! чанствен се поглед нудно агогледима нашега з* 36 ■утиика. Наиђоше опв!Г иа густу тамнину 'една шуме. Оунце век бешв давне кашло, а западна хоризонат изглсдаше у пурпурноме ш аш ту. О а беше чаробан. Нутовање кроа шуму трајало Је екоро т р * четвртн еата. Мрак се хваташе нагло. Иурпурнси црвенило на западу; бдедило је но тснсно. Н а небу се већ вндеде сјајне звезде, али сада не треиершне оие, као негда. Оутон би и прође,. занад суичев беше већ давно запливао у тадасе- екеана, беше се смнрно на одмор. Небо се осу звездама, а на равноме под>у, на које нан]} >ше; ■о и^ласку из шуме, нростмрао се на еве етране танави звук Фрулвце иастмрскс, звонцад- ол оваца увећавао је заносност оаих еценерија„ »ојв се одиграваху у том пољу Билоао-а. Те величанствене сценерпје, које се ту веч.То тако одигравају, блажиле су еетног и ааЛишљеног путника Бера. Он се топно у при* роднпм насладама'н мисли м у.нс 'беху онако 'црне, и суморне; ои ее тсашо надом на депше дане будућиости,: којој иде на сусрет. Оло красно поље, оне умилне мезодије, што пх је у стању да изведе само мднлск« шлањодскм иастир, задовољан крај 'стада свога-• -дубока су утицази, н% д у ту Борову. • • : ■ 37 Вечсрљп прпзор Билбаоског приморјл'.вди» травао је п даље своје еиеверије. Ксла су ова звр.јала даље, мпсли у глави Берокој ројиле се једпа ио друге. Тамо у даљини, већ се видело неко гветлЈцзље. Оно поетајаше с»е јасније и 'јасније, иајзад се укала и сама палата, иред коју кола стадоше. То беше вила Мор ва. Ко- ‘чијаш сиђе скола. ааа њим и Бср. Притнснуше дугме од звогцет«. Тамо далеко чу се звонење. Потраја мало гремена, а из нутра се чуше некк жораци. Брава зашкрипс н врата се отворнше. Па п ље изађс вратар, а за н.нм један слуга држашс свсћу. — Је л« сво впла г. МороваУ упата Бер. — Јесте, господине, беше одговор. — Молим вас, јавпте госиодару, да једош ао један нутник, његов друг, а ја ћу д тле при- чекати овде. — Бићете услужени, господине, само из- волите унутра, рече вратар. — Хвала, причекаћу овде, само вас молим јавитс му одмах. Вратар оде. Иосле мипут-дна, тамо у ходннку чу се •жагор. Ходник се нагло већма осветлн, и Бер већ могаше разабрати говор свога пријатеља Мора и иође му на сусрет. — Добро вече, пријатељу драги викну Бер и загрли свога пријатеља Мора и лође му еа. сусрет. — Ах, Бервј ви ете! изненађено изусти Мор. — Да, ја сам, нријатељу, долазим ево вама неаван, ианенада, у невреме, извините ме што вас узвемирих! — 0, како ете ме пријатно изненадили, моја су вам врата отворена у свако доба. Из- волите само унутра!... одговори Мор. Они пођоше. — Никада се нисам могао надати тво ој: носети, тако милој мени, продужи Мор, водећи иод руку Бера уза степеннце у свој салон. Како блаженн беху они дневи ђачкога живота, како. их слатко проводисмо ми. — Да, збиља беху то блажени дани, онл прођоше, не враћају се више, рече Бер. — И све, што једном прође у животу не враћа се никада више, иикакве еуме ни жртве, не повраћају взгубљене тренутке ..... — Да, да, шкакве жртве, као кроза зубе продужи Бер. — Али, времена еу многа лрошла, прилике вас многе минуле, аостало |е само једно стално, оетале су успомене на нрошлост,.остало је наше пријатељство, и можеш мислпти еамо, како сам 39 срећан, кад те могу дочекати после читавих 10 година у свој стан, у круг своје породице, која истина још није тако многољудна. али сам у н>ој срећан ....... — Да, да, остале су успомеве на прошлост, опет га полугласно прекиде Бер. — Можеш само мислити, како ће ми мили и драги бити ови дани, које сам срећан опет провести у твоме друштву, да освежимо наше ђачке успомене, да освежимо оно доба паровања нашег. О, како волим овај срећни случај, када те пут нанесе на мрј стан, на мене, о како оживеше у мени прошли дневи наши. Срећан сам, друже, срећнији сам но што имам све ово моје имање. — Рааостан сам, раздраган сам, што те тако задовољна видим, чини ми се, као да смо и сада у ономе хајделбергаком парку, као да ми све оне лепе силујете изилазе пред очи> Сећаш ли их се и ти још ? продужи Бер. — Како их се не бих сећао, све ми је то остало у живој успомени. У том дођу до салона. Мор отвори врата и уведе госта унутра. Салон трепташе у бљеску, оеветлење је трештало, као сунце. Посади га ма једну соФру, па и сам седе крај њега. 40 — Колико; се радујем, што те здрава видим, иастави сада Бер, још се већма осећам рас- иоложеиији, што те видим овако срећиа, овако блажена. — Да, срећан сам и задовољан, па желим да ти још бољи будеш, желим да тв посетим у твоме стану, ја се твојој срећи много радујем одговори Мор. — И ја то желим, и нека би Бог дао да то буде, али сам ја још далеко од тога. — За ш го далеко? — Планов ;ма мога живота, то је поеледњи смер. Имам неко наслеђе од стрица, који нема никога пречег од мене, алн оно је далеко, чак там> на острву Хајитн, у Карибскоме мору. — Богата је то земља тамо Никада нисам одлазио у те пределе, али ето ми се указа прилика, да ћу их обићи и вндети, кад тебе будем посетпо. Бер беше замишљен као обнчно, не од- говори ништа, а у сали завлада за један тре- нутак тишииа. У томе се ч-уше кораци поред врата, чуло се гауштање какве свилене хаљине. Врата се отворише, и у собу уђе госпођа Морова, Орика. ' — Грациозна беше то нојава. Витак стас н.ен хармонираше са украсима салона. На ономе 41 РЈменоме лицу њену, лебдно је благ ссмејак, којн је улепшавао онај пиз бисера, што се показа при томе осмеху. Црне, шпањолске опи њене, трептале су испод оних дугачких тре- павица. Гуета и бујна коса, од које ситно прамење падашс на оно красно чело, елегантно се снушташс прево пуннх и заносннх рамева њених. Благим, звонким гласом својим, назове Бога при улазу. Бер устаде и приђе јој блнже. — Моја жена, Д|)ул:е, а другом руком по- каза ва њега, и окренув се жени рсче. . — Мој, друг из дешњства, Бер, докторанд ФилосоФије. На њеннм уснама затреперн још један благи осмејак, сијиу бнсер из осмејка н она тихим гласом захвалп госту, на нажњи, коју им чннн својом посетом. Он се извињаваше, за слободу, коју ]е себи узео да их и у невремс посеги, мољаше за оирошта]. — Излишна јс молба, господине, нреду- срете га она посадивгаи се на једну Фотељу. — Хвала вам, госпо, продужн Бер, ја сам очаран благостима, којима ме обасипате. — Ми ћемо се постарати, да вам бављеље овде буде прнјатно, ако вопгге шетњу, дивонх 42 предела има, свакога дана можете пролазити све новим и новим стазама, никада нема монотоније. Ми волимо друштво, и искрено друштво ценимо изеад свега, а волите ли ви радо друштва? упита га њежно Орика. — Хвала на љубазности, госио, којом ме одликујете, ја сам слободан признатн, да сам се од детињства кретао само у друштву и тако сам провео целу моју прошлосг, одговори Бер. — Ђачко друговање наше осгало вам је заиста у најлепшој успомени, упаде у реч Мор, живели смо идилеки, не жалимо ништа, младост треба да иротера своје! ■ — Госпођа Орика кокетно се насмеши на те речи, па упнта, мало у гаали. — А јесте ли ви увеа били заједно са мојим мужем, кад се онтако хвалн својом про- шлошћу ? — Захвалан на нитању, госпо, одговарам да сам увек био са евојим другом и пријатељем Мором али нисам био са вашим мужем. Кад смо се ире 10 година растали, он оде у Бремен, нисмо се випхе видели. Он тада беше само мој друг, смешећи се одговори Бер. — Али је он бно и онда овај, који је и сада настави госиођа. 43 — Само .је различа мало између онда н сада, упаде опех у реч Мор. . • Овај разговор прекиде, мала девојчица једиа, која баш тада уђе у салон. То беше леио живо детенце, коме је би.то до 3 године. Својим танким гласићем потрча мајци и стапе јој испрекидано оптужаватн своју гувернанту. — Мама ..... мама. .. Лиза мени неда, она мени иеда да. ..... Спазивпш странца, деге се збуни и при- љуби се .матери. — Ето то је наше дете, наша кћи Нигрина предсгави. смешећи се Мор, своју девојчипу. — Тн си блажен, драги мој друже, ти ме многим радостнма нзнеиађујеш! днвљаше се Бер. — И ја се осећам срећним и задовољеим, рад сам да са сваким живим у миру и љубави. До сада сам највише проводио време, има већ три до четири године, у Тулузи, а сада се ево настанио овде. Ту миелим да стално останем, као шго сам ти узгред поменуо још у варошици Н. кад он) бесмо код првФекта. — Имамо овде добро и отмсно суседство^ продужи госиођа. Неколико внла на овоме приморју све су својине добрих гоеподара. Са многима се још не познајемо вз ближе, али је бар то лака етвар. Ми смо у име познанства 44 близвега и зарад напгега доласгса, позвали на један састанак све носеднпке суседннх имања, они су изјавнли драговољни пристанак и тако ћете имати прп.шке да прекинете ;.осаду, ако је кроз неколпко тана осетите опде. — 0 мгднм, госпо, о досади неможе бити речи, настави Бер, опа се не може никада осетитн у овако идилској оголини, коју краси изнад овега гостољубље мојих домаћина. Али моје задржавање неће трајати вишс од 2— Здана. — Два, тридана? прекиде га изненађсно Мор — Да, а . мпжда ии толпко, јер морам иатраг. — Да, морате натраг узети реч коју на поелетку из]>екосте. 13н нећего отићи одавде тако брзо, настави гсснођа 0 пка. — Ја сам ваш понизни слуга, госао, али ипак, ипак, ја се овде не могу дуго бавити. — Чекајте ви еамо док се упозн-пе еа околином »а ћетс онда друкче гововнти. — Ја сам очаргш околин м; али је ипак морам нанустнтп. — То бмти неможе, иити х ће, «асвим Флегматнчно продужи Мор. — Чекајте, да се искуии све друштво, које је иозвато, да се искуне сви отмени по- седницн еа својим госвођама, видећете, како ће онда та околипа утицати на вас. Т у је у 45 блн.Јшо лен излет, а у разноврсном друштву, можв се дссити нешто, што ће и вае заинте- рееовати, да понесете бар какву нријатву уе- иомеиу са нашег иман>а — НријатнмЈе.усаоменс жмам, од успомене иа л,убазноот мојих пријатељ**, к<ое једино имам у вама, гооцо, и у моме другу Мору, комг о<ш ја обвезан много, много ..... В}»ата од еалона отворише ее лагаио. На н>пма се иоказа лшфејисан послужитељ, воји, поклопмвши се, извссти господу да је вечера сиремљена. — Мзволите, госнодине. уставши позва госгео^а. — Хвала, прнхвати Бер и понуди јој своју }>уку. Она прихвати то, н одоше. * ** — Да, о о је вила код Билбао-а, а ту је у блззини и Бнла код Гсл*рије, мна!љаше у себи Бер; кад је после вечере ; ушао , у. своју собу за ен&вање. Дснјдо је на кревсту,- небн лн с е : одмери-о, али не беше ен% он.. беше за- мошљен, расејдн. Дред.-.очн су му једпако 'вв- лазале днр Ш&, с.прг^.Кјје га пратшне ;још од оне и.оЈјН .ј јсптмиц .и. селантета Дрро. . 46 — Да(, Ово је вила Морова, а'!<Јливу је :и палата Вауерова.: Овде Дежи оцајник Бер;- а тамо... тавјо је срећан и блажен ^ пар људа. Овде се са дрним мислима мори' несрећни Вер, тамо се тОНи у иасладама Арапкинпх затрљаја задовољни муж —• Петар Вауер. Она се неможе нахвалити чарима своје околине, тако је насала мајци, она је срећна на Крилу свога мужа, она га прати и љуби, а ти кукавни Бере, лутај.... блуди.... тражи одлетелу голубицу своју.... ти паклени човече јури по свету, тражи пустоло- вине, тражи Дулсаинеју, о, ти племићу — Дон Кихоте I — Јест, је с т ... она је задовољна, и треба да буде, а зашто не би крај мужа свога. Ова је задала рен.... она је није одржала ..... он а је изневерила.... А она сета и невеселост њена поеледњих дана, што рече њихов вратар? А оно писмо њено? — Не, она није невернида. Ја грениш душу своју, она је моја у души, ја је мојом сматрам, друкче је не могу сматрати. њен је дух ту, овде код мене, ту око мене. Ах, не, не! Ово је вила Морова, ја сам бедни путник без циља, а оно тамо, тамо даље је вила Бауе- рова. Тамо је дух њен, тамо око њега, око мене су само мрачне силујете пз зар срећне 47 лрошлости, да; силујете и само силујете! Ох, Аранка, Хранка, душе мој, где си, где блуди сада душа твоја? Хоћемо ли се кад ^од видети, хоћеш ли кад год чути о меви? А х ти си... тв си сада далеко сд мене, врлб далеко. Читава нас вечност дели, вечност је бесконачна, н»ој краја нигде нема: ми се дакле накада нећемо састати, очајавате Бер даље. — А ако она са својим мужем дође на забаву коју приређује, мој друг Мор у овој вили? Зар се онда не бисмо видели, зар се онда не бисмо састали. Јест, да, видели би се, а како ћемо се видети, кад ћу ја донде већ от- путовати на неку страну. На одлазак преко сутра решио г сам се одлучно. Казао сам то и госпођи Орики. Она ме задржава. Не, ја морам отнутовати, а забава је тек после пет дана,ја идем.... идем.... на то сам се одлучно решио.... — Одлучно сам се решио ! и нехотице уз- викне Бер сам. А је ли то правило, које се мора одржати. То не мора. Можда је овај тре- нутак одлучан по моју будућност. Можда ће се овај случај осменути мојој срећи. Ах, не.... пре мојој несрећи, за мене је срећа изгубљена! — Да, случајеви су обртне тачке у чове- чијем животу. А'де, да сачекам и овај случај, више из љубопитства, него из наде, јер ја наде 48 немам..., имно сам јр,... оиа је сахрањена; а што гроб ладнн једном свати, то се вите ве поирати Мнак ћу остатн ввде д« забаве. Та ја и онако идем сада бсз днља, ја немам одлуч- ности нити је могу иматн. Та чонек и мначе нема своје слободне вол>е. <н?олнна га чини чо- веком, околина му бдређује нравац.>.. Оиако ]»езонујућн, ]»еши ое Бер да остане, тсшећи се над< м. да ћс му се дати пртлнка, д« ее индц, или да. ба-р што год вишв еамна о изгуб- љенф срећи с«о < * » , о недостижном идвалу снвме. Кдепила га је иада. да ће је видети, да ће је дутн.а то је и једнно што још можв очекивати. : Утепи« одом надом, би му лакше, а нзну- реног од дугог и нс* одн.ц' нутовиња, који му ] сацо изнашаше неирнјани.сти и еатираше наду | шега сад овге нр»и пут ухвати саи. Он заспа ; задоџол>ан, и спантив. дубо-ким «*ном. А сутра - ј ће правити пзлсте.ио околини . расматрати дражи ј ннЈаљолеко-г нримдЈуа,... разгаљивати своју тугу ] и ,новол>у. , ] Снацај, спавај, ]п ре, одм.орн- ее мгио, тешки ] те ианорн моигда очекују, нрннрем-и се, јер се . ] у ■ борбу не ндр->н« он-ремцн, • . . > ; ■ ......■ V г ' ј _ Ј 49 Красни су шумарцв у огсолини вилс Мо- рове. Днван је поглед ва море и на висове Контабрнске, које је сунце возлаћивало при своме изласку и заласку. Пријатан је миомир, који се ширио ту у нриморју. Како опнјаше повека како распаљиваше машту ти пределитамо. По тој дивоти шетао је Бер свако.’а дана: тамо је дочекивао излазак, тамо је испраћао залаз&к сувца. Најмилије му беше брдагацеје* дно са кога беше величшствен иоглед. С једне стране простирало се дебело море од зелена лишћа: не шуми оно бујннм тадасима; мирно и веиомично упија оно сунчеве зраке. Тек ако овде или онде на коме дрвету полако шушне. Мз далека се по каткад захори некаква чудно- вата промукла дрека у кратким и одсечним зву- цима. То је соко, који ту ио шумн лови. Он је несносно створење, као узбуркана савест, не да сиавати, те му је зато и глас оштар, када се уеамљеио и поносито вијне висж о у пла- воме зраку мзнад онога тихога мора од лншћа изводсћи чудновате и тајанствеие Фигуј е. Тамо на другој страни беше иоглед на усталасано илаво море, на комс ее у даљнну виде р«зиолике катарке и једрила Море је ху- чало тамо на обалн, разбијајући своје та асе. То хучво море, радије је посматрао Бер, а по- 4 глед му се етимагае тамо ка северо-истоку! Гледао је то узбуркано море, које својим тала- сима увеличавагае лепоту иризора, са. впле Гетарије! Тако-је Беру пролазио дан за даном. Сва- кога јутра п вечери- пео се-.на брежуљак тај; крепио се свежино.м поветарца, који тамо ду- ваше с мора ...... Једчога јутра беше се унутио узаном ста- вицом једном кроз ту зелену пустињу. јХтеде је пребродитд. Врхови високих храстова и . бу- кава ноносно продираше горе у висину. Високи тремови између силних стабала примамљиваху га, он иђагае за еваким и пут га одведе дубоко у шуму. Он се беше изгубио. Тамо далеко чуо је неки жагор; Ха, ево живих дугаа, помисли он у себи и упути се право тамо, од куда је тај жагор долазио. Он посгајаше све јаснији и јаснији и најзад, на велико своје изненађење спази, где се тамо у шуми види једна циганска черга, иред којом је горела ватра. Он приђе ближе и спази крај ватре једну циганку, којој је могло бити до 35 година, а неколико циганчића дераху се нешто пза ње. Он јој приђе и ослови: — Ш та радиш ту, добра жено? м — Ево ишчекујем своје, спремам нм штв за јело? — А где су ти, и који еу ти то онп?. — Па моја деца сииопн и снаје, тамо су у шуму отидили послом својим -т- А хоће ли екоро доћи? — Ја их оче ' 3’јсм сиакога часа. А, т т а ви тражите овде? упи^а га циганка. -— Трижим срећу, емешећи се, одврати Бер. — Знате ли, онда, Ј:де кам је срсћа? — Кад бих З Н 10, не бих овако лутао ради н>е. А да ли бн ми ти могда рећи, где ми је ,-моја срећа? — Ја когу, господине? — IIа деда р ци ми, п де- је ? — Е, оваао не могу; да погодим. — А како можеш? — Треба Гелета. — Белсга?! — Јесге г сиодипе, белега и бво нопац. Бер се манш у џеп и пзвади једаи сребри повац, рече ]©ј; — Ево ти; деде, сада праричи. Цигинка му м>ту онај новац ва длан, па се д убок» занела тледајући та. Дуго је ћутала. — Дела говори једном, журагае је Бер. — Вога мн, госсоднпе, ошје добро. 4 * 52 — Како није добро? — На тако.. • има доста добра, али ш досга зла. — Зла? — Јесте гоеиодине, зла. Ви имате много ерећв, па се ипак иесрећно проводнте, рече диЈанка и добро загледа у длан. — Ш га је, говори једиом? — Има много љубави, па инав сте несрећна!: — Љубим ли и сад? — Љубите јогн. — А коју то? — Иеку отмену, лсну и богату жснску., — Љуби лн она мене? — Љуби вас, много вас љуби. — А је ли оиа овдс? — Ие није, она је далеко одавде и нро- води се врло нес1)е1|Н О . Ево поред ње и једног* мзадог човека, који је с њом негде у друнггву.. — Видиш ли још што год? — Видим, да је на нуту са овим човеком- — А хоКемо ли се скоро видети са н>ом? — За цедо. да хоКете, можда јога сутра ллл тако скоро. — Сутра! — С утра... врло скоро. 53 — Да, сутра је забава, помиели у себи Шер, Аранка дакле пугује са Петром, па дал>е упита гласно циганку. — А какав је та} младч чове ? . — Црномањаст, внсок, отмен господин. Рер беше нестрпедшв н не чекајућн даље Циганку да прорнче награди је лепо, опросги •се с њоме и оде. — Хвада незнани господине, Бог ти дао т срећу и ЗЈфанље, ерећан тн пут, и још га благосиљаше Циганка а он полако одмнцаше. Дуго се верао кроз онај густи шиираг, који беше готово поклопио целу ону стазу, ко- јом је ишао Премишљајућн о овоме пророчаи- ству, одмицао је лагано, кораци му беху нео- бично лакн. Бпо је расејан, а инак прнлично шесео. Разг. вор са Циганком освежио му је 'иаде, и неосетно беше већ стигао у вилу свога -пријател>а, коме 'пеирича цео овај догађај |У чиумици, без икаквог тумачења. У кући се »журно спремао дочек за госте, жоји ће сутра доћи на забаву у вили Моровој. ** * Лепо }ееење сунце залазило је за хоризо- шат. Вила иашега домаћина прептала }е у нај- 54 већем сјају од накиха и осветвења. Овога ве— чера беше необично жива. гГости са околних. вила и нмања скунл>али се са Својим породи— цама. После уобичајепих церемонија при поз- дравЈвању уводили су, како ,]'е кбји стигао у салон, где већ беше доста разноврснбг друштва на овупу. Т у беше грОФ и гроФица оД Мендам:- са грациозном кћери Луцпјом ту лорд Џон Смит са госпођом и кћерима, ту гроФ и гроФица од Де Барно са синовима и нећаком својом, красном госпођицом Аурелијом. Т у многе још даме п каваљери из саме вароши Билбао. Међу њима беше и наш путаик Бер. Госцодин и го- епођа Мор летели еу од једнога до другога,. етавл>ајућц се на. услузи отменој госпоштини^ која Се ту слегла. Но разним одајам», бочно од главнога са- лона беху разаи мањи кабинети за разговор. У једноме су били намештени етолови за кар- тање, на којима је она зелена чоја тако нри- влачнла своје познанике и пријатеље. Све је било уређено, све намегатено, како ее само по- желеги може. А љубазност домаћина изливала се при сваком покрету њихову. Друштво ,је било добро склопљено, и док ее још ишчеки- ваше, разговор се водио жив и разаовретањ 55 У сред живога жагора, отворише се велика ирата на салону. На вратима се показа једна, као небо плава, млада госиођа и вмсок, црно- мањаст господин са раздељеном ократком брадом. — Ај ево и госпође и госнодина Ј5ауер! као из једног грла разлеже се весео узвик по салову. На овај глас, Бер се стресе. Укочено је гледао к вратпма, од куда долазите- ово двоје. Језа га пр«Д>с кроз цел » т ло, н мутан се облак један спустп иа чело његово. Т о беше дакле, она, она..... ах, она.-Црне му се мисли на мах појавшпе, он стеже ерце и мирно -очекиваше ред, да га гоепођа представи. Јетко је етезао вплице од бода, од радоети. Замислио се дубоко беше, а из тога га трже глас госиође Орике: — Гоепођа Аранка Бауер! — Госнодин Бер, ирнјатељ наш! Бер се дубоко поклони на ове речи. - Араака га погледа.... пребдеде;;.. порумени.... укочд свој логлед н махинално ирулги руку Беру, Бер је прихвати н пољубп учтиво. Али у исто преме осети .како је њ?на рука дрхтала, чу уздиеај једап, дубок уздисај са дна оних блажених-гпуди. Она је цела дрхтала. Бер је го оеетио, разумео је само он. И она ]е осе- тила трознпчагу руку његову, и она је чула 56 потмуо уздах један, разумела је то само она. Погледа га нежно к»о аегда тамо гко оног но- тока арагонског, погледа :е и он љубазно: онн се разумеше. Поклони се умнљато она, поклонн се и он. Све се то збило само за један тревут ока. Аранка оде даље. Бер оетале ту, проду- жнвши разговор са госгкфицом Аурелијом, који беху отпочелн пре овог догађаја. Он је мало по мало заћутао. Беше само сетан, замишљен, а кј о з редове л и в ј ејисаиих послужитеља, којн доноспше и одноенше разне ђаконије, погледи његови суеретаху ее свакад са погледима ње- вим...... Аранкиним. Забана беше стпочела. Старија господа растурила се но разним одајама, налазећи ра- зне забаве и јестива. Бљепгтава светлост од сто- тине свећа на полеле.јима осветљавала је кроз прозоре широку рудгшу пред баштенском дво- равом. Радознао свет, што се беше тамо иску- пио, видео је како иорсд нрозора промичу играчи. Из суссдне собе једис кроз отпорена врата долазила је музика. Играли су сви; играо је и Б е р . Стегао оно срце своје, није дао никоме да иримети борбу у дупги његовој. Сврши се једна игра, настане мали одмор, шетају даме н каваљгри, настане- опет игра, и опет шетање и разговор. Тако су 57 жратили време, срећни и задовољии парови даграча. Али не беше тако у души Беровој, не беше тако у души Аранкиној. Он је волио, да је у близини њеној, алн прнступити јој ... сма- траше за немогућно. Провала беше између в.нх. Борио се у мислнма Бер, у грозничавој муци ■беше Аранка. Она је опазила и разумела његову сету и хтеде да му је ублажи; у паклеиим мукама тонуо је он. Она се сматраше као крива, те се реши да му она прва приступи. Бирала је згодне тренутке. Мамо њих се играло у најве- ћем јеку, сваки беше заузет са својом игра- чицом. Бер је није имао. Стајао је тако, гле- дећи оно весело извођење такта у Ш граусовој композицији. А мисли му блудише.... но про- шлости. — Бере! ч-у ее један глас. Он беше непоиичан. — Вере! понови се исти глас. Он стајаше укочен, занесен. — Ах, Бере! и ио трећн пут се чу глас •крај њега. Он се лагзно окрете на ту страну. Уко- чен и пренеражен поглед његов задржа се ва Араици, која га ословљаваше. 58 * ‘ — Ах, Бере! зар еи ме забоЈУавио? ' Он је само непомично гледао/е. — Бере! познајет ли ме? ■ — Је ди могућно? испрекидано одговори он. — Јесте, ја спм ... ја сам. ■ — Да, ви сте..,. ви ме ее дакле сеЕатеГ упита даље Бер. — - Ах, Бере, Бере .......меии је зло...*.-. скло- ннмо се за час у који усамљени будоар, имам да говорнм с’ тобом. — - С 1 мном?! упита Вер. — Да- с ’ тобом, само с’ тобом, еамо жури, док ее игра не сврши. ; ■ Бер стеже своје срце и иође са њом. Не чујно и не опазно напустипге они овај сал гн и уђоше у једно бочно оделење. Т у бсху сами. Затвчрипе врата за собом. Уиаљена ламна ви- сила је о тавану. У соби беше намештај од плавога шшша. Они седоше на Фотеље, које ту беху. Иза њих беше велики КЈгеденц. Љ па етрур- ска ваза са цвећем егајаше на њему. По' један дубокн уздах, оте ее . т грудп њнхових. — Бере, мој ДЈгаги Бере, оарости мн — Ш та да опростим, госпб? — Ах, не парај ово рањено ерпе- моје, које само за тобом куна и вене! 59 ' З а &НОМ, Г 0 б !(0 ? !‘ Ј : ' — Да, за тобом ' Вере, сам’о за тобом, ти си идеал снова мојих, ти си звезда живота м ога! Бер, сотан н снужцен, беше само оборно очи на ниж:-; а левом (е рук »м ухватио за чедо, на коме је у овом' тренутву беснила грозаа непо- года. Стегао бегае сврјо срце, Јвтко је стезао своје вилнце. — Ах, ти си ладак, Бере не дотреса те искрена исповест они, ћоја ти то д угује по завету! Ово није Бер могао одржати. - — Да, хладан слм као стеиа, х.чадан сам као лед. хладан сам као гро'6, укочен сао -смрт. Ја сам сахрањен, ја не живим вигас. Ово је само дух мој, који као очајник лебди по свету и тража, ....... тражи • што је нзгубљено гато се вигае повратити неће. Да, ово дух само говори мој, ја немам/гела, ја немам мисли, ја немам живота изгубчо сам г.а...... изЕубао сам своју милу и драгу Арацку из оне шумнце' код; ара- гоиског НоУека, изгубло; 'самна навек. РБе више нема за ме^е, хвеа дух не лебдл више око мене, она је Далехго. . . ;. ах даЛе^о! _____ Аранка' бризну у илач. *60 — Једцо шгсмо њемо само, послвдњи доваа асн о љубава, загревало ма је наду, адн је н она срушена и она је сахраљена. 0 , сновн, с н о в и ! .. — Ниси изгубио Аранку, она је ту крај тебе, готова, да те загрли, ако јој опрости 1п. — Ја бих могао опростити својој Аранци; али немам | рава праштати госпођи Бауер. И ја бнх радо загрлио своју Аранку, али је грдна бездна између мене и госпође Сауер. — Бере, твоја саи ииак, твоја до гроба, јецајући 'говооаше она, а груди јој се наднмаху од бола као таласи на узбурканом м ру, — В и... моја'! ја сам бао Аранкин ...... вн сте само госпођа Бауер. — Б е р е !.... Бере! опрости теојој А:анци, она томе ннје ' рава, оаа је вољна да се оправда пред тобом пред Богом. којима дугује. Томе су крнви.. .. ах, крива м>ји родатељи. Ти их добро позвајеш. — Да, познајем, то јб горка исгина. — Чинила сам све, да спрепим, да осује- тим њпхов договор; али сам бида усамљена, немоћва. До поеледњег наса изгледала сам на тебе, само на тебе, да ме си&сеш. Тебе ве беше ни на послед&зм часу ....... слутила сам ............. али сам подлећи морала. Опрости, ох, опрости Бере за ову слабост. Ирва пекрена љубав, нсповре- ђена на дну срца мога очајнички ишчекује тебе. Оарости ми, ох, опрости, а има ее начина, да ее погрешка заглади. — 111та ви то говорите, госпо? — Ја сам несрећна, Бере, несрећна без тебе, без твога гласа, без твога збора. Живећу само за те, и умрећу уз пимцсао само ва те. Живећу крај тебе ........ ■ — То не може да буде, зч>епо, ви имате- свога мужа! — Ах, мој м уж ! ___ја га не љубим, ја еам весрећна крај н>ега. Ја му никада ввше не м гу бити жена ....... А зар ме ти не љубиш више, Бере? — Да гоепо, ја љубим само оно, шго при- пвда само мојој Аранпи, али ту!)е што је ___не- загрева моје ледене груди. — Ја сам сва тзоја, сва твоја Аранка. Љубаш ли ме? Ах, реци само, реци ......... — Јесте ли т> зб зљеки рекли, или ме к у шате само, госио? — Ах, како оп иегер :н, како си хдадан? Говорим та ово иајвгћом збиљом и заклињем ти се успоменама својим, да ћу само твоја остати. Напус ићу Иетра Бауера, пзћићу с5 . V тобом свуда.. , . куд год хоћеш, аа сурт и жавот, ади само с т обом.: ■ ■ Хоћетс лц дакле, да бегате са мном? ~ Хоћу, свим срдом Дгсвом душом својом! Он јој прз^ж г-рузу и озбЕГвџо је уната Трепутак је одеуран;"тосш% решше се, јер шдану ,р < . ч :ваља идкуаитиГ (види прву слику). — Решена сам, јоШ' овога-чаеа, реие ора и полете: му у - зЗгрљај. 1 — Но, то сада не можз бнти. То несме бити нарочиго сада,. кад смо* у кућит.'М<$ра, на коју несме насти такав терет и срамота. Ја иоштујем ову кућу. Па сам јој много обавезан, јер у љој нафох утехе раздраженом срцу евоме, шф :!Х шзгуб.пзно благо своје, нађох. ., .нађох тебе Аранкз, тобе мила успомб-но минулих дана. Она једаше од радосги на пр ииа његовим. Тренутак тај беше сладак. ТБега мнсао. еамо схвата. Перо није у стању- да га онише. Ти- шину ипак прекиде Аранка пигањем. — А : када ћемо, драги Бере, на пут ? — Од данас за 10 дана буди снремна. Кад се десетог дана у вече на обали испод Гетардије јави црвена ватра, знај ца је епрем- љено, да сам ја ту. Буди тада ваи капије виле Бауерове. Бићеш спаоена. Огнловнћемо на ос- трво Хајитн, тамо на имање мога стрида. чаји62 сам ја и једини закоииги наследнав. 'Гам( о нас неће ндко знати, тамо ћемо живети срећно и задовљно, — - Ох како једва чекам то вече, кад ћ.у едободна,, на крилу твоме пловити преко океана. — Па:ш само на уговореии знак, учини као штр тл рекох, за остало стараћу се ја. А сад хајдехо те полако у салон међу играче. Одавно смо отишли; ваља се пазити, да никоме не падне у очи наше састлјање, јер се - све мора чувати у највећој тајности. , У салн се внје опажало њихово од'*уство. Друштво је било весело и раздрагано Кад онн, г сваки »а се уЈ>оше полако у салон играла се највећом'бурношћу пблка „роск етдара“ (отва- рањс пупољка у нролеће) од Чермака, Весеље је бурно, текло. Кад су се разишли сваки је понео најцријатЈшје утиске из виле Морове. Вер је канда сстао највеселијп. * * Чудна је судбина човекова. Тајанствени су поједини тренуци у животу његовом. Живот човечијн велика је загбнетка и у философији и 64 обичном животу. Али су још чудноватији за- плети у које човек лада, тражећи разрсшење овој загонетци, а још су тежа искушења, до којих човек м »же доћи у своме животу. Ондаг када човек осећа да је иарадовољнијн, да су му жеље све испуњене — тада се противу њега. плету лаклене замке, које га хватају ш бацају у очајање. ТТа ипак се човек и тада оссћа задовољан и тада му се чини да плива у б.« 1женству. И Бер је иливао у блаженству, осећао је сву лавоћу живота св га. Аранку, највећег покрегача у свима радовима својим, опет је нашао онако ието бодру и чилу, каква му је увек била. Нашао ју је готову да дели са њим сву срећу и несрећу живота свога, иашао ју је спремну да му жртвује све што има, да при- несе на жртвеник прве љубави и оданост свога мужа, који с њом проводи онако блажене ча- сове на вилн Гетардије А он. Бер, зар да буде мање спреман да поднеее исртве својој Аранци, која му је вазда била крупа идеала? Ах не, он о т< ме ви часка неће размишљати. Он ће сле- довати диктовању ерца свога, та оно га води у тихо пристаниште будућности. Тамо, дакле Бере, на ту страну, Та живот је човечиг и оваво велвка и тајанствена загонетка. Нробај 67 да је разрешиш и искуством својим, покушај смело, јер је искуство највећа наука. Одважи се на овај одсудан корак, узми собом своју Аранку, она ће те тегаити у мучним данима твојим. Она 1»е бити крај тебе и сладити не- сноспе тренутке н«ивота твога. Пођи еа њом у свет, у даљину тамо те очекује. ... да, тамо те очекује ..... * ' . •* * Прво јутро погле ове заносне забаве осва- нуло Беру; је ведро и уми^но. А и јесте било једно од најлепштих јесењих јутара, која се могу уживати у ономе дивноме приморју. Овога јутра Бер је усгао необичво рано. Целе ноћи сан га ннје хватао. Размишљо је о догађају, који га синоК задесио, са^тављао је планове о извргаењу' утврђеног споразума. Кад је изагаао из своје спаваКе собе на гаље и сео на клуоу у нарку, који је био око Иорове виле, цела му се околпна' смешнла. 3 1а- Кани зрацћ сунчепи краснли су висове по око- лшит, куда Ч е Бер лепреетано Шетао, сиво море у даљини, као каАач*' једибстаКни чаргаг.в, гре- перило је уз лаки и љупки јутарњи пов'етарац, краспе гауме онога приморја, треперигае у зе- & * ленилу своие и оно ионотоно крештање соколова по тој шуми, изгледаше му као дивна мелодија. Танак вео приземне магле сакривао му је поглед у даљину, али је он и кроз њу видео, где се таио једва види беласкаље виле Гетардије. Па и саи поглед на ту вилу не бепге му сада онако паклен и горак, некако са више задовољства гледаше он на ту страну. . Монотона звиждања морских пароброда, пријатно су зујала сада у ушима његовим, а за гласове приморских тица чинило му се као да рајске чује гласове, а шум таласа морских, по- мешан дерњавои галебова изгледаше му као заносне песме чаробних сирена, које привлаче путнике својом песмом у пучини морској. Ча- робно му сијаху они светлосни сунчеви зраци: викада их такве још видео није. Он бепге очаран природном лепотом. Тии милинама својим поздравило је бис- кајско приморје блаженог путника нашег. Тим чарима заносила је околина поглед његов. Он осећаше привезаност своју за то место, он у Фантазији својој гледаше како се опет поред њега веруга онај поточић арагонски, а све минуле слатке успомене оживеше му ва иах у паиети.68 69 Али само не беше крај њега Аранка, он беше сам. Језа га прожиже при тој помисди, а он ипак задовољан путта свој поглед доле низ обалу, тамо до виле Гетардије, а у том му се и хдадаи комад леда спусти на ра ифагано срце његово. Црне мисли на мах наоблаче и замуте у неколико разведрено чело његово. Али и то брзо про!>е, опет му пред очи излазе она блажепп транутци са синоћне забаве, у ушима му једнако зује благе Аранкине речи Он је инак сматраше за своју. Господин Мор устао је мало доцније но иначе. Кад је изашао, био је доста изненађен кад је спазио Бера где седи у парку већ спремна да лође у шетњу до оног омиљеног брдашцета његовог. Бер га није одмах видео, јер баш тада беше управио поглед доле, низ обалу мороку. — Бере, зар еи већ спреман ? упита Мор. Бер се мало трже, јер беше взненађен литањем, које долазаше са стране. — Да, ево од кад већ седим овде, гледам ову лепу природу, гледам како ми јутрос све нешто трепери од радости! одговори Бер. — А зар ти, друга јутра не беху тако мила као ово? уиита Мор. 70 — О, беху вријатна и ррло забавна; али утисци са синоћне забаве још ево лебде око мбне, те ми јутро изгледа необично весело. сме* шећи се мало одговбри Бер. Све ме је до сада забавЈЕ.ало, алн ме ово јутро очарава. — А шго баш да те ово јутро очарава? — Јер очаран мнлинама са забаве и у- стадох јутрос иЗ иостеље, сматвајући за иајвећу срећу случај, који ме доведе амо к’теби- јер ... — 0 , гроиодине Бере, ви сте норанили! врекиде његов разговор, љункн глас домакице, Орике. — Јесам, госно, норанно са м ..... иисам ни спавао! одговора Бер, поклоннвшн се Орики. — Добро јутро! рече она нришавшн ближе и седе за уснремљен сто, за којнм су већ се- дели Бер и Мор, очекујући доручак. — Д бро јутро желим, госпо! рече и опег се ноклони Бер. — Дакле ви нште ни сиавали ноћас? нро- дужи Орика. — Не само да није спавао, него се хвали како га ово јутро необичао счарава, додаде Мор. — Нако?! ово јутро вас нарочито очарава?! — Јесте, госно, ,ја се јутрос' осећам веома пријатио. — Но хо мд је мило, јер видим да сам хшгодила,, да ће вам се бављење овде дбпасти ■ и да ћете са забаве наше нонети пријатне успомене! — Погодили стс, гос ! 0, и ја се дивим вашој вештини, којом сте ме задржалп до забаве! — Знала сам ја да ће бити леГтог друштва на окупу, па сам сс п могла 'тврдо надати, да ћете бити задовол>ени. — Задовољан сам, госпо, веограничено сам задовбл.ан, забава ме је задовољавала расвошем у намешта у, очарала персоналом, који беше на окупу — Али ви једнако иетичете, како сте јако очарани, хоћ_у ли онда бити сретна, да ногодим оаај алем, кога се ви тадо радо сада сећате, хоћу ли се смети усудиги, да погодим на шта цнљају те ва не речи и то необично пријатно расположење вапте јутрос, које је тако силно, да га ни нрикритн из можетс? — Да погодите?! — Јесте, да погодкм, хоћете ли да вае изненадим? — Али чиме тб, госпођо? - — Е, чиме, што сад извијате, као да је то тешко било опазити синоћ?!71 7* На ове речи Бер се мало изненади, оа» нехотично иснусти нож из руку, којим хтеде едсећи залогај хлеба ври дорупку, који већ. беше донесен. Врзо ее вромени у лицу, иа инак с е иоирати доста иенриметно. Дакле еу иас видели, номисли у ееби Бер, па овда ваетави гласно . * — Незнам чиме бисте ме то могли изне- иадити? — До душе, ја вас лично неби изненадила^ |ер вам је ствар наравно позната, али ће те ее чудити од куда да ја то знам. — Али шта је то што знате ? менн је не» Јасно. — Ви сад иавлаш хоћете да скренете ствар, али ја ииак остајем при ономе, да знам онај алем, који вас је очарао на забави. Мени је еамо. врло иријатно што је случај донео, те ете ви заиста неограничено задовољени на забави. Зиам ја.... знам у чему је ствар, враголасто се осмехне иа њега госпођа Орика, — Ја ипак, незнам ништа! — Знате ви, али вешто прикривате! — Ја прикривам?! — Да, прикривате једно познанетво ваше! Бер је био у великој неизвесности. Није зиао шта да отаочве, шта да говори. —• Које то позеанство? упита је Бер. — Са једном отменом дамом, која је синоћ била на забави с којом сте се ви занимали. — Молим за њено име, да чујем. — Па то ви знате боље од мене! — Верујте, ја незнам ништа о томе, од- рнцаше Бер. — Зар кријете ваше познанство са гоепо- ђвцои Де Борном? — Са пкпођицом Аурелијом?! — Јесте, са госпођицом Аурелијом! — То не кријем, већ на против сматрам за особиту почаст, што сам био тако срећан, да се са љом упознам и да неколико тренутака проведем у њеноме друштву, које ми тако при- јатно беше. Само незнам од куда вам је пало у очи то, да сам се баш са њом занимао, кад сам то чинио и са осталим госнођицама. — Мени није пало у очи, али сам ипак дознала! — Али, од вуда баш то да дознате и то баш о њ ој? верујте, мени је та ствар нејасна. Она ме почиње мало правити радозналим. Ко- вам је то казао? ако бих смео управити навае такво питање? — Ко ми је казао? — Јесте, ко вам је казао? '74 — Па ..... казала ми је она самд. Она се -необично интерееује за в а с .... , !__Она се интересује за мене ? ! изненађено. упита Бер. — Да, интересује се и то јако! — А шта јој је дало понода томг ? — Ваша љубазноет и чедносг, којом еге је цр.едусрели и ногледи на свет, које сте јб ј •изволели у неколико речи' изнети, кад"^ас је о тсме питала. . — Мени се не чини, да сам том цршшком тако исцј ино а кратко, нзносно те н тледе, јер сам био мало збуњен, расејан ..... — Како? били сте збуљени, расејани? — Да, био сам. али за мало! — Иаравио да сте морали бити и збуњени и расејани, кад сте били крај овако лене и гра- цнозне нојаве, као игго > а госпођица Аугелија. Бер је видео ла овако неможе изаћи на крај еа госнођом Ориком, те се реши да но- пушта. — Јеете, госнођо. њена ме појаза збуиила и ја оеећах сву благозт њенога врисуства. — Исте речи, казада ми је и она о вами. — А јели вам још птто год казала. — Ирм поласку, опег је унптала за вае и замолпла ме. да је извештавам о вама. 75 Да је извештавате о мени ?! — ^ - Јеете, да је пзвештаван о свему што сазнам за вае, -^Јвуда иде-те и т. д. — То ми је потпуно непојамно, ја још . нвшта не разумем од .свега тога. .... —- Рекла ми је јога н то, ,ва<?те у цочетку разговора' бпли љубазни веома хшема љ ој, а посде сте се полагаио стпшавала н заћутали, па ме је питала, да сазнам узрок томе ја сам јој га одмах п сама протумачпла, како сам знала, а нислнм да и в .и то нећете одрећи ..... — Зар сте јој ви пјто . говоргли? — Ј.есам, иротумачила сам јој ваше сти- пшвање! — Како сге протумачили т< ; ? — Ј 1еио! — Како, леио? — Протумачида сам у вашу кораст. — Ја ипак.не разумем ишпта. Мене све то буни 10111 већма. —- Ш то вас бунп? упита Орика. — Буии ме ваше тумачење! — Па ви још и незнате како сам јој ја рекла, шта вам је ? — Е. онда молнм да ми к.тжете, шта сте јој рекли? 76 — Рекла саи јој о вама да ете друг Моров-, познанвк и пријатељ његов из детињства, да сте докторанд ФилосоФијег да ете"дошлн у госте- к нама и најзад сам јо ј рекла, да стеваш говор при крају стишавали можда због тога, што вас је љено присуство доводило до расејаности.... —- Ах, госпођо! ви сте јш створили једну неприлику. — На против, ја сзм ствар представила тако да је и она отишла са забаве раздрагана, а и ви ето, изјављујете, да вае је забава оча- рала. Видите ли, да сам ногодила где је тај чаробни алем камен, који вам остаје у тако цријатној успомени. — У нријатној усп шени остаће.... али.... премишљајући настави Бер. — Да, госпођица Аурелија, остаће вам у пријатној успомени, а и ви код ње, зар је то вешто, што би се могло назвати неприлнком? • — Не, то није неприлика, ја сам мислио мислио сам да сге ви још што даље о томе разговарали ..... — Ш та сте мислили? упита Орика. — Мислио сам...... — Е, да боме ...... па најзад, зар би то било какво зло. Госпођица је наследница великог имања одмах овде у нашем суседству, па би 77 ^зар бихо рђаво, да и ви будете са нама овде у близини... — Тако далеко несмем помишљати. — Осгавимо то за сада на страну, док св ствар сама собом не разјасни, реие Орика, а ви упамтите ове депе утиске, што сте их до- 'били са забаве, размишљајге чешће о госпођици Аурелији, пе ћете видети, како ће вам сутрашњи дан изгледати још чаробннји. А јога ће вам чаробнији изгледати овај поглед доле низ морску обалу. Видите ли? ..... Рвкавши ово госпођа Орика показа му орстом низ залив, где се у гаумици једној, сахат далеко одавде, бели замак гроФа Де Ворна, а исно 1 кога се, према бљештећем сунцу видели, кроз мутни хоризонат, поједини одблесци виле Гетардије. — Видите ли г. Вере, тамо је тај замак, у н>еку је госпођица Аурелија, рече Орика. — Да, тамо је ...... она, рече Бер. — Јелте?! унита Орика. — Јесте! смешећи се одговори Бер. — Тамо ћемо, на ту страну учинити кроз који дан један излет до виле г. Де Борна, рече Орика, ви нам ваљда већете ускратити то задовољство, да и ви будете са иама? 78 — На ту страну мнли су ми погледи, али^ да ли ћу и ја с вама онда ићи, то јјрЈП не могу^ да дам тврдо обећан>е. — Е, кад су вам тако мили погледи на ту страну онда ће мо и отаћи, а сада можемс учинити једну малу птетљу до оне шумице, куда ви радо идете, па ћемо иосле потракити н друге забаве. — Не обећавам за излег до виле, али н& оно .брдатце у тумиидем врло радо, рече Вер. Свн троје одише. Умилно певаху сада тице у тој 'тумици. Чаробио шутташе оно лишће ио дрвећу, Цаносие беху оае тичије песме тамо, алн још 'занбСнији беше онај сгежн поветарац, што дуваше оздо уз обалу од оне стране, где се видела вроа маглу вила Гетардија. г - Чп т I/ II. ' НрОшло је веК неколпко дана од оне зна- чајне забаве у вили Моровој. Слегла се свеко- лика хука и бука. У вили завлада редовно стање. Мор уживаше у присуству свога друга и у кругу своје породице. Пријатни му беху дани, проведенн са њим, али још пријатније Берове усиомене па Ону забаву. Он се топио од милина при помосли на њу, благодарећи елучају, којим га ерећа тако повољно послужи. Угрворени дан примицао се све већма и Вер озбиљнб поче миелити на полазак. Стаде размпшљаш о плану., којим ће извршити задану реч, ка. пређашњај забавн. Помисао на то да- вала. му је снаге,. крепила дух . и улепшавала наду, крј^. му ее оцет поче јављати у ружи- ча.стцм бој^ма.. П^змЈЈцуг.Зјући дуго о томе, најзад смисли, да најми Један заеебан чамац, којим ће! се 'еа својом драгом Аранком отиснути од облле д> најближе иаробродеке стације, одакле 80 %е се пустити на морску иучину. За извршење овога требао му је само један вешт чамџија, кога ће добро наградити, а он ће му сам по- 'магати у веслању. Скнца плана била је готова, а за извршење имао је времена још само два дана. Кад је све спремио што му за пут треба, саопшти Мору да мора ићи. Овај га задржаваше и даље. — Немогу више ни часа остати, од- говори Бер. — А што је то тако хитан посао? упита га Мор. — Давно сам се кренуо на нут, осгавио сам тамо недовршен рад, који морам завршити, а поред тога и домаће прилике моје гоне ме, да без оклевања идем. — Кад је така ствар, онда ти не браним, па ипак ћу те пустити само уз јеано твоје обећање, а то је, да ми опет дођеш и то што скорије. — Хоћу, драги друже и пријатељу, хоћу и то можда кроз годину даиа, јер поиосим из твога дома најпријатније успомеие ољубазности госпође и твојој, о чаробности околине, о бла- женим тренуцима, које проживех на овој забави. — У то име нека ти је срећан иут, друже! ■ — Срећаи вам пут г.. Бере, задржите т»ае ’у и{}ијатвој: ' уфпомени; пратнташе ре ' госпођа брика. . . ■ * ^ “ гг Хвала вам, грепођо, вама сам иаропи^о обавезан, .мпого скм вам обавезан, јер за-сре^не тренутке на забавн, вама сам захвалан. Збогом. — Збогом, до виђења! Бер се попе на кола. која снремљс на чекаху. Махаше дууо шеширом својпм пријатељтшз,, од куда се ленршала бела марама. Најзад сигнали иншезоше, Бер још једном иогледа ка вили Жоровој, али се од ље видела у даљини само шумица у нарку. Тамо му остадоше драге успомеие. . * Кола зврјаше мон тон о, кочкјати изви- јаше по коју шпаљолску . народну пеему, пре- кидајући ]е нуцаљем бпча а по кад кад би и викнуо на своје мрке кулате, који круиним корацима касаше оиим путем дуж приморја. У сам залазак сунца стигоше у варош Д еву која лежи на самој морској обали. Т у се распита о полаеку лађе за Америку и еазна, да лађа полази у 1 сат ио попоћи. Имао је дакле на ;расположеи>уЈош свекав с а т За то јјо т одмах 82, ириснласку с кола стаде преговарати са чам>- џнјаиа, ие саоппгтавајући ни- оме свој плаш. Услов је био, да се одмах пође до близу виле Гетардвје, која је била удал>ена за два сата одавде и да се врати натраг до подаска лађе ва Америку. Чамџије се устезагае од тога. Нн једаа ие хтеде да иајави одлучан прнстанак, јер никоме не беше тако лако учинити по иоћи толики пут- и одмах се враћати. — А је ли баш посао хитан, да се мора баш вечерас свршити? упита један. — Хитан је ..... ми морамо битн овде пре поласка лађе. — Нут је дугачак, воћ мрачна, тешко је ее борити с морским таласима; али ја бих се ипак решио да пођем кад би.... — Ш та, кад би? — Кад бих бар звао ради чега се мучим. — То ти јога не могу кааати, вего хвјде, што доцније пођемо, више ћемо напора имати^ жж:ури, јер су тренуци скупи, — Ја кад пођем с вама, лолазим на живот- нли смрт. полазнм да вам будем од помоћи,- само треба да знате, да је го мези једаиа зарада. — А, то л и је!? зато се не брини, пожуримо само, а ако ка л посао испадне за рук м, на- вз градићу те богато, да ћеш вечито хвалити Богу за овај треиутак. Нрнстајеш ли? ’ — Пристајем, господине. — Пођимо у име Бога! 1 — Нека нам је Бог иа помоћи! викну чамџија и отисну чамад низ обалу. — У чамцу беше само он и Бер. Месед још не беше изашао. Небо не беше баш ведро Мали облачак једап видео се ва западу, & цело небо застрвено врло финим велом танких облака, кроз који су трепериле сјајније звезде. Морскв воветарац свежио их је. ОаиЧихо пловнше ннз обалу. Чуло се само чаробно шуштање водених таласа, који се дизаху од весла&а. П о вевад се чује између њих и какав кратак, тих раз- говор. Бер га је из далека припремао шта има да чини. Ударање весда чаробно ее простирадо по оној ноћвој тишини. Чамац је брзо просецао водене таласе. ** * На својој вили код Гетардије у болеснмчкој постељи лежао је Петар Бауер. Ои бегае болаи, преболан. Напрасна болест његова, и ако за кратко време, јако га је • оелабила. Дворила га је шегова жена Аргнка, његови родитељи и е* леколвко млађих — . служитеља п -служапака. Плачио лице Аранкино, повепавадо. му , је туту и бол. Он ју је тешио, да не нлаче, јер бољка није оиасна. II као болан, храбрио ј.у је; јер ј у је ватрено љубно. Она беше сетна, невееела Седела је крај њега, хладила му чело, које беше у јакој ватри и умиљатим погледима бла- жпла је душу болеснога Петра — мужа свога. 'Тако је иролазио дан аа даиом. Петдр је боловабј али бољка не нопушташе. Аранка је једнако седела крај њега,-а он је сваким даном тешио и храбрио. Колвко му тегако беше само боловање, још "га је већма жалостшга њена сета и туга, па се и онда, када болови јако стегну, ипак штедио да не јаукне, јер се илашио да јаук не потресе и иначе скрушену Арапку, љубу његову. Тако је Нетар волио и пазно своју Аранку. И сада сеђаше она крај њега и руком својом хладила му врело чело. Давно се већ било смркло. И ако је Петар нудио и прекли- њао да сиава, да се одмори, јер је ваздан об- летала око њега: ,она није хтела. Не одвајаше ее од постеље његове. Бегае то спасоносни ме- лем срцу његовом. Њега ухвати мало сан. Њ ;на рука беше на чеду његовом. 85 . Према-^грозору. вплеј видела се нека зара. Арангса нехотично баци поглед кроз про.зор, не устајући са седчшта свога. — Ааах!' оте јо ј се један 'грозћпчав уздах, сна се стресе .п дрхтапге као прут: На обали тамо спазила је велитсу црвеау ватру, која се до леба дизала. Чаробно сијаше та сПетлост тамо! То беше онај уГ(,ворени знак Веров,‘ који казпваше, да је он ту и да она тада треба да буде ван каипја виле Бауерове. Н>ен грчевити потрес иробуди из краткога сна Петра. Он је иогледа. Она беше укочена као стена. Отраш?. н, очајннчки поглед н>ен не- помично беше улрављен кроз лрозор. Рука 303 беше хладна као лед. То га престрави, те је упнта: — Шта ти је, моја драгр. Аранка, ш тасе тресеш тако ? . Она беше укочена, нема. — Аранка! шта ти з"е? Ова само дрхтагае. — Аранка! ти ме плашиш?! Њ у проби хладан зној. — Аранка!.... Аранка!.... теби је зло! пи- таше је једнако њен муж, што не товорига. Јнта тн је?! »6 — Ах!.... црне ми мисли д >ђоше у главу, ја се престравих од њих, одговори она дрхте- ћвм гласом, гледајући једнако кроз прозор на ону ватру тамо, која је још бујно горела. — Ш та те је то тако уплашило? не бој се, драга иоја Аранка! — Ништа.... црна слутша јодна.... — Ах, не бој се, Аранка не плаши се, ја нисам тако слаб, биће ми боље. Мене више болн твоја сета и туга.... умири се...^ Пламен на обали већ поче слабити. Још један тежак уздах оте јој се са дна груди. Ио- глед јој је непрестано укочен и управљен кроз прозор. Самртне муке мучигае ову сироту жену. — Аранка! ти се опег трзаш! шта ти је, • за Бога, што не говориш? питаше је он даље. — Престрављена сам. Нешто ми се при- виђа грозно, ужасно! ја зебем, дрхтим.... — Ш та ти се то привиђа? не бој се! — Црвен, грдан пламсн једаа нојави се на обали морској, дизаше се до неба, а сад је еао почео да малаксава. Ја стрепии од њега! — 0 , Аранка, Аранка!.... зар те то планга?.. Рибари то су, који су ту зан;ћили, не плаши се, не бој с е ... 87 — Да, рнбари... рибари, који ту лове... аспрекидано и уздишући изговарала |е поје- дине репи — Не плапги се, сиири се! тешио је Петар. Мировао је по том мало и опет га ухватп сан. Аранка беше вап себе. Чаробни пламек чпопушташе све већма и већма. Крај н.е лежаше ■болестаи њен муж, а пред капијом .је чекао њеи Бер. Ватра је ономињаше на полазак, на завег, уздаси у дубокоме сну њенога мужа везнваше је за постељу његову. — Ох, Боже, Боже! шта сам ти згрешила, те ме доводиш у овака искушења? шта сам ти могла згрешити ]а бедно, наивно створење? Изведи ме из овога иекушења, о Боже мој, који си на небесима. Дај ми памети, дај ми пута, дај ми излаза! Ја немам свести, ја ве -знам нута! Пламен се на обали угасн са свим. Она врисну упрепашћена. — Боже! доцкап је!.... шта се то зби? ја обећах сама ... сама сам рекла.... ја не одржах реч... )а сам. .. ја сам га и по други иут из- •иеверила. Ох, ја ... неверница ... На њен врисак трже се опет из сна Не- тар. Опет је тихо н благо упита: — Аранка, шта ти је, што не спаваш? — Не мот уг ,. ве спава. мн се..;. — Не плаши се ... рене Петар и опет за— епа. Тежак га је еан савладао, био., —г 0, Бере, Нере, настави она. Ти си реч одржао.... ја те рхзневерпх..., да, ја сам невер- ница. Где си тд еада, шта ди о мени мислиш ? О мени, о кукавном и несрећном створу Бо- жијем. Ја заборавнх на .дату реч, болест Пе- трова збунила ме. Пламен ме опомену, а Цетра баш онда ухвати први сан, ја бејах ван себе, збуњена сам, не знађах шта да радим, Пламен се угасн, ја ево рчајавам.... Тако је у ееби размишл.ала Аранка, бо- рећи се са црним мислима и слутњама. У соба владаше мртва тшшша.. Све беше зарцало нај- веЈшм сном. Она је бдила, очајавала. Тсшко дисање љенога мужа прекидало је по каткад ову тшн.чну. Он епаваше дубоко. Она гораше у пакленим мукама, Погледа одет кроз прозор тамо на обалу* али се само мрак ширио. Никаква знака више^ Гледаше тако укочено на ту страну, ца којој је мало час био њеа Бер, кога је ова молила да то учинг. Продадо.... дакле беше и*то. Мало после, она спази како се на оном нстом месту поче онет јавжати црвена ватра..»8,.„ .89 Н?У прође језа. Ватра постаја;Ц1е св_е јача и јача. Она се оцет престрави. ' — Врже! уздану дна, Вер је .још ту, он ме још чека.... Боже ! ти ме ;тен|ко кагниш!.... Бер сад прнан^а -оне своје речн, да задану реч ваља ир-уиити, ја саи му, је сама задала, рекох му, да сам снремна још снда,... а сад.... сад се премишљам.... Д а, одржаћу реч, отићи ћу тамо, па .нрк% буде, <а мном 4 шта буде. Једнн пут се мрети мора.... боље је и да умрем, него да о- вако живим. На мени се цр еи какво старо проклетотво, а ја сам томе нсшша, Да.... да... теш ка. ј,е то. клетва,. крја^и ни иевике рада!: Па нек се сррши једчом и тај мој жннот, овај пакар мој, тодико иута горко. оллакан. Идем тамо оној ватри, идем.... идем Беру, ’ који ме с нестрпљен>е.м чека ..... А ти Петре, о.стави ту, лези, ,ја ћу ее _мсдитк.Бргу . в < ’ крено «а хвоје здравље, то си нотнуно заслужио, јер си ме искрено љубио..., Ја те напуштам.... ах, како сам ти неблагодарна.... Хеј, хе.ј! ала сам ја несрећно; ств< реше, ала се на менн нека тепша клетва врши! Где сте сада р.одитељи мојн, где сте, да видите, какве сте ми лризој>е принре- мили? .....Збогом остани, мој драги Петре, опро- сти. керрећноме искушењу твбје Аранке... З бо- гом ти взличанствена вило мојих медених дана, 90 збогом, о збогом ти балконе са кога уживах иризоре морске, збогом останите ви лепе жеље мужа м га,.... ја одлазим на далек пут, идем да запливам у тооло море прве љубави. Ах, прва љубав вајслађа је љубав! Оиин се речма опростила са својом доса- дањом себом, саже се те још једном пољуби врело чело Петрово, а ои у сну дубоко уздану и проговори нек »лико нејасних речи у бунцању. Аранка оставн једно мало пнсманце на нахтка- •сену његовом и са неколико крунних суза зат- Вори врата, погледавши на све што јо ј мило и драго остаде у тој соби. Потмули кораци чуше се низ степенице. ■Они постајаху све потмулији. Низ те стеиенице сншла је.... ншерница. Шкрипнуше и последња врата. Она беше ван своје виле и оде у иравцу ка главној капији. Крај једног дебелог дрвета, не далеко од •обале седео је Бер замишљеи. Скоро на самој обали седео је чамџија и потпиривао ватру. Бер, грозничаво држаше сахат преда се, гледа у њега сваког часа и опет не зва колико је. — Господине! упита га тихим гласом чам- д?ија. — Шта је ? одазва се Бер — Колико има сати? да не одоцаимо?! 91 — Сад је ево 10‘Ј , часова! — Скоро је већ трв сата, како овде сто- јшсо узалудао, одоцапћемо за лађу. — Иаамо још пола часа времена. Да прн- чекамо још мало, аа ако не успемо, овда бар не морамо журитн. — Ево се већ гаси и ова друга ватра, а са оне палате не чује се никакав знак, госпо- дине, мало сумљиво уаита чамџија. — Баци на ватру још бенгалске боје, пот- пируј је још за мал». Немамо се чега бојати. — Боме, ја елутим; господине! — Од чега слутиш? — Слутим. ..... слутим од преваре. — Какве преваре? — Не дао Бог да је буде, али била она ма каква, није прнјатиа, Патио сам ја једном такав случај. — Ш та? патио си! — Јесте, господине патио сам, горко сам патио, да мл се коса диже на глави, кад се тога сетнм. — Па како је то било ? — Дугачка је то приповетка, господине, до сутра изјутра; не бих је могао завршити. — Ади у главном? 92 — У главном је но повољна. Таласи мор- ски иокрише две? оданб душе, које еДм ја имао несрећу да вознм. Волели су умрети, но живетц? једно без другога, а раставл.атн су ее морали.< > • .' — А што су се морали растатиг — Пупптано зрно самртно је ранилб љега.' Он је умираб. Она га загрли и за трСнут ока одбше у пучину мбрСку. Чамџнја заћута н баци на ватру још и пбСледшн комад беигалске цр- вене боје. • — Ево и последаег пардета, оде на ватру,. рече чамџија. — ■ Зар већ последше? — Ноеледље, а отуда нема нпшта, на- стави чамџија. ' : ■ ’ Још четврт часа! рече Вер : Нема овде 'ншпта, рече чамџија, а ево се већ и мееец рађа, гледајге како је пун, биће јака мееечина, те нам је тептко извршити ваш план, господнне. — Зар већ и месец пзлази? — Да, ено га где се ина брда номаља. Настаде мала пауза. - — Чујеш ли Атахалое? ! — Изволите, госиодине, оДазва се Цамџија. — Би ли ти пристао на мбј један нредлог? — Да чујем. господине. $3 ■ — > Д а ;ш иакогл? .... _ Шикога нигде., Ја са| 4. сац, самдит, ; — ^т; Је^ лн тн жао . Шианије? ’ , — , ДЦто : ме то. пЈЈтат^? упита Дтахалш — Ј>и ли ти напусти^ Шианију, ако^ти -се на другој странп отвори извор за приходе. — Ја се рад тора и барим овде. — Пристајеш ли .да^идеш са,,.мном?/ — Са вама? . : . — т- Да, са мном.... ,... , — А куда ви мислите? — Куда бпло, да идеш сд гмно\р — Нристаћу, куда год хоћете. Е, онда ћемо још ноћас отпутовати^. — Добро, пр.истајем. . Бер погледа у сахат. Јоцг 10 минути до 1 1 сати, — Одоцнпћемо, номисли он у себи, Њ е још нема. Никаквог трага ни гласа од ње нема, а тренуци еу врло скупи. Колико ме је стао само један кратак тренутак у селанцету Д оро: скупо, нрескупо! Ње никако нема. Можда неће нн доћи, можда ће преварити, можда је заборавила. Ах, зар она може заборавити, она... која је још оида рекла да је гот<>ва и спремна. Али то беше само онда.... сада је то све друкче. *Сада она не мари, гато ја грозничаво стојим овде и ишчекујом. Та да је хтела доћи, дошла Сада она ве мари, што ја грозничаво стојим овде и вшчекујем. Т а да јо хтела доћн^ош ла бн иа првн знав, а ено је већ 3 V, сата скоро како се знав обнавља а од н,е ни помена. Она сада нирно почава у наручју свога драгога Петра, сннва најлепше свове, а он ужива у загр&ајнмл н,еннм. А ти, Бере, чекај, дреждн ту као стражар:.... А што је онда задала реч, задала је сама, ја јо ј нисам тражио. Или је то било можда само за онда. Ах, искуство, горко моје вскуство!..... — Алн не може биги.... она неће преварити, она не може преварити.... ова је тврду реч дала. Она ће реч одржати. А што већ не долази..... Ие, не, нема је. Н е појми она тежак положај мој. Ах. Аранка, Аранка, што ме мучиш, што вређаш ране на убијеном срцу моме, што раз- диреш ове издераве груди моје? Кад ир ниси могла блажити дане, што ми загорчаваш и иваче кратке тренутке живота мога? — Господине, ваено је ! викну Атахалп. — Још 7 минути, одговори Бер погледав у сахат, па настави сам у себи. Да, још 7 минути, још 7 векова паклених мука мојих. Ох, оче, ох, мајко где сте сада ? где сте, да видите вашега јединца, какве дане траје. Ах, висте далеко, далеко; скоро Кемо се-94 95» видети; кроа 7 минути ево ме к вама, ево ие у ваот загрљај, одавно сам жељан родитељског загрљаја, ах, ви сте ми једини првјатељи били, сад вас немам, сада сте далеко. Али ћу вас наћи ..... ширите руке, мили оче и мајко, ширите, да загрлите вашега весрећнога си и а ^ ев е вак« га, ево жури к вама, рече Бер ирлугласно,. устаде и по!>е к мору, ио(>е да се баци у таласе хучне.... У том се ч у т е погмули кораци из даљиве. Ои застаде, ирилеже земљи и насдрни уво. Сад је јасно чуо кораке. Устаде и лође мало напред. — Она је ! помисли он у себи и пође ва. еусрет. Ирема бледој месечини из далека се при- ближавала једна прилика. Кроз тамнину чуло се тешко дисање. Он застаде мало. Прилива иђаше све ближе и ближе. — Да ли је још ту? чу се глас отуда^ — Бер се накашља. Прилика стаде. Чаробан беше то иризор. Бер не могаше више чека^и већ ослови ту- Прилику речма. Бер је овде! Н а овај глас прилика викну: ■ — Ах, Еере, где си, и пође брже напред. 1 96 Бер изађе ближе на сусре-т. Она му се баци' у наручја. Ои је чнбдиже. : • з - ■ ! Ево ме, Бере, дбшла сам, да задану ј . рсч искуппм.' ..— Опрх те питам, је ли то твоје последње * —р ,Ш ^ едњ е! одгодрри она. .. • 5 : — Морамо адЈуЈах. журита, јердо полаека . . лађе има још свега 2 сата, а мн имамо скоро толико да путујемо „ дотле. Журпмо; „тренуци ' су.врло скупоцени.. • — • Атахалпе! .викну .Бер, . . п.— гИзволите, господине, рече чамџија. - —- Спремај чамац, ево нас. ; -гБеуе, драги. Бере, како сам те.жељна! .Утрозничавцм нестрпљењу очекивао сам ‘ "те овде, Вејах изгубао сваку наду, очајавао сам. — Ах, Бере, Бере, зар си могао мислити ' да ћу те преварити. — Мисао о твојој еталности једимо ме и одржавала. Наде сб- моје иепуњавају. Ја еам срећан и пре рећан крај тебе. Ми ћемо увек од сада живетн заједно. — Увек, увек, драги Бере. У томе дођоше до чамца. Атахалп га већ беше одрешио, Бер и Аранка уђоше унутра. 97 Чамац отискоше од обале и окренуше уз обалу. Атахалп је држао крму. Бер је полагано веслао. — Јеси ли видела прву ватру? упита је Бер. — Јесам! одговори она. — Тада смо приспели уз обалу. — Спазила сам ватру и хтедох поћи, алв у кући беху прилиие, да ннсам могла изаћи. Кад се нрва ватра угасила, ја изгубих сваку наду, бејах у очајању. Иојава друге ватре, казивала ми је, да си још ту, ј& се охрабрих. Оставих целу кућу у најдубљем сну. — Ми смо и последше дарче бевгалеке ватре утроншли. Тебе ни онда не беше. Ми слутисмо и хиила Богу, пгго се слутња није ■остварила. — А каква је то слутња бнла? унита она, — Не цитај о томе, мало ]е још требало па да одем својим родитељима у загрљај. Твоја ме кораци зауставише. — Ах, Бере, зар си могао помислити ?.... — Нисам то очекивао, али бејах у не- мзвесности... Разговор поетаде све лакши. Најзад овлада велика тишина. Чуло се еамо шушгање таласа* који се разбијају о чамац, који је највећом. ^брзаном својом ишао .д/ж обале. Месец већ г 98 беше прилично одскочио и бледом својом чаро- лиском светлошћу обасјавао је наше путникеЈ; а жуборење таласа опомену их на блажене дане детинства, кад тако исто сеђаху заједно крај онога поточића у шумици оној. И сада гледаше у ш аво небо и звезде сјајее и сада пм еијаше оно онако чаробно као негда, и сада беху близу једно уз друго. Око 1 сата по поноћи, чамац са својим путницима приспе на пристаниште паробродеко у вароши Деве. Још је било неколико мивути до поласка лађе. Брзо би свршено све што треба, предадоше пртљаг, узеше карте и чекаше на знак поласка. * Кад се пароброд „Атлант“ кренуо пут запада у Америку, на њему беху норед осталих путника и госпођа Аранка и Бер са својим пратиоцем Атахалпом, Отискоше се на морску пучину. Хучно је пароброд разбијао таласе, којим се разливаху на све стране. Са најлешпим мислима и жељама седеше једно норед другога Аранка и Бер. Слатке снове сањаше на својој постељи Петар Бауер на вили Гетардији. Ладва рука његове Аранке стајала му је на челу^, 99 хладила га. Беше то спасоносни мелен срцу његовом. Красну пучину морску са свима дра- жима њеним угледаће сутра Аранка и Бер, а болесни и нежни муж Петар Бауер угледаће... угледаће.... ах! угледаће..., III. Острво Хајити је једно од најлепших острва на свету. Оно је као алем камен у групи острва, великих Антила у Атланском океану. По при-ј родним даровима је такође једно од најбогатијии и највеличанственијих. Красни предели природе праве га величанственом панорамом. Грдне планине његове унутрагањости огледају своје љубичасте врхове у глатким, загасито плавим валивима морским, у којима, јако развијен! обала његова, јако изобилује, а који се о ! својој лепоти и разноликости једва могу срав нити са неколико јога само острва на земљд Биљни свет Хајитски, растурен по ономв плодноме земљишту, јавља се у свој пуноћи величанствености, које доводи човека до дивљења, до заноса, На подножју горостасних бр< успевајупалме, пуне величанствености, нлатанск« шуме, сочни лимунови, кекроније и поморан: Т у се види тамаринда, павпав пандани и ч ; повато неко дрво као трумпета, испод к о ј 101 ус-певају олијандери, јужна морска ружа, маг- нолија, манго и разно дрвеће са бубрежастим лишћем. Непопуњена места засејана су брасаво- ленима, хипоменима® квамолитеном и црвеним орхиденом. По вишим местима успевају благодетна колпама, скупоцено махагони дрво, тропска бреза и кедрови, у долинама пак горостасна кајба, о чијим дебелим гранама виси као брада тако звана шпанска маховина. Ко ће пак по- менутп разнолике биљке готованке и отровнице, којима илобилује Хајити, а које онако бујно уепевају на оном мочарном земљишту? Ко се још небн с-етио оног красног саванског цвећа и дивнога каладијума, које онако лепо красе она питома ноља и ливаде хајитске, али које су зато и вајопасније отровним дејством својим! Биљни свет хајитски најиздашнији је од свих тропских предела, Величанствене прашуме нокривају све планине. Сви, скупоцени плодови жарке зоне најбујније уссевају у долинама и равницама хајитским. Свуда бујност, чаробна бујност! Кроз пусте хајитеке прашуме ори се красан тичији концерат, те оживљује и облагорођава пустош онај, покреће живот и краси прирвду ону. Шарени сисавац меда, умилна бананска 102 певачида и плави дрозд сједињују своје мело-' дичне гласове у звучну песму, а међу тим силно се разлеже пој ругача и рајске певачице, које с пуно права заслужују да се зову аме- риканским славујима. И пустиљик и стаклооки кос допадну из далека у добри час, те несмама својим улепшавају овај концерат.. По прашумама оним блуде зверови, између осталих дивље говече и дивље свиње. Крај обшших река ио ритовима и трсацима шиште многобројни инсекти, чији су, код многих, убоди врло отровни и оцасни, а ко и по каткад у читавим јатима вападну човека или које живинче и за не пуни један сахат од њега оетаје пуста, онакарађена лешина. Језера и реке обилују кајманима и алигаторима, обале рацима, кра- бама и корњачама. Све је то бујно развијено Све се то тамо креће и гмиже. Куд год се човек крене, свуда му онај тропски иредео из- : носа величанствену панораму, на све стране логлед му се задржава на чаролиским иризо- рима: али му и на сваком кораку нрети опае- ност од каквога звера, или од јата отровних и несносних ивсеката или га на обали какве реке очекује разјапљених вилица какав алигатор! ^ Западна обала острва Хајити је најразви- \ јенија. Она се свротава са два иолуострва, од -I 103 'којих се горље, краће пружа ка суседном острву Куби, а доње дуже ка острву Јамајци. Оба ова полуострва захватају између еебе величан- ствени залив јед ш, Гоааве, назван тако по једном острву, које се у њему налазн поред јога не- колико ситнијих, која се налазе у том заливу. Клима је врела и влажва, на брег.овима северног краја влада вечито пролеће а . на јужној странп влада;у по катаад силннм оркани. Око средине прогалога столећа б ху насе љеие европљанима сзмо облати у ириморју овога красног оотрва. Овн европљани, бели љу- ди, помоћу робова, еејаху по величанственим и бујеим плантажима дува.ч, као>у и шећерну трску. Поред овога.код појединвх поседншптва прерађивао се прикупљеки памук, махалони, какао, разне коже, мед, воеак, гума, ит. д. По унутрашњоотп, у готово не присту- пачнпм провалијама горостасних брегова, који у миогобројним низовима са свих сграна про- сецају ово острво, живео је у оно-доба један урођенички народ. То беху потомци одбеглих црнаца и дивље снажно урођеничко племе, Му- лати. Они беху сасвим слободни. Дуге и крваве борбе вођене су између ових Мулата, Црнаца и поседннка појединих олантажа о превласт и самосталност. Миого је 104 људских жртава прогутала она бујна земља;, И после дугих бојева поседниди планташкш закључили су са њима, са снажним и дрским суседима својим, мир, у коме беше утврђено: да Црнци и Мулати буду господари брегова и прагаума, а поседници у равницама да буду господари биља и цлодова. У једноме делу западне половине острва, између кокетних река Гран Јаки и Јуна налазн се најлепши, најчаробнији и вајбогатији предео Вега Реал. На томе је пределу било имање, плантаж Џемса од Уљома, стрица Беровог.. Овамо, на овај плантаж беху управљеие мисли Верове, када се са Арашсом отиснуо на пучину Атланскога океана. Ту, у томе пределу мислио је Бер проводити срећне дане живота свога, са својом драгом Аранком. Да, Вега Реал на острву Хајнти имао ј о бити склониште за два одана срца, кбја се онако лако отискоше на пароброду „Атлант“ са стације Деве на дебело, сиње море. Тамо, удаљен од бурнога живота и вреве, мислио јо Вер да оствари идеале својих прошлих дана, тамо мишљаше он да оживи једном, сахрањену наду своју, тамо у умилном појању рајских тица и погледу на чаробне пределе тропске,, маслио је ои да обнови разорене снове своје. 105 0 томе је пределу прпчао Аранци својој; сластима и чаролијама Веге Реала замењивао је он заносним причама оне- призоре, што их је Аранка уживала са балкона виле Бауерове. У тпм чаролијама „хиљадуи једне ноћи“ ужи- вала је она на крилу Беровом, који још прпчаше тако, бујно и заносно, када је оне ноћи отрже са обале шпањолске и када их „Атлант“ понесе пут Америке! ** * По своме плантажу „Викторпји* г с т а о је безбрижно и задовољно Џемс од Уљома. Радови на његовом имању ишли су како ее само но- желети може. Имао је нриличан број робова, имао је добре настојнике над ноједивим оделе- њима, који су савзсио вршили своје дужности за добро свога гоеподара. Управник свих добара био му је такође иоуздан човек, на кога је много вере полагао.; он је руководио целокупном администрацијом плантажа, а господар Џемс добијао је само исправне рапорте о свимапри- ходима и расходима, као и о свакој појави, која се десила на имању његовом. Непосредно надзорништво над црнцима, робовима, био је поверио једном своме слузи, 106 који такође беше Црнац, али који својим по- нашаљем беше иотпуно заслужио то поверење свога господара, Црнац се зваше Годон. Гос- подзр га је купио на пијаци робова, а доведен је тамо, чак пз далеке Африке, из нредела Сенегамбије. Кад је Годон отргнут из крила својих ро- дитеља, који плачни остадоше тамо у ностој- бини, бидо му је око 17 година. Пунвх осам годнна служпо је он верно го;шодара Џемеа. Сви надзорнппп су га мвого хвадили и нреио- ручивали своме управннку како је веома из- држљив, скроман, ие насртљнв, те је тако хвала о Годоау дошла и до угнију главнога господара. Пуних оеам годииа Џемс је о Годону само добро гласове слушао, паму је ве-ћ у последњој години п.чео поверавати и настојавање над осталпм робоаима, а доцгшје га и сасвим осло- бодио евих тешкнх радова, повернвши му учење и дресирање нових робовл, које је господар неколико аута преко голине доводио са тржншта, где су продавапи робови, те њима замењивао старе и изнемогле. Ову дужноет с«оју Годон је обављао са највећим успехом, тако да је госнодарево по- верење према њему из даиа у дан све већма расло. Годон је пак осећао наклоност свога 107 тоеподара, па се још већма старао сваком даном приликом, да оправда то особито ловереље његово. Мало по мало, Годон је толико стекао био љубави у евога господара, да }е он неносредно имао власти да ненослушне робове казни и да, преко уиравника, предлаже певаљале и осор- љиве робове да се продаду и одвоје из овога плантажа. И кад год је такав предлог учинио био Годон, удравник је с почетка и сам. уве- равао о истинитости Годоновог предлога, те извештавао свога господара. Доцније је и сам управник веровао предлозима Годоновим и сви више мање били су усвојени од главнога гос- подара Џеме.а. * ♦ * Једнога дана управник добара, Томас Виндор, када је по обичају реФернсао господару о стању на нлантажу, рече му и то, како су многи робови поскапали од жуте грознице, да се опажа знатан мањак у радним снагама. — Колико је нестало робова? упита гос- подар Џемс. — За последња четири. лана, жута гроз- ница је уннштила 40 робова! одговори управник Виндор. 108 — Четрдесет робова?! — Јесте, господару, четрдесет је уништено, а још толико лежи без рада, а који ће извесно поекапати за који дан? — Колико их јошима здравих при послу? — Данас су на раду 150, али и међу љима има велики број остарелих и изнемоглих да су од врло мале користи и ваљало би их променити. Како пак пољски радови сада насту- пају у највећем јеку, ваљало ба што пре снабдети се довољним бројем раденика, док није настала промена времена, те ће после сви трошкови бити узалуднн, препоручивагае управник. — Заиста, треба место помрлих набавити нове, а те изнемогле мрцине продати буд зашто на иијаци, док и они нису скапали, да се штета макар у колико накиади! рече Џемс. — Треба, господару, и ја сам дошао још и с том намером да вам то предложим! — Иа добро, рече Цемс, изволите ви са Годоном учинпти избор међу робовима, који су на раду, иа које год нађете да не може иетра- јати у настуиајућим радовима плантажа, из- двојте их на страну. Разгледајте и оне мрцине што болесни леже, који од њих може да иде, 3 па цео тај шкарт нека буде спреман да се 1 сутра зором крене пут пијаце робова у Сан 1 109 Домингу. Годон ће ићи самном. Ви ћете остати овде и руководити радовима и даље до мог повратка. — Разумем,господару,рече управник и оде. После овог разговора, господин Џемс остаде сам у својој канделарији, сводећи рачуне о из- дацима, који му нредстоје сада, кад стане ку- иовати нове робове. Кад је свео цео рачун изађе по обичају опет у шетљу, да види како му послови напредују, Извсзе се на колимадо меета, на коме су неки робови прибирали ше- ћерну трску. Овим робовима беше насгојник Годон. Кад је Годон спазио прпближавање свога господара, жураше робове да још живље приону на посао, а његово викање на њих, којим их је журио, разлегао се по горостасним треацима оним. Из далека још чуо је Џемс глас свога љубимца, Годона и радоваше се такој верноств и оданости свога слуге. ; — Како иду послови, Годоне? упита г,‘ господар зауставивши навлаш кола, кад је м им < њега пролазио. Годон, ословљен својим господарем, пад ничице на земљу, пошав ка господару, и с пун лонизности одговори. — Добри маса, послови напредују изврсш 110 — Имаш ли доста раденика на располо- жен»у? упита га даље господар. — Колико је ваша милост, маса, даровала, има доста. — Далн би требало обновити колико ра- деника ? — Ако ваша милост, маса, милује, тада би радови ишли још брже и боље. — Ја сам већ издао налог преко управ- ннка г. Виндора. ла се изнемогли робови из- двоје, а неки и од оних болесних, те да се сутра кренемо на тржншве робова, где ћемо се поткренити новим снагама! — 0 , како сте добри, маса! — И ти ћеш Годоне поћи самном на нијаду да бирамо нове робове. — О како сте преблаги и премилостиви, господару, како мз одликујете својим разговором, мене простога слугу вашега, о маса, добри маеа! Џемс ошину коње, и кола одјурише тамо иа ону страну на којој се ирибирала каФа. обиђе жетеоце памука, прође поред оних, који вршише бербу поморанаџа, лимунова, кавао и друге производе. Задовољан извештајима поје- диних настојника врати се у своју палату, § се мало одмори и надгледа неке радове, 111 који се обављаше ту непосредно у парку, који беше око палате његове. До заласка сунца није више никуда изи- лазио. Причекао је јога док су сви робови до- ведени са радова, смештени у њихове собице, како би могао прнмити уобичајени вечерњи рапорг о стању плантажа тога дана. Кад би свршена и та служба, господар Џемс се повуче у своје одаје да отпочиње, јер му сутра ваља поранити ва тржиште робова, који је полазак утврђен данас, размишљајућга још неко време о томе, каква може испасти пнјаца, он најзад заспа и спаваше дубоким сном. * ** Напољу се беше све смирило. Тиха и ведра беше она ноћ, какве су врло честе у жарком појасу. У околини се нигде нечује ни- какав жагор. Месец је бацао своју чаробну бледу светлост, на она пвтома поља, на грдне оне касарне, у којима си могао чути по каткад где ноћну тишину прекида уздах или јаук как- вога роба, који уморан и пспребијан за време дневнога рада стењаше од бола иш издисаше у мукама од болести и умора. Тако проводише своје ваклене ноћи ти 112 робови, јецајући, уздишући, издишућу далеко од слободе, далеко од завииаја свога! Да си иажљиво прилазио појединим вра- тима, којима су робови затварани, могао си у мученичком жагору разабратп по коју реч у- правникову, који са Годоном вршише господа- реву наредбу: преглед робора и издвајање о- стареиих и изнемоглих; могао си чути по који болан јаук, када је корбач шибнуо по кога јадника да устане и да се изложи прегледу. Могао си чути где се испрекидано гозори псовка и грдња, могао си чути како је управник прелоручивао издвојеним бедницима, да ће сугра бити нродани на пијаци и претио смрћу, ако се који пред купцима не покаже добар и снажан. — Ти матори, ниткове, дерао се управитељ, ти што гледаш све други да ради твој посао, под изговором да си слаб и болестан, узми се добрп на ум, да се сутра покажеш добар. Играј сутра на пијаци, скачи, цупкај, мораш бити весео, ако си рад да ти читава остану та псећа леђа. Само ако ее сутра коме не до- паднеш, те не будеш продат — намти само ова што тн рекох, ако се жив вратига! — ■ А ти дртино, наетави даље управник, ти што се тресаш тамо од грознпце, устани, 113 ша слутај шта ћу ти наредитст. Сутра несмеЈП бити. болестан, на пијаци мораш бнти весео н :живахан, кад код тебе дође нов купац. Ако ли се не будеш никоме допао, па ми се оиет вратип 1 овамо, шибаћу те^ корбачем, докле тн у каншима не здерем месо са поганих твојих ребара. Ти добро познајеш мене! За то гледај од твоје страое учиии све што монсеш, да те *се опростам! — А ти, деране погани! теби ћу живом кожу одерати, ако и сутра на пијаци будега онако дрзак и осорљив какав си овде био, те "те због тога нико не купи. Зини! псето једно, зипи да видим какви еу тл зуби, да ли би јмогао бнти продан по скупе нопде, јер иначе видим имаш добра плећа, која могу вућп кор- баче. Да, добри еу ти зуби, али еи иеваљао, тебе ћемо п.р'>дати само за то што си не ретиик ш то си осорљив и никакво те ередство није могло епаметити, па самоакоте не хтедне нико купити, метућу ти гужву у уста, везаћу те, тућићу те док ти све месо сиацне, ти. лења бубо једна, упамти што ти рзкох, ја нећу за~ боравити, ако ти заборавиш! — Еј ти, црни скоте, устани, ти усмрдела Ј[сња стрвино!,... Ш та?.... -треее те грозница ?...* ..Да, да, грозница... ти си евмулаит, лажов, знаш •в 114 ја то већ. Ти и твој« другови што тако варате- свога господара, те ништа не радите. Торњај се и ти тамо међ оне, што ће сутра на тржиште у Сан Домннгу ..... И сутра онет можеш казати да си болестен! Знам ја вагае ујдурме, али ћу се постарати да вас се отресем. Недао вам Богг , да ми се опет непродатн вратнте. Сву ћу вам кожу на каише исећи! Могла су се чути још неколико пуцња* корбача и још неколико јаука, уздаха, издисаја, па се опет смири све. Управник са Годоном беше изабрао неу- пртребљиве робове и они још вечерас бише чврсто везани један за другога, како би сутра рано у јутру били спремни за пут. Они, који се показаше способни и за даље радове на плантажу „Викторији* били су такође издвојени у засебно оделење и добише уобичајеау пор- цију хране. Они изнемогли бедиици, који по нахођењу управниковом и стручној оцени Годо- новој, бише осуђени, да се сутра на пијаци претварају, у пакленим мукама и стегнутим везама бдише целу ону ноћ. * ** Тек што је зора треснула на истоку, ш тек што се први румени облачак појавио на 115 источном небу, у касарнама робова, осећао се жив оокрет. Поједини настојници буднли су уморне од неспавања робове, а које је ноћашњи преглед још већма изнурио. Испијени и изне- могли од тешка умора и неспавања извлачише се поједине гомилице оних бедних, црних ство- рова, што их европска цивилизација осуди на вечито сужањство. Не потраја дуго, а робови под командом својих настојника креташе се у разним прав- цима да наставе, доцкан синоћ прекинуте радове. Дође ред да се изводе они несрећници што још ноћас бише свезани и спремљени аа пут. Њима беше одређен Годон за настојника. — Годоне! изведи оне црне скотове из касарне; они морају овде спремни чекати пре ио јпто се госнодар појави. Пожури са њима, јер се приближује час поласка. Годон чувши наредбу, оде ка касарни, у којој они беху и отворивши врата викну им. — Ајте, излазите напред, несрећна браћо моја, ајте пожурите, док управник није дошао јер ће бити и боја и јаука. Грдан писак чу се тамо у тој просторији. Низ извезаних робова пође, али иђаше тешко. Јаук и пиека насрећних црнаца разлегао се на све стране; уздаси умирућих проламали су 8* 1 116 писку ту и задржабаше кретање ове извезане масе бедника. — Ш та је са тим црШ ЈМ скотовима, дерао се гневноЈ управник Виндор, што се не из- влаче једнбм? ’ — Ево их иду, господине управниче, али има и мртвих, који су повезани са овима, те их морамо дрешити, одговори Годон. — Зар је још неко псето скапало ? пиш- тагае разјарени Виндор. — Ево их два мртва .... ево још три мртва... ево још једног.... и још једног.... ево, ево још мртвих. — Изнесите на гомилу те погане мрцине, па брже са осталима на одређено место, не- престано је заповедао Виндор. Годон заповеди те све умрле робове изне- соше на страву, а остали што осташе у животу кренуше на одређено место, да чекају полазак на тржиште људско. Управник приђе гомили умрлих бедника и горким осмехем бројаше жртве грозница и боја, па јетко узвикну. — Петнајест их је дакле липсало за једну моћ! Ш то не живеше још данас само, од њих атетнајест кљусина могао је господар добити даакар једног доброг и ваљаног роба! 117 — Носите их тамо даље, викну Виндор неколиким момцима, који се нађоше ту, и спа- лите их тамо да не кужа овај ваздух, кога ни достојни нису били. Вуците тамо те наткове и скотове! * , Ј* * Господар Џемс беше већ. изашао из сво јих одаја снремљен за пут, и док је управник на- ређивао спаљиваље умрлих робова, дотле је Џемс осматрац упоређену гомилу црних робова, који сви беху везани један за другога. — Једи сае исиравно за пут? упита гое- подар Џсмс, Годона. — Јесте, милостиви маса, све је спремљено! На то приђе и управник и рапортираше господару ноћашње стање илантажа и раденика: — Ноћас је петнајест робова умрло, од оних кој и су означени за продају, господару. — Петнајест ноћас?! чудио се Џемс. — Јесте, господару, петнаест! — А од чега су умрди? — Од грознице, глаеио је одговор. — Дакле за недељу дана уништено намје око 60 робова, то |е грозан уд ес; ако тако потраје и даље, најзад нећемо имати над киме управљати. Старајте се, г. Виндоре, да се зао- 118 ставпга робови одржавају у добром стању и здрављу, а ми ћемо са новим робовима доћи кроз 3— 4 дана. — А ви несрећници што симулишете и нећете да радпте изговарајући се слабошћу, бићете данас или сутра продани другоме гос- подару, где можете седети бадава, а код мене тога нисте имали. Кад већ умете да се претва- рате овде, те да не радите, онда се претварајте и тамо на ппјаци, како бих вас се отресао и како би сте дошли у руке другога господара, где се нећете мучити. Нека вас ђаво не пре- вари, те да ми се тамо на пијаци снуждите и ћутите, јер ако то будете учпнили и останете не продати девет кожа одераћу вас живе. Па ако не мислите да то буде с вама, а ви гле дајте, како ћу се опростити вас, н како вас више нигде нећу морати гледати. Крените сад напред црни лажљивци једни, по!;ите из овог плантажа и етарајте се, да се више у њ не повратиге, ако вам је мила глава на рамену... ...Ајде, што се отежеш ту, ти матори нитаове, што не полазиш? Стари један роб Хунон црнац, сав дрхгаше од грознице, беше изнемогао и једва стајаше на ногама, и кад га господар осорљиво позва 119 ч>н клече на колена преда њ, склопи руке и 'болно мољаше Џемса. — 0 маса, добри и милостиви маса, боле- стан сам, видите ли да се тресем сав од бола, не могу ни корака крочпти. 0 , смилујте се, милостиви маса, емилујте се на меве беднога невољника, немојте ме терати одавде, јер не могу издржати путовање, о, смилујте се на мене, премилостиви маса, наредите да ме убију овде, пред вама, угатедите ми оне муке, што ћу их на путу претрпети, а умрети морам. О смилујте се добри маса.... — Ш та бенеташ ту ти ниткове? продера се господар Џемс, хоћега да остаееш ту, па да и даље лажеш и не радига ништа. Нацред за осталњма! — Милост, маса.... милост, добри маса! — Напред дртино! викну управник и корбач пуче по плећима болеснога роба. — Милост, маса! тако вам имена Божјега! — Напред, уљо једна! гураше га управник. — Милост, милост, добри маса! — Зар још клечиш ту, ти матори ниткове. напредне задржавај нас од пута, продера се Џемс. — Милост, о Боже, милост о Исусе Христс, смилуј се на мене бедника н невољника. 120 — Жури тамо за онкм скотовима, погана^ псино једна, гураше га управник. Хунон, блед и изземогао, па још везаи поред тога диже се и пође, више вучен везом,. којом беше нрикачен за онај низ цриих невољ- ника, него ли што је сам могао ићи. Нису да- леко отишли, а Хунон паде, дубоко уздану и управи поглед небу. — Умре Хунон! чу се жагор кроз гомилу робова. — Мртав.... мртав! пиштали су црии ро- бови, држећи на рукама Хунона, који не пока- зиваше никаква трага од живота. Овај крештавп писак црнаца допре и д » ушију господара Џемса, који се возаше у ко- лпма са Годоном. На тај глас он заустави кола и викву: — Ш та је! вп црни несрећници, што дре- чите тако! — Маса, маса. сиромах Хунон мртав! гласио је одговор из гомиле црних бедника^ — Ш та?.... Хунон умр’6 ? викну Џемс. — Умро, маса, умро, спромах Хунон! — Дакле је збиља био слаб, јадник, помисли у себи Џемс и огрегаих се, што га не оставих. бар да у миру умре. 121 — Па кад је тако одвежите га и пустите ту нека остане, немамо се кад задржавати око аега, гласно викну Џемс. Годон скамењен овим призорима седео је само у колима, ни речице јелне да прозбори. Гобови одвезаше све везе на сиротом Хунону и спуштише га лагано на земљу; оета- више га ту на ледини, а они продужише пут даље. Хунбн оета сам самцит, непомичан. Још једиом отворп своје замућене очи и спази да је сам, ослобођен веза; али се кренути није могао. Гомила несрећних другова шегових беше већ ишчезла са догледа, а Хунон сам самцит, дежаше онесвешћен на пољани пустој. Нигде жизе душе не беше окО њега. * Трг робова беше добро посећен. На про- дају беху изведени многобројни робови, који, повезани нарочитим јармовима, у појединпм го- милицама, стајаху овде онде растурени пб тр- житу. Време је било необично пријатно. То канда беше један од најобилатијих транспорта робова из далеке Африке. Црне испијене слике кретале се по оној лољани. Сваки бедник још се живо сећао свога 122 милог завичаја, још се сећао трагичних треиу- така, када је први пут лишен своје слободе; када је отргнут из круга својих пајмилијих. Па ипак се сваки морао претварати пред купцима, јер су корбачи пуцали немилосрдно по оним невиним леђима. Многобројни купци, поседницч појединих плантажа, шпартали су тамо амо кроз густе гомиле црних невољника, разгледајући жртве, које ће купити и за навек одвести их тамо, одакле их само једина смрт ослобођава. Свако- јако је то жалостан призор гледати како се људи продају као стока. Страшно је то гледати како купцн, бели насељеннци, прегледају робо- вима, какво им је тело, какви мишићи, какве жиле, какви зуби, квква плећа! Међу осталим кунцима видео се и госпо- дар плантажа „Викторије“ Цемс од Уљома, како са Годоном обилази поједине робове испитујући их и купујући. Џемс је био нешто зловољан. Цена старим робовима, које је био повео беше сувише ниска, тако да их је морао продати буд за што, да бар у неколико извади оштету, ако није рад, да му свн тако повезани скапају. А да их тако прода у бесцење приморала га и та околност, што му је уз пут од плантажа до тржишта пропало осам рсбова, који осташе тамо 123 да трухе по пољанама. Боље је и мала корист него велака штета! мишљаше он у себи. Цене новим робовима стајале су пралично високо, те пре подне није набавио довољан број робова. После подне беху се разишли многи купци, нарочито они, чија су имања мало више уда- љена. Напијаци је било још доста непродатих робова, те с тога им цене после подне беху знатно спале. То је јако обрадовало господара Џемса, те сада много задовољнији обилажаше гомиле црних робова. Дугачак них извезаннх нових робова. који се вукао за њим и Годовом показивао је, да је он добро пазарио. Када већ беше прику- пио кодико му је требало робова, беше се већ упутио месту, где је озредио био за преноћиште, а онако гредом разгледао је још коју одабра- нију гомилу Црнаца, не би ли за јевтину цену прибавио још кога невољника. Били су већ при крају, када га Годон зау- стави једном молбом: — Маеа, добри маса, купите ову црницу; Чувши ове Годонове речи, Џемс застаде и окрете се назад, сназивши Годона где стоји код једне гсмиле црнаца и црница, поглед беше 124 управио на једну цреицу, на лицу му се могло прочитати неко особито, пријатно изненађење. Црница та, у коју ее Г#дон беше загледао, бегае младо, лепо девојче, коме је могло бити око 16 година. Беше то леп тин неки. Округлиг као сомот црни и глатки образи њени, као и цео израз лица њеног, издаваху неку тајанствену наивност. Као гар црна, а коврчаста коеа њена спуштала се низ рамена њена и удараху је но пуначким и облим ллећима оним. Крупне и црне, а ватрене очи, које погледом прожижу човека, беху веран одблесак жарких нредела, у којима је ова невина душа угледала света, слободна на криду сво.јих родитеља, а која сада ево снуждена и скругаена стајаше ту везана на ропској пијаци и очекиваше ночетак жалосној будућности својој. И крај све сете и осећања све тежине беднога положаја свога ова црница, ово дра- жесно девојче, нзгледаше ведро и чило. Така певиност и така лепота беше усредсређена у овој заноеној кћери жарке АФрике! То је и привукло Годона њој, кад је ословио свога го- снодара Џемса. — Па имамо већ доста робова и робиња, нб требају нам више, одговори Џемс. 125 — 0 , маса,. предобри маса, купите ову црницу, млада је и биће вам од користи! мо- љаше Годон даље. ■ > — Немам више потребе ни за једног роба, - одговори Џемс, и иначе сам накуповао више но 'Што сам мислио. — Ипак.... ипак, маса, купите ову црницу, неће вам бити залишна, продужаваће Годон. — Не могу.... не мо.гу, Годоне, не треба ми, рече Џемс и пође напред. — Маса, мгиоетиви маса, учините то за моју љ убав... купите ову девојку! Џемс опет стаде. — Али, Годоне, шта ти је ? упата га он. — Молим ти се, милостиви маса, купи ову младу црницу мени за љубав, немојте ме одва- јати од ње! — Годоне! шта је с тобом? — Молим ти се маса, добри маса! — А каква је то црница, те ме толико молиш и преклињеш, да је купим? — Т о је.... то је.... о, милостиви маса, то је црница из моје постојбине. — Ш та? из твоје постојбине?! — Јесте, добри и милостиви маса! — Ти Је дакле познајеш? — Позаајем је; она је из села мога. 126 — Из твога села, дакле? — Јесте, добри маса. — Па која је то она онда? — Т о је Зеноба, са којом проводих дане^ детињства. — А , тако дакле, то ти је онда нека при- јатна успомена, је ли Годоне! — Црвеним од стида, мнлостиви маса; алн вам мораи признати, да је тако. — Па шта бп ти сада хтео? — Да је купите, добри маса. — Да је купим?! Па ово питање Годон не одговори ништа. Склопљених руку управио беше на Џемса, го- сподара, један молећи поглед. Џемс се преми- шљао неколико тренутака, мрдну главом у страну па се врати натраг те разгледаше ову црницу. Најзад се окрете Годону и рече му: — Годоне мој, ево је скоро девет година како си ме верно и с оланошћу слушао. Такву оданост још нисам осетио ни од једнога мога роба до данас, ти еи ме у свему задовољавао до сада и ево, за твоју љубав, уважићу ти искрену молбу твоју и купићу ту црницу, за коју кажеш, да ти је сељанка из постојбине. — О, премилостиви, преблаги маса, чим& 127 да вам захвадим, чпме да вам одужим толико поверење, којим ме одлвковасте ?! — Ради и од сад, као до сада што си, па. ће милост твога господара биш увек око тебе, рече му господар Цемс. — Ви сте благи, ви сте најмилостивијв маса.. . . . Док је Годон продужавао захваљивање- своме господару, дотле се овај погађао са соп- ствеником, чија је била ова црница, дражесно девојче, Зеноба. Продавац беше заценло високу цеву. Џемс сз доста дуго цењкао бко тога и најзад се погодише. Док је Цемс исплаћивао лродавцу уговорену суму, дотле је Годон већ био одрешио сироту Зенобу, од низа осталих робиња и робова, који осташе ту на пијаци И Д&Јћб* — Ето ти и та 'још једна робиња, коју сн толико захтевао, вежи је тамо код осталих, па хајде, да полазимо, јер ево се већ смркава, а ми треба још за видела да стигнемо на пре- ноћиште, како бисмо сутра на време могли стићв на плантаж, рече Џемс. — Готови смо, господару, одговори Годон. — Онда крените напред! Дугачак низ робова и робиња креташе се лагано оним путем. Робови и робиње беху уре- 128 ђени у редове, од којих је сваки имао као ја- рам око врата, за који беху. везане узице, те на тај начин сви робови беху међусобом спојени. 3 воба, снуждена као и пре. ишда је у реду са осталим робовима. Тешко беше Годону гледатиЈе из кола господаревих, како јо ј јарам онај дере и жуљи онај обли врат њен, који је он тако одушевљено грлио у слободној постој- ■бини својој онда, када обоје беху слободни го- сподари дивљих предела Сенегамбије. Али сада су обоје бедно робље, без своје слободне в о л Е > е , ма да он иџак уживаше доста иеограничено поверење свога господара; ну видећи њу, Зе- нобу, у онако бедноме стању, потпуно га је преносио на себе, осећајући сву тежину онога ропскога јарма. Па ипак и поред евега тога, Годон беше веома расположен; јер је ипак видео пред со- бом јодно чедо своје старе постојбине, од кога ће моћи сазнати и о својим уцвељеним родите- љима и за које ће се чедо он свима силама старати да олакша ово ропеко стање њено, коне ће он блажити мучне дане живота њена, еа којим ће он ипак моћи проводити блажене тре- нутке, као и негда тамо, када слободни беху у својој Сенегамбији. После дугога ћутања, Џемс опет поведе 129 рачговор са Годоном о оној робнаи, Зеноби. Интересирало га је опо нарочцто и навалично захтевање његово, да откупи ону црницу, те га упита: —- Право ми реци, Годоне, шго си .ееон о- ли о био ззузео за оиу црницу? — Кад ме питаге, милостиви маса, ја ћу вам искрено казати, јер сам и навикао, од кад сам срећан јести вашега хлеба, да своме маси увек и истину говорим. Зеноба је девојче јед- нога суседа мојих родитеља, тамо у нашој по- ст-јбини. Ми смо увек били заједно од детин- ства и срца наша беху снојена искреном љу- бављу, под оним жарким небом нашега краја. И кад је Дромисао Вожја одредила ме да до- ђем овамо, остаде Зеноба на нрагу своје колибе гледајући низ ноље оно, којим сам је одлазио. Провиђење је било тако милостиво према мени, те ме је одредило да будем веран слуга ваше милости, мој преблаги госиодару. Бог ме је умудрио, да стекнем ваше поверење. Кроз све време мога живота до данас, искрено сам се молио Свевишњем, да ме одржи у својој благо- наклоноети, и он је услишао моје молбе с не- беса, ево ме опет саставио с мојим најдражим успоменама, на чему имам да захвалим преве- 9 ликој милосрдности и доброти вашој, о добри и предобри маса! — Кад је така ствар, онда ћеш, пошто по обичају будеш дресирао све робове, које смо данас нове добили, а са љима и Зенобу, приликом распореда по снажностн појединих робова разредити их према нослу, а Зеноби ћеш одредити лакше радове око прибирања каФ в. Она ће на овим пословима радити непрестано док се ја не уверим о ввеној оданости и тада ћу ти је дати слободну. Јеси ли разумео, Го- доне? упита господар Џемс. — Премилостиви маса, је ли то истина, што сада уши моје чуше, или ја снивам?! ■ — Пстина је, Годоне, ти си чуо одлучну и последшу реч моју о тој ствари. — Маса, драги маса, чиме да вам захвалим? - — Твојим будућим радом! , — 0 , како сте добри маса, о како ме Провиђење у добри час послало вама.... Нека би вам Бог дао да дозкивите сваку срећу и дуг живот!.....130 Тиха и мирна беше она воћ, коју под ведрим небом проведоше робови на путу ка плантажу „Викторији“ . Они уморни бедници као заклани полегаше на оној земљн, ипак ве- зани један за другога, и тако спаваше најдубљик сном Небо беше веобично мутно: ноћ ‘ 'беше тамна и густа. По околним ливадама чулб се само мон(>тоно, па ипак чаробно, зрћкање 6ни'& тропских цикада, које се разлагаше по целој просторији оној. С времена на време чуб ‘ Ш по какав болан узвик у сну од каквог бедника^ који ваљда сан.аше, како га бели људи отимљу од колебе љегове и лишавају га с’ лоббде“ бб. навек, лишавају га живота, који му бису у стању да даду ......Па и после ових узда^а, биет овлада мртва тишина. У близини ове гомиле робова, у свомб шатору спавао је, изнурен 6д умора, госЛодар Џемс.... Тамо ло даље од овога логора, чуб се тихи шум неки. Испрекидани гласови долазили су отуда. Али мртву тишину ноћну, ипак НИсу реметили. Кроз густу помрчину није бе л40гло ништа видети. Тајапствено гауштање, којб је с времена на време долазило са те стране јаче или слабије, простирало се на све стјУане. Кад ветар пирне отуда, и тај се шум ч ује' ]'а’ сније. Мало по мало од тога шума се ништа нб' чуЈе, опет завлада нема тишина. Њ у опет прекМДа по који тежак уздах из средине црних су*ЈнНКа,131 132 некад и но какав несвесан крик*и опет се смири све. Монотоно зрикање цикада траје без пре- вида, а њему се придружи и по који глас какве ноћне тице, које се истина не јавља периодички, али се ипав обнавља у разним облицима, те оној ноћи, где се стотинама црних робова опрема на нов начин живота, даје неку чаробност, иеку сетну тајанственост. После овога оиет завлада тишнна, кроз коју се опет чује неки шум у даљини, као да је то каква жива душа, к ја то шуштање изазива. Али кац добро обратите пажњу чућете, да то није обичан шум, већ да су то потмули људски гласови, чућете да се ту неки разговор води. Какав је то шум какви су то гласови, што се чују отуда? Маните их.... не прислушкујте.... Тамо је Годон и Зеноба. Он је пита о своме завичају, пита је о својим родитељима, пита је о свему што му остаде тамо у оној колеби од палмова дишћа. Она му ирича о жалосаом стању њихове достојбине, прича му како бели људи све већма продиру у тајанствене пределе њихове, како непрестано одводе сироте црнце у робље. Она му прича о трагичној смрти његове матере и несрећном случају са његовим оцем, да је од- веден у робље. Прича му о пакленим мукама које је иропатио за времФ-дугачког путовања од Се- негамбије до Хајити, прича му о нечовечном ки- н>ењу морнара и старешина приликом вожње на мору и путовању по суху. Прича му о тешкој понижености коју је осећала, на оном тржишту робова, где је изложена била прегледу и куповиви, као каква стока. Прича му о слат- ком тренутку, кад га је спазила први пут после скоро девет година; прича му како је тек онда осетила сву тежину свога ропскога стања, кад му није могла обавити руке око врата као сло- бодна Зеноба Сенегамбијанка, већ га мораде снуждено посматрати као бедна робиња!... Годон ју је тешио добротом њиховОга гос- подара и поверењем, које он ужива код њега. Он ју је тешио надом, да му је господар ста- вио у изглед могућност, да ће она бити осло- бођена и бити сасвим његова. Мелем беху ове речи рањеној Зеноби, по- ниженој кћери слободних господара сенегам- биских предела. Теш ила се искреном надом на увиђавност и моћ провиђења, јер оно свакоме помаже, ко се искрено и усрдно на њега ослони. * * Сутра дан око подне Џемс са Годоном и робовима приспе на свој плантаж „Викторију".133 У з ,пут ср.чеш^е жалио, како је иемирно спавао, „варо .је цмао , јдку главобољу, па је у неко .,до§а дођн.осеђао и неку грозничаву језу. У . .Дрдом. делу осећао је неку малаксалост, сав је уЈбџо^џзломљен, а по каткад чуо је н зујањ е у . /ушима. Т о беху јаснн знаци, да је његово здравље поколебано. ,.. „.. С почетка он томе ни е придавао никакве . .важности, али кад језа и малаксалост отпочеше . јачр„.утицати. на њега, забрине се и сам. ,, ( м ,11рвих нек'лико дана, помвћу својих ле- кара, одржавао је, стање малаксалости и језе неџромењено.. Истина, наступе по каткад и бољи , тренуци, али општи карактер у тлавн > м беше сталан. Језа, ватра изнемоглост, губитак апе- , тита беху јавни спмптоми јакога назеба, али који не иопушташе. Сва средства, да >е исти . .рткдони,- остагџе без успеха, а клете иосле^нце назеба, који беше ухватио јак корен, 'ночеше , се нојављивати. Једнога дана лекари се беху доста збуннли , , је р , коистантрваше конзилнјарно, да тнФусза грозница отимље маха над госиодарем Џемсом. њега поче с времена на време хватати несве- цтица, а и бунило. Све лекарије ч помоћи учи- ниле су само тодико, да се стање бар одржава непромењено. не одажаше се никакав знак бо-134 135 љитка. Н а против, почеше се јављати и знаци запалења плућа; све иђаше на горе. Имањем јв за све то време управљао у- правник г. Виндор, а послови су одправљани редовно као и иначе. Такво стање беше у дому и на имању господара плантажа „Викторијо* г. Џемса од Уљома. I V . „Атлант“ је јурио иреко океана, но е1»к на својим плећнма путнике, којн и ђоиге са пшањолске обале, а пловише пут Кубе. Јука- тана, пут Америке. Н а њему беху и наши ио- знапици, два одаиа срца: Бер и Аранка са својим пратиоцем Атахалпом. Мирно сеђаху они на крову нар брода Море имађаше умерен ток. Они п сматраше плаве таласе океана, који се равномерно днзаше н спугатагае. М она и оп беше ведрији, не о лн последњпх дана тамо ка чврстој земл.н, на онтнпенту, ма да бродише ка врло нен,Јвесној будућносш снојој. Морска нутовања увек освсжавају, нзгле- дају ведрија, веселе и тако рећц оживљују тело и дух у треиу цима када ови теЈке да се усна- вају, да узаме. Бер опажагае то јјод сваког путника, нарочито иак код себе еамога, Он бегае на обали у носледње време еуморан, натуштен, а сада за неколико дчна само, постаде чио, гнбак, нун наде и идеала. Лађз, на којој су се возили, „Атлант“ била је својина јукатанског друпггва. Беше то нека зденарта, велика и стара лађа, која имађате непријатан облик каквога ровчега (мртвачког сандунај. Ну путовање на њој ностало је у толико прнјатнијг, што на њој не беше тако мвого нутннка. 11а ипак њихов пароброд* беше претиварсн и од дна лађе до врха не беше слобод :ог простора , т е ' се опансаше н е к а стешсњост. Свакн се Иутник; по америкакски, користио својии лат.том, то су раДилИ и нашн путници. А дешавало се и то, да међу поједиким лутпицима није постајало меко особитВ ср^аНпо оггћ ње. Иу то најзад и нпјо’ билО' баш аужно аа.неколиго дана путовања, јер ће се 'прекоеутра врћ цавести па мпреуз Флоридски; У том се. на, до тада лСпом Цлавом октбм- барско.м небу показа' н.ека бра’здА 'парб;- која се виђаше Ј?ао. да лежи на воДн ' д а лек о тб м о на ?-ап*ду, где је .сунцс ' ималб заћи'. :В*бЈа те бЈ^азде нзглед..ша веома чудновата’, _ изСлеДаше ка.о наш жућкастЈ! ' ћнлибар’. Она ббтОЈЈгбњАше на. .пранашЈ; тако бмба разрсђепа и Црббидна. Капетан лађе гд.;даше тамо ка тоубразди, ‘кор мцноиЈ и ма. рози ташфе окреташе ' 'своје пог- лсде на ту страну. Сунце утону у ту м&блу, која постајаше све већн и већа и ббојЦ^б ба- т » » карно црвеном бојок. У бакарно-црвеној боји бљсшташе и море, бакарно-црвена бегае и дађа са свиме, што беше тамб амо по н>ој, као да све то беше озарено неким чудноватем бљеском бенгалске ватре. Ово особито осветлење било би врло. лепо и интересно, да тамна слутња нека ни/е помутила ову величанствену природну појаву. . Бер опази, да се неприметном брзином снесе у доње просторије лађе све што стајаше , на крову њеном: столице, клупе, столови, Све ,,, што стајаше дабаво иовезашс чврсто и прите- гоше. па шта више и оно платно с крова лађе, , не саио да савише већ га и сасвим скинуше. Одмах за тим, на читав сахат раније, зазвони ввонце за вечеру. Све то даде доста материјала . путницима, да размишљају. Бер се дубоко беше ,замислио, Аранка сеђаше крај њ егајако узбу- ђена. Свакоме беше јасно, да се толике предо- хране не чине због какве маленкости. Пред- . ртојала је нека ужасна бура. У исто време и . сама лађа промени свој ток и са јаким грејањем и струјањем казана упЈти се према ветру, у ,, место да иде у правцу ка сунчевом изласку. Капетаи и оба морнарска оФицира не видеше се при једу, а празна места њихова изгледаху врдо страховито. И сви путници већ беху до- били уВербње, да лађи нешто прети и да се вожња не може сада онако неирекидво наста* вити, као што до сада изгледаше. Вечера иђаше брже но обично. Људи јеђаху < воје биФтеке ћутке и забринуто. Лупање ма- шина, које сада радише највећом сиагом, пре- дстављшш сада не тако уобичајену музику при овој суморној трпези. Од једаред се чу реч „циклон*, а то је значило да се приближава оркан. који се у овим пределима каткад у часу појави и опусто- шава све на шта наиђе. Тај оркан, као каква колосална вртуна просеца један део; морске површине. Поред тога Бер је добро знао^ да се у таквом случају гледа, да се употреби сва могућа сила и напон коју угаљ и водена цара м гу развити и коју лађа највише може издр’ жаги, те да се отклонп из дпмашаја овог опу- стошавајућег ветра. Норед свеколике зебње, путиици сс тешише тиме, што лађа беше доста удаљена од' обале, што немађаше у бдизини снрудова и оетр а на овоме стенену геограФСке гаирине. Д» групе бахамских острв>, ка којима је лађа бродила требаио је јо и пуних 16 часова непрскидне иловид'е, а отуда долажаше и сама ова бура,139 ; Н а супрот томе чу се жив разговор међу путницима, да ваља лађу извући из центра ци- клона, а ако се то не успе, онда ће је грдне водене чеврнтије повући у унутрашњост и пре- крити је таласима, који се као куће дизаху по оном узбурканом мору. У том случају, од лађе неби могли наћи ии једне даске: сва-би расту- рена била. Т о свакако не беше баш пријатна околност за оне„ који се налазагпе око појединих машинерија. У з т о још настаде и ноћ, ноћ густа као тесто, страховита, тајанственн ноћ. Н осуђе од ј$ла беше однесено, путвици се налазише затворени у тесној сали пароброда. Ваздух постајаше све неен;снији; јер сви отвори беху затворени, а лампе, које ту беху обешене, простираше неку слабу, несигурну светлост гго овом простору, који препуњен беше људима, а тб још већма повећаваше запару и задах онај. Д а би положај учанио Још већма непри- јатнијим, уђе капетан у ту салу и саопшти: Да се приближава циклон, коме ће сви они с помоћу Божјом изаћа на сусрети издржатига, да се путници повуку у своје кабине за спа- вање, где ће ипак обучени лежати, а цоме- нуО им је и важну предохрану у таким при- ликама, да свакн свој новац, своје напире и друге етварн од вредности, које ннсу много тешке, мете под&се и чува. Т о свакако није мирисало на утеху. Оала се брзо иепразни, сваки је журио у своју ка- бину, и у првим тренуцима куло се само журно отварање и затварање ручних коФера и цут- ничких чантрица. За то време тресдо се под- ножје лађе од неуморног обртања крме, од знатног убацивања угља у ложионицу и отва- рање и затварање паробродских врата. , Још се ништа не беше чуло о бури, ,а лађа лебђаше јаче услед свога кретања и јас- нога просецања водених таласа. На кров није смео нико излазити, седети пак у трапезарнји на тврдим столицама и клупама, било је нелрак тично. Ништа се није могло видети, те је из- гледало као најпаметније лећи на постељу и ту очекивати шта ће од свега тога битш Тако је сваки урадио. Тако урадише и Бер и Аранка, те дегоше једно поред другог на виеећим креветима у оној узаној кабини, коју су имали на расположењу. И он и она у своме животу истина су каткад имали тако затегнуте тренутке неизвес ности, али овај затвор у овом узаном простору при овако вечистом ваздуху и јецању, стењању и молитвама, који их обавијаше еа свих страна, остао је иеизгладим на сва времена. Тако ирође један сахат — и још један најзад се обелодани. Настаде иаклена игра. Д рж ате свакога трепутка, да се лађа иревр нула; надчовечне силе морале су се унотрсбити да се човек чврсто одриси на својој иостелиЈ. Милијбни гласова, којн сс иначе никада нису чули, бучаше, јаукагпе, запомагаше. беснише. Поред тога овда онда чуло се треперење, као плачни звук паробродског звона, чегртање, зве- кеТзЊе ланада, ломљава и окршај изнад и испод аи х После тога окршај иоиуети, и ако се лађа још као пијана лелујала горе доле, овамо н онамо, застајкивала, окретала, треела и тонула. Постепено настаде и кретање машинерија и све дапу душом. Сваки ;е оеетио, да је грдна опасност савладана и да је најтсжа неприлика отклољеиа. Беров сахат показивао је 2 сата по ноноћи. Путниди напустише своја лежишта. На спавање нико није ни мислио. Веселим и разведреним лицем јурну све, што је трчати могло, у тра* пезарију. Тамо одвр.нуше лампе јаче и сваки оеђаше шшкујући да се ускоро иојави капетан и да објасни о положају овога догађаја и о стању лађе. Вода се беше тако умирнла, да је лађа опет наставила своје нормално нихање, које причињаваху велики океански таласи. Капетан је ваљда уепео, да срећним маневрисањем и јаким машинама, које могаше оваки пароброд да издржи, измакне тако далеко од вртуне, да је лађа била захваћена само ободом циклона. Т о је право савршенство морнарске вештине и огромна срећа — али зашто капетан не си* лази доле, да их извести о успеху и да их ослободи овога затвора? Путници се почеше епет узнемирввати, ку- цаше у врата и захтеваше да се отворе. П а ипак се нико не појаги да задовољи оправдане жеље. њихове. Н а крову владаше тајанствена тишина, чуо се само неки чудновати шум, некб стра- ховито праскање и неко особито зујање, које није могло долазпти ни од ветра нн од воде. Сад чуше да раде шмркови, чију јјв радњу пратило силно шуштање. Сад је већ и стрпљење путника превршило. Затворена врата брзо прскоше — чу се јасан страховит узвик. У место свежег ваздуха у ове просторије уђе загушљив дим. Они, Лојн беху испод степеница беху о< ветљени неким црвенкастим сјајем. Све се тискаше на више. Сад више не беше никаква сумња, лађа је 'горвла/ из отвора на предњем делу дизала се пара и'зара. Дебели млазсви воде изливали се тамо, али' чудноват > бегпе, да водена пара не извираше мз овог отвора, век сплно до.чи- рагае Са стране машиперија, из једног прозор- сг?ог отвора готов > у ср дини лађе. Из тог « 1 се јасно Видело, да је птжар захватио много већи простор, те се није ни могло мислити на угу- пшвање ваГре. Та жалосна истина муњевитом брзином пгође кроз све нутнике; јер иекуљала гомила света стајаше пред тим двоСтруким, е ајним Стубом 'дима преплагаена, укочена, нема. ОвИм тренутком корнстио се капетан, те од тмркова приђе ' путницима. Изгледаше блед вао мртвацЈ голњдав а м >кра коеа замршен > је Висилд низ лице. Џентлмени! охпоче он, глас му је дрх- тао, а дисао је врло тегако. У предње оделење где <мо натоварили робу, морала је оаети нека ламоа и то поодавна. Т о оделење гори и ми имзмо мало наде, да ћемо моћи постати госпо дари ватре. Па ипак ја' верујем, да ћемо моћи одржати лађу до сванућа. Ми иисмо тако да- деко од правца за Хајити, те ћемо у своро срести друге лађе. Ваше пртљаге, џентлемени, 147 морате и8губити; јер се више не може отићи у магацин. Ватра се морала појавити још пре неколиво часова; ми је нисмо приметили, јер сву пажњу бесмо управили на то да лађу осло- бодимо од циклона. Ја вас молим сада, џеигло- мени, ла се помирите са овим, да се стишате и да ми помогнете. Ко хоће да ради на шмр- ковима, те да уморне раденике одмени, учиниће велику доброту. Остале молим, да се повуку на задњи крај лађе. Пре сванућа, милостивом Бож јом помоћу, ватра још неће моћи допрети до тога краја. Док је капетан изговарао ове речи, међу путницима владала је гробна тишина. Доста је, што су га страховито пратила такрипања шмр- кова, зујање и хука пожара, цврчање и шиш- ■гање воде, која га је гасила. Бер се осећ&о сувише слаб за помоћ на шмрковима, те се са Арзнком и већином путника повукоше на задњи кров лађе. Машине су престале радити, ваљда с тога. да умање промају ваздуха. Брод се сам вре- тнше. Сада први пут после осам дана не осетише под својим ногама обичну лупњаву, дрмускње, које је некад казивало, да лађа иде својнм путем. Утисак тај беше посве жалостан, мучан, Изгледаше да је брод изгубио своју душр, 10* 148 пао да је умр’о, као лешина, која је лебдила по води. МеђЈ аутницима, није се водио нивакав рааговор. Сваки размишљаше о страховитој збиљи ооложаја и сви укочени очекиваше по- ј&ву дана. Али од ње нак беху још много удаљени. Тек је било 3 сата по поноћи, а у октобарским данима се не рађа сунце пре 6 сати. Око ших беше густа ноћ, на небу се није видела ни једна звезда, само лађа бувташе страховито. Она осветљаваше у наоколо за сто- тину корака, а према тој свеглости видело се црно море са црвенкастим врховима пене, што све изгаедаше као да кључа густи и црни пекмез. ** • » Има већ пола сата, како изгледаше, да је ватра умирена. Неколики путници спушташе конопцима празпе ведрице у воду, извлачише их и просипаше воду у оне отворе, где се свр- шаваху млазеви воде од шмркова. Изгледаше као да су уједињене снаге у неколико прите- сниле ватру. Т о све пак, уливало је свима мало наде. Одједаред тамо на предњој страни захори се неки страшан окршај. Лађа се тресла у доњим деловима својим. Отуда покуља грдан један 149 облав паре, шивљаху 08до пламенови, искре, жар! Водена пара што ое при гашењу разви- јала доле, а која није могла наћи слободног ид- лаза, .јаким својим напоном пробила је кроз крон на једном месту. Многи путници, којн радитпе тамо на шмрковзма платише главом и твме аавршише своје путовање за навек. Као крв црвевв пламенови са кишом варница лизахт лађу, а густи црни димови, не соречени ни каквим препрекама. дизаху се вао куле до онога ноћнога неба, ваљаше се, струјаше и расиростирагао неку загушљиву и несношљвву прућину. Трагипан призор владаше на овој го- рећој лађи и усталасаном мору оном! Беше дакле јасно, да је пожар на лађи напредовао џивовским корацима и да се ширмо иа ске стране. Од шмркова више није ни мо- гло бити помена, јер вода коју они штрцаше чињаше ствар само опаенијом. Поред тога ватра изазва и свој нарочети ветар, воји јачаше пра- вом демонском силом. Кад то поче отимати ш ха, капетан лађе наредв, да се одреше сви чамци, који су се налазили на лађи, да се спусте у воду, те да се путници скидају с лађе и од- воје од беснила ватре, која се баш тада раз- букта највећом скливом. Врисак путника стра- 150 ховито је проламао иакаену твшину ноћ.и оне. Али се и он губио без одзива! Осам чамаца скотрљаше се на ниже. Из- бацише из њих буриће еа нијаћом водом, ба- цише нуне вреће хдеба, меса и воћа, што све беше сиремљено за исхрану нутника. Пресгра- вљени путници, неком грозничавом журбсм сау- штаху се киз оне степенице и кононце. Све јв журило ка чамцима. Неки већ беху заузели места у њима; бише спашени од проаасти. Од једаред доле код чамаца чу се страшна ииска: два чамца, још ве. напуњена, изврнуше се у воду од сидног тискања људи, који тражигае спаса. Тамо сада постадоше страховите сцене. Јачи употребљаваше слабије као ослонце своје, да би се нодигли. Она се борише аротиву њих у самртним мукама. И сами матрози гледашв да осигурају себи места у чамцима; претњв капетанове и обадва морнарска официра, нв иомогоше ништа. Свака дисциплвна беше изгу- бљена. Прави окршај беше доле. Тнекало се низ етеценица и ужета препирало се, тувло се, долазило је до ножева и револвера. Гомила та понесе собом и Аранку и пра- тиоца Атахалпа. Они беху са свих страна при- тешњеви. Бер беше одвојен од њих, залуд се тискао да продре до њих, залуд молбе и пре- 151 кдињања у овим тренутцима, где еваки гледа да спасе евоју главу, где су поједини жнвоти имахи рова још само неколико секунада. — Бере! хајде за нама! довнкну му Аранва. — Ево журим, али је не могуће пробити се кроз ове очајничке гомиле света. Станите доле, о вашем спасењу ја ћу се старати. — Н е могуће је стати, довивнвала је А- ранка, гомила се тако јако тиска, да нам ноге и не допиру до дасака, носе нас. Хајде ти само за нама, Атахалп је са мном! — Атахалпе! викну му Бер, пази на А- ранку и чувај је, уђите у који чамац, ја ћу вас наћи. — Не брините, господине, ја еам вешт своме завату. Хајдете ви само за нама. — Ево тискам се и ја, али без успеха. Аранка, ослони се на А тахалп а!... Атахалпе, пази на Аранку, аманет ти је ! — Хајде, Бере!.... Не брините се, госпо- дине! чу се кдо један глас, оздо са дна оне гомиле. Бер још беше на крову, за неколико ко- рака само померен са свога места, на коме је мало пре био. Ужасан тренутак беше то; у наоколо је 3’ош непрестаао хучадо море, испод њега лађа 152 буеташе у пламену, а ма њој људска „борба за опстанак индивидуа" развијаше се у својој најстраховитијој форми. ()н беше одвојен од Аранке, коју светина одведе на ниже. Он се не могаше користити оним, и иначе несигурним ужетима и чамцима, већ се реши да потражи спасења својом сопственом песнвцом. Справе за пливање не беше на лађи. Он зграби један конопац са патоса, подкже једну од лакших клупа, које беху намештене на крову за путнике, баци је у море, да би се на њој могао задржатн, док помоћ не дође. По том испусти једзн тоили, усрдни уздахг и скочи на ту страну. Скок је испао срећио. Он уседе на ту даску. Клупа га је носила. Он се н&скоро осети толико присебан, да сам себе привеже н учврсти на тој дасци, каћо би се без муке и напора одр- жавао на води, те каво би га струја могда во- сити даље. 0 чамцима више ништа није ни чуо, нити их је видео. Морска струја терала га је при- лично брзо од лађе, коју беше пожар захватио. Али још за дуго пламеновв и ватрена заре означаваше место, где је лебдио изгубљени па- роброд „Атлант*. За тим се утули зара, а њега 153 обухвати ноћ, хладна, тиха тајанствена и ужа- сна ноћ. Неко доба осети, да му је хладно. Он из- вуче из скога унутрашњега џепа једну флашицу рума, које је са неколнко паочаца чоколаде узео из путничке торбе и цонео из предострож- ности. Нааи се мало рума, а но том јеђаше ону чокеладу. Сада га опет спопаде јак дремеж. противу кога ее узалудно борио. Он дремагао, али- се непрест&но отимао да не заспи, јер је добро знао, да му је сиасење зависило од тога, да се не одвоји од даске, која га је носила собом. Срећом, море еада беше мирније, а и он најзад спази на истоку, прве, бледе претече жељно очекиваног прозорја. Дремеж и помисао на Аранку, о којој нншта не знађаше, мењали су се у глави и на лицу његовом, Изнуреност од ноКашњих на- пада савжадада га је. Он беше за један тре- нутак засиао. Од једаред удари о нешто и то га пробуди. Он га шчепа: то беше конопац, а у истом тренууку удари раменима у нешто чврсто, Као у какав зид. Пруж и руке на ту етрану: тај зид се колебао, па је вукао за со- бом. Брзо се ухвати за конопац, и подиже се на внше. 154 Сада већ не беше таао мрачно и он опазн изнад себе неку зелену површину трупине не- кога пароброда. Он прикуни све силе, које је могао да прекине уже, којим се беше везае за ону даску, те се стаде пужати уз овај коиопац горе. Т о беше за њега сумњива борба, јер конопац. за који ее он беше ухватио висно је поред самога звда лађе и гњечаше му прсте, ногама пак својим једва сс могао одупнрата о глатку лубину лађе, па се и оне клизаше. Најјаче запомагање. његово беше без успеха. Н а лађи беше све мирно. Н е иоказиваше се ии најмањн траг нечега што би могло послу- жата за спасење. Најзад му испаде за руком, да највећим напрезањем увуче вонопац између својих ко- лена и сад је могао брже нћи на више. После велшшх напора руке му дохватише обод лађе, и кроз неколико тренутака он својим ногама стајаше на даскама лађиног крова. Горе се све окретало око њега, глава га је болела, он дисаше тешко од умора. Ноге му стадоше посртати, руке дрхтати, 'те се мораде придржати мало, да се не би омакао. Он беше неспособан да мисли, да разбира — мисли му беху побркане, осети да се скљусио на вров те лађе. Знао је само, да је лежао у невом 155 џиновсаом склоништу и да се колебао непре- стано у некој тајанственој, надземаљској свет- лости тамо-амо. Њ егоа сан прекиде неки фини звучни тон пред његовин ушима, а осећаше неко особито гур- ка&е око браде и неко голицање по носу. Он отво- ри очи и врестрави се. Нешто бело стајаше пред њим, нешто меко клизило је поред његових обра- за, нешто непо)амно, тихо, гуркаше се око њега — он се мало по мало равведри и сада гледаше у зелене; нежно сјајне очи једне мачке. Никада у своме животу до тада није ско- чио онако нагло, као у томе тренутку. Збуњено разгледаше око себе, да види где је. Дан већ беше настао у велико. И з мора се дизаху нежни, ружичасти зраци сунчеви и осветљиваше кров ове лађе са три катарке, што све беше ужасно оронуло, напуштено, покрхано. Брод беше у неколико разлупан, растурен, катарке нреломљене, конопци вскидани; цела трупина лађа стајаше косо на води, тако, да ее с великом муком могло ићи по крову. Лађа изгледаше потпуно пуста. Н ије се видела ни једна човечија душа, само се мачка ласкаво гуркала око његових ногу. Сада му већ беше са свим јасно, да се налази на остацима, потпуно наауштеног брода, којн, ко 8на колико 156 ће се можда још тако вући по океану. Тада му паде на памет, вако је некада читао, да оваки остаци бродолома често пута лутају по читаве месеце тамо амо по овеанским валовима,- и да су по каткад врло оиасни по све друге лађе, на крјс при своме лупањ у случајно наиђу: Овај проналазак није Бера тако особито обрадовао. Тиме је он само своју даску за- менио знатно већим бродом. Овај пак брод беше управо сумњивији. јер ће га исвесно све лађе, које га само опазе на западу, избегавати као каквог болесника од колере. Н а тај начин мораће дакле, можда, по неколико месеци тако лутатн на води, док га какав слепн елучај не отера уз неку обалу, на којој такође неће бити нигде живе душе, или докле ев о какав епруд не распадне. Ннје био на чиото, да ли треба да благодари судбини, која га доведе ту на тај брод или да јо проклише. Н е знађаше ни да ла има какве хране на тој олупнни. Мачка се беше добро угојила; али он свакако мишеве не ематраше за своје омиљено јело. Погледа право на море. Небо беше ведро,. па ипак се и у најдаљеа хоризонту видела само вода, свод небесни, нигде једрила, нигде паре, нигде острва нигде стене какве. 157 Пооле овога решв ее, да отпочне испнти- ван>е по тој олјпиии . Прво што је имао тра- жити, бво је магацвн. Он се јамачно мора на- лазити у задњим просторијама лађе, тако се бар обично налаза код лађа. Ради тога он свђе у тако звану собу за послугу, отворн једна врата и уђе у стовариште. Т у беше грдна гомила ку- тија чаја, што свакако беше главни материјал, којим лађа, ваљада беше натоварена. Све беше овамо онамо растурено, развашарено. Требадо је бити нарочито вешт, те да се пређе преко овог брега од вутија. Кад је и ту тЈреареву савладао, ваиђе на растурену гомилу плеханвх кутија, на којима етикета казивагае, да се у њима валазв ковдезовано млево. Идући такс за овим траговима, навђе и на трапезарију. У њој беху полупани судови, пуни морнарског пексимита. Мало по даље наиђе на гомиле ку- тија са разним конзервама, на којима стајаху етикете: бифтек, поврће, сардине, грашак и једно велико, смаљврано гвоздено буре, у коме до половине бешс преостала пијаћа вода. Т о га је у неколико тешило, јер је ввдео, да неће скапати од глади. За тим отвори једну кутију са бифтеком. У њој беше готово, врло укусво печење, тв тако утоли своју глад. У једном још дубљем 158 лростору нађе он отворене сандуке у којима беше јога пријатннје изненађење. У њима беху спаковане, дупке стојеће, флаше вина и амери - кансвога нива Бер се окрепи са неколико гутљаја пива, па по том опет оде натраг на кров, и уђе у капетанову кајиту. Т у се осећаше некакав чудноват мирис, некакав одвратан задах од слаткиша, мирисаше на хлор, на болницу! На једној с о ф н за одма- раае сеђаше један човек блед као смрт, испн- јен, са накострешеном седом косом. Он посма- траше Бера укоченим погледом, у коме се не- виђаше никакав израз, па подиже према Беру стегнуту песницу. — Ш та ли }е оно?! уплашено помиели Бер у себи. Д а ли је то какав вампир ?.. Је ли ово жизо или мртво биће ? У том се песница малаксаво спусти иа нвже и страшне ее очи његове затворише. — Човек }е дакле жив! полугласно про говори Бер. За тим пође к њему и ослови га. Човек ћуташе. Бер му говораше немачки, Француски енглеекн, гапањолски. Н е беше иикаквог одго- вора. Очи му осташе затвореие, груди му се надимаше и спушташе дршћући. Бер се опет 159 осмелв, ориђе му ближе и додириу чело тога човекн. Оно беше суво и у највећој ватри. Т ај човек, по оделу своме изгледаше, као да мора бити капетан те лађе. Он беше дакле болестан, јако болестаи. Имао је грозницу. Јако укочек израз лица, у неколико иадувен нос, беху знаци — које је Бер добро познавао — да је тај чо- век имао тифус. Њ ега прође нека језа. И з епоредне одаје, која беше одиах до ове капетавове снаваће собе, чу се неки особити, тајанствени тон, као неко стењаше, уздисање. И з те одаје искочи,. као истерана, она мачка. Т а ј звук нису могла врата да начине. Он пође у ту одају и спази једну постељу, лепу и чвсту, на јастуку се впдео прамен разбарушене, као злато жуте косе, а кроз ту косу вирило је једно бело, самртни- чко лице једне женске. Дисање му лрестаде, срце му силно куца- ше, као да ће му нскочити аз груди. Т у застаде неколико тренутака, док није толико дошао к себн, да могаше поћн напред. Лагано приступи лежишту и посм&трегае је у укочене, без израза очи, као и капетанове. Чивнло му се, као да те очи беху управљене на њега, страшне и готово као да беше луда. Т о не беше ниваква обмана. Кад је пошво корак 160 напред, пратао га је страшан нзглед болеснице. ко.ја свакако оает лежаше од тифуса. Н а једној дасци поред главе болесанцо беше нека дрвена чннија. У њој стајаше једна Флашица, ареко које беше замогано неко дарче платна, које изгледаше као да је облога са главе. Н а једној страни постеље беху једна на другу наслагане неколике дашчице, као подупирачи. како би се с те стране издигао кревет, који би стрмо стајао без њих, због искривљеног поло- 'жаја саме лај?е. Бер испитивавде ту собу једнако. У једном крају видео је где је прикована између кревета и стола једна велика гвоздеиа чинија, код које се на горњем ободу беше свуда ухватила кора крисгала соли, док је на дну било још мало воде, Он подиже ону облогу: она беше сува. Из тога закључи, да у тој чинији, веК од неколико дана није облога никако квашена. Пошто је ка- петзн био обучен, а жена та беше у спаваћем оделу, закључи даље, да се с почетка морао око ње бринути сам капетан, и да је њега болест ухватзла тек доцније, после тога. Можда то беше жена, ма да нзгледаше веома млада појава, и да је била болесна још пре, во што је лађа 4<ропал&, те тако н наје могла бити спасена. Капетан пак није могао напустити ову сиротицу, која је више моглр личити на и>егову кћер, него жену. Тако му, на основу свих овпх равнпх ш ј датака, беше у неколико објашњен иолож;| еаме ствари. Свакако му те ствари не бех тако нријатнс и забавне. Два јако тиФусиЦ болесника на јсдној олунини пароброда, к о ј! со креташе без циља и правца по оној н ј чини, без свеже воде и без икакве помоћ|| то иаравно да бешедешка и мучна ситуациј; Он оде на кров лађе, баци ведрицу у м( ре и однесе је, не без великих тешкоћа, | спаваћу собу. Покваси ону облогу, па )е н ј мести болесници на главу. Опа се трже м ал < покрену своју главу и посматраше га онав исто као и пре јако укочено, страшно. Ус 1 њене изгледаше му сасвим исушене, те сј оде у магацин, отвори једну кутију са мл ком, раствори ону жилаву мас у у лошој ц (| јаћој води, и оде уз стененице горе држе! иажл>иво свој суд, у канетанову собу и сш мало у уста болесници од овога млека. По лс дужих напора, она најзад поче гутати. тим оде каиотану. Он још једнако сеђаше нако укочен. Бер га ноложи да легне, па ој да нокуша, да и н>ему тако исто утури мај млска. Каиетан нијо гутао. Трснутно отво| 162 очи, избаци му оуд с млеком из рукЈ?, и оиет се с наиором диже и седе и том нрил ком нромумла неке ранаве, кречттеће гласове, на којо се из споредие собе чу одговор као не- ко тихо уздисање и нотмуо, страховит глас. Бер ое уидапш и згрози од тога, те сс? брзо уз стеиеиице уонења на крон, на свеж ваздух. Тамо седе на натос и гледапЈе у оно мирно, блвештеће и светло море. Тамо све беше вееело, живо трештећа, нријатна вед- рина неба и мора, а доле страховита замка измођу живота и смрти. два човечија лшвота; везана оборена онасном везом страшне болес- ти И ту је он трсбао да помогне, он који се и сам једва сиасао са нронале лађо, без икаквог знања и разумевања иауко лочсњу и врх снега тога да им номогно својим сла- бим силама ... Бер дакле нмађаше њудско друнлво на о в о ј олушши.. . али какво јо он<) ! ди ли еу то још зкина бића ' I У том му нрмјатељскм нрвђс мачка он је узе и нритишто њену белу главу уз својо образе. 11о том оиет глсдашс на < » н < > дебело море. Златни 8}>аци еунчови п лсивахно ш ра- ње морских таласа истицали се ногледу н.е говом. Само нигде не беше никаква трага од онога што би М О Г .И О опоммњати да има луди. — Докле ли ћу блудити овде на опој тру- иини наробродској, докле ли ће ме морити ова гробна неизвесност, докле ли ћу крста- ритм овако са овим двема самртницама ? миш- љаше Вер у себи. Док год дишу, ја ћу их морати неговати, то ми дужност човечанска и хришћанска налажс Ту ћу дужност исну- њавати верно и свим својим силама, које још имам на расположењу ! • Та га је помисао стишала и охрабрида. Он се цонова оенажи, подиже се и сиђе опет у капетанову кајуту Тамо промени облогу на глави младе личности, па потражи неко платно, којим би таку исту слабу номоћ учи- нио и самоме капетану, Лутајући тако наиђс на један орман са рубљем, те тамо нађе шта му је требало. За гим онет раствори млека и усу мало болесници у уста Он је сад имао да издржи опет велике напоре, да каиотану, који лежашо на софн , потиуно непокретан, дода мало хране, јер чврсто и стегнуто др- жнше овоје зубе и вилицс. Сви Берови на- пори оетадоше узалудни, он не бешс у ста- њу да отнори уста болеснику. У чому је и сам осоћао тошку оскудицу 164 беше у томс, што нема1>аше свеже водо Он се у сред свих мука и неирииика досети, те удеои неку наираву, којом би могао да ску- ил а кишницу. За тим начини неку заставу од једног црвеног чаршава, иа је иривоза за јодан део катарке, коју је ради тога исправио. Кад је и то свршио, оиет се унути у лађу, да настави иснитивања по њој. Оада се беше решио да је испита свуда, до најмањих ситница, да завири у сваки кутић, до који само могао прићи. Ну он се у брзо врати оа свога нуто- вања. Више немаше шта тако много, што би со дало још испитивати; јер цео доњи про- стор лађе беше пун водом. Сад му беше по- сао, да снрсми за себе лежиште. Ради тога ои уђе у собу за млађе и тамо нађе јсдан кревет, који бешс проврнут. Он га исирави и намести. За тим оправи кујну и на огн.ишту, које боше забател»ено. паложи ватру, то се тако онет кроз ирелом.пон дпмњак ноче иу- шнти дим, који, ко зиа од кад со ту нијо впо У једном углу каиотапово собе В('р иађе једну медицинску номоћну књигу за оне који радс стално на ла1;ама Чим узе ту књигу и хтеде да је отвори, она се сама отвори п та страна беше доста прл>ава, видело ое одмах 165 да је чошћо чптаиа. На тој страми био је иа- олои „тиФус". Канетап јо јамачно употреПл.а- пао те проиисе. У подостатку лекара. преиоручивало се. да се болеснику даје рааблажена хлорпа пода, дал,е хинин. јака чорба, нина — ово у каптицп од чаја — четири пута дневно у једмаком , а- пмаку часоса. Цор(>д тога се нарочито про- норучишхло. да се тело. а нарочито глава ори жљнмо хладе. У једном сандуч ?ту са много програда, у коме је била апотека, он пађе једпу нелику Флашу хлорне воде, нриличну норцију хииина у једној норцелапској кутији, на спреми ле- каријо ирема сеоме врло бледом сећаљу, које му је још ааостало, кад му је оеотра једиом била оболела од тифуса У једпој Фланж из- иад болеспичино ностел>о нађе ианесну коли- чпиухлорие иоде, чпја му је концентрација слу жили аа мустру. Он насу болесипци мало лекаријо у уста. Капетан само лежашо као грчем укочен п не хтедо ништа узети. Од конзервисаног печен.а Бер начипи јаку чорбу и тим пословима беше толико заузет, да га је ноћ изненад ла. прс по што је на њу и мислио. Свршивш 1 спе те послове Бер се најзад и сам смири. Мачка скочи на н.егову иосте- 166 љу и оапи се ту у клуиче продући Он јој нијо нратио то задовол.стпо и спавашо изну- рон од разноликих и тешких поглова. као и од разних догађуја које је нреживоо тога дана Око пеноћи иробуди га мачка, која со б ото узномирила ловећи мишеве. Ои јо остави тамо 1 па оде на кров да о'иђе болеснике. ’ Обојо нађе у непромон.оном етању. Ка- петан са затвореним очима, дисаше тешко. Девојка укоченим погледом посматраше опетлост једнога Фењера, што га Бер беше упалио и наместио на сто, који бешо прома постељи. Чим је Бер ступио на свотлост, у- чини му со. као да се на њега управи њен поглед опет страшан и неповерл>ив. Он со онет мало упроиасти. Кроз цоло тело прође нека хладна језа. Па ипак он промени облогу на глави и болесницо, даде јој лекаријо, вина и млека у једнакој количшш, па со брзо уклони из спаваће собо. Чим јс изагпао, прод н.им се одједаред створи капетан, велики као џин бешо се мало испрсиј* ј а очи му сијаху некаквим чуднова гим сјајем, налик на бесомучност. Бер одскочи 'азад Колена му клецагпе. Од страха не мо- •агпе дисати; мораде се мало нридржати, да ге неби стропоштао. 167 — Поото, ниткове! кречаше он, ио том га шчспа својом мршапом руком за прат. Бор лабаво и млитаво опусти своје руке на нпже, онег их подиже и брзњаше се противу ове нанасти. . Ну ово чудовиште и не хајашо за Ј то, већ га чврсто иритеже уз овоје тело, тако да су му сво кости ночеле иуцати. Ооред свега тога, он посаше Бера неком надчопсч- иом силом уз стененице н а кров, Од страха и изненађења Бер беше као сакат, бранити се иије више смео. није ни| могао, На најгорп.ој стененици чудовишт'- сс строиошта, те Беру испаде за руком да се ј ослободи ових демонских веза и стезања Ослободивши се, Бер га одгурну до најдоње стеиенице и нокуша да затвори врата од ка- јуте. То не беше могућно. Оквир беше номе- рен. Међу тим со и овај гороиадннк. богш подигао и гвозденом кесницам беше шчепа« Бера за руку. — Убица. .. убица! Кречао је ои, при ближапајућн своје лице сасвим до Беровог При јакој сјајносги звезда на ведром небу Бер је могао оиазгпи сваку црту н лицу његову. Он имађаше израз каквог раз јареиог тигра. Очи му сијаше неком неио јамном ватром која изгледагас да се код ово помамника нарочито ноћу јавља. 8 Вер силио, а тренутио повучо своју руку лоПоди се каггетана и потрча ка своме ле- [шту. Капетан иђаше за н.пм Од једаред тта н стаде и Вер спази према пејагној углости , како обе руке дижо у иис. Потом стропошта доле и тако издужон лежаше дсвошћен на гтатосу. ; Вер беше тако изнурен и малаксао, да је ;олико тренутака морао седсти Канетан се !1е ни мрднуо није. Вер потрча у спаваћу у болеснице, диже Фењер и управи њего- светлост у лице овога несрећника, који ту шше. На велико своје изненађење, он ви- да болесник беше миран и непомпчан Очи беху затпорене. Дисање се није опажало. о му беше хладно, а рука његова, кад је подиже и пусти, млитаво и тешко паде ниже. Видевши у чему је свар, Бор врати Фе- на своје место, промени опет облогу, на зсници За тим узе једап чаршап са ка- шово соФе, оде опет на кров и баци тај пав преко непокретног тела капетановог. јо то врншо тако брзо, да није ни мис- на то. шта ради. Пошто га је прошло грозничаво узбуђе- и он се мало стишао, размишњао је о о- 169 вомо догађају, содоћи па јодиој гроди. Спуда око њога бешо мукла иоН и отраховито кло- котање таласа, што ударашо о олуиину и тке- не шупљино. Страшна је изглодала та ноћ Он дал»е и непрестано рпзмишљашс о оној болесници у кајути. о томе човеку који ту лежаше непомичан, размишљао је о свим при- ликама и неприликама свога тешкога поло- жоја, а најтеже му падашо неизвесноот о томе да ли је тај човек доле умро, или јо био у каквој јакој несвестици ? — Ако он опет дође к себи, размишл..п- ше Вер, можда ћу имати посла еа каквим лудаком, бесомучником, можда овај човек нијс при својој свести.... можда је то наступ услод јаке мзнурености од грознице Да ли ће му се ти настуни обнавл.ати и хоћу ли се ја тада опет овако рвати са њим ... овде на овом напуштеном месту. .. овде, по иначе врло узаном простору што је још заостао од ла- ђе ? 0, то ће бгти нешто Страшно, нешто грозно, што се ннкако неће моћи издржати! — У каквим односима може сад капе- тан стајати према оној болесници ? Да ли му је то жена. кћи ?... За што ми је он претио. затито ме назва убицом ? Да није то учинио 170 у наотупу лудида.,.. али од куда са.м му ја дао прака да тако т т о мисли ? Такпе се мисди ројише у гдапи Веровој притискујући с-рце његово — Да ли ће бити иаметпо, мишл.анто отт дал.е. иди да ди би то била велика саможи- ттост кад бих сад узео тога чоиока и бацио га у воду ? Можда бтт то било велика добро- та за њега, а срећа за мене. Он се унлашн нагло, мачка чудноватим маукан.ем скочи на његово крило и иредући по обичају склунча се. То га трже из њего- вог молаттхоличног и замишл.еног полозкаја. Ваци јопт један плашл.ттви иоглед на опога, што још онесвегпћен лежаше ту на крову, гга оде у своју кајуту. Залуд се је нретурао на евојој постел.и, али од сна не беше ни трага. У н.еговој матп- ти јаил.ало со хил.адо страшних слнка и мисли. — Иа који је начин лађа могла доћи до овакога ттоложаја ? мишлашо Во.р. За што напустише спога капетана његттгш морпари? К.оја јо оио жонска нојава талто ?! Размишл.ајући тако до1д> до закл.учка, да све то мора стајати у бродарској кн.изи, Али с.ад беше тогтјко тгогодити, гдо ће бити та књнга. 171 — Нома оумље, да ће она ипатс бити у капотанопој кајути. Употребићу сад ову нјш - лику, да ралјасним себи све ове тајаиственос- ти, ко зна, да ли ће им се јавити друга ка« ва згодна прнлика?! Тек што је после грозничавог размиш- л.ања дошао на ову мисао, одмах скочп са ностел.е и нечујним корацима оде брзо на кров. Један иоглед на обнесвешћеног капетана увери га, да је чаршав, којим је овај несрећ- ник био нокривен, остао у онаком истом ста- њу као и ире. дакле да се још не беше ни померпо. Провуче се лагано мимо н.ега. и носле неколика тренутака већ беше у каие- тановој кајути. Уае Фењор из болесничине собе и нре- тресаше сваки кутић, отварао је зваки замо- туљак, али нигде не нађе ни трага од бро- дарске књиге. Сада оде у собу, где је била болесница. Чим је са Фењером ступио у ту собу. паде зрак светлости на жениио лицо. које бешеокренула вратима. Укочене очи п.ене етраховите и без израза беху унрављено на њега, а чудноват и загонетан ноглед њен лоб- дио је у некој тајанстиеној зебњм Бер стеже срце своје престрављен, па Фењером даље осветљаваше поједине кутке. 72 г том чу, како болесница тонтко уадану иза 1»ога. он оо огресо на то, али оо ие окрето. .•('/гаоипти Фоњор на нод, промони јој облогу ,а глапи, а од страха не емеде ни погледати њу. По том опет продужи претресањо. Мали један еленгантан ормапчић падо му очи; иа и.ему је гтирио кл»уч, он га окр('те гпоадена пратаоца се отворигио. У орман- ,4ћу бсше оамо једна блехана кугија. Взр је двучо. Отрча са њом у канетанову кајуту, ■ п 'у је па сто и отвори. Поглед му непре- , аио беше управљсн ка споњним вратима I б(*ше врло тежак иоложај за Бера. Прво, т т о му јо дошло у руке, беше бро- трска књига Опа беше скоро сва исиуњена, то је свагоако значило, да је капетап дуго I дина нутовло. Бер је прелиста до краја п јаад пађо иајновије забелешко Бродарска књига ова беше вођеиа ирло , рлшко и чисто. Најновији занис гласио је: } „Колумбија” је иошла па ; пут ] 5 септембра из Њу- Јорка; правац цутовања за Хамбург Нова послуга узе- та од поквареног брода I вНе-нтуна®, дванаеет раде- ника и корманош. Матери- 17 јал ирвноса јв теј п дуван. Г На лађи је ношло иот нут- | ј ника: ! Бг модицино Ото Нормак из Хамбуга; ј ј Карло Рустер, тргоначки ј агенат из Либека; : Мартии Швегвр, зкииони- сац из Берлипа; Фридрих Телке. морнар из Штетина; сви путују са иоловином нутничке цене; и Госпођица Амалија Бер- толдина из Бостона” Ирема нотпису у тој књизи. канетан вК < | лумбије* зваши се Стетон По ономо, дакл| б<месиица није била ни његова жона, ии ћо| ка 11а тој забелешци је стајало дал.е: «16 сентембра лепо вро- јјј ме; нловидба ногодна и нри- | јатна” . У том се у тренутку једном чу некакЛ шум тамо на иоњу на крову. Вер одмах з | твори књигу и отави оо у одбранбени нол[ Јкај Одмах за тим оиет овлада тишмна, чу. се само неко особито ленршањо; јамамнч ' била какиа мо|рока тица, примам.вена с)| 174 тлогпћу фењера, те је и дошла на крон, на је оиет одлетела, можда уплашена лупан.ем ири затварању кутије. Бер читаше даље. 16. сентембра добар ве- тарв. За овим је наглаше- но одређивање географско ширине, цртеж брзине нло- вл.ења и иређеног пута до 2 7 .септембра без нарочитих догађаја у том међувремену. После овога има напомена: «27. септембра један ма- троз умр’о од тиФуса, ле- чио га Бг. Нормак; у вече иогребен у море. 28. септембра Линда је оиасно оболела. Лечи је Р п \ Нормак. 2 9 . сситембра: три матро- за умр’ла од тигуса. Ноћу бура долазила са запада спрема на броду прло слаба. Два матроза оболела. Лађа пукла; шмрк изломњен Су- више слабо спакована роба јс претовароиа. Доктор 11ој» 175 мак и два матроза омакли оо о лађе. Лађа заузола коо положај, наоела; у доњим просторијама три стопе во- дс; катарке иреломњсне. 30. септембра, оба обо- лела радника умр'ла, вечо- рао спуштени у море. Ама- лија Вартолдина врло боле сиа. Нико је не лечи. Ја сам и С ам болестан. 31. се тем бр а : «Колумби- ја је сасвим проиала; тоно. Цоследња три раденика са корманошем и путнипима, иапустишо „Колумбију" са чамцем № II. Ја сам врло болестан . ја, канеган.Сте- нон, вр о болестан, врло болостан, врло болестан, трарарарарара .....” Тиме ј(‘ забелошка свршена. .. то беше последњи запис у тој кљизи. Вера прођоше жмарци. — Дакле јо лађа била гифусно разбоји- шче, миш 1,ашо он у себи, Да ли ћу још и ја делпти овдо судбнну ових јадника, којо п[>о- нађох иа лађи ? Јесам лп со за то овде за 176 држг.о , је ли ме небо на то одредило.... је ли мој живот на то намењен? ..... То би у- жасио ношто било.... Сада сам још здрав, те осе1)ам само умор. Док год живим, борићу се овде и номагаћу колико год узмогнем! Са овим решењем затвори к(вигу, наме сти јо у кутију и опет је одиосе у орманчић 11о том опет промени облогу на болесници, даде јој лекарије и јаку чорбу и оде у сво- ју кабину. Сад ј'с нак морао проћи поред канетана. Он још једнако онссвешћен лежаше ту на крову. — Сутра ће се показати, како стоји ствар са њим За сада га нећу будити, кад би се он у ошпте п могао нробудити, мшнл>ашс Бер. Он се осећаше за сада и сувише умор- ним, те да'би се сада могао рват* са њим. Беше се ииак јако унлашио, тако да јо.неко речи иочоо јасно изговарати. Не сиособаи да и дањо што год размишља, баци се утрошан на овоју иосгел.у * * Кад се сутра дан нробудио, сунце је већ високо <,таја .10 на небу. У његоиој кабинисе 177 оасвим видвло а море трепгаше у иа.ј радо- онијој јутарњој светлости. Могло је бпти око 9 сати пре подне. Уставши оде у кујну, која је била одмах до његове кабине, где окува једну јаку порцију теја и ноједе уз то скоро половину кутије ен- глеског двопека (бискитај, од кога је био нро- нашао око 40 - 50 нетакнутих кутија. Врига и глад беху сада утоњени. Осећао се тако јак и снажан, те ое надао, да ће капетана моћи сада оавладати, ако неби био сувише разјарен, ако је он т. ј. још у животу. Да би га могао видети, Вер оде на кров лађе. Покривача и капетана не беше тамо! То га доста забрину, па не са малом опрезно- шћу приступи канетановој соби. — Ако ме при улазу, мишњаше Вер, ка- нетан свали помоћу каквога. скривенога ору- жја, или ме лупи у главу оном пикслом, што беше на његовом столу ? Да ту су чиста по- сла, види се јасно, зато ћу бити и одвише на опрези. По том се наоружа једном гвозденом ћу- скијом, што је беше нашао и сиђе низ сте- пенице у канетанову кајуту. Па и ако је поред свега тога ушао у кабину доста нагло — у њој се неостоти никакав нотрес. Он као и не- чујно уђе унутра. 178 Тамо лежаше капетан н а с о ф и шжрпвен ћебетом и спанашо мирио и дубоко. Око о- I чију му се видоло чудаовато модрице, лице бледо и исиијеио кооа му сада ивглодаше већма седа иего иро, али онај укочени и ие- кривл>еии ивраз лица његоног беше сасвим ишчезао. Иоћ у хладиом и свожом ваздуху морала је изазвати кризу, јер' гај човок исти- I на изгледаше измождси и сувише окопнио, ; па ииак не беше аисолутно ни у чему већма болестан, но што је и јуче изгледао. Бер прође мимо н>ега у кабину болосни- чцну. Ова лежаше неиромељоно. Па ииак се оиажаше једна мала измена : она беше своју болу: исушену руку повукла под главу и сада » јој први пут — од жада ју је Бер видео — очи не беху онако укочене Н етто милији поглод I опажаше ое на лицу њеиом. Бер узе суд с млеком, који ту стајаше, сина јој у уста једном обнчном кашиком од тс течности. Болесница се мало загрцну на ■ ииак гуташе. Очи не отвараше никако, нити пак мењаше свој положај. Он јој дадо хи- пина, испра јој једном мокром марамом лице, ири чему она дубоко дисаше, иначе беше са свим ван себе Свршивши и то, Бер, носећи 1 у руци онај суд с млеком, оде у другу собу. 179 Чим је ступио у ту собу сиаоио јо, да каиетан се1)ашо на софи и иосматрашо у Бора уилашено, изненађоно, зачуђено. Он отвори уста. као да би тобож хтео нешто да ирого- нори, па ииак се сроза у иостељу, јамачно савладан слабошћу. Да му што год сипа у уста Бер се не смеде одважити, знајући добро како је нролазио увек до сада у таквим приликам За то остави прома њему на љегов сто, вс- лику шољу раствороне млечне конзерве и један бокал бургундског вина, па опот оде на кров, ноне се на врх кућице за комиас и бацаше ноглед на све странс света и плавог свода небесног. Видео је само небо и воду, јасно нлаво небо и шумно море, нигде једрила, нигдс па- роброда, никаквог трага од обале или ка- кве стене! Трошно и усамљено лупаше ова олуни- на «Колумбије» на великим таласима Аглан- скога океана к југу. Да би се макар чиме забављао, Бер узе једно од оних великих црвених Фењера са „Колумбије” ; који су се унотребљивали за ноћне сигнале а утврди га изнад оне заста- ве, коју јо сам имнровизаторски начинио. За тим сиђи у кујну да снреми ручак, где му 180 је мачка правнла в р л о иријатно друштво, Та- мо нрокува у једном великом л о н ц у в о д е , про- цеди јо кроз нарочиту хартију и очисти хлор- ним раствором. а з а тим спреми чорбу од конзерве грашка, а уз то подгреја и прилич- но добру порцију псчења. Тога бар имађаше доста. Пор д т о г а нодкропи ое п једном Ф ла- шом вина. Кад је ручао, подне већ беше давно нре- валило и сад беше већ храбар да смело по- гледа у очи и капетану и дами Он је још једнако седео на својој постељи. пружио руку на сто, а главу наслонио на н>у. Чим је Вер ушао, капетан подиже главу и посматраше га тамним, намргођеним очима: —■ Ко сте ви и како дођосте ви на ову лађу? унита он слабим и промуклпм гласом. — Ја сам једна од жртава бродолома „Атланта*., па сам претпрошле ноћи набасао на ову олуЦину. Наишав овде на вас роших се да надгледам вас и ову даму, одговори Бер. Кацетан га посматраше једнако неиовер- љиво оним својим, чуднонато тамнпм очима. За неколико тренутака,он пробледе као крна, глава му клону и носрну нанред на сго Том приликом иреврто се шоља с млеком, просу и исиразни. 181 Вер га остапи, обиђе болосницу, која без икакштх промена лежаше ту, па за тим сиђе у магацин. Тамо оиет спреми млека, па једну пуну гпољу остапп капетану на сто. По том. раз\!И1нл»-аше о томе, како би мо- гао болесници пресвући кревет. При своме истраживашу и нретресаи.у но тој лађи, био је нашао неколико сасвим нових душека. Он одвоји један од њих и носаше га до степе- нипа каиетапове собе, гурну га за тим низ стенопице и унесе у собу. Умесавши га, по- тражи и једно ново ћобе, од којих такође беху неколика неунотребљав'ана. Кад се вратио после тога, на један са- хат, нашао је на велико своје изненађење, да ноии душени не беху на оном месту, где их он беше стоварио, а стари и употребњени беху на поду капетановс собе. Он их извуче уз степенице н баци у воду Вративши се опет у капетаневу собу, за- стаде га знојна и у псликом кашњању; боле- сница пак имађаше чисту, пресвучепу посте- л>у. Бер хтеде проћи мимо њега у собу где снаваше белесница. Каиетан •пронречн својом измршалом руком. — Ви ие смете више улазити у ову собу, једва изговори капетан. Хвала вам што сте ш се до еада трудили. Али ћу од сада ја сам неговати и надгледати даму која је моја жена. — Ако сге се осетили, да вам силе ваше то Дозвољавају* ја сам задовољан. Онда ћу се ја ичак старати још само за храну, као и до сада што сам. Капетан слеже раменима, на изнурен, о- пет паде у своју постељу. Бер изађе из кабине и оде на кров. Сад му беше јасно, што сам капетан хоће да се брине о оној младој дами у овим ириликама. Само му је тајанствеио изгледало оно њогово дрхтање, онај чудновати поглед, а нарочито му се чинило, да је са свим бес- корисна она одлучна краткоћа његова. — Радио сам, колико сам могао радити, размишљаше Бер, истина сам све то чинио из човекољубља, па ипак сам вал>ада зас- лужио бар пријатељску благодарност ! ........... Можда је ова краткоћа и нагуштеност, по- следица болести, чију је кризу канетан тек сада пребродио ........... Можда је тај човек од нрирбде натмурен и суров ! ........... — Он збиља тако и изгледа. Оно њего- во крупно, жилаво тело носи карактеру Неп- тунску главу са страшним цртама. Изнад у- иалих, оштрих и мутних очију, виде му се 183 бујне црно. обрво. Чело мало и затуроно. Ни- чега нема на лицу тога човека, што би ули- вало какво гговерење, то се ево мени дешава и у искуству. Каква ли је то Физиономија?.... Жалим сам <> ону сироту девојку. ако она о- диста стоји под влашћу овога човека. До самога мрака, Бер проведе време у томо да скува јаку чорбу и да врата ове собе за послугу- номоћу тестера и длета. удеси тако како би се мотла затварати, јер се беху на- сатила услед косог положаја лађе и беху ис- пала из оквира Поред тога он нроврте још једну рупу, као прозоро на врагима за сваки случај, прошири је мало и удсси јој један поклонац од гвозденог блеха, коју је ноћу мого отворити, да би му више чисгог ваздуха долазило у ообу за опавање. Док је он свршавао те послове, беше се већ смркло, Он донесе капетану меса, вина, млека, двопека и свеже морске воде за ква- шење облога. Тај човек изгледаше веома блед тако, да је више личио на мргваца, не- го жива. — Могу ли вас још чиме услужити? за- пита Бер учтиво. Капетан само мрдаше главом и махаше руком као знак, да више не треба ништа 184 Бор осгапи капетаиа себи самом, па оде на кров, о д а к Ј С окроташе с.в о је н о г л е д е на е в е стране по мору. Леп, в е д а р , тих октобар- ски дан беше тај, што се сада смирује. Оунце залазаше ја с н о ц р в е н о у дебелом слоју магле и осветл>авашо море благом, т и х о м и топлом в е ч е р њ о м светлошћу. Личило је на неки ру- зкичасти талас, који се равњао са оним та- ласима, шго некад уништише и разорише ову лађу. До највећих дал>ина, до којих је м о гл о доцрети оштро о к о Берово на оном м и р н о м о мору не беше ни грага од је д р и л а или од каквог дима или паре. Он запали о- нај Фешер горе и оде да спава Сутра дан отвори једну кутију теја и тако спреми доручак. Кад је са доручком ушао у капотанову собу имао је шта и ви- доти. Он онесвешћен лежаше у грозници и бунцаше без прекида. Понудити му сада храну било је са свим излишно. За то он уђе право у сноредну собу, где оиет наиђе на једно изненађење. Млада дама окружена јастуцима, сеђаше на своме кревету својим натуштеним али бистрим очима посмаграше она Бера, а сама изгледаше зачуђена, упреиашћена. Мо- 185 лвНим ивразом подижс спојо боле. склои.и - но руке : изгледаше. као да нешто моли Јас.но се пидело, да није моглл прого- ворити ни једне речи. Вер јој цонуди тејо и млека и нешто енглоских двопека. Она уае нентто у се, за тим се иоклини. на се носле неколики пренутака онет дпже и мет\' нрсте на уста. — Канетаи тамо ?! проптапуга она гото- во нечујпим гласом. — Он јо у грозници и опесвешћен ј е ! — О, чувајте ме од тога човека...... о, заштитите ме од љ ега! прелете тлкап гдас нроко болесничких усана. По том онот паде на постељу, очи јој се склонише, а лице цос- таде бледо као мермер. Дама нмађаше ванредно лепе. цлемонито црто. Изглед јој боше за чудо чист, водар и духовпт Веше то пријатна чојава, на коју јо истина и ова тешка болест која јаком ; беше прсшла свој врхунац оставнла извеснс трагове своје. Бер остави девојку да спава, па оде до ■ каиетана, који беше у иеиромснљивом стању. : За тим оде опет на кров н седе на једну1 клупу, коју је био изнео пз собе. Око њ ега,, 186 но мору беше све једно и исто небо и вода без икаквих промена. Оно, што беше чуо из неколико речи девојкиних, никако није ишло у прилог томе до, н.егов иначе неугодан положај на овој олупини, учини пријатним. Она тражи моју заштиту и помоћ про- тиву капетана. размишл>аше Вер у себи. Али у каквом положају отоје међу собом ово двоје ? Капетан рече да је она његова жена.... Па зашто ое она има бојати од њега ? За што и за рад чега се налази она овде на «Колумбијив Капетан је канда био насилник. То се могло видети и по њему самом. У ње- ном лепом лицу, дакле, закопала је његова страст златно руно ! — Али из кога узрока она тражи помо- ћи од мене ? Како бих и дали бих јој ја мо- гао бити заштитник и јесам ли за то спре- ман ?.... Ко је она, и да ли капетан можда и има права. те је овако држи у строгости?.... Још кад сам ире дошао до њега—он беше јак као џин, иа н ако је сада стање лађе отклонило његове заиовести, опет је он ста- рији, те свако има више нрава овде од мене.... Овде се од мене тражи решење једнога пи- тања, за које немам никаква ослонца. <87 — Али, кад девојка таког гглемепитог и чистог изгледа., као ова гито је, захтева што- год од мене, зар то ие треба да исиупим, смом ли допустити себи, а да јој но учиним по жељи ? Такве се мисли ројише у глави Беровој. Њена искрена молба, н.ена слабос према ономе човеку, њена цела бледа, јасна и усамљена појава дирали су срце његово ; то га је ја- ко храбрило. Поред тога она, сирота м нес- рећна женска беше сама ту на л дХ ул са два чпвека, те му је и дужност његовог каваљер- ства налагала, да буде на њеној страни, кад јој припрети оиасност од оиог једног. Тако луиаше главо.м и намераваше Бер, и најзад се реши, да ни но коју цену недо- пусти, да јој од каиетана < * > а л и ни једна је- дита длака на глави^ на нека изађе из тога, шта изађе. Он беше сигуран, да сутрашњи дан на овој олупини, док се још овако држи и докле се не растурн о какву сгену. неће бити као обични. ' — Биће свакако добро, ако још сада учиннм извесне припреме за сваки случај, помисли он у себи Овом мишљу диже ое са седишта и оде у своју собу, да на случај преке потребе 188 ирипрапи какну јачу берикаду на улазу. По том с-нреми за себе и болесницу што је мо гао за ручак. Канетан се налажаше још у истоме ста- њу, као и јутрос. Млада дама пак беше ори- мстмо ојачала Кад јој Бер донесе млека, стиште му она захпално руку, ножним слагбим нритиоком и даде му знак, очима да пази на оно што ће рећи. - — Донесите ми ону плехану кутију! ша~ путаше она иоказујући ка орманчету. Бер јој доиесо кутију са бродарском књи- гом — Отворите је, зачу се са њених усана. Бер учиии то, што је она тражила. — Узмито тај пакет, што је иснод књи- ге, роче она. Бер га узе и пружи јој га. — Не, немојге ми га давати, сакритс га и чувајте га за мене! продужи она. Бер се устезаше да јој вољу испуни. — То је моје, учините као што вам ка- жем, шаиуташе она готово заповедајући, а сва се зарумени од узбуђења Бер је послуша, али замишљено. 189 Однесите сада кутију натраг нареди она Бер опет намести кутију у капотаново орманче. Кад се од тога врагио, она му до- хвати руку и пољуби је. То га јако уплаши. Он беше збун>ен, јор му све то изгледаше нешто тајанствено. Она ио том намести прст на уста па ша- нућући настави; — Тамо, показујући на једна мала вра- таоца од кајите, тамо је револвер канетанов и кутија са патронима Узмите га само себи нреклњем вас именом Божјим — то је врло потребно. Ви још не познајете капетана ...... тиме ћете сачувати евој живот! викну она загушљивим гласом. То му се, под оваким околностима, није учинила тако рђава обазривост, те учини све. како му она беше наредила По том му на- мигну, да одмах изађе Бер је одмах разумео, нонесе рсволвер собом и однесе га у своју собу ... гамо беше сигуран. Мрођоше три дана Олуиина се кроташе нод жарким небом, а по ти.чом, блиставом мору у нријатном ваздуху, дизкући со и опу- штајући за таласима. Нигдо трага од уомље, 190 нмгде никакл>ог бљеска од једрила, од нечега што би указииало да има људи или бар што год л,удскога Свуда вода и иебо, увек у сва- ко доба, у сваком иравцу само вода и иебо и само вода н небо, свуда владаше страхо вита и ужисна пусплп, она се смошкашс са свих страпа. — Ми смо јамачно далоко залуталн од макар које нутање, које 1’од било нравца нло- видбс. Компаса нема на ла1>и, размишљаше Вер. Боз сумљс су га однели они, који се сиасоше бегством са «Колумбијев, јер кутија | де је био, празна је, а ја не нађох да има други какав у капетановој кајити. Већа сјај- ност звезда, загасито плаветнило неба, појав- љивање ноћу на небу звездане ' 1>игуре «јуж - нога крста® показују јасно да се крећемо око екватора и тО у јуншој геограФској ширини. — Где ли се озо нихамо, куда ми пло- нимо, да ли унакрст или понреко, илг. се можда окрећемо у кругу, докле ће нам још трајати ова пловидба.... то ће сам Бог најбоље знати! Капетану је некад било боље, узимао је млока, пио је вина, јео јаку чорбу Па ипак је ио више часова дневно или ноћу лежао ту неиомнчан, оносвешћен н у јакој грозници. Бер му је давао великс порције хинина. 191 Млада девојка она опорављаше се нагло, поетаЈаше све ведрија и ноче добпјаги с т -Ј к у боју лица. Свакако јој је. иамеђу осталога, пријало и то, цјто је Бер увек остављао отво- рене прозоре илп врата, те је могао слободно улазити у њену собу чист и свеж морски ваздух. Ништа више није она Беру иричала осим онога мало час. Он јо мислио, да то она не чини можда из бојазни, да како год било то каиетан не дозна, макар да је он био у так- вом стању, да се она тога није имала пи у колико плашити Кад је Бер чствртога дана ушао у њелу кабину, на своје велико изненађење, нађе је он обучену где седи на гхостељи, учини му се, као да је она на њега нарочито ишчеки- вала. јер му даде знак, да јој приђе ближе. — Водите ме у моју кабину, рече она | тешко дишући. ј — А где је та кабина? зачуђоно и из- ј нонађено унита Бер ; — Лево од цутличког оделења! ; Ова нутничка одељења имала су исти у- I лазак као и кабине за родовну послугу на лађи. До њих су водиле исто стопеиице еа задњег крова лађе Иоједине кајито затнар.чле ! 192 < ;е вратима која су удешена на жљеб доло и горо, те су тако и затворена кад се крата повуку у страиу. Кроз те одаје водио је један заједнички ходник до краја, где су друга је- дна врата одвајала и затварала одељења за матрозе. Кад се затворе она врата на ход- нику код отепеница. онда нико није могао ући ни у одељен.а путничка ни матроска. Таквом зтштигом би се дакле и ова мла- да девојка потцуно ослободила силе какета- нове иа овој лађи. — Али, дали јој смем ићи на руку ири ' 1 овоме ? ииташе се Бер сам у себи. Само кад 1 г . со канетан поврати, свакако ћу нмати Пј)илике 1да одиграм лепу какву игру. | ' — Ви сто хтели ? упита је Бер не баш 'тако сиреман да је у овоме потпомогне. > . | 1 — Хоћете ли допустити, да ја морам сама ићи ? упита га она. 1 — Лађа је јако искренута и ви бисте се ‘ морали оклизнути у воду, јер сге и иначе још 'доста ослабели. — Онда вае молим, номозите ми. Ја сам ^болесна, слаба женска, коју кињи и нресира ^ оиај иечовек, а ви сте здрав и јак човек. а3ар ми опда можсте одрећи своју иомоћ | ^ Бор јој ћутећки пружп руку. 195 На дну самих степевида она се сроза доле. Бер беше збуњеи; нвје знао шта да радн. Он беше у оиасном положају. Размисли се мало, па је најзад, онако малаксалу узе у наручја и из- аесе горе уз стененице. Кад је видео, да она иоред своје слабости на, овако искренутој лађи не може ни ко, ака кренути, он узе опет у на- ручја ову сироту болесницу, која беше лака као перо, и однесе је тако на задњи кров лађе. Исгина, да она не беше тако тешка за ношење, али је и сам Беров ход био врло не сигуран због искривљеног положаја лађе. Тре- бадо је, не дај Боже, да се он само мало окли- зне н обоје би тако били нокривени таласима бурнога океана. Бајзад, после великих нааора и извијања поред крова он је донеее до отвора на крову, који води доле у кабине и ту је ос- тави да се мало наслони и одмори. За кратко време после тога, она се опет мало оснажи. — Ту доле... спустите ме доле, изговори она брзам, али слабим гласом. Ш га је Бер могао радиги?! Да сама она сиђе доле, није ни могло бити говора. Оает је ухвати за руку и прислонивши је уза се, по- лагано и пажљив * силазише доле низ стеаенице. Доле му она ноказа једна врата од кабинета.. 13* 196 Бер их отвори и наслоии руку на једну сасвим нову и чисту постељу, која беше у тој одаји. Ову постељу морао је пре свега Бер да подупре дашчицама, те да је тако исправи и удеси за спавање јер се и она беше нскривала према дађи. За тим прислони врата и остави своју штићеницу њеној судбини, јер ова за- штита у неколико беше и изнуђена. Он није у ствари осећао никакав велики терет и приморавање да ту младу девојку прими у своје закриље. На против, он је осећао ду- боко учешће у патњама ове лепе појаве, срце му куцаше радосније при помисли на то, да је она сада сва стављена у његову заштиту. Бу- нило га и изненађивало чудновато стање поло- жаја, у коме се сада сви налазили. Прилике се сада беху изменуле. У место капетана, сад јој он беше заштитник, свакако још увек и у највећој мери противу своје воље, те и капетаново бесвило свакако неће овом нро- меном нк у колико постати блаже. — Али шта помаже ово моје вајкање и размишљање о томе, како сада стоје те ствари? питаше се Бер. Да ли је ово с вољом или нро- тиву моје воље, главно је, да се морам старати и бранити ову бедницу, која се на мене осло- нила. па макар ме ради тога напали не један 197 него двадесет капетана!.... Не бојим се никога, напротив морао бих неистину рећи, ако бих сада казао, да се сутра, у најближој будућно- сти, не бих тако ватрено борио, зарад заштите н>ених интереса... Да, да, ја ћу се о њој бри - нути, ја се о њој морам бринути.... а ко би други, ако не бих ја? Њој збиља треба помоћи и наћи ће је у мени. * * Оутра дан код ове сироте девојке насту- пило је знатно нобољшање. Млада девојка беше много снажнија и кад јо ј Бер донесе доруиак, она сеђаше обучена према отвореном прозору на великој једној наслоњачи, која. беше у тој соби. Собвда та била је врло укусно намештена, али је била и врло тескобна тако да није била подесна за болесницу. Сада је тек било Беру јасно, зашто је капетан био пренео ову јако оболелу девојку у много пространију и про- ветренију собу. Па ипак изгледаше, да се де војка овде осећаше много задовољнија и ра- доснија. Чим Бер ступи у собу, она окрете своје лице к њему, са кога сијну неки благ, весео и блажен поглед. 198 — Мени је врло нејасна ситуација са мном на овој лађн, као и о свему што се десило овде за време мога бављења, отпоче она благим и гихим, али звонким гласом. Некада ми се чи- нило, да је на овој лађи владао весео жагор, журба; сада је све мирно и то чудновато мирно, И спм садашњи положај лађе веома ми је за~ гонетан. Бер размишљаше неколико тренутака о томе, да ли да јој сада каже целу истину, кад тек што се мало беше придигла од опасне болести те још беше врло слаба. На ипак по- мисли у себи на што да крије, кад ће јој се тим самим ствар сама н одмах објаснити. Бер је посматраше. Израз њенога лица ка- зивао му је, да је она паметно и скромно че- љаде необичне интелигевције. Особите оне црте њене, повијен нос, лепо урешена уста и пшроко чело показиваху смелост, чврсту вољу и од- лучност. Бер се није много устезао од тога да јо ј ствар нзнесе у правој боји, те јој рече: — Госпођвце, ви морате овде остати. „Ко лумбија* је провала сасввм, и морате се поми- рити с тиме, да њену трушшу, напуштену од послуге и путника, носе и терају ћудљиви та- ласи океански. 199 Девојка га погледа збуаено и уплашено, са изразом неверовања. — Усамљени на мору?! понови она. — Да, госпођице, доњи део лађе пробушен је. Због тога, као и због оркана, који је ударио еа лађу и цео товар изврнуо у једну страну и сама се лађа искренула. Дама пребледе, а преко лица прође јој нека сета. Она се дубоко замисли. — Сама .... усамљена са њим овде на овој олупини, проговори она истим тоном. По том се опет окрете Беру. ■ — Али од куда сте ви, господине? Ја се ие опомињем, да сам вас пре виђала на овој лађи! — Дошао сам као жртва пожара на јед- ној лађи, која изгоре на сред пучине океанске. Ја се један спасох и ова олупина задржа ме као чудо неко и то можда бејах тако срећан само ја да се саасем, ја сам од многобројних несрећних путника, који сви можда потонуше у валове беснога океана! Ах, како ужасан беше тај догађај. Т у ми пропаде све што сам имао, сва срећа моја! Изговоривши последње речи, Бер дубоко уз дану, а преко лица прелете му нека суморна силу- јета. То се све сврши заједан тренут ока. Она није ништа опазила, јер и сама беше замишљена. 200 — Онда вас је небо послало мени за за- шхитника ..... ја друкче не могу то ни мислити ни прихватити! викну она изразом неке особите благодарности и диже у вис своје увенуле, беле руке .....Мени сте послати, како ја небих остала овде сама са њим. Ви ме нећете напустити, го- сподине, ви ме нећете њему издати! Заврши она пуна страха и молећи. — Ја незнам, каква права над вама има капетан, госпођице, а од кад сам ја на „Ко- лумбији“ , видео сам, да вам он није ништа учи- нио, ради чега бисте се ви плашили. трудио се Бер да је ослободи и умири. — Он нема никаква права надамном, апсо- лутно никаква! ватрено продужи дама. Кааетан Стентон био је дугогодишњи пријатељ мога оцаг чије је неограничено поверење умео стећи. Тако ми је у последњим часовима евоје болести ста- вио у аманет, да се после његове смрти у сва- ком случају, кад ми затреба савета и помоћи, обраћам само капетану. У току године, лице- мерним понашањем маскирао ми је љубав очеву. Тек ми је овде објавво, да ме је уевојио неком лудачком, горопадном страшћу и да ме за своју сматра. Ја сам то одбила с презрењем. Он ми је ипак саопштио, да ће се венчати са мном па било то ио мојој вољи или нротиву воље. 201 Када бн се томе озбиљно одупрла, то би зна- чило извршитн смрт над нама обојима. План је његов смишљен био већ одавно. Лажним и лу- вавим обећањима и саветвма умео ме је завести, да дођем на кров његове лађе, пошто све своје имање претворим у звечећи новац или у хар- тије од вредности. Нисам ни помишљала, да је његова лађа одређена на пут ва Хамбургу, већ сам веровала, да путује ка Њ у Орлеану, где сам имала бити примљена на чување, код невих његових рођака, као што ми он рече. Кад сам га љутито одбила, он стаде претити, па рече, да он још има у својим рукама једно средств о да ме на то приволи. Ако се не узмем у памет, он ће ме у Хамбургу, без једве аспре новца оставити на обалу, па после могу радити шта хоћу. Поред тога, сотонским осмејком показа ми моје хартије од вредности, које ми при по- ласку беше узео, како мн рече, да их чува. Он их беше закључао у ону кутију од блеха. Т ај је пакет сада код вас, господине у њему мора да има сада тристотине хиљада долара Гједан и по милијун динара). Изгледа ми такође, као да капетан Финансиски стоји рђаво. — Зар нисте имали никога више осим ка- петана, на кога бисте се могли обраћати после смрти вашега оца? упита Бер. 202 Она климаше главом не тврдећи. — Не, немам никога: тада ми је било у- право 17 година. Ми смо Немци, па нисмо у Америци били ни једну целу годину. Т у неима ђах никога, на кога би се могла обратити, код кога бих могла наћи помоћи и заштите. У Евро- пи не познајем нигде никога; јер ми живљасмо усамљени и одвојени у Женеви. Ја овде стојим сама, саморана, без помоћи према овој дрској сотони. Остаје ми још само једно, а то је, да убијем прво њега, па онда себе .... али ја нећу да мрем, ја сам још врло млада, још врло мла- да.... мени се још мили живети. Још бих жи вела! И баш сада, кад сам преболела ову опасну болест, гледам у сунце тако радо, слатко уди- шем овај свежи ваздух, мени је сада тако добро! О, помозите ми, господине, немојте ме напустити! Ја познајем по вама, да ви то не можете учинити! Млада девојка ова говораше брзо, у испре- киданим реченицама, у којима се мешао страх, молба и поверење. Њ ене речи, и цело држање њено учинише дубок утисак на Бера. — Нека се ствари окрену како год билр, овде на овој олуиини, госпођице, ви сте потра- жили моје помоћи и ви ћете је имати у мени, док год се будемо налазили на овој пустоши, 203 па макар ја морао за то заложити и пооледњу кап своје крви! одговори јој Бер. Само га је женирао онај пакет с новцима. Он ништа даље није знао о односима њиховим. Млада девојка канда није хтела да разуме те- жак положај његов. Он јој врати пакет натраг са учтивом молбом, да га изволи примити и сама га чувати. — Кад би остао код мене, правдао се Бер, била би то дужност за мене таква, за коју се не осећам довољно упућен и спреман. Она баци неки особити поглед у коме севидело као неко питање ва Бера, узе онај дебели коверат с хартијама и сакри га вспод јастука својих. — Ви давле тачно опредељујете круг ваше предусретљивости! одговори му она мало болно. Њ ено прозрачно лице обли нека особита румен, кад, изговарајући ове речи, погледа на Бера, за тим опет продужи посматрање кроз прозор у неизмерну и ужасну даљину, у неизвесну бу- дућност своју. Бер стајаше ту неколико трену- така, па изађе из кабине. — Три стотине хиљада долараје лепо имање, а девојка је ова красна, врло красна, мишљаше Бер у себи. Т а му се мисао натурала све већма, у ко- лико је болест њена већма попуштала. И заиста, 204 она беше нека особита лепотица: као снег бело лице, танка свиона нлава коса и као небо плаве очи њене износише пред очи заносну плавушу; цела појава њена беше тако лепа и чаробна, као један светдосни зрак сунчев. Сада је Бер јасно разумео, шта је код ка- петана изазвало онако бујну и похотљиву страст према овој лепотвци. Само је разлика у шихо- вим годинама била велика, али се љубав не обазире на то: незнаона ни за какве провалије, не познаје она никакве нрепоне! — Ако се одиста капетан налази у финан- сиским тешкоћама, мишљаше Бер даље, онда су те везе према овој девојци два пута јаче и љубавни жар распаљује се у толико већма. Само док он дође к себи и сазна за ово што се де- еило.... биће чуда и белаја од мене.... На оваком положају моме, свакако ми нико неби завидео. Да ову ствар он неће примити драговољно, то знам поуздано, бар карактер његов сада тачно познајем. И збиља, Беров положај на овој пустој и усамљеној олупини, која овако блуди без циља и правца, био је страшан и ужасан. * * * Обузет оваквим мислима и бригама, Бер шфе у капетанову кајиту да види и расмотри 205 како стоји са болесником. Из обазривости није ушао право на врата, већ лагано на прстима и нечујно пође уз степенице и кроз један отвор посматраше шта је тамо у капетановој кајити. Чим је погледао унутра, одмах је видео, да је оволика обазривост његова имала потпуно евога смисла. Он спази, да је капетан јако раз- јарен и као помаман сеђнше пред својим орман- четом, из кога Бер беше извукао револвер. Бе- сомучно је претурао по њему, Главом је стра- ховито тресао, а рукама преплашено и помамно претураше по књигама и инструментима. Бер је видео довољно, колико му је требало. Лагано, као што је и дошао врати се натраг. Јурну по том еагло на задњи кров лађе. до отвора којим се силазило у одаје за послугу и путнике. Брзо затвори врата, а још брже на- прави пред њнма барикаде од три јаке и дебеле греде. Неколико корава од степеница билаје каби- нагоспођице Амалије. Бер уђе уњ ену кабинусна- мером, да јој саопшти о еитуацвји, коју језапазио: — Госпођвце, нама предстоји ужасан су- коб са капетаном, катастрофа је не избежна. К о зна, на чему ће се свршити? — Сукоб?! упита Амалија са свим хладно. Ова хладноћа њена, збунила је и изнена- дила Бера. 206 — Сукоб.... сукоб... да.... и то кроз који тренутак. Капетан је као бесомучан горе у сво- јој кајитн. — Ми имамо револвер, продужи Амалија, он нема никакво ватрено оружје. У своме див- љем беснилу, ипак ваљда није толико луд да натрчи на куршум, који ће га свалити за навек. Нека га, нека слободно дође. Зар немате револ- вера у руци, те се плашите? Вер је увери, да се он не плаши за себе, већ да стрепи од последица, које би њ у могле задесити, па онда потрча к вратима да посматра кроз нарочито удегаени отвор за то. Т о већ не беше више потребно, јер се на вратима већ орили снажни ударци од секире, којом је он разбијао барикаде. Пуцало је и ираскало тамо. Н а то Бер није ни помишљао. Сада је тек ви део, да је на крову заборавио био секиру, којом је тамо радио, те је није унео собом унутра. Т о је знатно загрозило њиховој и иначе заош- треној ситуапији на овој пустој олупнни. Капетан је жнво радио и цепао. Од тога на- пора он се умори и застаде мало да одаие и при- купиновеснаге да још живље продужипродирање унутра. Т у паузу Бер употреби корисно те викну: — Капетане, оставите секиру, или ћу пу- дати ! 207 — Псето....- разбојнвче. .. лопове! дераше се капетан гласом, који је личио на гроктање разјареног тнгра, па опет продужн цепање свом снагом. ■ — Канетане, узмите се у памет! викну Бер што је игда могао Ја се налазим у опас- ностн, браннћу се и пуцаћу, тако ми Бога. ако овог тренутка не оставите врата на миру! — Предајте ми девојку, дераше се капетан. Ја заповедам на овој лађч, ја сам заповедвик док год ми и последња даска сго.ји сод ногама. Још је овде моја старија. Отв >рите врата. — Т о нећу учинити, одговори Бер. Баша власт не обухвата сироту и усамљену женску, па ни мене самога. Н а овој лађи и у оваквом цоложају не владају више никакви поморски закони. Ми ћемо се овде тући на живот и смрт, капетане. Ја сам јачи, код мене је револвер. За то се причувајте, господине капетане. Луп- ните само још једним ударцем па ћу вам про- јурити тане кроз мозак. Тада ћемо се бар ми ослободити једнога бесомучника! Претпоставка госпођичнна обистинила се. Капетан престаде више да удара секиром у врата. Стегао је само јако своје вилнце тако, да се јасно чуло шкрипање његових зуба. Он 208 дисаше тешко и јецаше. Мало за тим чу се јетка претња с његове стране. — А, чекајте ви само, ви што хоћете да ме убијете. Живи нећете отићи с ове лађе, то вам ја гарантујем. Показаћу вам ја, да видите шта то значи, кад се мешате у ствари за које сам само ја надлежан! Неколико тренутака на пољу владаше мртва тишина, а одмах за тнм чу се, како се капетан лагано повлачи у своју кајуту. Бер одану ду- шом. Први је напад одбијен, па ипак са тим не беше тако много добивено. Капетан их дакле беше опсео на неодређено време. Бер не смеде ићи на кров, осим ако би хтео по цену живота. Таква се ситуација није могла на дуже вре- мена подносити. — Дај Боже, да се ствари у скоро окрену на боље, узданувши рече Бер и остава револ- вер у футролу, која беше поред врата. Кад Бер погледа ка девојци, спаза је где стоји поред врата своје кабине. Она беше бледа као крпа, а дисање врло тешко. Беше се на- слонила на ону Берову гвоздену ћускију. — Одмах бих га свалила, рече она огор ченвм гласом, само да је ушао унутра и да вам је учинио ма какву повреду. — Да, али се он узе у памет, одговори Бер. 209 — Памет? понови девојка презривим из- разом ...... Памет у звера! додаде даље ...... Он &е се кроз који час опет вратити. У то је веровао и сам Бер, с тога још већма стеже своје срце и беше нестрпељив. Дан је био ванредно топао, тешка оморина. Бер није више могао да издржи у овоме за- твору и запари, те се реши да оде на кров, па макар ступио с н.им у праву борбу, па макар се и у коштац хватали. Када је Бер с револвером у руци стража,- рио на главним вратима, онда је у томе била довољна заштита за ову девојку од капетава. Како се пак сада капетан у првом нападу бес- нила показао плашљив од барута и куршума, онда је Беру било много лакше водити борбу са таквим човеком. За то он растури барикаде, отвори врата и оде уз степенице на више, држећи пред со- бом запет револвер. Немилосрдно сунце пекло је озго са вед- рога неба, које сада не изгледаше плаво, већ беше сиво, голубије боје. Море је било готово мирно, имађаше доста непријатну зеленкасто- сиву боју, поједини таласи ваљали се као густа маса, поред којих се видела нека стакласта пена. „Колумбија* је тешко лебдила на сумор- 14 КАЖЊЕНО ВХВЕРСТВО 210 ним и тромим валовима. С-ви знаци говорили су да се може очекивати извесна промена времена што, је за ову бедну олупину могло бити од кобних последица. Крајње је већ време било да овим бедни- цима треба спаса и помоћи. Н у што је Бер пажљивије и чешће посматрао, све је већма опажао само равне троме таласе, и несносно небо до најдаљих тачака хоризонта. Нигде, ни с које стране не беше никаква знака да има људи, да има живота на овоме свету. Кад би их задесила каква бура, они би сви пропали, јер лађа не беше моћна више ни ветар а још мање какво рече кретање мора нздржати. — Да, да мишљаше Бер у себи, тада би смо ми сви потонули за неколико тренутака и у највећим мукама силазили би ка дну, тамо би за навек остали.... Ништа се не може пре- дузети зарад заштите.... Д а се задржимо од то- нења.... али на то се не може нн помислити, а кренути чамац или сплав у тренутку опасности било би немогуће. Страшне чеврнтије и вртлози одвукли би нас на дно мора заједно са нашим чамцем. Ми помоћи немамо.... Још се Бер занимаше мрачним и мутним мислима, а капетан взађе из свога оделења. Он се беше лаганим корацима упутио ка главним 211 вратима. Бер се повуче уз ове степениде и за- твори врата, па ипак отвори оно прозорче на њима. — Ја сам без хране, гладан сам! рече ка- петан. Глас му беше необично рапав и несносан. Сада паде Беру на памет, да се магацин налази иза њихових одаја и да је тај једини заједничви улаз био. Капетан дакле стајаше у потпуној зависности од њих у томе погледу, он је дакле био под њиховом управом и влашћу. Т о је свакако морало веома обрадовати Бера. — Добићете хране, ако будете мирни и ако даму више ничим не будете теретили, од говори Бер. Капетан тешко уздану и закашља се, па страшно удари песницом на прозорче. Бер се није ни освртао на овај капетанов излив срџбе, већ сиђе доле у магацин и изнесе м у парче меса, једну теглу куваног воћа и једну флашу вина. Све ове ствари пружи му Бер кроз то прозорче. Ои их прими и јетко дишући оде натраг у своју кабину. » » * И иа већ неколико дана, како су онв на лађи трпели оскудицу у водн. Резервоари „К о- и* 212 лумбије* исдрпише се са свим. Већ данас Бер није могао више да раствори ни млека, није више могао да кува ни теј, ни кнфу, ни чорбу. Истина беше још остала прилична колииина пива. Али га није могла госпођица подностити. Пиво је било топло, те је и сам Беа жудео за колљом чисте воде. Апарата за дестилацију (чишћење) морске воде, не бегае на овој олу- пини, те их тако наскоро стадоше кињити, поред осталих мука и непријатности још и тешкоће за воду, несноена жеђ. Гледао је Бер к небу, по- сматрао га, да ли ће бар киша падати ! Направа његова, што је беше наместио још првих дана ухватила би довољну количину воде и одвела би је у кујну у оно велико празно буре. Небо се није смиловало на њвх, изгледаше као да их је сасвим и заборавило. Лађа јс леб- дила у загушљивој сунчаној припеци и тако прође дан, који се беше као навлаш продужио тако се сврши и тај жалостан и суморан дан. Сунце се спуштало у црвеној магли у море које се као каква осветљена пара таласало пред њим тамо— амо. Вода се бегае претворила као у неку кључану масу, као да долази од уси- јаног и течног језгра земљиног. Тек после једнога сата, око њих се спусти густа и мрачна ноћ. Мало по мало поче и да 213 грми, силне муње просецале су онај свод не- беена над њама. Муње се јављале брзо једна за другом, ираскајући без престанка готово са- свим осветљаваше ону ноћ. Изгледаше, као да се небо претворило у неко љубичасто-плаво пла- мено море. Са свих шиљака и испунчења на лађи шикљали су и треперилв плавичасти сно- нови зракастих пламенова. Т а тако звана ватра светога Илије трепташе у пуној бујности својој. Ваздух беше тако јако препуњен електриците- том, да свуда где год се на лађи налазили г.чоз- дена и метални предмети, кад им се човек при- ближи, пуцају и штрцају силне варнице, по неке и од читавог десиметра дужине. Једва се мо- гло дисати у оном врелом и тешком ваздуху. Од једаред, у сред најјачих и најстрашнијих громова, нагло пљусну киша, густа, топла јака и бујна, какве ее само јављају у јужним ши- ринама. Она сипаше на ову лабаву лађу тако снажно, као да о њу ударају ћускије или ка- менвце. Изгледаше као да се киша подухватила да цео свет обухвати и потопи. Буре, које беше у кујни намештево, препунило се одавно. Вода се беше излила на патос и беше већ скоро до колена. Бер је избациваше помоћу једног ве- ликог лонца. И заиста, ои ју је могао изливати али излити је саовим — беше апсолутна не- 214 могућност. Њ егов посао у овој дрилвци беше вао каква дечија играчка. Бер виде у овом тренутку шта је учинио из своје неискусности. Он виде, да ће се лађа, ова олупина, препунити водом и потонути. Т о га уплаши и он очајнички, убезекнут стајаше у оној води дрхтећи од неизвесности, која је расла све већма. У том нагло престаде падати киша, као руком отклоњена. Небо се изведри. Звезде си- јаш е јасно, чисто и восело, а благи поветарац пиркаше преке лађе. Својо.ј штићеници даде свеже воде да пије, а он је целу ноћ избацивао воду из кујне. Она не постаде ии у колико нижа: стајаше све на истој висини. Тек што је јутро послало своје прве вес- нике на истоку, Бер је чуо неку чудновату луп- њаву и цепање горе на крову. Он се попе мало на више и спази капетана где се живо занима послом: сав зајапурен од умора. Великом секи- ром ударао је баш над самом оном кабином, у којој је била она јадница, тобожња жена његова. Трудио се да ту пробије таван. У исто време чуо се и један страшан, преплашен узвик оне девојке. — Бапетане, викну Бер овом бесомучнику, идите одмах одатле! 215 Он не одговори ни Јвдне речи, већ живо продужи дубљење и даље, удараше тако јако, да је већ у собу почело пропадати и труње од депвања. — Капетане! ја не задржавам даму, само ако хоће она сама да иде, од мене вам је сло- бодна. Ја је ни у чему не приморавам. Овај помамни човек ипак не прекиде свој посао. Сунце сад већ беше сасвим изашдо. Лице капетаново беше савршено црвено, као да је крв- љ у обливено, изгледао је као пијан и радио је тако неуморно, као да га је неко за новац нај- мио. Н и једне речи није проговорио. — Ако овако продужи, мишљаше Бер, он ће кроз пола сата морати пробити таван, те ће тако имати слободан приступ у нашу тврђаввцу. Сада је куцнуо она] страшни тренутак, за који је Бер одавно стрепио, вада се је морао послужити силом. Није му остало више ништа, био је приморан да га убије, те да се њих двоје спасу беде и бесомучнога човека. Нодиже руву с револвером и опет је спу- сти. Тешко му би, решити се на такав чин про- тиву болеснога човека. Срце му хтеде препући у грудима. Капетан је радио све даље и даље. Бер опет подиже револвер. 216 — Капетане. погдедајте.... не треба вам више од једне еекунде, па ћете пасти мртав..,, ако се не смирите. Капетан и не погледавши, удараше и даље својом секиром, као да га нико и не види.... У томе до Берових уш ију продре један страшан узвик од девојке, која писну највишим тоном очајања. Од оне ларме и лунњаве капетанове, Бер није могао разумети ни једне речи њене, те с тога потрча у кабину к девојци. — Господине, господине, вода расте.... ми тонемо! узвикну она опет очајним гласом. Бер ослушкиваше. Свуд око њих је пот- муло струјало и гроктало. Лађа се почела кла- тити десно и лево, а по катнад нешто заклокће, као човек у самртничком ропцу. Бер престрављен одјури на кров. — Капетане, „Колумбија* тоне! викну он очајно овом бесном човеку, па отрча у један крај лађе, где беше окачен још један једити чамац. Н и часка једног нису смели пропустити, је р упропашћена и расааднута олупина могла је потонути свакога тренутка. Бер одреши конопац. У том тренутку олу- пина се навали на јецну страну, као да се хтела исправити. Т о је био срећан покрет, јер се услед 21Т тога откачи чамац и низ зид лађе сиђе доле на марну морску површииу. Бер погледа на више и спази, да одмах до њега стоји девојка, држећи у руци своју кожну кесу, а одмах уз њу капетан са четири весла преко руке. Мачка тужно и преплашено мау- каше око њих тискајући се уз Бера. Бер шчепа девојку нагло и спусти је у чамац. па по том скочи и сам унутра. Заћута један тренутак ре- шавајућн се, да ли да одвеже конопац, па да остава капетана и даље самог на тој олупини.... — Али, како ћу се кренути од лађе без и једнога весла? упита се Бер сам. Т о ба зна чило умрети још истога часа, а да останемо на лађи, таласи би нас такође покрали! Да, таласи би их у сваком елучају одвели у пучину, у смрт неизбежну. Истекло је било евако време за размишљање, живот њихов ви- сио је о концу, трајање његово бројало се на секунде! После кратког размишљања Бер начини места у чамцу за капетана. Он баци весла у- нутра, па се и сам спусти доле. Кад капетан уђе у чамац, мачка стајаше на лађи. Бер јс мамио и махао јој да. дође и она. Она се не смеде усудити да скочи у чамац, она не дође~ 218 Маукајући скочи на највиши део изломљене крме и тамо чучну. Морадоше је оставити. За неколико тренутака конопци беху пре- сечени. Они шчепаше весла, отиснуше се од олупине и употребише све своје силе да оду даље од ове несрећне лађе. Ђутећи тако веслаше они око три минута. У том се зачу неко прасвање, њихов чамац беше подухваћен, спуштао се у једну долину таласа, испења се по том на врх таласа, а по том се љуљаше на води, која га је лагано за- пљускивала н тихо жуборила, клокотала. Од „Колумбије* се више није видео никакав траг ; и они се нихаше на таласима на оном месту, . где је њена олупина потонула. -ј Прва мисао Берова била је у томе, што ј на оваме чамцу нису имали ни воде за пиће, ] нити какве друге хране. Н а топење ове лађе Бер није ни помишљао ^ јер му лађа никада није изгледала дубље, него | што је и увек била. Сада му тек паде на па- Ј мет, кад је црпао воде из кујне, беше му јед* 1 ном прсла на уста, и тада је опазио да је внала : слан укус. П о томе дакле, у лађу није уш ла само ' кишница већ и морска вода кроз продор у доњем : делу лађе, што 1е дошао од усталасаног мора услед ј 21» непогоде. Сада му је било јасно и оно нагло тонење саме лађе. Овај проналазак, наравно, да им наје ни у колико био од користи. Они лебдише сада у једвој ораховој љусди на бескрајном океану. Ко зна, колико су стотина часова удаљени од обале, овде у царству неизмерних таласа сланс воде, где можда по неколико година не прође ни једна лађа?! У коме правцу треба сада да веслају ? У скоро за овим појави се још једна не- воља. Капетан је био и сувише слаб да би мо- гао управљати веслом, после веколико покрета он се умори, па овако изнурен извади весло из воде и наслони га на чамац. Од јаког умора је тешко дисао Бер сам веслаше за дуже вре- мена према југу. Н у и он сам се умори, не могаше даље ни корака кренути, јер се веслати вије могло. Исцрпљен од крајњег умора, заборављајући да је његово веслање неопходно потребно, и Бер извуче весло из воде, наслони га на чамац, те тако сада није нико веслао, ии корманио. Капетан је светлећим, тајанственим очима посматрао час Бера, а час ону младу девојку, а по том се загледа дубоко у тиху површину морску. 220 Гоепођица није ни једне речи проговорила. Бледа и изнурена, посматраше она мутним и нејаснвм погледом у дебело море оно. И Бер пије био расположен за разговор. Скиде свој капут и исцепа поставу његову, која утицајем морске воде беше добила неку сивомрку боју, да је као такву употреби за барјак, као сигнал да им прети опасност. Зарад тога он исправи једно весло за које је привезао поставу и која се сада лепршала горе у ваздуху изнад њихо- вих глава. Тако блудише они по вољи таласа у гроб- ној тишини без циља и правца без икакве по - моћи на оној пучини морској. Немо ћутање над њима, бескаајна и хладна мирноћа око њих, нигде никаква знака, нигде трага од живота докле год око може догледати! На ономе мору ■су само ово троје.... ове три жртве глади и жеђи, ако их какво чудо до мрака не саасе. — Ако смо спасени за то, да овде умремо, мислио је Бер, то би хиљаду пута било боље, да смо још на оној лађи потонули у дубину и пучину морску.... сада би већ с нама било свршено!.... Капетан је с времена на време покривао лице рукама и дуго је тако повучен седео. Из- гледао је, као да се и он бавио истим мислима. 221 Он је седео на задњем крају чамца. Бер је бво на предњој страни, на првој влупи, на којој је седела и млада госпођица, доста уда- љена од капетана. Тако ју је Бер нарочито наместио. Натуштеним очима већ је неколико пута посматрао овакав њихов положај. Пре но што он беше уморио, девојка заспа и навали се ка Беру, тако, да ју је овај морао прихватити, да неби пала на дно чамца. Одједаред вапетан нагло исколачи очи. ГГре- зрив и чудноват поглед његов, беше управљен на Бера. — Да променимо места, довикну он Веру затегнутим гласом. Ја припадам својој супрузи, а не такав један младић, један сасвим стран чо- век, о коме нико ништа не зна, кога ми никаво не познајемо!,... — Да ли ме ко познаје или не, полугласно одговори Бер, то је у овој прилици сасвим све једно. Ми смо три несрећника, отиснути и на- пуштени ни овоме чамцу. Н а овом танком др- вету не постоји никаква разлика у годинама, у положају, у рангу. Ми смо три самртника. Оста- вите девојку нека седи овде где је, немо.јте јој реметити ова.ј сан, то је један часак слатког за- 222 борава. Са сввм је свеједно, у каквом ћемо раз- маку овде умрети! — О хо! дотле још нисмо дошли, одговори капетан, из чијих је очију ватра севала. Ви не смете додирнути ту девојку, Овде је њено ме- сто.... овде до мене!.... Рекавши ово капетан устаде и пође к Веру. Бер нежно и лагано спусти девојку, којв спаваше, па се и сам подиже. Револвер није био понео собом. Био се последње ноћи уквасио, те је постао неупотребљив. Од Берових покрега, девојка се пробуди. Чим је отворила очи, спазила је обојицу где стоје у чамцу. Бер беше у ноложају одбране, а капетан као да га је хтео напасти. Нагло се усправи она између њих и стаде код оног ве- сла, на коме је горе лебдила застава опаоностн. Пријатна и блага сунчана светлост тога јутра, обасипаше њен витки стас у плавој свиленој хаљини, која се од морске воде зеленкасто преливала; златна коса растурена у ситно пра мење чаробно је украшавало онај дражесни врат њен. Изгледала је, као морска вила, која је тек изашла из морских таласа. Своје пребледело лице беше окренула капетану, а у том се чамац јако усколеба, јер све троје беху устали. Она отноче својим одлучним гласом. 223 — Верујете ли ви, капетане, да такав је- дан разуздан чевек, такав лицемер и зликовац, као што сте ви, може задобити срце једне де- војке? Н е и никада! Ви сте нитков, бедна и кукавна личност, коју презирем из дна душе своје, колико то могу само ја мрзети и гну- шати се. Ми ћемо сви овде умрети, наш живот је одмерен на још невохико часова, али пре но што одем с овог света, хоћу то да кажем и ви то треба да знате. Моје срце припада овоме младићу, (показавши на Бера). Ја још не знам, да ли ће он то примити или одбити.... али то је за сада све једно. Ваше није никада било, нити ће кад год бити.... Исцрпљена и малаксала од силних потреса које је издржала док је ово изговара, спусти се лагано и седе на дно чамца. Бер стајаше ту немо, збуњено, изненађено; неспособан, да једну једину реч прослови. Капетан баци један сотонски, мутан поглед на Бера, испружи руке и стеже песнице. Ко- раину напред, као да га је хтео сурвати. Стра- шан јек чу се из његовог грла и он се сроза на колена са затвореним очима. Мали чамац онај јако се уздрма од овога наглог покрета, тако, да се Бер морао прихва- тити веела и сести, да сачува чамац од пре- 224 врхања. Т о је и усиео после кратког времена. Остави капетана, као што се беше спустио, па носматраше воду свуда око себе. Нигде на хо- ризонту не беше начега, ка чему би се могла корманити. У једној кутаји испод свога седишта, Бер нађе једиу малу секиру, расцепа њоме држак од весла. Једну половииу подиже у вис као какву дугачку мотку, па горе привеза свој капут. Овом чудноватом заставом махао је Бер по каткад. Колико је могао оценити, „Колум- бија* је при своме котрљању имала у главном правац к југу. Чамац је ишао ка истоку и то са великом брзином тако, да је Бер одмах могао иосумњати, да се чамац налази подухваћен ка- квом јачом морском струјом. Т о је било врло повољно, јер се на овај начин створила могућ- ност, да се може доћи до каквог пута, којим лађе пролазе. Али докле ће то тако трајати? Без хране без пијаће воде, жавот им се рачунао на још само неколико часова, а нарочито овој младој девојци, коју је болест јако ослабила била, а којој баш сада требаше озбиљне неге и нот- поре. Бер је бленуо око себе по покретљивој, морској површини. Од силнога и дугога гледања 227 и окретања главе, беше га и врат заболео. Свуда само живахни таласићи и сјајно небо, гробна тишана, несносна, убилачка ведрина и чистина. ** * Девојка је лежала у чамцу, изгледала је као да спава. Тако исто и кааетан беше у не промењеном положају, само изгледаше као мало повијен. Бер је морао махати заставом често за врло дуго време. И то га је најзад уиорило; и он је малаксао. У том и на њега навали неки чудноват дремеж. Д а би се одржао у будноме стању и да би правио као неку ларму. која би се тобож можда чула на*далеко, он исцепа ве- ело у танке цепчице и разбаца вх по мору. Н осле тога провео је време у томе, да расма- тра капетаново тело у овоме чудноватом поло- ж ају његовом. Т о испитивање његово није му баш било пријатно. Капетан имађаше чудноват положај. Тело му беше невриродно испружено, руке и мишнце беху страховито укочене. Бер устаде в пође лагано, да не пробуди госпођицу, ка зад- њем крају чамца. Покуша да издигве капетана. Т о му не испаде за руком. — Јесам ли ја толико осдабио, питаше се Бер, ила је тедо овог човека тако тешко? 228 За тим му иодиже главу: чело иу беше влажно и хлаано, очи јако отворене, укочене и мутне, уста отнор^на н укочена лнце помодри- ло.... Капетан б гае мртав. — Јачачно му је луоањ е срца прекратило жив т још пре једнога часа! помисли Бер у себи, Н и ј« Бер могао тачно рећи, да ли му је олак шало што год гато се ослободио овога човека. ... Изибран је дакле један од нас два са- мртника! У мислима на ово, врати се на своје место, па механички мах ше оном заставом својом од капула. М .ад ое дама пробудиЈ подиже се мало, баци пОглед па Бема а по том на капетана. Мадо » * огатрије ее задуби иосматрајући онај н>еп>в чудновато укочени положај, па погледа у Бера као да га је хтела упит«ти. 4 — Он је мртав! прогааауга она. Ове речи инговори једва чујним гласом, пр< ђе је не«а гроза па опет заклопи очи. Бер је непрестано махао заставом. Сунце беше већ давно прешло меридијам. Оно је стајало већ доста ниско и прости- рало је по мору св 0 1е црвенк .сте топде зракове. Оно их је обасјав 'ло неким црвенкастим, тонлим чаробним, а неж>им сјајем. 2 2 9 Од једаред Бе»} чу нршто , као неки пуцан,. Окрете ее натраг и вндео је не<и бео днм, како се играо кад водом, он је ев- ктљ »о Спази неки црвени зрагс. «а онда чу још јед^н пуцањ. Погдеда мадо боље и спа»и где се не да- аеко од шеговог чамца појављује вечерњим вра- цима еунчаним обасјана ведика једна лађа. па роброд, којв ее издиаање тамо изнад воде. Т о :не беше обмана. — Ми смо дакле пронађени и спаеена! оте му се јасан, весео узвнк. Пароброд беше све бдижн и ближр и Б<*р је већ могао чути прави шум његовог димњака и шиштање наре. С ањ ега .отпустише један чамац .*епо се могло чути котрљање оних котурова ири спуштању. Н а њему се чула музика, кчја дола- заше отуда као појање анђела. Дз, то беп 1е права рајска мелодија. Бер виде, како спусти- ше весла у воду и како се сч њих прелива.ју одливају морски аласи са ружичистом пеном. Чаинц окрете к њима и ево сада је већ арииео Јвдан матроз у белој бо.јн и т плавом кадом на глави, баци кононац Беру. Овај га прихвати и привеза за чамац. Никада у своме жчвоту није брже везао чвор као сада. никада га чвршће иије стегнуо као сада. После овога почеше ра- 230 дитв весла на новоме чамцу и они се брзо при- мицање пародброду. Н а иоследњој степеницн пародброда дочека их капетан. Он пружи Беру руку и извуче га горе, а за тим матрози подигоше девојку: она нзгледаше као да је у несвестици. Бер и капетан прихватише ову јадницу и понесоше напред, а остала послуга придржавање је за њима.. Тако је изнеше горе на лађу. Озго, с лађе виде Бер како се и тело његовог капетана подиже у ввс са њиховим чамцем ка крову. И тек гато је Бер учинио први корак на кров, зачу се јасна ен- глеска команда. ^Наиред!* Машина стадз лупати, вода је стру.јала од ових покрета. Пароброд беше продужио своју пловидбу. — Ви се сада наллзите на егзерцирној лзђи ЊегоКог Величанства, ,.Дијани“ н ја се веома радујем, што смо вас пронашли, рече капетан пријатељским осмехом Беру, Одморите се и освежите, па ћете нам саопштити, на који сте начин дошли у овакав положај. Рекавни ово, капетан даде знак једноме послужитељу и овај одведе Бера у једну одају, где добије једну велику чашу млека, За тим сиђе у топло купатидо. Т о га је освежило! Још никада у своие животу Бер није тако силно осетио окрепљење, нити ће га можда ивада у 231 своме даљем животу уживати. Посхе свега овога, Бер се осећаше тодико ведар и чио, да је могао све приповедити капетану, о својим и целим патњама, које доживеше на таласима океанске пучине. 0. како блажено беше то осећање ићи по равном и зврстом патосу, слушати лупу машина које живо радише, посматрати како се са висо- ких паробродских димњака гордо вије онај дим и пара и поред свега тога знати још да се иде некој одређеној мети и посматрати мирна, равно- душна лица, које без икаквог страха и очајања шетају и раде сваки свој посао! Бер беше тако сдободан и храбар, као да се не налвзи више на таласима онога истог страшног океана, већ на сувој земљи у Њу-Јорку, Бостону, Лондону или Хајдедбергу! \ * * * — Госпођицу су однели у нарочито оде- љење. Код ц>е је искусан декар и она је дошда к себи. ЗалО^кила се са довољно количином млека и потајно јој је објашњено о томе где се сада находи. \ Овим утешним речима је принио капетаи Бера. За тим прибележио у протокол све његове патње ^ доживљаје, па је најзад ноти- 232 рао и личне податке о њима. Његово име. Бер од Уљома, докторанд Философије из Хнјдекберга било је већ по себи јасно. Ну о оној сапутници патња његових, није знао ништа ввше, но што је прочитао у бродарској књвзи на лађи, вКо- хумбији“ Знао је само толи*о, да она: госпођица Аиалија Бертолдина из Бостона. Свршивши овај више званичан рад, капе- тан лађе настави даље: — Ова лађа долази из залива Хондураса а иде за Лондон; кроз осаи дана запловићемо у таласе ушћа Темзиног. Уз цут ћемо свратити на Кубу, Хајитн, а по том између бахамских острва наставити пловидбу даље. Наш лекар је констатовао смрт капетана ,Колумбије“ . Ви ћете од лекара такође бити детаљно о томе из- вештени. Погреб ће се учинити вече-рас. а по закону ћете морати томе присуствовати и ва и госпођица, ако је она у стању то издржати. На овој лађи „Дијани“ можете се задржати и бити угошћени док год желите и како год желите! Тим речма заврши кааетан и тиме беху за- вршене све Формалности. Бер и Амалија, као •лучајни путници налазаше се дакле под енглео- ком заштитом, на енглеском земљшту, броду. / 233 Пред вече тога истога дана, леш кдлета- нов предат је воденим таласима са свима ио- частима, које припадају његовом рангу и поло- жају. Сунце еијаше при том најпријатнијим, иај- блажчјим и најчаробнијим зрацима. Блистави ружичасти талас разви се и склопи изнад опте- рнћеног џдка с капетановим телом, које беше тамо спуштено. Прдћени љупком природном све- чаношћу спуштагае се посмртни остаци тога немирнога човека у дубину, у вечност! — Нека му небо отвори своја врата и од- веде га у рајско насеље! узвикну капетап. — Мир нека је души његовој! Тим се речма опростио Бер са својим капетаном, од кога је ис- кусио и прегрпео толико тешких и горких часова. Машина стаде опет лупати и лађа продужи и лаље своју пловидбу. Госаођица Амалија Бер- толдина није участвовала при погребу. Лекар јој је био забранио извршење овога прописа. Услед ванредне и — умерене неге, која јој је указивана на овој лађи. Амалија се подиже необачно брзо. За време пловидбе имлли су ван- редно лепо време, па ипак је Бвр тек по некад могао видети ову сапутннцу својих иатња за време свога бављења на овој лађи „Дијани“ . Да ли је то било због тога, као што се Беру по каткад учинило, што је она сама навлаш из- богавала састанак са њим, или је то било с тога, што је она, као што је то Беру саопштено, мо- рада бити прилично пзолована, пошто се нала зила у Фази оздрављења од ти«уса? Бидо једно или друго, тек Бер је могао видета ту госпо- фицу само из далека и за два, три дана једва је могао измењивати неколико речи само. Путовање на овој величанственој лађи, чи- нило се Беру као каква дивна шетња. Она је бродила војничком тачношћу. У тачно одређено време, она се примицала пристаништу вод ва- роши Хаване на острву Куби. Њихово прибли- зкавање поздрављено је пуцњем топова са при- •станишта. Са лађе је истим начином отпоздрав- љено, и кроз кратко време на обали се већ ви- деле зграде варошве и пристаниште. У кодико су се већма приближавали обали, госпођица Амалвја Бертолдина прилазила је све ближе Беру. Само је још непрестаио изгледала веома повучена у себе: била је јако замишљева. Кад се већ са обале чуло и звонце на при- станвшту, Амазија беше поред Бера, Он је не,ј- зад упита, да би ћутање прекинуо: — Где ћете одсести, госпођице, у Хавани? — Овде сам сасвим непозната, те ни сама не зиам извесно. Хоћете ли ви одсести у какав хотел? упита га она благо.234 2 3 5 — Одсешћу у хотел „Националу", одго- вори Бер. — Онда ћу и ја тамо! одговори она тихо. — Мислите ли дуже остати овде? упнта је Бер са свим лаганим гласом. — Не, док ова иста лађа не пође за Лон- дон, поћићу и ја на њој донекле, па ћу се од- војити после својој старнјој сестри у госте, од- говори она. — Ви имате старију сестру?! — Имам, господине! — А где вам је она, ако ми допустнте да вас упитам?! — Она је у Ш панкји, био је одговор. — У Ш панији?! зачуђено упнта Бер. — Јесте, да у Ш пзнији, у приморју бис- кајском! — У приморју бискајском?! опет зачуђено аапита Бер — Јесте.... а што се томе чудите? — Од куда сте ви у Бостону?! упчта је Бер. — Тамо је живео мој отац. из тога места и моја мата биза; ту нам је било све нма&е! Други део имања имали сио па уш ћу реке код Бидбаоа и тај је припао мојој сесгрн у мираз. 236 — Хоћете ли ми казати име ваше пошто- ваие сестре? упита је Вер. — Зове ее Орика, удага је за г. Мором, ве ликим богаташем, који је ту еаградио вилу и сада тамо живе!.... Чувш и ове речи, Вер се у тренутку про- мени. Хтеде нешто рећи: али му реч заетаде у грлу, Амалија је то приметила, па га одмах упита: — Госаодине, ви ми изпгедате нешто из- ненађени мојнм говором, ја мислим да ниете мо- гли ништа у н»ему наћи, што би вас могло за- чудити! Бер не хтеде признати да је збиља иотре- сен сазнавши порекло и сродство госпођице Ама- са његовим нриснпм другом Мором, али јој ипав одговори завијено: — Не изненађује ме садржина ваштга го вора толико, колике помисао на вашу судбиву, која вас тако гони да усамљени путујете далеко од знанаца и родбине, која и не зна где сте сада. У осталом, ако сте ш опазили можда неко изне- нађење код мене, оно ће вам се доцније раз јаснити кад будете већ стигли у Ш н ан и ју! Амалија зачуђено и збуњено мрдну главом у страну. У том и лађа присае до обале и пут- наци се почеше идкрцавати. 237 — Лађа ће се овде бавати два дана, на ће онда продужити пут даљ е! довивнуо је вапетан лутнидима, који су ималн наставити вожњу. *• « Г . У X а в а н и Прође јодан и отпоче други дан, од кад ее лскрцаше на обали у Хавани. У истом хотелу седела су и Бер и Амалија Бертолдина, те се за све то време- нису ипак ни један пут видели. Бер је непрестапо размишљао о тој пову- чености шеној, осећао се потпуно усамљен, те тако само посматрашо кроз прозор шуштањв онога лишћа на дрвећу доле по улицн. Т о га шуштање опомињаше на срећно и блажено про- ведене прошле дане; то га бацаше у неку ду- боку сету. Неко куцање на вратима трже га из те ^вете. Он ослушну мажо, куцање се опет понови. Бер даде знав да је слободно ући. Врата се лагано отворише, а унутра у|е келнер, који му предаде једно писманце. По њему се нидело, да га је писала вешта и исписана рука. Рукопис беше течан и читак: По потИису Бер је видео, да је то цисмо написала сапутница памња њи- ховвх. У њему је стајало: „Поштовани господине“ Веома бих се обрадовала, аво будете имали на расположењу једно пола сахата времена, да 2»8 се у неколико речи поразговарам са вама. Кроз три четврти сата наћи ћемо се у парку испод наших прозора, на првој кхупи десно. Амалија ЈВерталдина .“ Бер се брзо обуче и одмах сиђе доле на оаначено меето састанка. Млада девојка већ сеђаше тамо у елегантном костиму за шетњу па ипак се беше необично јзко заклонила финим велом једним. Кад Бер приђе, она устаде, пружи му руку и понуди га, да седне крај к>е. — Господине Бере, отпоче она по пом, ја сам у оном нечувеном положају, у тренутку најве- ћег узбуђења и у очи извесној смрти изјавнла нешто, што као женка не могу никако оправдати еебе. Оматрате ли ви оне моје речи у ономе по- ложају као збиљу? — Кајете ли се за н>их? упита је Бер. ! Амалија обори очи к земљи и ништа не одговори на ово питање. — Ја вам захваљује за свој живот, настави она даље, ја сматрам, да ћу вам одужити један најмањи део дуга, који сам вам обавезнз, што сте ме спасли смрти, што сте ми поново ;дали жавота. Т о је призњане вама наиењено и само вама. Онај пакет, што смо га еакрили од ка- петана, налази се у мојој ручној торби. Ја сам 23* га и поред велнке забуне пажљиво епаковала, не с тога што сам га сматрала толико за свој, већ с тога гото сам га сматрала да је он права вата својнна. Знам да сте осталн без трошка и вн бисте ме дубоко увредили, када би ово, што је ваше, одбили натраг. Зар ми у ошпте можете учинити ма шта на жао? — Морам вам у томе учннити на жао, гос пођице, јер мн није у карактеру да такве по- клоне примам, а нарочито да то узмем од једне даме. коју поштујем! — Ја сам вам већ објаснила, да бар по- ловина опе суме, без икаквог каваљерства, при- пада вама. Без ваше помоћи, ја бих већ давно и давно умрла, и тако би овај новац био упро- пашћен. Ја вам давле не дајеи никавав повлон. — Т о је ваше мишљење, госпођице Дма- лија. Ја се на то не могу приволетн. Истина је, да сам остао без трогака и да ми је новац јако потребав. Само ми није никаво могуће, да на тај ; начнн дођем до новаца, да вам узмем половину саега што имате, што не може да буде не само код мене. него ни код кога другог поштећога човека. — А кад бнх вам ја хтела позаЈмити ту суму новаца? упита га она благо. 240 ~ Ви то не ножете, јер ви осмени не знате ништа нише, осим мога имена. — Ја вас нозна јем и имам највише и нај- дубље воверење у вама, познајем сам ваш чист ! карактер толико, да мн више никаквог доказа ; не треба- Бер се мало замисхи. Настаде једна наузД у овоме разговору® Ветар је шуштао по оном јесењем двшћу, а са улице је долазила ларма | од кола, која се мешала са особитом оном вре- | ћом по улицама ове велике вароши. Т о опоми- - њаше на оно доба у коме обоје сеђаху једно поред другог у чамцу, обузети страшннм м»с- ’ лима неизвесности о очевидној проаасти живо- ' ■ вота. И сада владаше међу њима неизв сност. Она беше само оборила очи к земљн" Бер тако И С ђО . . — Ви ми, госпођице Амалија, поклањати велике поверење, а јесте ли ви у души убеђе- ' ни, да сам то заслужио? упита је најзад Б*р. < — Мој живот, за мене је вајвећи доказ,' ; да вас увери, де сте и нешто више заслужили одговори она одсечно. г Бер се оает замисли. Амалија погледа у њега. — Господине Бере, а што вам је тешко, иримити од мене позајмцу, коју вам из свег срца 241 жудим. Хоћете ли ваљда, да ме заборавите на свагда, да ннкад више о мени не чујете и да ни- какве успомене немате од мене? Ако ви тако мислите, ја мислим друкче. Ја желим, да се на вас сећам и да вам до гроба указујем при- јатељске наклоности, које сам вам дужна, и које никада одужвти не могу. Бер погледа у њ у. Бели образи њени‘ беху се зажарили од узбу^ења, којим је она изгова- рала ове речи. Поглед јо ј беше жив и ватрен. Вадедо се јасно, да то говори нскрено и одано срце. — Госпођице Амалнја, ви ме сматрате дакле за свога пријатеља? упита је он. — Јесте, г. Бере, за највећег прнјатеља. Ви ћете ми у тој успомени остати док год жввим, одговори она. — Од своје пријатељице, примам позајмицу, примићу дакле половину те суме више као знак, да вас на растанку уверим, о своме неограни- ченом пријатељетву, јер сте то захтевали за доказ. — Примате, дакле?! — Примам радо! — Ево вам, прнјатељу, те половине, рече Амалија и предаде Беру пакет од сго педееет хнљада динара. КАЖШЖВ* ж ж вк готво 16 242 — А где ћете се ви налазити у будуће? упита је Бер даље. — Остаћу стално код своје сестре Орике и зета Мора код Билбаоа, јер друге родбине више немам. Бада мислите на пут? упита је Бер. Вечерас полази лађа у том правцу, па ћу и ја на њој. А ви, првјатељу, куда мислите? — Остаћу овде још неко време, па ћу затим свратити на имчње свога стрица овде, на Хајвти, па ћу можда остати стално или ћу отићи ватраг у Хајделберг. — Ја ћу се радовати веома, ако ме по који пут изветите о себи, тиме бисте ме још већма задужелн својам пријатељтсвом! рече Амалија. — Иисаћу вам извесно, одговори Бер. Тим се речма растадоше. Кад је пароброд „Дијана“ наставио вожњу даље, на њему је отпловила Амалвја. Бер остаде и даљ еу Хаванк. * * * Бер дакле остаде сам у Хавани. Нигда до сада нвје тако неодлучно стајао пред прагом иевзвесности као у овој прилици. Усамљен, удаљен од другова и првјатеља у овоме непоз- натом месту проводио је дан за даном. Морила 243 га је неизвееност о догађају, који га је пре месец даназадесио на уништеном пароброду „ Атланту." Од те мисли никад се није раздвајао. Дагађаји, што га задесише на „Колумбији,“ само су по каткат прекидали његове црне и паклене мислн о пропасти његове Аранке, о којој ништа апсо- лутно ништа ннје чуо, ни знао. — Пропала је, морала је пропасти у оној гунгули, када се свет тискао у чамце доле. Тако је по каткад узвикнуо Бер, нарочито сада када беше са свим усамљен и издвојен. — Отргнута из загрљаја свога оданога мужа само за то, што је била и мени одана, она је дакле прооала на мору, баш онда када је мислила, да ће навек остати крај мене! Да, она је жртва своје љубави према мени ...... Ваљда ју је стигла клетва њенога мужа, кога је изне- верила, мени за љубав?! ..... Јесте, она га је изневерила, ја сам преступник. Обоје се огре- шисмо о заповест Божју, за то смо обоје овако и кажњени. Бог, који све види и зна, пред којим се ништа сакрити не може, води бригу о онима, који слуш ају његове заповести; награ ђује их, а љуто казни оне, који га не слуш ају ...... Да, да, освета је у Божјам рукама: тако је давно, врло давно речено.. .... Аранка је дакде пропала за навек ни код своје, ни код моје 1в* 244 куће. ___ И ја ево пропадам ..... ја сам винов- ник шеној невиној пропасти!...... У тим мислима сађе Бер из своје собе доле у хотел, у читаоницу, где је обично пре- краћивао несносне часове живота свога, чвта- јући разне новине. Читао их је све редом, неби ли где год нашао ма каввог трага о неприликама што их претрпеше оне две лађе на мору ,А т- лант* и „Колум бија“ , да ли се зна, да је когод спасен и шта је најзад било. Прелиставајући тако поједине новине, паж- ња његова беше се зауставила «на једној нотицн „Њ ујорш ког Хералда1 ', која је носила насдов: „Бродолом“ . Бер је стаде пажљвво читати. Она је гласила: „Бродоломи на мору нису тако необичне, а ни тако ретке појаве. Ретко кад да прође го- динадана,а да се на њеномкра- ју не изведе сума о пропасти бар три, до четири и ввше • бродова. Посдедња два месе- ца канда су се најмила, да тај број жадосних слика в&в- л а т повећају. Колико се до оада сазнало, на мору еу пронала два пароброда. Брод „Колум бија" кренуо се ив Њ ујорка још 15. септембра за Хамбург. Д о сада се о њему није ништа сазнало осим то, да у Хамбург иије приспео. Зиа се за извесно, да је морао негде пропасти на мору. П о неки трагови, растурени по мору, на које су друге лађе наилазиле, утвр- ђ ују последње мишљење. Пут- ници су такође морани про- пасти без спасења! Има већ неколико дана, т Ш паније стижу гласови, да је отуда са стације Деве пошао један пароброд јука- танеког друштва, по имену „ Атлант,4 пут бахамских ос- трва: Више од месец и по дана о томе пароброду иије се у Ш панији ништа сазнахо. Мн смо у стању известити своје читаоце, да је „Атлант“ изго- рео. Многи путници, који су на њему били, пропази су нешто приликом пожара. неш- 246 то приликом тискања у оно неколико случајних чамаца, што их је овај брод имао уза се. Сразмерно мали део путника, спасен чамцима, лу- тао је неко време по мору, док на њих није наишла једна крстарица и првмила их у своју заштиту. Крстарица, „К ли ја“ ишла је пут Кубе и оставнла је спасеве путни- ке у Хавани, одакле су се после иеки разишли. а неки се још и данас налазе у том месту. Н еваје с наше стр&не изражена искрена захвалност „К лији* на тако хуманој ио- моћи, указаној оним бедним путницима. које би силни Нептун халапљиво прогутао у своје таласе, да им ее „К ли ја“ нијенаш лау помоћи н изнела нх из чељусти оче видне пропасти." Тим речма је завршена ова нотица. Она је- Беру врло много казивала. Она му је, као «е- 247 инкс, из пепела пропалнх и уништених нада> ускрснула нове наде, дала му је ноне утехе. Неколико пута прочитао је Вер ову нотицу, а најпажљивије читао је оно меето, где се вели, да су ти путници доведени у Хавану, од којнх се неки још даиас налазе. — Дакле овде, у овом истом месту још има путника са пропалог „ Атланта“ ! весело уз- викну Бер, ја их морам наћи, ја их познајем: они ће ми мавар што год објаснити. Решен на овај корак, Бер устаде са стола иа коме је читао, спреми се и оде у главну по- лицчју, где је држао, да ће се детаљније моћи, известити о самим личностима, које су дошле овде на крстарици „К лији“ . Знао је дакле, да је полиција свакако морала првкупити највер- није податке о томе. Дошав у зграду полиције, Бер уђе у чекао- ницу за отменију публику и саоншти вратару, да га пријави г. шеФу полације. Вратар оде, Бер остаде у чекаоиици са још неком господом, која већ беху тамо, За то време разгледаше неке објаве, које беху тамо по зиду намештене. Читао их је механички, колико да прекрати време. Код једне објаве Бер се задржа необвчио дуго, читао ју јб такође неко- лико иута, а да га је когод посматрао, видео 248 бн како се јако иењао у лицу, док ју је гледао. У тој објави стајало је: „Н оћу између 15. и 16. октобра нечувевим начином нестала је жена г. Нетра Бауера, по имену Аранка са његове виле код Гетарије у Шпанији. О н је лежао болео- тан, а она је до некле била крај њега. Кад ]е он заспао, ње је на мах нестало. Сутра дан, г. Бауер је нашао на своме нахткастену, једно пис- манпе њено, нз кога се ва дило, да је она имала време- на, да га напише, дакле, да је она бнла спремна за тај чин. Изгледа, да је и она сама била помешана у ту заверу. У писму је стајало „Збогом , Детре, ја одлазим вољно и невољно. Одлазим с тога, што ти желим добро , жалеКи из дна душеђгито те морам оставити сада. “ Није се могло ући у траг ономе злочинцу, који је одвео гос 249 пођу Аранку. С тога се умо љава сваки, који би ма шта сазнао о овој госпођи, да јави одређеном чиновнику овде у подицији, како би се ушло у траг заверв ш госпођа вратила своме мужу, који ,је тражи.“ Бера је јако мучила садржина овг објаве, у толико већма, што ни он сам није знао више‘ шта је са Аранком. Упрепастило га је и то, да за њом трагају полиције чак овамо, по Америци, где је он мислио проводити миран живот. Он ја стрепио од ове објаве, али ипак је емело очекивао позив шеоа полиције, коме се прија- вио био. Овде га нико не познаје, нико не зна од куда и како долази, те је могао бити сигу- ран, да му се у овој прилици не може ништа учинити. Али, да је морао што пре отпутовати, сам је био на чисто, јер мноштво тајнвх агена- та подицијских мораће најзад пронаћи у чему је ствар. Он се дакле још ту реши, да брзо отаутује, па сазнао или не сазнао о оаоме, ради чега је дошао у полвцвју. Кад га је ш еФ позвао к себи, Бера н нехо- тично ухвати нека студен око срца, али ипак стеже се и уђе, трудећи се, да пгго већма при- 250 крвје своју узбуђеност и да ни у чему не би дао знака, да се на њега што год посумња. — Ш га желите, господине? уиита га шеф. — Желео бих да сазнам соисак оних путни- ка, који су спасени са лађе „Атланта," који је изгорео на мору. — А због чега вам то треба ? упита га шеФ даље. — И ја сам био на тој лађи, када је букта- *а у иламену, многи путници потонуше, неки се спасоше на чамцима, а ја се спасох на једној дасци. Дуго сам тако лутао, па сам овде дошао на пароброду „Дијанн* пре три дана. Рад сам да сазнам, да ли је који од мојих пријатеља спасен или је пропао. Ради тога сам и дошао к вама, господине. — Ваше часно име?! упита шеф. — Вер од Уљома, докторанд ФилосоФије из Хајделберга у Европв! Ш еФ разгледа књигу пријављених путника, воји су дошли у Хавану. па подигнувши главу према Беру, насгави даље: — Ви сте одсели овде у хотел „Ниционалу“ ! — Јесам, господине, одговори Бер. — Добро је, рече шеф, па извади ону књигу у којој беху прибележени путници са „Атланта* 251 — Ти су путницв приспели у Хавану 17. октобра, наставн ш еФ , и ово су њихова ииена: Едвард Анаре из Бордоа: још јс овде, стан у хотелу „Мнра." Декен Гајер са госпођом из Хамбурга: отпутовао је аа Хамбург натраг. Фердинавд Павс са госио ђом н сетрои из Лиона, отпу вао натраг. Д-р РизеБринкмајеризЛај- пцига: отпутовао натраг. Алфонзо Магајо, трговац из Мадрида, још је овде, хотел „Фортуна,“ Соломон Леви, трговац из Мвлана: још је овде хотел ,Национад“ . Тома Пит, чиновеик иа Лондона: отпутовао натраг. Павле Римплер са госпо ђом из Сан Себастијана: от- путовао. Атахалп са госпођом, тр- говац из Мадрида, још је овде; хотел вФортуна“ . 252 Даул Јегер, инжињер т Бремена са госпођом, још је овде; хотел „Бристол“ .... Шеф је и даље читао имена дошавших пут- ника, с напоменама, да хи је ту или је отпу- товао; али га Бер више није слушао, чим је чуо, да је овде „Атахалп са госиођом“ . Поми- слио је одмах, да је то његов пратилац са Арав- ком. Цела она канцеларвја шефова одједаред се окрете око њега. Он беше у неком необичном расположељу; само је посматрао шефа, алн га ни шта није чуо, нити разумео. Кад је довршио овај списак, упита Бера, да ли је запазио ту кога од својнх пријатеља. Бер га само посматраше, не одговори ни речи; мислио је, да ш о ф још чита списак. — Но г. Бере, упита га шеФ понова, има ли у овоме списку кога од ваших пријатеља? Бер ћуташе и даље. Ш еФ га опет ослови речма: — Ш та вам је, господине, те ништа ие одговарате, шта вас је то потресло? Бер се трже на ове речи па одговори. — Господине, извините ие што се за тре- нутак један преносох у патње мојих пријатеља, хоји су сви тамо пропали у океану. — Зар ни једнога нема у овоме епиоку? 253 — Нема, госиоднне, ни једнога, сви су дакле пропали тамо ____ — Дубово жалим тај случај! одговорн шеФ лаље. Бер се учтиво захвали на указаној му у- слузи, па изађе из канцеларије. Крупним вора- нима ишао је он вреко улице, не осврћући нн главе ва иолицији. Ишао је право ка хотелу „Фортуни", тамо где је био одсео Атахалп са госпођом, воју он збиља сматраше, да је то његова Аранва. На нпав му по који пут пре- лети црна слутња прево чела, при помисли, да то може и не бнти његов Атахалп и Аранка. На ту сумњу навлачило га је оно, што у списку отоји, „трговац из Мадрида.“ И крај свега тога он је о поуздањем ишао тамо. * « Када је Бер стигао у хотел „Фортуну“ , одмах се обратио хотелнјеру с молбом да га из- веоти, да ли се налази ту неки Атахалп са го- спођом, трговац из Мадрида у Европи. Хоте- лијер прелиста своју књигу у којој је бележно своје путнике и окренув се Беру, рече му: — Господине, још се у овоме хотелу бава г. Атахалп са госпођом. — Дакле су још ту?! узвикну Бер радосво. 254 — Јесу, господине. — Молим вас за извештај о нумери ши* хове собе, коју сте им ставили на расположење, упита Бер. — Њихова је соба на трећем спрату десно, други ходник Л8 17 собе. Желите ли их наћв? — Да, рад бих био видети се с њима, рече Бер. — Оида ћу бити слободан ставвти вам на расположење једнога момка, који ће вас одвести управо тамо, рече хотелијер. — Тиме бисте ме много задужили. одго- вори Бер учтиво, а по речима његовим могла се опазити века особита радозналост и раздра- ганост. — Фердинанде! викву хотелијер једноме послужитељу, одвешћете господина у собу бр. 17 на трећем спрату десно, парцела друга. Фердинанд приђе к њему и рече: — Ичволите, господине! Бер шфе, топло захваливгаи хотелијеру на учињеној му услузи. Ишао је уз степеницо, а срце м ј је сално куцало. Играло је тако силно, као да ће му груди препући. Крај срца је опа- жао хладну санту леда, пред очвма му је леб- днла прна слутња и страшна неизвесност. Кора чајући тако за дуго уз оне дугачке и много* 255 бројне степенице, послужнтељ га најзад заустави пред једннм вратима. — Овде је та соба, рече он Беру. Беру штрекну на срцу. Грчевнто и као упла шено трже се и механички, без размитљања, за- хвалн се послужитељу, давши му нанојницу. — Слуга! рече послужитељ првмнвши бак- шиш и оде доле низ степенице. Бер остаде сам у ономе пространоме ход- нику. Дугачки низови соба прЈжали су се и с једне и с друге стране. Загледа нумеру на вра- тима, код којих беше заустављен: тамо је лепо етајало Ј\@ 17. Лагано подвже руку и куцну у врата. Изнутра се није чуо никакав глас. Бер куцну оает мало јаче. — Ко је то? чу се танак женски глас, из собе. Бер познаде Аранкин глас, те одмах викну: — Ја сам, Бер.,.. и сам отвори врата, те уђе унутра. — Ах! ти си драги Бере! внкну она. Аранка беше јако взненађена овнм дога- ђајем. Кад се Бер појави у собн, од сувишне радости и раздраганости, Аранка оотрча му у сусрет у загрљај, н у том тренутку онесвеш- 256 ћено спуоти своју лепу главу на усталасане груди Берове. Бер је прихвати нежно у загрљај и полако је донесе до кревета. Она није знала ништа за себе. Бер је зовну неколико пута по имену. Од ње се није чуо никакав одзив. Бер брзо дохвати бокал с водом и стаде јој својом мокром руком трљати чело, слепе очи да би се повратила. После неколико минута Аранкино се лице зажари и почеше се опажати знаци освежава- ња. Мало по мало она дође к себи и пробуди се. Чим је прогледала, први јој поглед бегае управљен на Бера, који је непрестано гледао у њу и пратио свакн покрет њенога тела. — Аранка, Аранка! упита је Бер на први поглед њен, како остаде жива оне паклене ноћи, која нас је до оада раздвајала, како си претр- пела патње од онога кабнога часа кад нас све- тнна раставн на оној проклетој лађи у океану? ...... А х ; ти си се морала грозно намучити, ти св морала много нретрпети!.,.... Признајем ти, да сам ја свему томе крив...... да, мојим је узроком еве то претрпљено, за то те пре свега молим за опроштај! — Какав опроштај, драги Бере? упита га. она, устајућн с кревета. — Молим за твој опроштај, Аранка! * — Мој опрошхај! зачуђено упита она. — Да, твој опроштај ми је потребан, јер тежак грех притискује душу моју! настави Бер. Какав опроштај.... какав грех? испрекидано питаше Аранка. — Не мучи ме више, Аранка, опрости ми за грехове, које учиних нрема теби, јер сам тешко сагрешио; одговори Бер даље. Мени ниси ништа сагрешио, Бере.... те ме твоје речи доводе у забуну,шта ти је? питаше она. — Сагрешио сам ти, јер си због мене много препатида, због мене, само због мене! — И опет ти кажем, да премаменинемашни- какввх грехова, све што сам чинила и претрпела, чинила сам итрпела из љубави и искрености, коју према теби осећам. ЈБубав ме је тешила у нај- критичнијим тренуцнма мога живота: она ме је и одржала Зар у томе може бити твојих грехова? Не, не, Бере, ту грехова твојих нема. Није љубав само за весеље и пријатне дане, она највише треба за дане мучне и суморне и љубав, која се највећом силином баш тада распламти и јесте права, истинска љубав, иначе... то је проста варка и обмана. Буди убеђенг, драги Бере, у то и немој више тражнти опроштења мојега. Сматрај ово као печат моје праве љубави према теби. — А чиме да ти ја своју љубав засведо- чим? расејано упита Бер. Кажњено неверство257 17 2 5 8 — То ми није потребно, настави Аранка. Ти си због мене напустио своје школовање и прекинуо залочете радове на научном пољу, отиснуо си се неизвесној будућности; али,... али доета о томе, томе није сада време.... — Аранка, драга Аранка, причај ми о на- чину како си се спасла са оне несрећне лађе и како си дошла довде? — Да ти причам!.... Немам ти много при- чати. Бављење наше на мору, није трајало дуго. Срећа нас је добро служила до некле. Хва- ла буди вештини Атахалповој; он је у овој прилици показао највећу своју храброст. Кад нас је гомила отиснула на нвже и кад дсфосмо до последњих степеница, хитро ме спусти он у један чамац, за тим скочи и сам, дохвати весло од једнога морнара, те не чекајући да још когод уђе, одгурну чамац и заплива у морске таласе. Ноћ беше хладна. Ја бејах у грозвича- вом стању, о теби ниеам ништа знала, а била сам у друштву са човеком, кога још добро не познајем. Та усамљеност и тежак положај мој, изазваше ми сузе на очи и тада, само тада клела сам судбину своју, тада у грозним тренуцима оним оплакивала сам зар срећну прошлост своју. Атахалп ме је истина тешио надом на лепше дане, али је то било мало, не осетно за онако грозан положај мој. И кад су ми најцрњи 25 б тренуци излазили лред очи, сијне ми по који ?рак наде, да ћемо се опет видети, тада сам молила Бога, уздала се на н>ега и он је ево услишао молбе и преклвњања моја. Твоје пос ледње речи, што их за нама изговори на лађи, једнако су лебдиле око мене: оне беху та непо- бедна сила, која ми је наде уливала, оне су ме уздржале, те нисам запливала у црне таласе пакленог океана, оне су ме храбриле за све време н сада, овог тренутка, када си ти на вра- тима куцао, бејах обузета мислима о оним твојим речима. Целу ноћ ону тренула нисам ишчекујући једвако да се од некуд јавиш. Тако смо и зору дочекали. Кад је свануло било, од лађе , Атланта“ вије се опажао никакав траг. Пеколико чамаца са путницама, расејаеи пловили су готово заједнички, као каква разбијена војска по оном океану. И ми смо били међу тим чам- цима. Блудећи тако по мору без циља целога дана, тек пред залазак сунчев, далеко тамо на хоризонту, спазисмо како се диже густ дим. — Пароброд! ......пароброд! повикаше многи путници упревши сви своје погледе тамо на ту страну. Међу нама се одмах чуо неки ве- сели жагор. — Кад већ спазише, да је одиста то лађа, брзо прегоше веслати сви свим силама и тера- ше чамце у присрет њој. Многи су викали, до- 17* викивали, тобож певалв, еда би се иакар што год с наше стране чуло тамо, али бесио врло далеко, те први напори осташе без успеха. Међу тин чамци су се наши непрестано прииицали лађи, а и она је долазила блнже нама. Усклици и подвици са чамаца нису никако престајали. — Беше већ почео и сумрак хватати, а на оној лађи видесмо где сену црвенкаста ватра а наскоро за т ч чули смо и пуцањ топа. То беше знак, да су нас са лађе спазили. О, ко- лико веселих усклика писну из оних чамаца: колико се веселих песама заори на оној океан- ској пучини и како се чаробно губише они звуци на све стране око нас. Та нас је лађа избавилз. Звала се „Клија.“ Она нас је и оставила овде у овој вароши, где ево седесмо без икакве наде у правој не извесности ...... — А, збиља, где је Атахалп? удита Бер. — И он је овде! — Где је његова соба? — Одмах до моје, одговори Аранка. — Је ли он сада у својој соби? — Није! — А где је? — Отишао је у хотел „Национал“ . Јутрос смо прочитали у „Хаванском Дневнику “ списак дошавших путника, а то смо и до сада редовно260 I пратили, па нађосмо тамо твоје име. Он је оти- шао да види, јеси ли то ти или ко други. — Је ли отишао одавно? упита Бер. — Отишао је око 9 сати јутрос, мислим да ће се вратити кроз кратко време и изненадиће се, да си ти дошао пре њега овамо. А збиља, ја те не питах, од куда и како ти дође овде ? — Е, моја је историја дугачка много. При- чаћу ти .је, кад будемо више времена имали на расположењу. У полицији сам разабрао за пут- нике, који дођоше амо на „Клији“ . Т у сам са- знао и за вас, те се одмах и упутих управо овамо. — Дакле ти си за нас сазнао преко поли- ције.... како је то лепа установа у свету! кли- цаше Аранка од радости. — Али сам у тој истој полицији сазнао и још нешто, озбиљ ним тономнастави Бер. — А шта си то сазнао, драги Бере? упита га она весело, — Сазнао сам нешто, што наи неће бити пријатно! — Ш та би то могло бити? Овде смо бар усамљени, непознати. Од сада ћемо почети свој срећни живот, зарад кога смо толико препатили. — Да, да, све би то могло бити, да нисам ово сазнао, замишљено је говорно Бер.261 262 — Па шта је то тако непријатно? нестр- пељиво га упита Аранка. — Сазнао сам да се за нама трага! — Да се за нама трага?! уплашено и за- чуђено упита она. — Да, по свима полициским надлештвима и у Европи и овде на острвима има објава, у којој се каже о теби, како си оставила свога мужа, како те је нестало и полиција трага за зликовцем, ко.ји те је одвео, како би тебепронашли и предали те твоме мужу Бауеру, који те на све стране тражи! Аранка пребледе на ове речи. Лице 10ј се непрестано мењало. Била је јако збуњена. Само је без рнзмишљања понављала поједине речи, што вх је Бер доста одсечно изговарао: — Потера за мном.,.. тражи ме мој муж... зликовац ме одвео!... — Да, Аранка, тако стоји написано на оној објави, коју сам ја читао својим рођенвм очима. Бојати је се дакле, да нам полиција некако не уђ еу траг.... — Па шта да радимо? упита Аранка. — Ш та да радимо?.... Наш је опстанак овде врло критичан. Многобројни полициски агенти који су овуда расејави, могу чуда починити. До- вољно је, да сазнају само за твоје име, а после... после ствари се не могу никако довести до до- 4 брога. Ми дакле не можемо овде остати; ми мо- рамо бегати одавде што пре, вако после неби било касно... — Да бегамо.... али куда? упита она. — Тамо куда смо пошли били, тамо на Хајити, на имање мога стрица. Т у ћемо бар бити заштићени. — Да идемо и то још ових дана! рече она. — Још данас, првом лађом, која пође за Хајити, поћићемо и ми на њој, рече Бер. Ја сам депешом известио свога стрица о нашем доласку. — То је добро ... Ах, те лађе.... чисто стрепим од њих, јетко проговори Аранка. — Морамо на њима; друкче се не може. — А када ће поћи та лађа? упитаона. — После подне око 4 сата, а стиже тамо сутра после подне од прилике опет у исто доба, рече Бер. Од пристаништа, до палате мога стри- ца има један и по сахат на колима, тако, да ћемо сутра око 5 — • 6 сати већ бити на план- тажу „Викторији.* Ту ћемо се једном смирити и завршити са овим несрећним трзавицама, које нас одавно прате. — Ваљда је већ дошло време, да се и нама срећа окрене на боље! задовољним изразом те- шила се Аранка. — Патње наше прилазе своме крају, про- дужи Бер.263 * 264 — Нека би Бог дао, да тако буде. Ја еам жељна мира и једва чекам да једном осетвм све сласти мирнога живота, јер овако— Њен говор нрекиде неко куцање на вратима. Она се трже и престрављено упита: — Ко то лупа? — Та ја сам, госпођо, чу се на пољу глас Атахалпов, докосим вам радосну вест!.... — Уђите унутра, Атахалпе. реча она. Атахалп весело отвори врата, па одмах још с врата отпоче говорити. — Гопођо, пронашао сам нашега господина у „Фортуни." То је он, други нико не може бити! јер— Овде Атахалп застаде и изнађено посматра- ше у Бера. — Ш то се чудиш, Атахалпе, упита га Бер, зар ја тако страшан изгледам? — Је ли могућно, да сте ви мој господар, или ме очи варају? упита Атахалп. — Ја сам.... не мој се чудити! одговори Бер. — 0 , господине драги, допустите ми, да вам пољубим руку, које сам тако давно жељан. — Хвала ти верни Атахалпе, на свеколи- ким услугама, које си до сада учинио мени за љубав. Хвала ти, по сто пута ти хвала! Ја ћу 265 - те за то богаго наградитн, дов само стигнемо ва мој пдантаж, на Хајити. — А хоћемо ли скоро тамо? весело упита Атахалп. — Још даиас око 4 сата по подне креву- ћемо тамо, рече Бер. — 0 , како с нестрпл>ењем очекујем тај све- чани часак поласка, настави Атахалп. — Ево ти, Атахадпе, извесна сума новаца, па набави себи пристојно одезо, спреми што треба за пут, па пожури амо, да не закасвимо, рече му Бер. — Хвала вам, драги господиве, захвали се Атахалп, па изађе, оставивши њих да наставе започети разговор о својим патњама. Бедар и чист беше онај дан. Велика вру- ћина беше овладала на пољу, у овом жарком крају. Сунце је већ стајало на подне, те је и иваче повећавало запару онога дана. Слаби ловетарац духне каткад, али је и он несносан, загушљив. Сваки се завукао у своју собу, на- правио вештачку ладовину и ту проводи тај нај- несноснији део дана. По улицама се се слабо ко могао видети .... Око неког доба после подне опажало се взвесно кретање у варошн и поред тога што дневна припена притискиваше највећом доса- дом. Све то кретање ишло је у једном правцу- 266 Т о беху путници, који журигае ка источном пристаништу вароши Хаване. Међу онима, који већ беху стигди на нристаннште видео се Бер и Аранка са Атахалпом. Ту сви очекиваше по- лазак лађе „Јупитера* на исток ка острву Ха- јити и даље. I ** * V I На вили Гетарији Оставимо сада Аранку и Бера нека срећни и задовољни плове на таласима бујнога океана и нека се крећу ка мети својих блажених нада, нека се с усхићешем приближују плантажи ње- говог стрица, нека уз пут снују најлепше наде о безбрижном животу на острву Хајити а на просторијама оне величансвене и чаробне план- таже „Викторије.* Нека их у њихову блажену загрљају ништа не узбуњују догађаји, који се око њих нлету амо на континенту, на обалама заносног бискајског залива, чвје воде онако хуч- но запљускују у зидове видинске палате Петра Бауера! Нека их.,.. нека још за који часак уживају у зори њихових зар срећних дана, да неби први часови састанка после грдних окрша ја били помућени оним грозничавим полицијским истрагама, које већ поодавно занимају становнике бискајских обала. I Да, претЈЈпљене патње Њихове и сувише су јаке биле, те ии треба мира и одмора. Бар док их носе таласи оног ћудљивог овеана, нека још не знају, да им је траг откривен, да је један од чамџија проказао бегство њено са једним гос- подином, вада је овај хтео најмити чамац од њега. Нева Аранва још не зна, да је слика њена разаслата свима полицијама, да је траже.... кога?.... неверницу Петра Бауера! А он! .... Бауер, да лије жалио за својом Аранком, воја са својих мишица скиде његову болну главу, остави је на јастук болесничког кревета и оде.... са преступником? Да ли је пустио сузу жалости или гнева за оном, коју је волео из дна своје душе, коју беше узео за сапутницу живота свога! Да ли је Бауер могао поднети у болести овај тежак удар, воји му притисвиваше оне исврене и одане груди његове! Не, он није заплакао. Осећај тешвога бола и помисао на ову страшну драму у првим да- нимањеговога брачног животаиспихи су му сваки траг сузних капљица; очи његове не засузише. Срце његово не даде јаука од себе, јер беше болом одвећ стегнуто, а да би и могло покренути ма какав знак на изразу лица његова. Ни уз даха пустио није ... тћ уздах је још и најслабији израз унутарњег бола! Непомичан као стена, блед као јесење лигаће, које се откида сгранчица,267* I пада ва земљу или. се подаје и дојслабијем по ветарцу — стајао је Бауер и држао у руци лист хартије на коме беше иснисана трагедија брачног му живота. Једна крупна бора на бдедом му челу била је израз његове тешке унутрашње борбе и показивала је одвећ јасно, да би он рикнуо као рањени лав, да му срце не беше онако спутано увредом његове љубави. Али та је бора казивала и .још нешто. Еад би се могло завирити у то његово замрзнуто срце, видела би се једна грдна рана, отрОвном стрелом невернице задана, али му оно ипак куца једним кријичком својим. И тај последњи куцањ диктира му не тугу за изгубљеном срећом, не очајање за ненакнадном штетом, не љубав и сажаљење према краљици свога срца, не тежњу за њеним топлим загрљајем..,. већ једино освету над неверницомГ И крај свих ових бораба и премишљања, Бауер имађаше и једну жељу, а та је, да за навек заборави трагичну успомену свога брачног живота, да изгуби из вида све оно, што би га макар чиме сећало на прошлост, да оде далеко од овог места, да у ту|ем, непознатом свету отпочне живети новим животом. Ова мисао сену му као муња кроз главу и обасја мрачне мисли његове, као год што муња ноћу осветљава гуете и тамне облаке када олуја са непогодом бесни.1268 г — Да продам све своје имање, да одем у свет, да купим друго насеље.... тако размишља- ваше Бауер с времена на време ... — Ади брак са Аранком имао је још за- конску важаост. Још је она по законима била госпођа Бауер.... — Да, та неверница још носи и срамоти моје име.... ја јој га ваше не могу давати на послугу.... она га мора изгубити, а како ће то бити, то је моја ствар. Тако је Бауер размн- шљао о одбеглој жени својој. Он беше тврдо решен, да разведе брак с њом, да више никада не чу.је о њој... не, не, он је тајно у дну своје душе скривао жељу, да је ипак види, да јој погледа у оно неверничко лице..., да јој.... ах, да покаје увреде што му их она нанесе: да јој се само једним погледом освети. У њему је расла чежња за осветом, али је ипак оочео осећати неко бледо сажаљење према неодређеној му будућности њеној, осећао је по мало неке хладне симпатије према њој, али та симпатија, назовите је и љубав, беше исто онако развијена, како се само може волети гроб, оно место на земљи, које нам скрива нешто, што нам је и мило и драго. Нико од нас не воли да у гроб спушта своје миле. То нам је место мрско кад на њ помислимо, па ипак осећамо неку ода-269 270 ноет према оној дрној земљи, која нам узме из наручја нашег које смо љубили и поштовади. Ето таква беше љубав Бауерова према Аран- ци, у којој је сахраввена за навев она душа, која га је, док беше уза н., очаравала благостима срца свога, у коју он гледаше као на анђела хранитеља својих нада, коју је чувао као зеницу ока свога. Али тој блаженој души беше суђено да за мало времена буде крај њега. Ње нестаде брзо са дица виле Гетарије, она би сахрањена код последње капије, којом се излазило на приморје, да са тог места, уз хучање морских таласа, до- викује господару Бауеру, д а је д о тог местајош помишљала на њега, док је не подухватише хлад- ни таласи животног океана и одведоше тамо уз приморје! Т у је на том месту отворен гроб оној души, воја провођаше медене дане своје на бал- кону виле Гетарије, и која се као феникс пре- породи из тога гроба и тако преображена пада у загрљај другога човека. На тај гроб идеала, неверницу Аранку, помишљао је Бауер и осе- ћаше неку потајну љубав к њој, као према нечем што гроб схватн једном за свагда, и што се више нивада не повраћа. Такве се мислн врзоше по гдави Бауеровој, али су оне по катвад проткиване грозничавом чежњом, да освети нанесену повреду, да са срца замрзнутог поскида оне везе што га спутаваху, I да залечи отровану рупу и да маха срцу да закуда весело испунивши завет свој.... Ах, ваво би он желео, да се сви ови дога- ђаји, да се све ове мисли не врше на јави! По- ловину свега свога имања дао би, када би га ко уверио, да је све то само санак био, да је крај њега ова Аранка, која му заслађиваше прве дане заједничкога им живота! каво би се сада после ових напора слатко одморио на крилу ње- зину и причао јој о своме страховитом и ужа- сном сну, како би задовољан погледао у оне, као небо плаве очи њене, опипао уснама својим и уверио се да су и оне ту, крај њега. Како би се сада блажен осећао када би њене топле усне додирнуле ово његово хладно чело и прозбориле му оне речи, као онда, када ју је први пут увео у салоне чаробне виле Гетарије! Ах, како би!.... И одиста, на крилу Аранвину одмарао се један човек, њене топле усне грејале су хладно чело његово, а он јој је одиста причао о бор- бама што их претрпе, плаве очи њене напајале су жедне погледе његове, и он се је уверио да су оне ту крај њега. Ето, ту је слику Бауер гледао својим очима у својој рођеној кући и у оеој истој соби у којој је болестан лежао некад. 0, вако му весело закуда срце тога тренутка, како му соба за- енја необично чаробним блеском невим. Он се271 ♦ I » на мах покаја што је своју драгу Аранку, коју ето гледа пред собом, назвао онако тешким и лажиим именом и пође к њој, да јој се испо- веди као пред светим олтарем, да је замоли за опроштај, што је сумњао у њену оданост. О нју је викнуо по имену.... потрча јој у загрљај..., али у том зашушта нешто тихо. Бауер се прену на тај шум и спази у својој руци лист хартије, који одаваше онај Јтвхи звук када је он нагло испру- жио руке. На тој хартији беше исписано оно псследње писмо Аранкино, које му понова даде доказа, да је она ипак неверница. Оно што беше видео у својој соби беше само јака халуцинација. Он погледа у том тренутку кроз прозор и угледа узнемирено море како ваља грдне таласе и разбија их доле о зидове, проетирући потмуле звуке на све стране. Таква бура владаше и у мислима господара виле Гетарије! ** * VII Н а л а ђ и Пароброд „Јупитер“ највећом парном сна- гом разбијао је таласе карибскога мора. Два дана већ путници не видеше суве земље и већ жељно очекиваху и изгледаху да ли ће где год на хоризонту спазити високе палме, које би им били весници скорога искрцавања на вопно, на272 273 чврсту земљу, да се што пре оелободе госаодар- ства Неитунова. Многи су нутниц« етрепили, јамачво иекуством научени, да се овај силни Бог мора не разгневв што год на смелог човека, који је измислио сараву, да се бори са таласима његовога царетва, да пркоси његовоме најомиље- нијем делу. И заиста је море на јужној обали ве- лико атланских осгрва готово увек узнемирено. некад јаче, некад слабвје. Нарочито се јаки по- крети опажају према оиоммореузу, воји се пружа између острва Кубе и Хајити. Ну и ако су оваве нрилике владале на овоме влазавоме путу, до најближега пристаништа имало још пловити. Путници .еу то добро знали, па ипак су свака час бленули, час на једну час на другу страну оног пустог хоризонта, на коме се видела само вода и само вода. Ш та су знали радити, него да време нре- крате разним играма у салону паробродском. На то их је још највише натерало рђаво време које се на пољу иочело кварити. Небо се беше наоблачило и бивало је постепено еве мутније и мутније. И ако је магаина великога „ Јупитера“ праввла својим кретањем врло велику ларму, ипак се с времена на време могла чути и грм. љавина. Муње се јављаше често, најпре лагано а за тим све чешће и чешће те целокупном стању нагаих путника даваше неки чаробан, али Кажњено неверсхво 18 274 ипак суморан изглед. Та тајанственост њихова иоложаја уливала им је зебњу, да се неиогода не развије у јачој мери, да силни Наптун не подигне свој тророжад и разбукти бесве таласе неумољивог океана. Сваки је стрепио од бродо лома, јер је тај баук плашио и најсмелијег путника — томе се страшилу океанских валова не може ш;ко одупрети па ни сам „Јупитер*, овај пароброд и ако му је назив носио име бога над боговима, који некада управљаху еудбином људском с поноенога Олимпа! Како ли се тек плашио непогоде онај, који је до сада издржао толике несреће на мору; коме пуговање на пароброду није уливало ни мало романтике, коме још не беху из мисли ишчезли догађаји на оној олупини „Колумбији“ , која му је указала и у таквом свом стању то- лико услуга и у онај час, када му то одиета беше потребније и од насушнога хлеба! А как^ се тек осећала она, којој први часови првог саетанка са њим — Бером беху завршени оним пожарем на „Атланту* и то још ноћу, којој леб- дише пред очима они црни тренутци, када се у сред мркле ноћи, у сред океанске дучине нађе усамљена на једноме чамцу — са једним простим чамџијом и то она.... кћи Густава Пола, бога- таша испод Пиринеја! 275 Време се на пољу беше сасвим исаваридо. Почео је дувати јак ветар тако, да се већ није могло стајати на крову лађе, а још мање гле- дати на хоризонат, који сад доби мутан и су- моран вео. Сви путници, који још оеећагае снаге да пркосе гневу Нептуна, бога морских валова и претњи Еола, бога ветрова, увидеше своју немоћ па и сами сиђоше у унутрашњост лађе. Неки се растурише по кабинама да отпочину или да своје ствари доведу у ред, неки пак одоше у салон за играње, где се већ за стодовима седело, нграло, пило, разговарало. Оваки тренуци, када еу у изгледу догађаји што ће задесити све на исти начин и истом жеств- ном, некако необично утичу на расположење по- једвнаца. Сваки осећа да ће што пропатити, али у исто време као да гледа пред еобом како то исто сналази и остале еапутнике му, те жалећи себе, узима учешћа и у патњама оних других. То га већма привлачи осталима, а и њих к њему. Сви се онда сматрају као давнашњи познаници, као искрени пријатељи и са много мање етике ције приступају један другом. И нехотично, такво једно стање, може човека необично јако распо- ложити. Такво је стање владало у унутрашњим про- сторијама пароброда „Јупитера." 18* 276 Аранка се није осећала најбоље, обарао ј>' је неки умор, те с тога |е Бер одведе у н.ихову кабину да се одмори, а он оде у салов, где сви столови беху пуни путнацама, који се забављаху разним нграма. Бер се обазираше свуда у наоколо, не би ли умотрио који празан сто. или бар такав, где би могао сести те пристати на кавву игру на воју навђе. — Изволите, можете овде, ако желите места! чуо се један глае са оближнег стола. за којим сеђаше један свештенив и два путника. — Захваљујем лепо, одазва се Бер и ириђе столу. Представи се путвицима ш седе. Свеште- ник беше Дон Лијего, а два путника Пнједро и Лоренцо беху тргоеци из Сантијага нриста- нишне вароши ва југоисточној обалн Кубе. То беше прва сганица, где је лађа имала стати, па тек одатле ноћи мореузом неаосредно на острво Хајити. — Ви путујете из Хаване, г, Бере, упита свештеник. — Да, у Хавани сам се укрцао у овај на- уоброд, али до Хаване променио сам неколико бродова, одговори Бер. — Како то? Ви не долазите, директно из Хаване! уаита свештеник даље. ‘ — Не, одговори Бер. 2 7 7 — Ваше путовање траје нешто дуже. — Већ три месеца! — Т р и м е с е ц а ! — Да, три месеца и нешто внше, додаде Бер — И све по мору?! упита Дон ЈГијего. — Све по мору « то по оном бурном мору, које беше ирема менн онако исто ћудљиво, као ш сам живот мој, одговори Бер сетно. — Па сад желите да ее мало освежите пу* товањем, зар не? упита свештеник. — На нротив, путујем^да се смирим. — Онда нам можете причати какве чуднсва- та’ доживљаје своје, у колико су оне за јавност.... упаде им у реч путнив Пиједро. — Да прекратимо ово дуго време.... додаде други путник, Лоренцо. — Верујте ми, пријатељи, та вас историја неби нк мало занимала, јер је врло дугачка и сва је проткана бедама н невољама. Зар у томе можете наћи какве забаве? упита Бер. После овога сви заћутагае. За време тв мале паузе Вер се мало затури на столици, по- диже главу па јетко настави: — Ја не желим, да ми пред очи још који пут изађу оне слике, па ни у сну да вх не сањам, кавве ме морише на овоме дугачкоме путу ио водаиа Атланеког океана. 2 7 8 — Ви сте нас сада и нехотично заинтере- совали, г. Бере, изгледа да су вам много дојадшга морски таласи од Амернке довде! упита га свеш- теник Дон Лијего мало емотреније но иначе. — Од Америке!.... изговори Бер нешто јаче. Од Америке..., не. — Не долазите из Америке? запита свеш теник. — Не..., пошао сам из Хајделберга у Европи, а сад долазим од некле, а одакле је то..,. то вам не умем ни сам казати, одговори Бер. —'* Из ХајделбГерга! сви тројица узвикнуше у један мах не како и нехотично. * — Да ин Хајделберга!.... Пошао сам отуда још септембра месеца прошле године за Хајити. Ево сада је већ нова година отпочела и ево ме сада где путујем на острво. — Како то може бити? зачуђено упита свештеник. — Ето видите, било је..,. одговори Бер. — Из Хајделберга поћи за Хајити пре више од три месеца, па тек сада се приближујете мети и то долазите еа запада, у место да сте се нопосредно искрцали на жељено острво! Поред њега сте морали проћи, кад сте приспели чак на зап&дну обалу острва Кубе, које западније лежи од острва Хајити..., доста зачуђено упата свештенив. 279 — Имате права, одговора Бер. Мислио сам да тако учиним, али ето.... нисам учинио. — То је заиста интересно путовање! упаде у реч трговац Лоренцо. — Јесте интересно мало.... више је страхо вито, настави Бер. — Страховито! — Ужасно и страховито! додаде Бер. — Па шта је онда у самој ствари? Да нисте преко своје воље отишли странпутицом! упита Пиједро. — Сасвим противу моје воље! Ви знате за пословицу: „чов^к суди, а Бог расуђује." Мени је падо у део да осетим сву тежину оваке једне Божје шресуде.... одговори Бер. — Па какве сте препреке имали.... да није какав бродолом? упита опет свештеник. Јесте оче и Доне Лијеже, бродолом.... а то не само један, већ управо два бродолома.... од- говори Бер. — Два бродолома! узвикнуше сви троје. | — Да, господо и нријагељи, ја сам за овђ време претрпео два бродолома.... Читали сте ваљда у новинама да је пре кратког времена нестало на мору два пароброда и да се о њима готово ништа још није сазнало, причаше Бер. — Да није „Колумбијаци „Атлант“ ? упита свештеник. 280 — Јесте... „Атлант“ је изгерео на сред морске пучине: на њему сам се кревуо из Евроое. Са њега сам се сиасао помоћу једне даске, крја ме однесе на олуиину већ размрск&не .К о- лумбије4 . За тим им Бер у кратко црташе своје чудновате дожввљаје на олупини овог брода. За време аричања свештеник, Дон Лијего тако је дажљиво слушао речи Берове, е је изгле- дало да му еваку реч, тако рећи, халапљиво гута. У том се на пароброду чу неки сигнал. Пут- ници погледаше на прозоре и са неколико страна долазио |е весео усклик: — Ево!..., Ево тврде земље!..,. Ево приста- ништа Сантијаго! * На ове узвике Бер се извини својкм прн- јатељима и сиђе доле у кабине, да обиђе Аранку. Тек је почео силазити низ степенице, а она беше већ спремна и била се упутала к њему у салон. Обоје се вратише горе у салон. Тако је Бер упознаде са својим пријатељима, према Ј|>јима осећаше неку приврженост већ тим самим, што им је саопштио један део својих доживљаја,, а који, како је изгледало, потауно участвоваше у пропрачаним незгодама његовим. На знав да св лађа приближује своме првом пристаништу сви се путници ужурбаше и спре- маше своје ручне торбе и пртљаге. г 281 Пароброд већ прилажаше самој станвци, са које се већ чуо глас звона, којим је послуга призивана. На нристаништу Сантијаго, овај се нароброд задржава с«мо неаолико мзнута, колико да се скину путници који ту остају, да се нови укрцају и д& се прегледају путне исдраве. Кад је „Јупитер“ стао на своје пристаниште и кад пролаз би слободан, кренуше путниди за Сантијаго. Т у се растаде Бер са Пиједром и Лоренцом, Свегатеник, Дон Лијего остаде на „Ју питеру“ јер је имао наставити пут по свој при- лапи и он ка острву Хајити. Т у је стајао и Бер са Аранком. Док с.у се путници истоваривали у ириста- ниште, дотле је Бер с Аранком посматрао варош, у колико се могла са пароброда прегледати. У таком положају беху и нехотице окренути ле- ђима ка свештенику, кога се канда није много тицала ова варош, нити се освртао много на гунгулу путника који силазише и који се у- крцаваше на пароброд. За све то време, Дон Лијего, претурао је своју торбу и необично дуго посматраше Аранку и чеето загледао у једну књигу. Та књвга изгледала је по спољнем изгледу као сваки свештенички требник. Кад б * је отво- рио.... иа листовима њеним неби могао ништа 284 — Ш та мислиш, Вере, да је шнудимо да путује с нама, да је задржимо у госте код нас.... или да је ематрамо као сасвим непозндту.... пред- лагаше Аранва, — Можемо је задржати, јер налазим да је и сувигае рано да она оде на биекајске обале. Она мене врло добро зн», причаће Морз'' и Орики о мени, па ће, бојим се и тако наивним путем открити нашу тајну, која је још скривена за пределе биекајског залнва. Ја те н>ој мопам пред- ставити, а са њом се морам састати и не могу допустити да ти останеш према њој непозната. Нећеш ваљда тражвти од меве, да се сада њој покажем као непознато лице, кад је читав низ успомена проткан **змеђу њенога.живота и мога спасења. Тако рече Бер Аранки. — Не, на против ја желнм њено познанство, оно ми је чак и потребно као год и њено друштво, које би ми кратило дане на пзатнажи, јер тамо нема никога познатога. Она би ми добро дошла у толико пре, што знам да на себи носи жиг твојих патња. У нагаем је нарочитом интересу да она не оде у бискајско приморје пре нашег венчања. — Да, имаш право, Аранка, ире нангег венчи- ња она би нам код своје еестре и околине била од штете.... 285 У том разговору Амалнја прође мнмо Бера па се нагло осврне. — Јесте ли ви то г. Бере?! зачуђено упита она. — Јесам, госпођице, одкуда ви овде? упита Бер доста збуњено. — Од нашег раетанка у парку, кренула сам на пут по обећању, али се у путу разболим понова. те сам морала овде прекинути вожњт до опорављења, и ево ме сада настављам даље — Да вас упознам, госпођице, рече Бер. — Молим! одгОвори Амадија. — Моја еереница Аранка! рече Бер Амалиј и. — ■ Моја иекрена и једина пријатељица Ама лнја! рече Вер окренувши се Аранки. Оне се две пријатно погледаше, пријатељ- еки руковаше и усрдно измењаше неколико оп- штих питања. Том приликом Аранка аозва Ама- .лију собом у госте на неизвесно време: да буду искрене приј&тељице у миру и тишини, као што она и њен Бер беху на ћудљивом мору. Амалија је радо примзла овај нозив. Та од Бера је није могла одвојити никаква сила. Она беше задо вољна и само једним погледом његовим. После свега овога, Аранка представи Ама лију и свештенику, Дону Лијегу, који се — чуд- новато — не одвајаше од њих. За то време, један полициски чиновник с 286 пристаништа већ беше отпочео преглед путних. исправа код свију путника редом. Дон Лијего поднесе му своју исправу, коју оаај чиковник тек овлаш прегледа, па се окре- те Беру. Бер му показа исправу, коју је добио у Хавани за себе, Аранку и Атахалпа. Чиновник загледа у ту исправу мало паж љивије, него код осталих, па најзад запита Бера: — Ваше име, молим? — Бер од Уљома, господине! — Занимаше, молим? — Докторанд ФилосоФије из Хајделберга у Европи! — Путејете? — Из Хаване! — Куда, молим? — На острво Хајити! — На острво Хајити? Молим за место? — Вега Реал,... Плантаж „Викторија*, од говори Бер одлучно. — Познајете ли поседника плантажа , Вик- торије“ ? упита чиновник. — Познајем!.... То је мој стриц Џемс од Уљома! одговори Бер готово љутито, због толи- ких запиткивања, па се најзад и реши, те упита чиновника: 287 — А ко емем молити за објашњење, зашто ме толико заииткујете, кад то нисте чинили ни с једним путником, у колико сам ја могао за- П83ИТИ? — Треба ми да та.чно сазнам податке о ва- шој личности, одговори чиновник. — Па ја сам вас баш то и молио да ми кажете, на шта вам ти подаци о мени, кад их не тражите од других путника, који имају ис- праве путне оваке исте, као и ја? — Један Црнац тражи једнога човека, са таквим подацима какве сте ми ви о себи поца- зали. Ја сам морао сазнати што више о вам«, да неби настала каква збрка, одговори чиновник озбиљним тоном. Све је то збунило Бера, толико, да се у том тренутку не умеде извући из забуне, те онако као полугласно стаде говорити: — ....Црнац?!.... и тај Црнац мене баш тражи! — Јесте господине! продужи чиновнвк. — Иззините, господине, али мени је то за- гонетно . ..ја с Црнцима немам никаквих веза... ја не познајем ни једнога Цраца.... Молим вас, објасните ми у чему је сва та забуна?.... То је пометња!.... то се на мене не може односити; испрекидано говораше Бер, I 288 — Један Црнац, по имену Годон. дошао је овамо е нлантажа „Викторијеи пре два дана, пријавио се полиција да чека једног путника који долази из Хаване лафом „Јуиитер“ и зове се Бер од Уљома з а з Хајделберга. Јесте ли ви та личност? упита љутито чиновник.... — По свему томе.... изгледа.... да. јесам! испрекидано и преплашено одговори Бер. — Онда ћу вам послати Црнца, па се о даљему ви сами објасните с њим. Он ће и сам овом лађом путовати натраг, те ћете имати вре- мена за разговор. Ја се на овоме не могу више задржавати. Тако рече чиновник доста одсечно, па се окрете и оде. Бер остаде на прагу највеће неизвесиостн. Хиљадама комбинација пројурише му за неко- лико тренутака, кроз ону намучену главу ње- гову, која је већ била навикла на патње, нево- ље, взненађења, искушења. У мислима га прекиде онај исти чиновник, који беше довео једнога Црнца, остави га крај Бера, рекавши у повратку само: — Ето вам тога Годона, који вас тражи. И за тим оде брзо на обалу, јер се лађа већ спремала да отисне с пристанвшта и отпутује даље на исток. Већ се чуо и сигнал за полазак. У салону измећу осталих путника беху и наши; Бер и Аранка са Годоном и Атахал 291 пом. Чим је Годон ступио пред Бера, отпочеше разговор. — Па ко сте ви, те ме овде преко поли- дије тражите? упита Бер Годона. — Ја сам Годон, слободни роб вашега стри- ца, маса; дошао сам амо «о његовој наредби, да вас сачекам овде, јер му је депеша, коју је од вас, милоствви маса добио, казиваше да ћете овим паробродом доћи. - Па какво добро доносиш?... — Е ! .. е! добри маса, мој преблаги и преми- лостиви маса Цемс болестан је тегако... Готово је на умору остао пре два дана, кад сам по милостивој наредби његовој узео ово, писио из његових слатких руку, да га вама предам! То рекавши Годон с неким страхопоштовањем из- вади једно писмо и предаде га Беру. Бер грозничаво аружи руку и узе писмо. Журио је да га час пре отвори, али му се руке толико тресле од веке чудновате неизвесности, да је коверт готово сав оопепао, док је извадио писмо. То писмо беше запасано на лепој, перга- менастој хартији и беше повелико. Бер га је читао, али с таком фуриозношћу да га је Аранка преплашено посматрала и не- колико пута упитала, шта је то тако страшно написано у том чудном писму. 19* 292 Бер се није освртао на та њена питања, већ је само чнтао даље. Прочита писмо један пут, прочита га други пут, и трећи пут и што га је дуже читао, по- стајао је постепено мнрнији. Најзад је писмо врло пажљиво склонио и оставио у најаоузданији џеп своје хаљине, па сасвим мирно и мало смеше- ћим погледом окрете се Аранци и само јој рече. — Добро је, не брани се. Ја се надам да ће ипак добро бити! По том се окрете Годону, управи на њега неколико питања о своме стрицу, о његовом бо- ловању, о положају плантажа премамору. Аранка је горела од неизвесности, не знађаше у ком правцу да ставља питања овоме Црнцу, који им донесе овако изненадне гласове, а са којима они још не беху ни сами на чисто. Они живо разговараше са Годоном а иза леђа им је седео иолицијски тајник, обучен као свештеник, (види сл. 5. стр. 193). — Е, па лепо, Годоне, мој узвишени стрип се много хвали с тобом. Он те је јако заволео н дао ти слободу као и твојој Зеноби, коју је, како ми вели, вупио само за твоју љубав. Је ли тако? рече Бер. — 0! како је то добар господар, о! нека би му Вог подарио здравља!.... Оп је свакога свога роба наградио, који беше достојан тога. 293 И мене је одликовао више но и једног роба свога. Десет година је како имам срећу јести хлеба с његове трпезе. Ја и моја Зеноба, коју ми је поклонио, гледамо на њега као на сунце. И више се радујемо кад њега видимо, него ли и самом сунцу. Та сунце греје све нодједнако а премилостиви маса Џемс греје мене и моју Зенобу више него друге робове евоје. Ах! то је најбољи маса на свима овим острвима. — Зеноба?! како је то лепо име! рече Аранка и окрете ее Годону. А шта је она теби, те је својом називаш? — Милостива госпо, Зеноба је Црница, ро- биња.... Њ у ми је из превелике милости даро- вао господар Џемс,... и ја сам се оженио њоме, има већ година дањг. — А рада ли она тешке послове на план- тажу? упита Аранка даље. — Преблаги господар даровао је слободу и њој као и мени, одговори Годон. — Па чиме се онда бави? — Оно је настојница над једним делом робиња, али је за чудо паметна, те је слушају чак и мушки робови. Ш то год им она иареди, они врше. Њ у нико не мрзи, сви је воле само да није.... Ш та? упита радознало Аранка. 294 — Да није једног белог човека, који је по- лицајац у месту и који је прати куд год се ова крене с робињама. — А што? — То ће вам она умети боље казати, ако ваше милостиво срце буде хтело слушати речи једне црне робиње. — А како је главни настојник, улравитељ? упита Бер Годона. — Томас Виндор?! упита Годон. — Јесте, он! понови Бер. — Добар је то управник. Ни један роб не може код њега симулисати. Свакога тера на по~ сао рано пре зоре, у вече их врло касно враћа у њихове касарне. — Како он стоји код мога стрица? — Господар Џемс увек слуша његове пред- логе о имању, робовима и свему. Али од како је господар ослабио, попустио је и управник. На при свем том послови ипак иду како треба. Он је и мене много волео, али од неког времена не гледа ме најбоље, а највише од кад сам стекао велико поверење у господара Џемса. — Буди такав и од сада, па ћеш вазда имати благовољења својих старешина, рече Бер Годону. — Ја сам вазда био одан својим господари- 295 ма и никада нисам искусио оштрнну њихову, додаде Годон. — Да, оцаност.... верност..,. то су ретке вр- лине, али се види, да их ти имаш када те мој стрид толико препоручује мојој пажњи.... — 0, како сам му благодаран! упаде Годон у реч. — .... Ја своме стрицу безгранично верујем, па ти још сада могу саопштити, да можеш ра- чунати на моју наклоност.... поклонићу ти исто поверење, као што си га имао и у мога стрвца, Бер изговори ове речи необично ватрено. — Годон га обасипаше благодарностима и уверавањима у његову чврсту и непокољебљвву верност. Дов су они говорнли, лађа се већ беше кре- нула с пристаништа пут Хајити, где ће се наши путници искрцати еа земљиште Вега Реал кећ на првој станици, која буде била на реду. ** * — Бер. Аранка и Амалија беху већ поо- давно сишли доле у кабине ради одмора. Пу- товање на мору није их више занимало, та око им беше већ досадно, досадније него ла кнква дуготрајна болест. Зар је и могла ове патнике ваносити својим чарима ова грдна аждаја, коју су људи прозвали „океаном“ , која отвара своје 296 гадне чељусти где год види на себи земаљског створа! Зар их је могао опијати својим дивота ма овај океан, који им је већ толиво пута по- казивао своје зубе и Нептун претио главом сво- јом! Зар су се могли дивити величанствености изгледа, који им нуђаше изванредан поглед с лађе на све стране, они, које тај изглед опоми- њаше само на ужасне сцене не давне прошло- сти њихове!? Ах, не! чаролијама поморских путовања опвјају се само они, који никада у своме животу нису видели море или који се никада не отискоше с обале на пучину морску. Лепо је с каквог брдашца посматрати залазак сунца у море, које тада изледа као да све букти у пламену, али је највећи ужас дочекати ноћ иа узбурканим та- ласима валовите пучине морске! Наши су путници преживели већ толико призора на валима морским, да их сада не за- нимаше више те морске чаролије. Хтели су ра- дије наступајућу ноћ мирно преепавати, него цвокотати од зиме посматрајући с крова одиста величанствен и заносан залазав сунчев. А, шта најзад мари то сунце, чији ће га погледи отпратити за хоризонат и сачекати сутра дан да га поздраве добродогалицом с тако дугога пута његова? Оно неће бити ни мало тамније, ако га случајно не погледа ово или оно око, 297 нихн ће засветлити што год јаче и веселије, ако га данас погледа оно око, које га већ не- колико дана није хтело гледати. Колико ее очију дневно за навек затворе на земљи и које га никад вигае неће погледати, баш и да су га иначе гледале радо, па оно ништа не мари, не хаје! Било је доста путника. који радије одоше у меку постељу, него лн на кров, али је било до- ста и таквих што грозничаво поематраше у оно сунце што ће их сутра дан пећи целога дана и досађивати им несносном запаром. Свештеник Дон Лијего и Годон ие беху ни међу једнима. За спавање бегае им још доста рано, а имази су неки важнији разговор, који сматраше важнијим од простог гледања лепих поморских вечери. Обојица се беху повукли у дно салона, где беху готово сасвим издвојени од осталих путника. У почетку. док још беше доста путника у салону, они разговараше врло лагано, а доц- није отпочеше жив разговор тихим гласом, кад се салон готово сав испразни. Свештеник је навлаш бирцо повучен крај и усамљен положај. Годон је ишао свештенику по вољи и у по- четку га је у свему задовољавао својим: одгово- рима. То необично јако осмели евештеника — 298 потајног агента и он већ беше уверен, да је Годона придобио ееби. Кад се Дое Лијего уверио, да је салон сасвим празан в кад је веровао, да је Годон на његовој страни, реши се најзад, да покуша изнети му не- колико предлога. — Дакле, ти сада први пут видиш овога сво- га новога господара? упита Дон Лијего Годона. — Џрви пут! одговори Годон. — Тв га дакле не аознајеш! — Не. — И он еад вде да узме гшштаж евога стрвца, па да њим госаодари ?! — Да, јер га је стриц огласио за наследника. — А где га је то оглаеио? упита тајник. — У полацији! одговори Годон.... само то је учннио кригаом, јер настојнак Виндор тежи да му приграби еве имање, незнајући да господар Џемс има наследника. — А, тако што год .. а знаш ли ти која је она жена с њим? упита тајвик. — Па која је друга, ако не његова госпођа. — Јесте госпођа, али му она није жена. — Нн.је му жена?! зачуђено упита Годон. — Није.... о њој нма дугачка прича... али нека је за сада, него да ја тебе нешто упатам, рече Дон Лијего. — Можете! 299 — Мени та жена треба! смешећи се рече тајник. — Ш та рекосте? упита Годон. — Имам један ман, да тебе учиним на- следником плантажа, ако ме у једној ствари помогнеш, рече тајник. — Мене.... ја поседник? зачуђено упита Годон. — Јесте, и ја вмам средства да то постигнем. Реци ми само да хоћеш, па је за остало моја брига. Годон се дуго размишљаше. Ласкав предлог тајников уздрмао је његове мисли. Он беше у искушењу. Према Беру није могао осећати ве- ликих симпатија, јер га није ни у колико по- знавао, нарочито га није знао какав је на власти, јер тада људи обично изгледају еасвим друкчији, него ли у обичном животу. Али инак није хтео да обесвети оно поверењо, којим га јо стари го* снодар и добротвор Џон одликовао. Тешко му беше решити се, да обмане. новог господара. С друге пак стране замишљао је себе у положају поседника плантажа ... Он некадањи роб, он, који р е носио јарам о врату.... сада да постане ло- седником богатог плантажа.... То му изгледагае по све немогућно, алн му је ипак л&скало обећа- ње тајнивово.... 300 Осећаше нотребу верности новом господару, али како би му тек било видети себе на њего- вом месту. а осећао је у себи способност за такав положај.... Мислио је тако непрестано. То премишљање његово беше јасан знак да је он вером посрнуо, да је готов учинити сваку услугу тајнику само зарад славе, да у истораји острва Хајвти буде забележено, како је један роб из јарма постао по- седник истога плантажа, на коме је у почетку радио најтеже послове..,. — Најзад, премишљаше Годон у себи, стари господар Џемс мене је особиго пазио.... можда би ми и сам оставио плантаж, да му ее овај синовац није јавио.... Док се он овако борио у мислима, док је осе- ћао велику тежину, да да своје последње ре- шење, дотле га је Дон ЈГијего непрестано наго- взрао и уверавао, да га може учинити господа- рем плантажа. — Да ти докажем, да ја знам добро, која је ова жена што «де с Бером, рече тајник, ево погледај у ову књигу. ЧиЈа је ово слика? — Њена је, управоњена! узвикну Годон. — Па шта сад мислиш? упита тајник. 4 — Па. какве услуге ви тражите од мене? упита Годон. Да ли их ја могу задовољити? — Можеш, уелови нису тешки! 301 — Да их чујем, захтеваше Годон. — Казаћу ти их само онда, ако даш реч да ћеш их испунити, вначе ме можеш издатв, рече тајник. — Не, издати вас нећу ни за живу главу па ни онда ако услове не будем могао примнти, одговори Годон. — Заклвњеш ли се на те речи? уаита га тајник држећа га чврсто за руку. — Заклињем се живим Богом и Исусом Хри- стом! узвикну Годон, дигнувши три прста у вис. — Онда слушај, настави тајеик. Госпођа Аранка је права жена једнога мога пријатеља из Европе. Твој нови господар Бер је разбојник, који је силом отео жену мога пријатеља и ево је води по непознатим аределима кријући свој траг. Од тебе тражим, да ми згодном приликом издаш ту жену, да је водим њеном правом мужу, а Бера ћемо после лако послати за Европу, где ће добити казну за своје злочинство. Плантаж ћемо онда уступити теби. Ја за то имам средстава код себе, која ти још не смем открити. Јеси ли разумео? — Јесам, одговори Годон. — Пристајеш ли сада на мој предлог ? — Пристајем, рече Годон. Ја ћу задовољити ваше услове, али средства ћу ја сам изабрати, 302 — Средства?.... то је твоја ствар.... ти знаш шта ја хоћу, па се према томе управља,]. — Добро, одговори Годон. — Пази само.... да ме не обманеш, јер ако то учиниш. бићеш кажњен, да ће те до срца заболети па ће те и живота стати. Годон само климну главом и тек што хтеде нешто рећи. али му реч застаде у грлу, јер у том тренутку чу да неко отвара врата на салону. — П ст! чу се глас кроз празии салон. Унутра већ беше угаао Атахалп баш онда када је Годон климнуо главом, те је јаено чуо онај шум „пет!“ — Њега је јако изненадило, да је у овој себи спазио само ову двојицу, чији је разговор чуо у неколико само, док је отварао врата, и који беху сасвим неми, када он уђе унутра. На овога свештеника беше подозрив још и иначе. гато је једнако погледом пратио Аранку, коју он ематраше скоро као своју. Он би се потукао са сваким оним, који би му се усудио рећи да он нема права на њу, кад ју је уираво он спасао смрти на оној лађи кад се беше пожар десио. Чатав низ успомена између њега и ње, развио се после тог догађаја. А и она је тада одговарала симпатијама његовим. Тћ колико му је пута у загрљају протепала звонким тоном: „0 , Ато, Атице, снаситељу мој!“ 303 ЈБутит због данашњег поступка свештени- кова, а нашавпти их сада у прихично незгодном, збуњеном положају, упита доста опоро. — Годоне, шта се то десило овде? — Није ништа. Отац Дон Лијего спава још од првог мрака, а ја овде крај њега седим, спре- мам се да и сам спавам, одговори Годон. — Али ја сам чуо разговор! — Разговор?! као зачуђево упита Годон. — Да, разговор.. Чуо сам разговор овде и ушао сам овде. Ти си климнуо главом а ја чух у томе тренутку реч „Ист!“ Објасни ми шта је то било? Годоново лукавство овде отпоче своје мреже расплетати. Ол се не даде збунити, већ одмах одговори. — Отац Дон Лнјего спава одавно већ, па ме је пре спавања умолио, да пазим на твшину, јер је јако уморен, па је рад да се боље одмори. Ти си лупнуо на врата, ја поднгох главу теби и рекох ону реч, да бих ти дао знак да нри- лазиш дагано амо, како га неби пробудио. Ето то је, ако баш желиш знати у чему је ствар. — Хм!.... па добро.... али разговор? упита Атахалп понова. — Разговора није могло бити, пошто човек одавно већ спака. Он је до душе, мало пре твога уласка бунцао нешто у сау и приметио сам, да 304 је то до сад већ неколико пута урадио. Ако то будеш чуо случајно! одговори Годоа сасвим ра внодушно. — Дакле је тај поп сомнамбула? упита Атахалп. — Онда ћу причекати мало, да видим хоће ли опет говорити у сну.... можда ће нам сдучајно открити какву тајну евоју, рече Атахалп. А мени је прилично стало да сазнам по коју тајну његову. Рекавши то, Атахалп заћута. Оелушкиваху обојица неће ли овај „силом сомнамбула* иска- зати што год у сну. Кад су се добро умирили тајник у привидноме сну одиста стаде изговарати неке нејасие речи. Атахалп га пажљиво слуша- ше, а Годон.... Годон.... ** * VIII. На острву Хајити Од некога времена на Острву Хајити и то у западном делу његовоме некако ствари не иду добро. До пре кратког времена на њему је вла- дала мирноћа. Поседкици и остали бели људи господарише низинама, приморјем, а урођеници, Мулати и Црнци савијали су своја скровишта по високим брдима и плантажама или проводише 305 век свој по непроходним прашумама у друштву са зверињем, која тамо дарује. Свако племе зкивело је својим животом и кретало се у границама уговора, који беху утврђе- ни између њих и поседника, после дугвх бораба. То мирно сгање било је доста краткога века. Међу Црнцима и Мулатима, гордим становницима поноситих брда и прашума опажао се неки по- крет. Охолим синовима дивље- природе није ишло у рачун да на евојој земљи трпе и туђинце, па још беле људе, који их потискоше с долина и натераше горе у брда и шуме. Међу поносним наследницима традиционал- них обичаја и навика сазревала је све већма и већма тежња да се ослободе дошљака и узму управу над острвом у своје руке. Поједине групе завереника, комбиноване од Мулата и Црнаца крстариле су око појединих плантажа кришом ноћу и вребале су прилику да убију по кога дошљака. Завереници су потајно слали своје људе у касарне робова, који радише на поједнним план- тажама, да са њима ступе у преговоре, да их наговоре да се једног даиа листом побуне сви, да потуку своје настојннке и господаре, да се ослободе па да као слободни грађани ове земље сами управљају својом судбином. Кажњено неверство 20 306 Завера је све више отимала маха, али су је урођеници и робови вешто скривали, те се о н>ој није ни знало. Робови по свима плантажама само су очекивали уговорене знаке с иланина па да окршај направе. Поседници плантажа и остали досељеници из Европе само су знали да се међу становницима шума и брда опажа неки нокрет да је у једном племену поглавица неки Хунон, одбегли роб с једне плантаже. На шта је он наперен, то је за н>их била тајна. Сви меродавни круговидр- жали су, да су урођеничка племена у завади, да се спремају за међусобну борбу, која до душе, није тако ретка у н>их и не беше ни мало нео бична појава. То се већ толико пута дешавало, да је за поседнике то била обична ствар. Они се чак и радоваше таком покрету, јер онда могу спавати безбрижно у својим одајама и изводити мирно рад на својим плантажама. Оне, који би могли пореметити ту тишину — Мулати и Црнци — су поседници и навлаш потпиривали на такве међусобне борбе завађених зар племена, да би сами живели у миру. Ето због тога се мала пажња обраћала ва покрете воји се опажаху горе по планинама. Нико није ни слутио ва то, да не прође ни једна ноћ, а да се по воји одважни син дивљине спусти доле у равнице и ободрава робове ставља- јући им у изглед скоро ослобођење, а многима и повратак у своју постојбину. Ни поседник плантажа „Виктораје“ , млади господар Бер са првим управником Атахалпом еије ни слутио на лукавство свога надстојника Годона, коме беше поверио старање о свима својим робовима, јер он беше вичан том послу. Тајни састанди лукавог настојника Годона са својим оцем Хуноном, постали су јако учестави. Хунон, поглавица завереника сам силажаше на овај плантаж, на коме је некада као роб издирао у послу, састајао се са својим сином и прего- варао о завери увређених синова ове земље и жарке Африке. Све је то поткопавало темељ господару „Викторије“ . Он беше тако неискусан у овим стварима да 16 постао готово слепо оруђе свога роба Го- дона и радио све по његовом упуству. По ње- говом савету јеотпустио онога строгог управника, Томаса Виндора, јер је нечовечно кињио робове његове. Али ни мислити није могао, да је Вин- дор добро познавао робове и све што је чинио, то је било да добро буде господару његову. Сав посао, управо дисциплинску службу над робовима, беше Бер поверио њему — Годону, ноји га сваком приликом с највећом понизношћу увераваше о својој оданости, што је неискусном Беру много ласкало. 308 А н шта је знао друго радити! Стриц му је Годона и Зенобу оставио у аманет као своје љубимце и верне слуге. Бер није их иознавао, већ је само одржао аманет свога стрица. Савест му беше мирна и он је срећно и задовољно го сподарио, очекујући да се све ствари среде како је желео, па да свечано ирослави дан свога вен- чања са Аранком, јер цељ њихових путовања, идеја њихових нада беше већ остварен. Али, да је Бер могао загледати дубље у душу свога настојнвка Годона, могао би му про- чвтати, да се клица неискрености тога истог Го- дона развија у њему још одавно. Он би, да је пажљивије могао читати у лице његово сазнао, да она почиње још на неколико дана пре но што је, поверењем господара Џемса са управником Виндором, вршио преглед над робовима одаби- ра.јући болесне за продају, да је ту орилику у- потребио на то, да свога оца Хунона ослободи ропства, договоривша се с њим, да се овај на- прави болесним, да на путу привндао умрв, као што је и било. Ето каквом је подлошћу одликовани роб Годон одговорио на искреност евога господара! Али.... беше ли то подлост Годонова?! Зар се синовља љубав његова према несрећ- ном му оцу може сматрати за подлост?! Зар је неверност према трговцу с људским месом већи 309 « о ~ {грех, него ли што би био не помоћи своме ј?о- дитељу у свакој беди и невољи а још више о- слободити га робовања, које сноси само за то, што је црне коже и што је рођен као слободак син •гопле Африке ? Зар је син могао бити ладан према патњама свога родитеља гледајући га у ропскоме јарму где ради тешке послове да из њих бели људн вуку користи и живе раскошно? И зар најзад, у црним голим грудима не куца срце родитељске и синовље љубави онако исто топло и силно, као што куцају срца раскошно одевених белвх господара?.... Не, Годон тада не беше издајник. Он је био у могућности да олакша терете са срца свога оца, и олакшао му их је. Ослобођени пак родитељ, дочепавши се сло- бодвих брда и шума жудео је за осветом над белим људима, који понизише њега и његово племе до ропскога јарма, у које се бесловесна животиња преже. Тамо .....тамо у слободном ваз- духу хајитских шума нађе Хухон многу своју браћу и једномишљенике, И зар се сада може замислвти, да овако оелобођени отац љубављу свога сина, може пропу- стити и једну прилику, а да своме правом еиву не стече већих елобода, да му извојује и осигу- ра бољу будућност?! какав би то отац бао, који неби своме сину, патнику, помагао у часовима 310 беде и невоље, кад је у могућности да то учини, да му извојује потнуну слободу, да не преза од погледа појединих господара! Не, Хухон је добро знао да родитељској љубави потпуно одговара љубав синовља. Једно без другога пусто је, суши се, нестаје га.... Син је задовољио оца свога, показао је плод синовље љубави и сада је било ред да Хунон, отац, раз- вије у јачој мери своју љубав, своју родитељску љубав, према тако доброме своме сину Годону. И Хунон је радио на томе, градећи завере про- тиву поседиика плантажа, да тако ослободи сина, да ослободи невине робове. А сирота Зеноба, причајући Годону оне прве ноћи, кад је с робовима поведоше с тржи- шта Сен Доминго ка плантажу „Викторији,“ како му је отац одведен у ропство није ни зна- ла да је добри син Годон, на један дан пре састанка с њом, већ био ослободио свога оца ропскога јарма.... Ето такво беше стање на острву Хајити, ето такве беху прилике на плантажу „Викто- рији“ онога часа, када је Бер примио управу над њим и заноним путем уважен за наследника. Не знајући прелике на плантажу, верујући у оданост надстојника Годона, он је живео срећно и задовољно, очекујући с нестрпљењем долазак својих највећих гоствју: матере и оца 311 из Европе, за које је желео да буду присутни његовом венчању с Аранком, да буду очевидцн неизмернога богатства његова, које ће се тога дана изнети пред њих. ** * XIX У оближ њ ој ш ум и Дон Лијего се такође искрцао на Хајитску обалу. Дошавши у хотел преруши се. свиде масве са еебе, које је уз пут тако вешто при- кривао и пријавио се шеФу месне полиције као полицијски згент вз Европе, да је овде дошао, да тражи једног опасног здиковца, за чијим трагом одавно иде и пут га је довео на острво. Т у се вод полицвје снабде са погребним документима да би му путовање по острву било слободно, па је успео чак и лотле, да, ако му потреба захте, може добити од полиције и силу, оружану помоћ. Пошто је приправио све што би му олак- шавало сваки даљи посао, он се крену путовати с једнога плантажа на други обилазећи све раде- нике, где год је која група радила а све у при- видној намери да види, да се тај зликовац којега је гонио, случајно не налази међу робовима или још пре међу настојницима. 312 Све је то чинио са знан>ем полиције и по- седника дотичнога плантажа. У самој ствари, он је тиме хтео пре свега да се добро упозна са приликама и обичајима. који владају на по- јединим имањима, како би могао своје планове остварити што је могуће оирезније. Осим тога, н>ему је требало да се изближе упозна са од- носима између самих поседника и појединих на- стојника њихових. На тај би начин, одржавајући љубав или потпирујући тајно мржњу, између којих гата по- стоји, могао све околности употребити на своју корист, наравно у колико би који орган био упо- требљивији за његов план. Он би дакле тако имао у својим рукама кључ ситуације и окретао би га онамо и оно- лико куда му је и колико потребно. План дакле бегае скројен. Дон Лијего није штедео времена, које му беше потребно за из- вођење његово. Он је добро знао, да би прена- гљен покугаај могао ствар изокренути са свим на другу страну. Тада му кључ ситуације неби могао ништа користити. Као искусан човек, знао је он врло добро, да у оваким приликама, кад се имају извргаити овако тугаљиви послови, као што је отмица че- љадета, није довољно само имати у рукама кључ ситуације па га окретати на своју страну, него 313 да је још од веће важности умети проценити време када треба кључ спустити у браву опште ситуације. Јер ако се не оцени сам тренутак када треба отпочети акцију, па се то у невреме учини, ситуација постаје са свим нова и кључ старе ситуације немоћан је да отвори браву нове ситуације. Дон Лијего је вазда могао опрезно се ко- ристити слабошћу појединаца. Т у је тактику усвојио и у овој нрилици. Тим начином хтео је извести и овај свој план. А време!.... време ће већ наградита његове труде. Он ће једног дана, мислио јб, имати ту госпођу Аранку на својим рукама, а која сада измењује своје загрљаје између Бера и првог му управитеља Атахалпа, као што се збиваше и пре.... тамо у Хавани! * * На једном делу плантажа „Викторије" ради- ло се врло живо око прибирање кафе. Дерњава појединих настојника разлегаше се по оној по- љани, којом журише робове на рад, јер ту беше главни настојник Годон, па да неби приметио на какву лабавост у раду. Њега су се бојали, јер што он достави господару Беру, оно ће се и учинити. 314 Годон задовољно гледаше, како живо пуцају оне стрњике каФв под рукама вредних робова, па и нехотично се занесе мислама из евоје про- шлости, када су његова плећа осећала ударце сурових настојника, када су се његових ушију тицале дерњаве њихове, када је њега главни Виндор гледао пред собом овако, као што он гледаше сада ове црне робове. И кад упореда свој садаши цоложај са ондашњим, чисто није веровао да сада у његовим рукама лежи живот ових јадника као што је његов лежао у рукама настојника. Он се осећаше потпуно задовољан, Душу његову није више притискивало понижење, врат његов није више жуљио јарам ропски, и ако је био заробљен, купљен и под контролом, ипак не осећаше вигае тежину робовања, На против, он је имао уза се своју верну Зенобу, коју је чувао и аазио као зеницу ока свога. Поглед на њу беше за њих читава исто- рија од колевке, која се нихала тамо негде у слободном делу Сенегамбије па до овога господ- етва које с њом заједно дели овде у туђем свету. Зеноба је у Годону имала не само мужа, већ јој он беше и читава постојбана. Са толико љубавн и поштовања беху међу собом спојена ова два срца жарке Африке!-4- 315 А коме је имао бити благодаран за сва та добра и благодати које је стекао у туђинца, ако не доброти срца његова господара Џемса и у- виђавности поштенога и трезвенога управника Биндора! — Заиста, мислио је Годон у себи, та су два човбка подигла ме из прашине, из блата, обасипали ме ретким одликовањима, која не у- живаше ни један роб на овој, нити на оближњим плантажама. Из ропског јарма истргли су они мене и обукоше ми ово одело.... Да, то су моји спасиоци, ја сам код њах препорођен. А ја чиме сам се одужио толикој пажњи мога господара и беепрекорној увиђавности управника Виндора?.... Чиме?.... Ах, ја сам преступник гадан.... Управ- ника сам опзњкао код новог господара Бера, те га је овај отпустио, у месго да га награди за савеену службу према господару. .. А овамо под- ривам темељ имању оног господара, који ме то- лико воли и указује пажње!.... За тим мало за- ћута и замисли се дубоко. — Јест, ја сам неверник. настави Годон после кратког размишљања, јасам подлац.... ја сам нитков.... ја сам уља.... гадан сам издајица поверења.... Не, не.... ја такав не могу бити... ја ћу... Хтеде нешто изрећи још, али се трже, чувши неко кашљуцање са стране. 316 Годон погледа на ту страну. Отуда је долазио Дон Лијего и смешећим се погледом приближаваше Годону. Овај га посматраше озбиљно. — 0, Годоне, како иду поелови ? упита га Дон Лијего. — Послови иду добро, одговори Годон у кратко. — Иду ли у свему добро? упита даље Дон Лијего. — У мога је господара све добро! одговори Годон. — Докле се напредује полако, али ипак поуздано? затита опет Дон Лијего. — Напредује се и биће јога боље! рече Годон. — Е онда ми је мило кад је тако. А како иначе стоје ствари? упита Дон Лијего. — Ствари ?!.... Какве ствари? упита Годон. — Па оне ствари о којима смо говорили! — Ја вас не разумем, Дон Лијего, шта желите. — Разумете ме ви врло добро, Годоне, гата ја желим.... јер ја нисам заборавио ваше жеље. — Извините, Дон Лајего, али ја в&с не разумем! — Хоћете лн да вас опоменем на заклетву? — Какву заклетву? упита Годон. 317 — Заклетву, коју сте ми дали на аано- броду пре искрцавања на хајитску обалу! твр- дио је Дон Лијего. — Да вам.... — Јест, да ми..,. јесте ли то заборавили? — Нисам заборавио, али ћу заборавити врло брзо, одговори му Годон одсечно. — А, тако дакле, ви сте вољеи заборавити дату заклетву... — Да, вољан сам..,. јер сам уверен да тиме вршим једну часну улогу, одговори Годон даље. — Одкуда толика промена у вас? упита Дон Лијего. — Промена код мене? — Да! — Ја сам увек овакав! одговори Годон. — А на оној лађи? упита Дон Лијего. — Да.... имате право, тамо је са мном на- стала промена, али овде, на овој земљи, ја само мислим о добру свога господара, одговори Го- дон поносно. — А зар не миелите и о своме добру. — Добро његово, и моје је добро! — Зар се одричете взгледа на још боље стање ? — То није у мојој власти, одговори Годон. — Али оно је у мојој власти! озбиљно рече Дон Лијего. 318 — Па шта је с тим? — Ја вас, Годоне, још једном опомињем на вашу заклетву, коју сте ми дали у оном часу када смо ја и ви утврдили споразум о ствари која вам је позната. Ако је се ви тако лако од- ричете, мени је све једно. Ја имам начина да свој план изведем и другим путем, само у том случају ви ће те постати робђм, а овако посед- ником плантажа. Ваша је судбина, Годоне, у мојим рукама. — У вашим рукама моја судбина? упита зачуђено Годон. — Да у мојим је рукама! Тако гордо узвикну Дон Лијего и извади из џепа један полициски акт у коме је стајало, да је он овлашћен затворити свакога, на кога посумња да што год зна о злочинцу. за којим се трага. Годон читаше то писмено, па подигнувши главу према Дон Лијегу, рече само: — Па шта мислите овим актом? — Прогласићу вас за саучесника злочина и ви можете овога часа бити стрпани у затвор. А за после већ, то је моја брига. Ја вас још једном опомињем на заклетву, ако себи желите добра. — Ја желим себи добра, али за то не мо- рам желети зла своме господару! 31» — Добро.... бирајте сада једно или друго, у мојим је рукама кључ од обојега. Али про- мислите добро шта радите, јер вас може срце заболети, па да му лека не нађете, ја вам за све то стојим добар. — Промислио сам ја већ! рече Годон. — Узмите се на ум, да покајање не дође сувише касно. Тако прећаше Дон Лијего Годо- ну, који остаде онде крај гомиле раденика раз- мишљајући о овоме догађају. Дон Лијего оде на другу страну, оставивши Годона да се мисли о заплету у који је зашао са овим чудним човеком. Годон је пратио по- гледом Дон Лијега, који се неколико пута осврте за собом и прећаше прстом Годону. Годон се дубоко замисли. ** * За неколико дана после овог догађаја из међу Годона и Дон Лијега, њих се двојица не састајаше. Годон је стрепио од сваког шума, бојећи се да га полиција не гони, јер је према речима Дон Лијега очекивао да ће се овај све- тити над њим, што му онако драговољно не хтеде пружити руку како му је овај нуђаше. Дон Лијего пак навлаш је избегавво са- станке са њим дајући му времена да се разми- 320 сли, а највише пак с тога, да ствар не би пре- наглио, што се није слагало с његовом тактиком. За то време пак, Дон Лијего се реши, да обилазним путем примора Годона на извршење заклетве. Он је добро знао да Годон волн своју Зенобу више него ли и себв сама. Изгубити Зенобу за Годона је било више, него ли изгу- бити и себе сама. Та њих двоје беху један дру- гом не само муж и жена него и ева постојбина и све имање њихово. Знајући добро те односе Зенобе и Годона, Дон Лијего се реши да преко Зенобе по&уша издалека неби ли га она нагнала на корак, који му беше потребан. У случају пак, да она не хтедне нристати, он беше решен да употреби силу над њом, не би ли тиме ствар окренуо на боље, — Патње, које би од овога нретрпила Зе- ноба, биле би за Годона много јаче, те ће се ваљда тако, за љубав ње, решити да ми план потпомогне. Тако мишљаше Дон Лијего у себи. Ја морам мало јаче ствар подгрејати, јер се приближује дан венчања Бера и Аранке, поеле чега би се ствари заплеле још већма.... Решен на овај корав, Дон Лијего најми једнога дана два оружана човека, којима издаде наредбу да пред вече иду за њим али да се прикривају, да гледају да буду увек у његовој 321 блнзвни и да буду готови урадити сваког тре- нутка оно, што би им он наредио. Пошто је издао наредбе, кренуше се сви на- пред преко поља тамо на ©ну страну, где је Зе- ноба била са једним одељењем робиња на по- слу. После по сата лаганог кретања и прикри- вања, најамаиди са Дон Лијегом на челу дођу до ивице једног шумарка, где је Зеноба морала проћи са својим робињама, да ту навђе на њу и покуша придобити је милом или сидом. Најамници остадоше у шумарку прикри- вени, а Дон Лијего оде сам чак на оно место, где је Зеиоба радила да унапред покуша какав договор са њом. Али као искусан човек, он метне маску, како га она ни у ком случају не би могла умо- трити, нити знати с ким је говорила. Кад је стигао к њој, она већ уређиваше своје робиње за повратак у касарну. Он је ослови са: — Добро вече, настојнице! — Бог вам иомогао! одговори она тихо и нежно. — Ви већ полазите с рада?! — Идем, време је да се робиње одморе, јер сутра морају опет зором ранити. — А морате ли и ви с њима? — Морам, како не бих морала! Кажњено неверство 21 — Па хо је онда теретно по вас ? — Јесте теретно, али се мора сносити! одговори Зеноба с уздахом. Дотле већ беху при- лично одмакли. — А би ли вв желели лакши посао? — Ја бих.,.. али грешим што тако мислим. Да сам у другога господара, било би ми горе, одговори она. — Ја сам и дошао к вама с предлогом, да ми учините нешто, па да вам ре стање побољша. — А ко сте ви? упита Зеноба. — Ја сам човек, који желим да се корис- тим вашом једном услугом, а да тиме и вас подигнем. — Али име ваше?! — То је тајна! — Па како онда тражите услуге, а желите остати у тајности од менр? упита Зеноба. — Моје име, остаће за вас тајна; оно и није од какве важности по ствар, ради које ми требају ваше услуге .... — Онда их не можете ни очекивати од мене, одговори му Зеноба. — Али у изгледу је ваше побољшање!.... — А, не.... тако нечасне улоге не врши ни једна кћи слободне Сенегамбије. Свој план у колико се он дотиче мојих услуга вама, кога незнам ни ко сте ни од куда сте, ви можете 323 слободно изменити. Ви сте човек беле расе, за коју ја не би небих жртвовала ни једну длаку своје косе. Ви сте син гаднога племена, које екснлоатише нашу снагу и изводи нас на пазар као сваку стоку. Ја сам претрпела толико по- нижења од белог племена, да ми је само могуће.... ја бих ... ја бих га очистила с лида земље. Па зар да ја чиним услуге људима таквога соја?! Боже сачувај! То не бих учинила, па макар то била и најплеменитија ствар. Зар ко може ве- ровати вашој части, вама, који нам данас др- жите проповеди о начелима Христове науке, да су сви људи на земљи браћа међу собом а овамо нас сутра дан спутавате у јармове па у чопо- рима као какву стоку терате на тржиште, тамо нам гледате зубе, пипате мишице .... не стидите се тога понижења.... срам вас било!...... — Чујете ли, Зенобо, смирите се и немојте вређати! упаде јој у реч Дон Лијего. Сада већ беху близу оног места где је заседа чекала. — Да се стишам!.... не!.... викаћу да се до неба чује шта се све ради овде на земљи! И ви, бели човек, који још и имена свога крије- те колико сте подлад, ви сте још нашли да тра жите услуге од једне понижене кћери поносне Сенегамбије. Не надајте се услузи од мене, јер је нећете добити .... ја не помаже»Г тиране свога племена!... 12* 324 — А ти ћеш силом бити приморава! дикну увређени Дон Лијего, па за тим викну најам- нидима. — Држите је!.... Закопајте је живу у ту јаму. Нека види и гледа како јој смрт прилази, нека позна добро како бели човек у ме прати увреде свога племена! — Зликовци!.... Подлади! викаше ухваћена Зеноба из свег гласа. — Најамници свезаше Зенобу конопцем за једно дрво, па дугачким ножевима прошириваше једну јаму пред њом. — Зликовци! .... срам вас било ! три ору- жана човека противу једне слабе робиње!,... викала је из свега грла, али јој глас биваше све муклији и рапавији. За ово време Дон Лијего исече све конопце на робињама и ослободи их, рекавши им: — Идите куда вам је воља.... ви сте сло- бодне! — Бегајте у слободна брда и шуме! довика им Зеноба гласом, који се већ једва могао ра- забрати. Прнчајте слободним горштацима шта раде бели људи с невиним и поносним ћерима поносне А^рике! Робиње, дочепавши се слободе, одјурише куд која, али све узмицаху тамо на ону страну 325 где беше у близини ту граница независних гор- штака Мулата и Црнаца. Дотле је јама већ била готова. Али и Зеноба не знађаше више за себе. Гледајући својим оиима како јој се гроб кона, иемајући живе душе око себе, она изгуби сваку храброст и онесвешћена лежаше поред дрвета, за које беше привезана. Најамници узеше је у руке и спустише је у гроб. Она беше непокретна. Ни уздаха не имађаше више у својим грудима. Опустивши је у јаму, најамници бацаше земљу на њу. Тешке грудве црне земље уда- рале су оно обло, а дражесно тело њено. Али она не имађаше евеети ни о пему шта се с њом догађало. — Доетаје! викну Дон Лијегонајамницима који је беху екоро сву притриали. Оставите јој главу и једну руку ван земље, кад се пробуди нека види, да бели људи ипак имају милосрђа према људским створовима. Нека сеслободном руком брани од мува и других инсеката како јој живот под земљом ипак не би био у толико досадан. Нека је сада ту на ледпни, нека про- веде ноћ као слободна кћи поносне Африке! рече Дон Лијего у иронији. 326 Затим се окрете и с најамнацима нође кући. Није орошао ни неколико корака, на за- стаде. Замислп се па рече најамницима. — Вратите се, да накршимо гране и по- кријемо је, да јој начинимо мало сувоте над главом, да је нвби што киша узвемиравала у пријатном јој сну. Најамници учинише по наредби. Док су они то радили, дотле је Дон Лијего метнуо око Зенобиног врата на једној узици, дашчицу једну на којој беше записано: „Сада је остала жива, други пут биће мртва!“ Свр- шивши и овај посао кренуше се ова три зли- ковца кроз шуму натраг у град. — Тако,.... кључ је дакле спуштен у браву ситуације! мишљаше Дон Лијего у себи. За неколико тренутака на тој се пољани није чуо више никакав човечји глас. Свако живо биће, које је обдан вршило ма какве радње своје, смирило се или је журно хитало да где год отпочине, па да сутра отпочне понова те- ретни посао. Пољана беше пуста за неко време. Кад се ноћ беше већ у велико ? ,спустила и кад се ноћна хладовина беше већ одавно распрострла, отпочеше и неки чаробни жубори по овој шумвци и по пољани оној. У колико је ноћ више узимала маха, шушан. је постајао све чешћи и јаснији, док се око по ноћи мешао 327 се урликањем разних ноћних животиња, које кр- старише слободно но оним просторијама тражећи хране. У то доба све шуме оживе и страховита врева ноћних призора чаробно се разлеже на све стране задајућн но кадкад страх становни- цима, који беху затворени у своје станове. Како ли се осећала у таквим приликама сирота Зеноба под грањем и притрпана грудвама црне земље? ** * У палати господара плантаже „Викторије* послови су ишли нормалним током. Вече је до- шло мирно и господар Бер проводио га је ве- село са својом Аранком и гошћом Амалијом. Како је био необично добро расположен, позвао је био управника Атахалпа да заједнички про- веду у забави један део овако пријатне ноћи. Прво се имао свршити дневни рапорт, који је Бер добијао од свога унравника о стању на плантажи. У одређено време, он је и чекао управника, али њега не беше тамо. Бер је че- као још неко време иосле одређеног часа, али Атахалп не дође ни за један ни за два сата носле рока. То је забринуло Бера. Није више могао бити у овакој неизвесности, каква се до сада није десила. С тога нозове једног послужитеља 328 и нареди му да што пре оде у стан управников и упита га, зашто није дошао на рапорт у од- ређено време, нити се одазвао позиву да заје- дничви проведу вече у забави. Већ је било око 11 сати ноћу, а господар Бер не доби још извештаја. Остало је било још свега 5 сати времена, па да се робови буде и упућују на нове ра- дове, а он још незнађаше шта се десило у току већ свршенога дана. Бер се беше дубоко замислио о узроку овог особитог догађаја на плантажи. Тежак ход неки тргао га је био из заноса. Он подиже главу и пред собом спази свога управника, који стајаше пред њим укочен, блед као врпа. — Ш та је с вама за Бога? упита Бер доста нерасположено. — Господару, ствари на плантажи не стоје добро и ја сам до сада био код Црнаца водећи истрагу, одговори управник Атахалп. — Али шта је то било, говорите! ? — Вечерас, кад смо дочекивали поједине настојнике с робљем, да их по обичају прегле- дамо и вас известимо о томе, али дуго чекасмо на једно одељење робиња, које не дође ни до овог часа.... — Шта велите ?! упита Бер зачуђено. 32» — Једно одељење робиња није се још ни до овог часа вратило с радова. Ја сам исни- тивао све робове, да ли који зна што год рећи о њима... — П а?! — И нико ми не умеде рећи ни једну реч о њима. — А који је био надстојник над тим оделењем ? — Зеноба! одговори Атахалп. — Зеноба!? удита зачуђено Бер... — Како је то могуће ? запита опет Бер после мале паузе. — Ја се чудим и начудити се не могу! одговори Атахалп. — А где је Годон? — Ено га доле у стану своме брижан и сав јечи од бола и уж а са ! — Али шта ли је то могло бити ? упита Бер... Ваљда се није одметнула ? — Свакако није... то се познаје по Го- дону. Он је изгубљен, он неће моћи издржати неизвесност те тајне ни до сутра док дан сване. — Но, то је ретка прилика ..... Известите Годона да ћемо сутра ја и он ваздан трагати и ми ћемо морати сазнати драму, која се је свакако догодила... рече Бер отпустивши Ата- халпа, па леже у кревет да сутра порани. 3 3 0 *# * Ноћ беше мирна и тиха. Нигде облачка на вебу докле год је око могло догледати. У целој пољани не беше ни једне човечије душе, осим оне, која је грудвама црне земље жива претр- пана, али она у почетку вије ни знала шта се са њом збило. Док је била при свести, знала је само, да беше везана за дрво и ништа више лосле тога. Лахор је лелујао лишће по дрвећу дајући оном тихом ноћном призору неку дубоку та- јанственост. Тај је лахор лелујао и црне косе несрећне Зенобе и миловао јој оно црно, пу- начко лице ввено. Она беше у заносу. Прошло је тако неко време и она, хлађена тихим поветарцем, поче постепено долазити к себи — будити се.... Али шта је осетила отворивши очи ? Око себе густу помрчину; са свих страна жуљише је грудве земље; она се не могаше покренути с места; осетила је само да јој једна рука беше слободна. Ш та је могла урадити том руком ? Да от- копава јаму, беше јој немогуће, јер осим тога беше сва претрпана грањем, Једва је руком дохватила своје чело, хтеде се ирекрстити, али она могаше само помислити у себи речи, које 331 се при кршћењу изговарају, сам пак знак крста не могаше начинити. Стаде се молити Богу, да јој иошље избавиоца, да је спасе црног дога- ђаја, да је взвуче из цриог гроба, у који је живу спустила једна хрвшћанска рук а! Докле се је молила Богу у тишини... допре јој до ушију некакав особити шум. Зеноба осдушну и јасно распознаде да то не беше шум од звериња. То је уплаши још већма. — Зверова се не плашим, помисли она у себи, јер се налазим претраана дебелим сло^ем грања, али се бојим, да је зликовцу мало било што ме живу закопао, покајао се ваљда што ми је живот оставио, па се јамачно сада вра- ћа да учини крај својим зверским осећајима.... Ах, ви, бели људв... ви хришћани! Какве па- кости не кријете под овом божанском фирмом!... Ш ум постајаше јаснији, а небо је на ис- току већ почело рудети. Зеноба вапреже своје очи, да кроз оно густо грање, што јој главу првтискиваше, покуша гледати око себе, не би ли умотрила ваква се то прилика шуња сада око ње оваво нечовечно важњеву. И гле! два Мулата испитиваху оиу око- лину и тражише нешто, смотрено се примицаху кријући се. Зеноби би нешто лакше. Она ве- роваше. да јој је Бог посхао избавитеље, јер га 332 је она иокрено молила. Бог никога не оставља, који се на њега узда и искрено му се моли. Зеноба је приметила, да Мулати траже нешто, па се реши да их довикне. — Ако су пријатељи, мишљаше она, нека ме спасавају што пре, а ако су какви најам- ници нека бар учине крај овом мом црном жи- воту, да бар својим очима не гледам, како ми тело труне. Ах, Боже! Вож е! Је ли ово само твоје искушење ?! Таман се реши да их довикне, али приме- ти да Мулати застадоше. Они ослушкиваше нешто. За тим опази, како се сакрише иза жбуња и укочено посматраху на једну страну. Из далека се чуо жагор. Мудати се не беху преварили да се људи приближавају њима. Жагор се поетепено разбирао све јасније и сада се већ могоше чути и људски гласови. Зеноба је сад знала, да се сва та ларма ње тиче. Али тек што она беше с тим на чисто — жагор се не чујаше више. Она не скидаше очију својих с Мулата, који вребаше сваки по- крет онима који су прилазили. Најзад и сама спази, да су људи с плантаже растурени по целој оној шуми. Она разумеде, да њу траже. Сад више није оклевала, већ стаде испод оног грања ви- кати, колико ју је грло могло служити: 333 — Помоћ!... помоћ! На ово запомагање Мулати устадоше, па ослушкиваху, неће ли се знак опет јавити. — Овде испод грања! ту помоћи треба! викаше Зеноба. Глас јој се разхегао по оиој долини. Мулати притрчаше оној гомили грања испод које се чује узвик. У исто време ту притрча- ше још два човека. То беше Бер и Годон. Као помамни лав бацаше Годон оно грање. Једва је и имао времена, да од она два Му лата позна, да му један од њих беше отац Хунон, који у друштву са оним другим сиђе с планина у намери, да тајно посете плантаже и воде преговоре о устанку робова противу белих наметнииа. Хунон је још из далека спазио, да се при- ближава нека граја од људи, за то је и застао мало у гауми са својим другом, мотрећи каква се то гунгула диже. Он је тако исто спазио тамо свога сина Годона, када потера првђе ближе. И Годон је иознао свога оца, али је ова прилика била таква, да је било пробитачније, да се према новом господару понашају као непозвати. Пошто разбацаше оне гране, стадоше Му- лати вадити грудве, којима беше укопана Зе- 834 ноба, и разбациваше их гневно на све стране. Кад јој је тело било већ готово ископано, Зе- ноби се смучи услед наглог олакшавања од при- тиска, који ју јв морио целе ноћи. Она паде у лаку несвестицу. Вер ухвати сироту Зенобу и извуче је из живога гроба иолу-мртву. Годон му иомагаше. (Види сл. 2. на стр. 33). За тим је положише на земљу да се освести и окрепи колико да може поћи натраг у стан. Докле су Мулати откопавали Зенобу, дотле је Годон, који им помагаше, спазио око врата, једну узицу, коју она иначе није имала, па је полако опипа и наиђе на дашчицу, коју беше зликовац оставио с натписом. Прочитавши кришом тај натпис, Годон се препаде, нешто му штрекну на срцу. Пажљиво скиде ову плочицу и остави је у џеп. — Дакле је отпочео да ми се свети п а с! јетко помисли Годон у себи. Ова плочица јасно му је показивала око чега се врзе овај покушај. Неколико особитих погледа управи он на свога оца, чиме му даде знак да иде, док господар Бер није стао за- питкивати ко су они, од куда они овде. Хунон разумеде знак сина свога, те са својим другом пође натраг у брда. Бер се бав- љаше око Зенобе, давајући јој коњака да се о зза освежи. Т у је прилику употребио Годон, да са својим оцем крипгом проговори неколиво речи. Споразум је био врло брз и врло кратав. Зеноба се беше већ прилично опоравила,. те се већ спремаше да пођу. Дотле Хунон и његов друг већ замакоше за перивој .......... Тога вечера Годон>и Зеноба дуго, необично^ дуго разговараху међу собом. Т у јој је Годон открио праву тајну ове драме. Њој тек сада беху јасне речи онога непознатога лица, које јо.ј синоћ најпре ласкаше, а по том је живу стрпа у јвндек. Годон се доста одупирао Зено- бином решењу да се услови ДонЛијега приме, и ради заједно с Хуноном на остварењу њиховом. — Тиме ћемо се спасти беде, рече Зеноба, а с друге стране потпдмоћн још више оцу Х у- нону. — Знам, али верност према господару? рече Годон тихим гласом. — Верност према белом господару јесте завера према своме племену. И кад га ми не- ћемо светити свавом згодном приликом, од кога очевујемто онда? упита Зеноба одлучним гласом. Годон се размишљаше још једнако. — Ш то се мислиш ? упита га она. Хоћеш ли ваљда да ме тај пакосник и убије, да би тебе приморао да му помажеш. Хоћеш ли ..... — Не говори таво, Зенобо! 336 — Да не говорим!.... Коме?.... зар да не говорим теби, који се још двоумиш, а видиш где се о мојој гдави ради... Ја ћугасам анаћи и ставити му се на расноложење, кад си ти кукавица ..... Ја ћу му сама издати госпођу Аранку! гордо узвикву Зеноба .... Али тада ти нећеш имати више права нада мном.,... — Зенобо! што говориш тако? — Ш то хоћу да се светим белим људима! — Али наши господари нису то заслужили! — Н ису?!.... зар нису и они бели? — Али према нама су благи! — Ко?.... Зар госпођа? — Јест, госпођа Аранка! — Е, мој Годоне, ти још не познајеш њено лукавство. Она је блага, према мени нарочито пажљива, али и то има својих разлога. — Разлога да има она према теби?! — Јесте.... јесте. Да ја нисам посвећена у њене тајне, видео би ти, каква би она сасвим друкче изгледала. — Какве су то тајне? упита Годон за- чуђено. — Тајне!.... па односи њени са управником Атахалпом. Зар ти не знаш, да је господар Бер постао пред њом само једна фигура, а она му тако вешто заварава очи, да онај ни у сну не сања какве се одвратности не збивају иза ку- 337 лиса и то све у име љубави и оданости према госнодару. И онај Атахалп.,.. тај подлац, који као мачак вреба, да господар куда зађе по план- тажи по ваздан цуња око њених врата, па чвм му се прилика укаже, ето га к њој и она.... кукавица једна,... чека га раширених руку и па да му око врата. И то се све збива, тако рећи пред мојим очима, ја их нослужујем, ја им раз- говоре чујем.... — Ш та?... то је одвише! узвикну Годон. — Да... и ја чисто жалим господара Бера, да не види шта се све чвни подфирмом топле љубави с једне и ревносне службе с друге стране. Док се она... несрећница, одаје загрљају једнога гада, Атахалпа, дотле јадни Бер не сме пријатно ни да погледа у ону красну девојку, Амалију, јер му је Аранка то одлучно забранила. И тако госпођица Амалија у самој ствари није овде гошћа, већ је права заробљеница. Она јој не даје у Европу, да јој случајно тамо не би траг проказала. И Бер то све сноси за љубав једне онаке жене! — То је ужасно! узвикну Годон. — И још нешто.... Још један бели човек тајно долази у одаје нашег господара и то ре- довно свакад, кад гоеподара нема код куће.... А господар иде од куће кад госпођа нађе за потребно, да му препоручи дуже шетање због Кажњено неверетво 22 338 здравља. И он јадник иде, шета се по шгантажи. да би својој невенианој жени жив и здрав био, т& она се ето тако брине о његову здрављу. Шетња му свакако необично прија, јер у њој види најјаснији доказ Аранквне нежне љубави! — Дакле још неко долази? упита Годон. — Јесте ..... тога сам човека толико пута виђала, алн му црте лица не могох познати. Увек је ноеио маску, коју је врло вешто при- кривао!,,., — То је грдна срамота за господара! рече Годов. — Па сад реци мн само, Годоне, да ли вреди штедети оваку једну жену, да ли би био грех отргнути је од господара и предати ономе, који је толико тражи, да чак и мене узима за жртву? — Не, то неби био накакав грех.... на против добро дело..., у осталом ми можемо из- дати госиођу Дон Лнјегу, он ће бити задовољан.... завера ова није наперена противу господара Бера, већ шта више на спасавање његовог имена, рече Годон. — А ономе гадном ниткову, Атахалпу, ја ћу показати како Зеноба уме чувати своје до- стојанство, настави Зеноба даље. — Ш та ће то опет значити? упита Годон. 339 — Има већ неколико дана, како се та хијена умиљава око мене и како ме моли, да може једном са мном ва само говорити. — Ш та? — То, што рекох ..... али ја га одбијах учтиво, да му се не замерим. Он је моју уч- тввост рђаво протумачио, па се сада толико навезао да говори са мном, да га се не могу опростити. — Добро, кад је тако! рече Годон. Првом □риликом кад те нађе, одреди му састанак под оним дебелим дрветом, где су њиве са пиринчом. Ја ћу тамо сакрити неколико људи иза џбуна. Ако ти помоћи затреба ти само дај знак, они ће се појавити ..... Сувише ее касно угасила свећа у соби, у којој је спавао Годон и Зеноба. Разговор се дуго још водио. X Под дебелим дрветом Тамо где се свршавају пиринчане њиве плантаже „Викторије* настаје један одсек. По- сле тога одсека настаје мала узвишица обрасла жбуњем, крупнијим и ситнијвм. За овом узви- шицом настаје лепа висораван одевена прекра- сним зеленилом и с које је диван поглед на целу 22 * 340 ллантажу. Тамо далеко на једној страни види се беласкање мора по коме пливају пароброди, што сиајају стари свет са новим, а на другој страни тамо ваде се сива брда — станиште горштака, који се у четама и групицама, с вре- мена на време примичу плантажама, па се опет лаћају слободних висина. Поглед на пиринчана поља, која се тала- сају и при најмањем поветарцу, побуђују у мнсаона човека неко необично прпјатко распо- ложење. Он ту има прилике дапрегледа природу у свој њеној дивоти и свима чарима њенах прсију. Хоће ли да види младост, нека гледа оне зелене ливаде искићене разнобојним цвећем, које се такмичи међу собом, које ће на себи више задржати погледе гледаоца. Хоће ли да види бујности, нека управи своје погледе на ритове бамбуса. Хоће ли добити појма о непрегледности — нека погледа на усталасано пдаво море. Хоће ли озбиљност и ведичину, нека етане уз оне ко- лосалне храстове, које но неколико људи не могу обухватнти. Жели ли познати виткост, нека гледа како се високе палме повијају и исправљају кад их ветар подвати. Хоће ли прошлост, нека гледа у стрњике обране каве. Жели ли сазнати шта је слобода — нека оде у слободне висове и шуме. Жели ли, најзад, разноврсности нева 341 пређе погледом преко целе околине, докле му вид досеже. На једном лепом месту поменутог одсека, између зеленила, љупкога цвећа, кокетних жбу- нова, а под једним дебелим храстом седела је Зеноба лепо одевена, необично љупког израза лица. У коврчаво.ј, црној и дугачкој коси, ван- редно нежном погледу, пуним и облим рукама и укусно намештеној одећи, која изгледаше као да је срасла са њом — у самој једној Зеноби могао си читати и младост и љупкост, и бујност и раскош, неограничену слободу и верност, љу- бав и озбиљност! Мало по даље од ње седео је управиик плантаже, Атахалп. По целокупном строју њего- вога варактера, а по усуканим брцима и по изразу његових очију могао си прочитати не- обуздану страст једног лађара у туђој кожи! Таква два карактера сеђаху један поред другог. Он гледаше у њој сав свет, веку од- лучност, неку особиту моћ, нечега тајанственога. Она гледаше у њему једног празног фићфирића. И он разговараше с њом ласкаво, иодло. Он је увераваше о својој неограничоној љубави према њој; он јој тврђаше да високо ценисло- боду њеног племена; он је увераваше, да ће она постати најславнија у своме роду, ако му са- општи своју верност и закуне му се на оданост. 342 А она... . благим осмехом свога лица мо- љаше га, да је ноштеди толике славе за коју није достојна, да се не подсмева њеном несрећном племену, које белим људима није никаква зла учинило, да не тражи љубави од ње, јер их* је природа бојом коже одвојила .... — Мислиш ли ти, Зенобо, да моје срце не може куцати онако исто топло, према теби, као и кога било из твога племена? тихо је упита Атахалп. — Не може, господине ..... ваше је срце хладнога севера, а наша су из жаркога југа, сложити се не могу! Ове речи необично поласкаше Атахалпу, те јој без устезања приђе ближе, седе поред ње. Своју десну руку наслони на њено меко раме, обгрливши је мало око врата, а другом руком ухвати је-за руку па немо и непомично гледаше у оне ватрене очи њене. — Господине! шта желите ви од мене ? за- пита га Зеноба. — Зенобо , драга Зенобо, изреци једном своју иресуду нада-мном! (види сл. 3. стр. 67.) — Господине! љубав моја другом је покло- њена .... то не тражите од мене. — Драга Зенобо, ја те молим, да моју љу- бав примиш као знак исповести моје пред тобом! — Исповести предамном?! 343 — Јеете Зенобо! — Како ее један управник може испове- дати пред једном обичном робињом, која је до пре кратког времена носила јарам око врата. — Али ја те молим! — Љубави не тражите од мене.,.. Је ли то све што сте од мене хтели ? упита Зеноба. — Хтео сам љубави твоје, хтео сам воде с твојих жарких очију, да жеђ своју угасим! — Све је то својина другога. Ни моје није више то, што ви тражите од мене! За тим по- куша да уетане и оде. Атахалп је задржа. — Али шта хоћете ви од мене, господине? Атахалп ћуташе неколико тренутака. Раз- мишљаваше како да отпочне праву ствар, коју је желео постићи. Мислио је, да ће Зенобу љу- бављу искушати, али она бегае и одвише поносна,. те му не даде права да на те жице удара. Нај- зад се реши, да је одлучно упита, па сад на шта изађе. У на|горем случају он је управник план- таже, она је робиња. Његова се реч ввше ува- жава где треба, него њена. — Зенобо, остани још који тренутак крај мене, кад си ме већ уцвелила и не хтеде пру- жити руку срећи. која ти се нуди! — Добро ..... то ћу вам учинити по вољи, рече Зеноба и опет се посади на онај одсек. 344 — Ја те молим, да ми за неколико ствари, које ћу те питати, даш своја објашњења. — А да ли ја то могу, пре свегн? упита она. — Надам се да ћеш моћи! — Ш то вам будем могла рећи. нећу вам с&крити. — Да ли је господин Бер радо примљен код робова? — Какво је то чудно питање? — Није ни мало чудно, већ је на против постављено у своје време, додаде Атахалп. — Ја га не разумем, објас-нате ми га боље! — Сазнао сам да се ме1)у робовима снује нека завера нротиву госнодара, па те пвтам. да ми кажеш, шта и колико ти знаш о овоме. Разумсш ли сад? — Још мање.... Завера мсђу робовима.... и то противу нашега господара.... То ја не знам, то не може никако бити иетина! — А ако те ја уверим, да |е истина? — Не можете ни то, јер ја не знам апсо- лутно ни о каквој завери. — Она постоји! — Ако и поетоји, ја ипак нисам посвећена у те тајне. Ко ће то још мени поверавати. — Желиш, да ти кажем ко? — Ако знате, кажите ми! — Неки Хунон. 345 — Хунон! тога роба нема на плантажи, одговори Зеноба. — Кажу да јо већ био и да је бегунац. — Па шта и какве везе ја могу имати са њим ? — Какве везе?! ..... — Јест, шта ја имам с њим? — Он је твој свекар! узвикну Атахалп. — Мој свекар.... Хунон!,... ја не познајем таквога човека; ја немам свекра. — Јесте, ја сам то сазнао на свој начин, али господару још ништа нисам о томе саоп- штио, док.... — Ш та.... док? прекиде га Зеноба. — Док ствар не испитам потанко и рас- ветлим је у свему, па ћега после видети докле ће ствар доћи. — Али што ја треба све то да знам? — За то што си и ти члан те завере и ја сам ти пружио руку спасења, коју ти немило- срдно одбијага. Ако се ти не кајеш, ја по свој прилици нећу. — Господине, Атахалпе, ви грешите своју душу, ако је имате, ви ћете погрешити јако, ако покушате увући мене у какву било заверу про- тиву господара. Бог ми је сведок, да ја госпо- дару Беру желим више добра него ли и ви, него ли ико други! 346 — Охо!..,. да не претерујеш у верноети, узвикну Атахалп. — Не претерујем.... ја знам шта говорим. — Онда јамачно завера има други карак- тер. Да не стоји она што год у вези са покре- тима горштака? — Ни ту вас не могу задовољити одгово- ром! рече Зеноба. Са горштадима немам ника- нвих веза. — Онда је завера противу Аранке? — Не знам ја ни о каквој завери. У на- шем племену нема тајни; . за коју не бих знала. Али те тајне тамо нема.... А што се ви плашите за Аранку? — Не плашим се, али ми је дужност, да од ње склањам све што јој може причинити какву непријатност, одговори Атахалп. — Па она има свога заштитника! — И ја сам њен заштитник. Она је његова онолико исто колико и моја. Од тренутка, када је она постала његовом својином и то мојом по- моћи, постала је и мојом својином. — Тако.... дакле,... Е, сад остајте збогом! рече Зеноба. — Не.... јога који часак! задржаваше је Атахалп. — Добро.... да останем још мало. Ено и господара Бера тамо, видите ли га. Можда ће 347 поћи и на ову страну, а ено с њим и Годона, па ће ми бити непријатно, да нас саме овака застану, рече Зеноба. — Није то никакав разлог, тв хоћеш само да избегнеш, јер сам те довео до зида. Ти по- ричеш заверу, али је тим истим и тврдиш! — То није истина. Господине, ви вређате! — Ја вређам? — Јесте, ви вређате, ви клеветате! — Ј а ? ' — Јест.... ви! — Је ли клевета, кад се истина каже у очи? викну .Атахалп. — Ви не говорите истину, господине! — Ја сам Годона ухватио, где на лађи шу- рује са једним човеком.... ја сам извештен с по- уздане стране, да је Годон с тим истим човеком дуго разговарао пре извесног времена.... ја го- тово могу веровати, да је и ваше закопавање опет неки мајсторски смншљеи маневар... Ви сте вавалица. По нашим законима ви сте криви, ви ћете бити осуђени и једини вам је спас да ми пружите руку, признате кривицу, па се неће даље чути од овога места! — Зар дотле допире ваша верност према го- сподару.... до моје љубави стало је све, је л’ те? — Желим да тебе спасем од закона! викну Атахалп. 348 — Не! викну Зеноба. — А ти ћеш еилом! — Ни онда, подлаче један! — Онда ћеш ме смрћу својом задовољити! викну Атахалп и извуче повећи нож, претећи Зеноби. — У име закона/ викну Атахалп. — Не, рече Зеноба одлучно. Нама су наши обичаји милији и светији , него ваши закони. — Умри кукавице! цикну гомила Мулата, излетивши иза шумарка (види сл. 4. стр. 146). Један Мулат стеже руке Атахалпу, а Х у- нон му копљем прободе главу. Атахалп паде мртав. Мулати и Зеноба с њима побегоше у пла- нинске висове, да озго ови ратоборни синови гледају као сури орлови доле, на покрете у равници. И Зеноба остави кућу и дом свој па оде да врх брда гнездо вије, јер више слободе за њу у равници није. Она беше саучесник гроз- нога убиства. Само је то убнство ни.је тиштало, јер зна који је убијен, зна да је то бео човек.... Док се ова трагедија одигравала под оним дебелим дрветом, дотле су Бер и Годон, спазив- ши из далека где се у ладу одмара Атахалп у при- суству Зенобином, били дошли већ близу њих. 349 На овакав чудноват положај Атахалпов према Зеноби обратио јв Беру пажњу Годон, исказујући своје незадовољство према томе гад- номе човеку. Бер с почетка није веровао Го- дону, да Атахалп ради на прељубочинству код, Зенобе. Али се сада увери својим очима. Није знао, колико је наиван био, да је Годон већ уна- пред све удесио са Зенобом, како би господару евоме пхто већма замрсио ситуацију. Уз пут се Годон жалио Беру како Зеноба од неког времена не мари за њим, како је њена некадања супружанска верност помућена, како међу њима не влада више она оданост као што негда беше.... —- А што је не казниш? упита Бер. — Чиме, господару? упита Годон. — Па оним, што ће њу највише заболети! — У ње нема више осећања, жалостиво уздахну Годон, да би је могло заболети!.... У таквом разговору њих двојица примица- ше се полако Атахалпу и Зеноби, који сеђаху загрљени под дрветом оним. Видевши ово, Бер се спремаше да их љуто покара а Зеноби да нарочито припрети, ако се не узме у памет, да ће је понова отерати у јарам, на најтеже по- слове, а да ће другу робињу изабрати да двори госпођу Аранку. 350 Годон му захваљнваше од свег срца на то- ликој пажњи према срећи његовој, али увев из- ражавате неку сумњу да ће бити слабога ус- пеха, јер је Зеноба вапустила леп домаћи жи- вот, и мрзећи беле људе, одала се рђавом животу састајући се често са горштацима Мулатима. 0 овоме је тако убедљиво говорио Беру, изразом неке тешке туге и увређене љубави, да му је чак тврдио, како су и оног јутра, када су је ископали, нашли крај ње два Мулата како је ископавају, а тога већ не би никако могло бити, кад она не би своју љубав делила с њима горе. Чак и онако изненадни одлазак оних Мулата, воји одоше не јавивши се Беру, када се овај забављаше око окрепљавања Зенобиног, Годон је нротумачио Беру, као да су они у самој ствари побегли од праведног гнева његовог. И одиста Бер вероваше овнм речима. Све су околности вазивале, да се ствари одиста мо- рају овако узети и никако друкче. Тек се је Вер спремао да ослови Атахалпа, који се беше устремио према Зеноби, мислећи да то беше њихов љубавни растанак, али се у том чу вика сакривених Мулата и трагедија се сврши! Неки Мулати јурнуше на Бера и Годона, али се ови бранише оружјем, које су уза се носили. Један Мулат погибе од Годонове пушке, 351 а остали се разбегоше куд који, а са н>има и Зеноба. Бер и Годон одоше журно кући, да виде како стоји са осталим пословима на плзнтажи и да извести месну полицију о извршеном убиству од стране Мулата, како би се страже на гра- ннцама појачале и спречио сваки приступ Му- латима у предео плантажа. Али сада Бер беше усамљен. Верног му Атахалпа не беше више поред њега. Госпођа Аранка беше јако ожалошћена овим догађајем, јер јој је низ успомена био везан за тога чо- века, који ју спасе с лађе и о угодности се њеној старао врло одано и за дуго времена онда, кад не беше никаквога изгледа на поновни са- станак с Бером. За Берову кућу беше то јак пораз, тептка жалост, те се још за неко време није ни мислило на какво весеље, а још мање на свечано венчање њихово, које је требало да се изведе у највећој раскоши и церемонији. * * * Још истога дана после подне нрекинут је сваки рад на плантажи. Сви робови беху сгр- пани у своје касарне. Над њима је вођена строга контрола. Многи беху повезани ланцима, а неки пак спутани у јармове. Њихови настојннци по- казаше сада сву суровост своју. 352 Писка робова, која је потресала касарне оне, допирала је као неки потмуо јек до кан- целарије господара плантаже Бера, у којој је вођена строга истрага у присуству полицијског комесара. Робове је у канцеларију уводио привремени управник плантаже — Годон, коме Бер бешв сада поверио управничку дужност на неко време, док не нађе сталног управника. Њега је још једино имао, на кога се могао и морао ослонити у првим часовима невеље. Полицијски увиђај и сама истрага проду- жкла се за читава два дана. И резултат истраге показао је : да је Зеноба стајала тајно у вези са неким Мулатима без знања свога мужа, да је она узела на своју руку читаво једно оде- љење робова исте плантаже, који су били из- вршиоци њених наредаба, да су неки од тих робова одбегли с њом у шуме и брда, неке је полиција похватала и да се неки, који су знали за ту заверу, још налазе у рукама господара плантажа. Као виновник целог овог догађаја би про- глашена Зеноба, коју је теретила и та околност, што је она у последње време без икаквих об- зира исказивала јавно своју мржњу према бе- лим људима, да је чак изневерила и свога мужа Годона само за то, што је овај неограничено 355 волео своје беле господаре за шта се нашло до- каза у његовом одликовању и тестаменту нре- ђашњег господара Џемса; даље ју је теретило и то, што су код ње виђена два Мулата, који је ископаваше кад беше жива сарањена и који се кришом уклонише с тога места. Сваки даљи исказ, свака околност, коју су истицали појединци, отварала је очи Беру, те је сада многе појаве на плантажи могао разу- мети у правој њиховој боји. Али је с друге стране у њему и све већма расло уверење у оданост и непоколебљиву верност његовог, сада привременог управника Годона. Судска пресуда, која је донесена после ове истраге, садржавала је грозно решење. Она је објавила смртну казну Зеноби, за којом се трага да се ухвати и над још стотином робова. Три надзорника одељења на вечиту робију, а двојица на по 15 година ;робије. — После три дана пресуда је извршена. Овако дуготрајна истрага јако га је из- нурила. Али он не хте пропустити ни један ми- нут да се она врши без његова присуства. Није помишљао на одмор, да само не пропусти ви једну ствар неопажену. Као да је знао, да би чешћим излажењем из канцеларије и одлажењем у своју собу пореметио мир својој драгој Аранки, која и 23* 356 сама тнх дана беше јако снуждена, жељаше мира и спокојства. Као да је знао, да би у то доба истраге, нашао тамо у њеној соби другога господара над бдагом свога срца, који под мас- ком улажаше у замак, јамачно да теши рањено срце њено! Потресом догађаја снужденој Аранки, тре- бало је одмора. а кривцима строга казна за учињено злочинство. А она жељаше и једно и друго. С тога је и молила свога доброг Вера, да истрагу прати до најмање ситнице, да чује шта се говори о томе и да ни један тренутак у томе не изгуби. Молила га је и он јој је дао реч, да ће целу истрагу слушати, да би тиме и њој дао прилике, да се смири од потреса.... да се госпођа одмори на рукама човека под мас- ком. Знала је она, да би Бера страшно узрујао призор какав би застао у њеној соби, знала је она, колико би га то потресло, па је желела уштедети му ту грозну борбу мисли. .. толико је она пажљива била према њему!! а све с из- ловором на трагедију покојног Атахалпа!!! X I Зора нових дана По свршеној истрази и извршеној судској пресуди на плантажи „Викторији1 1 отпочело је 3 5 7 редовно схање. Радови су настављени. Мир с поља је повраћен; јака стража од војника чу- вала је граниде између горштака у брдима и шумама појединих плантажа. Горе по брдима је покрет трајао непрестано, али се није могао прострети више доле у равнице, које беху за- штићене оружјем. Само се осећала прилична оскудица у ро- бовима на овој чаробној плантажи, јер је њихов број знатно смањен смрћу оних криваца, који сноваше заверу и која им би осујећена. У сва- ком своме рапорту вршилац дужноети управ- ника, Годон, саопштавао је господару Беру ову оскудицу, како због ње радови прилично зао- стају, а ваља их накнадити, јер се много ште- товало због последњих немира. Али Бер не хтеде одмах попуњавати број својих робова, док се ствар са свим не сталожи и док се сам не одмори толико, да би могао издржати пут до пијаце робова. Осим тога, као на.јважнији му је разлог био у томе, што је од једног свога пријатеља из Сак-Доминга, где је пијаца, добијао извештаје, како на пијаци по- следњи транспорти робова насу тако обилати те је и цена стајала доста високо. Тако је трајало подуже времена. Али у том већ готово стизаше нове жетве, посао се је мо- раорадити брже док кише не настану, те је Бер 358 морао отићи да купи још робова, па макар и цена била скупља ...... Он се журно спремагае на пут> уређивао је своје ствари, издавао потребне наредбе шта се има урадити за она 3 — 4 дана, док се он бавио буде на путу. Заказао је од прилике дан свога повратка и свршивши све ове претходне ствари, повуче се у своје одаје раније но оби- чно, да се одмори од дневних напрезања и да још уреди неке своје кућевне ствари са својом Аранком, коју неће видети за неколико дана. Ради тога они су те ноћи водили подужи раз- говор, који је скраћивао оно време, што још беше остало до — растанка. Растанак се приближавао, али он беше не- обично М Јзран. Не беше узрујан Бер, не беше сетна Аранка. До сада су се толико пута ра- стајали, али у свима тим приликама растанци беху праћени сузама и уздасима. Свагда се они растајаху тужни с неком чудноватом зебњом и неизвесношћу* да ће се још икад опет састати. Али тада беше вазда искрене љубави међу њима, која их је и после читавих напора састављала. Љубав је тада уз- дисала; љубав је тада сузе лила. И ти уздаси и те сузе везиваху их тада нераздвојно! Мислите ли зар, да су толике претрпљене борбе и толики тужни растанци од детинства 359 њихова исцрпли већ све уздахе, засушили сваку жљезду' сузну, те се овај растанак врши мирно, тихо, нечујно?! Не, у грудима њиховим имало је још уз- даха, у очима њиховим имало је још суза, али се овога пута само не чуше уздаси, нити се суза пролила, јер кључ извора суза и уздаха не беше им при руци —■ он беше тамо негде .... у искреној љубави. Да ли примећаваше они узајамну мирноћу овога растанка? Ни то не. Она им изгледаше са свим при- родна. До сада се растајаше или на прагу ње- них родитеља или на таласима узбурканог оке- ана, повратак је био не познат, пред њима тада стајаше вео неизвесне будућности. Овај је ра- станак био на прагу њихове куће; повратак је био познат, пред њима не беше више оног вела неизвесности, нека тачно одређена сталоженост испуњавала им је срца њихова. Ето, како се догађаји изврћу.... али ее точак среће окреће непрестано! Онај део што је на земљи подигне се горе, па се опет спусти доле и тако проду- жује напред и само напред! Он јој је остављао пуну кућу да сталоже- ним срцем и постојаним надама лроведе у за- довољству дане његовог одсуствовања, молећи је, да тако расположи евоје срце, како не би 360 осећала празнину што њега ту нема. Тако беше то пажљив муж, толико добра и мира жељаше он својој драгој — Аранки! Она беше у пуној кући и даде свечано обе- ћаше пресрећноме Беру, да ће моћи располо- жити своје срце, да ће у сваком задовољству провести дане његовога одсуства те да неће осе- тити празнину, што н»ега ту нема. Он ју је ис- крено молио и она му је одиста искрено одго- ворила. Толико је она волела свога драгога — Бера.... Бер спаваше дубоким сном. У сновима му избијаше шарена и цветна поља његове будућно- сти. И она спаваше на крилу његову тихо и мирно. Снови јој износише пред очи цвеће, али које све беше затворено у своје чашице. Она видаше те зелене пупољке и трпаше их у неку кесу, која је личила на маску, којом се људи обично крију од света. , ■ * * * Оевануло је јутро љупко, весело. Пирвао је новетарац лако, умилно. Певаше тице и ска- вуташе хитро, радосно. Опијаше цвеће својим мирисом пријатно, заносно. Шушташе шума не- вим особитим шумом, росне капљице преливаше своје боје неком чудном чаролијом и таласи онога мора удараше неким вилинским жубором. 361 Виткон путањом оном, кроз ове чарн своје плантаже, ходио је путник Бер, а са њиме и два верна му чувара: Аранка и Годон. Тамо преко залива уздизао се вис један, чије подно- жје пере овај залив морски, а чије врхове ожнв- љавају покрети горштака. Т у на обали залива, онде где се извијају витке палме, а подножја им красе бујни жбу- нови, извршио се — растанак Бера и Аранке. — Збогом, 1?одоне! рече Вер рунујуКи се ири иолаеку са својим уиравником. Ево т и Аранке у заштиту, иа се старај о угодностима њеним до мога иовратка! (види сл. 6. стр. 225.) — Господару! путујте без бриге, нека бих вас здрава сачекао; ништа вам се на жао учи- нити неће! одговори Годон с неким достојанством. — Збогом Аранка! утуви добро моје речи, дуго нећу остати на путу! — Нека ти је срећан пут, драги Бере, Провиђење нека би ти било од помоћи, повра- так ти очекујем жељно! одговори Аранаа. Бер већ беше на лађи, с које махаше ма- рамом своме благу, што остаде ту на обали. — Збогом! довикну он још једном.. — Збогом! довикну и она, а из груди јој се оте тек сад један уздах и очи засузише мало; још се једна капља љубави сакриваше у срду њену. То беше остатак некадањег пуног срца. 362 Лађа са већ изгуби из вида. Аранка дуго гледаше на ту страну.... Далеко тамо иза витких палама и густих жбуња вириле су две људске прилике. Једна од њих овога пута не имађаше своју маску. ■ ** * Соба Аранкина имађаше диван изглед на залив морски. Са прозора својих гледала је она несташне таласе, који се некад смире, а некад захуче потмулом тутњавом разбијајући се међу собом и о обале, исто тако, као и сам живот њен. 0 дувару ове собе висило је неколико слика о најлепшим деловима плантаже „Виктор8Је“ , између којих беху намештени особито укусно переиски ћилимови, што соби тој давашб неки пријатан изглед. У једном крају њен писаћи сто, на коме беху две грдно велике етрурске вазне и остали прибор за писање. Сав намештај, којн приаадаше овој соби беше од затворено зеленог плиша и укусно раслоређен. Под беше такође застрт богатим ћилимовима. По целој соби осећао се неки осо- бито пријатан мирис. На Јбдном зиду висиле су високе и тешке завесе. Ту беху врата, којим се улазило у њену спаваћу собу. звз У соби за рад владаше неописана тишина. На једном дивану лежала је Аранка и одма- рала ее. Према њој на зиду био је велики је- дан чассвник, који лагано простираше своје монотоне звуке тик-так!.... тик-так! .... Аранка је често погледала на тај часовник.. Он куцаше само једним истим темпом. Била је замишљена. — Зар он још није овде ?.... Зар он још није дошао?.... Он до сада није никада допустио да га ја чекам! мислила је Аранка у себи по- гледајући на часовник. Њено љупко лице постаде сада врло оз- биљно. Предавши се мислима, које јој летеше кроз главу, лежаше она мирно на своме дивану, а псетанце њено прући се крај њених ногу. Прође извесно време. На један пут на пољу одјекнуше брзи кораци. Капије зашкрипаше. Аранка скочи. Јако руменило обли њено лице, а погледи јој се управише у затегнутом очекивању према уласку. На вратима се чуло хватање кључанице, Млади витез морао је проћи кроз неколике пролазе. Зачу се и куцањ на њеним вратима. И гле!.,.. сада етајаше он пред њоме у пуној својој снази и лепоти. 364 — Дакле дођоств најзад, пријатељу, ја сам већ долазила у очајање!.... звучаше са шених дивних усана. — Ви сте на мене чекали, Аранка?.... упита он озбиљно, а топлим погледом. За тим обухвати њену руку и понесе је својим топлим уснама. Псетанце, мала пудлица једна, скочи, али се на скоро умири и испружи опет поред ногу своје господарице. — Да, доиста, то је први пут што сам вас оставио да ме чекате, настави он лагано и збу- в>ено. Па ипак сам толико мисдио о вама и жу- део, да час пре погледам опет у ваше мило око. — Боже мој, шта је вама пријатељу? Ваш глас звучи тако чудновато, ви сте тако бледи. Да нисте болесни, драги мој Лијего? Пуна неизмернога страха погледа га она. — Аранва!.... звучаше у страшном болу са аегових уста, ви не знате каква жалост иепу- њује ову кућу.,.. — 0 , Боже!... шта то говорите? узвикну она. — Жалосна вест, Аравка! — Говорите Дон Лијего, пријатељу! — Не смем вам саопштити! — Говорите.... не мучите ме тако! узди- саше Аранка. 365 — Сташајте се.... што гроб хладан једном схватн, то се више не поврати! тешаше је Дон Лијего. — Какав гроб?... Преклињем вас љубављу својом, говорите, какав гроб?... каква је то жалост? — Ладни таласи узбурканог мора покрили су јуче.... — Ш т а ? .. Кога?.... — Господара Бера! одговори Дон Лијего најзад. — Ах, Боже црни!.... дакле и н>ега не- стаде! узвикну она и бризну плакати .... Још тињаше љубав у срцу н>ену! Видећи је страшно узбуђену, Дон Лијего је прихвати за руку, која беше хладна и дрхташе. Њене се груди надимаху од јецања. П његове се груди надимаху од нестрпљења.... — Аранка!.... ослови је после неког вре- мена, када се ова смирила мало. — Оставите ме, Дон Лијего, ја сам усамљена. — Аранка!.... тешио је он. Знам ја добро како жалост н бол продиру груди!.,.. Не плачите, ствшајте се!.... Небо ће вам убрисати ове сузе.... Ви нисте усамљени. Ја вам нудим своју заш- титу, упамтите! Он пољуби лагано, тихо, њену руку и чело њено. 366 — Пријатељу, ви ме нећете ни сада на- пустити. Могу ли се уздати, да ћете вазда бити уза ме? упита га тихо јецајући. — Аранка!.... јесам ли вам тако мио? уз- викну Дон Лнјего загрливши је и пољубивши је у чело. — Дон Лијего, драги! узвикну она. Ви сте мелем моме рањеноме срцу.... Останите овде да га лечите топлином пријатељства! — Ви ме задржавате код себе!.... Ви же лите моје пријатељство!.... настави он страсно, а у себи помисли весело: „Дакле, кључ је већ једном обрнут у брави ситуације. Ш ат се и врата отворе!“ . — Пријатељу, ја вас молим да останете бар за неко време, ако не желите више! гово- раше она. — Аранка!.... ја вам не могу описати чежњу и срећу мога препунога срца.... ја вам испо- ведам отворено и без устезања да вас љубим неизмерно.... — Пријатељу,.... Дон Лијего, не говорите тако! ослови га Аранка. Срце ми је одвећ болно, да би могло слушати такве речи.... — Оставите ме да изговорим, ви треба и морате до краја слушати...- Ја не могу више заповедати своме срцу да ћути.,.. Ја вам морам хазати... Ја вас љубим неограничено.... Аранка, 367 зашто та бојажљивост у вашим дртама?.... Да се нисам иреварио и погледе ваших очију, ваше лепо прима&е до сада рђаво протумачио? ..... Аранка, ви знате да вас љубим свим бикем својим!..., Она беше замишљена и ћуташе само. Овре- нувши се мало у страну, стајаше она ипак ту крај њега. Кад му лагано окрену своје бледо лиде, уплаши се он њеног плашљивог погледа. — 0, Овети Боже!.... шта да вам рекнем..., како би могла оденути речима осећаје, који ми срце обузимају?.... Мени је.... као да ме нека невидљива моћ хоће да отргне од вас, вао да морам бегати испред вас.... па ипак.... ипав ]а не могу ... , — Аранка!... узвикну он весело. Ви ме љубите дакле, јер се иначе не би бринули за мене! — Мир, пријатељу.... немојте ме питати сада.... не.... око срца ми је тако тешко, тако необично, ви знате. ..... да сам вам наклоњена ...... — Па ипав?.... ипак?.... На послетку је слетело признање с ваших усана, о моја љуб- љена, богињо моја, срећо моја! Пун бурнога блаженства, хтеде је он при- вући сада, али, зажаривши се бегаше она паж- љиво испред њега, а он њену руку обли по- људцима. 368 — Аранка! једна неизвесност притисва ми груди још од доба нашег виђења у Хавани. Ја вас молнм, обећајте ми, да ће те на послетву казати, која сте ви то Аранва? Са загушљивим узвиком окрете се она од н>ега, а велики страх се појави на њеним бле дим дртама. Дон Лијего подло клече на колена пред њом и луваво је гледаше молећи. — Аранка, кажите ми најзад, ко сте ви? Ако ме љубите, онда и ви морате осећати тежњу да једном будемо спојени и познати. 0 , дајте ми ову утеху, да је собом носим. Ски ште вео који вас покрива да дознам, којој припада моје срде! Она ћуташе. На лицу јој беше израз неке тешке горчине. — Онда ћу почети ја.... Ја сам Дон Ли- јего из Шпаније.... Оштрим погледом пресече му она даљи раз- говор. Њен витки стас задрхта, а са дрхтећих усана њених сипаше ватрене речи: — Аво ме љубите, Дон Лијего, онда ме не питајте ......... ја вам не могу казати ко сам. Света Богородица ми је у сну казала, да никада не казујем во сам, ономе кога љубим. Ако ли кажем — више га нећу видети. Стрпите сег . док вам само небо не отврије ко сам. Јесам лн 369 ја питала вас ко сте и од куда сте? Оставите ме да неко време овако уживам у погледу на вас ..... — Реците ми само, јесте ли икад били у Шаанији? — Никада! одговори она. — Хвала вам, дакде ви нисте она Аранка, за коју јављају новине, да је изиеђу ње и неког Петра Бауера разведен брак, да се о њој не зна где је и да јој се тим путем саопштава решење, где буде била. — Нисам.... то је мени непознато! кроза зубе јетко одговори Аранка, а дубока сета за- влада на њеном и иначе побледелом лицу. — 0 , Аранка, реци ми још само отворено, да ли хоћеш бити моја ..... Закуни се оним што ти је свето, да те ништа на свету неће раста- вити од мене! На ове речи, њене очи засветлеше одушев- љено. Она се усправи и извикну одлучно: — Да, хоћу да се закунем, пријатељу и драгане мој, да ћу само теби остати до смрти взрна!.... У бурној радости привуче он племениту госпођу на своје груди и пољуби је у усне, које дрхташе. У блаженом забораву лежаше она на ње- говим грудима, осећаше само једно: да је ни- Кажњено неверство 24 370 када слађа срећа не опијаше као сада у туђем свету без икога свога. Пудлица она лежаше поред њиховвх ногу. Они разговараше нешто тихо, шапатом. Угово- рише, да смрт Берова остане у тајности код свих робова и у опште да се на нлантажи ни- каквим поводом не да знак о промени, која је наступила. Он ће бити ту, да се брине о њој и плантажи. Срца њихова беху препуна бла- женством. Из даљине допирао је звук вечерњег звона. Ухвативши се за руке, пођоше они по але- јама да се надишу свежег вечерњег ваздуха. Пред њима се ширила прекрасна долина, а тамо даље преко старих храстова и високих палама усталасано плаво море. Кроз шумарак провири- вали су врхови торњева и кубета овога замка. Небо беше необично ведро, а звезде треперише необичним сјајем. ** # Тако Аранка провођаше весело и задовољно дане са својим новим драганом Дов Лијегом. Њој је било лако око срца, јер сматраше да је тиме испунила завет свој, који је дала Беру при његовом одласку. Он ју је молио да буде задовољна и да тако распореди, како неби осећала његово одсуство. 371 И она је учинила тако. Често је помишљала на Бера и претрпљену судбину који сада труне где год на дну морском, које га је већ толико пута носило на својим таласима. Жалила је за смрћу његовом, али јој ипак беше топло и угодно у загрљају новог заштитника, са којим јој беше везан подужи низ успомена још за живота Берова. Тако прође један дан новога живота, нове среће. Прође и други такав дан. Дон Лајего се не одвајаше од краљице срца свога и она се не одвајаше од њега, јер јој он беше мелем којим лечаше рањено срце своје, а тај мелем беше у његовим топлим уснама, у његовим слатким за- грљајима. Она све то сматраше као игру судбине. Та јој је игра доносила непријатних,сцена, али она је увек после тога наилазила на утехе у пољуп- цима сад овог сад оног заштитника, кад се је који појавио. Она је увек после патња пливала у задовољству, које јој тим пријатниЈ*е беше, у колико јој предходне борбе беху жешће и у колико су јо ј* заштитници у појединим приликама нудили и чинили више услуга. — Она није разумевала, да то не беше обична игра судбине, која над сваким бићем управља. Она није осећала како јој душу притискује Ј*едно тешко проклетство. Она није видела, да ју ] ‘е судбина њена напу- стила била, јер греси толиког неверства беху 24* 372 јачи од њене судбине! Да, она свега тога не беше свесна, већ је пливала у задовољствима, играјући се несташно и живахно са својим бићем онако исто, као и море са својим таласима, које она, пуна душевне мирноће гледаше кроз прозор у загрљајима Дона Лијега. Та она беше за- довољна! Освануо је и трећи дан, чист и ведар. И Аранка с новим драганом својим шеташе задо- вољна по алејама свога парка. Само јој се чело по који пут замути, али и то траје колико да муња севне, па се опет разгали, разведри и чило погледа у очи свога — заштитника. То је био дан, када се је пред вече имао Бер вратити с пијаце из Сан-Доминга и жељан, радостан бацио се у загрљај своје миле Аранке. Још у очи тога дана беше она саопштила Дон Лијегу, да је јако суморна, да ју је тиштало што би тај дан донео јој господара, али место тога.... нека црна празнина стајаше пред њом. Мисли јој беху доста узнемирене. Нека виша сила уирављала је њеним предосећањем. Беше ли то аЦ ео хранитељ или какав зао дух — тешко је било одредити! Зато је и поранила овог јутра, да шетњом кроз алеје, а ослањајући се на руку „заштит- ника“ , разгали своју тугу. И ова развесели тако своје срце. 373 Годон је већ био тамо међу алејама. И кад је она наишла на њега, ослови га тихим осмеј- ком, као лахор чуше се њене речи: — Ви сте уранили, Годоне! — Јесам, госпо, и желим вам да дан прове- дете с највећим задовољством.... одговори Годон. — И ја бах желела, али, „по јутру се дан познаје!" — А што?.... ви сумњате! — Нисам расположена! — То не чини ништа, ви ћете се распо- ложити данас. Ви знате за пословицу: „конац дело краеи!* — Знам то.... али је конац већ ту! рече она. На ове њене речи Дон Лијего испод ока погледа у Годона и овај ногледа њега. — Имате права., госпо! рече Годон. — Јест имам права.... бити данас тужна! — Туж ни?! — Да! — А зар вам дан повратка господарева може бити тужан?! упита је Годон као зачу- ђено, па опет кришом погледа у Дон Лијега. — Мислите на повратак господара Бера? упита она. — А на ког другог и могу мислити ако не на њега. Зар он нвје заказао свој повратак за данашњи дан? упита Годон даље, вребајући 374 сваку прилику да погледа у очи њеног „заштит- > ника“ , који му очима и покретима даваше неке знаке, а које је овај добро разумео. 1 — Баш због тога и јесам нераеаоложена! ] лагано говораше Аранка реч по реч. | — Т о не разумем! рече Годон. — Н е разумете?! упита она. ! *чг — Н е! — Господар Бер неће данас доћи! — Како то? упита он. Да нвје што јавио? — Јавио је писмом, да на пијаци није мо- гао свршити посао, те ће морати остати још неко време! — А.... тако, сад ми је јасно! рече Годон. — Хоћемо ли посетити данас водопад? упи- та Дон Лијего Аранку. — А већ сам га толико пута гледада, не марим! — Желите ли у зверињак, на једну лепу ужину? упита он даље. — Не марим ни за тим! одговори она. — Онда ће вас за цело интересовати да видите како се бере кафа? — То би још и могла гледати.... али.... — А што се двоумите, госпо? упита Го- дон, који иђагае с њима. Тамо ћете имати леп изглед. Одавно нисте пролазили туда.т 3 7 5 — Истина је то, али је то сувише далеко! рече она. — Не мари то, ако зажелите можемо упрег- нути кола, па да се том приликом извезете мало.... предлагаше Годон. — То би била згодна прилика, да учинимо и један мали излет на чамцу онде по заливу! рече Дон Лијего. — Али тада би морала поћи и госпођица Амалија с нама! рече она. — Па нека пође.... што не би пошла? рече Дон Лијего. Биће нас више у друштву! — Она страшно мрзи море! рече Аранка. — Па онда не мора ићи! рече Годон. — Мора.... Бер ме је молио да ју увек во- дим са собом куда год изађем. Ја то до сада нисам чинила и ако сам му дала тврдо обећање, ала сада желим испувити свој завет.... тешко ми је што нисам реч одржала! Рекавши ове речи, она погледа дубоко у Дон Лијега, да би овај могао разумети, да он до сада није никуда водила Амалију просто из љубоморства према Беру. Сада нема Бера у животу, опасност је отклоњена и настало време, да жеље које су мртви за живота исказивали, буду задовољене; да јој тај аманет не узнеми- рује спокојство духа. Дон Лијего је разумео тај поглед, а Годов га није ни приметио или се 376 учинио вао тобож ништа да не зна о говору Дон ЈЕијега, в,оји се десио пре неки дан. — Кад је тако..,. ми ћемо је намодити да пође с нама, рече Годон. — А ако не хтедне? — Хоће, зашто не би? рече Дон Лијего. Она већ толико времена није изашла из собе, те ће једва дочекати понуду, да прође мало по околини. — Е, онда нека тако буде, рече Аранка. Да- нас после подне око 5 сахати да пођемо на обалу. — А.,.. то је сувише васно, рече Дон Ли- јего. Нећемо онда имати времена, да што дуже нористимо оввко редак дан и ону свежину, којом се одликује наш залив. — Онда нека буде полазак у 4 сата! рече Аранка. Знате, госпо, шта?.... ја ћу наредити да кола дођу по вас троје у 3 сата, а ја ћу већ раније отићи тамо на обалу да што год при- премим пре но што ви дођете. Нећете ваљда имати ништа противу тога? упита Годон. — Немам шта противу тога, само да није одвећ рано у 3 сата поћи? рече Аранка. Није.... није рано, рече Дон Лијего. Није то рано, ви знате како иде, док ово — док оно, а време прође. — Па нека буде најзад и у 3 сата! рече ова. 377 — Лепо!.... знајте да кола долазе по вас тачно у 3 сата, рече Годон в журно пође некуд. — И мало раније! довивну му Дон Лијего, давши му неприметно неколико знакова погледом. — Добро! једва се чуо Годонов глас. — Сад можемо ићи мало раннје кући, да се припремимо, рече Дон Лијего, а у себи по- мисли: „кључ је и други пут окренут у брави ситуације. Хватајмо сад за кључаницу*! X II Слободне висине. Господари висова и прашума беху се јако узнемирили последњих дана. Јаке чете горштака полагано се спуштале доле у низине врло опрезно. Њихов је број с дана на дан бивао све већи, јер одбегли робови с појединих плантажа одла- зише к њима, да у друштву с њима војују за своју и њихову слободу. Преко својих извидница, поглавице поје- диних одељења добијали су извештаје о стању у равницима. Они су тако сазнали и то, да су њихове слободне висине са свих страна опасане полвцијском посадом, те тако једва могаше по који Мулат да се тајно довуче неопажен и си|е на коју плантажу, па се тако исто тајно враћа у шуме. На тај су начин знали и докле се про* 378 стире посада полициске војске,, како је на коме месту распоређена и све што им је требало за случај одсуднога напада, па да им овај буде од успеха. Међу устаницима било је и Мулата и од- беглих робова — Црнаца. Први хтедоше осло- бодити своју земљу од белих досељеника и уре- дити независну државу своју. Црвци пак хте- доше извојевати слободе из ропских ланаца и отићи сваки у своју постојбину. Интереси и једних и других били су истоветни у томе, да обоји желе борбу противу наметнуте им власти. И они радише сложно. Да би заварали полициској војсцв прави свој план, поглавице појединих одељења, међу којима беше и Хунон и Зеноба, наређивали су горштацима, да праве мање пљачке и испаде на оном крају опсаде њихове, где нису мислили вршити одсудан напад. У томе су имали успеха. Најјачи део оп- садне војеке беше груписан с оне стране, на супрот овој страни који је према заливу, На осталим местнма имала је полиција само стра- жарски низ, који је имао задатак, не да ступа с горштацима у какву борбу, већ да само мотри на њихово кретање и да не даје ни једноме од њих да арође кроз низ, како неби могао долазити у везу с робовима, међу којима 379 беше настао неки тајац. Али тај тајац је зна- чио у самој ствари као и она тишина, воја за- влада атмосфером пред каввом страшном олујом. Цолицисви војници били су састављени у главном од самих урођеника, који се повинов&ше дошљацима, белим људима, ступише у њихову службу и за њихове интересе борише се про- тиву свога племена, које тиме потиснуто, повуче се у слободне висове, да отуда с времена на време грози онима у равници. Међу горштацима је највећма била распа- љена мржња проГиву ових изрода свога племе- на, које су звали само по имену: издајицама. Мржња између слободних и најмљених чланова урођеничких дошла беше до врхунца у последње време нарочито због суровог држања војника према слободним Мулатима и Црнцима. С тога се горштаци спремаше да приликом устанка на беле људе отворе и огорчену борбу противу из- дајица својега племена, који кукавички бацише са себе народне украсе своје и навукоше на се срамне црвене мундире својвх непријатеља. Постепеним примицањем ка заливу, гор- штаци су већ имали у својим рукама неколико позиција, а које су тајно одржавали. Од тих по- зиција до крајње границе плантаже „Викторије* имало је два сата хода. Тамо беше Зеноба и Хунон са својим одељењима. 380 На крају плантаже на једном подеоном, отвореном месту била је укопана једва дугачка мотка, а на њеном врху велики мех пун сламе. Тај се мех видео из велике даљине. С оне стране, где су станишта горштака на свима важнијим и прегледнијим тачкама, стајале су страже њихове и мотриле су на онај мех. Све су пак страже биле у међусобној вези. И Зеноба и Хунон такође упираше своје погледе на онај мех тамо поред тога што је стража њихова мотрила опрезно на исти предмет. Та мотка с мехом био је тајни сигнал, чију су улогу знали само горштаци и робови план- ташки, док он беше потпуно непознат војницима, који их опасиваше са свих страна и снречиваше свако мешање једних с другима. Хунон остави своје одељење за један часак и приђе Зеноби, која сеђагае на једној стени и соколсвим очима мотраше нешто тамо. Вздиш ли што год, Зенобо, снахо моја? упита је Хунон. Зеноба гледагае непрестано и не скинувши очију с 'оног предмета одговори тихо: — Као да видим неко кретање око оне мотке! — Кретање!.... какво је то кретање? зачу- |ено уиита Хунон. — Ено гледај!... као да се неки људи мичу онуда! рече Зеноба. 381 Хунон погледа на ону страну. — Ја не видим ништа! рече он. — Како то? ..... зар баш никога не опа~ жаш тамо? — Никога! одговори он. Зеноба залледа још оштрије. — А гле!.... ено!.... лази како се неко пен>е уз мотку! испрекидано говораше она. Хунон ништа не могаше спазити. — Ено!.... ено!.... ено дима!.... викну Зе- ноба весело. — Сад и ја видим дим! викну Хунон. — Ено! мех већ букти у пламену! — Пламен!.... дим! викаше стражари. Снгнал беше дакле дат. Годон је упалио мех, а то је горштадима значило, да је куцнуо час слободе, нека листом крену напред. Робови с плантажа биће уз њих најдаље за 4 — 5 сати. Хитро Хунон оде своме одељењу и нареди постепено и сакривено примицање ка обали за- лива. То исто учини и Зеноба, Т о учинише и остале поглавице са својим одељењима, која се кретаху свако на своју страну, према утврђе- ном плану. Ово прикривено примицање трајало је до- ста дуго. Оно се морало тако вршнти, да би остала њихова одељења имала времена да се развију и да штеде своје снаге до момента од- судног напада. 384 не беше тога дана, већ се осећаше само нека пријатна свежина. Све је то обећавало леиу вожњу и пријатно провођење нашим иознани- ницима, који се јутрос договорише на овај из- лет у чамцу и малу вожњу по заливу. Аранка, Амалија и Дон Лијего беху већ ирошли кроз поједине одељке плантажа. Т у се обично задржаваху врло мало, јер је Дон Ли- јего непрестано журио кочајаша да вожњу тако удееи, да што пре стигну до обале. План се је морао извршити пре заласка сунца. јер би после тога могао# бити осујећен. Нолиција би могла открити какву заверу и онда би ствар пропала, а што је најглавније, ако би се закаснило, било је у изгледу да се са лагарија Дон Лијегових скине маска и онда би он у ме- сто утеха, могао и гвожђе вући на ногама. А то он свавако не беше рад. Пренаглити пак није хтео, непрестано је зебао да Аранва не примети или не прозре у његове тајне, или да се Годон покаје, па да у последњем часу одрекне своје суделовање. С тога је морао бити смотрен и пустити да ствари иду што природнијим током, а само је његово бнло да том развоју даје свој правац, да дакле крмило буде у његовим рукама. И сада, дошавши до обале, не хтедоше се навести одмах у чамац, него седоше мало крај 387 обале проводећи време у тихом разговору и ћеретању. Свака ствар што избијаше пред њиховим очима била је за њих читава поезија, о свакој су вођена читави разговори. И таласе водене посматраху они. Таласи беху мали, играше се несташно по иначе мирној површини. Аранка баци један вамичак у море, а око места где је овај пао почеше се ширити таласи у виду кругова по површини. Најближи кру- гови ономе месту, беху и најмањи, а сваки даљи беше постепено све већи, па св најзад изгубе. — Ш та значи ово? упита Аранка Дон Лијега. — Ш та значи, питате ?.... — Да!.... шта представља ово? уаита даље Аранка. — Па то може значити много што ш та! — На пример? — Па, на пример, ова појава може пред- стављати читаву вечност, читаву судбину јед- нога човека. — Како то? упита она. И Амалија очекиваше решење овога пита- ња па и нехотице замоли Дон Лијега, да не одуговлачи, већ да одма прича. — Ето како! Човев се један пут роди. Тада је мален, ситан, као и онај талас, који је 25* 388 одмах уз оно место у среди, за тим се развија све више и више; полази од свога места иде у шнри свет са све већим и већим исвуством и тако иде непрестано док га где год нестане или не удари главом о зид, па се онда враћа.... — А.... па то је сувише озбиљно! рече Амалија. — Озбиљно је, али је ипак истинито! рече Аранка, а у ушима јо ј једнако зујаше као да је чула речи: „Један пут се само склизне, а за грехом грех се ваља.“ И тек што хтеде да -изнесе ову пословицу као оштроумније тумачење морских таласа.... и заусти већ.... али јој реч застаде у грлу; у срце је такну нешто и она не размишљајући викну: — Ја чујем пуцањ! — Пуцаш ? упита зачуђено Годон. — Да.... слушајте само; рече она. Сви се напрегоше слушати. — Одиста пуцан.! рече мало дрхтећим гла- сом Амалија. — А, није то никакав пуцањ! рече Дон ЈЕијего. — Иа шта је онда то што се чује! упита Аранка. — Ко то чује? упита он. — Чујемо нас две! рече Аранка. — Јест.... јест.... чује се.... слушните само, па ћете те уверито! рече Амалија. 389 У том се је тамо већ водила очајна борба. Дон Лијего и Годон не збунише се, правише се као да не чују, а међу тим једнако су гледали по заливу, неће ли се већ једном појавити тај чамац, на који чекаше. Н у чамца још не беше. То их је страшно узнемирило. Да је се мало боље загледало у њихова лица, видело ба се да их пробија зној од нестрпљења. Аранка није то опажала а Ама- дија беше и одвише наивна, да би на тако што год и могла помислити. — Али ево пуцањ учеста јако! рече Амалија. — Та какав пуцањ?! рече Дон Лијего. — Пуцањ!.... шта ја зиам какав је ! одго- вори Амалија чудећи се, како то они да не чују. Чамца још не беше по заливу. — Али ослушните, молим вас! рече Аранка. — Хајде и да ослушнемо баш, Годоне, кад су толико навалиле! рече Дон Лнјего, па легоше обојица и прислонише ухо на земљу да би боље чули, док у само.ј ствари они грозничавим по- гледом гледаше уз залив, али од чамца њихова ни трага ни гласа. Ослушкиваше тако неко време, па устадоше. — Имате право, рече Дон Лијего, чује се одиста пуцањ. — Видите ли да смо ми имале права? рече Амалија. 390 — Мени је само криво што да толико не верујете, а ево сад сте се и сами уверили да је тако! рече Аранка. — Али знате ли вакав је то пуцањ? упита Дон ЈГијего, чисто сумњајући, да ће му ова вом- бинација испасти за руком, како ју је смислио. , — Какав? уоита Аранка. — У јутрошњим новинама стављено је гра- ђанству до знања, да ће се данас, сутра и пре- косутра вршити у овој околини војни маневри, те да се грађавство не би што год узбуњивало од пуцња том приљивом. Ето то је! викну Дон Лвјего весело и чисто му се неки терет скиде са срца, кад је довршио ово тумачење. — Одиста и личи на маневар! рече Амалија. — Е, онда је добро, кад је тако! рече Аран- ка. Али на врају крајева излази, да еам ја имала права вад сам отврила први пуцањ. — Да.... ви сте....; отпоче Дон Лијего. — Ено види се тамо негде једна црна тачка, превиде га Годон у речи, неће ли оно бити ваш чамац? — Где је та тачка? упита он. — Ено.... ено.... горе врх залива! — А.... лепо ће те нас провести на чамцу, ви журите нас да не закаснимо, а ево ми од кад чекамо већ на тај ваш чамац, превореваше их Амалија. 391 — Али ево га већ иде.... незнам само што се толико задржао, кад му је речено, да овде чека још у 1 и по сат по подне; правдаше се Дон Лијего вао с неким подемехом. — Ено погледајтеовим путем уз залив! — Па? — Па зар не видите ништа? — Ништа не видим.... т. ј. ево видим где се чамац приближује! рече Дон Лијего. — Та какав чамац!.... Видите ли онај облак од прашине што се тамо дигао ? упита Аранва. — За цело.... ено прашина се види; додаде Амалија. — П а ... види се нешто мало, али то није ништа; одговори Дон Лијего. — А зар вам то не казује да је тамо јак ветар? упита Аранка даље. — Море,.... о каквом ветру сан»ате! рече Дон Лијего ... путници.... тако што год.... и зар ми ради њих да прекинемо своје уживаље? у- пита Дон Лијего. Изговоривши ове речи он осети неку хла- дноћу. Грозничаво логледашв час на чамац, час на ону прашину. Чамац беше још врло далеко од обале, а облак од прашине примицао се ближе. . Оад је горео од нестрпљења. Изгледа, као да је погађао шта има значити тај тајанствени облак прашине и коливо је већма погађао аегов значај, у толико га је већма морило неспокојство. 392 Чамац се међу тим врло бојажљиво прими- цао к обали, а често је и застајкивао овде-онде, пође мало, па опет стане. То је доводило Дон Лијега и Годона до лудила од нестрпљења. — Сад ћете опет ви имати право! рече Аранва Дон Лијегу. Облак прашине збиља се креће и то доста брзо! На ове речи Дон Лијего погледа на чамац који баш тада стајаше. Али ипак вроза зубе одговори. — Да.... креће се.... али ипак не тако брзо. За то време Годон махаше неком марамом. Чамац, који се вреташе, застаде мало да види шта значи ово махање. Годон је махао иепре- стано. Чамац стајаше прилично дуго, па најзад крену полако опет. — Како да не иде брзо, молим вас, зар не видите да је ту већ на брду? рече Аранка. Ево га в нама највише за још четврт сахата. — Чамац брже амо! дераше се Годон на сва уста. Дон Лијега проби зној. Облак прашине беше већ пред њима. Он је долазио од једне гомиле људи, који јурише амо највећом брзином. У тој се гомили виде мно- гобројни робови и неколики чувари њнхови. Испред њвх јурио је Бер. У путу за своју плантажу разабрао је од војника о устанку гор- штава и о борби, која се води између њих в 393 !! НГ' Iполицаске војске. Како је н>егова плантажа на самој граннци према горштацнма, он је журио да час пре стигне кући и ослободи драгу му Аранку, да је утеши, како је власт победила и да она буде спокојна о свему томе. У који се пар појавила ова гомила — то беше страшан тренутак — чамац стаде уз обалу. У њему беше Хунон и Лоренцо, наш познаник с лађе „Јупитера“ , а који се доцније пресели овамо н под маском мењао своје посете са Дон Лијегом код Аранке. Вер спази пред собом грозну слику. Годон, пун неког горког гнева, изненађен овим наглим доласком, нађе излаза нз ове не- прилике: шчепа Аранку преко средине и баци се с њом у чамац. Бер исколаченим очима викаше само: — Аранка!.... Аранка!.... Она није чула те речн. Нагла појава Бе- рова престравила ју је, потрес тај није могла издржати и кад ју је Годон већ имао у својим рукама: она је била у тешкој несвестици. Бер јурну за неверником, али се Дон Ли- јего, који стајаше још на обали пусти о њим у одсудну борбу, ухватише се у коштац. Бер га удари песницом по лицу, ричући као рањени лав, и крв обли његово срамно лице. Н у он беше присебан, шчепа своју пушку и кундаком 394 тресну Бера по прсима тако снажно, да овај онесвешћен паде на земљу као свећа. У истом тренутку један од чувара робова ухвати Дон ЈХијега чврсто за руку и прободе му прса коп- љем. Овај малакса, али имађагае још толико снаге да се хитро отргне и као стрела скочи у чамац, који се мун.евитом брзином отисну од обале са жртвом ове нитковске преваре. Све св то збило, тако рећи, за један тре- нут ока. Амалија , ирестрављена, укоченим иогледом гледаше на овај грозан иризор. (види сл. 8. стр. 253). Чамац с преступницима оде брзо на пучину морску, где се састаде са чамцем у коме беше Зеноба, која их раније чекаше тамо, куда је при- спела заједно са Хуноном, продревши срећно кроз низове бајонета, али оставивши грдну про- ливену крв. Чамци отцловише незнано куда. ** * Пољем и цвећем осу се роса дивна, блп- става, а за гором сунце зађе, лица крвава. И тим пољем.... и преко те чаробне росе ка- нуло је још неколико вапи невине крви Берове, кога полумртва остави на обали његова Аранка, а на својим нежним и невиним рукама подиже искрена пријатељица његова — Амалија. И она проли поток својих бисер суза, да њима опере 3 9 5 рану на грудима Беровим, а сузе јој се прели- ше с прсију му и падоше на траву и цвеће, а та трава и то цвеће мирисаше заносно, опијаше свежином и чаролијом, коју сузе само појача- ваше. Али те сузе беху истинске: не капаше оне с варљивих очију, које у свакога гледају, н>их је срце пуштало, које само за њим једним куцаше потајно, искрено. И срце њено проли сузу, она се помеша с капљом крви из срца његова: начинише једну капљу од искрених суза и невине крви. А та канља сијаше међу њима необично лепим, а бла- гим сјајем својим. И према тој светлости гледаше она рану његову и неговаше га тамо у замку нежно, срдачно. На пучини морској и олупини пароброда подиже он њу из мртвила и спасе живот њен; на дивноме пределу хајитском и величанственом замку враћаше она зајам њему, превијајући му рану својим невиним рукама и лијући сузе искре- но, са срца свога. Он беше у заносу, не виде нрве сузе њене, али их је срце његово осетило. X IV У з а м к у Кад се је Бер пробудио из заноса и погле- дао око себе, видео је, да се налази у својој соби у којој се иначе најрадије задржавао. По- 396 гледа кроз прозор, који се налазио одмах до његовог кревета у коме је лежао и виде да је дан већ отпочео. Он беше сам. У ходнику, што је пред њв- говом собом, чуо је лагано шуштање, које кази- ваше да се неки лагано приближује на прстима његовим вратима. За тим је већ чуо, како ее неко хвата за кључаниду; врата се лагано отво- рише и у собу уђе Амалија, која сву пажњу беше напрегла само да у сну не пробуди Еера, који је ноћас био прилично немиран нешто од ране, а нешто и од душевне борбе. Он погледа у Амалију тако првјатно и то- пло, из погледа тога вирила је благодарност исто онако као вад је и Амалија с болесничког одра на олупини од лађе погледала први пут на њега. Она не могаде издржати тај поглед ћутећи, бешс се збунила мало, али га ипак упита љупким, ти- хвм гласом: — Ви сте већ будни, пријатељу! — Пробудио сам се тек пред ваш долазак... хвала вам те дођосте, никако ми се не свиди самоћа, те вас молим да ме чешће обилазите. — Немојте ме молити.... ја сам вам дужна и већих услуга.... рече она благо. — Али ипак вас молим да ми обећате! — Дакле кад изриком желите.... ја вам да- јем своју часну реч да ћу вас обилазити често... ја додајем даље, да осећам своју дужност ле- 397 чити вас, као год што сте ви мене искрено па- зили и дали ми понова овај живот..., говораше Амалија с највећим узбуђењем. — Амалија.... хвала вам! — Хоћете ли допустити да прегледам рану? упита га она. — Слободно је !__ само је ви можете из- лечити! рече он. Амалију текнуше ове речи. Лице јој обли нека божанствена жар, лепша од вечерњег руме- нила и она нехотице погледа у Бера, као да би га х:тела упитати, шта значе ове речи. Али ипак не- маде довољно храбрости за тако велико питање, већ плашљивим корацима приђе ближе Беру. У том положају, цела љена појава изгле- даше, као да то створење нвје као обични људи, већ даваше утисак као да је девојче из вилин- скога царства! Својим меким, пуним прстима разгрну она за- вој и опра рану. Она беше баш изнад самога срца. — Је ли велика рана? упита је он тихо. — На против.... једва се опажа!.... за не- колико дана..,. Куцањ на вратима прекиде њен говор. Она се трже од болвсникова кревета и изађе у другу собу. Бер лагано даде знак, да се може ући. И у собу уђе писмоноша, који предаде Беру не- ј к о л и к о писама. За тим се поклони и изађе. 398 г в д п в, а н < Р > б< К ( рг п л он на Ој се хн Х В 1 са; и ] јем ја ,Бер их стаде читати редом како које беше схожено, али осети умор, те звонцетом даде знак да дође послужитељ. — Замоли госпођицу Амалију да дође амо за који часак! наређиваше Бер. — Молим! рече послужитељ и изађе. Бер дотле разгледаше адресе на појединим писмима и ни једна му не беше необична. Писма која беше прочитао тицала су се трговачких на- ручбина о производима с плантаже, питања о ценама и т. д. Док је тако разгледао писма, дотле и Ама- лија већ беше у еоби. — Ја вас молим, да ми учинате једну олак- шицу, упита је он. — Молим.... шта желите? пријатно се ода- зва она. — Молим вас, седите за овај сто до мене, па прочитајте ова писма сва, а мени саопштите само главније мисли из њих. Ја сам доста ма- лаксао, а и узрујан сам, па не могу да издржим све то. Истина вас теретим мало, али сада немам другога коме бих поверио то. Данас или сутра доћи ће нови управник с којим сам већ удесио уговор још тамо на пијаци у Сан Домингу, те ће после он вршити тај посао, а сад вас молим да ово ви извршите; не бих желео да чева, можда ће имати кавва хитнија ствар.... 399 — А кога сте узели за управника? упита она лагано преврћућд писма и нотирајући на полећини сваког од њих по коју реч. — Кога?.... узео сам онога строгога човека, чију сам строгост ја рђаво тумачио и чијим от- пуштањем учинио сам, да ствар дође до овога, до чега је дошла, учинио сам, верујући које-коме да ми плантаж дође до расула.... — Ко је тај строги човек, на кога мислиге? упита она, као да је погађала ко бн тај могао бити. Да није то онај стари Тома Виндор? — Јесте.... њега сам управо умолио да се понова врати. Он се двоумио у почетку и као да хтеде одбити моју понуду. Ја то приметих па и не сачеках његов одлучни одговор, него му се просто извиним, да сам веливу грешку учинио и према њему неправедно постудио.... — А шта он рече на то ? прекиде га у речи Амалија, оставивши једно писмо на страну, на коме не забележи ништа. На лицу јој се у том тренутку видео неки пријатан израз. — Он ме упита, да ли ја то говорим оди- ста озбиљно или се шалим. Ја му одговорих, да то озбиљно говорим и да сам рад дати му са- тисФакције тиме што га враћам..., Он пристаде на предлог и ваљда ће данас доћи или сутра; уговор је још тамо потписан. — Избор је ваш са свим уместан. Ви сте 400 вндели, да он није био добар ни једноме од оних људи, који сами нису ваљали..., рече она. — Видео сам, на жалост.... али то беше су- више касно! јетко одговори Бер. Амалија у том остави на страну још једно писмо, али беше замишљена. Он погледа на н>у и примети, да јој израз лида постаде са свим друкчи, суморнији. Он помисли у себи, да се нека промена морала до- годити, па не могавши сачекати да она каже, упкта је: — Ш та је?.... што се замислисте одједаред? — По чему ви то судите? упита га она, хтевши да прикрије промену и да га постепено припреми на догађај, воји ће следовати. — По изразу вашега лица. Ви знате да ми одавно заједно сносимо судбину и ја сам имао довољно прилике да научим читати с ва- шега лица какво је ваше унутрашње стање; од- говори он. — Па? упита она. — Па сам то и сада познао! Давле шта је узрок тој промени у вас? — И није ништа.... и јесте нешто, одго- вори она. Једно писмо није ми се допало по својој садржини; али.... — Ш та.... али? упита Бер нестрпељиво, јер Амалија врло лагано изговараше последње речи. 401 — Али има и једно, које ће вас за цело обрадовати! рече она и погледа га пријатним осмехом. — Хм!.... мрмљаше Бер. „Непријатна садр- жине*.... зар је мало непријатности било до сада, још нисам ни рану залечио, па већ треба друге непријатности.,.. — Тћ не брините се толико..,. ово је стара непријатност, није нова; рече она. — Чвтајте то писмо, молим вас; рече он. — Хоћете ли ми испунити једну молбу? упита она. — А то је?.... — Да прво прочитам оно вееело.... а ово друго да оставим за који други дан, није тако хитна ствар; рече она. — Само ме тога поштедите.... све ћу вам друго радо учинити, али та писма прочитајте сад одмах, нестрпељив сам.... — Па које хоћете прво? упита она. — Прво оно, за које велите да је весело. Амалија узе то писмо и читаше ове речи: „Драги сине, Задовољни и пресрећни твојо родитељи, до- бивши од тебе извештај отвомв бдагостату, пливају у радости. Првом путничкои лађом крећемо се одавде, да присуствујемо највећем весељу наших срдаца — твоие венчању. А до- тле, буди здрав и очекуј додазак твојвх родитеља М ихла и Стабије.к Кажњено неверство 26 402✓ Прочитавши ово писмо, Амалија не диже своје главе с њега, већ јој поглед беше управ- љен к земљи. — Да... мили моји родитељи, ви долазите... али је сада грдна промена настала с вашим си- ном.... Дођите, срећни родитељи, у походе своме * сину, он је жељан вашега искренога загрљаја, исвренијега још до сада он осетио није.... Беше један загрљај, али га нестаде некуд, а да је био искрен, сведоче груди моје, кундаком рањене. .. Амалија је слушала ове речи, које Бер из- говараше испрекидано и с уздасима. Лице јој се сваки час мењало, а груди јој се надимаху тако силно, да је изгледало као да читав оркан бесни у срцу јој. Неколико пути покушаваше да стиша буру у својим грудма, да рекне што год, али она беше немоћна зауставити таласе свога срца, а свака речца дође јој до грла, па ту и застаде. Покушаваше да подигне своју главу, али осети, да јој она беше необично те- шка.... и после доста напора успела је у томе, али јој очи сада беху сувише осетљиве, а да би смела погледали на ону страну, на којој је пре тога рану превијала. — А какво је то друго писмо? ослови је он благо, после подужег ћутања. На ове речи она се трже мало и неком не- објашњбнон силом, као да јој лакну нешто са 403 срца. У тренутку осети она, да сада сме опет слободно погледати у лице тога човека. А шта је оно пре тога било, оно чудно осећање њено, она није могла објаснити. Јопг до сада не има- ђаше она прилике да види како клија љубав под утицајем топлога зрака и како та мађијска биљка усађује свој корен у срце њеио и како расте, хранећи се соковима што их срце скрива. Она није знала да то беху јасни знаци, који наговештаваше да је срце њено почедо живљим куцањем одвајати сокове за биљку која му про- клија. Она је још мање знала да у срцу њеном има какве семчице, која је само клвјањем учи- нила толику промену у њој. Она није управо осетила почетак тога развића, јер баш тада беше јако збуњена. Она није знала, да права, искрена љубав нема свога почетка! Она беше замишљена. — Но.... шта је с тим другим писмом? упита је Бер понова. А ове речи његове нео- бично пријатно зазвонише у упшма њеним. — И оно је кратко, одговори она. Али вас молим , да га ја не читам! — Добро..., дајте га мени. Он читаше на глас ове речи: пГоеаодине Берв , Немојте се жадостити због губитка ове жене. Она )е постала вашон својином на исти начин, како је сада постала мојом. Аранка је нрестада 404 о ваиа исврено осећати још у Хавани. Од тада мрипада мени. Ја сам је нрихватао и о издр- жињу се њеном ста,рао. Она м и је обећада своју љубав и ја ево дошао сам по њу. Ви будатв без бриге; наћи је не можете, а у за- луд би вам било. Она је сада моја. А кад би мртва уста Атахалпова могла нроговорити, имала би и она доста лричата. Да сте онога Лоренда на л».ђи боље загдедали, иовиали би у њему онога келнера из хотела „Фортуне“ у Хавани, где је ова седела о нашем трошку. Да се лено смирвте саветује вас Дон Лијего и Комп.“ Бер је ово пиемо читао брзо и испрекида- ним гласом. Укоченим погледом гледао је на по- следње редове. — Неверница!.... дакле она да.... испреки- дано и без смисла изговарао је поједине речи. Амалије не беше у соби још од тренутка, када му предаде писмо у руке. Бер дуго стајаше тако упрепашћен. Н а челуј му се боре јављале и растурале; силни је орЈ кан владао у мислима његовим. Али он не пустш сузе, нити се чу какав тежак уздах. Јучерањм догађај био је много јачи. Н у он не осети т е ! жину потреса и борбе душевне, јер потрес а е го * вих прсију под кундаком, који двже на н > љубаш његове Аранке, беше јачи од оног унутрашњелј он подлеже њему, а последиде му не осети, јер беше у заносу, полумртав. Ово писмо само му је објаснило садржину јучерашњег догађаја: овс 405 га кстина потресе, он скочи с кревета као ра- н>ени тигар; али га оада јако заболе она рана на нрсима, од кундака. Овај бол беше јачи и он опет леже у кревет, да не вређа више рану, коју је искрена нега Амалијина лочела лечити е успехом. — А неверннца нека иде у широки свет, кад јој гнездо моје прве љубави беше тако у - зано! Такав бегае опроштај Беров с Аранком. * # * На неколико недеља после овога догађаја на плантажу „Викторији* оиазио сезнатан на- предак. Свуда је владао мир и примерни ред. Нослови су вршени с највећом тачношћу и прихо- .ди су бивали све већи. Озбвљно држање управаика Виадора учи- нило је, те надзорници строго поетупаше с ро- бовима и пазише, да тешком муком успостављеви поредак, не буде помућен никаквим сплеткама, какве се беху развиле у највећој мери до кре кратког времена са иепажн.е господареве и не- аскрености његових старешина. Покрети међу горштацима беху се стишали, јер сада не беше више међу њима онако енер- гичних нодстрекача као што беше Хуион и Зе- ноба. Можда је нренагљеност њихова и била је- дан од главнијих узрока што горштаци у овој 406 прилици беху побеђени и повова натерани у ви- сове и шуме, да тамо чекају подесније нрилике за ослобођење своје земље. Они су мање водили бригу о успеху горштака, колико им беше стало до свога личног спасења, које су жељно очеки- вали свакога часа. И жеље њихове беху искрене и праведне. Молитве њихове, упућене небу, полазиле су са срца и небо их је задовољило — подарило им елободу, коју им одузеше други људи; они се пробише кроз низ бајонета; огискоше се на бурно море, које их носаше на чилим валовима својим дуго.... дуго. .. Једног дана путовање њихово би завршено. И дивно небо сенегамбијско поздравило је до- бродошлицом своје старе познанике Хунона, Го- дона и Зенобу. Али енглеска цивилизација беше дотле већ допрла и прешла њихово село. А они жељаху само слободе у својој рођепој земљи, они радије хтедоше умрети под материнским сводом њеним, него ли благовати у туђој. Љубав која их доведе у постојбину, раепали се још већма над остацнма некадањег села њихова и они, вични горама и брдима, повукоше се у ви- сине да вију гнездо слободе на слободним вр- ховима своје отаџбине, да се отуда с времена на време, у друшву са осталима саплеменицима својим, спуштају на море, нљачкајући ла|е, које 407 би се дрзнуле проћи њвховом обалом. Али их ни тамо не оставише на миру. Цивилизаторска сила продирала је и у те висине, те се најзад ста- нише у суседној им братској земљи, слободној црначкој реџублици Либерији. Т у живише и тра- јаше своје дане у непромењеној међусобној љубави. А дотле су се велике промене десиле и овамо на острву Хајити, у пределу Веге Реала, а на плантажи „Викторије“ , у дому господара Бера од Уљома. Никада предео тај не вцде лепшега весеља, ни веће расвопш, но што то беше. на дан свечаног свадбеног весеља напаће- нога Бера и вилинскога чеда Амалије. Све бо- гаство и све дражи ове чаробне плантаже таж- мичише се, које ће више и боље да занесе по- гледе највећих гостију њвхових, што се беху слегли са свих околних имања да участвују у ванредном весељу свога друга. А цако је то све утицало на очаране цогледе Беровцх родитеља, који већ стално осташе живети на богаству свога сина — то питајте срца своја, нека она причају.... У једноме делу ове богате плантаже, у јед- ној кокетној шумици, а крај дивотног језера диже се једна велелепна ввла, чије врхове красе неколика кубета, а нодножје јо ј прскају лабу- дови, купајућц се по језеру оцом. У тој својој вили одмардо се Бер ца крилу своје миле Ама- 408 лије, која га ободраваше својом неисцрпном, вазда свежом љубави. У тој вили проводили су они своје веселе дане слушајући, како жуборе таласи тихога језера и како гора лишћем ро- мори. Т у у тишини, далеко од страшних таласа узбурканога океана и од хучања високих пла- нина, на догледу целе своје плантаже, која цве- таше послом и мирисаше искреном љубави, жи- вели су они имајући на расположењу сва блага овога света. У тој вили Амалија је најрадије дочекивала своју милу сестру Орику, а Бер свога старога друга, сада и рођака Мора. Ту, у тој вили причаше им они, како је некада тамо са обале бискајскога залива с неке виле Гетарије нестало неке госпође Аранке, неверне жене некога Петра Бауера, како је овај брзо рашчистио с неверницом, не знајући још никако тајну тога догађаја, како је имање некога Гу- става Пола растурено неимајући наследника, а кога је нестанак кћери му Аранке потресао то- лико јако, да је пресвиснуо јадник од срамоте и болова! Али у тој вили Бер ни једном не изусти њено име, нити даде каква видљива знака о уз- бурканим мислима својим, када су га она слу- чајна причања до тога доводила, када су га нехотице опомињала на прекршена његова не- кадања надања и уништене му снове ... 409 Да, то беху одиста само снови; али јава му беше тако пријатна, јер пред собом гледаше само Амалију, коју је неговао и чувао је на на- пуштеној олупини, и која га тако нежно при- хвати на својим рукама када оно паде под кун- даком тамо на морској обали. То беше искрена љубав!.... * * Али тих дана већ не беху више заједно Аранка и Лоренцо. Са Дон Лијегом растадоше се на мору већ око острва Маргарите путујући за област Венецуелу у јужној Америци. Убод копља, што му га један Мулат зададе тамо на обали, беше смртоносан, да му је подлегао не имајући времена ни да бере плод својих планова. Аранка се још једино могаше ослонити на Лоренца и овај прими пружену му руку. Али та рука ве куцаше више оном некадањом сво- јом топлином, те није могла довољно загрејати ледено срце његово, јер оно беше охлађено већ давно и давно пре тога. Жељан даљих аван- тура и превара, Лоренцо остави своју штиће- ницу усамљену у једној главној вароши Венецуеле, на јужној обали карибскога мора а вод једнога „свога пријатеља“ да се о њој стара до његовога повратка, а он оде опет у пустодовине!.... 410 ХУ П о с л е т р и г о д и н е И после три године од последњега дога|аја, као и пре тога, бискајско приморје очаравало је својим милинама и путнике и господаре по- једииих имања, нанизаних обалом оном. И сада заносне буре подижу хучне таласе, што редовно запљускују тврђаву око виле Гетарије, разби- јају их о стену и расипљу у ситне капљице. И сада се галебови веру по таласима и лете изнад њих и кокетно украшавају овај и иначе велачанствен изглед. И сада јв са балкона виле Петра Бауера красан изгдед на усталаса- но плаво море. На томе балкону и сада је дочекивала аз- лазак и пратила залазак сунца.... госпођа Бауер са својим мужем; али то не беше више оно чедо, оних продетњих дана Бауеровог брачног живота. Њој мрзав беше изглед тај и она оде за осећајима својим у широки, бели свет. Друго чедо сефаше сада на дивану оном, друга душа мирисаше по палати оној. Да, ту се сада шеташе крзсна појаца, наша ранија но- знанвца са забаве у вили Мора и Орике, нећака гроФа Де Барно — лепа Аурелија. Она љубљаше свога мужа искрено, а он беше пресретан у за- носном погледу њених очију. И они весело про- водише своје дане или самц или у друштву сво- 411 ји х суседа, поседника појединих вила на једном делу обала бискајских. Никада виза Гетарија не дветаше до сада, као у доба искрене узајамне љубави Аурелије и Бауера. И срећни муж, да би проширио за- довољства својој љубљеној жени, не задовољи се само са дражима бискајскога приморја, већ оде даље на запад и југ, да у скривеном ка- квом месту даријског залвва, између Колумбије и Панаме, потражи са својом драгом Аурелијом одмора у оним часовима, када бискајским при- морјем овлада монотонија, да се опет врати у Ге- тарију, када му живот у Сабаннли, где беше ку- пио то друго своје имање, постане досадан. Т у у околини вароши Сабаниле, даље од саме обале морске, а у једној дивотној шуми, у тихом месту једном, налази се красан летн.вковац њихов, поред кога протиче један веругави поток, што утиче у реку Рио Каука. Тај се предео налази у северозааадном делу јужно американске државице Колумбије, која је названа тако по имену онога смелога путника — Европљанина, који се први одважи, да се са шп&њолских обала отисне на пучину морску н чије је путовање донело откриће тога великог континента, Америке, за који се тада у Европи ни слутило није. Западиу обалу ове државице пере вода Великога или Тихога Океана до па- 4 1 2 намсаога земљоуза, а од овога северно, тамо где се налази место Сабанила, простире се вода Атланскога Океана преко мексиканског залива, карибскога мора и др. Источну границу Колум- бије чини до некле Бразилија с југа, а највише државица Венецуела у којој је главна варош Каракас у северном приморју н>еном. Лађе, које се дотичу ових обала, а које полазе из Џорџтовна, вароши у енглеском делу Гујане, иду на север обалом преко острва Три- нидада или мимо њега, и стају само у већим местима, као што је Каракас, а одавде идући за Панаму свраћају једино у Баранквилу, од које се за неколико сати даљине долази у место Сабанилу, у чијој се околини налазило имање Петра Бауера. Између Гетарије и Сабаниле путовао је Бауер са својом Аурелијом један пут годишње ради уживања, колико да за неко време гледа јужно небо колумбијско, док се не зажели лепога свога шпањолскога неба и бискајских ноћи! И овога пута налззаше се овај срећни бра- чни пар на путу за Сабанилу. Сунце је већ било блнзу запада свога, а небо светлнло чаробнвм руменилом својим, када је пароброд „Титан* запловио у воде јужно од т. зв, „острва иод ветром*, а већ беше давно зашло када је „Титан“ стао у пристаниште Ка- 413 ракаса. Тај је пароброд донео на својим нлећима и наше веселе путнике Бауера и Аурелију. Кола, која их с паробродске станице одве- зоше на преноћиште у „Вулкан“ , један од нај- већих хотела у тој вароши, зауставише се у дворишту. Оно беше првлвчно мирно, а хотел сам осввтљен у свима просторвјама. Тамо у унутрашњости хотела чуо се нека- кав весео кикот и жив разговор, какав се не чује тако ретко између послуге обојега пола пс свима хотелима, гостионицама и тако даље. Кад су кола ушла у двориште, кикот с< мало смири, ваљда вх је у каквом разговорЈ прекинуо долазак пасажера. Два момка истр чаше на поље да прихвате путничке ствари, ; неколике женске прилике вирише кроз прозор док путници не уђоше, па наставише и даљ своје ћеретање са осталом послугом. Хотелијер „Вулкана“ дочека путнике: Бауер и Аурелију на самом улазу, поздрави их уобв чајеном већ фразом добродошлице, па се окрет оној страни где се чуло ћеретање и даде зна звонцетом, на који се појави једна собарица: — Молим, покажите господину собе у п и ј теру М 3, кабинет и спаваћу собу; рече он в га нестаде. — Молим! одазва се собарица. Изволи 1 десно! 414 — Молим вас, нађите собу са лепим изгле- дом, говораше Бауер идући по ходнику. — Бићете услужени, господине, изводите, ово је ваша соба, рече собарица и хитро се промаче мимо њега те отвори врата. Они уђоше право у спаваћу собу, где го- спођа Бауер растури своју путничку одећу и стаде доводити у ред своју тоалету. Господин Бауер изађе у кабинет да разгледа распоред и остало. Собарица весело скакућући довођаше у ред остале ствари по том одељењу, па и нехотице погледа у лице дошавшег путника, јамачно да по својој навици отпочне какав разговор са н>им. Но у истоме тренутку логледи се њихови су- сретоше. Она укочи поглед и пребледе. Он убе- зекнуто посматраше ову појаву пред собом, али брзо дође к себи. — Петре!.... ослови га она. — Ш та желите ви, молим? упита он. — Иетре!.... опрости!.... збуњено говора- пе она. — Ш та, молим?.... — Опрости!.... — Ја вас не разумем! — Опрости.... Петре! — Али коме?.... шта ? ..... а срце му уда- >аше силно. 415 — Аранкв! рече она скоро нечујно и кроза зубе, оборивши ноглед земљи. — Аранки!?.... зачуђено упита он. А где је она? — Ја сам! — В и ?!.... Ви Аранка?! ..... То не може бити. Аранка, коју сам ја познавао, не може бити на овом месту и у онаквом друштву. — Ааах!...., оте јој се дубок уздах један. Оарости ми, Петре, ја те изневерих! Бауер је немо посматраше неколико тре- нутака. Она збуњена, сва дрвена од стида, игра- ше се несвесно крајем пантљике од своје кецеље и плашљивим погледом праћаше његов израз и сваки покрет његов. — Дакле, то сте ви.... Аранка? упита он најзад, да би прекинуо ћутање. — На жалост.... ја сам! једва се чуло да је взговорила. — Дакле до тога вас је довело ваше надање! — Ах, ја сам несрећна! — Видим.... али ииак не мари ништа , ваљда вам у тој каријери иЛи боље , него у узаним иросторијама виле Гетарије! рече Вауер ссладно. (види сл. 9. стр. 385.). — Уби ме, Петре, својом руком, коју љу- бљах ј&ко, награди ме тиме: то сам и заслу- жила од тебе, мољаше она. Буди милостив бар толико, да ми ту последњу љубав учиниш! 416 — А.... не.... то не.... за то нема потребе, него ви можете продужити и даље тим путем, немате се чега бојати. Ш то се мене тиче, ја сам своје задовољење добио! Знајте, „један пут се само склизне, а за грехом грех се ваља!“ — Петре!.... учини ми ту љубав.... саслу- шај моју исповест, знај, да је самртник на по- следњем часу изговара!.... мољаше она даље. — Прошло је томе време.... немам сада вре- мена за то.... извините за сад.... говораше јој Бауер. — Исповест, Петре!.... самртник моли! је; цајући кроз плач, мољаше Аранка даље. И Бауеру се наводнише очи, али он уздржа срце своје. — Други пут,... други пут.... кад се вратим! рече јој он стегнутим грлом и брзо затвори врата за собом. Она остаде сама у соби. У ушима су јој још непрестано звониле речи: ^Један иут се само склизне , а за грехом грех се ваља!“ Такав беше растанак Бауера и Аранке. Кад је сутра дан Бауер пошао даље за тихо одмориште своје у Сабанилу, тражио је при по- ласку погледом ону собарицу синоћну; али ње не беше тада међу осталом послугом. НАПИСАО Владимир — Таја — Светолин

ZivojinJ_RobinjicaZlata.txt

Догађај у овој причи испричан није измишљен, него истинит. Догодио се у оно доба кад прича каже. Колико сам могао и умео, трудио сам се да што верније нацртам живот српскога народа под турском влашћу у очи нашег првог устанка на Турке. Грађу за ову своју приповетку прибирао сам одавно из причања старих људи који су запамтили оно доба и ондашњи живот. Исто тако и живот и обичаје београдских Турака описао сам по причању особа које још памте београдске Турке и које су имале приступа у њиховим кућама и харемима. Намера ми је била, да, поред вернога описа ондашњега стања у Србији, изнесем у овој својој причи одавно стару али вазда нову истину: да никако зло не може проћи без кастиге. Ово се тиче оних којима је туђа крв јевтина. Колико сам овим спојим скромним радом привредио српској књижевности, то ће оценити правичан суд мојих читалаца. Прота Ж. Јовичић ПРОФЕСОР БОГОСЛОВИЈЕ. I Близу позније крвавог Делиграда, на лепој висоравни испод планине Буковика, налази се село Мозгово. Одмах испод села пружа се у недоглед сеоски атар, по ком пасе на хиљаде оваца и остала стока. Марва је подељена на буљуке, по сеоским махалама, и код сваког буљука играло се по неколико чобана и чобаница — ја лопте, ја клиса, ја гуџе, ја робова. Један буљук био је понајвећи, и беше се спустио близу пута, што иде од Ниша к Београду. Код тог буљука играло се 6—8 чобана, међу којима беху две девојчице — Злата и Смиљана. Смиљана је могла имати 10—15 година. Злата је била старија, и могло јој је бити око петнаест до шеснаест година; али је тако била одрасна, да би човек помислио, да има и пуних осамнаест. Злата је била витка стаса а повисоког раста. Њено бело као снег лице, с природним руменилом на јагодицама; њене црне очи — као трњине, гајтан-веђе, и остала лепота лица, тако је сразмерна била, да су Злату рачунали као прву лепотицу — не само у Мозгову, него и у свима оближњим селима. Злата беше просто обучена: на глави фес — абењак, а горња хаљина беше јој старински зубун с три куке, и запрегачом запрегнута. Била је обувена у опанке. Ово просто одело тако је било удешено, да је Злата изгледала права лепотица. Поред лепоте Злата беше обдарена и осталим врлинама, које су њену лепоту зачињавале и још већу пажњу на њу скретале. Она је била паметна, скромна, чедна; једном речи, беше то узор девојчица. Израз њеног лица и све њено понашање оличавало је у њој нешто анђеоско, — оно што се зове допадљивост. Ко је ма и једном видео Злату, она га је морала запленити и срце му однети.... И ако је Злата била тек у шеснаестој години, и ако њени родитељи нису ни помишљали на удају њену, и пак, многи су се момци о њу отимали, и желели да добију њену руку. Родитељи Златини, Милојко и Марија, беху припознати људи. Од деце имали су само Злату и Мирка, који је могао имати тринаест до четрнаест година. Око ово двоје дечице беху родитељи скрстили своје руке; то им беше и нада и утеха и потпора у њиховој старости. Радост родитељску и љубав к својој дечици још је више увеличавала она слога, коју су родитељи гледали међу својом децом. Брат и сестра никада се нису раздвајали. Ако је требало ићи у цркву на причест, они су заједно ишли: ако је требало ићи на игру, једно без другога нису хтели отићи. Овце су заједно чували, и, тако рећи, код оваца готово одрасли. Беше мај месец 179.... године. Шуме се беху заоделе зеленилом, све у природи оживело новим животом. На једној страни Зеленових Њива пасле су овце и тек се чуло како по пека овца блекне за одлученим јагњетом. У дебелу хладу, под неким ћопаком, седели су чобанчићи. Беху поскидали своје торбице и јанџике, спремаху се да ручају. Таман су почели ручати, поведе се међу њима разговор: које ће се игре играти после ручка. Неки од чобана хоћаху лопте, неки клиса, — тек ће Злата рећи: „Да се играмо робова.“ Ова гомилица чобана слушала је Злату свакад без поговора, па се и сад не хтеде њеној жељи противити, јер је она међу њима била најстарија и најразборитија. По што су се овако договорили, приступише скромноме ручку. Не беху се ни по једним залогајем заложили, а једак од чобана погледа на северно источну страну, од куда ја ишао пут од Соко-Бање преко села Мозгова, па пресецао: Зеленове Ливаде, Венац и Пландиште. Пут од Соко-Бање преко села Бовна, Бањске Клисуре за Алексинац, врло је живописан. Ко је ма и једном у своме животу прошао тим друмом, пожелеће, да још који пут њиме прође. Од прилике, из средине Бањске Клисуре, око Чуминог Гроба одваја се један пут, те иде уз Бршку Реку, па преко Мозгова, и састаје се са цариградским путем, ту негде око Делиграда, близу Нерићевог Хана. На тај пут беше упрло свој поглед оно чобанче, па ће рећи своме друштву, показујући руком: „Погледајте тамо! Чини ми се отуда иду неки коњаници...“ Сви чобанчићи погледаше на ону страну, и одиста спазише неке путнике. Путници беху подалеко, те се на први мах није могло распознати, да ли су Срби или Турци. Али кад се путници већ примакоше ближе, могло се по белим чалмама јасно познати, да то беху Турци. Сви чобанчићи повикаше у глас: „Турци, Турци!... Хај’те да бегамо!...“ Али је већ доцкан било; јер ову невину гомилицу српске нејачи раздвајаше од бесних Турака само 350—400 корака. Чобанчићи скочише на ноге и стадоше као укопани.... Турци су путовали: од Соко-Бање у Београд. Могло их је бити 8—10 коњаника. У поводу беше и једна сексана. На кршном вранцу мисирскога соја јахаше млад и леп Турчин коме је могло бити +између 22—24 године. По оделу, све златом извезеном, одмах се могло познати, да јо ово био какав турски племић, — син богатих родитеља. Аша на седлу беше златом извезена; узда и билам сребром окована и трепетљикама поднизана. Једном речи: не зна се ко беше више накићен - коњаник или коњ. Овај млади Турчин беше поодмакао за десетак корака испред гомиле Турака, и подбочивши се десном руком, погледао је поносито то на једну то на другу страну, сладећи се дивним изгледом величанственога Ртња, Озрена, Шабазовице, Рожња, ђуниских висова и равнином бинч-моравском. Кад се Турци приближише чобанима, зауставише коње. Онај млади Турчин што напред јахаше, осврну се и нешто турски проговори сеизу, који вођаше сексану. Сеиз беше крупног раста и развијен човек; био је обријан, и могло се познати да није био Турчин. Он чисто српским језиком поче запиткивати чобане: одакле су, и чији су? Чобани су одговарали како су знали и умели. Међу тим се млади Турчин беше загледао у Злату; на лицу му се опажала нека зверска радост и сав је био усплахирен. Јадна Злата, и не сањајући шта је очекује, гледала је унезверено час на једну, час на другу страну, а понајвише у земљу, само да се њен поглед не сукоби с погледом Турчиновим. Млади Турчин рече опет нешта сеизу. Сеиз се окрете Злати, па је поче запиткивати: чија је, има ли родитеље, браћу и сестре? Злата је испресецаним и уздрктаним гласом смерно одговарала: да има оца и матер и само једног брата. Турчин опет нешто рече сеизу, и он сиђе с коња, па поче Злати овако говорити: „Море девојче, ага се загледао у тебе и хоће да му будеш кадуна. Оп ће те срећном учинити. Носићеш свилу и кадифу, нити ће те сунце пећи; ни киша бити. Хајд’ с нама!“ Злата и њен брат вриснуше у плач. Остали су чобани стојали пренеражени, мислећи на коју страну да нагну бегати. Сеиз на ново рече Злати: „Бадава плачеш! Ти мораш ићи — хтела не хтела, — тако хоће ага. Будало једна! зар не желиш да будеш срећна и да живиш као кадуна, већ да по трњу јуриш за тим козама и овцама? Бирај кога хоћеш коња: воља ти сексану или овог ког сам ја јахао.“ — Не ћу ни једнога! Ја сам Српкиња — хришћанка. Не волим Турчина“, одважно рече Злата. Сеиз нешто проговори Турчину. Турчин плану као жива ватра, и ток што изусти реч „тут“ (др’ж је), сеиз шчепа Злату за обадве руке. Још једном понуди је, да на леп начин узјаше на коња.... Злата се поче отимати из руку овога џелата. Пиштала је, молила, преклињала да је пусте; али снажно руке држале су је чврсто. Кукавни Златин брат беше прекрстио руке на прса пред Турчином, који охоло на коњу сеђаше:. па га кроз плач мољаше, да му не дира једину сестру. Остали су чобани јецали и дрхтали од страха. И последње кобне речи: „ат ати истиме“ (метни је на коња) излетеше из уста Турчинових. Снажне руке шчепаше јадну Злату, и док би човек оком тренуо, она је била на коњу. Турци коње ободоше и замакоше у једну шумицу. Престрављени чобани и последњи пут чуше топот коњски и писку лепе Злате: „Брате, мајко, бабо!...“ Самовоља и обест турска уграби овај невини створ, овај лепи цветак, и одведе га, а куда? Бог свети зна!... Поред Злате јахао је на сексани сеиз; у једној руци држао је дизгине, а другом Злату за руку. Оставимо јадну Злату нека путује, са жељом: да јој Бог у помоћи буде, а ми за часак да завиримо у кућу тужних родитеља, који изгубише своју јединицу. II Тога кобног дана Златини родитељи нису били дома; чак у вече у мркли мрак дошли су кући. Кад су били близу куће, на један мах застадоше и напрегнуто почеше слушати. Тек ће муж запитати жену: „Каква са ово запевка чује?“ Брже боље потрче кући; кад тамо, имају шта чути: Мирко је нарицао за својом милом сејом, исто онако као што би и сеја за братом _ јединцем нарицала. Неколико комшија беше се искупило и вајкали су се, сажалевајући што је несрећа постигла Милојка и његов дом.... Кад Мико угледа родитеље, писну као рањен соко, полети им у наручје са речима: „Злату нам Турци данас заробише и некуд одведоше!...“ Родитељи Златини, као громом поражени, ништа нису знали шта се око њих догађа. И тек онда кад је Мирко у кратко препричао шта се десило на Зеленовим Њивама код Пландишта, настаде очајничка запевка и запомагање. Помеша се запевка оца и матере са запевком сина; мајка је нарицала за својом јединицом тако, е би срце од туге препукло. Отац је јурио то на једну, то на другу страну, и само је викао „Помозите, браћо! Спасите моју јединицу, моју лепу Злату, моје мило дете!“ Комшије се вајкаху и утираху сузе. Живе душе не оста, која се није плачем гушила. У сред те запевке и нарицања, рећи ће стари чича Раде Милојку: „Није вајде, брате Милојко, нарицати. Што би — би. Ниси ти први, нити ћеш бити последњи који оплакујеш живо дете своје. Бесни Турци ево већ од тужнога Косова тако раде; јадан народ српски одводе у ропство: и турче. Ти си још био у колевци, па ниси ни запамтио, кад су ти рођену и једину сестру Турци заробили, па некуд одвели, — ја у Ниш, ја у Београд. Ја то памтим као да је јуче било. Од то доба ништа се не зна, где је и како је, и да ли је још у животу... Такав ти је к смет.... Греси и неслога наших старих свалили се на нашу главу, и ми морамо трпети.... Божја воља!... Зар ниси чуо како су Турци одвели јединицу ћерку из Ђуниса, па отели рођену жену од човека? И ко би могао избројати све несреће које јадни народ српски трпи од бесних Турака!... Моли се Богу! Он је добар, па ће можда избавити јадну Злату.“ Ма да ово беше слаба утеха, али се и пак Милојко мало стиша, и поче размишљати, како би бар сазнао куда му је одведена Злата. Међу тим, мајка је све једнако кукала и нарицала: „Јединице моја! прва радости моја, да ти црна и небела мајка зна где ти је гроб, лакше би те прегорела! Леле мене, моје лепо дете! Тешко мени, ја изгубих тебе! Куку ојађеној! — Жено, рећи ће Милојко, није вајде кукати, смири се.... Мени се све нешто слути, да ће се наша Злата избавити. Она је паметна и окретна.“ Кад ово рече, он саже главу и опет се замисли. За тим се трже и рече: „Сутра је нов дан, нова навака....“ До неко доба ноћи остале су комшије у Милојковој кући. Разговор се водио о свачему: о Турцима нишким, соко-бањским, крушевачким, београдским, а највише о Злати и њеном ропству. Око пеко доба ноћи, рећи ће чича Раде: „Разговору краја нема. Време је да се и наших кућа сетимо.“ После ових речи, све комшије поустајаше, пожелеше Милојку и његовој домаћици „лаку ноћ“ и одоше својим кућама. Јадну и чемерну ноћ провео је Милојко са својом домаћицом. Они нису сву ноћ склопили очи. Час су плакали, час једно друго тешили да ће опет видети Злату, час размишљали, како ће дознати, куда је и на коју страну одведена. Сутрадан кад је мајка отишла у вајат и видела рухо Златино, тек је тада наступила права жалост. Мати је грлила њене хаљине и тужно нарицала. Искупише се жено и девојке из комшилука, и само се чуо: плач, јецање и вајкање.... Друге су своју другу тешиле, али је нису могле утешити. Мајчино срце беше расцепљено, за њега беше једини лек — да види своју Злату. Дође време, да Мирко изјави овце на попас. Кад је дошао до тора, он се обазре на кућу, и као да некога изгледаше и очекиваше. Сети се да му нема сеје и да од сад, он сам мора чувати овце, — бризну у плач и закука из гласа. Мати и отац притрче и почну га тешити: „Не плачи, сине! Наћи ћемо ми сеју. Она није далеко; она ће доћи....“ Плач их загуши, и ништа више не могоше рећи. III. На оном кобном месту под оним истим ћопаком, одакле Турци заробише и одведоше Злату, беху се искупили они исти чобани, који су и јучерањег дана ту били и својим очима видели то зверство. На њиховим лицима опажала се тута и жалост. Мирко је плакао, чобани га нису ништа запиткивали. Жао им је било.... Не беше Злате међу њима.... Тај исти дан Милојко се спреми и пође путем, што иде преко Ражња у Београд. Где јо год кога у путу срео, он би га запитао: Е да ли није видео или срео какве Турке на коњма, и да ли није спазио да какву девојку собом воде? Близу Ражња дозна од једног чобанина, да су неки Турци путем прошли, и да је то било од прилике после великог ручка, али му није умео казати, да ли су какву девојку собом водили. У Шупељаку (данашњем Јовановцу) такође дозна од једне старе жене да је 8—10 Турака око заранака прошло, али му ни она не умеде казати да ли су какву девојку собом водили. Милојко дође чак до Ћуприје; па је и овде распитивао, али ништа пије могао докучити. Дође до на моравску ћуприју, погледа преко ње, заплака се, дубоко уздахну, па ће рећи: „Све је пропало! Моју Злату никад више видети не ћу!...“ Какве су се тужне и жалосне мисли ројиле у памети уцвељенога оца, кад се враћао својој кући у Мозгово, лако је погодити. Готово пет дана он је пробавио на овом путу. Нит се где одмарао ни залогајем хлеба заложио. Њега је занимала мисао: шта ће да кажо својој ојађеној и уцвељеној жени са свога пута.... Тек пети дан у мркли мрак стиже Милојко својој кући у Мозгово. Уморен дугим путовањем и глађу, оп је својој домаћици само назвао Бога, па сетан а замишљен сео на столицу у прочељу. Његов долазак беше права радост за Мару жену му. Жељно и узбуђено она поче питати свога мужа: е да ли је што могао разабрати за Злату; је ли могао стићи Турке?... Милојко је ћутао и ништа није умео да одговори. Тек после неколико минута уздахне, па ће рећи својој жени: „Узалуд је мој пут; ишао сам чак до Ћуприје: уз пут сам разабрао, да су Турци пропутовали, али о нашој јадној Злати нико ми ништа не умеде рећи...“ Уздахну и ућута. Муж и жена згледаше се и обоје горко зајецаше. IV. Док се Милојко бавио на путу, и Мара није седела скрштених руку код куће. Она је обиграла не само Мозгово, већ и сва околна села, е да би што год дознала за Злату. Где год је чула за какву врачару, она је ишла и носила белегу од Златина руха - или запекљач, или мемицу или друго што. У исто време носила је — ја тиквицу, ја крчажић тазе воде с оног извора с ког се за кућу вода захватала и доносила. Врачаре су јој различито говориле. Једна је рекла, да је Злата на добром месту, да је жива и здрава, али је у великој тузи — за родитељима и кућом. Друга опет казала је: да ће се Злата избавити, али ће проћи доста времена и она рече — да је Злата жива и здрава. Најзад Мара смисли да оде некој најчувенијој врачари, те да чује шта ће јој она казати. Захвати с извора тазе воде, узе Златину кошуљу и упути се у село где је живела ова стара врачара. У крај тога села, на једном огумку, беше једна уџерица — кровињара, друго зграде не беше. Око куће није било ни ограде, нити каква воћњака. Пред кућом беше само један сув дуд, на коме су висили некакви дроњци. На једној мотки која стајаше на две сохе, беше прострт губер — поздерњак. Испод куће стајала су нека батал-кола. Ту близу беше трлица, а под трлицом лежао је на поздеру стари пас, који кад опази Мару, он само подиже главу, добро је погледа, па опет зажмури а не лану. Испод стрехе висио је мали венчић црвених паприка, а до њега један смотак некакве пређе — стреке. До трг смотка беху обешене старе чарапе. На буништу беше један петао, и око њега две три кокошке. На самом прагу кућњем беше се пружио стари бели мачак. На сред куће тињао је један угарчић. Над ватром, о верижњачи, висиле су вериге, а о веригама гвозден бакрачић. У прочељу беше једна тронога столичица. У горњем крају куће стајаше клупа и на њој торба брашна. Ту до торбе лончић и у њему дрвена кашика. У другом крају куће виђаше се некакав долапић. Иза преклада лежало је једно шугаво прасе. Све је ово било јасан доказ, да у овој кући није било мушке главе.... Ту, у ту кућу ушла је јадна Мара да што год чује и разбере за своју робињицу Злату. Ушавши у кућу, затекла је самохрану старицу, којој је могло бити близу сто година. Она је нешто тутољила по кући, па није спазила Мару... Тек кад јој је Мара назвала Бога, она се осврте, натквеси руку над очи, добро је погледа и одговори јој: „Бог ти добро дао, ћерко!“ Чудноват упечатак учинила је ова старица на Мару. Од дубоке старости она се беше тако погурила, да је изгледала као гудало. Лице јој беше све смажурено, очи упале у главу, и беху тако мале, да су више личиле на два зрна сочива него на очи. Руке суве и коштуњаве као две тршчице, глава јој непрестано дрхтала, - једном речи, од дубоке старости, беше се сва скаведала. Изнемоглим и једва чујним гласом, запита Мару: „Које је добро, ћери моја!“ — Није добро, моја мајко! Велика ме јо несрећа задесила. Турци ми заробили и некуд одвели јединицу ћерку, па сам дошла да те кумим и преклињем, е да ли ми можеш нешто год казати о мојој јадној Злати, и ту бризну у плач.“ — Шта! Турци ти заробили ћерку!? — Јест, заробили, мајко! Ево већ четврти дан, и ништа не знамо куда су је одвели. — Еј, проклети и треклети Турци! Опет заробили! Е, моја ћерко, колико ја таких јада памтим; колико су Турци Српкиња одвели и потурчили.... И још ме Бог трпи!...“ При речи „потурчили“, Мара се трже, као да је гуја уједе. Опет се прибра, и понови ради чега је дошла. Старица се поче занећкавати: „Ја сам, ћерко, стара; више сам на оном него на овом свету. Једном ми је попа казао, да је велика грехота врачати, па ти слабо чујем и видим, а и оно мало, што сам у млађим годинама знала нешто од апова, све сам поборавила. Моли се Богу, и он нека ти је у помоћ....“ Мара поче старицу материмити, кумити и молити, да јој што год о Злати каже. После дуге молбе, старица ће упитати: „А јеси ли донела белегу и тазе воде с кладенца?“ Мара рече, да је донела. Старица се диже, коштуњавом руком која сва од старости дркташе, отвори један мали долапић и отуда изнесе јадну зелену каленицу. Узе од Маре крчажић и нали воду. За тим откиде запекљач са Златине кошуље, проваља га међу сувим коштуњавим прстима и начини упоћак. Зевајући и нешто шапћући, прекрсти три пут над каленицом и спусти упоћак. Упоћак је пловио поврх воде, и час о један, час о други крај каленице додиркивао. Старица, натквесивши руку над очи, пажљиво је пратила кретање упоћка и сенке му, шапутала и главом махала, коштуњавим прстом неколико је пута враћала белегу на другу страну, али је белега пловила са свим на противну страну. Старица се нешто замисли и неколико тренутака поћута. За тим подиже мало главу и погледа у Мару. Мара је једва чекала, шта ће јој врачара казати. У овом тренутку она је осећала у души својој оно исто, што осећа осуђеник кад му се пресуда чита: милост или смрт. Врачара затресе главом, па поче овако: Моћ и знање у Божјим је рукама. Ми грешимо, лаћајући се овог посла, који је Богу противан, а овако ми је и наш добри покојни попа једном казао. Нека ми Бог моје сагрешење опрости.... Ја сам много пута у свом животу грешила и врачала, по нешто и погодила, више не погодила; али, никад ми се није десило овако чудо. Ја сам стара и ваља ми мрети, за то хоћу да ти кажем ово што сам могла видети по белези твоје ћерке. Белега казује, да је Злата у некрштеној кући; та је кућа имућна; она ће се из те куће избавити; своју веру не ће променити; али мучно.... ја... мучно да ћете је....“ Овај неодређени одговор врачарин веома је збунио Мару. Она се радовала што Злата не ће вером преврнути; али јој је тешко било, што јој врачара ништа не каза: да ли ће своју кћер икад видети. Мара се са старицом опрости, пољуби је у руку, баци што је била кадра на белегу, и врати се својој кући. Оно вече, кад се Милојко с пута вратио, Мара му је испричала све редом код којих је врачара била, шта јој је која рекла, и најзад му каже шта јој јо рекла и ова најчувенија врачара у свој околини. Милојку не беше право што му је жена обишла све врачаре, јер је и он држао, да је то грехота. Али родитељска љубав према своме детету надмашала је све верске осећаје, те због тога Милојко није хтео ништа замерити својој жени, само је уздахнуо, подигао очи к небу, и изговорио ове речи: „Боже! ти буди у помоћи нашој јадној Злати!...“ Текли су дани за данима; отац и мати туговали су за јединицом својом, брат за једином сејом својом. Они су живели у нади, да је Злата у животу. Родитељска туга за изгубљеним чедом не да се пером описати; она се само може осећати. Никакве жртве нису скупе за родитеље, само ако се појави и најмањи зрачак наде, да своје дете могу спасти и из неверничких канџа ишчупати. Тако су чинили и родитељи Златини.... И они су тако морали чинити.... V. Прође већ два месеца од оног кобног дана, кад Турци Злату заробише. Родитељи њени беху занемарили готово све домаће послове. А време пролетње, радно доба, кад сељак мора радити и скунаторити себи зимовник. Они већ нису умели мислити о томе. Мисао њихова врзла се само око Злате: где је она, је ли у животу и да ли ће је кад год видети. А највише их тишташе што о Злати ништа нису могли ни чути ни дознати. Једно вече, баш кад су за вечером седели, блекну јагње у кочаку; сви троје, и Милојко и жена му Марија и Мирко, тргоше се и не дишући ослушнуше: јер им се причини као да је Златин глас. Јагње још једном блекну, и они видеше да су се проварили.... Један дан науми Милојко да оде до Соко-Бање и тамо пропита и разбере: одакле су били они Турци, који су кроз Мозгово прошли и његову кћер заробили. У вече се спреми и сутрадан пре зоре пође у Соко-Бању. Дошавши тамо, почне распитивати — једног, другог, и дозна од некаког Турчина, да је заиста пре два месеца био један богат млад Турчин у Соко-Бањи код своје својте, Ашим-Беговића, у гостима; да је тај Турчин из Београда и да је син богатог спахије - Турчина Рашид-Беговића. Најзад Турчин рече Милојку: „Валах, влаше, ово ти казујем као из ћитапа, јер сам измећар у тој кући у којој је био Турчин из Београда у гостима.“ Сад је Милојко знао на чисто, где је његова Злата. Мало се прихвати и тај дан врати се својој кући. Идући сам путем, он је свакојако мислио и размишљао, шта да ради и како да избави своју кћер. Падало му је на памет да некога потплати и да га пошље чак у Београд те да покуша, не ће ли моћи како наћи и избавити Злату. Али му све ово некако не иђаше у главу. Мислио је, мислио, и на једно смислио: да иде сам у Београд, па шта Бог да!... У прве петле стигао је Милојко својој кући. Чукне на врата. Жена+ запита изнутра „Јеси ли ти, Милојко“ па чувши његов глас одмах ђипи и отвори врата. — „Ја сам се надала да ћеш ти доћи, нисам готово ни тренула, све сам била на опрезу.“ И одмах запита Милојка: да ли није докучио што у Соко-Бањи? Милојко јој исприча све што је чуо; од оног Турчина, па ће најпосле рећи: „Вала, знаш шта је, жено, ја сам се одважио да запалим чак у Београд; те за Бога и среће, мени се све нешто тупи, да ћу чути за Злату.“ Мара је била добра, послушна и прилагодна домаћица; своме мужу никад није кварила вољу, а нарочито у овој прилици. Па ће му рећи: „Иди, Милојко! Срећан ти пут и нека ти је Бог у помоћи. За кућу не брини.“ После два дана, сретали су путници једног самог човека са штапом у руци и торбом на леђима. Тај човек није пешачио као што обично људи пешаче; он је готово, трчао, као да јури некога. Тај човек беше Милојко из Мозгова. За што је он тако хитао, ласно јо погодити. Помисао: да ће наћи, да ће видети Злату, сметала му је и да мисли о дугом путу и умору. Путовао је и дању м ноћу, само да час пре стигне у Београд Дотле Милојко никад није био у Београду. У путу је сретао многе путнике — и пешаке и коњанике. На једном месту, у дебелу хладу, код једног извора, затекне Милојко неколико рабаџија, који се ту одмараху. Милојко се здрави с њима, упита их одакле су и откуд путују, па и сам седе да се мало одмори и воде напије. Они су путовали из Београда и вукли еспап у неку паланку у унутрашњости. Један од рабаџија запитаће Милојка: одакле је и куд путује. Милојко се каже, да је родом из Мозгова и да путује у Београд. Тада ће га други рабаџија запитати: „А којим добром путујеш у Београд?“ Милојко одговори: „Е, мој брате, камо среће да је добро; али је мој пут далеко од добра!... Дубоко уздахну, па настави: Турци проклети заробили ми јединицу ћерку, докучио сам да је у Београду; па идем зловајно, ако могнем! да је избавим.... Али слаба навака...“ Док је Милојко ово причао, рабаџијо су се згледале, и све нешто на једног од својих другара погледе бацале Тај рабаџија беше покуњио главу, изгледаше снужден и замишљен, никому није могао право у очи погледати. Његово сурови и натмурено лице јако је показивало немир душевни и да тај човек није у миру и љубави са својом савешћу. А какав је терет тиштао његову душу, он је једини могао знати. По што се Милојко мало поодмори, прихвати и воде напи, диже се, упрти торбу, узе свој штап, опрости се с рабаџијама рекавши: „у здрављу“, а они њему: „срећан пут“, и оде даље путовати. Тај дан у први сутон стигне у Гроцку. Ту намисли да се одмори и само један сан преспава. У глуво доба ноћи, кад још ни први петла не беху запевали, крене се из Гроцке. Кад је био у оној шуми између Гроцке и Болеча, Милојку се нешто чудновато десило. Он се беше нешто замислио, кад али на један мах, он чу неки глас да га зове: „Бабо, бабо!“ Беше му тај глас познат и чисто помисли да га Злата зове. Застаде, ослушну, не ће ли се глас поновити.... Ништа се не чује!... Милојко се прекрсти и рече: „Буди Бог с нама и анђели Божји!...“ настави пут, али убрзаним кораком. VI. После дугог и тешког путовања, тек пети дан+ стигне Милојко из Мозгова на оно брдашце више Београда, на коме је данас Ашик-Михаилова механа. А стигао је у ограшје, кад први зраци сунчани беху почели одсјахивати на високим и витким мунаретима и џамијама турским. Видео је и две огромне реке, каквих никад у животу није видео. Погледао је и онамо преко тих големих река, па је видео, како је тамо пукла равнина, како се и по тој равнини белуцкају села и и висе се неке куле, налик на турска мунарета. Замисли се, и сам у себи рече: „Боже мој, па и тамо народ живи? Које ли је вере, да ли и тамо нису Турци?...“ Баш у тај мах кад је Милојко овако замишљено гледао преко Саве и Дунава сремску и банатску равнину, Фрушку Гору која га подсећаше на Рожањ и Буковик што се уздижу над његовим Мозговом, — баш у тај мах искрсе из једног чечвара на уској путањи један коњаник. На самар беше натоварио две путуње, а у антрешељ сам усео. Назове Бога Милојку, ободе коња и настави пут. Милојко замоли непознатог коњаника, да малко застане: И он заустави коња. — Молићу те, брате, кажи ми, како се зове то село, што се доле пред нама види? рече Милојко пружајући руку на Београд. Коњаник охоло одговори: — Како те село снашло! Зар не видиш да је оно Београд?“ Кад Милојко чу да ја то Београд, он се сав стресе и пребледе као крпа.... — Не знам, брате! Никад нисам амо долазио, ово је први пут у мом животу. Ја сам човек јабанац, из бела свота.... Камо лепе среће, да проклети Београд сад нисам морао видети! Али шта ћу, невоља ме гони... — А каква те невоља гони? запитаће коњаник — Е мој брат, имао сам јединицу ћерку, не буди ти речено, па ми је проклети Турци заробише. Начуо сам да је овде у Београду, и пошао сам да је потражим не ћу ли је наћи.. Него те, брате, молим, ти си јамачно познат у Београду, одведи ме бар у какав хан, где бих могао преноћивати, док моју јадну Злату нађем. — Па добро, ево и ја путујем у Београд, па можемо у друштву; ја ћу те одвести код оног ханџије, где и ја падам.“ Уз пут је Милојко питао непознатог коњаника: како се зову те велике воде што се пред њима виде? Каква је оно равнина преко тих вода? Шта се оно бели у тим равнинама? Живи ли и тамо народ и какве је вере? Какве су оно куле што се виде итд. Непознати коњаник казао је Милојку све што је знао и умео, — рекавши му: да и тамо српски народ живи, и да се крсти исто тако као и ми. После непуног сахата хода, стигоше ова два путника у Београд. Ту негде око данашње саборне београдске цркве била је у оно време некаква „Шарена механа.“ У ту механу доведе онај коњаник Милојка и каже му: „Ето, ту можеш остати, механџија је Србин, и добар човек, а не ће ти скупо наплаћивати.“ Уморан од дугог пута, Милојко седе на једну клупу; мало не потраја, он задрема, метну торбу под главу, леже на клупу и заспа као заклан. Беше превалило по дне, а Милојко још спава. Механџија и остали који су се ту десили, често би опазили, како се Милојко у сну трза, а два пут — три чули су, како јасним гласом викну: „Ено мог детета! Ево моје Злате! Дајте ми моје де-е-ете.... оно је моје, није ваше.... ја сам његов отац!....“ И у тај мах из дубине груди чу се тешки уздах, а за тим јецање.... Механџија и остали који су ово гледали и слушали, свашта су могли помислити о овом човеку, само нису могли знати, каква је тешка туга на срну његову... Тек око заранака пробуди се Милојко, протрља песницом очи, обрте се лево и десно, па повика: „А где је моја Злата? Она сад беше ту код мене.... куд оде?“ Механџија га упита: „Какву Злату ти тражиш? Овде нема никакве Злате!... — Јест нема је.... и ја сад видим да је нема.... Опрости, брате, сањао сам....“ И ту зајеца и загуши се плачем. Механџија беше родом од некуд из Старе Србије. Беше му име Дамњан. То је био човек племенита срца, благе нарави, — једном речи: оно што се каже — рајска душа. Био је приклоних година, а дошао је у Србију као шипарац, кад му је могло бити између 10 и 12 година. У Београду, служећи, одрастао је, познавао је све београдске улице; знао је у главу сваког Србина и Турчина, па и њихове куће. Плач овог непознатог му човека тако га потресе, да оп науми, да по што по то докучи, каква је то голема невоља која овакав плач изазива. По што се Милојко добро расани, механџија га запита: је ли гладан и би ли што јео? Он одговори: „Нисам гладан, жедан сам; пио бих мало воде....“ Механџија му додаде крчаг и он се напи воде. За тим мало поћута, дубоко уздахну, па ће запитати: „које ли је доба дана?“ Механџија му одговори, да су већ прошли заранци. Милојко се трже и рече: „Много сам издангубио, сад је доцкан.... Сутра ћу поранити....“ За тим домаши своју торбу, завуче руку унутра, извади комадић паучљиве проје, једну главицу црног лука, одреши крпицу у којој је со завезана била, и поче авољити. У тај мах беше механџија изишао у авлију, и кад се врати и виде шта Милојко једе, њему би тешко, и понуди Милојка да му он донесе јела. На то ће Милојко рећи: „Нека, брате, вала ти, огодан сам трошком.... из далека путујем....“ — Ништа не мари, рећи ће механџија. Бог ће дати....“ и одмах му донесе чанче јахније и сомунчић. Милојко завеза крпицу са сољу, метну у торбу онај комадић паучљиве проје и ону главицу црног лука, — рече механџији: „Вала ти, брате, пека ти Бог за твоје добро плати“, па се прекрсти и поче јести. Кад је јео, он отресе дланове, прекрсти се, и опет рече механџији: „Вала ти, брате!...“ Механџија понуди Милојку и чашу вина: али он не хтеде примити, рекавши: „Вала, доста је и оволико....“ Беше већ први сутон, а Милојко се сне нешто вајкаше, и тек ће рећи: „Много сам издангубио....“ У тај мах у механи никога не беше до само механџија и Милојко. У то време нису људи знали за кафане и механе, ту су само путници падали.... Механџија се посади до Милојка, па ће му овако рећи:: „Ја видим да си ти карли, тужан и невесео; мора бити имаш неку голему невољу, кад си потегао толики пут, па те молим, да ми право кажеш, каква је та невоља?“ Милојко се мало промешкољи, поћута, искашља се, па ће рећи: „Е, мој брате, невоља, те још каква невоља?.. Не ћу ти вала крити ништа, видим да си добар и поштен човек, све ћу ти казати; али каква ми је вајда, кад ми не можеш помоћи....“ за тим све редом исприча механџији: како му је један богат Турчин заробио јединицу ћерку, како је довео у Београд, како хоће да је потурчи.... „па сам, вели, ето потегао толики пут и дошао амо, е да бих је нашао и како избавио.“ Механџија је пажљиво слушао Милојка, па ће га најзад запитати: „А да ли ниси докучио како је име том Турчину?“ - Јесам, брате, проклета му душа! Казао ми је један Турчин у Соко-Бањи, да је тај проклетник некакав Рашид Беговић. Рашид-Беговића породица била је најстарија и најприпознатија у Београду. Рашид-Беговићи били су оџаковићи. По казивању старих, има преко две ста и педесет година како се та породица доселила из Босне у Београд. Рашид-Беговићи су били потурчењаци, пореклом из Босне. А на жалост, познато је, да су потурчењаци били већи катили и крвопије српском православном народу, него и прави Турци Османлије. Рашид-Беговићи били су толико богати, да већ нису знали, ни шта су имали. Уз то су били највеће крвопије и катили српскому народу. Сви већи и богатији спахилуци у питомој Шумадији били су у рукама Рашид-Беговића. Страх и ужас опи су задавали кукавној раји, кад су излазили по спахилуцима на тефериче, или да купе арач и десетак. Водили су свакад уза се по 30—40 сејмена и крџалија, који нису штедели ни пола, ни узраста, ни рза, ни образа јадној раји. У ту је кућу доведена Злата, да буде верна љуба некрсту и крвопији свога народа.... Ту, у тој кући, чували су Турци њу као тицу у кавезу.... Кад је механџија чуо име „Рашид-Беговића“, он се убезекну, мало се замисли, поглади мустаћ, па ће рећи: „Богме, на тврдом је месту твоја кћи....“ За тим се опет нешто замисли, од једном ђипи, па ће Милојку рећи: „Седи ти ту, сад ћу ја доћи....“ Близу у комшилуку, од прилике, где је данас лутеранска црква, живљаше нека стара була, којој беше име Адиле. По рођењу она је била Српкиња, али су је Турци у младим годинама потурчили. И ако је била турске вере, и пак је Србе веома волела, а са Српкињама се најрадије дружила. Била је сиромашног отања, бавила се ткањем бурунџука, а знала је нешто и од хећимства. Имала је приступа у свима знатнијим кућама турским. Механџија изиде те рече својој жени, да сутра рано отиде до те буле и како год прокопка: је ли она била скоро у конаку Рашид-Беговом, и да ли није чула што за какву робињу? Механџија се за тим врати у механу. Затекне Милојка на оном истом месту где га је и оставио. Подлактивши се, Милојко је нешто мислио, а ласно је погодити о чему. Чим механџија дође, он се као иза сна трже, упре поглед у механџију, и очекиваше, да ли ћа му овај што год казати. Механџија му ни речи не рече, само га опомену да ником ништа не говори. VII. На оној истој клупи, на којој се Милојко одмарао кад је с пута дошао, преноћио је ту ноћ. Нешто од бриге за кућом, нешто од узбуђења, а нарочито од оних речи, што му их изговори механџија, сву ноћ није тренуо. И ако је то била кратка легња ноћ, и пак му се учинила дужа него гладна година. Једва је чекао да сване. Чим је зора зарудела, он се диже, узе крчаг с водом, опра руке, окрете се истоку, прекрсти се три пут, па уми и лице. Механџијски момак беше се раније дигао и лебну фуруну потпалио. Мало не постаја, дође и газда. Милојко се нешто узврпољио, и као хтео би некуд да иде. Механџија га запита: куда ће тако рано? Милојко му одговори: „Па онога, рад бих био да идем, да је потражим.... — Ни по што, јер ти не знаш ни сокаке по Београду, па можеш залутати.“ Милојко се смири. Кад је добро одјутрило, онда је механџија пустио Милојка да се мало прође по оближњим сокацима, али му припрети, да ником ништа не говори, нити да казује за што је потегао у Београд. Милојко изађе из механе, осврне се неколико пута и добро утуви где је „Шарена механа.“ За тим се крене по искривуданим београдско-турским улицама. По сокацима сретао је много људи, и чинило му се да су све то Турци. А може бити, да је било и Срба. Али како да их позна, јер су сви носили једнако одело. На једном месту сретне једног човека, и као рекао би да је Србин... Заусти и тек што га не запита: „Е да ли, брате, ниси видео моју Злату?“ Али се одмах сети шта му је рекао механџија, па не смеде прословити. У једном тесном сокаку срео је читав челеп була. Застаде и мишљаше: да ли и моја Злата није у овој гомили? У мало што и буле не запита, да ли нису виделе Злату; али се трже, сети се шта му је механџија заповедио, махну руком и пође даље.... Читаво пре по дне лутао је он тако по сокацима; бацао погледе — то на једну, то на другу страну. Видео је сијасет турских и српских чатрља; видео је на пенџерима јаке пармаке и решетке. Свуда је очекивао и ослушкивао, не ће ли иза тих кобних пармака и решетака чути глас Златин: „Бабо, ево ме овде. Избави ме!“ Најзад дође пред некакав велики конак на коме боше много великих пенџера с решеткама. Ту је стао и стајао више од пола сахата, ослушкивао је, е да ли се не ће из те куће јавити Злата: „Бабо, ево ме, овде, избави ме!“ Све јо било узалуд.... Милојко уздахну, врати се, па се још неколико пута обазре.... прекрати дисање и ослушну.. и риче: „Нема је.... не могу да је нађем... Ох, мени ојађенику!.. Ох, мени сињем кукавцу!...“ Упути се „Шареној механи“ и после дугог лутања једва је нађе. Беше већ превалило по дне кад је дошао у механу. Механџија га запита: „Јеси ли видео Београд?“ Милојко му одговори: „Јесам, брате: ал’ да га моје очи никад више не виде, кад моју Злату не могох наћи. Београд мени није бели, већ црни град....“ И суморно се спусти на клупу, дубоко уздахну, и неколико суза скотрљаше се низ суве и преплануле од сунца образе. За тим узе своју торбу и поче из ње вадити онај комадић паучљиве проје, главицу црна лука и завежљај са сољу. Механџија му рече, да то не дира, јер ће му требати за пут, и одмах му донесе у чанку јела и сомунић, те се Милојко прихвати. VIII. Тај исти дан, рано из јутра, отиде жена механџијина код оне буле — Адиле, па је замоли да оде у конак Рашид-Беговића, да се потруди и дозна, да ли заиста има каква заробљена Српкиња у конаку Рашид-Беговића. Була ни часа не почаси, спреми се, забули, обуче фереџу и упути се право у конак Рашид-Беговића На два дана раније, њу су тамо звали, па није могла отићи због својих послова, а сад јој се беше дала згодна прилика, да од једном два посла сврши. У конаку Рашид-Беговића живела је једна стара була, која се сматрала за харем-ћају, а беше јој име Дурџана. Држало се, да је и та була била потурчена Српкиња; да је још у младим годинама заробљена и у Ниш одведена; да ју је доцније неки богат Турчин из Ниша, који је био рођак Рашид-Беговићима, поклонио. Она је остала уседелица, и никада се није удавала, а турску је веру под морање примила.... Тако се мислило о Дурџани; али опа то никад није хтела признати. Сви послови који се тичу харема свршавани су преко ње. Ко год од женског пола хоће да уђе у харем, морао се најпре јавити овој старој були. Адиле је била у дослуку с Дурџаном. И тврдо се уздала, да ће од ње дознати, да ли се заиста у конаку Рашид-Беговића налази каква заробљена Српкиња. Кад дође до коначког капиџика, Адиле куцне алком на капију. Много не потраја, капија се отвори, Адиле уђе унутра, слушкиња капију опет затвори и Адилу одведе старој були у харем. Оне се по турском адету здравише; за тим јој Дурџана каза, за шта ју је звала, наручи јој, да тај посао што пре изврши. После кратког ћутања, запитаће Адиле Дурџану: „Ефендум-кадуна, чује се, да ће млади ага да се жени. Је ли то истина?“ Стара була одговори: „Да, млади ага беше уловио добру препелицу, затворио јо у кавез, али се кавез отвори, и препелица одлете, и сад ага за њом јадикује.... и тугује.... — Ја те ич не разумем! Кажи по души шта се то десило?“ Дурџана јој преприча све: како је млади ага био у гостима у Соко-Бањи; како је заробио неку младу и лепу Српкињу; како је хтео да је потурчи и да се ожени њом, па јој и име Ђулзаида наденуо; али је та Српкиња пре неколико дана умакла, па је сад траже свуд и на све стране, а не могу никако да је нађу.... Дурџана се претварала као да о том бегству Златином ништа није знала. За Адилу је ово било доста. Она је постигла што је хтела, и имала је шта да каже жени механџијиној. По што су посркале горку кафу, Адиле се опрости с Дурџаном и оде својој кући. Код куће већ је чекаше жена механџијина, да чује, какве јој гласове доноси. Чим була у кућу уђе и виде механџијину жену, она као с неким усхићењем повика: „Хаирли гласови! Српкиња побегла!“ За тим све редом исприча шта је од старе буле дознала. Жена механџијина одмах оде кући и каже своме мужу. Механџија, пун задовољства, одмах оде у механу, али се чини из најпре невешт. Милојко је седео на клупи као очајник, и премишљао: да ли да иде кући, или да још потражи Злату. Још га је тешила нада, да ће му што механџија помоћи; па за то би често у њега погледао и ишчекивао, е да ли му не ће што казати. Механџија ћуташе.... Милојко се мало промешкољи, почеша затиљак, искашља се, па ће рећи механџији: — Газда, ја ћу да идем, није ми се вајде овде окретати. Моје Злате нема, те нема.... Него, брате, да ти платим што сам крив, па да идем....“ и поче дрешити крај од каница. — Лако ћемо за трошак, рећи ће механџији, и одмах настави: Ја ћу ти нешто казати, али добро да чуваш реч и да ником не казујеш ово што ћу ти рећи, јер може стати и моје и твоје главе. И настави: Твоја је ћерка заиста била овде у Београду, и у мало што је нису потурчили, али ју је пре неколико дана избавио један Србин — измећар који је служио у конаку Рашид-Беговића. Она је побегла, а куда? Једини Вог зна.“ Док је ово механџија говорио, Милојко је стојао и само бленуо у њега а ништа није умео рећи. Од радости и узбуђења поведе се и у мало што не паде на земљу... Механџија га придржа.... За тим се као иза сна трже и повика: „Је ли то истина што ми рече? — Јест, истина.... Само лакше не вичи!...“ Милојко се стиша, подиже очи к небу, и узбуђено ће рећи: „Хвалим те, Господе Боже, на твојему дару!... Моја је Злата избављена! Она се није потурчила! Она је сад можда код куће!...“ За тим погледа у механџију па ће и њему рећи, „Вала ти, добри брате! Ти си данас мене и моју Мару на ново оживео.... И збиља, моја Злата није више у Београду! Она је спасена? О, Боже мој, где ли је сад јадница?“ Те исте вечери хтео је Милојко да се крене на пут, али га механџија задржа да преноћи, рекавши му: „Сутра — нов дан, нова навака....“ Милојко послуша овог доброг механџију, и остаде да преноћи. Тада ће рећи механџији: „Ја ћу сутра да раним, па те молим да видимо шта сам ти крив“, и одреши крај каница. У завежљају беше само један бешлук. Милојко, кад је од куће у Београд пошао, имао је свега два бешлука, и обадва је понео. Један је у путу потрошио, а један му за повратак остао. Овај добри Србин — механџија, не само да му није хтео ништа наплатити што је потрошио, већ му спреми у торбу читава два сомуна и још неких јестива, опрости се с Милојком, пожели му срећан пут, и још му једном припрети да ником ништа не говори.... Свом слузи заповеди, да Милојка сутрадан испрати до Стамбол-капије. Милојко је ту ноћ провео као на трњу. Да је могао, он би одлетео својој кући да види своју Злату.... IX. У то време Београд се није пружао даље од шанца, и сав је био ограђен палисадом, или — како се још звало — шарамповом. Овај шарампов пружао се: од Видин-капије, па на Стамбол-капију, за тим на Варош-капију и везивао се за Сава-капију. Изван шанца није било ни једне куће. На оним местима ван шанца, где се данас уздижи двокатнице и трокатнице, беху зиратне земље, које су махом биле својина и чифлуци београдских ага и спахија. Још није ни зора зарудела, а Милојко се беше спремио за пут. И слуга механџијски беше се дигао и лебну фуруну потпалио. Милојко упрти торбу, узме свој штап, прекрсти се и пође са слугом. По београдским улицама владала је мртва тишина; нигде не беше живе душе.... Само се чује глас стражара с београдског града: „Азурала-а-а“ Слуга доведе Милојка до Стамбол-капије; проведе га кроз оне страшне сводове где су ченгели висили, а на њима често осечене главе српске натакнуте биле, покаже му пут, опрости се с њим, и врати се. Кад Милојко изађе из Београда, и виде се у њивама и ливадама, он се још једном прекрсти, пође цариградским друмом, убрзаним кораком. Румен источна, преходница зоре, беше се указала на ведроме небу. И таман је Милојко стигао на ону узвишицу, где је данас „Ашик-Михаилова механа“, сунце грану, и његови сјајни зраци играху се по танким мунаретима турским. С оног истог места, с ког је посматрао Београд кад је пре два дана у њ дошао, и сад га Милојко посматраше. И ако му је било скупо време, и ако ја хитао да час пре кући дође и види своју Злату, и пак застаде на овој узвишици — готово пола сахата. Добро је разгледао сремске и банатске равнине; видео је села по Срему и Банату; видео је дивне цркве и високе звонаре, — каквих онда у Србији не беше; видео је Фрушку Гору, како се у недоглед као змија вијуга, и у тихи Дунав силази.... На левој страни паде му у очи Медведник и Цер, који га потсетите на Ртањ и Озрен, још једном погледа на Саву и Дунав, и запита се: „Валимо те, Боже, да ли још где год у белом свету има овако велике воде?“ Шта је тада још опажао у души својој и какве су га мисли обузимале, тешко је погодити, — тек се ово зна, да кад је последњи поглед бацио на Београд, он је овако рекао: За тим настави даље путовати. Кад прође Болеч и наступи у ону шуму између Болеча и Гроцке, деси му се — скоро на оном истом месту онај чудновати случај, који му се десио и кад је У Београд пролазио. У ту шуму стигао је око малог ручка, па идући, беше се нешто замислио; док тек на један пут причу му се глас из шуме: „Бабо! бабо!...“ Милојко застаде и ослушну.... Учини му се да му је глас познат.... Читав минут стајао је непомичан; ослушкивао је, е да ли се глас не ће поновити, и не чувши ништа, прекрети се; и настави пут, — размишљајући: шта ово може бити.... Милојко је путовао као на крилима: путовао је и дању и ноћу, није знао за умор.... Ноћу само један сан преспава, и мало се одмори, и одмах настави пут. Он је за читав дан пре стигао из Београда у Мозгово, него из Мозгова у Београд. Шта му је давало снаге за овако брзо путовање, лако је погодити.... Уз пут, где год је кога срео или стигао он би га запитао: е да ли није срео или видео таку и таку девојку? И нико му ништа није умео казати. Кад је дошао на оно место, где је срео оне рабаџије, што су из Београда путовали и код извора себе и стоку одмарали, он се на том истом месту одмори, и поједе малко хлеба. Одмарајући се, дође му на памет онај рабаџија, који је онако сетан и намргођен изгледао, па сам себе запита: „Боже мој! Што ли је он онако изгледао? Да ли и њега није ова недаћа задесила? Да ли и он не тугује за својим детом, као ово ја?“ X. Четврти дан, баш око заранака, Милојко стигне у Мозгово. Приближавајући се својој кући, које од умора које од узбуђења што ће видети своје мило дете, своју робињицу Злату, он једва дисаше. Имао је да сиђе низ једну низбрдицу па да дође својој кући. Кад је дошао на један висак с ког је могао добро видети своју кућу, он се ту прилично задржа. Као хтео би да похита кући, али га све нешто жижи, — од нечега стрзи, и чисто опажа да му је срце празно. У то време седела је његова жена Мара у хладу под једним орахом и нешто шила. Ту, близу ње лежаше верни пас, и таман Милојко на капију, пас лану.... Мара подиже очи, угледа Милојка, скочи као опарена и потрча му на сусрет,... Тешко је пером описати овај сусрет Милојка и жене му Маре... У том сусрету беше се помешала и радост и жалост, и веровање и неверовање. У том сусрету чињаше се — као да муж жену а жена мужа жели да изненади и обрадује.... Још муж жени ни Бога не назва, она повика: „Је си ли довео Злату?... Камо Злата?“ — Муж пита жену: „Је ли дошла Злата? Камо је да ме сретне.... да је видим?... Још једном Мара запита Милојка: „Ама зар истина ниси нашао Злату?“ Још једном Милојко запита Мару: „Ама је ли истина да Злата није дошла?...“ Милојко рече: „нисам нашао Злату“, а Мара: „није дошли Злата...“ И једно и друго бризнуше у плач. И једно и друго уверише се из овог плача, да заиста нема Злате. Мирко се тада није десио код куће, био је, код оваца.... И боље.... По што се Милојко прилично поодморио и мало прихватио, тада ће га Мара запитати: „За име Бога, човече, где се толико забави? Зар је тај проклети Београд тако далеко? Данас је управо једанаести дан како си од куће. — Без трага далеко, одговори Милојко; учини ми се да одох преко бела света.... И да је бар какве вајде, па да човек не жали труда и муке....“ Мара је нестрпљиво очекивала, да јој муж исприча, е да ли је што дознао о Злати, али није хтела на њега одмах наваљивати... Милојко је то опазио; мало се промешкољи и искашља па поче овако: — Јест, жено, бих ти ја у Београду, сваких се Божјих чудеса нагледах, али само Злату нашу не видех...“ Дубоко уздахну и мало поћута.... За тим све по реду исприча својој жени - како је путовао до Београда; шта му се у путу десило; како је у Београду наишао на једног доброг механџију: како је лутао по београдским улицама; видео млоге куће и на прозорима јаке пармаке и решетке; како је застајкивао и ослушкивао, е да ли му се Злата не ће јавити, и, најпосле, како је жена оног доброг механџије преко оне буле дознала, да се Злата доиста налазила у конаку Рашид-Беговића; али је један Србин измећар избавио и она је некуд побегла и није потурчена. „Где год сам кога уз пут срео или стигао, рече, питао сам за нашу Злату, и нико ми ништа не умеде казати. Уздао сам се да ћу је затећи код куће, али ето ви’ш наше недаће....“ Мара уздахну па ће рећи: „Није мени узалуд она врачара онако неразговетно казала: „Злата ће се избавити, не ће вером преврнути; али мучно... ја, мучно да ћете је....“ За тим исприча мужу какав је страшан сан снила, и то одмах друге ноћи по његовом одласку у Београд. „Сним ја“, причаше Мара, „као да је некакав велики годет; и ми смо као на том годету, а с нама и Злата. Она сва у бело рухо обучена, а као на глави јој венчић, али се све нешто од нас двоје туђи. Ја је погледнем и видим рану под њеним грлом. Из те ране — као — шибају млазови крви, и попрскаше бело рухо на њој. Ја хтедох да притрчим, али она одскочи од мене; на један пут се као створише крила на њој и она полако поче да лети горе. Последње речи које изусти беху: Проклество на теби и на твоје колено“! Коме је то рекла, не знам; тек сам видела да очи беше подигла к небу. Ја се тргох иза сна, и сва сам дрхтала. До сванућа нисам очи склопила. И Милојко овај сан не бегенисаше, али је и пак своју жену блажио: „Сан је лажа, а Бог је истина.... Добар је Бог, он ће нашу Злату избавити, и ми ћемо је видети.... Само нека да Бог да буде жива.... Робом икад, гробом никад!“ У тај мах и Мирко дође кући и догна овце.,.. Па чувши да му је отац дошао, немаде кад затворити овце у тор, већ потрча што је игда могао, вичући: „Бабо, бабо! Је си ли довео сеју? Је си ли нашао Злату!.... Камо је, где је, да је видим?!..“ Милојко се збуни и испресецаним гласом поче одговарати: „Јест.... није.... Злата је ту... она ће доћи.... Не бој се, сине.... она се није потурчила....“ Мирко бризну у плач и испресецаним гласом кроз плач рече: „Болан ба-аа-бо, зар... зар ниси до-довео сеју?!“ И зацену се од плача.... И Мара и Милојко гушили су се у сузама. На глас да је Милојко дошао, — беше се искупило и неколико оближњих комшија и комшиница. Међу њима беше и онај већ нама познати стари чича Раде. Сви оплакаше овај тужни призор. Само је чича Раде замишљен ћутао, и наслонивши на усне штап, који је у рукама држао, изгледаше као прави стојик.... Кад се плач и јецаше мало уталожи, онда ће чича Раде рећи: — Милојко, и ти, Маро, и остала браћо! Ми већ од Косова плачемо и оплакујемо наше синове и наше кћери, па нам није никаква вајда. Још ћемо толико кукати и нарицати за нашом децом, ако будемо кукавице и бабе, па нам опет не ће бити никаква вајда... Ја сам човек прилично стар; обиграо сам многе крајеве где српски народ живи. Нигде нисам опазио, да Срби Турке, нити Турци Србе милују. Свуда је овако исто као и у нас. Ретко је место где по нека мајка не запева за својим сином, ја ли сестра за братом.... Ја, тако је то! С Турцима се на лепо не може... Ви сви знате да се ја бавим калаузлуком а по малко и трговином. Пре два три месеца мак’о сам се и до Шумадије. Много сам што шта дознао. По Шумадији се нешто ужурбало, — нешто се ради, како ми један познаник шану..... А шта се ради и спрема, то није за казивање... то су крупни послови... Може дати Бог те ће нам зора слободе отуда зарудети.... Ја сам стар па ћу тешко то доживети и својим очима видети.... У осталом живот је у Божјим рукама.... Само ћу вас, а и остале комшије једно заклети: Ако ме Бог раније узме, те не доживим тај тренутак, да будете сложни; да будете одважни, — два пут се не умире... А боље је и умрети, па својим очима не гледати шта раде проклети Турци с нама и нашом децом.... Стари чича Раде ово вам рече, а ви добро утувите, па не ћете кукати и лелекати за вашим ћерима и синовима.“ Кад чича Раде ово изогвори, сви, и људи и жене, као из једног грла рекоше: „Дај, Боже, и у добри час!...“ Нико пажљивије није слушао ову предику чича Радову од Милојка. Докле је год чича Раде говорио, он је држао стегнуте песнице; а кад је чича Раде говор довршио, он у највећој јарости, дигнувши песнице горе, ово рече: — „Вала, чича Раде, кунем ти се мојим Мирком и мојом Злат... Ох! нема ми Злате!... кунем ти се мојим Мирком: ако дочекам то што ми мало пре рече, убићу макар једног Турчина и осветити се за моју Злату, па макар после на каблиће био исечен!...“ Беше неко доба ноћи.... Чича Раде потсети комшије да је време кући. „Милојко је с пута па треба да се одмори....“ „Лаку ноћ!“ „Лаку ноћ!“ И сви одоше.... Међу тим је Мирко већ био заспао. Једну ручицу беше метнуо под образ, а другу на кук. Спавао је као јагње. Румен му се беше просула по образу, чисто би рекао, да му је румена ружица на образ прилепљена. Отац и мати приступише му, и као из једног грла рекоше: „Боже, поживи нам ово јединче! А Злата.... Злате нема више.... Још нам је једина нада остала, да ће доћи. Али....“ IX. Оставимо родитеље Златине нека живе у нади; јер је то једини мелем рањеном срцу родитељском. Ми да се упутимо за Златом, те да видимо каква судба постиже ово чедо српско, овај лепи пролетњи цветак.... Ево нас опет под оним кобним ћопаком, у оном дебелом хладу, где се оно весело играху мозговски чобани: клиса, лопте, гуџе и робова. — у оном хладу, испод ког Рашид-Беговић зароби и одведе Злату, да му верна љуба буде.... Пут цариградски у то време ишао је овако: Ниш, Делиград, Ражањ, Шупељак (Јовановац), Параћин, Ћуприја, Јагодина, Багрдан, Брзан. А одатле је скретао у лево, и није ишао равнином моравском, већ: преко Баточине, Раче-Крагујевачке, Хасан-Пашине Паланке (која се у старинско доба звала — „Бела Црква“, Колара, Гроцке, па у Београд. У свима тим местима, осим неких, беху насељени Турци. Овим је путем Злата доведена у Београд. И ако се Рашид-Беговић никога није бојао, он је и пак, да не би баш тако јако падало у очи, чим су мало подаље одмакли, заповедио сеизу да Злату колико толико преруши. Сени извуче из бисага некакав стари фермен и некакву зелену поцепану доламу. То наталари на Злату, па јој зави мало чалме око главе. И тако накарађена јадна Злата, морала је чак до Београда путовати, — и то, јахајући и ако никад није у своме животу коња узјахала. А да би још више затурили траг, они јој надену име: Омер. Злата је дуго уз пут плакала и нешто полако нарицала; па кад је од плача већ прекрмаукала, престала је плакати, и само се чуло иктање и дубоки уздаси. Њу су по где где што запиткивали, али она ништа није одговарала, само је уздисала. Уз пут су је чували као очи у глави; нудили су је свакојаким јестивима која су у бисагама из Соко-Бање понели; али она ништа није хтела окусити. Били су јој оштро запретили, да ником ништа уз пут не говори, а још мање да покуша побећи. Турци су великодушни према „ајвану“. Турчин воли сам гладовати, само нек му је коњ сит; Турчин ће ретко кад коња претерати; у вече никад неће лећи док свога коња не обиђе; — а нарочито кад је на путу. Али, овом приликом, као да су Рашид-Беговић и његови пратиоци ово правило прекршили. Јер од Мозгова до Београда они су дошли за непуна три дана а четири најмање требало је путовати. Трећи дан око јаније стиже Рашид-Беговић у Београд, и одседе пред својим конаком. Врата коначка беху закључана; јер Турци су по своме обичају рано кућама одлазили, и после првог сутона ретко су се по вароши могли видети. Сеиз куцну алком на капију. Мало не потраја, чу се глас изнутра: „Ћим-дер?!“ (ко је?) Сеиз одговори: „Наши смо. Млади ага дошао с пута. Ач-капи! (Отварај!)“ Врата се отворише, још два сеиза истрчаше и коње прихватише. Са Злате скидоше онај фермен и ону и поцепану доламу, и она остаде у свом сељачком руху. Сад први пут Рашид-Беговић узе Злату за руку, и поведе је унутра, право у ону одају где му је отац боравио. Кад је Рашид-Беговић Изедин ухватио Злату за руку, она је задрктала као прут, и чисто се затезала да пође за њим. Изедин је слобођаше, па јој и неколико благих речи изговори: „Џанум, на бој се! Ти ћеш бити моја када. Ја ћу тебе срећном учинити....“ Шта ја кукавна Злата тада осећала у својој души, то би само она била кадра исказати, а пером је тешко описати.... Пред младим агом ишао је слуга и у руци носио фењер. Дошав до оџаклије слуга отвори врата. У оџаклији на сеџадету на коме беше и шилте, седео је, прекрстивши ноге, стари Рашид-Беговић. Пред њим беше мала округла синија, а на њој филџан са зарфом, и ибрик с кафом. У рукама му беше чибук, готво хват дугачак. Облаци дима носили су се по оџаклији тако, да се стари ага једва могао видети као у магли.... Стари ага тек беше вечерао, па седи, пије каву и пуши.... а од прилике, рачунао је, да ће му и син доћи... Млади Рашид-Беговић уђе у оџаклију; Злату остави код врата; приступи своме оцу: дубоко се поклони три пут, и по турском обичају учини + „темене“. И стари Рашид-Беговић учини „темене“ своме сину, и поздрави га добродошлицом: „Ошђелдум, синак!...“ а он оцу: „Ошбулдун, бабан!...“ За тим стари Рашид-Беговић запита сина: како су му рођаци у Соко-Бањи, како се провео на путу и у гостима? По што се млади Рашид-Беговић похвалио да му је добро било у гостима, а у путу још боље, он додаде, да је уз гред, уловио једну препелицу, којој, бели, нема равне. За тим приступи Злати, узе је за руку, и приведе своме оцу, рекавши: „Ево, бабо, то је та препелица! Моја је жеља, да ми она буде кадуна. Је л’, бабо, да ми не ћеш кварити ћеф?“ Кад Злата чу речи „бабо“, паде јој на памет, да и она има бабу.... И помисли: „Где ли је сад мој баба, и шта ли он јадан ради?...“ Стари Рашид-Бег добро промотри Злату, која и ако беше од дугог пута и гладовања изнурена, а од страха прецеђена, и пак изгледаше лепа као анђео. Стари Рашид-Беговић загледну је још једном добро, па ће раздраган рећи: „Аферим бе, синак, нека ти је хаирли! Срећно ти и нека те Алах благослови!“ За тим заповеди Злати да ближе приступи. Она приступи, он јој пружи руку, и они га пољуби у руку. Неколико благих речи излете из уста старог брадатог Турчина: „Не бој се, синак. Ти ћеш срећна бити; ја ћу те пазити као своју кћер.“ Она је, сагнувши главу, ћутала и ништа није говорила као да је била нема.... Стари Рашид-Беговић мало поћута, па тек лупи у дланове. Јави се слуга.... Старац заповеди, да се Злата одведе и преда на чување нама већ познатој були Дурџани. Јави се једна остара слушкиња, којој је старац нешто много турски говорио, — али тако тихо да се ништа није могло чути. Слушкиња се до земље поклони, пође пред Златом, а она за њом. Прођоше две три собе, и тек кад у четврту уђоше, указа се нека слаба светлост. На јодној шамли беше шавдан, и тињала је у њему лојана свећа-фискија. Поред шавдана беху мумаказе. У једном ћошку седела је, подвивши пода се ноге, стара була Дурџана. Држала је у рукама чибук; читави облаци дима вили су се по соби. Овако сама личила је више на какву утвору него па живи створ.... Кад слушкиња уђе у собу, дубоко се поклони Дурџани, и нешто јој много изговори турским језиком. Кад је говор свршила, Дурџана само рече: „Пеки!“ Затим заповеди слушкињи да усекне свећу. — Мало јача светлост сину у соби. Дурџана упре свој поглед у Злату, која сагнувши главу, изгледаше као осуђеник пред својим судијом. „Оди, џанум, оди! Не бој се!“ Злата и нехотице приступи, и стару булу пољуби у руку. Дурџана се добро загледа у Злату, па ће рећи: „Добро парче, лепа препелица!“ За тим мало поћута, дубоко уздахну, и три пут понови: „Алах, алах, алах....!“ Опет мало поћута и пљесну у дланове. Дође слушкиња, и Дурџана јој нешто турски рече, слушкиња донесе душек, и у другом ћошку собе намести постељу за Злату. Стара була понуди Злату да што год повечера; али она одговори „Нека.... нисам гладна...“ Беше већ неко доба ноћи. Дурџана није хтела то вече ништа разговарати са Златом, него јој само заповеди, да се свуче и легне да спава. И ако је Злата била уплашена, и ако је сматрала да је жива у гроб сарањена, и пак уморна тешким и дугим путовањем, чим је спустила главу на јастук, заспала је као заклана, па се јамачно и до зоре не би разбудила, да је није пробудио један страшан сан, који је уснила баш те ноћи. Сањала је она: као да иде поред некакво големе реке. На један пут се испод њених ногу обала обурва и она падне у воду. На њено запомагање, као од некуд искрсне некакав непознат јој човек, извади је из воде, спасе јој живот, и одмах га нестане. У том тек од некуд, као јурне на њу грдно велики бесан пас и право и полети за гушу... Она чисто осети његове остре зубе под својим грлом, врисне и тргне се иза сна, и дрктала је као прут. Кад се мало стишала од страха, сама себе запита: где сам ја ово?... И добро размисливши, једва се сети где је.... До зоре није више заспала. Стара Дурџана спавала је у свом ћошку као окупана.... Зора руди и Злата би се дигла, али се боји да не пробуди стару булу. Полагано на прстима дође до једног прозора, који је гледао у башту. Кроз некаке пармаке и честе решетке видела је Злата прекрасну, велику башту, и у њој много цвећа и дрвећа. За тим се врати и седне на своју постељу.... Мало не потраја пробуди се и стара була... Конак Рашид-Беговића био је мало ниже од оне џамије испод позоришта, ту негде близу Чукур-чесме. То је била грдна велика кућурина, саграђена по турски, начичкана многим прозорима и оџацима, а ограђена високим бондрук-зидом. Гледајући с поља, човек би помислио, да иза тога високог зида нема ништа.... Али ми молимо читаоца, да за један часак уђе с нама заједно у ове тајанствене куће, те да видимо, шта се тамо иза тих зидина скрива. Богатији Турци обично су имали две авлије и две куће: Кућу с лица која се звала „дишерлук“. У тој су кући Турци примали госте — мушкиње; ту су живеле слуге; били су арови за коње, и кошара за краве. Позади био је харем, где су живеле само жене. Слуге без нарочитог позива нису смеле ни за живу главу завирити у ту авлију, — сем онога, који је у башти радио — па и њему се знало докле сме долазити. Рашид-Беговића башта била је велика, читав дан орања — а и више. Редак је народ који је тако тираћија и толико обраћа пажњу на своју башту и воћњак, као што то Турци чине. У башти Рашид-Беговића било је: шандудова, дуња, мушмула, кајсија, прасака, смокава, па чак и брекиња. Од крушака: јечмењача, илињача, жутица, караманака, арапака, јарибасана, сирака, медњака, водењача и др. Од јабука било је: петровача, илињача, ђулабија, бедрика, белојабука, колишњаја и др. Од цвећа: ружа, картона, шебоја, зумбула, лала, к’начика, мирисаљке, — а без зимзелена није била ни најсиромашнија турска кућа, а камо ли Рашид-Беговића. На разне врсте грожђа и османлуке, обраћана је нарочита пажња. Ту је било: дренка, динке, беле ранке, смедеревке, каменичарке, прокупца, зачинка, гака и много др. Пред конаком Рашид-Беговића био је и дивни шедрван (водоскок). Једном рочи ово није била башта већ прави рај земаљски. Ту башту надгледао је и радио нарочити баштован који је био вичан овом послу. Био је то човек смеран и поштен и уживао је велико поверење у конаку Рашид-Беговића. Какве је вере и народности био овај баштован, није се знало. Говор му је био чисто српски; и кад би говорио, заносио јо на херцеговачко-црногорски. Једно јутро тај је баштован нешто по башти чепркао и тиришио, и то близу прозора оне собе у којој је Злата с Дурџаном живела. И Злата беше поранила; провири кроз решетку на прозору, и виде баштована. Сунце се тек рађаше. Баштован два пут кине, и обазревши се на све стране, окрене се истоку и прекрсти се... Злата у себи помисли: „Боже мој2 и овде има људи, који се часним крстом крсте!...“ И одмаче од прозора.... Да завиримо у кућу Рашид-Беговића. Турске куће тог времена обично су биле бондручаре. Подељене су било на два одељења. У једном одељењу живело је мушкиње, а у другом женскињо — харем. При уласку у кућу водили су двоји басамаци — лево и десно. Кад се изађе на горњи бој, улази се у велики трем. Свуда су наоколо врата, која воде у собе. У поље, — у авлију избачена је диванана - трабазан, где се обично Турци одмарају и егленишу. У трему се обично држало посуђе: саханови. демирлије, синије и др. Собе су биле застрте ћилимима; свуда у наоколо око дувара намештен је миндерлук, а на њему поређани црвени или зелени јастуци, које је красило „Соломоново слово“. У сваком углу миндерлука било је прострта шилте на ком су се Турци најрадије одмарали. О дуваровима висили су различни — везени и невезени пешкири, а и по који јаглук и чевре. Уз дуварове понамештани су били долапи за успрему разних ствари и спаваћих хаљина. Било је по једак или два ћилера, у коме су држате драгоцености и хазна с новцима: урубијама, рушпама, махмудијама, меџидијама и др. Тавани су обично били таванисани шашовцима. Средину тавана у собама, нарочито у сали, красиле су неке четвртасте резотине, које је вешта рука догрмаџије изрезивала. Уз спаваће собе морао је бити амамџик, у њему земљана фуруна, а у ћошку поред ње узидан велики земљани лонац, у коме је свагда било топле воде. XII. Ту, у тај величанствени за оно време конак, доведена је и смештена Злата. Све што је окружаваше, било је скупоцено и раскошно. Она то никад у животу није видела. Али се њој и пак ова кућа и све што јо окружаваше, чињаше као гробница; њу ништа није занимало, до једина мисао: отац, мати, брат њен Мирко, Мозгово, Зеленове Ливаде, Венац, Пландиште и мозговски чобанчићи, с којима се најрадије играла: клиса, лопте, гуџе и робова. Кад је Злата оно јутро устала, обуче своје сеоско одело и обује опанке. Хтела се мало и очешљати; јер за три дана путовања није се чешљала, па јој се сва коса беше ућечила и умрсила. А имала је дивну косу кестењаве боје, која се спуштала чак ниже појаса. Немајући чешља, она је ћутала, а од Дурџане није смела искати, — било је стид... Још оно вече, кад су је увели у собу старе буле, и предали је њој на чување, Злати се Дурџана није допала. Она је гледала у овој були свог џелата, али је своју мржњу морала крити. Кад се стара була дигла, питала је Злату: Је ли се одморила, како је спавала, и је ли што сањала? За тим се окрете и добро је погледа, па понови синоћње речи: „Добро парче, лепа препелица!“ Због ових речи, ма да су врло ласкаво изговорене, Злата је још више омрзнула Дурџану. Мало не потраја, док од некуд из побочних соба наврви читава гомила була. Оне су с Дурџаном нешто турски говориле, а све једнако погледале Злату. Она се јадница беше унезверила, и зверала је час на једну, час на другу страну, — као тица кад се први пут у кавез затвори..... Једна стара була издвоји се и приступи јој ближе, па ће је благо запитати: „Одакле си, синак?“ Злата полугласно одговори: „Из Мозгова...“ Стара Дурџана, кад чу реч „Мозгово,“ мало се трже и убезекну.... Остара була настави питати Злату: — Како ти се допада овде код нас? — Па.... добр... онога.... лепо.... - Ти ћеш остати код нас, је л’? - Па хоћ.... ја.... не знам.... — Ти ћеш бити моја невестица, ја ћу то волети као своју кћер! Злата јо ћутала.... Лепота и она природна скромност Златина тако се допаде остарој були, те јој приђе још ближе, загрли је и у чело пољуби. Злата би у онај мах волела, да је гуја печила, него што је ова Туркиња пољубила. Али шта је знала радити? Тако је морало бити!... Тај исти дан позват је терзија, коме буде заповеђено, да узме меру и покроји све ново одело за Злату, и то што пре. После неколико дана одело је било готово и донесено. У очи петка, на на најсвечанији начин, Злата је била прерушена. Старој слушкињи заповеђено је, да је уведе у амамџик, да је окупа и обуче јој кошуљу од бурунџука. За тим јој оплету шивета, обуку шалваре и бојелек чистим златом извезен; опашу јој свилени бајадер; на главу јој метну ален фес са златном кићанчицом, а обују јој местве и папуче златом извезене. Овако обучена Злата изгледала је у очима Туркиња прави анђео. Буле, гле- дајући у њу, од усхићења пљеснуле су у дланове, али су је одмах мало пљунуле, да је не урекну.... Остара була приступи Злати, загрли је и пољуби, рекавши јој: „Нека те Алах благослови!...“ Ово беше мати Изединова, Џемиле.... Буле су мислиле, да се и Злата усхићава и радује што је овако лепо обучена. Али кад би ко могао у тај тренут загледати у срце и душу њену, видео би нешто са свим противно. Она је сама себи смешна изгледала, а у себи је рекла: „Ја сам сад права додола!..“ да је јадници било до смеха, би се за цело грохотом насмејала!... Џемиле нешто дуго разговара турски са старом Дурџаном, још једном загрли и пољуби Злату, па и она и остале буле разидоше се по својим одајама. Злата, где је стајала кад су је оно облачили, ту је и остала, није се ни с места помакла. Она је јадница гледала уза се и низа се, и сама се чудила, шта је ово снађе! Обазирала се — то на једну, то на другу страну, не ће ли где год угледати своје сељачко рухо, али га нигде не беше.... На себи беше задржала само једне канице. Кад ју је она слушкиња окупала и обукла јој бурунџук кошуљу, Злата је замоли да јој допусти, да се каницама опаше, „јер сам, рече јој, нешто на срцу нелагодна....“ Кад се було у своје одаје разидоше, остадоше саме —- Дурџана и Злата. Дурџана ће је погледати уз дуж и попреко, па ће јој рећи: „Ама си, бе џанум, лепа да ти није злих очију!...“ — Може бити, рећи ће Злата тихим гласом.... — Ама ти рече пре неколико дана, да си од Мозгова? — Јесам... — Од које си куће? — Не знам.... — Како ти је име оцу и мајци? — Оцу Милојко, а мајци Мара.... Имам и брата Мирка...“ уздахну и две три крупне сузе скотрљаше јој се низ бледе образе. „Не плачи, синак! Не бој се!... Велики је Алах....“ Уздахну и Дурџана и дуго поћута.... XIII. Првих дана Злата није волела Дурџану, она је чак мрзила на њу. Али опазивши, да и у Туркињиним грудима може куцати племенито срце, које је жали, које је болећиво спрам њене туге, она поче заволевати Дурџану, и Дурџана њу, и оне су једна другој тако прилагодиле, да већ нису изгледале — као Туркиња и Српкиња, већ две праве Српкиње: мати и кћи... Једина беше Дурџана с којом се Злата најрадије забављала; остале буле биле су јој мрске и досадне. До некле је Злата звала Дурџану „ханума“, а после је замоли да јој допусти, да је зове „тетка“ што јој Дурџана и допусти. Сав харем волео је Злату као очи у глави. Џемиле, мати Изединова, долазила је свако јутро рано да је види, и да јој „сабах-хаирала“ (добро јутро) назове. Злата се чинила да је добре воље, а како јој је у души било, то је она најбоље осећала..... Њој је свако задовољство чињено: она ни чега није била жељна. Најскупоценија јела турска: баклава, малебија, кадаиф, гурабије, татлије, готовљена су и доношена јој. Она је та јела само авољила, тек да није гладна; та јела била су јој бљутава.... Колико је пута веселница помислила: „О, да ми је сад комадић окореле проје, парче сира, сланине, ја сува меса, те бих се сита најела!...“ Више пута заустила би да замоли Дурџану, да јој набави мало пројице и сира, али се стидела и није смела да јој каже. Дурџана се стараше да Злату што више задовољи и развесели: причала јој је разне приче из свог детинства. Један пут јој напомену да је и она кроз Мозгово пролазила, да се и она сећа Зеленових Њива, Венца и Пландишта, па би тек опет запитала Злату: Да ли памти од које је куће? Злата, ка’ би хтела, ка’ и не би; али најзад отпоче причати Дурџани. У тај мах појави се Џемиле. Дурџана даде знак Злати, да ћути, — и она ућута.... После кратког разговора на турском језику, Џемиле оде.... Дурџана беше сметнула с ума Златину причу, и не рече да је Злата настави. А то Злати беше добро дошло.... Дурџани је било заповеђено: да с њом благо поступа; да је слободи и прилагођава; да је по мало учи турском језику; да јој изнајлак омиљава турску веру, те тако да је спреми за кадуну. Дурџана је, и без ове заповести, благо поступала са Златом, али је турском језику није хтела учити, а још мање јој турску веру омиљавати. Њој се по глави непрестано врзло Мозгово, а радозналост је распињала, да дозна: од ког је рода и порекла Злата.... XIV. Једног дана беше отишао сав харем у амам. За Туркиње је највећа свечаност и весеље кад иду у амам. У амаму проведу читав дан. Тамо се једе, пије кафа, шербет, лимунада, тамо се пева и весели, а ћочеци играју. У конаку беху остале — само Дурџана и Злата. Ово беше згодна прилика, да јој Злата исприча започету причу. И она отпоче. Дурџана јој упаде у реч: „Али све редом да причаш....“ — Хоћу, рече Злата.... Оцу ми је име Милојко, а матери Мара. Имам јединца — брата, име му је Мирко.... Памтим, да је једном мој отац причао, да је његовом оцу, а мом деди, било име — Станимир. При речи „Станимир“, Дурџана се трже.... Злата настави: „Мог оца матери, а мојој баби, било је име Милана.“ При речи „Милана“ још се више трже Дурџана, и дубоко уздахну, али се стараше да прикрије своју узбуђеност. Злата настави: „Мој отац причао је: да је имао само једну сестру, и ако се добро сећам, било јој је име Смиља.“ При речи „Смиља“, Дурџана се превари, и у мал што не изговори „тако је“; али на пола речи застаде. Злата настави: „Смиља је била старија од мог оца. Он њу није ни запамтио. Ту сестру мога оца Смиљу, а моју тетку, заробише и некуд одведоше Турци и за њу се не зна ништа.... Јест заробише је Турци као ово и мене....“ и ту Злата бризну у плач.... Дуго, дуго гледала је Дурџана у Злату, није хтела тешити је.... И низ њене старе и збрчкане образе скотрља се неколико крупних суза. Злата је то опазила, па је мислила: стара Дурџана плаче из саучешћа према њојзи. Од то доба Дурџана још више заволи Злату. Све што је могла чинила је да је задовољи, да је развесели; али је она увек била сетна, невесела и замишљена. У оваким тренуцима она би долазила на прозор и кроз решетку гледала у башту, а мотрила би, е да ли не ће видети оног човека што по башти ради и што се прекрсти. Једног дана беше отишло сав харем некуда на теферич. У конаку беше остала само Дурџана и Злата. Било је после по дне. Дурџана је била нешто слаба, и готово сву прошлу ноћ није тренула. Беше легла и тврдо заспала. Злата приђе прозору, и угледа баш испод прозора баштована, који окопава картон (бели цвет, значи: „груда снега“.) Помисли у себи: „Да ли да му се јавим?“ Окрете се на Дурџану, ослушну добро, да ли спава... Дурџана је хркала.... Још једном па наслони уста баш на сам и полугласно викну: „Ако си Србин и хришћанин, спаси ме, избави ме!.. “ Баштован диже главу и погледа у прозор. И ако је знао да у конаку нема никога, обазре се и лево и десно, па ће полако запитати: „А ко си ти?“ Одговор беше: „Ја сам Злата, Српкиња из Мозгова. Турци ме заробили....“ У тај мах пробуди се Дурџана. Злата одскочи од прозора. Дурџана јо запита: шта је то говорила? Она рече: „Пролете леп бео голуб, па сам га вабнула.....“ Баштован коме беше име Станко, заиста је био православни Србин, родом од Плевља. Беше човек порастан, осредњих година. Од дужег времена служио је у Рашид-Беговића; био веран и послушан, газде су га веома пазиле. Он је био начуо за неку робињу у Рашид-Беговића конаку, али ништа више није знао. Речи иза решетке: „Ако си Србин и хришћанин, спаси ме, избави ме!... Ја сам Српкиња“, дубоко се урезаше у његову душу, и од то доба он се највише бавио испод оног прозора, с кога је те речи чуо... Знао је све улазе и излазе у Рашид-Беговом конаку а и по комшилуку.... Злата је опажала ону материнску милост старе буле према њој, али није умела протумачити, — то је знала и опажала само Дурџана, али је од Злате крила, и никад јој ништа није хтела казати. Међу тим би је често запитала: „Зар ти се не допада овде код нас? Зар не би рада била да останеш ту?“ — Ја само тебе волим, одговори Злата, и с тобом бих свој век провела; али.... ове остале.... не волим.... ја их мрзим, и не бих желела да их видим....“ И одмах ће запитати стару булу: „Збиља, тетка, што они држе мене овде? Шта ћу им ја? Што ме не пусте да идем?“ Дурџана је ћутала и није знала шта да јој одговори.... Беше се нешто дубоко замислила, и у мислима сама себе питаше: „Како да јој помогнем да се избави?,.. Ја јој морам помоћи.... макар ме живота стало.... Али како ћу?...“ И тек се на један пут трже, и доста гласно роче; „А, знам како ћу!...“ Паде јој на памет баштован Станко.... она је Станка познавала, и знала да је Србин... Злата погледа у Дурџану зачуђено.... Дурџана окрете други разговор, — и забашури је. Злата и не сањаше шта је очекује до десетак дана. Она је опазила само то: да се сав харем ужурбао; нешто се спрема и готови, а за што се то чини, она ништа није знала, а још мање помишљала, да се то све ње тиче. У Рашид-Беговића конаку, сем старога аге, жене му Џемиле и старе Дурџане, нико није знао за ову спрему. Они су тајно одредили дан: кад ће Злату потурчити, урочили час, кад ће бити мали, а кад велики нишан (обележје — прошевина).... па чак одредили и дан кад ће свадбу пировати. Били су наменили и име Злати. Само је требало да прође десетак дана, и она не би више била Српкиња Злата, већ Туркиња Ђулзаиди. XV. Не ће бити на одмет да уз гред мало из ближе познамо наше читаоце с неким верским обредима и свадбеним обичајима турским. Сунећење се врши само над мушком децом. Богатији родитељи, кад сунете своје дете, узимају том приликом осморо до десеторо сиротињско деце, и о свом их трошку сунете. То се сматра у Турака као велики севап. Женском детету надевали су име сами родитељи. При турчењу хришћанина морало се извршити сунећење и наденути име потурченом. Кад је турчена хришћанка, која се имала удати за Турчина, није се вршио никакав обред. Отац и мати младожењини надевали су јој име и тиме је све свршено. Женидбу су обично уговарали родитељи место деце. Младожења и невеста нису се никада виђали; ни она њега ни он њу. Кад родитељи женидбу уговоре, настаје мали и велики нишан (обележје девојке). Први, мали нишан шаље младожења и његова породица девојци. Он се шаље у новцу, који мора бити златан. Други је велики нишан, општи, у коме учествује сва својта, комшије и познаници. Кад је свршен нишан, онда се код девојачке куће искупи сијасет була. Свака донесе по једну пару, али мора бити златна. Једна од була игра улогу „приказивачице“. Која год була даде пару, ова је најпре прикаже: „та и та донела је на дар то и то.“ Ове се паре нижу на свилен црвени кончић, па се после предају млади. Свекрва од своје стране такође је шиљала дар у златном новцу, који се ниже на огрлицу, и веже млади о врат. У наоколо до дувара поседају буле на ћилим све једна поред друге. У средини остави се празно место; ту се метне велика синија, пуна дувана. Буле пуше, пију кафу, шербет и лимунаду. Међу тим ћочеци играју и превијају се и у даире ударају. Највећу награду добија онај ћочек, који се вешто на узначке пресавије. Новац му се меће на чело. Весеље бива засебно; људи за се, жене за се. Кад је свршен велики и мали нишан, онда иде испит, и он се врши између младожење и невесте невиђено, кроз врата. Момак пита девојку хоће ли поћи за њега, и она одговара изнутра да хоће. Кад се сврши велики и мали нишан, и испит између момка и девојке, онда долази свадба. Свадба почиње у среду и траје три дана. А бива овако: Искупи се мноштво була у кући девојачкој. За тим се невеста прати у хамам, и с њоме иду само буле. Тај дан амам се закупи, и нико нема права у њега ићи. За два три дана раније, младожења шаље о свом трошку доста к’не. К’на се забрка у легену: ту се забоду лојане свеће и леген се носи напред. Поред легена иду ћочеци, певају и у даире ударају, а за невестом иде пратња. Кад се дође у амам, невеста се окупа и у свечано рухо обуче. За тим се неколико пута обведе око ђубекташа. Пред њом иде једна була, која у тој прилици врши улогу оџе. За време обилажења око ђубекташа ћочеци играју, певају и у даире ударају. Тиме је венчање свршено, и од тог тренутка сматра се невеста као жена, а младожења као муж. Али тај дан невеста не иде у кућу младожењину, већ у родитељску. Сутра дан, опет се искупљају буле, гости, и сад настаје најзанимљивији призор. Млади намажу к’ном руке до лаката, а ноге до колена; лице јој разним бојама ишарају, вараклеишу и златним прашком поспу. По лицу се праве различне шаре. Од многе боје и варка лице се тако збрчка и стегне, да млада тај дан ништа не може да једе, само јој малом кашичицом сипају у уста шербета или каве. За тим се на сред собе простре на двоје пресавијен јорган; млада се завије у некакво платно, легне на прострт јорган; око ње се упале лојане свеће и она лежи као мртвац. У то време шарају се по лицу и челу млади разне шаре и цветови. Сем тога обоје јој, се руке до лаката и ноге до колена; набију се платнене кесе и на ноге и на руке, те се к’на још боље ухвати и окори, тако, да ју је тешко спрати. У Турака су биле нарочите вештакиње, које су овај посао вршиле. Кад је та вештакиња ове шаре шарала, ћочеци су играли и певали, а сви домаћи, женског пола седе око младе и плачу. Ово се сматра да је невеста — удавача умрла аа ту кућу. Сутра дан — дакле трећи, долази младожења у уречено време да води младу, и дође на колима. Обичај је био да младожења дође по младу порано, у свануће. Из куће до капије спреми се пут који је цвећем накићен и ћилимовима обграђен. У зачељу је пут ћилимом заграђен. Пред ту преграду долази и стаје младожења с поља, а млада изнутра. Рођени брат, ако га има, ако не, онда најближи рођак, изводи младу из куће, доводи је до ћилима, којим је улаз преграђен. Сад настаје погодба: Младожења тражи младу, и обећава да ће дати толико и толико новаца. Млада ћути, а то је знак да је мало обећао. Младожења по други пут иште младу, и даје још више новаца. Млада опет ћути, што је знак да је још мало. Младожења и по трећи пут иште младу и истура највећу суму; тада му се млада предаје. Он је узима на руке и уноси у кола. За овакве случајеве родитељи младини још у напред науче своју кћер колику ће суму новаца тражити,— а према имовном стању младожење. За тим настаје шетња по вароши, и млада се шаље у харем, код младожењине куће. У случају развода брака, она сума новаца коју је младожења обећао при примању младе сматра се као њена својина, мираз. По турском закону, ту суму мора Турчин издати својој жени, ако дође до развода брака. Ко добро познаје и наше српске обичаје при прошевини и свадби, тај ће много што шта наћи у тим нашим обичајима, да је чиста и овејана копија турских прошевина и свадаба.... Да ли су Турци од Срба те обичаје попримали, или Срби од Турака, то се поуздано не зна. Ето, така је церемонија очекивала до неколико дана и кукавну Злату, с малим изузетком; али се она спасла ових глупих, варварских, азијатских церемонија, — спасла се.... или по несрећи, или срећи. XVI. Од онога дана, кад је Злата испричала старој були, од ког је рода и порекла, Дурџана је била врло често сетна, и замишљена. Дотле је она врло ретко из своје собе излазила, а од тада би се врло често до зуба забулила, вереџу обукла и некуд одлазила, рекавши Злати „Седи ти ту, ја ћу сад доћи....“ Злати је ово пало у очи, па је све нешто копкало да дозна, куд одлази стара була? Једног дана беше отишао сав харем на некакву турску свадбу. Дурџана се користи овом приликом, забули се и обуче вереџу, па ће рећи Злати: „Седи ти, ја ћу сад доћи....“ Злата радознала приђе прозору, провири кроз решетку, и виде Дурџану како с баштованом нешто полако разговара. Прислони ухо уза саму решетку, е да би чула разговор, али ништа није могла чути. Међу тим, ево какав се разговор водио између Дурџане и баштована: Дурџана, ма да је знала, и пак је питала баштована: које је вере и народности? Баштован је оклевао одговором, и изгледаше - као да није смео да каже.. Дурџана га на ново запита, додавши, да се ничега не боји, и тврду му веру зададе. Баштован јој одговори: да је Србин, хришћанин. Тада ће Дурџана рећи: „Кад си хришћанин, заклињем те Пегамбер-Исом (Исусом Христом) да ником не казујеш што ћу ти сад казати.... Дајеш ли ми тврду веру?“ Баштован мало поћута, па ће јој одговорити: „Вала, кад ме заклињеш мојом вером, ја ти се њоме и кунем, да никоме не ћу казати, што ми кажеш па макар ме главе стало“. Дурџана мало поћута, па ће рећи баштовану: „Ја ћу да те замолим да ми учиниш једну услугу, дајеш ли ми тврду бесу да ћеш учинити?“ Баштован опет мало поћута, па ће старој були одговорити: „Ако будем кадар, дајем ти тврду бесу, да ћу учинити то што од мене тражиш?“ Тада му стара була све по реду исприча: како се у конаку Рашид-Беговића налази заробљена једна млада Српкињица; како се спремају да је потурче и за младог бега удаду; како је та Српкињица сетна и невесела и све једнако плаче, па ће најзад додати: „И ако сам ја турске вере, опет у мојим жилама не тече турска.... већ.... И ја сам некада била....“ И ту ућута.... За тим окрете леђа баштовану, бркну у недра и отуда извади нешто завијено у мушему, а виси јој на гајтану о врату. Добро разгледа око себе, разви мушему и извади нешто колутасто; окрете се баштовану и држећи гајтан, поднесе му онај колутић и рече: „Види добро шта је ово“. Баштован добро погледа и увери се, да је то нека стара иконица у сребро окована, на којој беше лик Свете Богородице. На полеђини иконице виђаше се неки натпис, али га баштован није умео прочитати. За тим се була опет окрену, зави иконицу у ону мушему, и метну је у недра. Баштован је зачуђено гледао стару булу и од чуда није умео ништа да рекне. Тада ће Дурџана рећи: „Видиш ову ствар што сам ти сада показала, то ми је најмилија и најдрагоценија успомена из моје младости. Нема тога блага, за које бих ја ову ствар дала. Нека те то увери да с тобом искрено говорим. Ја те заклињем оним светим ликом што га сад мало пре виде, да ми будеш у помоћи, и ником ништа не говориш за ово што ћу те молити да ми учиниш, а ја ти се кунем, да ћу те за твој труд добро наградити.“ Баштован је читав минут ћутао и нешто размишљао; за тим махну руком, па ће рећи старој були: „Задајем ти моју тврду веру, и кунем ти се оним светим ликом, да ћу чувати тајну, и помоћи ти ма ме зашто молила, па макар ме стало живота!“ Дурџана још једном закле баштована, и тада му рећи: „Ја сам рада, да ону Српкињу спасем; ја не могу гледати да је турче, па те братимим да ми помогнеш да је избавимо и то што пре, јер само још четири дана, па ће је потурчити и за младог бега удати“. Ма да је овај посао био и сувише опасан; ма да је баштован знао да у овакој прилици може часком одлетети глава, — опет с једно стране заклетва и дата реч, а с друге — помисао, да ће спасти једну хришћанску душу, једну Српкињу, склони баштована те преже и рече старој були: „Све што ми заповедиш, чинићу....“ Тада му Дурџана рече: „Ти сад одмах да се постараш и набавиш какве старе мушке хаљине; да их донесеш, и ено онде (показујући му руком) у онај џбун да их оставиш, а шта ћу ја даље радити, то је моја брига. За тим да одеш у какав хан где рабаџије падају, и тамо да потражиш сигурног и поштеног човека који путује цариградском џадом и коме би ти Српкињу могао поверити, да је одведе у оно место одакле је она. Само пази да човек буде сигуран, и обећај му добар бакшиш“. За тим стара була бркну у џеп, извади прегрш новаца, пружи баштовану, и рече му: „Похитај, време је кратко!..“ И одмах оде... XVII. Сав овај разговор Злата је кроз решетку из собе гледала, али га није могла чути. Дурџана је своју намеру крила од Злате, што ’но реч, као змија ноге.... Међу тим је Злата осећала у души неку малу радост, и све је нешто копкало да дозна: о чему се разговарала стара була с оним човеком што по башти ради, и што се једном приликом прекрсти кад кину.... Чим се Дурџана у собу вратила, Злата ће јој рећи: „Тетка, ја сам све видела кроз решетку.... Хоћеш да ми кажеш шта си се оно разговарала с оним човеком?“ Изненађена Дурџана овим речима, оштро јој запрети, да ником ништа не казује шта је видела, а шта је она с баштованом разговарала, то ће јој тек доцније казати... сада није време. До овог тренутка баштован је сумњао у искрену намеру старе буле; али добивши новац и заповест шта му ваља радити, потпуно се уверио, да је намера Дурџанина искрена, и одмах се латио посла. Тај дан оде на телалницу и купи некакве старе мушке хаљинице; одмах их однесе и сакрије у онај џбун где му је стара була казала. За тим обигра све тадашње ханове по Београду, и једва пред сами мрак нађе у некаквом хану неколико рабаџија отуд негде из параћинске нахије. По што их добро промери, он распита: одакле су и чега су ради дошли у Београд. Добивши од рабаџија одговор да су дошли ради неког еспапа, баштован Станко, као радостан, рећи ће: „Баш добро!“ И ја бих имао да пошљем на те крајеве једну ствар, па већ неколико дана тумарам и тражим прилику па не могу да нађем, а баш бих добро платио....“ Тада ће га један од рабаџија запитати: „Је ли велики товар? — Па и није — лако се може понети. Један од отреситих рабаџија рећи ће: Па кад није велика ствар, ми ћемо ти учинити љубав и понети.... Станко га запита: „А кад сте намерни путовати? — До дан — два.... — Онда добро.... ја ћу сутра опет доћи до вас да се разговоримо. За тим се Станко диже и рекавши „лаку ноћ“, мрдну веђом на оног отреситијег рабаџију да пође за њим. Кад су изишли из хана, они се склоне у један буџак, и ту су доста дуго шапутали и нешто се договарали, мотрећи, да их ко год не смотри. Станко је заклео рабаџију и узео од њега тврду реч, да ником ништа не ће говорити о ономе што ће му он сад казати. Рабаџија се закуне својом кућом и својим хранитељима, да ће чувати тајну. Тад му Станко све исприча: како су Турци заробили једну Српкињу; како ће до који дан да је потурче и за младог бега удаду; како је та Српкиња у најжалоснијем стању; како непрестанце јадикује. И најзад каза рабаџији и то, како се с њиме једна стара була договорила, да ту Српкињу избаве, и како се с њим побратимила. Шану му још и то, да је код те буле видео једну малу округлу икону, на којој је лик Свете Богородице, коју була у недрима држи. За тим додаде: „Ти ћеш учинити велики севап, а добићеш и добар бакшиш“. Рабаџија мало поћута, па ће рећи: „Ми смо тамо као мало начули, да је некаква девојка заробљена, да је јединица, да је родитељи једнако на све стране траже, а не могу даје нађу. Ти рече, да је она ту негде?... — Јест она је ту, и ако се не избави како год, њу ће Турци потурчити најдаље до три дана. Тада ће рабаџија рећи: „Ако можеш ишчупај је из некрштених руку, предај је мени, а ја ти се кунем својом децом, својом кућом и срећом, да ћу је здраву и читаву одвести њеном оцу и матери. А одакле је та девојка? — Она је отуд негде од Мозгова, одговори Станко. — Е, па добро, то није од нас далеко. Сад Станко уговори дан поласка с рабаџијом, и место где ће се састати да му девојку преда. Овај се разговор водио у среду у вече, и договоре се да рабаџије пођу у четвртак у вече. А место где ће се састати да му Злату преда, беше онај висак близу данашње Ашик-Михаилове механе, мало у лево у густој шуми, ту негде над данашњим селом Миријевом. Уговоре још и ово: Ако рабаџија пре дође на одређено место, он да чека Станка; ако Станко пре дође, он да чека рабаџију. Још једном узе Станко тврду веру и поштену реч од рабаџије, каже му: „лаку ноћ“, и „у здрављу“, и пође додавши, да ће сутра у то доба опет доћи да се виде и договоре. Сав разговор између Станка и рабаџије слушао је из једног прикрајка — други рабаџија. Чуо је да се помиње нека заробљеница, чуо је некакав бакшиш, чуо је и место где ће се састати; али о томе ништа није хтео говорити осталом друштву. Међу тим, чим је Станко отишао, да по заповести Дурџаниној потражи и купи какве старе хаљине, Дурџана је из своје собе сваки час погледала кроз решетку на прозору, и чим је спазила да Станко дође у башту и остави завежљај на уречено место, она опет рече Злати: „Седи ти, сад ћу ја доћи!...“ Дурџана сиђе у башту, отиде код онога џбуна, обазре се на све четири стране, завуче руку у џбун, извади завежљај, сакри га под вереџу, и упути се на горњи бој. Чим уђе у собу окрете Злати леђа, саже се, отвори један долап, и ту метну онај завежљај. Чим је стара була из собе изашла, радознала Злата притрча прозору и пажљиво је кроз решетку вирила, куда ће Дурџана и све је видела.... Кад Дурџана уђе у собу, Злата чисто заусти да је запита: „Шта си оно, тетка, донела из баште?“ Али се у исти мах сети шта јој је стара була заповедила, па ућута... Вас тај дан била је Дурџана замишљена, и као хтела је нешто да каже Злати, али се уздржавала. Само ју је два пут запитала: „Зар ти се не допада овде?... Би ли волела да идеш одавде?...“ Одговор Златин на ова питања беху дубоки уздаси и плач... Јер и она беше опазила шта јој се спрема, и шта је чека... XVIII. Сутрадан, а то је било у четвртак, био је дан амама, кад сав харем и на читав дан одлази у амам. Овај пут хтели су повести и Злату, — јамачно, у намери да је познаду с оним ђубекташом, око ког ће је обводити кад је буду удавали за младог Рашид-Беговића. Џемиле, мати Изединова, а намењена свекрва Златина, још у вече заповеди Дурџани, да се Злата спреми. Старој були ово не беше по вољи, али се одмах досети, шта јој ваља радити. У вече кад је било време за легање, Дурџана ће рећи Злати: „Сутра иде харем у амам, па хоће и тебе да воде; али ти ни по што немој ићи! Сутра рано да се не дижеш, учини се као да си болесна, а ја знам шта ћу казати.“ Злата тако и учини. Сутрадан, кад је било време поласку у амам, Џемиле уђе у собу Дурџанину, и погледа у онај ћошак где је Злата спавала, и виде је да још лежи и спава. И као срдито запита стару булу: „За што се Злата није спремила?“ Тада ће Дурџана рећи: „Злата сву ноћ није тренула. Још од синоћ је нешто занемогла, и тек пре пола сахата мало је заспала.“ Овим одговором задовољи се Џемиле, па невесела и замишљена оде у амам са свим харемом, наручивши Дурџани, да надгледа Злату и да је понуди каквим леком. Чим је харем отишао у амам, Дурџана приђе прозору и нешто је дуго вирила кроз решетку. У једном ћошку баште угледа Станка; одмах се забули, обуче вереџу и право пође у башту њему. Злата још спаваше. Идући преко авлије у башту, Дурџана се обазирала — то на једну то на другу страну, добро мотрећи, да је ко год из комшилука с прозора не спази. Чим се приближи Станку, одмах га запита: је ли нашао какве путнике — рабаџије?... Станко јој одговори да је све готово.... Була ће му рећи: „Сутра је петак, а прекосутра субота. У суботу Српкиња мора бити потурчена. Па за то још ове ноћи она се мора избавити....“ За тим мало поћута па ће рећи: „Довече, кад се смркне, и пре него што ће се затворити капија, ти да се сакријеш у најгушћи џбун у башти; ту да чекаш док избије на градској кули сахат пет. Чим избије сахат пет, ти очекни један черек; узми подугачак прут, полако се прикради мом прозору, и само њиме пошашољи по решетки; а ја ћу спремити све што треба. Добро пази! Буди на опрезу да не заспиш!...“ То рече Дурџана па се врати у конак. Тај дан Џемиле и остале буле дошле су, преко обичаја, много раније кући из амама. Стара Џемиле, чим је дошла, одмах је походила Злату и запитала је: како јој је, и да ли се боље осећа? Злата је лешкарила и претварала се, по науку старе буле, да јој још није добро. Пред вече, тај дан, отиде Станко у онај хан да се види с рабаџијом, и да уговори кад ће поћи. Рабаџије су биле спремне, и намераваху, да се још тог вечера крену на пут. Станко изазове оног отреситијег рабаџију и на само му каже, да задржи друштво и да одмах у вече не пође, него на два три сахата пред зору. Рабаџија му да реч да ће тако учинити. За тим Станко и последњи пут рече рабаџији: „Ако дођеш на уречено место пре, ти ме чекај; а ако ја дођем пре, чекаћу те.“ Станко се одмах врати у конак. Беше се ухватио први сутон. Он полагано уђе на капију у башту и сакри се у један ћошак где беше најгушћи зимзелен. Мало за тим и стара слушкиња обиђе и једну и другу капију, и виде да ли су метнуте чивије; за тим се мало прошуња по башти, и видевши да је све у реду, оде у своју одају. Прошла је баш мимо Станка, али га срећом није опазила. Беше наступила прва половина месеца августа. Ноћ дивна, каква само у том месецу може бити. Небо је било шаровито; месец беше на измаку, и тек се рађао пред саму зору. Мирис од цвећа и воћа испуњавао је дивну и раскошну башту Рашид-Беговића. У једном ћошку те баште беше се шћућурио Србин — Станко, и чисто не дишући, бројао је сахат по сахат на кули београдског града. Ноћ беше тиха. По тој ноћној тишини разлегаше се са зидина кобнога града београдског глас турског стражара: „Азурала-а-а!“ Искуца: први, други, трећи и четврти сахат... Станко је све редом и тачно бројао, а бројала је и стара Дурџана.... Међу тим у целом конаку Рашид-Беговића влада је мртва тишина. Харем је тај дан био у хамаму, и разуме се буле су спавале као окупане.... Ником ни на ум није падало оно, што ће се ту ноћ догодити у конаку.... Нигде ни на једном прозору не виђаше се светлости. Само на прозору Дурџанине и Златине собе тињала је слаба светлост — једва се могла опазити кроз ону честу решетку на прозору. Да за један тренутак завиримо у ту кобну собу, те да видимо шта је радила стара Дурџана и Злата. Чим се све утишало у харему, — а стара је була већ знала то време, она поче испонајлак спремати Злату за бегство. Најпре јој све по реду исприча: како је дознала, да ће је у суботу потурчити, да се за то у велико чини спрема; за тим да ће је удати за младога бега, да ће свадба бити одмах после турчења до неколико дана; да су венчане хаљине наручене и да су већ готове. У кратко јој исприча цео апсенички живот који је очекује у харему, и најзад јој рече: да више никад не ће видети своје родитеље и свога брата. Злата још не беше сазнала праву намеру старе буле, па ће јој рећи: „Тетка, ја све то видим и опажам. За ово два месеца и нешто више, мени је овде било као у гробу. Да ти ниси била тако добра према мени, ја бих полудела!... Мени је овде тешко. Ја сам се ужелела својих родитеља, свог јединца брата, Мозгова, Зеленових Њива, Венца и Пландишта. Али шта да чиним? Ја сам слаба женска страна, Турци ме заробили, а нема ко да ме избави....“ И бризну у плач.... Дурџана јој рече: „Не бој се! Бићеш избављена; само буди паметна и слободна.... Мој живот нека остане у турским рукама, а ти мораш бити спасена.“ Злата је сва дрктала од радости. У овој старој були она је видела свог анђела чувара, видела је своју избавитељку; али још не беше дошло време, да се та њена машта и оствари.... Међу тим се приближаваше време, да и последњи — пети сахат откуцне. Стара була узе лојану свећу, бркну у џеп, извади кључ и отвори нека тајна вратаоца у зиду од собе. Уђе унутра и тамо се забави неколико минута. Кад отуда изађе, изнесе један ћемер и метну га на миндерлук. За тим заповеди Злати да се свуче. Злата је послуша. Дурџана се саже, отвори онај долапић и извади отуда некакав завежљај и одреши га. За тим припаса Злати онај ћемер, рекавши јој: „Ту имаш доста!... Боље је, да ти то носиш, него да Турци после моје смрти ждеру и уживају...“ Из завежљаја извади старо рухо, и рече: „Облачи се брже!...“ Злата оклеваше, али је она пожури: „Брже! Већ је време ту!...“ И Злата се обуче..,. Док се она облачила у мушко рухо, Дурџана узе лојану свећу и њоме добро подмаза шарке на вратима. На градској кули откуца пет сахата... Дурџана задркта.... И Станко је у тај мах задрктао, а срце му закуца како никад дотле није.... „Још черек и Станко ће се јавити,“ помисли у себи Дурџана.... За тим загрли Злату, обли је сузама и читав минут држала је у загрљају. Откопча јелек, скиде с врата ону иконицу, принесе свећу, и рече јој: „Загледај добро! Пољуби ту слику.... Нека ти је она помоћница....“ Злата пољуби иконицу и стара Дурџана обеси је о врат њен. У тај мах, чу се шашољење прута по решетки на прозору.... Дурџана је имала само још толико времена да рекне Злати: „Ја сам твоја несрећна тетка Смиља, а сада Дурџана! Бежи и поздрави ми брата Милојка!...“ Кад Злата чу ове речи, она се баци у наручје старој були, па ће јој рећи: „Ја не ћу да идем! Ја ћу с тобом да живим и да умрем!“ Дурџана јој одсечно рече: „Бежи! Бежи! јер ћемо обадве пропасти.... Пропашће и добри Србин Станко....“ За тим полагано отвори врата, узе је за руку и сведе је низ басамаке.... У једном залатку чекаше Станко. Стара Дурџана доведе Злату и предаде је Станку. У исти мах даде му некаква два замотуљка, шану му на само ухо: „Један теби а други оном човеку!..“ Кад је Станко већ хтео да пође она му кроз сузе рече: „Аманет ти Божји моја Злата!... Бежите, и ти се више не враћај!...“ Злата је сва дрктала као прут. Одмах до Рашид-Беговићевог конака беше једна осредња турска кућа, преграђена високим зидом. У зиду је био мали капиџик, — тако звана комшијска капија, кроз коју су буле долазиле једна другој у госте и на посело. Станко узе Злату за руку, и полако јој шану: „Хајд’ само за мном.... Не бој се!...“ Доведе је до оне комшијске капије, полагано извади чивију, отвори капију, разгледа добро по башти и пропусти је напред. За тим и он уђе у комшијску башту. И још лакше притвори капију. За тим узе Злату за руку, па полагано поред зида, који беше обрастао бршљаном, доведе је до главне капије, што излази на сокак — у чаршију. И из те капије извади чивију, полагано отвори врата, промоли главу, и добро разгледа и горе и доле по сокаку, па кад виде да нема никога, он Злату протури напред, за тим и сам изађе и полако притвори капију. Обазре се још једном уз сокак и низ сокак, па ће јој полугласно рећи: „Хајд’ за мном!...“ Дуго служећи у тој махали, Станку је био познат сваки буџак у том крају. Чим изиђу из тог тесног сокака, Станко скрене мало у лево, и дође до палисада, којим је у то време био Београд ошанчен. На много места палисад беше отрулио и велико прошће попадало, богаза је било доста. Турске страже стојале су: на Видин-капији, Стамбол-капији, Варош-капији и Сава-капији. Ту негде близу чесме, у данашњој скадарској улици, провуче се Станко са Златом кроз један богаз, скрене мало у десно, — подаље од Видин-капије, дохвати се њива и ливада, и дође до Слатких Вода, ту где је данас палилуска касарна. Нешто од брзог хода, нешто од страха, беше се Злата уморила, па ће рећи Станку полагано: „Да се мало одморимо....“ — Сад вала можемо, рећи ће Станко, сад се ничега не бојимо. И три пут се прекрсти, рекавши полугласно: „Валим те, Боже, на твоме дару!...“ Тек сад Злати паде на памет, да је то онај човек, кога је она кроз решетку прозорску видела, да се два пут у башти прекрстио, кад је оно кинуо. Добро погледа у Станка па га запита: „Јеси ли и ти српске вере?“ — „Па како бих се крстио, да нисам хришћанин — српске вере!...“ одговори он. Тада се и она три пут прекрсти.... После два месеца и нешто више ово је први пут што се прекрстила. XIX. Кад су се мало поодморили, Станко пође напред а Злата за њим. Дошавши до испод „Булбулдера“, Станко скрене у лево мало подаље од цариградскога друма, пређе поток булбулдерски и дохвати се честе, којом у то време данашњи голетни Врачар беше готово сав обрастао. Кад су се дохватили честе, они пођу лакшим кораком, јер беху ван сваке опасности. Уз пут је Злата о много којечему питала Станка, и он јој је на питања одговарао. Она му је причала све по реду: како су је Турци заробили, како је туговала за родитељима и братом, како је јединица у оца и матере, и како једва чека да види своје родитеље.... Станко је био нешто замишљен, и кад је она говор свршила, он ће јој рећи: „Видећеш, ако Вог да!...“ Беше већ и зора зарудела.... У разговору нису ни опазили, да су већ стигли на онај висак над селом Миријевом. Ту је близу било и уречено место, где ће Станко предати Злату. Станко је све једнако погледао низ друм цариградски, који иде од Београда. Рабаџије још не беху стигле.... Мало не потраја и сунце грану.... Његови сјајни зраци падоше на лимене врхове витких џамија турских и одсјахиваху с источне огране. И Злата, као и отац јој, кад угледа Београд и ону гомилу великих и малих кућа, запитаће Станка: „А које је оно село? — Није то село, дете моје. То је Београд“, рећи ће Станко.... Злата сва претрну, и уплашено рече: „Ама зар је то тај проклети Београд где сам ја тако дуго робовала? — Јест то је Београд,“ рече јој Станко.... Она за тим погледа на Саву и Дунаво па запита: „Какве су оно големе воде?... — Оно је Сава и Дунаво,“ одговори Станко.,.. Она погледа преко Саве и Дунава, и кад виде сремску и банатску равнину, што је пукла у недоглед, а по њој се белуцкају села и некакве високе куле, она ће запитати: „Шта се оно бели онамо по оној равнини? Какве су оно куле?“ Он јој каза да су оно села, а оне куле — цркве и звонаре. Злата никад у своме животу није чула звона; јер у то време Турци нису дали Србима ни да зидају звонаре, нити да звона звоне.... А какав ли народ тамо живи? Да нису и тамо Турци? Нису, дете моје! Тамо живе Срби, који се исто овако као и ми часним крстом крсте. Злата угледа и Фрушку Гору, угледа Медведник и Цер, па запита: „Које су оно планине? Да није оно Озрен, и Стара Планина и Јастребац? — Није, дете моје. Те се планине друкчије зову. Озрен, Јастребац и Стара Планина далеко су одавде.... Док је Злата овако запиткивала, Станко је, одговарајући јој, све једнако погледао низ друм цариградски, и на један пут као у радости узвикну: „Ха! ево их!...“ С тог виска видео се лепо — као на длану онај дерлац испод данашње „Ашик-Михаилове механе,“ а видео се и онај старински друм како је уз тај трлац вијугао. Тим друмом беху се наврстала четвора-петора кола рабаџијска. Биволи, ногу пред ногу, мицали су се, и једва се могло опазити да се крећу. За једно сто педесет до две стотине корака беше изостао један рабаџија од свога друштва, и изгледаше, као да му је један биво укован. Тај рабаџија навлаш беше изостао од својих другова. Он је од њих крио, шта је уречио са Станком. — А крио је за то, што му се непрестанце врзао по памети онај обећани бакшиш, који он не беше рад да дели са својим друштвом.... Она четвора кола што беху напред одмакла, прођоше и даље у шуму замакоше. Станко се присети, да ће то бити онај рабаџија што беше заостао, с киме је он уречио да му Злату преда. И није се преварио. Јер чим рабаџија дође од прилике на спрам уреченога места, добро разгледа и лево и десно, па онда окну своје биволе; метну један пањ под кола, мало постоја па врдну у лево у шуму. Тумарну овамо онамо, док на једном пропланку угледа Станка и поред њега једног младог момчића. Станка одмах познаде, и право се њему упути. По што се здравише, Станко ће рећи рабаџији: „Јеси ли на речи?“ Рабаџија му одговори: „Јесам.“ — „Вала ти, брате, ти си поштен човек....“ За тим пружи руку на Злату и каза му: „То је та робињица коју сам из турских канџи избавио, и једну хришћанску душу спасао.... Предајем ти је здраву, читаву. И сам си родитељ, знаш како боли родитељско срце за својим дететом. Чувај је као своје дете, па ће Бог и твој пород благословити!“ Рабаџија се закле свим што му је најмилије на свету: својом децом, својом кућом и малом, да ће Злату у путу пазити и чувати, и да ће је сам собом, чим кући стигне, њеним родитељима одвести и предати. После ових речи, Станко се уклони мало на страну и зовну рабаџију. Бркне у недра, извади један замотуљак у коме су били новци и пружи га рабаџији, рекавши: „Ево ти за твој труд. Буди овој јадници родитељ у путу.“ За тим приђе Злати, загрли је и у чело пољуби, пожелевши јој да жива и здрава својој кући дође, и своје родитеље обрадује. Она га пољуби у руку и захвали му се на труду како је знала и умела. С рабаџијом се Станко пољуби у образ, и још једном препоручи му Злату. Злата је изгледала као прави мушкарац. Била је обучена у некакве старе издрпане чакшире и некакав гуњ; на глави је имала повелику шубару, тако да нико не би могао ни помислити да је то женски створ. А да би се још боље затурио траг, Станко и рабаџија договоре се и надену јој име: Радојко. Злата оде с рабаџијом.... Кола се кретоше, и Станко је с оног пропланка све дотле гледао, док кола у шуму не замакоше. За тим се окрете на Београд и добро га погледа, па ће у себи рећи: „Ја тамо више не смем....“ Обазре се на све четири стране, за тим се прекрсти, ухвати пут у десно, право на Дунаво. Ту негде ниже Вишњице, близу Великога Села, срећно се превезе у једноме чуну на ону страну преко Дунава.... XX. Тај исти дан, рано у јутру, беше се подигла читава граја у Рашид-Беговића конаку. Стара Дурџана трчала је по трему као суманута, и само се чула вика: „Нема Ђаурке! Нема Злате! Куд се дела? Држ’ те је? Побегла је!“ Чак стрча у башту, обигра свуда и на све стране и као бајаги, ништа не нашавши, врати се горе у своју собу. За тим истрча горе у трем, и још јачим гласом поче викати и у груди се бусати. На ову њену вику дотрча Џемиле, и још две три буле, и усплахирено и уплашено запиташе Дурџану: „Шта јој је и што виче?...“ Дурџана је само изговарала: „Ђаурка.... Нема Ђаурке! Побегла је!... Аман, побегла је!..“ Кад Џемиле дознаде у чему је ствар, она се још жешће разгоропади: трчала је као бесомучна, као наљућена тигрица — то на једну то на другу страну; претурила је сав харем, завирила је у сваки долап и у сваки буџак, е да ли је не ће где год наћи. Чисто изгледаше као да је неко њено рођено дете украо и одвео.... Трчала је и сама по башти; опет се попела на горњи бој, опет претурала долапе да чак и сав таван претресе. И кад нигде ништа не нађе, она седе на шилте у оном ћошку где је Злата обично спавала, и горко зајеца.... Кроз плач је спомињала Изедина и Ђулзаиду.... И Дурџана је плакала.... Кад се мало прибрала, Џемиле запита Дурџану, како је то било, куда се Злата могла денути, и чисто јој се чињаше неверица, да је могла побећи. И опет поче да претура по долапима; још једном сиђе у башту, обигра сваки кутић и сваки џбунић, и кад ништа не нађе, она плачна пође у харем. Уз пут погледа на комшијску капију, опази да нема чивије; брже боље отвори комшијски капиџик; поред зида комшијске баште смотри неке стопе; потрча комшијској капији, па кад и тамо не нађе чивију у капији која излази на сокак, тада јој беше јасно, да је Злату неко украо те ноћи и одвео.... Најтеже беше умирити младога беговића, Изедина. Кад је чуо да му је Злата украдена и одведена, он је јурио час на једну, час на другу страну као разјарен тигар. Најзад повика: „Коње!“ и хтеде послати потеру на све стране; али га стари Рашид-Беговић задржа, рекавши му: „Синак, такав ти је к’смет! Алах није судио да буде по нашој жељи, и ми се морамо покорити тој судбини.... Да је Ђаурка волела нашу веру, она би је и примила; да је миловала тебе, она би се за те и удала.... А овако — Алах ћерим — од Бога навака....“ Да ли су ове речи старог Рашид-Беговића и колико утицале на младог бега, то се не зна.... Али се зна то, да се после Златинога бегства млади бег, дуго, дуго није хтео женити, толико је замиловао своју несуђену Ђулзаиду. Тај исти дан учињена је као и нека истрага у конаку Рашид-Беговића. У харему сва тежина кривице пала је на стару Дурџану. На њу су сумњали да је она помогла Злати да побегне. Дурџана се није много ни бранила.... Она је само говорила: „Нека ми је Алах у помоћи! Грех на моју душу!...“ Пало је у очи да се тај дан Станко баштован нигде није видео.... Чекали су га да дође у вече, али он не дође. Кад и сутра дан не дође, тада је јасна ствар била, да је он Злату украо и одвео.... Неколико дана говорило се у харему и комшилуку о Златином бегству. Туговала је Џемиле, али је њен син Изедин био неутешан; неколико дана није се никуд макнуо из куће, — нешто од стида, нешто од жалости.... XXI. Оставимо Изедина, Џемиле и сав харем нека тугује за Златом (имао је и за ким!], а ми да се упутимо за оним рабаџијом, што се онако страшно закле: да ће Злату у путу пазити и чувати као своје дете и здраву, читаву њеним родитељима одвести и предати. У први мах он је тако и мислио, и чисто је гледао како ће се њени родитељи обрадовати кад виде своје, скоро већ прежаљено дете, да је на ново оживело и да је опет у њиховом загрљају. Он је још у напред уживао и чисто пливао у радости: како ће му њени родитељи бити захвални, како ће га поштовати и уважавати за његову велику доброту, коју је њиховом изгубљеном детету учинио. Најзад у себи рече: „Вала, кад је одведем, три ћу дана гостовати код њених родитеља!...“ Па можда би све то тако и било, и нема сумње, да би тако било; али грамзивост, себичност угушише ове племените помисли!... Несрећни новац усели антихриста у срце и душу овога човека; савест му се помрачи, он завади себе и читаво своје потомство с Богом и његовом вечном правдом.... Чим се рабаџија Новак кренуо (тако ћемо га од сад звати), не беше одмакнуо ни двеста корака, он се поче по недрима пипати.... Онај замотуљак што му Станко предаде све га је нешто жуљио и тиштао! Два пут три вадио га је из недара; пипао га. Нешто у замотуљку шушти! Опажа да су паре, — али не зна, је ли злато или сребро и колико има. Кад је био на оном брдашцу над Болечом, Новак није могао даље издржати. Окну биволе, и рече Злати: „Почекај ти мало, сад ћу ја доћи!“ па врдну лево у шуму. Кад се виде сам, обазре се на све стране, грчевито завуче руку у недра; извади онај замотуљак, и кад га је почео дрешити, тако су му руке дрхтале, да га је једва одрешио.... Лако је замислити (а нарочито људма грамзивим за новцем) како је Новак разрогачио очи, кад је видео у том замотуљку чисто — суво злато! Ту је било: махмудија, рушпи, и по нека урубија. Он хтеде избројати, али су му руке тако дрхтале, да је две три рушпе у траву испустио и једва нашао. Како — тако, завеза крпу, стрпа је у недра, и рече у себи: „Колико је да је, доста је!... Хвала Богу на његовом дару!... Овоме се нисам никад надао....“ И баш у том тренутку, кад се из шуме својим колима враћао, заче се у његовој души паклена мисао: да дозна, да ли је и Злата какав бакшиш из Београда понела.... Дође му на памет и Станко, па ће сам себе запитати: „Боже мој, колико ли је онај добио?....“ Вративши се колима крене даље, — али тако полагано да су се биволи једва мицали. Нешто је почешће погледао у Злату, махнуо би руком, и поче нешто сам са собом да говори.... Низ ону низбрдицу пред Болечом, узе биволе за пороже, и полако сведе до у равнину. Ту стаде и читаво пола сахата одмарао је биволе. Кад је стигао у Болеч, беше превалило по дне. Ту запита механџију: је су ли прошле какве рабаџије? Он му одговори да јесу, и то доста подавио. — Где ли сад могу бити? запитаће Новак. — Па ја не знам, али су могли од прилике стићи до на онај висак над Гроцком. Новак се вајкаше, и као санћим прекореваше друштво што га је оставило. Међу тим другови су његови више пута застајкивали, а у Болечу више од два сахата одмарали се и чекали га. Најзад кад га не беше да дође, они науме да наставе пут, и да га у Гроцкој сачекају. Новак искошка биволе, положи им да једу, па се и сам са Златом мало прихвати. Ту се одмарао чак до заранака, и тек тада укошка биволе и настави пут, — најлак. Чим је одмакнуо од Болеча за један непун пушкомет, почео је запиткивати Злату — о овоме, о ономе, па ће најзад упитати: да ли јој нису што од јела спремили на пут, да ли јој није што дао онај човек што ју је довео из Беграда и њему предао итд. Она је на сва питања безазлено одговарала: да од јела ништа није понела, да јој онај човек ништа није дао, па се тек присети и рече: „Ха! Баш кад смо хтели поћи, моја тетка, стара була, нешто је око мене тешко опасала. Ја не знам шта је, само ме много жуљи.... Може бити да је ту што год метнула!...“ Нешто тешко око ње опасала?... Хм!... рече у себи Новак. — А шта ли ће то бити? запита Злату. — Па ја не знам, — одговори она. — Баш би добро било да видимо.... — Па тешто да видимо... Новак окну биволе.... Злата отпаса ћемер и пружи му рекавши: „На! Ето па види!...“ Новаку задркташе руке. Отпекља пређицу на ћемеру; извуче мушему на дугачко а поуско сашивену. Нагну на једну страну; из мушеме посукта све сама рушпа, махмудија, урубија, и по неки дукат шљивак.... Новак тек сад разрогачи очи и чу се из дубине његових груди потмуо глас: „хааа!!!“ За тим врати новце у мушему, запекља пређицу, па пружи Злати рекавши: „На, опаши!...“ И Злата равнодушно опаса ћемер око себе.... Она јадница није ни знала шта је то на што је тако Новак очи разрогачио, и толико се зачудио.... Видела је и познала да су то паре, али она то није умела да цени.... Кренуше се кола и пођоше даље. Новаку је једнако био пред очима ћемер. Злато истера из његовог срца анђела мира, анђела чувара; на његово место седе сотона и поче кроз уста Новакова овако говорити: „... Јест, ћемер велики.... злата много... ја бих срећан био, обогатио бих се.... Не бих морао више рабаџијати и овако се мучити_ Па и моја деца, чак и потоњи нараштаји били би срећни и задовољни....“ Да јој узме онај ћемер?... Али може се прочути.... Погледа у Злату, и виде како смерно с друге стране кола иде и ајиска биволе, да мало брже иду.... Сунце се већ беше спустило над гору.... Још мало, па ће и сести.... Новак је ишао полагано. Често је застајкивао, нешто шаптао сам за се, па би по кашто и руком махнуо. Једном је шта више гласно рекао: „Тако је! тако мора бити, па куд пукло да пукло!...“ Злата се чисто трже, кад он ове речи изусти, и погледа га.... Он се чињаше невешт, и као бајаги поче ајискати биволе.... Опет се замисли, поче чешће застајкивати и шаптати: „Јест, новаца много, ја бих био богат човек.... Да јој отмем? Она ће мом друштву казати.... Да је уб...?“ Ту застаде и замисли се... А моја заклетва, — она тешка заклетва?... Не, не ћу! Хоћу да јој узмем половину.... И заслужио сам, па и право је, јер ћу је одвести родитељима, обрадоваћу их, они ће ми бити захвални.... они ће ме частити... Баш, тако ћу....“ Сунце се беше смирило и први се сумрачак спустио. Биволи су се полагано кретали.... По нека веверица ја грабљива ноћна тица шушне на шумарку, и Злата би се тргла и уплашила... Али чега се има бојати, кад је ту чича Новак? „....Али, да ми је и она друга половина ћемера, баш би добро било.... Ја бих срећно и задовољно живео са својом породицом. Али моја заклетва?.. Па шта, зар се људи мало пута куну, па не одрже заклетву? То није ништа.... Ја ћу приложити цркви, манастиру.... Ово је згодна прилика.... Никога нема... нико не ће видети.... Родитељи су њу већ прегорели.... Ко ће од мене потражити рачуна?... Зар и други људи не убијају, па ником ништа!..“ Јурну му крв у главу, очи му закрвавише, — он изговори у себи: „Ћемер мора бити мој!... Она мора умрети!...“ И на један мах окну биволе... Биволи стадоше. Он викну: „Злато!“ Она се одазва: „Ој!“ — Ја сам жедан.... пио бих воде.... Је си ли ти жедна?... — Па и нисам, али бих се могла мало напити, одговори она.... — Ту близу у шумици има један леп кладенац. Нека кола; хајдемо ми да се напијемо воде....“ И пођоше. Он напред она за њим.... Кад су доста подалеко зашли у честу, Новак се поче обзирати — то на једну то на другу страну, као бајаги тражећи где беше кладенац, и заустави се на једној рудиници.... Читав минут стојао је замишљен.... Преко памети пређе му: и дана заклетва и родитељи Златини, и њихова радост кад виде своју јединицу, — све то у тренутку ока прохуја.... Место тих племенитих, тих човекољубивих мисли, појави се пред очима овог клетво-преступника ћемер пун злата.... Злато му очи заслепи и свако човечанско осећање угаси, угуши, поништи.... И он — несрећник, трже нож из листова, шчепа Злату, обори је на земљу и закла је као невино јагње!... Један пут — два чу се крчање испод гуше Златине... два три пут праћну се јадна жртва.... пружи руке к небу.... спусти их на груди и прекрсти.... Још се једном чу тихо и последње крчање под гушом њеном, и све се стиша... Злата је била непомична!... Овај звер, а не човек, овај бесни пас, који оно хтеде Злату и у сну да удави, кад се она из оне дубоке воде избавила, беше се наднео над своју жртву, и ослушкиваше, да ли још има знака од живота... Злата је непомично у крви лежала.... Он грчевито и брже боље отпаса ћемер од појаса њеног, стрпа га у недра, накрши неколико гранчица, њима покри крвави леш, па онда као бесомучан јурну кроз шеварице, дође својим колима и крете се даље. Још добре три четврти сахата имао је да путује до Гроцке. Биволи беху уморни, и ногу пред ногу мицаху се.... А Новаку се хтело да долети до Гроцке.... Он је биволе мувао, жажалицом бо, али су они обичним кораком ишли — само помахујући реповима... Он се све једнако освртао, и чисто му се чињаше: неко га јури, трчи за њим!... У један мах чисто му се причу, како баш иза самих његових леђа неко викну: „Стој, зликовче један!...“ Осврте се, погледа.... али никога не беше.... И тек кад је изашао на онај висак над Гроцком, и видео слабо светлуцање што му долазаше од Гроцке, он је нешто мало дахнуо душом.... Боже мој! Шта ли је то гонило, шта ли је то трчало за овим крвником? Ко ли је то могао викнути: „Стој, зликовче један?!!“ кад нигде живе душе није ту било, кад нико није видео онај злочин што га учини Новак у шуми између Болеча и Гроцке?.. „Бежи кривац, а нико га не јури,“ вели стари мудрац. „Туђа крв не да мировати,“ вели народна изрека.... „С највећим непријатељем можеш се помирити и наравнати, али никад с немирном савешћу. Највећи је непријатељ човеку немирна савест. Ко је у завади са својом савешћу, тај је у завади с Богом и вечном правдом његовом. „Бог милује праведнике али и грешницима не остаје дужан. И на деветом колену опажа се прст Божје правде....“ Да, да, невина крв Златина гонила је овога зликовца.... Та је крв вапила пред престолом правде Божје.... Правда Божја викнула је иза леђа овога звера а не човека: „Стој, зликовче један, не бегај!...“ Овај крвави призор десио се у грочанском атару. Ова је шума служила за испуст. По њој су чобани чували и пасли своје овце и козе. Два три дана после овог крвавог призора, опазили су чобани, како се над једним местом вију орлови и гавранови.. Пођу да виде шта је, кад тамо имају шта видети.... Угледају поиздаље некакав оглодан скелет, приђу ближе, и виде да је то костур људски. По дугачкој коси познаду, да је то женски створ.... На оглоданим грудима спазе и ону иконицу у сребро оковану, на којој беше лик Матере Божје.... А ко је то могао бити, једини је Бог видео, а Новак добро запамтио.... XXII. Око неко доба ноћи стиже Новак у Гроцку. Другови његови, остале рабаџије, беху намирили своју стоку, и хтели су да лежу. Али кад чуше, да им другар дође и окну биволе пред механом, радосно потрчаше и као у један глас повикаше: „Где си, човече, ми изгибосмо чекајући те!?..“ Испресецаним и потмулим гласом поче Новак затурати трагове: „Ја! оставили ме самог, побегли од мене!... И то мије друштво! И то су ми неки људи?!...“ За тим поче причати: како му се наједном месту сломила палица, на другом пукла јармењача; како је уз једну узбрдицу једва истерао кола; како му је један биво укован итд. Другари његови вајкали су се и правдали: како су га на неколико места чекали, а у Болечу и стоку хранили, и читава два сахата очекивали.... И у том разговору помогоше му те своје биволе искошка, уведе их у хан, веза за јасле и положи им сена. На сред хана тињаше ватра. Око ватре беху полегали и поспали неки путници. Свуд унаоколо око дуварова беху понамештане јасле. У једном крају беху привезани за јасле волови и биволи, а у другом коњи. Механа није имала ни тавана ни оџака. Густи облаци дима пробијали су кроз ретке редове ћерамиде. Од многог дима беше кров тако почађавио, да су озго све некакве ресе висиле. Под једним кровом одмарали су се и спавали и путници и њихова стока.... Тада не беше механа „по плану“.... И боље!... Кад намирише биволе Новакове они сви поседаше око ватре. Један од рабаџија чарну ватру, пламен букну и обасја лица. Све рабаџије погледаше у свога друга Новака. За тим се међу собом згледаше.... Видеше на челу и образима његовим некакве пеге засушене крви....Погледаше му руке.... и руке му беху крваве.... Они се још једном згледаше и ућуташе.... Ћутао је као нем и Новак. Тада ће га један од другара запитати: „Ама, каке су ти то пеге по челу и образима?...“ Новак се маши рукама и протрља чело и образе. Том приликом још се боље видеше крваве руке. Тада ће збуњено рећи: „Може бити да је блато!...“ (и ако блата не беше ни трунка, јер је било напољу суво време).... Други ће рабаџија рећи: „Ама то као да није блато.... Назгода, то ће бити крв.... Да се ниси убио, ја посекао?...“ Овим питањем он извуче Новака из забуне, те одговори испресецаним гласом: „Ја.... јест.... и биће крв.... Јес.... кад сам секао и дељао палицу.... мора бити да.... да сам се посекао.“ За тим се одмах диже, нађе крчаг с водом, па уми и руке и лице. Док се он умивао, остале су се рабаџије све једнако згледале, а један од њих заклонивши уста шаком шану: „Нису чисти послови!“ Кад се Новак уми, он опет седе поред ватре — али мало подаље, — заклонивши се од светлости. Он је ћутао, ћутале су и остале рабаџије.... Један ће га запитати: „Да ниси гладан? Хоћеш што повечерати?“ — Нисам гладан, нешто ми се ништа не једе....“ одговори он. Уморне рабаџије легоше поред ватре, и заспаше као заклани. Само једном од њих, ономе што шану: „нису чисти послови“, беше се разбио сан, и дуго није могао заспати, али се претварао као да спава. Беше легао и Новак; али се све једнако обртао и превртао; нешто је завлачио руке у недра и по недрима бркао.... Нешто је стењао и уздисао, а једном се чисто причини оном другом рабаџији, да се Новак најпре као грохотом насмеја, а за тим поче плакати и јецати као мало дете.... И ако беше уморан овај други рабаџија, и ако је требало мало да одспава и да се одмори, њему се тако сан разби, да чак до пред саму зору није ни ока склопио. После дугог превртања и уздаха, утиша се Новак и као злохудно заспа. Али то беше жалосно спавање.... Он је непрестанце нешто бунцао, помињао некакав ћемер, злато у том ћемеру, како би он богат био, како би се родитељи некакве Злате радовали; а једном као на јави викну: „А моја заклетва?... моја страшна заклетва?“... У тај мах трже се и пробуди. Преврте се на другу страну, и опет вајно заспа. Опет поче да бунца: „Ено некога! јури ме!... Ко то виче: Стој, зликовче један, не бежи!...“ У том и зора забели.... Поустајаше рабаџије.... Устаде и Новак. Он је био сав подбуо; очи су му биле надувене и поткрвављене, — друштво га чисто није могло познати. Био је сетан, невесео, замишљен.... Нешто се пипао око недара.... Рабаџије су се згледале.... Време је било да се стока нахрани и напоји, па да се путује. Рабаџије се дигоше и положише својим биволима. Диже се и Новак те и он положи својим биволима. Али је сав његов рад и понашање изгледало као преко срца, као од беде. Један од рабаџија случајно погледа на Новака и виде, да му је кошуља на грудима крвава. Дође време да се крену на пут. Рабаџије изведоше своје биволе, доведоше до јарма, извадише и метнуше палице под мишке, дигоше руду, и прекрстивши се узвикнуше: „кош!“ Мирни биволи савише вратове и метнуше у јарам... Тако је радио и Новак, али се не прекрсти кад је кошкао своје биволе!... До тог времена, свакад је Новак ишао напред и остало друштво сматрало га је за рабаџибашу. Понудише га и сад да пође напред, али он не хте, рекавши: „Све једно, хајдете ви!“ До тог је времена Новак био свакад весео, у путу је певао и певушио, правио доскочице, те своје друштво веселио.... А сад је све нешто од друштва изостајао, био невесео, замишљен и натмурен; нешто шапутао и сам са собом говорио. У оваком га је стању видео и Милојко, под оним дебелим хладом, кад је оно путовао из Мозгова у Београд, да своју Злату тражи. Ма колико да су се остале рабаџије трудиле да свога другара разговоре и развеселе, никако им то није за руком пошло. Они су се међу собом шалили, један другог задиркивали, разне доскочице правили, а Новак је само ишао уз своја кола и све је био замишљен. Тек из ретка видели би они како се и преко његових уста превуче као неки осмејак, па одмах за тим — натмури се и чисто се стресе, а пешеве свога гуња тек намакне на недра, да се не виде оне пеге од крви на кошуљи. Неколико пута питаху га рабаџије, што је тако невесео, и да није болестан. Он је као преко срца одговарао: да није болестан, већ да је снио некакав чудноват сан па се боји да му се какво зло код куће и у породици не деси..,. Кад су били уз једну благу узбрдицу, остале рабаџије беху поизмакле за једно 150—200 корака; биволи су мицали ногу пред ногу, а они се скупили у једну гомилицу, и почеше међу собом разговарати и свакојако домишљати: какав узрок може бити те се њихов друг овако променио. Једни су говорили: „Па дође човеку у животу, те је туробан!...“ Други ће опет рећи: „А може бити, да је заиста снио какав страшан сан....“ Трећи ће рећи: „Све је тако, али откуда му она крв на челу и образима, па му и руке беху крваве? Ено погледајте му кошуљу на недрима, па ћете и ту видети пеге од крви.... То није без никле!...“ Један ће од рабаџија запитати: „Ама збиља, шта би с оном ствари што онај човек у Београду понуди да му понесемо, да ли није који од вас узео и понео, и каква ће то бити ствар?“ Остале рабаџије одговорише, да за то ништа не знају. И онај што запита, рече: „Вала, и ја ништа не знам!“ Један рабаџија ћутао је докле се овај разговор водио, па ће најзад рећи: „Мени сад паде на памет! Кад смо били у Београду, па кад је оно други пут долазио онај човек, што је нудио да му ствар понесемо, он је дуго нешто говорио с Новаком. Ја сам из једног прикрајка слушао и чуо сам како помиње некакву заробљеницу, некакво бегство, некакав бакшиш, поменуше и онај вис над Београдом и да ће се ту састати.... Више ништа нисам чуо!...“ Сад се рабаџије сетише, да је њихов друг Новак баш на том месту изостао. Онај опет рабаџија, што у Гоцкој није могао да спава, исприча своме друштву, како је Новак ту ноћ немирно спавао, како је некакав ћемер и злато спомињао итд. Еле из свега тога говора видело се, да има нешто, али нико није смео отворено казати.... И ма како да су нагађали и ово питање на сваку руку претресали, и пак нису могли ништа поуздано извести; за њих је та ствар остала загонетка. Један од рабаџија прекрати говор о томе и рече: „Уста говорила, душа не патила! Сваки нека одговара за свој грех пред Богом.... Само бих ја грешан рекао, да код Новака нису чисти послови!..,“ XXIII. Још читава три дана путовале су рабаџије до места из ког су били. Тек трећи дан кад су се приближили својим кућама опазило се, да је Новак био нешто мало веселији, — јамачно за то, што ће скоро видети своју кућу и породицу.... Кад уђоше у варошицу X, рабаџије се халалише, рекавши један другом: „Хвала на друштву, и у здрављу!“ И сваки окрете својој кући. Оде и Новак својој.... Беше се ухватио први сутон кад је Новак стигао својој кући. Његови домаћи по издаље чуше шкрипање кола, сетише се да то отац долази с далекога пута. Сви до једног истрчаше да га пресретну и капију отворе. Таман капију отворише, стиже им и отац. Водио је биволе за пороже, и чим уђе у авлију, спотаче му се један биво; пуче палица и поличица на јарму, а биво — дешњак сломи десну предњу ногу на два комата! Овај случај ни мало се не допаде домаћима; а шта је Новак мислио у тај мах — то је он сам најбоље знао, а и теби, читаоче, није тешко погодити..... После неколико дана мањка му дешњак биво, — а то се већ тумачи као рђав знак!... Деца су се радовала доласку свога родитеља. Јер кад год је на пут у рабаџијање одлазио, свагда се весео и задовољан својој кући враћао и по што год доносио својој жени и деци. То су деца његова и сад од њега очекивала и изгледала. Али сад Новак не беше ништа донео ни жени ни деци својој. А сам изгледаше невесео и замишљен, па чак заборавио беше и Бога назвати својој кући и чељади! Чим је ушао у кућу, метнуше му у прочељу троножну столицу; он седе и опет се нешто замисли.... Може бити, да му је жао било, што му је биво ногу сломио?... Не! не ће то бити! Он је имао доста пара, па је могао и стотину бивола купити.... Друго је нешто њега тиштало!... Туђа крв беше га притисла као каква мора.... Та му је крв душу вадила, те је често на своје руке погледао — да ли још нису крваве.... А своје би чело и образе још чешће брисао, бојећи се од оних крвавих пега.... Али крвавих пега не беше више на челу и образу; оне су нашле топлије и згодније место: душу и савест његову, те да му отуда до самртног часа напомињу његово зверство, што га учини у оној шумици између Београда и Гроцке.... По што се мало поодморио, домаћица га понуди да му ноге опере. Он рече: „Не треба.... ноге су ми чисте. Али....“ Домаћица га понуди, да што год повечера. Он одговори: „Нисам гладан!...“ Она га силом нагна, те неколико залогаја прожвата, — па и то преке воље.... Док је вечерао, деца су га запиткивала ово — оно; али он готово ништа није одговарао; а ако би што и одговорио, то је било кратко и набусито.... И жена и деца чуђаху се шта му је; јер он никад таки није био. По што је зловајно мало повечерао, он потражи од жене преобуку да се преобуче, жена му донесе преобуку, он се склони у један ћилер, и тамо се преобуче, али се нешто подуже забави.... Дође време спавању. Сви полегаше. Новак оде у своју одају да и он спава. Сва чељад у кући поспаше, али домаћин кућни чак до после поноћи није ока склопио, а међу тим био је уморан од дугуг путовања, па му је требало одмора.... Да за један часак видимо, за што овај човек није тако дуго заспао, и шта је до после пола ноћи радио. Чим је спазио да су сва чељад поспала, он се полагано диже, запали лојану свећу, на прстима дође до врата оног ћилера у коме се мало пре пресвукао. Полагано отвори врата, и уђе у ћилер, повуче дрвену кључаницу и закључа врата. Метну свећу на једну поличицу. Извади најпре онај замотуљак што му га баштован Станко даде када му и Злату доведе и предаде. Метну замотуљак на поличицу поред свеће. За тим отпаса онај кобни ћемер, за који је јадна Злата главом платила. Мућну ћемер, и у њему шушташе суво злато.... Он поче да дреши пређицу; руке су му дрктале од узбуђења,... На један мах застаде, разрогачи очи, погледа своје руке, учини му се, да су му крваве до лаката. Протрља песницом очи, као хтеде и да се прекрсти, и поче дизати три прста на чело.... Сад му се учинише руке још црвеније и крвавије.... Он се сав стресе и пребледе као крпа.... Руке му клонуше.... Ћемер испусти на земљу.... Паре звекнуше.... У тај мах жена му се накашља.... Он стојао као укопан.... Дође мало к себи, домаши ћемер са земље, отвори један дрвени окован сандук, спусти у њега и онај замотуљак и ћемер.... хтео је да преброји, колико има пара, али му се није дало.... Још мало постоја у ћилеру, док му жена заспи, па се онда полагано искраде и оде у своју одају.... Жена му беше будна, и чула је кад је он био у ћилеру; али шта је тамо радио, није знала.... Чим уђе у одају, он одмах угаси свећу и леже да спава. Још дуго није могао заспати.... Таман он зажмури, и тек хоће да сведе очи и заспи, крвава слика изађе му пред очи, он се тргне као опарен!... Опет зажмури, и тек да заспи, учини му се да чује онај глас из шуме међу Болечом и Гроцком: „Стој, зликовче, не бежи!...“ Тек пред саму зору ухвати га мало тврђи сан, који није трајао ни добар сахат. И чудан му се и страховит сан виде. Сањао је он, као да је код његове куће некакво велико весеље. Званица и гостију беше много. Весеље је било бурно. Дан је био ведар и леп. Кад су гости били у највећем јеку весеља, на један пут се од западне стране подиже један мали облачак. Тај облачак поступно је растао и све небо прекрилио. Дан се чисто претвори у ноћ.... Зачу се као из дубине потмула грмљава; на један пут пуче тресак, удари у његову кућу, и сву је до темеља сруши.... Од гостију ником се ништа не деси, само он и његова чељад беху осакаћена и онакарађена.... Кад се пробудио, он је сав дрктао. Никому од домаћих, па ни својој жени није казао шта је снио.... Кад се од спавања дигао, изгледаше сав као изломљен. Очи му беху надувене и крваве; био је сетан и туробан. Али ипак, чим се дигао, одмах је запитао: да ли ко год није улазио у ћилер? Жена му одговори, да није.... Од тог дана, тај је ћилер једнако био затворен; у њега нико није улазио до једини Новак. Често би га жена упитала: „Шта има тамо?...“ Он би срдито одговорио: „Тебе се то не тиче, то је мој посао!...“ Жени његовој то не беше право, те би се с њиме често здрпила и поџавељала. Међу тим, док он још спаваше, жена његова узме ону кошуљу коју је у вече са себе скинуо, и хтеде је бацити у непрано рубље. Погледа на недра кошуље, и спази некакве крваве пеге. Добро загледа да није катран ја блато, па уверивши се да је крв, она се мало замисли.... Чим јој је муж устао, она га одмах запита: „Какве су ти оно крваве пеге на кошуљи?“ Он је упитно погледа; у исти мах погледа своје руке, а одмах за тим протрља длановима чело и образе.... После прилично дугог ћутања, он одговори жени: „Не знам.... Ваља да ми је ударила крв на нос....“ Жена се задовољи овим одговором, рече своме мужу: „по свој прилици, то ће и бити“; али је у души стрзела, јер јој она крв на кошуљи мужевљевој изгледаше сумњива. — А сумња је отуда долазила, што је њен муж онако зловољан био кад је у вече кући дошао, и што се те ноћи онако дуго у ћилеру бавио. XXIV. Новак је живео у једној омањој варошици у унутрашњости Србије. Та је варошица била на самом друму цариградском. Новак је био крупан, развијен и здрав човек. Хвалио се да у свом животу није знао шта је болест. Могло му је бити около 40—45 година. Није био човек слабог стања. Имао је доста добру и лену кућицу, 10 — 15 дана зиратне земље. Имао је два чивта бивола. Један му је чивт радио код куће, а с другим је ишао у рабаџијање. Имао је доста и остале стоке. Једном речи, по богаству се рачунао у средње имућне људе. Жена му је била поштена, вредна и чуварна. Кад су се узели, готово ништа нису имали, до једну кућицу, један или два дана зиратне земље и једну кравицу. Они су се слагали, трудили, радили, па и зарадили. Живели су срећно и задовољно. Никад се у животу нису свађали, ником ништа нису имали давати, а пре су имали примати. Бог их беше обдарио дивним породом. Имали су три сина, као три златне јабуке. Били су им синови поштени, вредни, радни и послушни, а лепи као девојке. Имали су две ћерке посопкиње, којима по поштењу, вредноћи и лепоти не беше равних. Кућа Новакова тако је брзо и лепо напредовала, да су му све комшије завиделе. У кући је био ред, мир, слога и љубав. Једном речи: у овој скромној кући певао је вечно анђео.... За најстаријег сина беше већ и снаху испросио. То му беше прво весеље.... Прође месец, прође и други.... Другари Новакови још по једном и по два пута били су у рабаџилуку. Звали су и њега; али се он све изговарао, да је нешто слаб, а и биволи нису му добри.... Тек како му драго, од то доба он није више одлазио у рабаџилук. После непуне године Новак изиђе на глас као набогатији човек. Где би се год какво имање продавало, ја њива, ја чаир, ја кућа, ја воденица, нико није могао ништа купити од њега; он је свакад највећу цену истурао. Комшије су се чудиле и један другог запиткивале: Откуда овом човеку толике паре?... Још им је чудније било, што је он све плаћао сувим златом. Међу тим, по тој се варошици свашта зуцкало о њему. И његова жена чула је од једне своје комшинице, да се свашта о њеном мужу и његовом богаству говори.... Жена Новакова, која је дотле ретко свог мужа ма о чем запиткивала, од једном промени своју нарав, и не беше дана, кад га не би запитала: Откуда му толике паре? За што је закључао ћилер, и шта му је тамо у ћилеру? Он јој је свакојако одговарао, више је пута опомињао да га за то не пита, јер то није њен посао. Али је у залуд било, — жени се хтело да по што по то дозна шта има у ћилеру; то је њу све једнако копкало.... И тако ти она науми, да припази кад јој муж уђе у ћилер, па да и она за њим уђе. Једног дана беше Новак купио неки чајир. Дође кући да узме и однесе новце. Жена то спази, и таман је он отворио ћилер и ушао унутра, уђе и она за њим. То га тако наљути, да је своју жену на мртво име изударао и испребијао, — а дотле је никад у животу ни прстом није кључио! Од тешког убоја жена пропљује крв; неко је време лецала и држала се на ногама, за тим се свали у постељу, и после непун месец дана умре.... Срећа је послужи, те је доживела и видела својим очима весеље свога сина, а за тим, после неколико дана склопила је своје очи за навек. Кад је Новак и ово нечовечно дело над својом женом извршио, никога не беше код куће. Жена његова никоме ништа није казивала о овоме догађају. Та је тајна с њоме у гроб закопана. И Новак натовари на своју много грешну душу још један велики грех.... Деца су своју добру мајку достојно оплакала. Од дана њене смрти чињаше им се кућа празна.... А што још горе беше, ма и да нису деца знала да је отац узрок смрти њихове матере, поколеба се и охладне у њима љубав према своме оцу, ког су дотле поштовали, слушали и волели као зеницу свога ока.... Текли су дани за данима и године за годинама. Новак је бивао све богатији и богатији. Сва варошица па и сва околина није друкчије звала Новака — већ „газда“; и кад се та реч рекне, онда се зна ко је то. Коме је год била потреба: да се откупи од арача турског, да набави себи вочиће ја биволе, или је наступила гладна година, тај је код „газде“ у свако доба налазио зајма. Али ко је од „газде“ узајмио 100 гроша, морао му је платити за пола године 200, 300 па и више.... Ко се „газди“ једном задужи, тај му се никад више не одужи.... Још за његова живота много је сиротиње на њега заплакало и закукало.... Али њега се туђе сузе слабо тицаху. Он је гледао да је њему добро, а остали свет макар сав поскапао. Јест, Новак беше богат човек.... Његово је богаство расло и надолазило као бујна река.... Он је имао свачега доста и у кући и ван куће. Само му у кући нешто не достајаше, а то је оно, што породицу чини срећном и задовољном, не достајаше му: мира, слоге и љубави... Што је Новак бивао богатији, то је све више постајао одљуд и човекомрзац. Он беше у омрази не само са свом готово варошицом, већ и са свом околином. С људима се није мешао и дружио; нити му је ко год у кућу долазно, нити је он коме одлазио. Једном речи: изгледаше, да он мрзи на сав свет, и сав свет на њега. Кад би му ко год од пријатеља и познаника рекао: „За што си, болан, такав?! То није добро, то није лепо! И курјаци у шуми траже себи друштва, а ти бегаш, ти се туђиш од људи?“ Тад би се Новак само пљеснуо по кеси и рекао: „Овде је мени и друштво и пријатељи! Док је пара биће и пријатеља.“ XXV. Да за један часак завиримо у дом овог богаташа, те да видимо шта се тамо ради.... Од онога дана, кад је Новаку умрла жена од убоја, све се у кући тумбе окренуло. Дотле су га деца и којекако могла сносити; али од то доба он је из дана у дан постајао све више џандрљив, набусит и напрасит. Није прошао ручак ја вечера, а да које од деце му не оплаче. Онај добри отац, док се не беше на неправедан начин обогатио, — отац, који је у својој доброј деци уживао, што ми је Бог такав леп пород дао: тај, велим, отац, претвори се у највећег тиранина према својој деци.... О ручку и о вечери често су деца његова чула и оваке речи: „Докле ћу вас, штенад једну, хранити?! Мање једите!... Ви ћете ми најпосле и главу појести!...“ Деца су донекле трпела свог несносног оца, па се и њима најзад досади.... Најстарији син узе своју жену за руку и малог синчића, коме је могло бити 2—3 године, и побеже из куће очеве, го као прст... Средњи му се син, здрав читав разболи, и после неколико дана, у најлепшем цвету младости, оде под црну земљу. Најмлађи син побеже некуд у свет, заграбивши приличну суму новаца од свог оца.... Обе ћери поутецаше саме и удадоше се, само да се курталишу несноснога и џандрљивога оца.... И Новак оста у својој кући, у свом богаству, сам самохран као огорео пањ! С њиме остаде и један пас, који је обично уз кола ишао док је Новак рабаџијао. Имао је свачега доста, а понајвише „крвавих пара....“ Како је он у својој кући живе, то нико није могао знати, јер му нико није ни одлазио у кућу, — па чак ни јединац син нити ћерке.... Само се покашто у последње време виђао један постар човек, који је одлазио од времена на време у кућу Новакову. Па и он га је морао најзад оставити, не могући сносити његову тиранију и осорљивост.... Сам пак Новак ретко је кад излазио из куће, мањ кад је каква велика потреба била: да интерес, ја кирију наплати, или коме имање за дуг прода.... У последње време прође читава три месеца, а Новак се никако не виђаше. Људи су се запиткивали: „Шта је то с газдом?“ Нешто се не виђа!... Да ли је ту?...“ Беше наступио месец јул, а с њиме и јулске жеге. Испред куће, под једним дудом, лежао је у хладу газда Новак непомично као пањ. Поред њега лежаше један пас, који се од глади беше начинио као прави скелет. Пас залаја промуклим гласом; лајање му је више личило на арлукање. А то се тумачи: да је предглавица домаћину кућњем. Поред куће Новакове прошла је једна стара жена, и на њу је пас лајао. С тешком муком подиже Новак главу, и спази ту жену. Изнемоглим и једва чујним гласом викну: „Стојна, дођи амо!...“ Стојна бојећи се пса, открши један прут од повије, отвори капију на авлији и упути се под дуд. Пас, изнурен глађу, поче пред Стојном пузити и умиљавати се... Да је умео говорити, он би у тај мах рекао: „Хлеба!... дај ми комадић хлеба!...“ Стојна приђе Новаку. Погледа му у лице, и одмах стукну назад... Новак је био сав у ранама. Поред њега, на постељи, милило је хиљадама црви.... Поред главе стајаше му крчаг, али ни капи воде у њему. Из главе су вирила два ока, те се само по њима и могло познати, да је то човечији лик.... И зенице и беоца беху потавнила.... Те тавне, те страховите очи упре он у Стојну, и изнемогло и молећи преваља преко језика речи које се једва чуше: „Воде!... Дај ми само воде! Џаба ти све моје имање!...“ Стојна га запита: „Ама ко си ти?... — Ја сам несрећни газда Новак...“ одговори једва чујним гласом.... Стојна се замисли и мало постоја, али од онога гада и смрада није могла дуго остати.... Боже мој! шта ли је мислила у тај мах Стојна! И она је слушала, да се по варошици свашта зуцкало о Новаку. И њој је причала једна комшиница, жена једног од оних рабаџија што су заједно били у Београду с Новаком да јој је муж причао: како је видео у Новака крваве руке, крваве пеге на челу, образима и недрима. И тада је у себи Стојна помислила: „Међер је оно била истина што се о њему говорило!..“ За тим дохвати крчаг, мућну, у њему не беше ни кани воде. Одмах отрча на бунар, захвати воде, удари уз гред на своју кућу, одломи комад проје и дође кући Новаковој. Псу баци комад проје, а несрећног „Газду“ напоји водом, и метну крчаг поред његове главе. Он тихим гласом рече: „Хвала ти!... Бог нека плати!...“ Стојна оде.... У брзо после њеног одласка прочу се по варошици, у каквом јаду и чемеру налази „газда Новак.“ Било је људи који су га и сажалевали, а остали су махом говорили: „Ако Боже ми грешном опрости, тако му и треба!... Како право, тако здраво!...“ По неки од комшија почеше долазити да обиђу и виде овог несрећног човека. Вајкали су се и питали га: шта то би с њиме, и каква га недаћа снађе?... Он је једва преко језика преваљао речи: „Једини Бог знаде!..“ XXVI. Одмах други дан, кад се прочуло у каквом је жалосном стању газда Новак, дођоше му и син и снаха, и унук и обе ћерке. Стадоше око њега и нису га од тешких рана могли познати. Он је дуго у њих гледао и ништа није могао рећи.... За тим скотрљаше му се две три крупне сузе низ рањаве образе. Очајничким гласом он повика: „Кућо моја! децо моја! жено моја!...“ Још се неколико суза скотрља, и чу се уздах из дубине груди.... Ћерке се одмах латише, да очисте, окупају и преобуку свога оца.. Али од тешких рана, којима све тело беше покривено, ништа нису могле учинити. Из рана је киптио црв, као мрав.... И што су ћери више овај гад чистиле, чињаше се, да све више и више кипти.... Ова напаст, ова Божја кастига, снашла је Новака некако у априлу месецу и отезала се чак до почетка августа. За све то време, он нити је умирао, нити му је лакше бивало. Душу је одржавао само водом.... Комшије су му више пута наговештавале да не би рђаво урадио, кад би зовнуо попу: да му очита молитву, да га исповеди и причести; али је он све нешто оклевао. Најзад кад му муке додијаше он поручи да дође попа. И попа дође.... Чим га Новак угледа, стресе се, махну руком и рече: „Сутра!“ Сутра дан дође попа, али се опет врати, не исповеди га.... Прође два дана. Новак опет посла да дође попа. Попа одмах дође. Донесоше му столичицу, и он седе поред њега. Болесник махну руком да се сви уклоне. Домаћи се уклонише, оста сам болесник с попом. Попа метну петрахиљ на врат, запали сам воштану свећу, метну је у леву руку болесникову, узе крст, три пут га њиме осени, и даде му у десну руку. Очита канон на „Исход душе“, и „опроштајну молитву.“ Болесник је на узничке лежао, није могао ни седети, док му је молитва читана. За тим попа у петрохиљу седе на ону столичицу, да боље чује исповест. И започе овако: „Брате и хришћанине! Људи смо па и грешимо пред Богом. Ако осећаш на души својој какав грех, ако те савест мучи и гризе за нешто што си урадио, а није требало да урадиш, слободно ми кажи и немој ништа од мене затајити. Међу нама двојицом стоји сам Спаситељ невидовно; Он познаје нашу душу и срце; од мене и можеш сакрити свој грех, али од Бога ни на овом ни на оном свету. Бог је милостиван отац, Он прима кајање грешниково и у дванаестом часу.“ Болесник је ћутао.... Попа још једном понови своје речи. Болесник после дуге борбе са самим собом поче се попи исповедати. Шта је он попи говорио, нико није чуо ни знао до њих двојице. Они, који су поиздаље гледали ову исповест, причали су доцније, да се попа неколико пута стресао, а једном приликом чуло се, како се у два маха згрозио, а из груди му се јасно отео узвик: „Ух“!.. И сав пребледе, и ђипи са столице.... Попа је био донео и свето причешће, па је после исповести требало да причести болесника. Али се нешто дуго предомишљао, и после дугог ћутања и предомишљања — удостоји овог великог грешника свете тајне причешћа... XXVII. Веше наступила последња трећина месеца јула. Газда Новак нити мре, нити му лакше бива.... Поручи да опет дође попа. Попа одмах дође. Једва чујним гласом рећи ће му Новак: „Попо! Да ме опростиш у цркви пред народом три пут.“ Попа обећа да ће учинити. Чим прва недеља дође, попа после службе Божје изађе из олтара, стаде на оно место где се апостол чита, па ће јасним гласом рећи: „Браћо, хришћани! Наш брат, наш комшија Новак, од дужег времена болује и бори се с душом. Помолимо се Богу, нека му грехове опрости и нека му душу прими!...“ Сав народ у глас рече: „Нека му Бог опрости и душу му прими.“ За тим попа опет рече: „Браћо, хришћани! Опростимо и ми сви, ако је нас увредио.“ Сав народ као из једног грла повика: „Нека му је Богом просто!“ У другу недељу опет је опроштај у цркви поновљен. На сам дан Преображења био је трећи опроштај. Чим је свет из цркве изашао, пронесе се глас по варошици, да је газда Новак умро. Ово се десило у почетку августа месеца баш оних дана, кад је и јадна мученица Злата главом платила.... Они што се су десили код Новака кад се с душом растао, причали су, да је при последњем издисају јасним гласом узвикнуо: „Проклет био, ко туђе грабио!“ „Отето, проклето!“ „Ништа теже од туђе крви нема!...“ Големо богаство Новаково наследи његов син, али би боље било да није.... Та се породица, којој је родоначелник рабаџија Новак, и дан-дањи повлачи у тој варошици. Али она никад није: ја без глувога, ја без немога, ја без лудога, ја без зграновнога или дрнутога.... За оног најмлађег сина, што му незнано куд побеже у свет, прича се, да се станио у некој повећој вароши у данашњој Краљевини Србији. Ту је дуго служио и некакав занат научио и радио. Веома се обогатио. Оставио је својој породици: и доста пара, и доста кућа и осталог имања, али врло мало здравља и породичног задовољства. ПОГОВОР Грехота би било, не би право било, да завршујући ову нашу скромну причу, заборавимо и ништа не кажемо: шта би са Станком баштованом, оним добрим Србином, што избави Злату; шта би са старом булом Дурџаном, које да не беше у Рашид-Беговићевом конаку, тамо би Злата и кости оставила. И најпосле, шта би с родитељима Златиним, и јесу ли добили што год од Бога у накнаду за своју изгубљену јединицу? Станко, баштован, чим је срећно пребродио тихо Дунаво, упутио се у неко оближње банатско село. Погоди се код једног Србина за слугу. Тај Србин био је поштен човек и имућан. Имао је у кући само жену и једну ћерку. Ћерка му беше стасала за удају. Била је здрава као дрен, а лепа као горска вила. И Станко не беше ружан човек. Она се загледа у Станка и замилује га. Иста наклоност опажала се и код Станка... Кад отац и мати девојчини то дознаду, они даду свој родитељски благослов: да се њихова кћи уда за Станка. Тако и буде. Њих се двоје узму. Срећно су поживели и леп пород изродили. Које имање родитеља девојчини, које оно пара што је Станко собом донео, помогло им је, те су се много обогатили. Кад 1806 године био онај крвави бој на Београду, и кад су Срби Београд на јуриш отели, причало се, да се у том крвавом боју борио и један Србин — Банаћанин. То је био Станко баштован, измећар у конаку Рашид-Беговића.... Тако је он причао тадашњим борцима српским. После неколико дана од бегства Златиног, стару Дурџану истерали су из конака Рашид-Беговићевог. Она је то и желела. За тим се виђала по београдским улицама једна стара була, која је просила и од милостиње живела. По причању то је била стара Дурџана, рођена тетка Златина. И она је доживела 1806 годину. Вратила се по ново у веру својих родитеља, и умрла је као хришћанка у дубокој старости.... Милојко и Мара, родитељи Златини дуго су живели у нади, да ће им Злата доћи, и да ће је опет видети. Нада им се не испуни; они своју Злату за навек изгубише. Али Бог им је услишио молитву кад су му се оно вече молили, да им јединче поживи. Родитељи су свог јединца Мирка у 18 години оженили и дочекали да виде својим очима троје унучади као три златне јабуке. Кад су оно 1806 године крваве битке на Хајдучкој Чесми, а доцније названом Делиграду пламтиле, Милојко, Златин отац, борио се као лав, осветио се за своју Злату. У једном боју, кад је учињен јуриш на крвопије Турке, турско тане погоди Милојка, и он само толико изговори: „Да је Богом просто!... Ја сам се осветио за своју Злату...“ И стари чича Раде био је срећан, па је и он доживео крваве битке делиградске. Био је у дубокој старости, и није се могао борити у тим љутим бојевима. Са висова мозговских он је посматрао крваву борбу, и из дубине старачке душе молио се Богу: „Боже! ти помози кукавној раји сиротињи!...“ Он је преживео Милојка. Он га је окупао, обукао, очи му заклопио и у гроб га спустио, рекавши: „Бог да те прости, добри Србине! Хиљадили се такви јунаци!...“ А онај сеиз, који је био у пратњи Рашид-Беговића Изедина, који је чистим српским језиком питао Злату: чија је, и има ли родитеље; онај сеиз што је Злату ухватио за руке и бацио је на сексану — Боже мој, ко ли беше тај нечовек, тај измећар, та улизица турска?... Како се доцније дознало, тај зликовац био је предак оном доцнијем зликовцу што издаде Турцима Фатиму и Јурмусу?.. Траг му се — да Бог да утр’о!...

Догађај у овој причи испричан није из- мишљен, него истинит. Догодио се у оно доба кад прича каже. Колико сам могао и умео, трудпо сам се да што верније нацртам живот срп- скога народа под турском влашћу у очи нашег првог устанка на Турке. Грађу за ову своју приповетку прибирао сам одавно из причања старих људн који су запамтили оно доба и ондашњи живот. Исто тако и живот и обичаје београд- скихТурака описао сам по причању особа које још памте београдске Турке и које су имале приступа у њиховим кућама и харемима. Намера ми је била, д а , поред вер- нога описа ондашњега стања у Србији, изнесем у овој својој причи одавно стару али вазда нову истину: да никако зло VI пе може проЛи без кастиге. Ово се тиче оних којима је туђа крв јевтина. Колико сам овнм својим скромним ра- дом привредио српској књижевности, то ће оценити правичан суд мојих читалаца. ЈТр о т а Ј К . ј!о в и ч и ћ ПРОФЕСОР БОГОСДОВЕЈЕ. I. Б л и з у позније крвавог Делиграда, на лепој висоравни, испод планине Буко- вика, налази се село Мозгово. Одмах нс- под с-ела пружа се у недоглед сеоски атар. по ком пасе на хиљаде оваца и остала стока. Марва је поде.вена иа бу- .вуке, по сеоским махалама, и код сваког буљука играло се по неколико чобана и чобаница — ја лопте, ја клиса, ја гуџе, ја робова, Један буљук био је понајвећи, и беше се спустио близу пута, што иде од Ниша к Београду. Код тог буљука играло се 6—8 чобана, међу којима беху две девојчице — Злата и Смиљана. Сми- љана је могла имати 10— 12 година. Злата је била старија, и могло јој је бити око , петнаест до шеснаест година; али је тако била одрасна. да би човек помислио, да има и пуних осамнаест. Злата је била витка стаса а повисо- ког раста. Њено бело као снег лице, с природним руменилом на јагодицама; њене црне очи — као трњине, гајтан-веђе, и остала лепота лица. тако је сразмерна била, да су Злату рачунали као прву ле- потицу — - не само у Мозгову, него и у свима оближњим селима. Злата беше про- сто обучена: на глави Фес — абењак. а горња хаљина беше јој старински зубун с три куке, и запрегачом запрегнута. Била је обувена у опанке. Ово простб одело тако је било удешено, да је Злата изгле- дала права лепотица. Поред лепоте Злата беше обдарена и осталим врлинама, које су њену лепоту за- чињавале и још већу пажњу на њу скре- тале. Она је била паметна, скромна. чедна; једном речи, беше то узор девојчица. Из- раз њеног лица н све њено понашање оличавало је у њој нешто анђеоско, — оно што се зове допад.вивост. Ко је ма и једном видео Злату, она га је морала запленити и срце му однети.... II ако је Злата била тек у шеснаестој години, и 9 ако њени родитељи нису ни помиш.вали на удају њену, и пак, многи су се^шмци о њу отимали, и желели да до'бију њену руку. Родите.ви Златини, Милојко и Марија, беху припознати људи. Од деце имали су само Злату и Мирка, који је могао имати тринаест до четрнаест година. Око ово двоје дечице беху родитељи скрстили своје руке; то им беше и нада и утеха н потпора у њиховој старости. Радост ро- дитељску и љубав к својој дечици још је више увеличавала она слога, коју су родитељи гледали међу својом децом. Брат и сестра нчкада се нису раздвајали. х \ко је требало ићи у цркву на причест, они су заједно ишли; ако је требало ићи на П Г РМ јсдно без другога нису хтели отићи. Овце су заједно чували, и, тако рећи, код оваца готово одрасли. Беше мај месец 179.... године. Шуме се беху заоделе зеленилом, све у при- роди оживело новим животом. На једној страни Зеленових Њива пасле су овце, и тек се Ч У Л 0 како по нека овца блекне ’ за одлученим јагњетом. У дебелу хладу, под 10 неким ћопаком , седели су чобанчићн. Беху поскидали своје торбице и јанџике, спремаху се да ручају. Таман су почелп ручати, поведе се међу њима разговор : ко]е ће се игре играти после ручка. Некп од чобана хоћаху лопте, некн клиса, — тек ће Злата рећп: «Да се играмо ро- бова.л Ова гомилица чобана слушала је Злату свакад без поговора, па се и сад не хтеде њеној жељи противити, јер је она међу њима била најстарија и најраз- боритија. По што су се овако договорпли. приступнше скромноме ручку. Не беху се нн по једним залогајем заложнлп, а један од чобана погледа на северно источну страну. од куда је ишао пут од Сокб-Бање преко села Мозгова. па пресецао : Зеленове Ливаде , Венац и Пландиште. Пут од Сокб-Бање преко села Бовна, Бањске Клисуре за Алексинац, врло је живописан. Ко је ма и једном у своме животу прошао тим друмом, пожелеће, да још који пут њиме прође. Од прн- лике, пз средине Бањске Клисуре, око 11 Чуминог Гроба одваја се један пут, те иде уз Бршку Реку, па преко Мозгова, и састаје се са цариградским путем, ту негде око Делиграда, близу Нерићевог Хана. На тај пут беше упрло свој поглед оно чобанче. па ће рећн своме друштву, показујући руком : „Погледајте тамо! Чини ми се отуда иду неки крњаници....® Свп чобанчићи погледаше на ону страну, и одиста спазише неке путнике. Путници беху подалеко, те се на првп мах није мо- гло распознати, да ли су Срби или Турци. Али кад се путници већ примакоше ближе, могло се по белим чалмама јасно познати, да то беху Турци. Сви чобанчићи по- впкаше у глас : „Турци, Турци!... Хај’те да бегамо!..." Али је већ доцкан било; јер ову невину гомилицу српске нејачи раз- двајаше од бес-них Турака само 350 — 400 корака. Чобанчићи скочише на ноге, и стадоше као укопани.... Турци су путовали од Сокб-Бање у Београд. Могло их је бити 8— 10 коња- ника. У поводу беше и једна сексана. На кршном вранцу мисирскога соја јахаше 12 млад и леп Турчин. коме је могло битп између 22—24 године. По оделу, све зла- том извезеном, одмах се могло познатп, да је ово био какав турски племић, — снн оогатих родитеља. Аша на седлу беше златом нзвезена; узда и билам сребром окована и трепетљикама поднизана. Јед- ном речи: не зна се ко беше впше на- кићен — коњаннк илн коњ Овај млади Турчин беше поодмакао. за десетак ко- рака испред гомнле Турака. п подбочившн се десном руком. погледао је поносито то на једну то на другу страну, сладећи се дивним изгледом величанетвенога Ртња. Озрена, Шабазовпце, Рожња, ђунпскнх висова и равнпном бпнч-моравском. Кад се Турци приблпжнше чобаннма, зауставише коње. Онај младн Турчпн што напред јахаше, осврну се и нешто тур- ски проговори сеизу, којн вођаше сек- сану. Сеиз беше крупног раста и раз- внјен човек; био је обријан, н могло се познатп да није бпо Турчин. Он чпсто српским језпком поче запнткиватн чо- бане: одакле су, н чији су ? Чобани су 1 3 одговарали како су знали и умели. Међу тим се млади Турчин беше загледао у Злату; на лицу му се опажала нека звер- ' ка радост и сав је био усплахирен. Јадна Злата, и не сањајући шта је оче^ује, гледала је унезверено час на једп|, ча« на другу страну, а понајвише у земљу, само да се њен поглед не сукоби- с по- гледом Турчпновнм. Млади Турчин рече опет нешта? сеизу| Сеиз се окрете Златн. па је поче запиткивати: чија је, има ли родитеље, браћу и сестре ? Злата је ис- пресецаним и уздрктаним гласом смерно одговарала: да има оца и матер и само једног брата. Турчин опет нешт® рече сеизу, и он сиђе с коња, па поче Злати овако говорити: «Море девојче, ага се за- гледао у тебе и хоће да му будеш ка- дуна. Он ће те срећном учинити. Носи- ћеш свилу и кадиФу, нити ће те сунце пећи, ни кипта бити. Хајд’ с нама!” Злата и шен брат вриснуше у плач. Остали су чобани стојали пренеражени, мислећи на коју страну да нагну бегати. Сеиз на ново рече Злати: «Бадава плачеш! Ти мораш нћи — хтела не хте- ла. — тако хоће ага. Будало једна! зар не желиш да будеш срећна и да живиш као кадуиа, већ да по трњу јуриш за тим козама и овцама ? Бирај кога хоћеш коња: воља ти секеану или овог ког сам ја јахао.” — Ие ћу ни једнога! Ја сам Срп- киња. — хришћанка. Не волим Турчина)), одважно рече Злата. Сеиз нешто проговори Турчину. Тур- чин плану као жива ватра, п тек што изу- сти реч ((Тут"! (држ' је), сеиз шчепа Злату за обадве руке. Још једном понуди је. да на леп начин узјаше на коња.... Злата се поче отимати пз руку овога џелата. Ппштала је, молила, преклнњала да је пусте ; али снажне руке држале су је чврсто. Кукавни Златпн брат беше прекрстпо руке на прса пред Турчином, који охоло на корву сеђаше, па га кроз плач мо- њаше, да му не дира једину сестру. Остали су чобанп јецали п дрхталп од страха. 15 и последње кобне речи; ати ис- тиме/ јметни је на коњ^- нзлетеше из уста Турчннових. Снажне руке шчепаше јадну Злату. и док би човек оком тренуо, она је бнла на коњу. Турци коње ободоше и замакоше у једну шумицу. Престрављени чобани и последњи пут чуше топот коњ- ски и гтску лепе Злате: ( С Брате, мајко, бабо!...5 ) Самовоља и обест турска уграби овај невини створ, овај лепи цветак, и одведе га, а куда? Бог свети зна!... . „Србнп роди, а Турчин одводи, Србин храни, а Турчин се слади.” Поред Злате јахао је на сексагш сеиз; у једној руци држао- је диз^ине, а дру- гом Злату за руку. Оставимо јадну Злату нека путује, са жељом: да јој Бог у помоћи буде, а мп за часак да завиримо у кућу тужних ро- дитеља, који изгубише своју јединицу. Тога кобног дана Златини родитељи нису били дома: чак у вече у мркли мрак дошлн су кући. Кад су били близу куће, 16 па Је^ан мах застадоше и напрегнуто по- чеше слушати, Тек ће муж запитати жену: «Каква се ово запевка нује? .» Брже боље потрпе кући; кад тамо, имају шта чутн! Мирко је нарицао за својом милом сејом, мсто онако, као што би и сеја за братом ]единцем нарпцала, Неколико комшија оеше се искупило и вајкали су се. са- жалевајући што је несрећа постигла Ми- лојка и његов дом.... Кад Мирко угледа родитеље, писну као рањен соко, полети им у наручје са речима: „Злату нам Турци данас заро- оише и некуд одведоше Родитењи Златини, као громом пора- жени’ ништа нису знали шта се око њих догађа. II тек онда, кад је Мирко у кратко препричао шта се десило на Зеленовим Њпвама код Пландишта. настаде очај- ничка запевка и запомагање. Помеша се запевка оца и матере са запевком сина; мајка је нарицала за својом јединицом тако, е би срце од туге препукло. Ота.ц је јурио то на једну, то на другу страну, п само је впкао: „Помозите, браћо! Спа- 17 сите моју јединицу, моју лепу Злату, моје мило дете!® Комшије се вајкаху и ути- раху сузе. Жнве душе не оста, која се није плачем гушила У сред те запевке и нарицања, рећи ће стари чпча Раде Милојку: ((Није вајде, брате Милојко. нарицати. Што би — би. Ниси ти први, нити ћеш бити последњи којн оплакујеш живо дете евоје. Бесни Турци ево већ од тужнога Косова тако раде; јадаи народ српски одводе у роп- ство и турче. Ти си још био у ко- левци, па ниси ни запамтио, кад су ти рођену и једину сестру Турци ларобили. па некуд одвели. — ја у Ниш. ја у Бео- град. Ја то памтим као да је јуче било. Од то доба ништа се не зна, где је и како је, и да ли је још у животу.... Та- кав ти је к смет.... Греси и неслога на- ших старих свалили се на нашу главу, и ми морамо трпети.... Божја воља!... Зар ниси чуо како су Турци одвели јединицу ћерку из Ђуниса, па отели рођену жену од човека? И ко би могао избројати све несреће које јадни нарбд српски трпи Р О Б И Њ И Ц Д З Л А Т Д од бесних Турака !... Моли се Богу! Он је добар. па ће можда избавити јадну ЗлатуТ Ма да ово беше слаба утеха, али се и пак Милојко мало стиша. и поче раз- миш.вати. како би бар сазнао куда му је одведена Злата. Међу тпм, мајка је све једнако ку- кала и нарицала: «Јединице моја! прва радости моја, да тн црна и небела мајка зна где ти је гроб, лакше бп те прего- рела! Леле мене, моје лепо дете! Тегбрм мени, ја изгубих тебе! Куку ојађеној!... — Жено, рећи ће Мплојко,'нпје вајде кукати, смири се.... Мени се све нешто слути. да ће се наша Злата избавнти. Она је паметна и окретнаТ Кад ово рече. он саже главу и опет се замисли. За тим се трже и рече: ((Сутра је нов дан, нова навака.,.3’ До неко доба ноћи остале су комшнје у Милојковој кући. Разговор се водно о свачему: о Турцима нишким, соко-бањ- ским, крушевачким. београдскпм, а нај- впше о Злати и њеном ропству. 1 9 Око неко доба ноћи. рећи ће чича Раде: „Разговору краја нема Време је да се и наших кућа ретнмо.и После овнх речи, све комшије поустајаше, пожелеше Милојку и његовој домаћици «лаку ноћ” и одоше својим кућама. Јадну и чемерну ноћ провео је Ми- лојко са својом домаћицом. Они нису сву ноћ склопили очи. Час су плакали. час једно друго тешили, да ће опет видетп Злату, час размиш.валп. како ће дознати. куда је и на коју страну одведена. Сутрадан. кад је мајка отишла у ва- јат и видела рухо Златино. тек је тада наступила права жалост. Мати је грлила њене хаљине и тужно нарицала. Иску- пише се жене и девојке из комшилука. и само се чуо : плач. јецање и вајкање..,. Друге су своју другу тешиле. али је ннсу могле утешити. Мајчино срце беше рас- цеп.вено. за њега беше једини лек — да види своју Злату. Дође време, да Мирко изјави овце на попас. Кад 'је дошао до тора, он се оба- зре на кућу. и као да некога изгледаше 20 и очекиваше. Сети се да му нема сеје и да од сад, он сам мора чувати овце, — бризну у плач и закука из гласа. Мати и отац притрче и почну га тешити: «Не плачи, сине! Наћи ћемо ми сеју. Она ннје далеко; она ће доћ\...в Плач их загуши, и ништа више не могоше рећи. III. На оном кобном месту под оним истим ћопаком, одакле Турци заробише и одведоше Злату, беху се искупили они исти чобани, који су и јучерањег дана ту били и с-војим очима видели то зверство. На њиховим лицима опажала се туга п жалост. Мирко је плакао, чобани га ннсу ништа запиткивалп. Жао им је било.... Не беше Злате међу њима.... Тај исти дан Милојко се спреми и пође путем, што иде преко Ражња у Београд. Где је год кога у путу срео, он би га запитао: Е да ли није видео или срео какве Турке на коњма, н да ли није спа- зио да какву девојку собом воде ? Блнзу Ражња дозна од једног чобанпна, да су 21 неки Турци путем прошли. и да је то бпло од прилике после великог ручка. али му није умео казати, да ли су какву де- војку собом водили. У Шупељаку (данаш- њем Јовановцу) такође дозна од једне старе жене. да је 8— 10 Турака око за- ранака прошло, али му нн она не умеде казати. да ли су какву девојку собом во- дили. Милојко дође чак до Ћуприје; па је и овде распитивао, али ништа није могао докучити. Дође до на моравску ћуприју, погледа преко ње, заплака се, дубоко уздахну. па ће рећи: «Све је пропало ! Моју Злату никад више видети не ћу I...” Какве су се тужне и жалосие мисли ројиле у памети уцвељенога оца, кад се враћао својој кући у Мозгово, лако је погодитн. Готово пет дана он је проба- вио на овом путу. Нит се где одмарао ни залогајем хлеба заложио. Њега је за- нимала мисао: шта ће да каже својој оја- ђеној п уцвељеној жени са свога пута.... Тек пети дан у мркли мрак стиже Милојко својој кући у Мозгово. Уморен дугим путовањем и глађу, он је својој 22 домаћици само назвао Бога. па сетан и замиш.нен сео на столицу у прочељу. Његов долазак беше права радост за Мару жену му. Жељно и узбуђено она поче питати свога мужа: е да ли је што могао разабрати за Злату; је ли могао стићи Турке ?... Милојко је ћутао и нп- шта штјо умео да одговори. Тек после неколико мннута уздахне, па ће рећн сво- јој жени : кУзалуд је мој пут; пшао сам чак до Ћуприје; уз пут сам разабрао, да су Турци пропутовали, али о нашој јадној Златн нпко ми нпшта не умеде рећп... » Уздахну и ућута. Муж и жена згледаше се п обоје горко зајецаше. IV . Док се Мплојко бавно на путу, н Мара није седела скрштеннх руку код куће. Она је .обиграла не само Мозгово, већ и сва околна села, е да би што год дознала за Злату. Где год је чула за какву врачару. она је ишла и носила белегу од Златпиа руха — - или запекљач, или мемицу или друго што. У исто време носила је — ја 23 тиквицу. ја крчажић тазе воде с оног нз- вора с ког се за кућу вода захватала и доносила. Врачаре су јој различито говориле. Једна је 'рекла, да је Злата на добром месту, да је жива и здрава, али је у ве- ликој тузи — за родитељима и кућом. Друга опет казала је : да ће се Злата избавити. алн ће проћи доста времена; и она рече — да је Злата жива н здрава. Најзад Мара смисли да оде некој нај- чувенијој врачари, те да чује шта ће јој она казати. Захвати с извора тазе воде, узе Златину кошуљу и упути се у село где је жнвела ова стара врачара. У крај тога села, на једном огумку, беше једна уџерица — кровињара, друге зграде не беше. Око куће ннје било ни ограде, нити каква воћњака. Пред кућом беше само један сув дуд, на коме су ви- сили некакви дроњци. На једној мотки која стајаше на две сохе, беше прострт губер — поздерњак. Испод куће стајала су нека батал-кола. Ту близу беше тр- лпца, н под трлнцом лежао је на поздеру 24 стари пас, који кад опази Мару, он само подиже главу, добро је погледа. па опет зажмури а не лану. Испод стрехе висио је мали венчић црвених паприка. а до њега један смотак некакве пређе — стреке. До тог смотка беху обешене старе чарапе. На буништу беше један петао. и око њега две трп кокошке. На самом прагу кућњем беше се пружио стари бели ма- чак. На сред куће тпњао је један угар- чић Над ватром, о верижљачп. висиле су вериге. а о веригама гвозден бакра- чић. У прочељу беше једна тронога сто- личица. У горњем крају куће стајаше клупа и на њој тортба брашна. Ту до торбе лончић и у њему дрвена кашика. У другом крају куће внђаше се некакав долапић. Иза преклада лежало је једно шугаво прасе. Све је ово бмло јасан доказ, да у овој кући није било мушке главе.... Ту. у ту кућу ушла је јадна Мара да што год чује и разбере за своју робињицу Злату Ушавши у кућу, затекла је самохрану старицу, којој је могло бити близу сто година. Она је нешто тутоњпла по кући. па није спазила Мару. Тек кад јој је Мара назвала Бога. она се осврте, нат- квеси руку над очи, добро је погледа и одговори јој : «Бог ти добро дао , ћерко !5 ) Чудноват упечатак учинила је ова ста- рица на Мару. Од дубоке старости она се беше тако погурила, да је изгледала као гудало. Лице јој беше све смажурено. очи упале у главу. и беху тако мале, да су више личиле на два зрна сочива него на очи. Руке суве и коштуњаве као две тршчице, глава јој непрестано дрхтала, — једном речи. од дубоке старости, беше с -е сва скаведала. Изнемоглим и једва чујним гласом, за- пита Мару: «Које је добро, ћери моја Није добро. моја мајко! Великаме је несрећа задесила. Турци ми заробили и некуд одвели јединицу ћерку, па сам дошла да те кумим и преклињем. е да ли ми можеш што год казати о мојој јадној Злати, и ту бризну у плач. — Ш та! Турци ти заробили ћерку ! ? -26 — Јест, заробили, мајко! Ево већ че- тврти дан, и ништа не знамо куда су је одвели. — Еј , проклбтн и треклети Турцн ! Опет заробили ! Е, моја ћерко, колико ја таких јада памтим; колико су Турцп Срп- киња одвели и потурчили.... И још ме Бог трпи !...» Прн речп (сцотурчили5 5 , Мара се трже, као да је гуја уједе. Опет се прибра. и поиови ради чега је дошла. Старица се поче занећкавати: ((Ја сам, ћерко, стара; впше сам на оном него на овом свету. Једном ми је попа казао, да је велика грехота врачати, па тп слабо чујем и видим, а и оно мало, што сам у млађим годинама знала нешто од апова, све сам поборавила. Моли се Богу, и он нека тн је у помоћ....® Мара поче старпцу материмити, кумити и молити, да јој што год о Злати каже. После дуге молбе, старида ће упитати: «А јеси лн донела белегу и тазе воде с кладенца Мара рече, да је донела. Старица се диже, коштуњавом руком која сва од старости дркташе, отвори је- дан мали долапић и отуда изнесе -једну зелену каленицу. Узе од Маре крчажнћ и нали воду. За тим откиде запек.вач са Златине кошуље, проваља га међу сувим коштуњавим прстима и начини упоћак. Зевајући и нешто шапћући, прекрсти три пут иад каленицом и спусти упоћак. Упо- ћак је пловио поврх воде, и час о један, час о други крај каленице додиркивао. Старица, натквесивши руку над очи, паж- љиво је пратила кретање упоћка и сенке му, шапутала и главом махала ; кошту- њавим прстом неколико је пута враћала белегу на другу страну, али је белега пловила са свим на противну страну. Ста- рица се нешто замисли и неколико тре- нутака поћута. За тим подиже мало главу и погледа у Мару. Мара је једва чекала, шта ће јој врачара казати. У овом тре- нутку она је осећала у души својој оно исто, што осећа осуђеник кад му се пре- с-уда чита: милост или смрт. Врачара затресе главом. па поче овако: 28 «Моћ и знање у Божјим је рукама. Ми грешимо, лаћајући се овог посла. који је Богу противан, а овако мп је и наш до- бри покојни попа јодиом казао. Нека мп Бог моје сагрешење опрости.... Ја сам много пута у свом жпвоту грешила и вра- чала, по нешто и погодила, више не по- годила; али. никад ми се није десило овако чудо. Ја сам стара и вања ми мрети, за то хоћу да ти кажем ово што сам могла видети по белези твоје ћерке. Белега казује, да је Злата у некрште- ној кући; та је кућа имућна; она ће се из те куће избавити; своју веру не ће променити; али мучно.... ја. .. мучно да ћете је.,.35 Овај неодређен одговор врачарпн ве- ома је збунио Мару. Она се радовала што Злата не ће вером преврнути; али јој је тешко било, што јој врачара ни- шта не каза: да ли ће своју кћер икад видети. Мара се са старицом опростн. иољуби је у руку, баци што је била кадра на белегу, и врати се својој кући. Оно вече, кад се Милојко с пута вра тио, Мара му је испричала све редом код којих је врачара бида, шта јој је која рекла, и најзад му каже шта јој је рекла и ова најчувенија врачара у свој околини. Милојку не беше право што му је жена обишла све врачаре, јер је и он држао, да је то грехота. Али родите.в- ска .нубав према своме детету надмашала је све верске осећаје , те због тога Ми- лојко није хтео ништа замерити својој жени, само је уздахнуо, подигао очи к небу, и изговорио ове речи: ((Бож е! ти буди у помоћи нашој јадној Злати!...) ) Текли су дани за данима; отац и мати туговали су за јединицом својом, брат за једином сејом својом. Они су живели у нади, да је Злата у животу. Родитељска туга за изгубљеним че- дом не да се пером описати; она се само може осећати. Никакве жртве нису скупе за родитеље, само ако се појави и нај- мањи зрачак наде, да своје дете могу спасти и из неверничких канџа ишчу- 30 пати. Тако су чинили и. родите.БИ Зда- тини_ И они су тако морали чинити.... Т. Прође већ два месеца ^од оног коб- ногђдана. кад Турци Злату заробише. Ро- дпте.ви њени беху занемаршш готово све домаће послове. А време пролетње, радно доба, кад еељак мора радитн и скунато- рнти себи зимовник. Оии већ нису умели мислити о томе. Мисао њихова врзла се само око Злате: где је она, је ли у жп- воту и да ли ће је кад год видети. А највнше их тишташе што о Злати ништа нису могли нн чути ни дознати. Једно вече. баш кад су за вечером седелн. блекну јагње у кочаку; сви троје, и Милојко и жена му Марија и Мирко, тргоше се и не дишући осдушнуше; јер им се причини као да је Златин глас. Јагње још једном блекну, и они видеше да су се преварили.... Један дан науми Милојко да оде до Соко-Бање и тамо пропита н разбере: одакде су билн оии Турци, који су кроз 3 1 Мозгово ггрошли и његову кћер заробили. ^ вече се спреми и сутрадан пре зоре пође у Соко-Бању. Дошавши тамо, почне распитивати — једног, другог, и дозна од некаког Турчина, да је заиста пре два месеца био један богат млад Турчин у Соко-Бањи код своје својте. Ашим- Беговића, у гостима; да је тај Турчин из Бепграда. и да је син богатог опахије — Турчина. Рашид-Беговића. Најзад Турчнн рече Милојку: „Валах, влаше, ово ти ка- з\јем као из ћитапа, јер сам измећар у гој кући у којој је био Турчин из Бео- града у гостимаА РаД је Мнлојко знао на чисто. где је његова Злата. Мало се прихвати и тај псти дан врати се својој кућп. Идући сам путем, он је свакојако ми- слпо и размишљао, шта да ради и како да избави своју кћер. Падало му је на памет, да некога потплати и да га по- ш.ве чак у Београд те да покуша, не ће ли моћи како наћи и избавити Злату. Али му све ово некако не иђаше у гдаву. Ми- V 32 слио је, мисдио, и на једно смислио: да иде сам у Београд, па шта Бог да !... У прве петле стигао је Мнлојко сво- јој кући. Чукне на врата. Жена запита изнутра : ( С Јеси ли т и , Милојко ?” па чувши његов глас одмах ђипи и отвори врата. — ((Ја сам се надала да ћеш ти доћи, нисам готово ни тренула, све сам оила на опрезуМ II одмах запита Мплојка : да ли није докучио што у Соко-Бањи ? Милојко јој исприча све што је чуо од оног Турчина, па ће најносле рећи ; ( (Вала, знаш шта је, жено, ја сам се од- важио да запалнм чак у Београд ; те ва Бога и среће, мени се све нешто туип, да ћу чути за Злату.” Мара је била добра, послушна и прп- лагодна домаћица; своме мужу никад није кварила вољу, а нарочито у овој прилици. Па ће му рећи : «Иди, Милојко ! Срећан ти пут и нека ти је Бог у помоћи. За кућу не брини.и После два дана, сретали су путници једног самог човека са штапом у руци и V 33 торбом на леђима. Тај човек није пеша- чио као што обично ,вуди пешаче; он је готово трчао. као да јури некога. Тај човек беше Милојко из Мозгова. За што је он тако хитао, ласно је погодити. По- мисао: да ће иаћи. да ће видети Злату, сметала му је и да мисли о дугом путу и у.мору. Путовао је и дању и ноћу. само да час пре стигне у Београд. Дотле Мн- лојко никад није био у Београду. У путу је сретао многе путннке — и пешаке и коњанике. На једном месту, у дебелу хладу, код једног извора, затекне Ми- лојко неколпко рабаџија , који се ту одмараху. Мидојко се здрави с њима, упита их одакле су и откуд путују, па и сам седе да се мало одмори и воде напије. Они су путовали из Београда и вукли еспап у неку паланку у унутрага- њости. Један од рабаџија запитаће Ми- лојка: одакле је и куд путује. Милојко сегкаже, да је- родом из Мозгова и да пУ тУ Је У Београд. Тада ће га други ра- баџија запитати: К А којим добром пугу- јеш у Београд?« РОБИЉНДД ЗЛДТД 34 Милојко одговори: С ( Е. мој брате. камо среће да је добро; алн је мој пут далеко од добра!... Дубоко уздахну. па настави : Турци проклети заробили ми јединицу ћер- к у . докучио сам 'да је у Београду : па идем зловајно, ако могнем да је изба- в им_ Ал н слаба н ав ак а... ” Док је Мнлојко ово причао, раоаџпје су се згледале. и све нешто на једнот од својих другара погледе бацале Тај ра- баџија беше покуњио главу. нзгледаше с.нуждек и замишњеп, никому није могао право у очп погледатн. Његово сурово и натмурено лице јако је показивало не- мир душевни н да тај човек није у миру и л.убавп са својом савешћу. А какав је терет тиштао његову душу. он је једпнп могао знатп. По што се Милојко мало поодмори, при- хвати и воде напи. дпже се, упрти торол. узе свој штап, опрости се с рабаџијама рекавши: «у здравњу'1 , а они њему: ((сре- ћан путТ и оде дање путовати. Тај дан у први сутон стигве у Гроцку. Ту намисли да се одмори и само један сан * преспава. У глуво доба ноћн. кад још нн први петли ие беху запевалп. крене се из Гроцке. Кад је био у оној шуми из- међу Гроцке и Болеча . Мплојку се не- што чудновато десило. Он се беше не- што замислио, кад али на један мах. он чу неки глас да га зове: «Бабо, бабо!” Бзше му тај глас познат, и чисто поми- сли да га Злата зове. Застаде, ослушну, не ће ли се глас поновити.... Ништа се не чује!... Милојко се прекрстн и рече: «Будп Бог с нама и анђели Божји!...” настави пут, али убрзаним кораком VI. После дугог и тешког путовања, тек пети дан стигне. Мнлојко пз Мозгова на оно брдашце внше Београда, на коме је данас Ашик-Михаилова механа. А стигао је у^ограшје, кад први зраци сунчани беху почели одсјахивати на високим и витким мунаретима и џамијама турскпм. Видео је и две огромне реке, каквих ни- кад у животу‘ ;није впдео. Погледао је и онамо преко тих големих река, па је ви- з* део, како је тамо пукла равнпна, како* се и по тој равнннн белуцкају села и и' висе се неке куле, налик на турска мунарета. Замисли се, и сам у себи рече: «Боже мој, па и тамо народ живи? Које ли је вере, да ли и тамо нису Турци ?...в Баш у тај мах кад је Милојко овако замишљено гледао преко Саве и Дунава сремоку и банатску равннну. Фрушку Гору, која га подсећаше на Рожањ н Бу- ковик што се уздижу над његовим Моз- говом. — баш у тај мах искрсе из једног чечвара по уској путањп један коњагшк. На самар беше натоварио две путуње. а у антреше.в сам усео. Назсве Бога Мп- лојку, ободе коња и наставп пут. Милојко замоли непознатог коњаника, да малко застане: И он заустави коња. — Молићу те, брате, кажп ми, како се зове то село, што се доле пред нама види? рече Милојко пружајућн руку на Београд. Коњаннк охоло одговрри : — Како те оело снашло! Зар не ви- диш да је оно Београд г !п• 36 37 Кад Мидојко чу да је то Београд. он се сав стресе и пребледе као крпа ... — Не знам, брате! Н шад нисам амо долазио. ово је првн пут у мом животу. Ја сам човек јабанац. из бела света ... Камо лепе среће. да проклети Београд п сад нисам морао видети! Али шта ћу, невоља ме гони ... — А каква те невоља гони? запитаће кољаннк — Е мој брате, имао сам јединицу ћерку. не буди ти речено, па ми је про- клетн Турци заробише. Начуо сам да је овде у Београду, и пошао сам да је по- тражим не ћу ли је наћи.. Него те, брате, молим. ти си јамачно познат у Београду, одведи ме бар у какав хан, где бих мо- гао преноћнвати, док моју јадну Злату нађем. — Па добро, ево и ја путујем у Бео- град, па можемо у друштву; ја ћу те од- вес-ти код оног ханџије, где ијападам .” Уз пут је Милојко питао неиознатог коњаника : како се зову те велике воде. што се пред њима виде? Каква је оно равнина преко тнх вода ? Шта се оно бели у тим равнинама ? Живи ли и тамо народ и какве је вере ? Какве су оно куле што се виде итд. Непознати коња- ник казао је Милојку све што је знао и умео, — рекавшн му: да и тамо срп- ски народ живи. и да се крсти исто тако као и ми. После непуног сахата хода. етигоше ова два путника у Београд. Ту негде око данашње саборне бео- градске дркве била је у оно време не- каква ((Шарена механа.” У ту механу до- веде онај коњаник Милојка и каже му : «Ето, ту можеш остати, механџија је Ср- бин, и добар човек, а не ће тн скупо на- плаћивати. ” Уморан од дугог пута, Милојко седе на једну клупу; мало не потраја, ои за- дрема, метну торбу под главу, леже на клупу и заспа као заклан. Беше прева- лило по дне, а Милојко још спава. Ме- ханџија и остали који су се ту десилн, често бп опазили, како се Милојко у сну трза, а два пут — три чули су, како јас- 39 ним гдасом викну: «Ево мог детета! Ево моје Злате! Дајте ми моје де-е-ете.... оно је моје, није ваше.... ја сам његов отац!....” II у тај мах из дубине груди чу се тешки уздах, а за тим јецање.... Механџија и остади који су ,ово где- дади и сдушади, свашта су могли помн- сдити о овом човеку, само нису могди зна- ти. каква је тешка туга на срцу његову... Тек око заранака пробуди се Милојко, протрља песницом очп, обрте се дево н десно, па повика: «А где је мојаЗдата . ' Она сад беше ту код моне. . куд оде'.'и Механџија га упита: «Какву Злату ти тражипг.' Овде нема никакве Здате!... — Јест нема је.... и ја сад видим да је нема.... Опрости, брате, сањао сам....® И ту зајеца и загуши се пдачем. Механџија беше родом од некуд из Старе Србије. Беше му име Дамњан. То је био човек пдеменита срца, бдаге на- рави, — једном речи: оно што се каже — рајска душа. Био је приклоних годииа, а дошао је у Србију као шипарац, кад му је могдо бити између 10 и 12 година. 40 Београду. служећи. одрастао је. позна- вао је све београдске улпце; знао је у главу сваког Србпна и Турчина, па и њихове куће. Плач овог непознатог му човека тако га потресе, да он науми, да по што по то докучгц каква је то го- лема невоља која овакав плач изазива. По што се Мплојко добро расани. механџија га запнта: је ли гладан и би лп што јео ? Он одговори : «IГисам гла- дан. жедан сам; пио бих мало воде....” Механџија му додаде крчаг и он се напи в > де. За тим мало ноћута. дубоко уз- дахну, па ће запптати: «које ли је доба дана ?» Механџнја му одговори, да. су већ прошли заранци. Мнлојко се трже и рече: «Много сам пздангубио. сад је доцкан.... Сутра ћу 110^3^^™....« За тим домаши своју торбу. завуче руку унутра. извади комадић па- уч.виве проје, једну главицу црног лука, одрешп крпицу у којој је со завезана била, и поче аво.вити. У тај мах беше механџија изншао у .авлију, и кад се врати и виде шта Ми- 41 лојко једе. њему би тешко, и ггонуди Ми- лојка да му он донесе јела. IIа то ће Ми- лојко рећп: „Нека, брате, вала ти, огодан сам трошком.... из далека иутујем.... — Нпшта не мари, рећи ће механџија. Бог ће дати....” и одмах му донесе чанче јахније и сомунић. Милојко завеза крпицу са сбљу. метну у торбу онај комадић пауч виве проје и ону главицу црног лука. — рече механ- џији: „Вала ти, брате, нека ти Бог за твоје добро платив, па се прекрсти и поче јести. Кад је јео, он отресе дла- нове. прекрсти се, и опет рече механ- џији: кВала ти, брате!...) > Механџија понуди Милојку и чашу вина. али он не хтеде примитиј рекавши: аВала. доста је и оволико ...» Беше већ први сутон, а Милојко се све нешто вајкаше, и тек ће рећи: „Много сам издангубио...." 3 - ' тај мах у механи никога не беше до само механџија и Милојко. У то време нису људи знали за каФане и механе. ту су само путници падлли.... 42 Механџија се посади до Милојка . па ће му овако рећи: «Ја виднм да си тп карли, тужан и невесео ; мора бити нмаш неку голему невољу, кад си потегао то- лики пут. па те молим. да ми право ка- жеш. каква је та нево.ва? Милојко се мало промешко.ни. поћута, искашља се, па ће рећи: ( С Е, мој брате, невоља, те још каква невоља? .. Не ћу тн вала крити нншта. ви- дим да си добар и поштен човек, све ћу ти казати; али каква ми је вајда. кад ми не можеш помоћн....” За тим све редом нсприча механџпјп: како му је један богат Турчин заробпо јединицу ћерку, како је довео у Београд, како хоће да је потурчи.... ( С па сам, велп. ето потегао толики пут и дошао амо, е да бих је нашао и како избавио." Механџија је нажљпво слушао Милојка, па ће га најзад запитати: «А да ли ниеи докучио како је име том Турчину V — Јесам, брате, проклета му душа 1 Казао ми је један Турчин у Соко-Бањп. 43 да је тај проклетник некакав Рашид- Беговић. Рашид-Беговића породица била је нај- старија н најприпознатија у Београду. Рашид-Беговићи били су оџаковићи. По казивању старих, има преко две ста и пе- десет годипа како се та породнца до- селила из Босне у Београд. Рашид-Бего- вићн су били потурчењаци, пореклом из Босне. А на жалост, познато је, да су потурчењаци билн већи катили и крво- пије српском православном народу, него и прави Турци — Османлије. Рашид- Беговићи бнли су толико богати, да већ нису знали- ни шта су имали. Уз то су били највеће крвопије и катили српскому народу. Сви већи и богатији спахилуци у питомој Шумадмји били су у рукама Ра- шид-Беговића. Страх и ужас они су за- давали кукавној раји, кад су излазили по спахилуцима на тефериче, или да купе арач и десетак. Водили су свакад уза се по 30— 40 сејмена и крџалија, који нису штедели ни пбла, ни узраста, ни рза ни образа јадној раји. У Т У је кућу доведена Злата. да буде верна љуба некрсту и крвопији свога на- рода.... Ту, у тој кући. чували су Турци њу као тицу у кавезу.... Кад је механџија чуо име „Рашид- Беговића«. он се убезекну, мало се зами- сли. поглади мустаћ, па ће рећн: С ( Богме, на тврдом је месту твоја кћи....» За тим се опет нешто замисли, од једном ђипи. па ће Милојку рећи: «Седи тп ту. сад ћу ја доћи....5 5 Блнзу у комшилуку. од прилике. где је данас лутеранска црква. жив.ваше нека стара була, којој беше име Адиле. По ро- ђењу она је била Српкнња. али су је Турци у младим годинама потурчилн. И ако је била турске вере, н пак је Србе веома волела, а са Српкињама се најра- дије дружила. Била је сиромашног стања, бавила се ткањем бурунџука. а знала је нешто и од хећимства. Имала је приступа у свгша знатнијим кућама турским. Ме- ханџија изиде те рече својој жени. да сутра рано отиде до те буле и како год прокопка: је ли она била скоро у ко- наку Рашид-Беговом, и да ли није чула што за какву робињу ? Механџија се за тим врати у механу. Затекне Милојка на оном истом месту где га је и оставио. Поддактивши се. Милојко је нешто миелио, а ласно је погодитд о чему. Чим механџија дође, он се као иза сна трже, упре поглед у механџију, и оче- киваше, да ли ће му овај што год ка- зати. Механџија му ни речи не рече, само га опомену да ником ништа не говори, УП. На оној истој клупи, на којој се Милојко одмарао кад је с пута дошао, преноћио је ту ноћ. Нешто од бриге за кућом, нешто од узбуђења, а нарочито од оних речи, што му их изговори ме- ханџија. сву ноћ није тренуо. И ако је то била кратка летња ноћ, и пак му се учинила дужа него гладна година. Једва је чекао да сване. Чим је зора зарудела, он се диже, узе крчаг с водом, онра руке, окрете се истоку, прекрсти се три пут, па уми и лице I- < * Механџијски момак беше се раније ди- гао и лебну Фуруну потпалио. Мало не постаја, дође и газда. Милојко се нешто узврггољио, и као хтео би некуд да иде. Механџнја га запита: куда ће тако рано ? Милојко му одговори: ( < Па онога, рад бих био да идем, да је потражим.... — Нн по што. јер тп не знаш ни со- каке по Београду. па можеш залутати.” Милојко се смирн. Кад је добро одјутрило. онда је ме- ханџија пустио Милојка да се мало прође по обдижњим сокацима. али му припрети. да ником нншта не говори. нити да ка- зује за што је потегао у Београд. Милојко изађе пз механе. осврне се неколико пута и добро утуви где је «Ша- рена механа.” За тим се крене по искри- вуда-ним београдско-турскпм улицама. По сокацнма сретао је много људи, и чинило му се да су све то Турци. А може битн, да је бпло и Срба. Али како да их позна, јер су сви носнли једнако46 одело. На једном месту сретне једног чо- века, и' као рекао би да је Србин ... За- усти и тек што га не запита: «Е да ли, брате. ниси видео моју Злату ?5 ) Али се одмах сети шта му је рекао механџија, па не смеде прословити. У једном тесном сокаку срео је читав челеп була. Застаде и мишљаше: да ли и моја Злата није у овој гОмилиТ У мало што и буле не за- пнта. да ли нису виделе Злату; али се трже. сети се шта му је механџија за- поведио, махну руком и пође даље.... Читаво пре по дне лутао је он тако по сокацима; бацао погледе — то на једну. то на другу страну. Видео је си- јаоет турских и српских чатрља; видео је на пенџерима јаке пармаке и решетке. Свуда је очекивао и ослугакивао. не ће ли иза тпх кобних пармака и решетака чути глас Златин: «Бабо, ево ме овде. избави ме Р Најзад дође иред некакав велики конак на коме беше много вели- ких пенџера с решеткама. Ту је стао и стајао више од пола сахата, ослушкивао ;је. е да ли се не ће из те куће јавити 48 Злата: ((Бабо, ево ме овде, нзбави ме !” Све је било узалуд.... Милојко уздахну, врати се. па се још неколико пута оба- зре.... прекрати дисаше и ослушну.... п рече: ((Нема је.... не могу да је нађем ... Ох, менн ојађенику!. . Ох, мени сињем кукавцу !...,Ј Упути се ((Шареној механнЈ Ј и после дугог лутања једва је нађе. Беше већ превалпло по дне кад је до- шао у механу. Механџија га заггита: «Јеси ли вндео Београд ‘ , /Ј Ј Милојко му одговори: «,1есам. брате; ал’ да га моје очи нпкад впше не впде, кад моју Злату не могох наћп. Бео- град мени није белн, већ црни град....Ј Ј И суморно се спусти на клупу, ду- боко уздахну, и неколико суза скотр- љаше се низ суве н преплануле од сунца образе. За тим узе своју торбу и поче из ње ваднти онај комадић пауч.виве проје, главицу цриа лука и завежљај са со.ву. 49 Механџија му рече, да то не дира, јер ће му требати за пут, и одмах му донесе у чанку јела и сомунић, те се Милојко прихвати, УШ. Тај исти дан, рано из јутра, отиде жена механџијина код оне буле — Адиле, па је замоли да оде у конак Рашид-Бе- говића, да се потруди и дозна. да ли за- иста има каква заробљена Српкиња у конаку Рашид-Беговића. Була ни часа не почаси, спреми се, забули, обуче Фе- • реџу и упути се право у конак Рашид- Беговића. На два дана раније, њу су тамо звали, па није могла отићи због својих послова, а сад јој се беше дала згодна прилика, да од једном два посла сврши. У конаку Рашид-Беговића живела је једна стара була, која се сматрала за харем-ћају, а беше јој име Дурџана. Др- жало се, да је и та була била потурчена Српкиња; да је још у младим годинама заробљена и у Ниш одведена; да ју је доцније неки богат Турчин из Ииша, који РОБНЊИЦА ЗДАТА 50 је био рођак Рашид-Беговићима, покло- нио. Она је остала уседелица, и никада се није удавала, а турску је веру под морање примила.... Тако се мислило о Дурџани; али она то никад није хтела признати. Сви послови који се тичу харе- ма свршавани су преко ње. год од женског пола хоће да уђе у харем. морао се најпре јавити овој старој були. Адиле је била у дослуку с Дурџа- ном, и тврдо се уздала, да ће од ње до- знати, да ли се заиста у конаку Рашид- Беговића налази каква зароо.вена Срп- киња. Кад дође до коначког капиџика, Адиле куцне алком на капију. Много не потраја, капија се отвори, Адиле уђе унутра, слушкиња капију опет затвори и Адилу одведе старој були у харем. Оне се по турском адету здравише; за тим јој Дурџана каза, за шта ју је звала, на- ручи јој, да тај посао што пре извршп. После кратког ћутања, запитаће Адиле Дурџану: ^Ефендум-кадуна, чује се. да ће млади ага да се жени. Је ли то истина?5 ) 5 1 Стара була одговори«Д а, млади ага беше уловио добру препелицу , затво- рио је у кавез, али се кавез отвори. и препелица одлете, и сад ага за њом ја- дикује.... и тугује.,.. Ја те ич не разумем ! Кажи по Души шта се то десило ?» Дурџана јој преприча све: како је млади ага био у гостима у Соко-Бањи : како је заробио неку младу и лепу Срп- кињу ; како је хтео да је потурчи и да се ожени њом, па јој и име Ђулзаида наденуо ; али је та Српкиња пре неко- лчко дана умакла, па је сад тражз свуд и на све стране, а не могу никако да је нађу.... Дурџана се претварала као да о том бегству Златином ништа није знала. За Адилу је ово било доста. Опа је постигла што је хтела, и имала је шта да каже жени механџијиној. По што су п о ср к ал е го р к у каФу, Адиле се опрости с Дурџаном и оде својој кући. Код куће већ је чекаше жена механ- џијина, да чује, какве јој гласове доноси. 4* 52 Чим була у кућу уђе и виде механ- џијину жену, она као с неким усхпћењем повика: Жаирли гласови ! Српкиња по- бегла Р За тим све редом исприча шта је од старе буле дознала. Жена механџијина одмах оде кући и каже своме мужу. Механџија, пун задово.вства, одмах оде у механу, али се чини пз најпре невешт. Милојко је седео на клупи као очај- ник, и премишљао: да ли да иде кућн. или да још потражи Злату. Још га је те- шила нада. да ће му што механџнја по- моћи; па за то би често у њега погледао и ишчекивао, е да ли му не ће што ка- зати. Механџија ћуташе.... Милојко се мало промешкоњи, почеша затиљак. искашља се, па ће рећи ме- ханџији: — Газда, ја ћу да идем, није ми се вајде овде окретати. Моје Злате нема, те нема.... Него, брате, да ти платим што сам крив, па да идем....» и поче дрешити крај од каница. 53 — Лако ћемо за трошак, рећи ће ме- ханџија, и одмах настави: Ја ћу ти не- што казати, али добро да чуваш реч и да ником не казујеш ово што ћу ти рећи, јер може стати и моје и твоје главе. И настави: Твоја је ћерка заиста била овде у Веограду, и у мало што је нису по- турчили, али ју је ггре неколико дана из- бавио један Србин — измећар, који је служио у конаку Рашид-Беговића. Ол је пооегла, а куда? Једини Вог знаЛ Д°к ј® ово механџија говорио, Милојко је стојао и само бленуо у њега а ништа није умео рећи. Од радости и узбуђења поведе се и у мало што не паде на земљу. Мехаиџија га придржа..,. За тим се као иза сна трже и повика: «Је ли то истина што ми рече? Јест, истина.... Само лакше не вичи !...» Милојко се стиша, подиже очи к небу, н узбуђено ће рећи: „Хвалим те. Господе Боже, на твојему дару !... Моја је Злата избављена! Она се није потурчила ! Она је сад можда код куће !...: ) ) За тим по- гледа у механџију па ће и њему рећп : „Вала ти, добри брате! Тн си данас мене и моју Мару на ново ожпвео.... И зби.ва. моја Злата није внше у Београду . ' Она је спасена ? 0, Боже мој, где ли је сад јадница ?» Те исте вечери хтео је Милојко да се крене на пут, али га механџија за- држа да преноћи, рекавши м у : с ( Сутра — нов дан, нова навака...Т Милојко по- слуша овог доброг механџпју, и остаде да преноћи. Тада ће рећи мехаиџији: «Ја ћу сутра да раним, па те молим да видимо шта сам ти крив», и одреши крај каница. У завеж.вају беше само један бешлук. Ми- лојко, кад је од куће у Београд пошао, имао је свега два бешлука, и обадва је понео. Један је у путу потрошио, а је- дан му за повратак остао. Овај добрн Србин — механџија, не само да му није хтео нпшта наплатити што је потрошио, већ му спреми у торбу чптава два со- муна и још неких јестпва, опростн се с Милојком, пожели му срећан пут, и још 55 му једном припрети да ником нншта не го- вори.... Свом одузи заповеди, да Милојка сутрадан испрати до Стамбол-капије. Милојко је ту ноћ провео као натрњу. Да је могао, он би одлетео својој кући да види своју Злату.... IX. У то време Београд се није пружао да.ве од шанца, и сав је био ограђен па- лисадом, или — како се још звало — шарамповом. Овај шарампов пружао се : од Видин-капије, па на Стамбол-капију, за тим на Варош-капију и везивао се за Сава-капију. Изван шанца није било ни једне куће. На оним местима ван шанца, где се данас уздиж^^вокатнице# и катнице. беху зиратне зем.ве. кбје < : „ хом биле својина и чиФлуци београдских ага и спахија. Јошнијени зора зарудела, аМилојко се беше спремио за пут. И слуга механџијски оеше се дигао и лебну Фуруиу потпалио. Милојко упрти торбу, узме свој штап, прекрсти се и пође са слугом. 56 По београдским улицама владала је мртва тишина; нигде не беше живе душе.... само се чује глас стражара с београдског града: с ( Азурала-а-а!" Слуга доведе Ми- лојка до Стамбол-капије проведе га кроз оне страшие сводове где су ченгелн ви- сили, а на њима често осечене главе српске натакнуте биле, покаже му пут. опрости се с њим н врати се. Кад Милојко изађе из Београда. и виде се у њивама и ливадама. он се још јед- иомпрекрсти, пође цариградским друмом. убрзаним кораком. Румен источна, преходница зоре, беше се указала на ведроме небу. II таман је Милојко стигао на ону узвпшицу, где је да- нас „Ашик-Михаилова механа\ сунце гра- ну, и његови сјајни зраци играху се по тан- ким мунаретима турским. С оног истог места, с ког је посматрао Београд кад је пре два дана у њ дошао, и сад га Милојко посматраше. II ако му је било скупо време, и ако ја хнтао да час пре кући дође и вндн своју Злату, и пак за- стаде на овој узвишпци — готово пола сахата. Добро је разгледао сремске ^ б а - натске равнине; видео је села по Срему п Банату; видео је дивне цркве и високе звонаре. — каквих онда у Србији ие беше; видео је Фрушку Гору, како се у иедо- глед као змија вијуга, и у тихи Дунав силази.... На левој 6*грани паде му у очи Медведник и Цер. који га потсетише на Ртањ и Озрен. Још једном погледа на Саву и Дунав, и запитасе: ((Валимо те, Боже. да ли још где год у белом свету има овако велике воде ?5 ) Шта је тада још опажао у души сво- јој и какве су га мисли обузимале, тешко је погодити. — тек се ово зна, да кад је последњи поглед бацио на Београд, он је овако рекао: «Београде, не белио ее, Рашид-Веже, не веселио се!...” За тим настави даље путовати. Кад прође Болеч и наступи у ону шуму између Болеча и Гроцке, деси му се скоро на оном истом месту онај чудновати случај, који му се десио и кад је у Београд пролазио. У ту шуму сти- у8 гао је око малог ручка, па идући, беше се нешто замислио; док тек на један пут причуму се глас из шуме: «Бабо! бабо!...5 ’ Милојко застаде и ослушну.... Учини му се да му је глас познат.... Читав минут стајао је непомичан; ослушкивао је, е да ли се глас не ће поновити, и не чувшн ни- шта, прекрсти се; и настави пут, - — раз- мишљајући: шта ово може бити.... Милојко је путовао као на крилима; путовао је и дању и ноћу, није знао за умор.... Ноћу само један сан преспава, и мало се одмори, и одмах наставн пут. Он је за читав дан пре стигао из Београда у Мозгово, него из Мозгова у Београд. Т Т Т т а , му је давало снаге за овако брзо путовање, лако је погодити.... Уз пут, где год је кога срео или стп- гао он би га запитао: е да ли ннје срео или видео таку и таку девојку ? И нико му ништа није умео казатп. Кад је дошао на оно место, где је срео оне рабаџије. што су из Београда путовалп н код из- вора себе и стоку одмарали, он се на том пстом месту одмори, и поједе малко хлеба. 59 Одмарајући се, дође му на памет онај ра- баџија, који је онако сетан и намргођен изгледао, па сам себе запита : ((Боже мој! Што ли је он онако изгледао ? Да ли и њега није ова недаћа задесила? Да ли и он не тугује за својим детом, као ово ја?” х. Четврти дан, баш око заранака, Ми- лбјко стигне у Мозгово. Приближавајући се својој кући, које од умора које од уз- буђења што ће видети евоје мило дете, своју робињицу Злату, он једва дисаше. Имао је да сиђе низ једну низбрдицу па да дође својој кући. Кад је дошао на један висак с ког је могао добро видети своју кућу, он се ту прилично задржа. Као хтео бк да похита кући, али га све нешто жижи, — од не- чега стрзи, и чисто опажа да му је срце празно. У то време седела је његова жена Мара у хладу подједним орахом и нехнто шила. Ту, близу ње лежаше верни пас, и таман Милојко на капију, пас лану.... Мара по- 60 диже очи. угледа Милојка. скочи као опа- рена и потрча му на сусрет.... Тешко је пером оппсати овај сусрет Милојка и жене му Маре ... У том сусрету беше се помешала и радост и жалост, и веровање и неверовање. У том сусрету чи- њаше се — као да муж жену а жена мужа жели да изненади и обрадује.... Још муж жени ни Бога не назва, она повика: кЈе си ли довео Злату ?... Камо Злата?” — Муж пита жену : кЈе ли дошла Злата ? Камо је да ме сретне.... да је видим?... Још једном Мара запита Милбјка: ((Ама зар истина ниси нашао Злату ?” Још јед- ном Милојко запита Мару: ( ( Ама је ли пстина да Злата није дошла?..А Милојко рече: ( С нисам нашао Злату) \ а Мара: ((није дошла Злата...” И једно и друго бризнуше у плач. И једно и друго уверише се пз овог плача, да заиста нема Злате. Мирко се тада није десио код куће. био је код оваца.... И боље.... По што се Милојко прнлично поодмо- рио и мало прихватио. тада ће га Мара 6 1 запитати : ((3а име Бога, човече, где се толико забавп ? Зар је тај проклети Бе- оград тако далеко ? Данас је управо је- данаести даи како си од куће. Без трага далеко, одговориМнлојко; учини ми се да одох преко бела света.... И Д а је бар какве вајде, па да човек не жали труда и муке...." Мара је нестрпљиво очекивала, да јој муж исприча, е да ли је што дознао о Злати, али није хтела на њега одмах на- ваљивати... Милојко је то опазио; мало се про- мешкољи и искашља па пбче овако: Јест, жено,. бих ти ја у Београду. сваких се Божјих чудеса нагледах, али само Злату нашу не видех....» Дубо&р уз- дахну и мало поћута.... За тим све по реду исприча својој жени: како је путовао до Београда; шта му се у путу десило; како Је У Београду наишао на једног доброг механџију; како је лутао по београдским улицама; видео многе куће и на прозо- рима јаке пармаке и решетке; како је застајкивао и ослушкивао, е да ли му се 62 Злата не ће јавити, и. најпосле, како је жена оног доброг механџије преко оне буле дбзнала. да се Злата доиста налазила у конаку Рашид-Беговића ; али је један Ср- бин измећар избавио и она је некуд по- бегла и није потурчена. «Где год сам кога уз пут срео или стигао, рече, питао сам за нашу Злату, и нико ми ништа не умеде казати. Уздао сам се да ћу је затећи код куће, али ето ви’ш наше недаће....” Мара уздахну п аћ ер ећ и : «Нијемени узалуд она врачара онако неразговетно казала: «3лата ће се избавити, не ће ве- ром преврнути; али мучно.... ја, мучно да ћете је....) ) За тим испр.ича мужу ка- кав је страшан сан снила, и то одмах друге ноћи по његовом одласку у Бео- град. «Сним јап, причаше Мара, «као да је некакав велики годет; и ми смо као на том годету, а с нама и Злата. Она сва у бело рухо обучена, а као на глави јој венчић, али се све нешто од нас двоје туђи. Ја је погледнем и видим рану под њеним грлом. Из те ране — као — ши- бају млазови крви, и попрскаше бело рухо 6 3 на њој. Ја хтедох да притрчим, али она одскочи од мене; на један пут се као створише крила на њој и она полако поче да лети гбре. Последње речи које изу- стп беху : «Проклество на тебе и на твоје Њлено м / Коме је то рекла, не знам; тек сам видела да очи беше подигла к небу. Ја се тргох иза сна, и сва сам дрхтала. До сванућа нисам очи склопила. И Милојко овај сан не бегенисаше. али је н чак своју жену блажио : ( < Санје лажа, а Бог је истина.... Добар је Бог. он ће нашу Злату избавити. и ми ћемо је видети.... Само нека да Бог да бур,е жива.... Робом икад, гробом никад!” У тај мах и Мирко дође кући и до- гна овце.... Па чувши да му је отац до- шао, немаде кад затворити овце у тор. већ потрча што је игда могао, вичући: «Бабо, бабо ! Је си ли довео сеју? Је сп ли нашао Злату?!.... Камо је, где је, да је видим?!..и Милојко се збуни и испресецаним гла- срм поче одгоцарати: ((Јест.... није.. . Злата је ту ... она ће доћи.... Не бој се, сине.... 64 она се није потурчила....” Мирко бризну у плач и испресецаним гласом кроз плач рече: кБолан ба-а-а-бо, зар... зар ниси д.,.- довео сеју?!в И зацену се од плача. .. И Мараи Милојко гупшли су се у сузама. На глас да је Милојко дошао. — беше се искупило и неколико оближњих ком шија и комшнница. Међу њима беше н онај, већ нама познати стари чича Раде. Сви оплакаше овај тужни призор. Само је чича Раде замишљен ћутао, и насло- нивши на усне штап, који је у рукама држао, изгледаше као прави стојик.... Кад се плач и јецање мало уталожп. онда ће чича Раде рећи: — Милојко, и ти, Маро, и остала браћо! Ми већ од Косова плачемо и оплакујемо наше синове и наше кћери. па нам нпје ни- каква вајда. Још ћемо толико кукати и на- рицати за нашом децом. ако будемо кука- вице и бабе, па нам опет.не ће бити иикаква вајда... Ја сам човек прилично стар; оби- грао сам многе крајеве где српскн народ жпви. Нигде нисам опазио, да Срби Турке, нити Турци Србе милују. Свуда је овако 6 5 псто као и у нас. Ретко је место где по нека мајка не запева за својим сином, ја ли се- стра забратом.... Ја, тако је то ГГШТур- цима се на лепо не може.. . Ви сви знате да^се ја бавим калаузлуком а по малко и трговином. Пре два три месеца мак’о сам се и до Шумадије. Много сам што шта дознао. По Шумадији се нешто ужурбало, нешто се ради, како ми један позна- ник шану.... А шта се ради и спрема, то није за казивање... то су крупни послови... Може дати Бог те ће нам зора слободе отуда зарудети.... Ја сам стар па ћу теш- ко то доживети и својим очима видети.... 3 осталом живот је у Божјим рукама.... Само ћу вас, а и остале комшије једно за- клети : Ако ме Бог раније узме, те не до- живим тај тренутак, да будете сложни; Да будете одважни, — два пут се не умире.... А боље је и умрети, па својим очима не гледати шта радепроклети Турци с нама и нашом децом.... Стари чича Раде ово вам рече, а ви добро утувите, па не ћете кукати и лелекати за вашпм ћерима и синовимаА РОБИЊИЦА ЗЛАТАо 6 6 Кад чича Раде ово изогвори, свп. и људи и жене, као из једног грла рекоше : «Дај, Боже, и у добри час!...» Нико пажљивије није слушао ову пре- дику чича Радову од Милојка. Докле је год чича Раде говорио, он је држао стег- нуте песннце; а кад је чича Раде говор довршио, он у највећој јарости. дигнувши песнице горе. ово рече: — ( С Вала. чича Раде, кунем ти се мб- јим Мирком и мојом Злат... Ох! нема ми Злате!... кунем ти се мојимМирком: ако дочекам то што ми мало пре рече, убићу макар једног Турчина н осветити се за моју Злату, па макар после на каблиће био исечен !...м ' Бешенеко добаноћн.... ЧпчаРаде пот- сети комшије, да је време кући. ( «Милојко је с пута па треба да се одмори....” «.1аку ноћ!” „ЛакуноћР’ Р 1 свиодоше.... Међу тим је Мирко већ био заспао. Јед- ну ручицу беше метнуо под образ, а другу на кук. Спавао је као јагње. Румен му се беше просула по образу, чисто би рекао, 6 7 да му је румена ружнца на образ при- лепљена. Отац и мати прпступише му, и као из једног грла рекоше: „Воже, поживи нам ово јединче! А Злата.... Злате нема више.... Још иам је једина нада остала, да ће доћи. Али... » IX. Оставимо родитеље Златнне нека живе у нади; јер је то једини мелем рањеном срцу родитељском. Ми да се упутимо за Златом, те да видимо каква судба постиже ово чедо српско, овај лепи пролетњи цветак.... Ево нас опет под оним кобним ћопа- ком. у оном дебелом хладу, где се оно весело играху мозговски чобаии: клиса, лопте, гуџе и робова. — • у оном хладу, испод ког Рашид-Веговић зароби и одведе Злату, да му верна љуба буде.... Пут цариградски у то време ишао је овако : Ниш, Делиград, Ражањ, Шупељак (Јовановац), Параћин, Ћуприја,' Јагодина, Багрдан, Врзан. А одатле је скретао у лево, и није ишао равнином моравском, већ: 5* 6 8 преко Баточиие, Раче-Крагујевачке, Ха сан-Пашпне Паланке (која се у старпнско добазвала — „Бела Цркваи . Колара, Грон- ке, па у Београд. У евима тим местима, осим неких, беху насељенн Турци. Овим је путем Злата доведена у Београд. И ако се Рашид-Беговић никога нпје бојао, онје ипак, да не бибаштакојакопа- дало V очи, чим су мало пода.не одмакли, заповедио сеизу да Злату колико толико пр 0руцпп Сеиз нзвуче пз оисага некакав стари Фермен п некакву зелену поцепану доламу. То наталари на Злату, па јој зави мало чалме око главе. II тако накарађена јадна Злата, морала је чак до Београда пу- товати, — н то, јахајућн и ако никад нпјо у своме животу коња узјахала. А да оп још више затурили траг, онп јој надену н.мс: Омер Злата је дуго уз пут плакала п нешто полако нарицала; па кад је од плача већ прекрмаукала, престала је плакати, и само се чуло иктање и дубокн уздасн. Њу су по где где што запиткнвали, али она ништа ннје одговарала, само је уздисала. 6 9 Уз пут су је чували као очи у глави; нудили су је свакојаким јестивима која су у бисагама из Соко-Бање понели ; али она ништа није хтела окусити. Бнли су јој оштро запретили, да нп- ком нншта уз пут не говори, а још мање да покуша побећи. Турци су великодушни према „ајвану”. Турчин воли сам гладовати, само нек му је коњ сит; Турчин ће ретко кад коња претерати; у вече никад не ће лећи док свога коња не обиђе; — а нарочито кад је на путу. Али, овом приликом, као да су Рашид-Беговић и његови пратиоци ово правило прекршили. Јер од Мозгова до Београда они су дошли за иепуна три дана а четири најмање требало је путовати. Трећи дан око јације стиже Рашид- Беговић у Београд, и одседе пред својим конаком. Врата коначка беху закључана; јер Турци су но своме обичају рано ку- ћама одлазили, и после првог сутона ретко су се по вароши могли видети. Сеиз куцну алком на капију. Мало не потраја, чу се глас изнутра: ^Тгим-дер?!* 70 (ко је ? ) Сеиз одговори : „Наши смо. Млади ага дошао с пута. Ач-капи! (Отварај! ) ” Врата се отворпше, још два сеиза истр- чаше и коње прихватише. Са Злате скидоше онај Ф ерм ен и ону поцепану доламу. н она о.стаде у свом се- љачком р у х у . Сад првп пут Рашид-Беговић узе Злату за руку. и поведе је унутра, право у ону одају где му је отац боравио. Кад је Рашид-Беговић Нзедпн ухва- тпо Злату за руку, онаје задрктала као прут, и чисто се затезала да пође за њим. Изедин је слобођаше, па јој и неколико благих речп изговори : „Џанум, не бој се! Ти ћеш бити моја када. Ја ћу тебе срећ- ном учиннтп....» Шта је кукавна Злата тада осећала у својој души, то би само она бнла ка- дра исказати, апером је тешко описати.... Пред младим агом ишао је слуга и у руци носио Фењер. Дошав до оџаклије слуга отворн врата. У оџаклији на сеџа- дету на коме беше и шплте, седео је, пре- крстивши ноге, старпРашпд-Беговпћ. Пред 7 1 њим беше мала округла синија, а на гној Ф илџаи са зарфом, и ибрик с каФом. У рукама му беше чибук. готво хват дуга- чак. Облаци дима носили су се по оџак- лији тако. да се стари ага једва могао видети као у магли.... Стари ага тек беше вечерао, па седи. пије каву и пушн.... а од прилике, рачу- нао је, да ће му и син доћи ... Млади Рашид-Беговић уђе у оџаклију; Злату остави код врата; приступи своме оцу; дубоко се поклони три пут, и по тур- ском обичају учнни ктемене”. И стари Ра- шид-Беговић учпни ктемене” своме сину, и поздравп га добродошлицом: ((Ошђел- дум, синак !...< ( а он оцу: „Ошбулдун, бабан !...м За тим стари Рашид-Беговић запита сина: како су му рођаци у Соко-Бањи ; како се провео на путу и у гостима? По што се млади Рашнд-Беговић похва- лио да му је добро било у гостима, а у путу још боље, он додаде, да је уз гред, уловио једну препелицу, којој, бели, нема равне. За тим приступи Злати, узе је за руку, и приведе евоме оцу, рекавшн: „Ево. бабо, то је та препелица! Моја је жеља, да ми она буде кадуна. Је л\ бабо. да ми не ћеш кваритп ћеФ ?» Кад Злата чу речи „бабо®, паде јој на памет, да и она пма бабу.... II поми- слн : «Где ли је сад мој баба, и шта ли он јадан ради Старп Рашпд-Бег добро промотрн Злату, која и ако беше од дугог пута и гладовања изнурена, а од страха прецеђена. п пак из- гледаше лепа као анђео. Стари Рашид-Бе- говић загледну је још једном добро. па ће раздраган рећн : «АФерим бе, спнак. нека ти је ханрли! Срећно тп н нека те Алах благословп!» За тим заповедп Злати да ближе при- етупи. Она приступи, он јој пружи руку. и они га пољу.би у руку. Неколико благих речи нзлете из уста старог брадатог, Турчина: «Не бој се, сп- нак. Ти ћеш.срећна бити; ја ћу те па- зити као своју кћер.” ^Ома је, сагнувшн главу, ћутала и ни- шта није говорила као да је била нем-а.... Стари Рашид-Беговић мало поћута. па тек лупи у дланове. Јави се слуга.... Ста- рац заповеди, да се Злата одведе и преда на чување нама већ познатој були Дур- џ&ни. Јави се једна остара слушкиња. ко- јој је старац нешто много турскн гово- рио, — али тако тихо да се ништа није могло чути. Слушкиња се до земље по- клони, пође пред Златом, а она за њом. Прођоше две три собе, и тек кад у че- тврту уђоше, указа се нека слаба свет- лост. На једној шамли беше шавдаи, и тињала је у њему лојана свећа-Фиекија. Поред шавдана беху мумаказе. У једном ћошку седела је, подвившн пода се ноге, стара була Дурџана. Држала је у рукама чибук; читави облаци дима вили су се по соби. Овако сама личила је више на ка- кву утвору него на жнви створ. .. Кад слушкиња уђе у собу, дубоко се поклони Дурџани, и нешто јој много из- говори турским језиком. Кад је говор свр- шила, Дурџана само рече : «Пеки!» За тим заповедн слушкињи да усекне свећу. ■ — Мало јача светлост сину у соби. Дурџана 74 упре свој поглед у Злату. која сагнувшп главу. пзгледаше као осуђеник пред сво- јим судијом. «Оди. џанум, оди ! Не боусеР Злата п нехотнце приступи, и стару булу пољуби у руку. Дурџана се добро загледа у Злату, па ће рећп: «Добро парче, лепа препелицаО За тим мало поћута. дубоко уздахну, н три пут понови: «-Алах, алах, алах....!) > Опет мало поћувд, н пљесну у дланове. Дође слушкпња, п Дурџана јој нешто турски рече, слушкиња донесе ду- шек. н у другом ћошку собе намести по- стељу за Злату. Стара була понуди Злату да шго год повечера; али она одговорн «Нека.. нисам гладн а..” Беше већ неко доба ноћп. Дурџана није хтела то вече нпшта разговарати са Зла- том, него јој само заповеди, да се свуче н легне да спава. Р 1 ако је Злата била уплашена, и ако је сматрала да је жива у гроб сарањена. ипак уморна тешким п дугим путовањем, чпм је спуотила' главу на јастук. заспала је као заклана, па се јамачно и до зоре не бн разбудила, да је није пробудио један стра- шан сан, који је уснила баш те ноћи. Сањала је она : као да иде поред нека- кве големе реке. На један пут се испод њених ногу обала обурва и она падне у воду. На њено запомагање, као од не- куд искрсне некакав непознат јој човек, извади је из в()де, спасе јој живот, и од- мах га нестанз. У том тек од некуд. као јурнена њу грдно велики бесан пас и право пилети за гушу.... Она чисто осети ње- гове остре зубе под својим грлом, ври- сне и тргне се иза сна, и дрктала је као прут. Кад се мало стишала од страха, сама себе запита: где сам ја ово?... И добро размисливши, једва се сети где је.... До зоре није више заспала. Стара Дурџана спавала је у свом ћош- ку као окупана.... Зора руди и Злата би се дигла, али се боји да не ггробуди стару булу. Пола- гано на прстима дође до једног прозора, који је гледао у башту. Кроз некаке пар- маке и честе решетке видела је Злата прекрасну, велику башту, и у њој много 7 6 цвећа и дрвећа. За тим се врати и седне на своју постељу.... Мало не потраја про- буди се и стара була ... Конак Рашид-Беговића био је мало ниже од оне џамије испод позоришта, ту негде близу Чукур-чесме. То је била грдна велика кућурина, саграђена по тур- ски, начичкана многим прозорпма и оџа- џима, а ограђена високим бондрук-зидом. Гледајући с поља, човек би помислно. да иза тога високог зида нема ништа.... Али ми молимо читаоца, да за један часак уђе с нама заједпо у ове тајапотвене куће. те да видимо, шта се тамо иза тпх зн- дина скрива. Богатији Турцн обнчно су пмали две авлије и две куће: Кућу с лпца која се звала «дишерлук». У тој су кући Турцп примали госте — мушкиње ; ту су живеле слуге; били су арови за коње, п кошара за краве. Позади бно је харем, где су жп- веле само жене. Слуге без нарочитог по- зива нису смеле нп за жпву главу зави- ритн у ту авлију, — сем онога, којп је ио башти радио. — па и њему се знало докле сме долазити. Рашпд-Беговића башта била је велика. читав дан орања — а и впше. Редак је народ који је 'тако тираћија и толико обраћа пажну на своју башту и воћњак, као што то Турци чине. У башти Рашид-Беговића било је : шандуг дова, дуња, мушмула, кајсија, пра- сака, смокава, па чак и брекиња. Одкру- шака: јечмењача, илињача, жутица, кара- манака, арапака, јарибасана, сирака, мед- њака, водењача и др. Од јабука билоје: петровача, илињача. ђулабија, бедрика, бе- лојабука, колишњаја и др. Од цвећа: ружа, картопа, шебоја, зумбула. лала, к'начика, мирисањке, — а без зимзелена није била ни најсиромашнија турска кућа, а камо ли Ра- шид-Беговића. На разне врсте грожђа и османлуке, обраћана је нарочита пажња. Ту је било: дренка, диике, беле ранке, смедеревке , каменнчарке, прокупца, за- чинка, гака и много др. Пред конаком Рашид-Беговића био је и дивни шедрван (водоскок). Једном речи 78 ово није била башта већ прави рај зема.в- скп. Ту башту надгледао је и радио наро- чити баштован којп јо бпо вичан овом по- слу. Вио је то човек смеран и поштен. и уживао је велико поверење у конаку Ра- шид-Беговића. Какве је вере и народностп био овај баштован, није се знало. Говор му је бпо чисто српски; и кад би говорио, зано- сио је на херцеговачко-црногорскп. •Једно јутро тај је баштован нешто по баштп чепркао н тиришпо. и то блпзу про- зора оне собе у којој је Злата с Дур- џаном живела И Злата беше поранила; провири кроз решетку на прозору. п внде баштована. Сунце се тек рађаше. Башто- ван два пут кине, н обазревши се на све стране, окрене се нстоку и прекрсти се... Злата у себп помисли : ( С Боже мој! и овде има људи, који се часним крстом крсте!...м И одмаче од прозора.... Да завиримо у кућу Рашид-Беговпћа. Турске куће тог времена обпчно су биле бондручаре. Поде.нене су биле иа два одељења. У једном оде.вењу жпвело 7 9 је мушкиње, а у другом женскиње— ■ ха- рем. При удаску у кућу воднли су двоји , басамаци — лево и десио, Кад се изађе на горњи бој, улази се у велики трем. Свуда му наоколо врата, која воде у собе. У по.ве. — у авлшју пзбачена је дива- нана — трабазан. где се нбичио Турцн одмарају и егленишу. У трему се обкцно држало посуђе: саханови, демпрлије. си/ није и др. Собе су бнле застрте ћнлимимсрг свуда у наоколо око дувара намештен је 7 миндерлук. а на њему поређанн црвенп или зелепи јастуци, које је красило «Со- ломоново словоТ У сваком углу миндер- ј лука било је прострто шнлте на ком су. се Турци најрадије оДмарали. 0 дуваро- вима висили су различни — везени и не- везени пешкнри, а и по који јаглук и чевре. Уз дуварове понамештани су били долапп ( за успрему разних ствари и спаваћих ха- љииа. Вило је по један или два ћилера, у коме су држате драгоцености и хазна с новцима: урубијама, рушпама, махмуди- јама, меџидијама и др. Таваии су обично били гаванисани шашовцима. Средину та- 8 0 вана у собама, нарочито у сали, красиле су неке четвртасте резотине, које је ве- шта рука догрмаџије изрезпвала Уз спа* ваће собе морао јо бити амамџик, у ље'ч земљаиа Фуруна, а у ћошку поред ље узи! дан велнки земљани ,зонздт , у коме је сва- ,'да било тддле воде. V XII. Ту, у тај величанствени за оно време конак, доведена је и омештена Злата. Све што је окружаваше, било је скупоцено и раскошно. Она то никад у животу није видела. Али се њори пак ова кућа и све што је окружаваше, чињашекаогробница; њу нншта није занимало, до једина ми- сао : отац, мати, брат њен Мирко, Моз- гово, Зеленове Ливаде, Венац, Пландшлге и мозговски чобанчићп, с којпма се нај- радије играла: клиса, лопте, гуџе и робова. Кад је Злата оно јутро устала, обуче своје сеоско одело и обује опанке. Хтела се мало и очешљати ; јер за три дана пу- товања није се чешњала, па јој се сва коса беше ућечила и умрсила. А имала 8 1 је дивну косу кестењаве боје. која се спу- штала чак ниже појаса. Немајући чеш.ва, она је ћутала, а од Дурџане није смела искати, — било је стид ... Још оно вече, кад су је увели у собу старе буле, и предали је њој на чување, Злати се Дурџана није допала. Она је гле- Дала У овој були свог џелата, али је своју мржњу морала крити. Над се стара була дигла, питала је Злату: Је ли се одморила, како је спа- вала, и је ли што сањала? За тим се окрете И дооро је погледа, па понови синоћње речг-п „Добро парче, лепа препелицаН Због ових речи, ма да су врло лас- каво изговорене, Злата је још више омрз- нула Дурџану. Мало не потраја, док од некуд из по- бочних соба наврви читава гомила була. 0не су с Дурџаном нешто турски гово- риле, а све једнако погледале Злату. Она се јаднида беше унезверила,"и зверала је час на једну, час на другу страну, — Као тица кад се први пут у кавез затвори....& РОБНЊИДА. ЗЛАТА 6 8 2 Једна стара була издвоји се и приступи јој ближе, па ће је благо запитати: С ( Ода- кле- си, синак‘ 0) Злата полугласно одговори : «Из Моз- гова... ” Стара Дурџана, кад чу реч ( (Мозгово,» мало се трже и убезекну.... Остара була настави питати Злату: — - Како ти се допада овде код нас.' — Па.... добр.. . онога.... лепо.... — Ти ћеш остати код нас, је л’' — Па хоћ.... ја.... не знам.... — Ти ћеш бити моја невестица. па ћу те волети као своју кћер ? Злата је ћутала.... Лепота и она природна скромност Зла- тина тако се допаде остарој були, те јој прпђе још ближе, загрли је и у чело по- .вуби. Злата би у онај мах волела. да је гуја печнла, него што је оваТуркиња по- љубила. Али шта је знала радити? Тако је морало бити!... Тај исти дан позват је терзија, коме буде заповеђено, да узме меру и покројп све ново одело за Злату, и то што пре. 8 3 После неколико данг одело је било го- тово и донесено. У очи петка, на најсвечанији начин, Злата је била прерушена Старој слушкињи заповеђено је, да је уведе у амамџик, да је окупаиобучејој кошу.ву од бурунџука. За тим јој оплету шивета. обуку шалваре и бојелек чистим златом извезен; опашу јој свилени баја- Дер; на главу јој метну ален Фес са злат- ном кићанчицом, а обују јој местве и па- пуче златом извезене. Овако обучена Злата изгледала је у очима Туркиња прави анђео. Буле, гле- дајући у њу, од усхнћења пљеснуле су У Дланове, али су је одмах мало пљунуле, да је не урекну.... Остара була приступи Злати, загрли је и пољуби, рекавши јо ј: { ( Нека те Алах благослови!...® Ово беше мати Изединова, Џемиле.... Буле су мислиле, да се и Злата усхи- ћава и радује што је овако лепо обучена. Али кад би ко могао у тај тренут загле- дати у срце и душу њену, видео би не- 6* 84 што са свим противно. Она је сама себи смешна изгледала, а у себи је рекла: ((Ја сам сад права додола!..) ! И да је јадници било до смеха, би се за цело грохотом насмејала!... Џемиле нешто дуго разговара турски са старом Дурџаном, још једном загрли и пољуби Злату, па и она и остале буле разидоше се по својим одајама, Злата, где је стајала кад су је оно облачили, ту је и остала, није се ни с места помакла, Она је јаднвца гледала уза се и низа се, и сама се чудила, шта је ово снађе! Обазирала се — то на једну, то на другу страну, не ће ли где год угле- дати своје сељачко рухо, алп га нигде не беше.... На себи беше заДржала само једне каннце. Кад ју је она слушкиња окупала и обукла јој бурунџук кошу.пу, Злата је замоли да јој доп јг сти , да се каницама опа- ше, ((јер сам, рече јој. нешто на срцу не- лагодна....) ) Кад се буле у своје одаје разидоше, остадоше саме — Дурџана и Злата. Дур- џана ће је погледати уз дуж и попреко, па ће јој рећи: „Ама си, бе џанум, леиа, да ти није злих очију!.., - Може бити, рећи ће Злата тихим неколико дана,Ама тп рече пре да си од Мозгова ? — Јесам.... Од које си куће? — Не знам.... - Како ти је име оцу и мајци ? Оцу Милојко, а мајци Мара.... Имам П °раТа Мирка- 5 > у здахну и две три круп- не сузе скотржаше јој се низ бледе образе иНе плачи, синак! Не бој се!.„ Ве- Л У Г О ^ Алах— * Уздахну И Дурџана и Дуго поћута.... XIII. Првих дана Злата иије волела Дурџану она Је чак мрзпла на њу. Али опазивши’ Да и у Туркињиним грудима може куцатп племенито срце, које |е жали, које је бо- лећиво спрам њене туге, она поче заво- левати Дурџану, и Дурџана њ у, и оне су С 6 ]6ДНа ДругоЈ тако прилагодиле, давећ нису изгледале — као Туркиња и Срп- киња, већ две праве Српкиње: мати и кћи... Једина беше Дурџана шкојом се Злата најрадије забављала; остале буле биле су јој мрске п досадне. До некле је Злата звала Дурџану «ха- нума». а после је замоли да јој допусти, да је зове атетка) 5 што јој Дурџана и до- пусти. Сав харем волео је Злату као очи у глави. Џемиле, матиИзединова, долазила је свако јутро рано да је види, и да јој ксабах-хаирала” (добро јутро) назове.ЈЗла- та се чинила да је добре во.ве, а како јој је у души било, то је она најбоље осе- ћала.... Њој је свако задовољство чињено; она нп чега није била жељна. Најскупоце- нија јела турска: баклава, малебија, ка- даиФ, гурабије, татлије, готовљена суци доношена јој. Она је та јела само аво- љила, тек да ннје гладна; та јела била су јој бљутава.... Колико је пЈг та веселнпца помислила : «0. да ми је сад комадпћ око- реле проје, парче сира, сланине. ја сува 8 7 меса, те бих се сита најела!...” Више пута заустила би да замоли Дурџану. да јој набави мало пројице и сира, али се сти- дела и није смела да јој каже. Дурџана се стараше да Злату што впше задово.ви и развесели: причала јој је разне приче из свог детинства. Један пут јој на- помену да је и она кроз Мозгово прола- зила, да се и она сећа Зеленових Њива, Венца и Пландишта, па би тек опет запи- тала Злату: Да ли памти од које је куће? Злата, ка’ би хтела, ка’ и не би ; али најзад отпоче причати Дурџани. У тај мах појави се Џемиле. Дурџана даде знак Зла- ти, да ћути, — - и она ућута.... После кратког разговора на турском језику. Џемиле оде.... Дурџана беше смет- нула с ума Златину причу, и не рече да је Злата настави. А то Злати беше до- бро дошло.... Дурџани је било заповеђено: да с њом благо поступа ; да је слободи и прилаго- ђава; да је по мало учи турском језику; да јој изнајлак омиљава турску веру, те тако дајеспремиза кадуну. Дурџана је, и без 88 ове заповести, благо поступала са Зла- том, алн је турском језику није хтела учи- ти, а још маше јој турску" веру омиља- вати. Њој се по глави непрестано врзло Мозгово, а радозналост је распињала, да дозна: од ког је рода и порекла Злата.... , XIТ. Једног дана беше отишао сав харем У амам- За Туркиње је највећа свечаност и весеље кад иду у амам. У амаму про- веду читав дан. Тамо се једе, пије каФа, шербет, лимунада, тамо се, пева и весели, а ћочецн пграју. У конаку беху остале — само Дур- џана и Злата. Ово беше згодна прилнка. да јој Злата исприча започету прнчу. И она отпоче. Дурџана јој упаде у реч: «Али све ре- дом да причаш....” — Хоћу, рече Злата.... Оцу ми је име Милојко, а матерп Мара. Имам јединца — брата, име му је Мнрко.... Памтнм, да је једном мој отац причао, да је његовом оцу, а мом деди, било нме — Станимир. 89 При речи «Станимир», Дурџана се трже.... Злата настави: «Мог оца матери, а мојој баби, било је име Милана.” При речи «Милана», још се више трше Дурџана, и дубоко уздахну, али се ста- раше да прикрије своју узбуђеност. Злата настави: «Мој отац причао је: да је имао само ]едну сестру, и ако се добрџ сећам, било јој је име Смиља.» При речи «Смиља», Дурџана се пре- вари, и у м.ал што не изговори «тако је»; али на пола речи застаде. Злата настави: «Смиља је била ста- рија од мог оца. Он њу није ни запам- тио. Ту сестру мога. оца Смиљу, а моју тетку, заробише и некуд одведоше Турци и за њу се не зна ништа.... Јест заробише је Турци као ово и мене....» и ту Злата бризну у плач.... ДУГ0' ДУ Г0 виедала је Дурџана у Злату н |е хтела тешити је.... И низ њене старЈ и збрчкане образе скотрља се неколико Р ' -'ГТГТТГЛГ С у 3 а и од то Ј ПОД ОНОГ I 90 Злата је то опазила, па је мислила : стара Дурџана плаче из саучешћа према њојзи. Од то доба Дурџана јога више заволи Злату. Све гато је могла чинила је да је задовољи, да је развесели; алијеонаувек била сетна, невесела и замишљена. У ова- ким тренуцима она би долазила на про- зор и кроз решетку гледала у башту. и мотрила би, е да ли не ће видети оног чо- века што по башти ради и што се пре- крсти. Једног дана беше отишио сав харем некуда на теФерич. У конаку беше остала само Дурџана и Злата. Било је после :по дне. Дурџана је била нешто слаба, и го- тово сву прошлу ноћ није тренула. Беше легла и тврдо заспала. Злата приђе про- зору, и угледа баш испод прозора оа- штована, који окопава картоп (бели цвет, значи: „груда^ снега”.) Помисли у себн: «Да ли да му се јавим?» Окрете се на Дурџану, ослушну^добро, да ли спава.... Дурџана је хркала.... Још једнс^,^ш "рД па наслони уста баш на саш 9 1 и полугласно викну: «Ако си Србин и хришћаннн, спаси ме, избави ме!..* Башто- ван диже главу и погледа у ирозор. И ако је знао да у конаку нема ннкога, обазре се и лево и десно, па ће полако запитати: К А ко си ти?» Одговор беше: ( С Ја сам Злата, Српкиња из Мозгова. Турци ме заробили....” У тај мах пробуди се Дурџана. Злата одскочи од прозора. Дурџана је запита: шта је то говорила? Она рече: «Про- лете леп бео голуб, па сам га вабнула....” Баштован коме беше име Станко,-за- иста је био православни Србин, родом од Плевља. Беше човек порастан, осредњих година. Од дужег времена служио је у Рашид-Беговића; био веран и послушан, газде су га веома пазиле. Он је био на- чуо за неку робињу у Рашид-Беговића конаку, али ништа више иије знао. Речи иза решетке : «Ако си Србин и хришћа- нин, спаси ме, избави ме!... Ја сам Срп- киња”, дубоко се урезаше у његову душу, и од то доба он се највише бавио ис- под оног прозора, ск о гајете речн чуо... 92 Знао је све улазе и излазе у Рашид-Бе- говом конаку а и по комшилуку.... Злата је опажала ону материнску ми- лост старе буле према њој, али није умела протумачити, — то је знала и опажала само Дурџана, али је од Злате крила, и нгшад јој ништа није хтела казати. Међу тпм би је често запитала : ((3ар ти се не допада овде код нас? Зар не би рада била да останеш ту?» — Ја само тебе волнм, одговори Злата, и с тобом бих свој век провела ; али..., ове остале.... не волим.... ја х гх мрзим, и не бих желела да их видим...." И одмах ће запитати стару .булу: «3биља, тетка, што они држе хм ене овде? Шта ћу им ја? Што ме не пусте да идем?” Дурџана је ћута. 1а и није знала шта да јој одговори.... Беше се нешто дубоко зампслила, и у мнслима сама себе ппташе: «Како да јој помогнем да се избави ?... Ја јој морам помоћи.,.. макар ме жпвота ста- ло.... Али како ћу?...и И тек со на један пут трже, и доста гласно рече: «А, знам 93 како ћ у !...» Паде јој на памет баштован Станко.... она је Станка познавала, и знала Да је Србин... Злата погледа у Дурџаиу зачуђено.... Д)рџана окрете други разговор, — и за- башури је. Злата и не сањаше шта је очекује до десетак дана. Она је опазила само т о : да с-е сав харом ужурбао; нешто се спрема и готови, а за што се то чини, она ништа није знала, а још мање помишљала, да се то све ње тиче. У Рашид-Беговића конаку, сем ста- рога аге, жене му Џемиле и старе Дур- џапе. нико није знао за ову спрему. Они су тајно одредили дан: кад ће Злату по- турчитн, урочили час, кад ће бити мали, а кад велики пишан (обележје — проше- винаћ... па чак одредили и дан кад ће свадбу пировати. Били су наменили и име Злати. Само је требало да прође десетак дана, и она не би више била Српкиња Зла- 1а, већ Туркиња Ђулзаида. 94 ХТ. Не ће бити на одмет да уз гред мало из ближе познамо наше читаоце с неким верскнм обредима и свадбенпм обпчајима турским. Суиећење се врши само над мушком децом. Богатији родитељи, кад сунете своје дете. узимају том приликом осморо до де- сеторо сиротињске деце, и о свом ихтрош- ку сунете. То се сматра у Турака као ве- ликп севап. Женском детету надевалн су име самн родите.ви. При турчењу хришћанина морало се извршити сунећење п наденутн име по- турченом. Кад је турчена хришћанка, која се имала удати за Турчина, није се вршио никакав обред. Отац п мати младожењини надевали су јој име и тиме је све свршено. Женидбу су обично уговарали роди- тељи место деце. Младожења и невеста нпоу се никада виђали; ни она њега ни он њу. Кад родитељи женидбу уговоре, на- стаје мали и велики нишан (обележје де- 9 5 војке). Први.мали нишан шаље младо- жења и његова породица девојци. Он се шаље у новцу, који мора бити златан. Други је велики нишан, општи, у коме учествује сва својта, комшије и позна- ници. Кад је свршен нишан. онда се код девојачке куће искупи сијасет була. Свака донесе по једну пару, али мора бити злат- на. Једна од була игра улогу ((прикази- вачице5 > . Која год була даде пару, она је најпре прикаже : С ( та и та донела је на дар то и то.} > Ове се паре нижу на сви- лен црвени кончић, па се после гхредају млади. Свекрва од своје стране такође је ши- љала дар у златном новцу, који се ниже на огрлицу, и веже млади о врат. У наоколо до дувара поседају буле на ћилим све једна поред друге. У сре- дпни остави се празно место ; ту се мет- не велпка синија, пуна дувана. Булепуше, нију каФу, шербет и лимунаду. Међу тим ћочеци играју и превијају се и у даире ударају. Највећу награду добија онај ћо- чек. који се вешто на узначке пресавије. 96 Новац му се меће на чело. Весеље бнва засебно: људи за се, жене за се. Кад је свршен велики и мали нишан, онда-иде испит, и он се врши између мла- дожење и невесте невиђено, кроз врата. Момак пита девојку хоће ли поћи за њега, и она одговара изнутра да хоће. Кад се сврши велики и мали нишан, и испит између момка и девојке, онда долази свадба Свадба почиње у среду и траје три дана. Д бива овако: Искупи се мноштво була у кући де- војачкој. За тим се невеста прати у ха- мам, и с њоме иду само буле. Тај дан амам се закупи, и нико нема права у њега ићи. За два трн дана раније, младожења шаље о свом трошку доста к ’не. К'на се заорка у легену; ту се забоду лојане свеће и леген се носи напред, Поред легена иду ћочеци, певају и у дапре ударају, а за невестом иде пратња. Кад се дође у амам, невеста се окупа и у свечано рухо обуче. За тим се неколико пута обведе око ђу- бекташа. Пред њом пде једна була, која а V т о ј ггрилици врши улогу оџе. За време обилажења око ђубекташа ћочеци играју, невају и у даире ударају. Тиме је вен- чање свршено, и од тог тренутка сматра сеневестакао жена, амладожењакао муж. Али тај дан певеста не пде у кућу младожењину, већ у родитељску. Сутра дан, онет се искуи.вају буле, гостн, и сад настаје најзанимљивији прнзор. Млади на- мажу к ном руке до лаката, а ноге до ко- лена; лице јој разним бојама ншарају, вара- кленшу и златним прашком носиу. Полпцу се праве различне шаре. Од многе боје и варка лице се тако збрчка и стегне, да млада тај даи ништа не може да једе, само јој малом кашичицом сипају у уста шербета или каве. За тим се на сред собе простре на двоје пресавијен јорган; млада се завнје л некакво платно, легне на прострт јор- ган; око ње се упале лојане свеће и опа лежи као мртвац. ^ то време шарају се по лицу п челЈ млади разне шаре п цветови. Сем тога обоје јој се руке до лаката и ноге РОВИЉЦЦА ЗЛАТА 98 до колена; набију се платнене кесе и на ноге и на руке. те се к на још бо.не ухва- ти и скори, тако, да ју је тешко спрати. У - Турака су биле нарочнте вешта- киње, које су овај посао вршиле. Кадје та вештакиња ове шаре шарала. ћочеци су играли и певали. а свн домаћи, жен- ског пола седе око младе и плачу. Ово се сматра да је невеста — удавача умрла за ту кућу. Сутра дан — дакле трећи, долази мла- дожења у уречено време да води младу, и дође на колима. Обичај је био да мла- дожења дође по младу порано. у свануће. Из куће до капије спреми се путкојпје цвећем накићен и ћилимовпма обграђен. У зачељу је пут ћилимом заграђен Пред ту преграду долази и стаје младожења с поља. а млада изнутра. Рођенп брат, ако га има. ако не, онда најближи рођак, пзводн младу из куће, доводи је до ћн- лима, којим је улаз преграђен. Сад на- стаје погодба: Младожења тражи младу, и обећава да ће дати толико и толико новаца. Млада ћути, а то је знак да је 9 9 мало обећао. Младожења по други пут иште младу, и даје још више новаца. Млада опет ћути. што је знак да је још мало. Младожења и по трећп пут иште младу и истура највећу оуму; тада му се млада предаје. Он је узима на руке и уноси у кола. За овакве случајеве ро- дитељи младини још у напред науче своју кћер колику ће суму новаца тражпти,— а према имовном стању младожење. За тим настаје шетња по вароши, и млада се шаље у харем, код младоже- њине куће. У случају развода брака. она сума новаца коју је младожења обећао при при- мању младе сматра се као њена сво:ина, мираз. По турском закону, ту суму мора Турчин издати евојој жени, ако дође до развода брака. Ко добро познаје и наше српске оби- чаје ири нрошевини и свадби, тај ће много што шта наћи у тим нашим обичајима, да је чиста и овејана копија турских про- шевина и свадаба.... Да ли су Турци од 100 Срба те обичаје попримали. или Срби од Турака, то се поуздано не зна. Ето, така је церемонија очекивала до неколико дана и кукавну Злату, с ма- лим изузетком; али се она спасла ових глупих , варварских, азијатских церемо- нија, — спасла се.... или по несрећи, или срећи. XVI. Од онога дана, кад је Злата испри- чала старој булн, од ког је рода и по- рекла, Дурџана је била врло често сетна и замишљена. Дотле је она врло ретко из своје собе излазила, а од тада бп се врло често до зуба забулила, вереџу обу- кла и некуд одлазила, рекавши Злати: «Седи ти ту, ја ћу сад доћи....» Златн је ово пало у очи, па је све нешто копкало да дозна, куд' одлази стара була ? Једног дана беше отишао сав харем на некакву турску свадбу. Дурџана се користи овом приликом. забули се и обуче вереџу, па ће рећп Злати: «Седи ти, ја ћу сад доћи....» Злата радознала приђе 101 прозору, провнри кроз решетку, и виде Дурџану како с баштованом нешто по- лако разговара. Прислони ухо уза саму решетку, е да би чула разговор, али ни- шта није могла чути Међу тпм. ево какав се разговор во- дио између Дурџане и баштована: Дурџана. ма да је знала, и п акје пи- тала баштована: које је вере и народ- ности ? Баштован је оклевао одговором. и из- гледаше — као да иије смео да каже.. Дурџана га на ново запита. додавши, да се ничега не боји, и тврду му веру зададе. Баштован јој одговори : да је Србин. хришћанин Тада ће Дурџана рећи : ((Кад си хриш- ћанин, заклињем те Пегамбер-Исом (Ису- сом Христом) да ником не казујеш ;што ћу ти сад казати.... Дајеш ли ми тврду веру ?» Баштован мало поћута, па ће јој од- говорити: 102 ( (Ваиа, кад ме заклињеш мојом вером. ја тн се њоме и кунем, да никоме не ћу казати, што ми кажеш па макар ме главе стало”. Дурџаиа мало поћута. па ће рећи бати- товану : «Ја ћу да те замолим да мн учиннш једну услугу, дајеш ли ми тврду бесу да ћеш учинити?® Баштован опет мало поћута, па ће ста- рој булн одговоритп: ( ( Ако будем кадар, дајем ти тврду бесу, ■ да ћу учинити то што од мене тражига ?» Тада му стара була све по реду нс- прича: како се у конаку Рашид-Бегови- ћа налази заробљена једна млада Срп- кињица; како се спремају да је потурче и за младог бега удаду; како је та Српкп- њица сетна п невесела н све једнако плаче, па ће најзад додати: «И ако сам ја тур- ске вере, опет у мојим жнлама не тече турска.... већ.... И ја сам некада.... била... ,) II ту ућута.... За тим окрете леђа башто- вану, бркну у недра и отуда нзвадн не- што завнјено у мушему, а впсп јој на 103 гајтану о врату. Добро разгледа око себе. развн мушему и извади нешто колутасто; окрете се баштовану и држећи гајтан, поднесе му онај колутић и рече: «Видп добро шта је ово». Баштован добро по- гледа и увери се, да је то нека стара иконица у сребро окована, на којој оеше лик Свете Богородице. На полеђини ико- нице виђаше се неки натпис, али га баш- тован није умео прочитатн. За тим се була опет окрену, завп иконицу у ону мушему, и метну је у недра. Баштован је зачуђено гледао стару оу- лу, и од чуда није умео нпшта да рекне. Тада ће Дурџана рећи: «Видиш ову ствар што сам тп сада показала, то мп је најмилија и најдрагоценија успомена из моје младости. Нема тога блага, за које бих ја ову ствар дала. Нека те то уверн да с тобом нскрено говорим. Ја те за- клињем оиим светнм ликом што га сад мало чре виде, да ми будеш у помоћп, и ником ништа не говориш за ово што ћу те молити да ми учиниш, а ја ти се на- кунем, да ћу те за твој труд добро градити.» Баштован је читав минут ћутао и не- што размишљао; за тим махну руком, па ће рећп старој булн : «3адајем ти моју Т В РД У веРУ - к кунем тп се оним светпм лпком, да ћу чувати тајну, п иомоћп тн ма ме за што молнла. па макар ме стало живота!» Дурџана још једном закле баштована. н тада ће му рећп: ((.Ја сам рада, да ону Српкпљу спасем; ја не могу гледатп да је турче, па те братимим да ми помог- неш да је избавимо н то што пре, јер с-амо још чотпри дана, па ће је потур- чнти и за младог бега удати”. Ма да.је овај посао био п сувпше опа- сан; ма да је баштован знао, да у ова- кој прилици може часком одлетети глава, — опет с једне стране заклетва н дата реч, а с друге — - помисао, да ће спа- сти једну хришћанску душу, једну Срп- кпњу, склонп баштована то иреже и рече старој булп : ((Све што ми заповедиш, чпннћу,...”104 105. иг\ > л ■ Г Л Т • «' * Тада му Дурџама реџе: «Ти сад од- мах да се постараш и набавиш какве сто.ре мушке ха.впне ; да их донесеш, и ено онде (показујућп му руком) у онај џбун да нх оставиш, а шта ћу ја даље радити, то је моја брига. За тим да одеш у какав хан где рабаџпје падају, н тамо да потражиш спгуриог и погатеног човека који путује царпградском џадом и коме би тн Срп- кињу могао поверитп, да је одведе у оно место одакле је оиа. Само пази да, чо- век буде сигуран, н обећај му добар ба- кншш*. За тим стара була бркну у џеп. нзвадн прегрш иоваца, пружи баштовану. и рече му: „Похитај, вроме је кратко!..” И одмах оде.... хш. Сав овај разговор Злата је кроз ре- шетку из собе гледала, алн га није мо- гла чути. Дурџана је своју намеру крила од Злате, што ’но реч, као змија ноге.... Међу тим је Злата осећала у души неку малу радост, и све је нешто копкало да дозна: о чему се разговарала стара була 106 с оним човеком што гго башти ради. и што се једном приликом прекрсти кад кину.... Чим се Дурџана у собу вратила, Злата ће јој рећн: „Тетка, ја сам све ви- дела кроз решетку.... Хоћеш да ми ка- жеш шта сн се оио разговарала с оннм човеком?® Нзненађена Дурџана овим ре- чима, оштро јој запрети, да ником ништа не казује шта је вндела, а шта је она с баштованом разговарала, то ће јој тек до- цније казатн. .. сада ннје време. До овог тренутка баштован је сум- њао у искрену намеру старе буле; али добпвшп новац и заповест шта му вања раднти, потпуно се уверпо, да је намера Дурџанина искрена, п одмах се латпо посла. Тај дан оде на телалнпцу п купн не- какве старе мушке хањиннце ; одмах нх однесе и сакрије у онај џбун где му је стара була казала. За тпм обпгра све та- дашње ханове по Београду, и једва пред сами мрак нађе у некаквом хану неко- лико рабаџнја отуд негде из параћннске нахије, По што нх добро промери. он рас- ппта: одакле су п чега су ради дошлп у 107 Београд. Добивши од рабаџија одговор да су дошли радп неког еспапа, оашто- ван Станко, као радостан, рећи ћ е : «Баш доброР И ја бих имао да пош.вем на те крајеве једну ствар, па већ неколико дана тумарам и тражим [прилику па не могу да нађем, а баш бих добро платио....” Тада ће га један од рабаџија запнтати : «Је ли велпкн товар? — Па и није — - лако се може понети. Један од отреситих рабаџија рећи ће: Па кад није велика ствар, мн ћемо тп учинити љубав и понети.... Станко га запита: «А кад сте намернн путовати? — До дан — два.... — Онда добро.... ја ћу сутра опет доћи до вас да се разговоримо. За тим се Станко диже и рекавши К лаку ноћв, мрдну веђом на оног отре- ситијег рабаџију да пође за њим. Кад су изишли из хана, они се склоне у један буџак, и ту су доста дуго ша- путали и нешто се договарали, мотрећи, да их ко год не смотри. / 108 Станко је заклео рабаџију п узео од њега тврду реч, да ником нншта не ће говорити о ономе што ће му он сад казати. Раоаџија се закуне својом кућом и сво- јим хранитол.има, да ће чувати тајну. Тад му Станко све исприча: како су Турци заробили једну Српкињу; како ће до који дан да је потурче и за младог бега удаду; како је та Српкггња у нај- жалоснијем стању; како непрестанце ја- дикује. И најзад каза рабаџнји и то, како се с. њиме једна стара була договорила, Да ту Српкињу избаве, и како се с њим побратиммла. Шану му још и то, да је код те булевидео једну малу округлу икону, на којој је лик Свете Богородпце, коју була у недрима држи. За тим додаде : «Ти ћеш учинити велики севап, а доби- ћеш н добар бакшиш”. Рабаџија мало поћута, па ће рећи: «Ми смо тамо као мало начули, да је некаква девојка заробљена, да је јединица, да је родитељи једнако на све стране траже, а не могу даје нађу. Ти рече, да је она ту негде ?... 109 — Јест она је ту, и ако се не избави како год, њу ће Турци потурчити најдаље до три дана. Тада ће рабаџија рећи: ((Ако можеш ишчупај је из некрштених руку. предај је мени, а ја ти се кунем евојом децом, својом кућом и срећом. да ћу је здраву и читаву одвести њеном оцу и матери. А одакле је та девојка? — Она је отуд негде од Мозгова, од- говори Станко. — Е, па добро, то није од нас далеко. Сад Станко уговорп дан поласка с ра- баџијом, и место где ће се састати да му девојку преда. Овај се разговор водио у среду у вече, и договоре се да рабаџије пођу у четвр- так у вече. А место где ће се састати да му Злату преда, беше онај висак близу данашње Ашик-Михаилове механе, мало у лево у густој шуми, ту негдешад данаш- њим селом Миријевом. Уговоре још и ово: Ако рабаџмја пре дође на одређено ме- сто. он да чека Станка; ако Станко пре дође, он да чека рабаџију. 110 Још једном узе Станко тврду веру и поштену реч од рабаџије, каже му: „лаку ноћЈ), и < с у здрављу*. п пође додавши. да ће сутра у то доба опет доћи да се виде и договоре. Сав разговор између Станка и рабаџп- је слушао је из једног прикрајка — други рабаџија. Чуо је да се помиње нека зароб- љеница, чуо је некакав бакшиш. чуо је и место где ће се састати; али о томе нншта нпје хтео говорити осталом друштву. Међу тим, чим је Станко отишао, да по заповести Дурџаниној потражн и купи какве старе хаљине, Дурџана је из своје собе сваки час погледала кроз решетку иа прозору, п чим је спазпла да Станко дође у башту и оставн завежљај на уре- чено местоДона опет рече Златп: «Седн ти. сад ћу та доћи!...“ Дурџана сиђе у башту, отпде код онога џбуна, обазре се на све четири стране, завуче руку у џбун. извадп завежљај. са- кри га под вереџу, и упутн се на горњи бој. Чим уђе у собу окрете Злати леђа. 111 саже се. отвори један долап. и ту метну онај завеж.вај. Чнм је стара була из собе изашла, радознала Злата притрча прозору и паж- л.иво је кроз решетку вирила, куда ће Дурџана и све је видела.... Кад Дурџана уђе у собу, Злата чисто заусти да је запита : «Шта си оно. тетка, донела из баште?” Али се у исти мах сети шта јој је стара була заповедила, па ућута ... Вас тај дан била је Дурџана замиш- љена, п као хтела је нешто да каже Злати. али се уздржавала. Само ју је два пут запитала: «3ар ти се не допада овде?... Бп ли волела да идеш одавде?...5 5 Одговор Златин на ова питања беху дубоки уздаси и плач... -Јер и она беше опазила шта јој се спрема, и шта је чека... XVIII. Сутрадан, а то је било у четвртак. био је дан амама, кад сав харем и на читав дан одлази у амам Овај пут хтели су повести и Злату, — јамачно, у намери 112 да је познаду с оним ђубекташом, око ког ће је обводити кад је буду удавали за младог Рашид-Беговића. Цемиле, мати Изединова, а намешена свекрва Златнна, још у вече заповеди Дур- џани, да се Злата спремп. Старој були ово не беше по вољи, али се одмах до- сети, шта јој ваља радити. У вече кад је било време за легање, Дурџана ће рећи Златп: < ( Сутра иде ха- рем у амам. па хоће и тебе да воде; али ти ни по што немој ићи! Сутра рано да се не дпжеш. учннп се као да си боле- сна, а ја зиам шта ћу казати." Злата тако и учини. Сутрадан, кад је било време поласку у амам, Џемпле уђе у собу Дурџанпну, и погледа у онај ћошак где је Златаспа- вала, и виде је да још лелш п спава. Н као срдпто запита стару булу: ((3а што се Злата није спремпла?” Тада ће Дурџана рећи: „Злата сву ноћ није тренула. Још од синоћ је нешто за- немогла, и тек пре пола сахата мало је ) ) заспала. 113 Овим одговором задовољи сеЏемиле, па невесела и замишљена оде у амам са свим харемом, наручивши Дурџани, да над- гледа Злату и да је понуди каквим леком. Чим је харем отишао у амам, Дурџана приђе прозору и нешто *је дуго вирила кроз решетку. У једном ћошку баште угледа Станка; одмах се забули, обуче вереџу и право пође у башту њему. Злата још спаваше. Идући преко авлије у башту,_Дурџана се обазирала — то на једну тоЈна другу страну. добро мотрећи, да је ко год из ком- шилука с прозора не спази. Чим се приближи Станку, одмах га запита : је ли нашао какве путнике — рабаџије ?... Станко јој одговори да је све готово.... Була ће му рећи: «Сутра је петак, а прекосутра субота. У суботу Српкиња мора бити потурчена. Па за то још ове ноћи она се мора избавити....® За тим мало поћута па ће рећи: ссДовече, кад се смркне, и пре него што ће се затворити капија, ти да се са- РОБИЊИЦА ЗЛАТА8 114 кријеш у најгушћп џбун убашти; ту да чекаш док избије на градској кули са- хат пет.* -Лим избије сахат пет, ти очекни један черекј/узми подугачак прут, по- лако се прикради мом прозору, и само њиме пошашољи по решетки ; а ја ћу спре- мити све што треба. Добро пази! Вуди на опрезу да не заспиш !...* То рече Дур- џана па се врати у конак. Тај дан Џемиле и остале буле дошле су, преко обичаја, много раније кући нз амама. Стара Џемиле. чим је дошла, од- мах је походила Злату и запитала је : како јој је, и да ли се бо.ве осећа? Злата је лешкарила и претварала се. по науку старе буле, да јој још није добро. Пред вече, тај дан, отиде Станко у онај хан да се види с рабаџијом. и да уговори кад ће поћи. Рабаџије су биле спремне, и намераваху, да се још тог вечера крену на пут. Станко изазове оног отреситијег рабаџију и на само му каже, да задржи друштво и да одмах у вече не пође, него По евровском бројању: једанаест. 115 на два три сахата пред зору. Рабаџија му да реч да ће тако учинити. За тим Станко и последњи пут рече рабаџији: «Ако до- ђеш на уречено место пре, ти ме чекај; а ако ја дођем пре, чекаћу те. ® Станко се одмах врати у конак. Беше се ухватио први сутон. Он полагано уђе на капију у башту и сакри се у један ћошак где беше најгушћи зимзелен. Мало за тим и стара слушкиња обиђе и З еД нУ и Д Ругу капију, и виде да ли с у метнуте чивије; за тим се мало прошуња по башти, и видевши да је све у реду, оде у своју одају. Прошла је баш мимо Станка, али га срећом није опазила. Беше наступила прва половина месеца августа. Ноћ дивна. каква само у том месецу може бити. Небо је било шаро- вито; месец беше на измаку, и тек се рађао пред саму зору. Мирис од цвећа и воћа испуњавао је дивну и раскошну оашту Рашид-Беговића. У једном ћошку те баште беше се шћућурио Србин — Станко, и чисто не дишући, бројао је са- хат по сахат на кули београдског града. 8* 1 1 6 Ноћ беше тиха. По тој ноћној тишини разлегаше се са зидина кобнога града београдског глас турског стражара: «Азу- рала-а-аР Искуца: први, други, трећи и четврти сахат... Станко је све редом и тачно бројао, а бројала је и стара Дурџана.... Међу тим у целом конаку Рашид-Бе- говића влада је мртва тишина. Харем је тај дан био у хамаму, и разуме се буле су спавале као окупане.... Ником ни на ум није падало оно, што ће се ту ноћ до- годити у конаку.... Нигде ни на једном прозору не виђаше се светлости. Само на прозору Дурџанине и Златине собе тињала је слаба светлост — једва се могла опазити кроз ону че- сту решетку на прозору. Да за један тренутак завиримо у ту кобну собу, те да видимо шта је радила стара Дурџана и Злата. Чим се све утишало у харему, — а стара је була већ знала то време, она поче испонајлак спремати Злату за бег- ство. Најпре јој све по реду исприча: како је дознала, да ће је у суботу по- 117 турчити, да се за то у велико чини спрема; за тим да ће је удати за младога бега, да ће свадба бити одмах после турчења до неколико дана; да су венчане хаљине наручене и да су већ готове. У кратко јој исприча цео апсенички живот који је очекује у харему, и најзад јој рече: да више никад не ће вндети своје родитеље и свога брата. Злата још не беше сазнала праву на- меру старе буле, па ће јој рећи: „Тетка, ја све то видим и опажам. За ово два ме- сеца и нешто више, мени је овде било као у гробу. Да ти ниси била тако до- бра према мени, ја бих полудела!... Мени је овде тешко. Ја сам се ужелела својих родитеља. свог јединца брата, Мозгова, Зеленових Њива, Венца и Пландишта. Али шта да чиним? Ја сам слаба женска страна, Турци ме заробили, а нема ко да ме из- бави....» И бризну у плач.... Дурџана јој рече: «Не бој се! Бићеш избављена; само буди иаметна и сло- бодна.... Мој живот нека остане у тур- ским рукама, а ти мораш бити спасена." 118 Злата је сва дрктала од радости. У овој старој були она је видела свог ан- ђела чувара, видела је своју избавитељку; али још не беше дошло време, да се та њена машта и оствари.... Међу тим се приближаваше време, да и последњи — пети сахат откуцне. Стара була узе лојану свећу, бркну у џеп, извади кључ и отвори нека тајна вратаоца у зиду од собе. Уђе унутра и тамо се забави неколико минута. Кад отуда изађе, изнесе један ћемер и метну га на миндерлук. За тим заповеди Злати да се свуче. Злата је послуша. Дурџана се саже, отвори онај долапић и извадн отуда некакав завежљај и одреши га. За тим припаса Злати онај ћемер, рекавшп јо ј: С ( Ту имаш доста!... Боље је, да ти то носиш, него да Турци после моје смрти ждеру и уживају...® Из завежљаја извади старо рухо, п рече: ( С Облачи се брже!...» Злата окле- ваше, али је онапожури: ((Брже! Већ је време ту!...” 119 И Злата се обуче..,. Док се она облачила у мушко рухо, Дурџана узе лојану свећу и њоме добро подмаза шарке на вратима. На градској кули откуца пет сахата... Дурџана задркта.... И Станко је у тај мах задрктао, а срце му закуца како никад дотле није.... ( { Још черек и Станко ће се јавити,5 > помисли у себи Дурџана.... За тим загрли Злату, обли је сузама и читав минут држала је у загрљају. От- копча јелек, скиде с врата ону иконицу. принесе свећу, и рече јо ј: „Загледај до- бро! По.вуби ту слику.... Нека ти је она помоћница....” Злата пољуби иконицу и стара Дурџана обеси је о врат њен. У тај мах, чу се шашољење прута по решетки на прозору.... Дурџана је имала само још толико времена да рекне Злати: «Ја сам твоја несрећна тетка Смиља, а сада Дурџана ! Бежи и поздрави ми брата Милојка!...» Кад Злата чу ове речи, она се баци у наручје старој були, па ће јој рећи : . 120 «Ја не ћу да идем! Ја ћу с тобом да жи- вим и да умремР Дурџана јој одсечно рече: „Бежи ! Бе- жи! јер ћемо обадве пропасти.... Пропашће и добри Србин Станко....) ) За тим полагано отвори врата, узе је за руку и сведе је низ басамаке.... У једном залатку чекаше Станко. Стара Дурџана доведе Злату и пре- даде је Станку. У иети мах даде му не- каква два замоту.вка, шану му на само ухо: «Један теби а други оном чевеку!..” Кад је Станко већ хтео да пође она му кроз сузе рече: „Аманет ти Божји моја Злата !... Бежите, и ти се више не вра- ћај!...) 3 Злата је сва дрктала као прут. Одмах до Рашид-Веговићевог конака беше једна осредња турска кућа, пре- грађена високим зидом. У зиду је био мали капиџик, — - тако звана комшијска капија, кроз коју су буле долазнле једна другој у госте и на посело. Станко узе Злату за руку, и полако јој шану: «Хајд’ само за мном.... Не бој се!...” Доведе је до оне комшијске ка- пије, полагано извадн чивију. отвори ка- пију, разгледа добро по башти и пропусти је напред. За тим и он уђе у комшијску башту. И још лакше притвори капију. За тим узе Злату за руку, па полагано поред зида, који беше обрастао бршљаном, до- веде је до главне капије, што излази на со- как — у чаршију. И из те капије извади чи- вију, полагано отворп врата, промоли главу, и добро разгледа и горе и доле по со- каку, па кад виде да нема никога. он Злату протури напред, за тим и сам изађе и полако притвори капију. Обазресејош једном уз сокак и низ сокак, па ће јој полугласно рећи: ((Хајд’ за мном!...” Дуго служећи у тој махали, Станку је био познат сваки буџак у том крају. Чим идиђу из тог тесног сокака, Станко скрене мало у лево, и дође до палисада, којим је у то време био Београд ошанчен. На много места палисад беше отрулио и велико прошће попадало, богаза је било доста. Турске страже стојале су: на Ви- дин-капији, Стамбол-капији, Варош-капијн 122 и Сава-капији. Ту негде близу чесме, у данашњој скадарској улици, провуче се Станко са Златом кроз један богаз, скрене мало у десно, — пода.не од Видин-капије, дохвати се њнва и ливада, и дође до Слат- ких Вода, ту где је данас палилуска ка- сарна. Нешто од брзог хода, нешто од страха, беше се Злата уморила, па ће рећи Станку полагано: «Да се мало одморимо....” — Сад вала можемо, рећи ће Станко, сад се ничега не бојимо. И три пут се прекрсти, рекавши полугласно: «Валим те, Боже, на твоме дару!...и Тек сад Злати паде на памет, да је то онај човек, кога је она кроз решетку прозорску видела, да се два пут у баштн прекрстио, кад је оно кпнуо. Добро по- гледа у Станка па га запита: «Јеси ли н ти српске вере ?л — ( С Па како бих се крстио, да нисам хрпшћанин — српске вере I...” одговори он. Тада се и она три пут пре- крсти.... После два месеца и нешто више ово је први пут што се прекрстила. 123 XIX. Кад су се мало поодморили, Станко пође иапред а Злата за њим. Дошавшн до испод ((Булбулдера”, Станко скрене у лево мало подаље од цариградскога друма, пре- ђе поток булбулдерски и дохвати се че- сте, којом у то време данашњи голетни Врачар беше готово сав обрастао. Кад су се дохватили честе, они пођу лакшим кораком. јер беху ван сваке опа- сности. Уз пут је Злата о много којечему питала Станка, и он јој је на питања од- говарао. Она му је причала све по реду: како су је Турци заробили, како је ту- говала за родитељима и братом, како је јединица у оца и матере, и како једва чека да види своје родитеље.... Станко је био нешто замишљен, и кад је она говор свршила, ои ће јој рећи: «Видећеш, ако Вог да!...) Ј Беше већ и зора зарудела.... У раз- говору нису ни опазили, да су већ сти- гли на онај висак над селом Миријевом. Ту је близу било и уречено место, где 124 ће Станко предати Злату. Станко је све једнако погледао низ друм цариградскп, који иде од Београда. Рабаџије још не беху стигле.... Мало не потраја и сунце грану.... Ње- гови сјајни зраци падоше на лимене вр- хове витких џамија турскнх п одсјахиваху с источне отране. И Злата, као и отац јој, кад угледа Београд и ону гомилу великих и малих кућа, запитаће Станка: «А које је оно село? — Није то село, дете моје. То је Бе- оград®, рећи ће Станко.... Злата сва претрну, и уплашено рече: «Ама зар је то тај проклети Београд где сам ја тако дуго робовала? — Јест то је Београд,” рече јој Станко.... Она за тим погледа на Саву и Ду- наво па запита: «Какве су оно големе воде?... — Оно је Сава и Дунаво,” одговори Станко.,.. Она погледа преко Саве и Дунава, и кад виде сремску и банатску равнину, 125 што је пукла у недоглед, а по њој се белуцкају села и некакве високе куле, она ће запитати : ((Шта се оно бели онамо по оној равнини ? Какве су оно куле ?» Он јој каза да су оно села, а оне куле — цркве и звонаре. Злата никад у своме животу није чула звона; јер у то време Турци нису дали Србима ни да зидају звонаре, нити да звона звоне..,. А какав ли народ тамо живи? Да нису и тамо Турци? Нису, дете моје! Тамо живе Срби, који се исто овако као и ми часним кр- стом крсте. Злата угледа и Фрушку Гору, угледа Медведник и Цер, па запита: «Које су оно планине ? Да није оно Озрен. и Стара Планина и Јастребац? Није, дете моје. Те се планине друкчије зову. Озрен, Јастребац и Стара Планина далеко су одавде.... Док јеЗлатаовако запиткивала, Станко је, одговарајући јој, све једнако погледао 126 низ дручм цариградски, и на један пут као у радости узвикну: «Ха! ево их!...и С тог виска видео се лепо — као на длану она] дерлац испод данашње «Ашик- Михаилове механе,5 > а видео се и онај ста- рински друм како је уз тај трлац вијугао. Тим друмом беху се наврстала четвора-пе- тора кола рабаџијска. Бпволи, ногу пред ногу, мицали су се, и једва се могло опа- зити да се крећу. За једно сто педесет до две стотине корака беше нзостао је- дан рабаџнја од свога друштва, и изгле- даше, као да му јеједан биво укован. Тај рабаџија навлаш беше изостао од својих другова. Он је од њих крио, шта је уречио са Станком. — А крио је за то, што му се непрестанце врзао по памети онај обећани бакшиш, који он не беше рад да дели са својим друштвом.... Она четвора кола што беху напред одмакла, прођоше и даље у шуму зама- коше. Станко се присети, да ће то бити онај рабаџија што беше заостао, с киме је он уречио да му Злату преда. И није се преварио. Јер чим рабаџија дође од 127 прилике на спрам уреченога места, до- бро разгледа и лево и десно, па онда окну своје биволе; метну један пањ под кола, мало постоја па врдну у лево у шуму. Тумарну овамо онамо, док на једном пропланку угледа Станка и поред њега једног младог момчића. Станка одмах по- знаде, и право се њему упути. По што се здравише, Станко ће рећи рабаџији : «Јеси ли на речи?» Рабаџија му одго- вори: ((Јесам.5 1 — «Вала ти, брате, ти си иоштен човек....» За тим пружи руку на Злату и каза му : «То је та робињица коју сам из турских канџи избавио. и једну хришћанску душу спасао.... Предајем ти је здраву, читаву. И сам си родитељ, знаш како ооли родитељско срце за својим де- тетом. Чувај је као своје дете, па ће Бог и твој пород благословити Р’ Рабаџија се закле свим што му је нај- милије на свету: својом децом, својом ку- ћ°м и малом, да ће Злату у путу пазити и чувати, и да ће је сам собом, чим кући стигне, њеним родитељима одвести и предати. 128 После ових речи, Станко се уклони мало на страну и зовну рабаџију. Вркне у недра, извади један замотуљак у коме су били новци и пружи га рабаџији, ре- кавши: «Ево ти за твој труд. Буди овој јадници родитељ у путу.” За' тим приђе Злати, загрли је п у чело пољуби, поже- левши јој да жива и здрава својој кући дође, и евоје родитеље обрадује. Она га пољуби у руку и захвали му се на труду како је знала и умела. С рабаџијом се Станко пољубп у образ, и јогп једном препоручи му Злату. Злата је изгледалакао прави мушкарац Била је обучена у некакве старе издр- пане чакшире и некакав гуњ ; на глави је имала повелику шубару, тако,данико не би могао ни помислити да је то жен- ски створ. А да би се још боље затурио траг, Станко и рабаџија договоре се и надену јој име: Радојко. Злата оде с рабаџијом.... Кола се кре- тоше, и Станко је с оног пропланка све дотле гледао, док кола у шуму не зама- 129 коше. За тим се окрете на Београд и до- бро га погледа, па ће у себи рећи: ((Ја тамо више не смем....» Обазре се на све четири страие, за тим се прекрсти, ухвати П У Т у десно, право на Дунаво. Ту не- где ниже Вишњице, близу Великога Села, срећно се превезе у једноме чуну на ону страну преко Дунава..., XX. Тај исти дан, рано у јутру, беше се подигла читава граја у Рашид-Беговића конаку. Стара Дурџана трчала је по трему као суманута, и само се чула вика : «Не.ма Ђаурке ! Нема Злаге ! Куд се дела? Држ’- те је ? Побегла је!и Чак стрча у башту, обигра свуда и на све стране и као ба- јаги, ништа не нашавши, врати се горе у своју собу. За тим истрча горе у трвхм , и Још јачим гласом поче викати и у груди се бусати. На ову њену вику дотрча Џемиле, и још две три буле, и усплахирено и упла- шено запиташе Дурџану: ((Шта јој је и што виче?...» РОБИЊИЦА ЗДАТД 9 130 Дурџана је само изговарала: «Ђа- урка.... Нема Ђаурке ! Побегла је !... Аман. побегла је!...в Кад Џемиле дознаде у чему је ствар, она се још жешће разгоропади: трчала је као бесомучна, као на нућена тигрица — то на једну то на другу страну; пре- турила је сав харем, завирила јеу сваки долап и у сваки буџак, е да ли је не ће где год наћи. Чисто изгледаше као да је неко њено рођено дете украо и одвео.... Трчала је и сама по башти; опет се по- пела на горњи бој, опет претурала долапе ца чак и сав таван претресе. И кад ни- где ништа не нађе, она седе на шнлте у оном ћошку где је Злата обично спа- вала. и горко зајеца.... Кроз плач је спо- мињала Изедина и Ђулзаиду.... И Дурџана је плакала.... Кад се мало прибрала, Џемиле запита Дурџану, како је то било, куда се Злата могла денути, и чисто јој се чињаше не- верица, да је могла побећи. II опет поче да претура подолапима; још једном сиђе у башту, обигра сваки кутић и сваки 1 3 1 џбунић, и кад ништа не нађе, она плачна пође,' у харем. Уз пут погледа на ком- шијску капију, опази да нема чивије; брже боље отвори- комшијски капиџик ; поред зида комшијске баште смотри неке стопе; потрча комшијској капији, па кад и тамо не нађе чивију у капији која излази на сокак. тада јој беше јасно, да је Злату неко украо те ноћи и одвео.... Најтеже беше умирити младога бего- вића, Изедина. Кад је чуо да му је Злата украдена и одведена, он је јурио час на З еД нУ Ј час на другу страну као разјарен тигар Најзад повика: «Коње !» и хтеде послати потеру на све.стране; али га стари Рашид-Беговић задржа, рекавши му: ((Си- нак, такав ти је к’смет! Алах није судио Да оуде по нашој жељи. и ми се морамо покорити тој судбини.... Да је Ђаурка во- лела нашу веру, она би је и примила; да је миловала тебе, она би се за те и удала.... А овако — - Алах ћерим — од Бога на- вака....м Да ли су ове речи старог'Рашид-Бе- говића и колико утицале на младог бега, 9* 132 то се не зна.... Али се зна то, да се по- сле Златинога бегства млади бег, дуго, дуго није хтео женити, толико је зами- ловао своју несуђену Ђулзаиду. Тај исти дан учињена је као и нека истрага у конаку Рашид-Веговића. У ха- рему сва тежина кривице пала је на стару Дурџану. На шу су сумњалн да је она помогла Злати да побегне. Дурџана се није много ни бранила.... Она је само го- ворила: ( С Нека ми је Алах у помоћи! Грех на моју душу!...® Пало је у очи да се тај дан Станко ба- штован нигде није видео.... Чекали су га да дође у вече, али он не дође. Кад и су- тра дан не дође, тада је јасна ствар била, да је он Злату украо и одвео.... Неколико дана говорило се у харему и комшилуку о Златином бегству. Туго- вала је Џемиле, али је њен син Изедин био неутешан; неколико дана није се ни- куд макнуо из куће, — нешто од стида, нешто од жалости.... 133 XXI. Оставимо Изедина, Џемиле и сав ха- рем нека тугује за Златом (имао је и за ким!}, а ми да се упутимо за оним раба- џијом, што се онако страшно закле: да ће Злату у путу пазити и чувати као своје дете и здраву, читаву њеним роди- тељима одвести и предати. У први мах он те тако и мислио, и чисто је гледао како ће се њени родитељи обрадоватн кад виде своје, скоро већ нрежаљено дете, да је на ново оживело и да је опет у њи- ховом загрљају. Он је још у напред ужи- вао и чисто пливао у радости: како ће му њени родитељи бити захвални, како ће га поштовати и уважавати за његову велику доброту, коју је њиховом изгуб- љеном детету учинио. Најзад у себи рече: «Бала, кад је одведем, три ћу дана го- стовати код њених родитеља!...» Па можда би све то тако и било, _ и нема сумње, да би тако било ; али грам- зивост, себичност угушише ове племените помисли !... Несрећни новац усели анти- 134 христа у срце и душу овога човека; са~ вест му се помрачи, он завади себе и чи- таво своје потомство с Богом и његовом вечном правдом.... Чим се рабаџија Новак кренуо (тако ћемо га од сад звати), не беше одмакнуо ни две ста корака, он се поче по нед- рима пипати.... Онај замотуљак што му Станко предаде све га је нешто жуљио и тиштао! Два пут три вадио га је пз недара; пипао га. Нешто у замотуљку шу- шти! Опажа да су паре, — али не зна, је ли злато или сребро и колико нма. Кад је био на оном брдашцу над Боле- чом, Новак нпје могао даље издржати. Окну биволе. и рече Злати: «Почекај тн мало, сад ћу ја доћи!» па врдну лево у шуму. Кад се виде сам, обазре се на све стране, грчевито завуче руку у недра; извади онај замотуљак, и кад га је почео дрешпти, тако су му руке дрхтале, да га је једва одрешно.... Лако је замислити (а на- рочито људма грамзивим за новцем) како је Новак разрогачио очи, кад је видео у том замотуљку чисто — суво^злато! 1 у је било : махмудија, рушпи, и по нека уру- бија. Он хтеде избројати. али су му руке тако дрхтале, да је две три рушпе у траву испустио и једва нашао. Како — тако, завеза крпу, стрпа је у недра, и рече у себи : „Колико је да је, доста је !... Хвала Богу на његовом дару!... Овоме се нисам никад надао,...” И баш у том тренутку, кад се из шуме својим колима враћао, заче се у његовој души паклена мисао : да до- зна, да ли је и Злата какав бакшиш из Београда понела.... Дође му на памет и Станко, па ће сам себе запитати: „Боже мој, колико ли је онај добио?....» Вративши се колима крене даље, - — али тако полагаио да су се биволи једва мицали. Нешто је почешће погледао у Зла- ту, махнуо би руком, и поче нешто сам оа собом да говори.... Низ ону низбрдицу пред Болечом, узе биволе за пороже, и полако сведе до 'у равнину. Ту стаде и читаво пола сахата одмарао је биволе. Кад је стигао у Бо- леч, беше превалило по дне. Ту запита механџију: је су ли прошле какве раба- 136 џије? Он му одговори да јесу, и то до- ста подавно. — Где ли сад могу бити? запитаће Новак. — • Па ја не знам, али су могли од ггри- лпке стићи до на онај висак над Гроцком. Новак се вајкаше, и као санћим пре- кореваше друштво што га је оставило. Међу тим другови су његови више пута застајкивали, а у Болечу више од два са- хата одмарали се и чекали га. Најзад кад га не беше да дође, они науме да наставе пут, и да га у Гроцкој сачекају. Новак искошка биволе, положи им да једу, па се п сам са Златом мало при- хвати. Ту се одмарао чак до заранака. и тек тада укошка биволе и настави пут, — најлак. Чим је одмакнуо од Болеча за један непун пушкомет, почео је запиткивати Злату — о овоме, о ономе, па ће најзад угштати : да ли јој нису што од јела спре- мили на пут, да ли јој није што дао онај човек што ју је довео из Беграда и њему предао итд. 137 Она је на сва питања безазлено од- говарала: да од јела ништа није понела, да јој онај човек ништа није дао, па се тек присети и рече: «Ха! Баш кад смо хтели поћи, моја тетка, стара була, не- што је око мене тешко опасала. Ја не знам шта је, само ме много жуљи.... Може бити да је ту што год метнула!...» Нешто тешко око ње опасала ?... Хм!... рече у себи Новак. А шта ли ће то бити? запита Злату. Па ја не знам, — одговори она. Баш ои добро било да видимо.... - Па тешто да видимо ... Новак окну биволе.... Злата отпаса ћемер и пружи му ре- кавши : ( С На! Ето па види!...» Новаку задркташе руке. Отпекља пре- ђицу на ћемеру; извуче мушему на ду- гачко а поуско сашивену. Нагну на једну страну; из мушеме посукта све сама руш- па, махмудија. урубија, и по неки дукат шљивак— Новак тек сад разрогачи очи и ЧУ се 1 1 3 Дубине његових груди потмуо глас: «хааа!!!» За тим врати новце у мушему, 138 запекља пређиду, па пружи Злати рекав- ши: «На, Опаши!...» И Злата равнодушно опаса ћемер око себе.... Она јадницаније ни знала шта је то на што је тако Новак очи разрогачио, и толико се зачудио.... Видела је и познала да су то паре. али она то није умела да цени..., Кренуше се кола и пођоше даље. Нова- ку је једнако био пред очима ћемер. Злато истера из његовог срца анђела мира, ан- ђела чувара; на његово место седе со- тона и поче кроз уста Новакова овако говорити: « . . . Јест, ћемер велики.... злата много... ја бих срећанбио, обогатио бих се.... Не бих морао више рабаџнјати и овако се му- чити_ Па и моја деца, чак и потоњи на- раштајн билп би срећни и задовољни— в Да јој узме онај ћемср?... Али може се прочути _ Погледа у Злату, и виде како смерно с друге стране кола идеш ајиска биволе, да мало брже нду.... Сунце се већ беше спустпло над гору...^ Још мало, па ће и сести.... 139 Новак је ншао полагано. Често је за- етајкивао, нешто шаптао сам за се, па би по кашто и руком махнуо. Једном је шта више гласно рекао: «Такоје! тако мора бити, па куд пукло да пукло I...” Злата се чисто трже, кад он ове речи изусти, и погледа га.... Он се чињаше невешт, и као бајаги поче ајискати биволе.... Опет се замисли, поче чешће застај- кивати и шаптати: „Јест, новаца много, ја бих био богат човек.... Да јој отмем? Она ће мом друштву казати.... Да је уб...?м Ту застаде и замисли се. .. А моја заклет- ва, — она тешка заклетва ?... Не. не ћ у ! Хоћу да јој узмем половину.... И заслу- жио сам, па и право је, јер ћу је одве- сти родитељима, обрадоваћу их, они ће ми бити захвални.... они ће ме частити. .. Баш, тако ћу....5 1 Сунце се беше смирило и први се су- мрачак спустио. Биволи су се полагано кретали.... По нека веверица ја грабљнва ноћна тица шушне на шумарку, и Злата 140 би се тргла и уплашила... Али чега се има бојати. кад је ту чича Новак? « ... .Али, да ми је и она друга половина ћемера, баш би добро било.... Ја бнх срећ- но и задовољно живео са својом породи- цом. Али моја заклетва?. . Па шта, зар се људи мало пута куну, па не одрже за- клетву? То није ништа.... .Ја ћу приложнти цркви, манастиру.... Ово је згодна при- лика.... Никога нема .. нико не ће видети.... Родитељи су њу већ прегорели..., Ко ће од мене потражити рачуна?... Зар и други људи не убијају, па ником ништа!.. ” Јурну му крв у главу, очп му закрвавнше. — - он изговори у себи: ((Ћемер мора бити мој!... Она мора умрети!...” И на један мах окну биволе ... Внволи стадоше. Он викну: ((3ла- то!” Она се одазва: «ОјР — Ја сам жедан.... пио бих воде.... Је си ли ти жедна?... — Па и нисам, али бпх се могла мало напити, одговори она.... — Ту близу у шумици -има један леп кладенац. Нека кола; хајдемо ми да се на- пијемо воде....” 1 4 1 И пођоше. Он напред она за њим.... Кад су доста подалеко зашли у честу, Новак се поче обзирати — то на једну то на другу етрану, као бајаги тражећи где беше кладенац, и заустави се на јед- Н0ј рудиници.... Читав минут стојао је за- мишљен.... Преко памети пређе му: и дана заклетва и родитељи Златини, и њихова радост кад виде своју јединицу, — све то у тренутку ока прохуја.... Место тих пле- менитих, тих човекољубивих мисли, по- ]ави се пред очима овог клетво-преступ- ника ћемер пун злата.... Злато му очи за- слепи и свако човечанско осећање угаси, угуши, ноништи.... И он — несрећник, %трже нож из листова, шчепа Злату, обори је на зем.ву и закла је као невино јагње !... Један пут • . два чу се крчање испод гуше Златине.. . два три пут праћну се јадна жртва.... пружи руке к небу.... спусти их на груди и прекрсти.... Још се једном чу тихо и последње крчање под гушомњеном, и све сестиша... Златајебиланепомична!../с; Овај звер, а не човек, овај бесни пас, који оно хтеде Злату и у сну да удави, 142 кад се она из оне дубоке воде изоавила, беше се наднео над своју жртву, и ослу- шкиваше, да ли још има знака од живота... Злата је непомично у крви лежала.... Он грчевито и брже боље отпаса ћемер од појаса њеног, стрпа га у недра, накрши неколико гранчица, њима покри крвави леш, па онда као бесомучан јурну кроз шеварице, дође својим колима и крете С6 ДЕЉ6. Још добре три четврти сахата имао је дапутује до Гроцке. Биволибеху уморни, И ногу пред ногу мицаху се.... А Новаку се хтело да долети до Гроцке.... Он је ои- воле мувао, жажалицом бо, али су они обичним кораком ишли — само номаху- јући реповима... Он се све једнако освр- тао, и чисто му се чињаше : неко гај^ри, трчи за њим!... У један мах чисто му се прнчу, како баш иза самих његових леђа неко викну: «Стој, зликовчеједан!...” Освр- те се, погледа.... али никога не беше.... И тек кад је изашао на онај висак над Гроцком, и видео слабо светлуцање што 143 му долазаше од Гроцке, он је нешто мало дахнуо душом..., Боже мој! Шта ли је то гонило. шта ли је то трчало за овим крвником? Ко ли је то могао викнути: ( С Стој, зликовче један?!!” кад нигде живе душе није ту било, каднико није видео онај злочин што га учини Но- вак у шуми између Болеча и Гроцке? .. «Бежи крива.ц , а нико га не јури ,» вели стари мудрац. аТуђ а крв не д а , мировати ,и вели на- родна изрека.... «С највећим непријатељем можеш се помирити и наравнати, али никад с не- мирном савешћу. Највећи је непријате.н човеку немирна савест. Ко је у завади са својом савешћу, тај је у завади с Богом и вечном правдом неговом. «Бог милује праведнике али и греш- ницима не остаје дужан. И на деветом колену опажа се прст Божје правде....” Да, да, невина крв Златина гонила је овога зликовца.. . Та је крв вапила пред престолом правде Божје.... ПравдаБожја 144 викнула је иза леђа овога звера а не чо- века: «Стој, зликовче један. небегај!...” Овај крвави призор десио се у гро- чанском атару. Ова је шума служила за иепуст. По њој су чобани чували и пасли своје овце и козе, Два три дана после овог крвавог призора, опазили су чобани, како се над једним местом вију орлови и гаврановн . . Пођу да впде шта је, кад тамо имају шта видети'... Угледају поиз- даље некакав оглодан скелет, прнђу б.ш- же, и виде да је то кост^р људски. По дугачкој коси познаду, да је то женски створ.... На оглоданим грудима с-пазе и ону иконицу у сребро оковану, на којој беше лик Матере Божје.... А ко је то мо- гао бити, једини је Бог видео, аНовакдо- бро запамтио.... XXII. Око неко доба ноћи стиже Новак у Гроцку. Другови његови, остале рабаџије, беху намирили своју стоку, и хтели су да дежу. Али кад чуше, да им другар дође и окну биволе пред механом, радосно ис- 145 трчаше и као у један глас повикаше : «Где си, човече, ми изгибосмо чекајући те !? . .» Испресецаним и потмулим гласом по- че Новак затурати трагове: кЈа! оставили ме самог, побегли од мене!... И то мије друштво! И то су ми неки људи?!...” За тим поче причати: како му се наједном месту сломила палица, на другом пукла јармењача; како је уз једну узбрдицу једва истерао кола ; како му је један биво уко- ван итд. Другари његови вајкали су се и прав- дали: како су га на неколико места че- кали, а у Болечу и стоку хранили, и чи- тава два сахата очекивали..., И у том раз- говору помогоше му те своје биволе ис- кошка, уведе их у хан, веза за јасле|и положи им сена. На сред хана тињаше ватра. Око ва- тре беху полегали ипоспали неки путници. СВ У Д уиаоколо око дуварова беху пона- мештане јасле. У једном крају беху при- везани за јасле волови и биволи, а у дру- гом коњи. Механа није имала ни тавана ни оџака. Густи облаци дима пробијали су РОВИЊИЦА ЗДАТА 10 146 кроз ретке редове ћерамиде. Од многог дима беше кров тако почађавио, да су озго све некакве ресе висиле. Под једним кровом одмарали су се и спавали и пут- ници и њихова стока.... Тада не беше ме- хана «по планум.... И боље!... Кад намирише биволе Новакове они сви поседаше око ватре. Један од раба- џија чарну ватру, пламен букну и обасја лица. Све рабаџијепогледашеу свогадруга Новака. За тим се међу собом згледаше.... Видеше на челу и образима његовим не- какве пеге засушене крви....Погледаше му руке.... и руке му беху крваве.... Они се још једном згледаше и ућуташе.... Кутао је као нем и Новак. Тада ће га један од другара запитати: «Ама, каке су ти то пеге по челу и оора- зима?...® Новак се маши рукама и протрља чело и образе. Том прнликом још се боње ви- деше крваве руке. Тада ће збуњено рећи: «Може бити да је блато!...” (и ако олата не беше нн трунка, јер 1е било напољу суво време).... 147 Други ће рабаџија рећи: «Ама то као да није блато.... Назгода, то ће бити крв.... Да се ниси убио, ја посекао Овим питањем он извуче Новака из за- буне, те одговори испресецаним гласом: «Ја.... јест. .. и биће крв.... Јес.... кад сам секао и дељао палицу.... мора бити да.... да сам се посекао.” За тим се одмах диже, нађе крчаг с водом, па уми и руке и лице. Док се он умивао, остале су се ра- баџије све једнако згледале, а један од њих заклонивши уста шаком шану : «Нису чисти послови !и Кад се Новак уми, он опет седе по- ред ватре — али мало подаље, — закло- нивши се од светлости. Он је ћутао, ћу- тале су и остале рабаџије.... Један ће га запитати: «Да ниси гладан? Хоћеш што повечерати ?5 ) — Нисам гладан, нешто ми се ништа не једе...." одговори он. Уморне рабаџије легоше поред ватре, и заспаше као заклани. Само једном од њих, ономе што шану: «нису чисти по- слови”, беше се разбио сан, и дуго није 10* * 148 могао заспати, али се претварао као да спава. Беше легао и Новак; али се све јед- нако обртао и превртао; нешто је за- влачио руке у недра и по недрима бркао.... Нешто је стењао и уздисао, а једном се чисто причини оном другом рабаџији, да се Новак најпре као грохотом насмеја, а за тим поче плакати и јецати као мало дете.... И ако беше уморан овај други раба- џија, и ако је требало мало да одспава и да се одмори, њему се тако сан разби, да чак до пред саму зору није, ни ока склопио. После дугог превртања и уздаха, ути- ша се Новак и као злохудно заспа. Али то беше жалосно спавање.... Он је непре- станце нешто бунцао, помињао некакав ћемер, злато у том ћемеру, како би он богат био, како би с-е родитељи некакве Злате радовали; а једном као на јави викну: «А моја заклетва?... моја страгана заклетва ?»... У тај мах трже се и про- буди. Преврте се на другу страну, и опет вајно заспа. Опет поче да бунца: „Ено 149 некога ! јури ме !... Ко то виче: Стој, зли- ковче један, не бежи У том и зора забели.... Поустајаше рабаџије..., Устаде и Новак. Он је био сав подбуо ; очн су му биле надувене и поткрвављене, — друштво га чисто није могло познати. Био је сетан, невесео, за- мишљеи.... Нешто се пипао око недара.... Рабаџије су се згледале.... Време је било да се стока нахрани и напоји, па да се путује. Рабаџије се ди- гогае и положише својим биволима. Диже се и Новак те и он положи својим би- волима. Али је сав његов рад и понашање из- гледало као преко срца, као од беде, Један од рабаџија случајно погледа на Новака и виде. да му је кошуља на гру- дима крвава. Дође време да се крену на пут. Ра- оације изведоше своје биволе, доведоше до јарма, извадише и метнуше палице под мишке, дигоше руду, и прекрстивши се узвикнуше: с с кош !» Мирни биволи савише вратове и метнуше у јарам ... Џ 150 Тако је радио и Новак, али се не прекрсти кад је кошкао своје биволе !... До тог времена, свакад је Новак ишао напред и остало друштво сматрало га је за рабаџибашу. Понудише га и сад да пође напред, али он не хте, рекавши: с с Све једно, хајдете ви !в До тог је времена Новак био свакад весео, у путу је певао и певушио, правио доскочице, те своје друштво веселио.... А сад је све нешто од друштва изостајао, био невесео, замиш- љен и натмурен ; нешто шапутао и сам с-а собом говорио. У оваком га је стаљу вп- део и Милојко, под оним дебелим хладом, кад је оно путовао из Мозгова у Бео- град, да своју Злату тражи. Ма колико да су се остале рабаџпје Трудиле да свога другара разговоре и раз- веселе, никако им то није за руком пошло. Они су се међу собом шалили, један дру- гог задиркивали, разне доскочице пра- внли, а Новак је само ишао уз своја кола и све је био замишљен. Тек из ретка видели би они како се и преко његових уста превуче као некп осмејак, 151 па одмах за тим — натмури се и чисто се стресе, а пешеве свога гуња тек на- макне на недра, да се не виде оне пеге од крви на кошу.ви. Неколико пута пи- таху га рабаџије, што је тако невесео, и да није болестан. Он је као преко срца одговарао: да није болестан, већ да је снио некакав чудноват сан па се боји да му се какво зло код куће и у поро- дици не деси..,. Кад су били уз једну благу узбрдицу, остале рабаџије беху поизмакле за једно 150—200 корака; биволи су мицали ногу пред ногу, а они се скупили у једну го- милицу, и почеше међу собом разгова- рати и гвакојако домишљати: какав узрок може бити те се њихов друг овако про- менио. Једни су говорили: ((Па дође чо- веку у животу, те је туробан I...” Други ће опет рећи: ((А може бити, да је за- иста снио какав страшан сан....” Трећи ће рећи: ((Све је тако, али откуда му она крв на челу и образима, па му и руке беху крваве ? Ено погледајте му кошуљу на недрима, па ћете и ту видети пеге 152 од крви.... То није без никле !...» Један ће од рабаџија запитати: с ( Ама зби.ва, шта би с оном ствари што онај човек у Београду понуди да му понесемо. да ли није који од вас узео и понео, и ка- ква ће то бити ствар ?* Остале рабаџије одговорише, да за то ништа не знају. II онај што запита. рече : «Вала, и ја ништа не знам !» Један рабаџија ћутао је докле се овај разговор водио, па ће најзад рећн : «Мени сад паде на памет ! Кад смо били у Београду, па кад је оно други пут до- лазио онај човек. што је нудио да му ствар понесемо, он је дуго нешто гово- рио с Новаком. Ја сам ие једног прикрајка слушао и чуо сам како помиње некакву заробљеницу, некакво бегство, некакав бакшиш, помеиуше и онај вис над Бео- градом и да ће се ту састати.... Више ни- шта нисам чуо !...» Сад се рабаџије сетише, да је њихов друг Новак баш на том месту изостао. Онај опет рабаџија, што у Гоцкој није могао да сиава, исприча своме друштву, 153 како је Новак ту ноћ немирно спазао, како је некакав ћемер и злато споми- њао итд. Еле из свега тога говора ви- дело се, да има нешто, али нико није смео отворено казати.... И ма како да су нагађали и ово пи- тање на сваку руку претресали, и пак нису могли ништа поуздано извести ; за њих је та ствар остала загонетка. Један од рабаџија прекрати говор о томе и рече: ( (Уста говорила, душа не патила ! Сваки нека одговара за свој грех пред Богом.... Само бих ја грешан рекао, да код Новака нису чисти послови!..,” ххш. Јога читава три дана путовале су ра- баџије до места из ког су били. Тек трећи дан кад су с-е приближили својим кућама опазило се, да је Новак био нешто мало веселији, — јамачно за то, што ће скоро видети своју кућуји породицу.... Кад уђоше у варошицу X, рабаџије се халалишз, рекавши једандругом: ( С Хвала 154 на друштву, и у здрављу Р И сваки окрете својој кући. Оде и Новак својој .... Беше се ухватио први сутон кад је Новак стигао својој кући. Његови домаћи по издаље чуше шкрипање кола, сетише се да то отац долази с далекога пута. Сви до једног истрчаше да га пресретну и капију отворе. Таман капију отворише, стиже им н отац. Водио је биволе за пороже, и чим уђе у авлију, спотаче му се тедан биво; пуче палица и поличица на јарму, а биво — дешњак сломи десну предњу ногу на два комата ! Овај случај ни мало се не допаде домаћима ; а шта је Новак мислио у тај мах — то је он сам нај- боље знао, а и теби, чптаоче, нпје тешко погодити,,... После неколико дана мањка му деш- њак биво, — а то се већ тумачн као рђав знак !... Деца су се радовала доласку свога родитеља. Јер кад год је на пут у раба- џнјање одлазно, свагда се весео и за- довољан евојој кући враћао и по што год доносно својој женп п деци. То су деца његова и сад од њега очекивала и изгле- дала. Али сад Новак не беше ништа до- нео ни жени ни деци својој. А сам из- гледаше невесео и замишљен, па чак за- боравио беше и Бога назвати својој кући и чељади! Чим је ушао у кућу, метнуше му у прочељу троножну столицу ; он седе и опет се нешто замисли.... Може бити. да му је жао било, што му је биво ногу сломио ?... Не ! не ће то бити ! Он је имао доста пара. па је могао и стотину бивола купити.... Друго је нешто њега тиштало!... Туђа крв беше га притисла као каква мора.... Та му је крв душу вадила, те је често на своје руке погледао — да ли још нису крваве.... А своје би чело и образе још чешће брисао, бојећи се од оних крвавих пега.... Али крвавих пега не беше више на челу и образу; оне су нашле топлије и згодније место : душу и савест његову. те да му отуда до самрт- ног часа напомињу његово зверство, што га учини у оној шумици између Београда и Гроцке.... По што се мало поодморио, домаћица га понуди да му ноге опере. Он рече : «Не треба.... ноге су ми чисте Али....® Домаћица га понуди, да што год пове- чера. Он одговори: «Нисам гладан I...” Она га силом нагна, те неколико зало- гаја прожвата. - — па и то преке во.не.... Док је вечерао. деца су га запитки- вала ово — оно ; али он готово ншпта није одговарао ; а ако би што и одго- ворио, то је било кратко и набусито.... И жена и деца чуђаху се шта му је; јер он никад таки није био. По што је зловајно мало повечерао, он потражи од жене преобуку да се прео- буче, жена му донесе преобуку, он се склони у један ћилер, и тамо се прео- буче, али се нешто подуже забави.... Дође време спавању. Сви полегаше. Новак оде у своју одају да п он спава. Сва чељад у кући поспаше, али домаћпн кућни чак до после поноћи није ока скло- пио, а међу тим био је уморан од ду- гуг путовања, па му је требало одмора.... 157 Да за један часак видимо, за што овај човек није тако дуго заспао, и шта је до после пола ноћи радио. Чим је спазио да су сва чељад поспала, он се полагано диже, запали лојану свећу, на прстима дође до врата оног ћилера у коме се мало пре пресвукао. Полагано отвори врата, и уђе у ћилер, повуче дрвену кључаницу и закључа врата. Мет- ну свећу на једну поличицу. Извади нај- пре онај замотуљак што му га башто- ван Станко даде када му и Злату доведе и предаде. Метну замотуљак на поличицу поред свеће. За тим отпаеа онај кобни ћемер, за који је јадна Злата главом пла- тила. Мућну ћемер, и у њему шушташе суво злато.... Он поче да дреши пређицу; руке су му дрктале од узбуђења,... На један мах застаде, разрогачи очи, погледа своје руке, учини му се, да су му кр- ваве до лаката. Протрља песницом очи, као хтеде и да се прекрсти, и поче ди- зати три прста на чело.... Сад му се учи- нише руке још црвеније и крвавије.... Он се сав стресе и пребледе као крпа.... Руке 158 му клонуше.... Ћемер пспусти на земљу.... Паре звекнуше.... У тај мах жена му се накашља.... Он стојао као укопан.... Дође мало к себи, домаши ћемер са земље, отво- ри један дрвени окован сандук, спустиу њега и онај замотуљак и ћемер.... хтео једа преброји, колико има пара, али му се није дало.... Још мало постоја у ћилеру. док му жена заспи, па се онда полагано ис- краде и оде у своју одају.... Шена му беше будна, и чула је кад је он био у ћилеру; али шта је тамо ра- дио. није знала.... Чим уђе у одају, он одмахугаси свећу и леже да спава. Још дуго није могао заспати..., Таман он зажмури, и тек хоће да сведе очи и заспи. крвава слика изађе му пред очи, он се тргне као опарен !... Опет зажмури, и тек да заспи. учини му се да чује онај глас из шуме међу Волечом и Гроцком : «Стој, зликовче, не бежи I:..” Тек пред саму зору ухвати га мало тврђи сан, који није трајао ни добар сахат. И чудан му се и страховит сан виде. 159 Сањао је он, као да је код његове куће некакво велико весеље. Званида и гостију беше много. Весеље је било бурно, Дан је био ведар и леп. Кад су гости били У највећем јеку весења, на један пут се од западне стране подиже један мали обла- чак. Тај облачак поступно је растао и све небо прекрилио. Дан се чисто претвори у ноћ.... Зачу се као из дубине потмула грм- љава; на један пут пуче тресак. удари у његову кућу, и сву је до темеља сруши.... Од гостију ником се ништа не деси, само он и његова чељад беху осакаћена и она- карађена.... Кад се пробудио, он је сав дрктао. Никому од домаћих, па ни својој жени није казао шта је снио.... Кад се од спавања дигао. изгледаше сав као изломљен. Очи му беху надувене и крваве; био је сетан и туробан. Али и пак, чим се дигао, одмах је запитао: да ли ко год није улазио у ћилер ? Жена му одговори, да није.... Од тог дана, тај је ћилер једнако био затворен; у њега нико није улазио до једини Новак. Често би га жена упитала : «Шта има тамо?...» Он би срдито одго- ворио : «Тебе се то.не тиче, то је мој посао !...» Жени његовој то не беше пра- во. те би се с њиме често здрпила и по- џаве.вала. Међу тим, док он још спаваше, жена његова узме ону кошу.ву коју је у вече са себе скинуо, и хтеде је бацити у не- прано рубље. Погледа на недра кошуље, и' спази некакве крваве пеге. Добро за- гледа да није јјјкатран ја блато. па уве- ривши се да је крв, она се мало зами- сли.... Чим јој је муж устао, она га од- мах запита : „Какве су тн оно крваве пеге на кошуљн?” Он је упитно погледа ; у исти мах погледа своје руке, а одмах за тим протрља длановима чело и образе.... После прилично дугог ћутања, он одго- ворп жени : «Не знам.... Ваља да ми је ударила крв на нос....и Жена се задовољи овим одговором, рече своме мужу : «по свој прилицн. то ће и бптн»; али је у души стрзела, јер јој она крв на кошуљи мужевљевој из- 1 6 1 гледаше сумњива. — А сумња је отуда долазила, што је њен муж онако зло- вољан оио кад је у вече кућР 1 дошао, и што се те ноћи онако дуго у ћплеру бавио. ХХ1Т. Новак је живео у једној омањој ва- рошици у унутрашњости Србије. Та је варошР1ца оила на самом друму цари- градском. Новак је био крупан, развијен и здРав човек. Хвалио се да у свом жи- воту нпје знао шта је болест. Могло му је бити около 40—45 година. Није био човек слабог стања. Имао је доста добру и лену кућицу, 10 — 15 дана зиратне зем.ве. Имао је два чивта бивола. Један му је чивт радио код куће, а с другим је ишао у рабаџијање. Имао је доста и остале стоке. Једном речи, по богаству Се рачунао у средње имућне људе. Жена му је била поштена, вредна и чуварна. Кад С у С е узели, готово ништа нису имали, до једну кућицу, један или два дана зиратне зем- РОБИЊИЦА ЗДАТА 162 ље и једну кравицу. Они су се слагали, трудили, радили, па и зарадили. Живели су срећно и задовољно. Никад се у жи- воту нису свађали. ником ништа нису имали давати, а пре су имали примати. Бог их беше обдарио дивним породом. Имали су три сина, као три златне јабу- ке. Били су. им синови поштени, вредни, радни и послушни, а лепи као девојке. Имали су две ћерке посопкиње, којима по поштењу, вредноћи и лепоти не беше равних. Кућа Новакова тако је брзо и лепо напредовала, да су му све ком- шије завиделе. У кући је бно ред, мир. слога и љубав. Једном речи : у овој скромној кући певао је вечно анђео.... оа најстаријег сина беше већ и снаху ис- просио. То му беше прво весеље.... Прође месец, прође и други.... Дру- гари Новакови још по једном и по два пута били су у рабаџилуку. Звали су и њега ; али се он све изговарао, да је не- што слаб, а и бнволи нису му добри.... Тек како му драго, од то доба он није више одлазио у раоаџилук. 103 Пооле непуне године Новак изиђе на глас као набогатији човек. Где би се год какво имање продавало, ја њива, ја чаир, ја кућа, ја воденица, нико није могао ни- шта купити од њега ; он је свакад нај- већу цену истурао. Комшије су се чу- диле и један другог заииткивале : От- куда овом човеку толике паре ?... Још им је чудније било, што је он ев^ плаћао су- вим златом. Међу тим, по тој се варо- шици свашта зуцкало о њему. И његова жена чула је од једне своје комшинице, да се свашта о њеном мужу и његовом богаству говори.... Жена Новакова, којз. је дотлеретко свог мужа ма о чем заниткивала, од једном промени своју нарав, и не беше дана, кад га не би запитала: Откуда му толике паре ? За што је закључао ћилер, и шта му је тамо у ћилеру ? Он јој је свако- јако одговарао, више је пута опомињао да га за то не пита, јер то није њен посао. Али је у залуд било, — жени се хтело да по што по то дозна шта има у ћилеру; то је њу све једнако копкало.... И тако 11* ти она науми, да припази кад јој муж уђе у ћилер, па да и она за њим уђе. Једног дана беше Новак купио неки ча- јир. Дође кући да узме и однесе новце. Ж енато спази,и таманје он отворио ћилер и ушао унутра, уђе и она за њим. То га тако наљути, да је своју жену на мртво име изударао и испребијао, — а дотле је никад у животу ни прстом није кљу- чио ! Од тешког убоја жена пропљује крв ; неко је време лецала и држала се на ногама, за тим се свали у постељу, и после непун месец дана умре.... Срећа је послужи, те је доживела и видела сво- јим очима весеље свога сина, а за тим, после неколико дана склопила је своје очи за навек. Кад је Новак и ово нечовечно дело над својом женом извршио, шзкога не беше код куће. Жена његова никоме нп- шта није казивала о овоме догађају. Та је тајна с њоме у гроб закопана. И Но- вак натовари на своју много грешну душу још један велики грех.... Деца су евоју добру мајку достојно оплакала. Од дана њене смрти чињаше им се кућа празна.... А што још горе оеше. ма и да нису деца знала да је отац узрок смрти њихове матере, поколеба се и охладне у њима љубав према своме оцу, ког су дотле поштовали, слушали и волели као зеницу свога ока.... Текли су дани за данима и године за годинама. Новак је бивао све богатији и богатији. Сва варошица па и сва око- лина није друкчије звала Новака — већ вгазда"; и кад се та реч рекне, онда се зна ко је то. Коме је год била потреба: да се откупи од арача турског, да набави себи вочиће ја биволе, или је наступила гладна година. тај је код кгазде® у свако доба налазио зајма. Али ко је од ((Газде^узај- мио 100 гроша, морао му је платити з I пола године 200, 300 па и више.... К> се «газдим једном задужи, тај му се ни- кад више не одужи.... Још за његова жи- вота много је сиротиње на њега запла- кало и закукало.... Али њега се туђе сузе слабо тицаху. Он је гледао да је њему165 добро, а остали свет макар сав по- скапао. Јест, Новак беше богат човек.... Ње- гово је богаство расло и надолазило као бујна река _Он је имао свачега доста и у кући и ван куће. Само му у кући не- што не достајаше, а то је оно, што по- родицу чини срећном и задово.вном, не достајаше му: мира, сдоге и љубави. .. Што је Новак бивао богатнјн, то је све више постајао одљуд и човекомрзац. Он беше у омрази не само са свом го- тово варошицом, већ и са свом око- лином. С људима се није мешао и дру- жио; нити му је ко год у кућу долазно. нити је он коме одлазио. Једном речи : изгледаше, да он мрзи на сав свет, и сав свет на њега. Кад би му ко год од при- јатеља и познаника рекао : «3а што си, болан, такав ? ! То није добро, то није лепо ! И курјаци у шуми траже себи дјруш- тва, а ти бегаш, ти се туђиш од људи?» Тад би се Новак само пљеснуо по кесн и рекао: «Овде је мени и друштво и прнјатељи ! Док је пара биће и пријател.^ч166 ххт. Да за један часак завиримо у дом овог богаташа, те да видимо шта се тамо ради.... Од онога дана, кад је Новаку умрла жена од убоја, све се у кући тумбе окре- нуло. Дотле су га деца и којекако могла сносити ; али од то доба он је из дана у дан постајао све више џандрљив, набу- сит и напрасит. Није протиао ручак ја вечера, а да које од деце му не оплаче. Онај добрн отац, док се не беше на не- праведан начин оботатио, — отац, који је у својој доброј деци ужпвао, што ми је Бог такав леп пород дао : тај, велнм, отац, претвори се у највећег тиранина према својој деци. .. 0 ручку и о вечери често су деца његова чула и оваке речи: аДокле ћу вас, штенад једну, хранити ? ! Мање једите!... Ви ћете ми најпосле и главу појести !...” Деца су донекле трпела свог несносног оца, па се и њима најзад досади.... Нај- старији син узе своју жену за руку и малог синчића, коме је могло битп 2—3167 168 године, и побеже из куће очеве, го као прст ... Средњи му се син, здрав читав раз- боли, и после неколико дана, у најлеп- шем цвету младости, оде под црну земњу. Најмлађи син побеже некуд у свет, за- грабивши приличну суму новаца од свог оца.... Обе ћери поутецаше саме и уда- доше се, само да се курталишу несно- снога и џандр.кивога оца.... И Новак оста у евојој кући, у свом ‘ богаству, сам самохран као огорео пањ ! -С њиме остаде и један пас, који је обично уз кола ишао док је Новак рабаџијао. Имао је свачега доста, а понајвише «кр- вавих пара. ..) ) Како је он у својој кући живеб. то нико иије могао знати, јер му нико није ни одлазио у кућу, — па чак ни јединац син нити ћерке.... Само се по- кашто у последње време виђао један по- стар човек. који је одлазио од времена на време у кућу Новакову. Па и он га је морао најзад оставитп, не могући сно- сити његову тиранију и осорљивост.,.. Сам пак Новак ретко је кад излазио из 169 куће, мањ кад је каква велика потреба била : да интерео, ја кирију наплати, или коме имање за дуг прода.... У последње време прође читава три ме- сеца, а Новак се никако не виђаше. Људи су се запиткивали: ( С 1Нта је то с газдом?” Нешто се не виђа !... Да ли је ту?...п Беше наступио месец ју л , а с њиме и јулске зкеге. Испред куће, под једним дудом, лежао је у хладу газда Новак не- помично као пањ, Поред њега лежаше један пас, који се од глади беше начи- нио као прави скедет. Пас залаја про- муклим гласом ; лајање му је више ли- чило на арлукање. А то се тумачи : да је предглавица домаћину кућњем. Поред к\ће Новакове прошла је једна стара жена, и на њу је пас лајао. С тешком муком подиже Новак главу, и спази ту жену. Изнемоглим и једва чујним гласом викну: «Стојна, дођи амо !...» Стојна бо- јећи се пса, открши један прут од по- вије, отвори капију на авлији и упути се под дуд. Пас, изнурен глађу, поче пред Стојном пузити и умиљавати се.. . Да је 170 умео говорити, он би у тај мах рекао : «Хлеба !... дај ми комадић хлеба!...'1 Стојна приђе Новаку. Погледа му у лице, и одмах стукну назад. .. Новак је био сав у ранама. Поред њега, на постељп, милило је хаљадама црви.... Поред главе стајаше му крчаг, али ни капи воде у њему. Из главе су вирила два ока, те се само по н>има и могло познати, да је то човечпјп лик. .. И зенице и беоца беху потавнила.... Те тавие, те страховите очп упре он у Стојну, и изнемогло и молећп преваља преко Језика речи које се једва ч^ше . кВоде!... Дај ми само воде! Џаба ти све моје имање !...* ^ Стојна га запита : «Ама ко си ти?... — Ја сам несрећни газда Новак. одговори једва чујним гласом.... Стојна се замисли и мало постоја, али од онога гада и смрада није могла дуго остати.... Боже мој ! шта ли је мислила у та] мах Стојна 1 И она је слушала, да се по ва- рошици свашта зуцкало о Новаку. И њој је причала једна комшиница, жена једног 1 7 1 од оних рабаџија што су заједно бнли у Београду с Новаком да јој је муж при- чао : како је видео у Нсвака крваве руке, крваве пеге па челу, образима и недрима, И тада је у себи Стојна помислила : «Ме- ђер је оно била истина што се о њему говорило !...в За тим дохвати крчаг, мућну, у њему не беше ни кани воде. Одмах отрча на бунар, захвати воде, удариуз гред на своју кућу, одломи комад проје и дође кућп Новаковој. Псу баци комад проје, а не- срећног ((Газду” напоји водом, и метну крчаг поред његове главе. Он тихим гласом рече: ( { Хвала ти!... Бог нека плати!...” Стојна оде.... У брзо после њеног од- ласка прочу се по варошици, у каквом јаду и чемеру налази «газда Новак.” Било је људи који су га и сажалевали, а остали су махом говорил : ( С Ако Боже МИ грешном опрости, тако му и треба !... Како право, тако здраво !...) ] По неки од комшија почеше долазити да обиђу и виде овог несрећног човека. Вајкали су се и питали га : шта то би с њиме, и каква га недаћа снађе ?... Он је једва преко језика нреваљао речи: «Је- дини Бог знаде I..” XXVI. Одмах други дан, кад се прочуло у каквом је жалосном стању газда Новак, дођоше му и син и снаха. и унук и обе ћерке. Стадоше око њега и нису га од тешких рана могли познатн. Он је дуго у њих гледао и ништа није могао рећи.... За тим скотрљаше му се две три крупне сузе низ рањаве образе. Очајничким гласом он повика : «Кућо моја ! децо моја ! жено моја !...“ Још се неколико суза скотрља, и чу се уздах из дубине груди.... Ћерке се одмах латнше, да очисте, окупају и преобуку свога оца .. Али од тешких рана. којима све тело беше по- кривено, пншта нису могле учинити. Из рана је киптио црв. као мрав.... И што су ћери више овај гад чистиле, чињаше се, да све више и внше кипти.... ! Ова напаст, ова Божја кастига, снашла је Новака некако у априлу месецу и оте- зала се чак до почетка августа.^ За све то време, он нити је умирао, нити му је лакше бивало. Душу је одржавао .само водом.... Комшије су му више пута наго- вештавале да не би рђаво урадио, кад би зовнуо попу : да му очита молитву, да га исповеди и причести; али је он све не- што оклевао. Најзад кад му муке доди- јаше он поручи да дође попа. И попа дође.... Чим га Новак угледа, стресе се, махну руком и рече: «Сутра!» Сутра дан дође попа, али се опет врати, _ не исповеди га.... Прође два дана. Новак опет посла да дође попа. Попа одмах дође. Донесоше му столичицу, и он седе поред њега. Бо- лесник махну руком да се сви уклоне. Домаћи се уклонише, оста сам болесник с попом. Попа метну петрахиљ на врат, запали сам воштану свећу, метну је у леву руку болесникову, узе крст, три пут га њиме осени, и даде му у десну руку. Очита канон на „Исход душе», и «опро- 174 штајну молитву." Болесник је на узничке лежао, није могао ни седети. док му је молитва читана. За тим попа у петро- хиљу седе на ону столичицу, да боље чује исповест. Р 1 започе овако : «Брате и хриш- ћанине ! Људи смо па и грешпмо предБо- гом. Ако осећаш на души својој какав грех, ако те савест мучи и гризе за не- што што си урадио, а није треоало да ураднш, слободно ми кажи и немој ни- шта од мене затајити. Међу нама двоји- цом стоји сам Спаситељ невидовно ; Он познаје нашу душу и срце; од мене и можеш сакрити свој грех, али од ББега ни на овом ни на оном свету. Бог је ми- лостиван отац, Он прима кајање грешни- ково и у дванаестом часу » Болесник је ћутао.... Попа још једном понови своје речи, Болесник после дуге борбе са оамим собом поче се попп ис- поведати. Шта је он попи говорио, нико није чуо ни знао до њих двојице. Они, који су поиздаље гдедали ову исповест, причали су доцније, да се попа неко- лико пута стресао, а једном приликом 1 7 5 чуло се, како се у два маха згрозио, а из груди му се јасно отео узвик: «Ух”! .. И сав пребледе, и ђипи са столице.... Попа је био донео и свето причешће, па је после исповести требало да причести бо- лесника, Али се нешто дуго предомишљао, и после дугог ћутања и предомишљања — удостоти овог великог грешника свете тајне причешћа ... ххтп. Веше наступила последња трећина ме- сеца јула. Газда Новак нити мре, нити му лакгае бива.... Поручи да опет дође попа. Попа одмах а,ође. Једва чујним гласом рећи ће му Новак : «Попо ! Да ме опростиш у цркви пред'народом три пут.” Попа обећа да ће учинити. Чим ,-рва недеља дађе, пепа после службе Бо- жје изађе из олтара, стаде на оно место где се апостол чита, па ће јасним гласом рећи: «Браћо, хришћани! Наш брат, наш комшија Новак, од дужег времена болује и бори се с дугаохМ . Помолимо се Богу, 176 нека му грехове опрости и нека му душу прими !...» Сав народ у глас рече: „Нека му Бог опрости и душу му прими.» За тим попа опет рече: ((Браћо, хришћанп! Опростимо и ми сви, ако је насувредио.” Сав народ као из једног грла повика : «Нека му је Богом просто !» У другу недељу опет је опроштај у цркви поновљен. Н а с а м д а н П р е о б р а ж е њ а б и о је т р е ћ и о п р о ш т а ј. Чим је свет из цркве изашао, пронесе се глас по варошици, да је газда Новак умро. Ово се десило у почетку августа ме- сеца баш оних дана, кад је и јадна мученица Злата главом платила.... ** * Они што се су десили код Новака кад се с душом растао, нричали су, да је при последњем издисају јасним гласом уз- викнуо : 177 «Проклет био, ко туђе грабио !» «Отето, проклето!,) «Ништа теже од туђе крви нема!...” * # Големо богаство Новаково наследи ње- гов син, али би боље било да није.... Та се породица. којој је родоначелник раба- џија Новак, и дан-дањи повлачи у тој ва- рошицн. Али она никад није : ја без глу- вога, ја без немога, ја без лудога, ја без зграновнога или дрнутога.... % * * За оног најмлађег сина, што му не- знано куд побеже у свет, прича се, да се станио у некој повећој вароши у да- нашњој Краљевини Србији. Ту је дуго слу- жио и некакав занат научио и ради.о. Ве- ома се обогатио. Оставио је својој по- родици : и доста пара, и доста кућа и осталог имања, али врло мало здравл^а и породичног задовољства. РОВИЊИЦА ЗЛАТА 12 178 ПОГОВОР Грехота би било, не би право било, да завршујући ову нашу скромну причу, заборавимо и ништа не кажемо : шта би са Станком баштованом, оним добрим Србином, што избави Злату; шта бм са старом булом Дурџаном, које да не беше у Рашид-Беговићевом конаку, тамо би Злата и кости оставила. И најпосле. шта би с родитељима Златиним, и јесу ли до- били што год од Бога у накнаду за своју изгубљену јединицу ? # * Станко, баштован, чим^е срећно пре- бродио тихо Дунаво, упутио се у неко оближње банатско село. Погодн се код једног Србнна за слугу. Тај Србнн био је поштен човек и имућан. Имао је у кући само жену и једну ћерку. Ћерка му беше стасала за удају. Била је здрава као дрен. а лепа као горска вила. И Станко не беше ружан човек. Она се загледа у Станка и замилује га. Иста наклоност опажала се 179 и код Станка... Кад отац и мати девојчини то дознаду, они даду свој роднтељски бла- гослов : да се њихова кћи уда за Станка. Тако и буде. Њнх се двоје узму. Срећно су поживели и леп пород изродили. Које имање родпте.ва девојчини, које оно пара што је Станко собом донео, помогло им је, те су се много обогатили. Кад 1806 године био онај крвави бој на Београду, и кад су Срби Београд на јурит отели, нричало се, да се у том крвавом боју борио и ]едан Србин — Ба- наћанин. То је био Станко баштован, из- мећар у конаку Ратид-Беговића.... Тако је он прпчао т^дашњим борцима српским. ** # После неколико дана од бегства Зла- тиног, стару Дурџану истерали су из конака Рашид-Беговићевог. Она је то и желела. За тим се виђала по београдским улицама једна стара була, која је просила и од милостиње живела. По причању то је била стара Дурџана, рођена тетка Зла- тина. И она је доживела 1806 годину. Вра 1 2 тила с-е по џово у веру свјјих родитеља, и умрла је као хришћанка у дубокој ста- Милојко и Мара, родитељи Златинш дуго су живели у нади, да ће им Злата доћи, и да ће је опет видети. Нада им се не иснуни ; они своју Злату за навек изгубише. Али Бог им је услишио мо- литву кад су му се оно вече молили, да им јединче поживи. Родитељи су свог је- динца Мирка у 18 години оженили и дочекали да виде својим очима троје уну- чади као три златне јабуке. Кад су оно 180Ј5 године крваве битке на Хајдучкој Чесми, а доцније назва- ном Делиграду пламтиле, Милојко, Зла- тин отац, борио се као лав, осветио се за своју Злату. У једном боју, кад је учињен јуриш на крвопије Турке, тур- ско тане погоди Милојка, и он само то- лико изговори : «Да је Богом просто !... Ја сам се осветио за своју Злату. ..» II стари чича Раде био је срећан, па је и он доживео крваве битке делиград- ске Био је у дубокој старости, и иије се могао борити у тим љутим бојевнма. Са висова мозговских он је посматрао крваву борбу, и из дубпне с.тарачке душе молио се Богу : „Боже ! ти помози ку- кавној раји сиротињи!...” Он је пре- живео Милојка. Он га је окупао, обу- као, очи му заклопио и у гроб га спу- стио, рекавши: «Бог да те прости, добри Србине ! Хиљадили се такви јунаци I...* А онај сеиз, који је био у пратњи Рашид-Беговића Изедина, који је чистим српским језиком питао Злату: чија је, и' има ли родитеље; онај сеиз што је Злату ухватио за руке и бацио је на сек- сану — Боже мој, ко ли беше тај нечо- век, тај измећар, та улизица турска?... Како се доцније дознало, тај зликовац био је предак оном доцнијем зликовцу што издаде Турцима Фа.тиму и Јурмусу?. . Траг му се — да Бог да утр’о !...