Datasets:

procesaur

/

Vikipedija

like 1

927

https://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%88%D1%83%D0%B6%D0%BD%D0%B0%20%D0%9A%D0%BE%D1%80%D0%B5%D1%98%D0%B0

Јужна Кореја

<s>Јужна Кореја, званично Република Кореја, држава је смештена на јужној половини Корејског полуострва, на истоку Азије.</s><s>На корејском језику то име гласи Деханмингук ().</s><s>Са северне стране граничи се са Северном Корејом, са којом је чинила јединствену државу до 1948. године.</s><s>Ово је њена једина копнена граница и дуга је 243 km.</s><s>На западу је ограничена Жутим, на југу Источнокинеским, а на истоку Јапанским морем.</s><s>Главни град је Сеул.</s><s>У целој држави преовлађује планинска клима.</s><s>Археолошка истраживања везана за ову територију су повезана са периодом касног палеолита.</s><s>Држава је подељена на 16 округа.</s><s>Проглашена је за четврту најразвијенију азијску економију.</s><s>Чланица је следећих организација: Уједињене нације, Светска трговинска организација, Организација за економску сарадњу и развој, Г20 индустријски развијених земаља (тренутно председавајућа).</s><s>Такође је и једна од оснивача Азијско-пацифичке економске организације и Источноазијског самита.</s> <s>Географија</s> <s>Положај</s> <s>Површина Јужне Кореје износи 100.210 km².</s><s>Од тога 290 km² припадају воденим површинама; Јужна Кореја нема природних језера.</s> <s>Дужина обале износи 2413 km.</s><s>Највеће острво је Чеџу које се налази 150 km јужно од копненог дела Јужне Кореје.</s><s>Површина овог острва је 1845 km², и са неколико околних острваца формира истоимену провинцију.</s> <s>Јужна Кореја обухвата јужни део Корејског полуострва и захвата околна острва.</s><s>Већина становништва Јужне Кореје живи у низијама које се простиру дуж западне обале.</s><s>Остатак земље је претежно планински.</s><s>Шуме се простиру преко две трећине њене територије.</s> <s>Геологија и рељеф</s> <s>Највиши врх Јужне Кореје налази се на вулкану Халасан, на острву Чеџу, на 1950 m надморске висине.</s><s>У копненом делу, највиши врх је Јирисан који се налази на 1.915 m изнад нивоа мора.</s> <s>Воде</s> <s>Највећа река је Накдонгганг и дугачка је 525 km.</s> <s>Клима</s> <s>Већи део земље има умерену климу и могу се разликовати четири годишња доба.</s><s>Изузетак су низије на југу и острво Јеју-до, који имају суптропску климу.</s><s>Пролеће обично почиње крајем марта или почетком априла, благо је и сунчано.</s><s>Лети, јужни ветрови доносе топао и влажан ваздух са Филипина.</s><s>Сезона летњих монсуна у Јужној Кореји обично почиње крајем јуна или почетком јула.</s> <s>Историја</s> <s>Преисторија</s> <s>Иако је било одређених назнака, нису пронађени фосилни остаци хомо еректуса на Корејском полуострву.</s><s>Међутим пронађена су многа оруђа која потичу од пре 400.000 година, и то углавном око већих речних долина.</s><s>Преовлађује став да данашњи становници Кореје нису потомци ових палеолитских становника.</s> <s>Прве трагове људских насеља на Корејском полуострву датирају из 4270. године пре наше ере.</s> <s>Рани династички период Постоје записи да је прво краљевство које је владало северним делом полуострва била династија Гојосеон, и то у периоду од 2300. п. н. е. Према легенди, први корејски краљ био је Тонгнјонгу који је основао древно корејско краљевство Кокурјо, чија је престоница био град Асадал.</s><s>Године 108. п. н. е., кинеска династија Хан ушла је и освојила Гојосеон, успоставивиши четири административне дивизије (командирства) на тој територији.</s><s>Подручје је касније освојило краљевство Кокурјо, године 313. н. е.</s> <s>Три краљевства и Гаиа</s> <s>Овај период је везан за доба између 37. п. н. е. и 668. године н. е. Цело полуострво је било подељено низом малих територија и краљевстава, ипак највећу доминацију су имала три краљевства: Кокурјо, Пекче и Шила.</s> <s>Независност од Јапана</s> <s>После капитулације Јапана у Другом светском рату 1945. године, Кореја је подељена по 38. паралели на северну половину под окупацијом Совјетског Савеза и на јужну половину под окупацијом САД.</s><s>Генерална скупштина Уједињених нација је 1947. године одлучила да одржи заједничке изборе у оба дела земље, али је ова одлука одбијена од стране Совјетског Савеза.</s><s>Због овога, избори су одржани само на југу.</s><s>Петнаестог августа 1948. основана је држава Република Кореја.</s><s>Са својим седиштем у Пјонгјангу, влада Северне Кореје, која је себе сматрала за једину легитимну власт, најављује борбе.</s> <s>Средином 1949. године су и Совјетски Савез и САД напустиле Северну, односно Јужну Кореју.</s><s>Северна Кореја је уз помоћ Кине и Совјетског Савеза била у стању да брже изгради своју индустрију од Јужне.</s><s>У прилог Северној Кореји је ишло и то што је највећи део јапанске тешке индустрије из времена колонизације био смештен на ресурсима богатом северу.</s><s>Југ је био приморан да подстиче своју пољопривреду.</s><s>Због свих ових предности, а и уз помоћ Совјетског Савеза у енергентима, Северна Кореја је била у стању да за јако кратко време економски ојача и изгради моћну армију.</s> <s>Корејски рат</s> <s>Главни чланак: Корејски рат</s> <s>Двадесет петог јуна 1950. године, Народна армија Северне Кореје прешла је границу и тиме започела Корејски рат.</s><s>Сједињене Америчке Државе шаљу један део војних снага натраг на полуострво, али то није било довољно да зауставе надирућу севернокорејску армију.</s><s>Главни град Јужне Кореје, Сеул, пао је за три дана, а за око месец дана цело полуострво било је под контролом Северне Кореје, осим неких острва и уског појаса на југоистоку.</s> <s>Операцијом „Хромит“, средином септембра 1950. године, трупе Уједињених нација успеле су да зауставе напредовање Северне Кореје.</s><s>Дана 30. септембра исте године, трупе Јужне Кореје у контранападу прелазе 38. степен географске ширине и поново постављају своју заставу на Корејско полуострво.</s><s>У новембру су дошли до речне границе са Кином на реци Јалу.</s><s>Кинези нису желели уједињену Кореју под америчким утицајем, те су са 300.000 војника „Добровољачке армије“ напали Северну Кореју.</s><s>После овог потеза Кине, јединице Уједињених нација су се повукле назад на 38. степен географске ширине и ту се фронт стабилизовао.</s> <s>Примирје између УН-а, Кине и Северне Кореје потписано је 27. јула 1953. године.</s><s>Председник Јужне Кореје одбио је да потпише овај уговор.</s><s>Документ је одређивао стварање демилитаризоване зоне око дуж 38. паралеле.</s><s>Иако и даље постоје ратне тензије, ова зона и дан данас представља границу између две Кореје.</s><s>Иако је било покушаја, коначни мировни уговор између ове две државе још увек није потписан.</s><s>Потписивање "Панмунџон декларације мира, просперитета и унификације Корејског полуострва" 27. априла 2018. је први конкретан споразум којим се покрећу преговори који би водили трајном миру.</s> <s>Последице овог рата су биле страшне.</s><s>Број убијених војника се процењује на између милион и три милиона, док је број рањених вишеструко већи.</s><s>Инфраструктура је после рата била у катастрофалном стању.</s><s>Поред материјалне штете, овај рат је на становништво јако утицао на психолошком плану.</s><s>Опасност од нове инвазије данас води политике обе Кореје.</s> <s>Административна подела Главна административна подела у Јужној Кореји је на 8 провинција, једну специјалну самоуправну покрајину, 6 градова метропола (самоуправни градови који нису део ниједне покрајине), један специјални град и један аутономни град метропола.</s> <s>Влада Јужна Кореја је вишестраначка република са једним законодавним домом.</s><s>На челу државе је председник који се бира на мандат од пет година непосредним бирањем..</s><s>Осим што је на челу државе и војске, председник представља врх извршне власти, јер именује премијера којега потврђује народна скупштина (парламент).</s> <s>Власт је у Јужној Кореји подељена на извршну, судску и законодавну.</s><s>Извршна и законодавна власт раде на националном нивоу, иако неколико министара у извршној власти ради на локалном нивоу.</s><s>Локална управа има полу-аутономију и право на извршну и законодавну власт.</s><s>Судска власт ради и на националном и на локалном нивоу.</s> <s>На међународни значај Јужне Кореје указује чињеница да је генерални секретар Уједињених нација, између 2007. и 2016. године, био Корејац Бан Ки-Мун.</s> <s>Привреда</s> <s>Од почетка 1960-их година до данас, Јужна Кореја је доживела спектакуларан привредни раст који ју је сврстао међу „азијске тигрове“.</s><s>Од претежно аграрне земље чији је доходак по становнику био упоредив са сиромашним афричким земљама, израсла је у снажну индустријску силу и једну од 15 највећих светских економија.</s><s>У првим декадама привредом је управљала држава.</s><s>Влада је подстицала увоз сировина и технологије уместо потрошних добара, и охрабривала штедњу и инвестиције насупрот потрошњи.</s><s>У првим плановима нагласак је био на радноинтензивним индустријама (посебице текстилној), како би се запослило растуће становништво.</s> <s>Од 1970-их потпора државе дата је црној и обојеној металургији, бродоградњи, хемијској индустрији, а од 1980-их аутомобилској, електротехничкој и електронској индустрији.</s><s>Посебно су били подстицана велика предузећа и индустријски комплекси.</s><s>Уз ниску цену рада и потпору државе, оствариване су високе стопе раста које су у неким годинама биле и двоцифрене.</s><s>Од 1980-их поступно попушта средишње планирање и утицај државе, а све се више уводе тржишни принципи.</s><s>Пораст цене рада учинила је неке индустрије мање конкурентним, али је корејска привреда и даље међу најуспешнијима у Азији.</s> <s>Упркос високој стопи раста и структурној стабилности Јужне Кореје, кредитни рејтинг ове земље испашта на берзи због политичких ставова Северне Кореје у периодима дубоких војних криза, што има неповољан утицај на јужнокорејска финансијска тржишта.</s><s>Међународни Монетарни Фонд похваљује отпорност јужнокорејске економије током разних економских криза, наводећи низак ниво државног дуга и високе финансијске резерве које могу бити брзо мобилизоване у решавању финансијских хитних случајева.</s><s>Азијска финансијска криза поткрај 1990-их одразила се и на Јужну Кореју, кад су дошле до изражаја слабости привредног система.</s><s>Уз велику помоћ ММФ-а и финансијске реформе криза је превладана, а стопе привредног раста, иако смањене, остале су позитивне.</s> <s>БНП по становнику износи око 10.000 америчких долара, а више од 40% остварује се у индустрији што је међу највећим уделима у свету.</s><s>Важност пољопривреде се смањује, једнако по уделу у запослености и у дохотку.</s><s>Обрађује се мање од 20% површине земље, а главни су проблеми састав земљишне расподеле, који је довео до расцепканости парцела и недостатак радне снаге у остарелим руралним срединама.</s><s>Главни је усев рижа, која се узгаја на половини површине (на југу и две жетве годишње), затим остале житарице (јечам, пшеница), соја, кромпир, пасуљ и остало поврће, воће (агруми – 7. у свету, јабуке, крушке, брескве, поморанџе) и памук.</s><s>У сточарству је најзначајније свињарство.</s><s>У производњи хране важно је рибарство (12. у свету); морско рибарство даје око 2/3 укупног, а развијена је и аквакултура.</s><s>Упркос интензивном програму пошумљавања, Кореја производи само мали део потреба за дрветом, а развијена дрвна индустрија умногоме почива на увозу.</s> <s>Рудна су богатства ограничена, међу најважнијима су камени угаљ (али је Јужна Кореја и даље други највећи увозник), олово и цинк, графит, нешто руде гвожђа, злата и сребра, те кречњак који је важна сировина у цементној индустрији.</s><s>Јужна Кореја је велики потрошач енергије.</s><s>Иако су изграђене многобројне хидроелектране, оне производе само око 1% електричне струје.</s><s>Најважније су термоелектране, некад на угаљ, а данас све више на нафту.</s><s>Око 35% електричне струје производи се у нуклеарним електранама.</s><s>Индустрија је од почетка била извозно оријентисана.</s><s>Данас су међу најважнијим индустријама електротехничка и електронска, посебно индустрија телекомуникационе опреме, рачунара, рачунарских компоненти и забавне електронике, при чему је Самсунг постао једно од водећих светских предузећа.</s><s>Јужна Кореја је други по величини произвођач телевизора и пети произвођач путничких аутомобила, сировог челика и цемента, те је водећа у светској бродоградњи.</s><s>Остале важне гране индустрије су хемијска и петрохемијска (Јужна Кореја је 7. светски потрошач нафте), машинска, прехрамбена и текстилна.</s><s>Главнина базне индустрије лоцирана је на јужном приобаљу, а прерађивачке у западном, посебно око Сеула.</s><s>Интензиван развој индустрије има и негативне последице, понајпре јако загађење (Јужна Кореја је 9. у свету по одавању -{CO}-2).</s><s>Значај туризма је још увек незнатан, иако земљу годишње посети више од пет милиона страних туриста.</s> <s>Спољна трговина је високо развијена, а трговински биланс је позитиван.</s><s>Извозе се електротехнички и електронски уређаји, телекомуникацијска опрема, машине и возила, гвожђе и челик, бродови, највише у САД, Јапан, Кину, Јужноафричку Републику и Тајван.</s><s>Увозе се индустријска опрема, нафта и деривати, угаљ, хемијски производи, различите сировине и прехрамбени производи.</s><s>Главни партнери су Јапан, САД, Кина, Саудијска Арабија, Немачка и Аустралија.</s> <s>Упоредо с развојем индустрије развијао се и саобраћајни систем.</s><s>Некад доминантна жељезница (и у путничком и у теретном промету), изгубила је примат иако је мрежа добро развијена и великим делом електрифицирана.</s><s>Путна мрежа, иако брзо грађена, заостаје за још бржом аутомобилизацијом па се у градским регијама стварају гужве.</s><s>Интеграција у привреде није била могућа без развоја ваздушног и поморског промета.</s><s>Међународни аеродром Сеул-Инчон је пети у свету по теретном промету, а међу 15 највећих светских морских лука четири су корејске: -{Kwangyang/Gwangyang}-, Улсан, Инчон, и Бусан, свака с прометом већим од 140 милиона тона годишње.</s> <s>Становништво</s> <s>Јужна Кореја има 51.446.201 становника (од тога 99,9% чине Корејци) и високу густину насељености од 480 становника по километру квадратном.</s><s>Најгушће су насељене низије на западу и котлине на југу земље.</s><s>Око 81% становништва живи у градовима.</s><s>Тренутни годишњи раст становништва је око 0,25% на годишњем нивоу.</s><s>У званичном извештају „Министарства Безбедности и Јавног Управљања“ наводи се да Јужна Кореја има 25.034.736 мушкараца и 24.942.224 жена.</s><s>Просечан животни век Корејаца је висок и износи 75,5 година за мушкарце и 82,2 година за жене.</s><s>Овако дуг животни век је довео до наглог пораста процента старог становништва.</s><s>Године 1999. је само 6,9% становништва имало 65 или више година, док је ова старосна група 2010. године чинила 11,1% становништва.</s><s>Просечна старост је 37,9 година.</s> <s>Са 99% Корејаца (који иначе припадају монголској групи народа), држава спада међу етнички најхомогеније земље света.</s><s>Најзначајнија мањина су Кинези, а у скорашње време се након успешног привредног развоја повећава број страних радника, већином из југоисточне Азије, те пословних људи из целог света.</s><s>Ипак, они у маси од око 50 милиона становника чине занемариву мањину.</s><s>Службени језик је корејски, који се пише посебним корејским писмом (фонетским), у Јужној Кореји називаним хангул.</s><s>У новинама и осталој штампи уз њега се користи и одређен број кинеских знакова.</s> <s>Са око 480 ст./-{km²}-, Јужна Кореја једна је од најгушће насељених земаља света (не рачунајући „минијатурне“ државе).</s><s>Притом је дошло до изразите поларизације између великих градских агломерација на западу и југу земље, у којима се становништво и даље повећава, и пространих руралних подручја у унутрашњости која су ретко насељена и даље губе становништво, те имају неповољну добну структуру.</s><s>Данас у градовима живи више од 80% становништва, а у само три највећа градска подручја око 30%.</s><s>Сеул (Сеоул, Соул) има више од 10 милиона становника, а његова градска регија око 21,5 милиона становника.</s><s>Остали већи градови: Бусан (3,678.600 становника, агломерација 4,6 милиона), Инчон (део агломерације Сеула, 2.580.800), Тегу (2,566.500 становника, агломерација 3,2 милиона), Таејон/Даејеон (1,475.200 становника, агломерација 1,9 милиона), Квангџу (1.416.900), Сувон (1.242.800), -{Koyang/Goyang}- (1.195.600), Сеонгнам (1,032.100) итд.</s> <s>Средином 20. века пораст становништва због високе стопе родности био је брз, а од 1950. до 1990. становништво се удвостручило.</s><s>Ипак, од средине 1960-их, упоредо с преласком из аграрног и руралног у индустријско и урбано друштво дошло је до смањења родности (томе је допринела и национална кампања планирања породице која се проводи од 1965), а тиме и до успоравања раста становништва и он данас износи око 10‰ годишње.</s><s>Последњих година стопа родности креће се од 12 до 13‰, а смртности око 6‰.</s> <s>Осим миграција село–град, значајно је усељење неколико милијуна становника непосредно након поделе на две корејске државе 1948. године.</s><s>С друге стране, идућих деценија дошло је до емиграције Корејаца, највише у Јапан, САД и Канаду.</s><s>Очекивано трајање живота 74 година.</s><s>Добна структура је повољна, млађих од 15 година (21%) трипут је више него старијих од 65 година (7%).</s> <s>Образовна структура је добра, неписмених је само 2 – 3%.</s><s>Основно школовање од шест година и нижа средња школа (три године) су обвезни, а готово сва деца настављају и трогодишњу вишу средњу школу.</s><s>Снажна је свест о важности образовања, све је већи удео високообразованих.</s><s>Најпрестижнији и најстарији универзитети су у главном граду (најстарији је основан 1885), а постоје и у другим великим градовима.</s> <s>Религија Религијска структура је сложена и помало нејасна јер се многи становници не опредељују за припадност некој вери, а у свакодневници примењују принципе различитих религија или филозофија.</s><s>Хришћанство (углавном католичанство и протестантизам, у мањој мери православље) и будизам две су најзаступљеније религије.</s><s>Од осталих, важније су конфуцијанизам, таоизам, аутохтони чеондоизам (комбинација будизма и конфуцијанизма) и шаманизам.</s><s>Око 46,5% Корејаца није религиозно.</s><s>Остатак чине будисти са 22,8%, протестанти са 18,3% и католици, који чине 10,3% становништва.</s><s>Остатак становништва припада осталим религијама.</s> <s>Највећи градови</s> <s>Референце</s> <s>Литература</s> <s>Lew, Yong Ick.</s><s>The Making of the First Korean President: Syngman Rhee's Quest for Independence (University of Hawai'i Press; 2013); scholarly biography; 576 pages; Christoph Neidhart: Die Kinder des Konfuzius.</s><s>Was Ostasien so erfolgreich macht.</s><s>Orig.-Ausg., Verlag Herder, Freiburg im Breisgau. (= Herder-Spektrum; 3006) Südkorea.</s><s>HB-Bildatlas Special 49.</s><s>Harksheider Verlagsgesellschaft, Norderstedt.</s><s>Tatsachen über Korea.</s><s>Koreanischer Übersee-Informationsdienst, Seoul. (online) Song Du-yul / Rainer Werning: Korea.</s><s>Von der Kolonie zum geteilten Land.</s><s>Promedia Verlag, Wien.</s> <s>Спољашње везе</s> <s>The official website of the Republic of Korea (Korea.net) The Official Korea Tourism Guide Site Video on South Korea-US Relations from the Dean Peter Krogh Foreign Affairs Digital Archives A Country Study: South Korea in the Library of Congress South Korea from UCB Libraries GovPubs Korea OECD South Korea profile from the BBC News South Korea Encyclopædia Britannica entry Key Development Forecasts for South Korea from International Futures</s> <s>Државе у Азији</s>

928

https://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%A1%D0%B5%D0%B2%D0%B5%D1%80%D0%BD%D0%B0%20%D0%9A%D0%BE%D1%80%D0%B5%D1%98%D0%B0

Северна Кореја

<s>Северна Кореја, званично Демократска Народна Република Кореја (скраћено ДНРК, понекад и као ДНР Кореја; корејски: 조선민주주의인민공화국 — Чосон Минџуџуи Инмин Конхвагук; ханџа: 朝鮮民主主義人民共和國), држава је у источној Азији, која заузима северни део Корејског полуострва.</s><s>Локално и у Кини зову је Пукчосон ("северни Чосон"; 북조선; 北朝鮮), име земље асоцира нацију на династију Џосеон.</s><s>Букхан ("Северни Хани"; 북한; 北韓) називи се употребљавају у Јужној Кореји.</s><s>Површина Северне Кореје је 120.540 -{км}-².</s><s>По површини Северна Кореја је 97. држава у свету.</s><s>ДНР Кореја се граничи на југу са Јужном Корејом преко демилитаризоване зоне успостављене 1953. године, на северозападу и северу са Народном Републиком Кином, а на североистоку се граничи са Русијом на реци Тунам.</s><s>На западу је запљускује Жуто море, а са истока Јапанско море.</s><s>По попису из 2013.</s><s>Северна Кореја је имала 24.845.000 становника.</s> <s>Главни и највећи град Северне Кореје је Пјонгјанг, а остали већи су Хамхунг, Чонгјин, Напфо, Вонсан, Синуију, Танчон, Кенчон, Кесонг и Саривон.</s> <s>Географија</s> <s>Положај Државе са којима се Северна Кореја граничи су: Јужна Кореја, Русија и Кина.</s><s>Површина државе износи 120.540 km².</s> <s>Геологија и рељеф Планине доминирају на северу и истоку земље.</s><s>Највиши врх је 2.750 -{m}- високи угашени вулкан Паекту на граници са Кином.</s><s>Низије, које су настале спајањем речних долина, налазе се претежно уз западну обалу, а у највећој је смештен и главни град Пјонгјанг.</s><s>Границу са Кином и Русијом чине реке Јалу и Тимен.</s> <s>Воде</s> <s>Јалу се улива у Жуто море (Корејски залив).</s><s>Ријека је пловна у дужини од 698 km од марта до новембра.</s><s>На ушћу се налази град Јонгампо.</s><s>Друга по величини је река Тедонган која извире на планини Рангрим и тече југозападно до залива Нампо.</s> <s>Клима</s> <s>Клима је умерена, континентална са четири различита годишња доба.</s><s>Киша углавном пада у пролеће.</s><s>Зиме су дуге, са снежним олујама које долазе из Сибира.</s><s>Средња температура током зиме у Пјонјангу износи између -3°C и -13°C. Лета су кратка, врућа, са високом влажности ваздуха и уз средњу температуру од 20°C до 29°C.</s> <s>Од природних катастрофа, Северну Кореју погађа пролетне суше праћене обилним кишама које изазивају поплаве.</s><s>Током лета полуострво погоди просечно један ураган.</s> <s>Флора и фауна</s> <s>Историја</s> <s>Први трагови људских насеља на Корејском полуострву датирају из 4270. године пре наше ере.</s><s>Према легенди први корејски краљ био је Тан-гун који је основао древно корејско краљевство Ко-Чосан чија је престоница био Пјонгјанг.</s> <s>До 1945. године Кореја је била јапанска колонија.</s><s>После окончања Другог светског рата територија Кореје подељена је 38. паралелом на Северну Кореју, која је била под контролом Совјетског Савеза и на Јужну Кореју, која је била под контролом САД.</s><s>Северна Кореја, формирана је 9. септембра 1948. године као Народно Демократска Република, као одговор на формирање Републике Кореје (Јужне Кореје) 15. августа 1948. године.</s> <s>Растуће тензије између две Кореје, потпириване општом атмосфером Хладног рата довеле су до сукоба.</s><s>25. јуна 1950. снаге Северне Кореје прешле су границу на 38. паралели и тако у настојању да уједине државу започели Корејски рат.</s><s>Савет безбедности УН је прогласио Пјонгјанг за агресора и позвао све државе чланице УН да помогне Јужну Кореју.</s><s>Осим САД, своје трупе у Кореју послали су Британија, Турска, Белгија, Грчка, Колумбија, Индија, Филипини и Тајланд.</s><s>Совјетски представник је бојкотовао седницу Савета безбедности и није био у стању да искористи вето.</s><s>У рату који је трајао три године, према неким проценама, погинуло је око 2,5 милиона људи (око милион кинеских војника, пола милиона војника Северне Кореје, 250.000 Јужне Кореје, 33.000 Американаца, неколико хиљада војника под заставом ОУН и више од 600.000 цивила у обе Кореје), уништено је преко 80% стамбене, индустријске и транспортне инфраструктуре обе земље.</s><s>На страни Северне Кореје учествовала је Кина, а тајну војну помоћ у авијацији је пружао и СССР.</s><s>Корејски рат је завршен примирјем потписаним 27. јула 1953. и успостављена је демилитаризована зона дуж читаве границе.</s> <s>На политичком плану, ситуација за НДР Кореју се погоршала 1960-их због сукоба између Кине и Совјетског Савеза.</s> <s>1970-их година долази до заустављања економског раста у држави и почиње назадовање због високе цене нафте, након нафтне кризе 1974. године и високих трошкова за војску.</s><s>Након изјаве Ким Ил Сунга да ће две Кореје поново ујединити током његовог живота, трошкови за војску су се само повећавали.</s> <s>Први председник Северне Кореје у звању Врховног команданта био је Ким Ил Сунг све до смрти 1994. године.</s><s>Наследио га је син Ким Џонг Ил који је владао до своје смрти 17. децембар 2011.</s><s>Садашњи врховни командант је унук Ким Ил Сунга, Ким Џонг Ун.</s><s>Западни медији преношење власти са оца на сина називају тзв. „комунистичка династија Ким“.</s> <s>Административна подела</s> <s>Демократска Народна Република Кореја дели се на девет провинција то су: Чаганг, Северни Хамгјонг, Јужни Хамгјонг, Јанганг, Северни Пјонган, Јужни Пјонган, Северни Хвангхе, Јужни Хвангхе и Кангвон и ту су још три града са специјалним статусом а то су: престоница Пјонгјанг, Намфо и Кесонг.</s> <s>Северна Кореја има тростепену административну поделу.</s><s>Највиши степен су провинције, следе градови са специјалним статусом и окрузи.</s> <s>Политика</s> <s>Демократска Народна Република Кореја је држава са три партије: Чондистичка Чонгу партија чија је председница Ју-Ми Јонг , Корејска социјалдемократска партија чији је председник Ким Пјонг Сик и владајућа Радничка партија Кореје чији је генерални секретар Ким Џонг Ун.</s><s>Врховна народна скупштина има 687 места, а посланици се бирају на мандат од пет година.</s><s>Врховна народна скупштина бира председника државе, судије уставног суда, владу, председника владе као и Национални комитет одбране.</s><s>Читав уставни систем заснива се на скупштинском систему.</s><s>Владајућа идеологија коју прихватају све три партије је Џуш или Џуче Идеја чији је креатор Ким Ил Сунг.</s><s>Први устав Северна Кореја је донела 1948. године да би 27. децембра 1972. била извршена ревизија устава.</s><s>Потом, устав је поново промењен априла 1992, а последње корекције су извршене 1998.</s><s>Северна Кореја има дипломатска представништва у многим државама и већина земаља света је признаје изузев Републике Кореје, Јапана и САД.</s><s>Међутим, приликом посете бивше америчке државне секретарке Медлин Олбрајт Пјонгјангу 1999. извршено је и формално признавање ДНР Кореје од стране САД, али администрација Џорџа Буша је то поништила.</s><s>Америчке интересе у ДНР Кореји заступа амбасада Краљевине Шведске.</s> <s>Односи са Јапаном су идеолошке природе и сежу у прошлост у време јапанске окупације корејског полуострва и злочина јапанске војске над Корејцима, а и страха од капитализма владе у Пјонгјангу.</s> <s>Северна Кореја, је службено 2009. године у уставу заменила комунизма са Сонгун политиком, која ставља развој војске у први план, па тек онда политику и идеологију.</s> <s>Џуче идеја Џуче идеја () је званична државна идеологија Северне Кореје, али и целокупан политички систем те државе.</s><s>Творац идеје је Ким Ил Сунг (1912—1994).</s><s>Срж саме идеје је да је ”човек господар свега, и одлучује о свему”.</s><s>Званично је уведена 1972. као замена за марксизам-лењинизам, а следбеници је сматрају вишом, развијеном формом социјализма.</s> <s>Практична примена Према Ким Џонг Иловом делу О Џуче идеји, примена Џучеа у државној политици подразумева следеће:</s> <s>1) Народу се мора обезбедити слобода политичког мишљења, те ослањање на сопствене потенцијале у економији, али и политици оружаних снага (што се може сматрати тежњом ка блоковској несврстаности).</s> <s>2) Оваква политика мора надахнути народне масе што би створило пуну запосленост у револуцији и обнови.</s> <s>3) Методи револуције и обнове морају бити прилагођени ситуацији у земљи, и</s> <s>4) најважнији процес у тој револуцији треба да буде обликовање људи као зрелих комуниста спремних на акцију у изградњи земље.</s> <s>Религијске одлике</s> <s>Ким ил Сунг је прокламацијом Џуче идеје желео да народу створи адекватну замену за религију, тј. да уклони метафизичке аспекте религије као друштвеног феномена, али су и опет придодате и неке сличности: година рођења Ким Ил Сунга је, неколико година после његове смрти узета за почетну годину новог Џуче календара; статуе Ким Ил Сунга постоје у свим насељима у Северној Кореји, његове и слика Ким Џонг Ила су обавезне на зидовима свих станова, канцеларија, фабричких хала, у возовима, аутобусима и путничким авионима, а беџеве са њиховим ликовима морају носити сви грађани док су на јавним местима.</s><s>Џуче торањ, Велика бронзана статуа Ким Ил Сунга са испруженом руком, те његова родна кућа и маузолеј (све у Пјонгјангу) су главна места ходочашћа за севернокорејски народ, али и за малобројне присталице Џуче идеје широм света.</s> <s>Државни симболи</s> <s>Застава Северне Кореје је усвојена 8. септембра 1948. године.</s><s>Застава се састоји од три пруге, две плаве и једне црвене боје, које су раздвојене белим пољем.</s><s>На црвеној подлози налази се комунистичка звезда у белом кругу.</s> <s>Црвена боја је боја револуционарног патриотизма.</s><s>Плаве пруге носе поруку уједињења Северне Кореје са свим земљама света у борби за независност, пријатељство и мир.</s><s>Бела као традиционална боја представља чистоћу идеја Северне Кореје и национални суверенитет.</s><s>Звезда петокрака симболизује просперитет народа који гради социјализам под вођством Корејске радне партије.</s> <s>Грб Северне Кореје је усвојен 1948. године.</s><s>Дизајниран је по узору на грб Совјетског Савеза.</s> <s>Средишњи дио грба састоји се од приказа хидроелектране и бране Супунг, изнад које се на хоризонту протеже планина Паекту.</s><s>Испред бране се налази електрични далековод, симбол индустријализације и електрификације земље.</s><s>Изнад се налази петокрака црвена звезда, која одашиље зраке светлости.</s> <s>Средишњи део окружују свежњеви риже, који су међусобно повезани црвеном траком.</s><s>На траци је исписано пуно име државе „Демократска Народна Република Кореја“ на писму Хангул.</s> <s>Становништво</s> <s>ДНР Кореја има 22.912.177 становника, од тога више од 95% су корејске националности.</s><s>Одређени број становника су Кинези и Јапанци.</s><s>Прираст становништва је око 1%.</s><s>Очекивана дужина живота новорођенчета је за дечаке 68 година, а за девојчице 74 године.</s><s>Просечна очекивана дужина живота износи 71,37 година.</s><s>У ДНР Кореји свака жена рађа по 2,15 деце.</s><s>Просечна старост становништва износи 31 годину.</s><s>Највише је људи у годинама између 15 и 64, укупно 67,9%, затим деца до 14 година - којих је 24,2%.</s><s>Најмање је старих који чине свега 7,9% популације.</s><s>Још нема званичних случајева сиде.</s> <s>У Северној Кореји постоји неколико већих градова.</s><s>Ипак најзначајнији је Пјонгјанг и то не само као главни град већ као и репрезентативни град читаве земље.</s><s>На другом месту се налази неколико градова са специјалним статусом, а остали су углавном центри провинција.</s> <s>Попис становништва 2008.</s> <s>Списак је прављен према важећем попису из 2008. године</s> <s>Привреда</s> <s>О привреди Северне Кореје постоји мало поузданих података, али зна се да је она у великим тешкоћама.</s><s>Претпоставља се да у неким подручјима земље и сегментима становништва влада глад због слабе пољопривредне производње и лошег ланца дистрибуције.</s><s>У 2002. години започети су ограничени експерименти са предузетничким зонама и пијацама пољопривредних производа.</s> <s>Хамхунг је важан центар хемијске индустрије у ДНРК.</s><s>Овај индустријски град је и главна лука Северне Кореје за трговину са остатком света.</s> <s>Валута</s> <s>Севернокорејски вон је званична валута у Северној Кореји.</s><s>Међународни код је -{KPW}-.</s><s>Симбол за вон је ₩.</s><s>Вон издаје Централна банка Демократске Народне Републике Кореје.</s><s>Један вон састоји се од 100 чона (전/錢).</s> <s>Реч вон је когнат кинеског јуана и јапанског јена.</s><s>Сва три назива потичу од кинеског карактера 圓 за округли облик.</s> <s>Пуштен је у оптицај 6. децембра 1947.</s><s>Пре тога у употреби је био корејски јен.</s><s>Намењен је искључиво за држављане Северне Кореје.</s><s>За посетиоце се штампају различите новчанице и то два типа, у црвеној боји за посетиоце из социјалистичких држава и плаво/зелене за посетиоце из капиталистичких држава.</s> <s>Постоје новчанице у износима 5, 10, 50, 100, 200, 500, 1000, 2000 и 5000 вона и кованице од 1, 5, 10 и 50 чона као и 1 вона.</s> <s>Религија Корејци су и у ДНР (Северној) Кореји већином будисти и конфучијанци; затим ту је нешто католика и православаца; као и синкретичка религија Рајског пута.</s><s>Владу ДНР Кореје оптужују за прогон верских заједница.</s><s>To је делимично тачно јер се врши забрана рада свих иностраних верских мисија и ширење верских секти док су званичне верске заједнице финансиране од стране државе.</s><s>Ким Ил Сунг је рекао за свештенике: Задатак свештеника је да се моле за мир и напредак Демократске Народне Републике Кореје.</s><s>Зато у Северној Кореји није било Културне револуције нити уништавања верских објеката.</s><s>Светилишта су у одличном стању.</s><s>Уставом је гарантована верска слобода свих грађана.</s> <s>Спорт Фудбалска репрезентација Северне Кореје је фудбалски тим који представља Северну Кореју на међународним такмичењима и под контролом је Фудбалског савеза Северне Кореје.</s><s>Њихов највећи успех се десио на Светском првенству 1966. на стадиону Ајресом Парк, некадашњем дому ФК Мидлсброа, када је Северна Кореја победила Италију са 1:0 и тиме обезбедила учешће у четвртфиналу.</s><s>У четвртфиналу су ипак изгубили са 5:3 од Португала иако су водили са чак 3:0.</s><s>Северна Кореја је тад постала први азијски тим који је успео да прође прво коло завршног турнира Светског првенства.</s><s>Документарни филм The Game of Their Lives је о седам преживелих чланова у 2002. години из националног тима из 1966. године.</s> <s>Ким Кук-хјанг елитна је скакачица у воду и репрезентативка Северне Кореје у овом спорту.</s><s>Њена специјалност су скокови са торња са висине од 10 m.</s> <s>Највећи успех у каријери остварила је на Светском првенству у скоковима у воду 2015. у руском Казању где је у дисциплини скокови са торња изненађујуће освојила златну медаљу.</s><s>Уједно је то прва златна медаља за Северну Кореју на светским првенствима у воденим спортовима у историји.</s> <s>Државни празници 1. јануар — Нова година 8. јануар — рођендан вође Ким Џонг Уна (нови празник) 16. фебруар — рођендан покојног Ким Џонг Ила (радни празник) 15. април — рођендан покојног председника Ким Ил Сунга (Дан Сунца) 1. мај — Међународни празник рада (изузев САД) 15. август — Дан националног ослобођења 9. септембар — Дан проглашења Демократске Народне Републике Кореје 10. октобар — Дан оснивања Радничке партије Кореје 27. децембар — Дан проглашења устава</s> <s>Референце</s> <s>Спољашње везе</s> <s>Званични портал Демократске народне републике Кореје Званична страница Корејске централне новинске агенције Пјонгјангски метро Мирослав Лазански: Социјализам је досадан („Политика”, 10. фебруар 2018)</s> <s>Државе у Азији</s>

929

https://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%9F%D0%B0%D0%BA%D0%B8%D1%81%D1%82%D0%B0%D0%BD

Пакистан

<s>Пакистан (, ), званично Исламска Република Пакистан (, ) је држава у Јужној Азији.</s><s>То је пета најмногољуднија земља на свету, са популацијом од скоро 243 милиона људи, и има другу највећу муслиманску популацију на свету одмах иза Индонезије.</s><s>Пакистан је 33. највећа земља на свету по површини и друга по величини у Јужној Азији, простире се на 881.913 квадратних километара.</s><s>Има обалу од 1.046 километара дуж Арапског мора и Оманског залива на југу, а граничи се са Индијом на истоку, Авганистаном на западу, Ираном на југозападу и Кином на североистоку.</s><s>Од Таџикистана је уско одвојен авганистанским Ваханским коридором на северу, а дели и поморску границу са Оманом.</s><s>Исламабад је главни град земље, док је Карачи највећи град и финансијски центар.</s> <s>Пакистан је место неколико древних култура, укључујући 8.500 година старо неолитско налазиште Мехргарх у Белуџистану, цивилизацију долине Инда из бронзаног доба, најобимнију цивилизацију афро-евроазије, и древну цивилизацију Гандхара.</s><s>Регион који обухвата модерну државу Пакистан био је царство вишеструких империја и династија, укључујући Ахемениде; укратко онај Александра Великог; Селеукиди, Маурије, Кушани, Гупта; Омејадски калифат у својим јужним регионима, Хинду шахије, Газнавиди, Делхи Султанат, Могули, Дурани, Османско царство, Царство Сика, влада Британске Источноиндијске компаније, а најскорије, Британски Раџ од 1858. до 1947. године.</s> <s>Подстакнут Пакистанским покретом, који је тражио домовину за муслимане Британске Индије, и изборним победама 1946.</s><s>Свеиндијске муслиманске лиге, Пакистан је стекао независност 1947. након поделе Британско-индијског царства, који је доделио одвојену државност својој региона са већинским муслиманским становништвом и био је праћен неупоредивом масовном миграцијом и губитком људи.</s><s>У почетку као доминион Британског Комонвелта, Пакистан је званично израдио свој устав 1956. године и постао проглашена исламска република.</s><s>Године 1971, ексклава Источни Пакистан се отцепила као нова земља Бангладеш након деветомесечног грађанског рата.</s><s>У наредне четири деценије, Пакистаном су владале владе чији су се описи, иако сложени, обично смењивали између цивилних и војних, демократских и ауторитарних, релативно секуларних и исламистичких.</s><s>Пакистан је 2008. изабрао цивилну владу, а 2010. усвојио парламентарни систем са периодичним изборима.</s> <s>Пакистан је држава средње моћи, и има шесту по величини сталну оружану снагу на свету.</s><s>Проглашена је држава са нуклеарним оружјем, и рангирана је међу привредама у настајању и водећим растом, са великом средњом класом која брзо расте.</s><s>Политичку историју Пакистана од стицања независности карактеришу периоди значајног економског и војног раста, као и периоди политичке и економске нестабилности.</s><s>Етнички и лингвистички је разнолика земља, са сличном разноликом географијом и дивљим животињама.</s><s>Земља се и даље суочава са изазовима, укључујући сиромаштво, неписменост, корупцију и тероризам.</s><s>Пакистан је члан Уједињених нација, Шангајске организације за сарадњу, Организације исламске сарадње, Заједнице нација, Јужноазијске асоцијације за регионалну сарадњу и Исламске војне коалиције за борбу против тероризма, и означен је као главни не- НАТО савезник од стране Сједињених Држава.</s> <s>Порекло назива</s> <s>Име Пакистан на урдуу и персијском језику значи земља чистих.</s><s>Чодхари Рахмат Али смислио је име 1933. године и објавио га у памфлету Сад или никад .</s><s>Реч је заправо акроним назива муслиманских територија западне Индије - П за Панџаб, А за Авганија, К за Кашмир, С за Синд и -тан за Белуџистан (провинција у Пакистану).</s><s>Везник И додат је касније, јер истан на урдуу значи земља, док пак значи чист.</s><s>Држава је названа Пакистан 1947. године, док је данашњи назив, Исламска Република Пакистан, у употреби од 1957. године.</s> <s>Географија</s> <s>Положај Пакистан обухвата област од 803.940 -{km²}-.</s><s>Источни регион Пакистана се налази на индијској тектонској плочи, док се западни и северни делови налазе на иранском и евроазијском платоу.</s><s>Пакистан има 1.046 km дугачку поморску границу на Арабијском мору, док укупна земљишна граница броји 6.774 km (2.430 -{km}- са Авганистаном, 523 -{km}- са Кином, 2.912 -{km}- са Индијом и 909 -{km}- са Ираном).</s> <s>Геологија и рељеф</s> <s>Пакистан је географски разнолика земља.</s><s>На југу се налазе долине и равнице, песковите плаже и пријатна клима, док се на северу налази ланац Хималаја са врховима високим преко 8.000 m. Пакистан броји око 108 планинских врхова преко 7.000 m и пет врхова преко 8.000 m (К2 и Нанга Парбат).</s><s>Река Инд протиче кроз Пакистан.</s><s>Северни део земље је веома атрактивно туристичко место и Мека за планинаре.</s><s>Западно од Инда се налази провинција Белуџистан са сувом климом и зеленим долинама, док су на истоку пешчане дине и пустиња Тар у области Тарпаркер.</s> <s>Пустиња Тар (на Урду језику تھرپارکر) у јужној провинцији Синд је седма по величина и једина плодна пустиња у свету.</s><s>Многе области Панџаб и Синд региона су веома плодне, па је пољопривреда веома развијена у њима.</s> <s>Воде</s> <s>Флора и фауна</s> <s>Клима Клима варира заједно са географијом.</s><s>Хладне зиме и врућа лета доминирају севером, док блага клима доминира југом.</s><s>У централним деловима није реткост да током летњих месеци жива пређе 45 °C, док су зиме јако хладне са температурама испод нуле.</s><s>Током касних месеци летње сезоне, непредвидљиви монсунски ветрови доносе варљиве количине кише - од 250 милиметара до преко 1.250 милиметара.</s> <s>Историја</s> <s>Данашњи грађани Пакистана представљају мешавину различитих раса и етничких група (Харапани, Персијанци, Парћани, Кушани, Хуни, Авгани, Арапи, и Турци).</s><s>Током вишевековних напада, освајања и мигрирања, свака од горе поменутих група је оставила траг на простору данашњег Пакистана и многи обичаји и традиције су постале саставни део културе Пакистана.</s><s>Данашњи Пакистан такође представља територију треће најстарије цивилизације (после Месопотамије и Египта), која је постојала још 2500. п. н. е. и трајала све до њеног пада 1500. п. н. е. Данашњи Пакистан је основан 1947. године, 14. августа, али територије које му данас припадају се преклапају са историјом и развојем територија које припадају данас другим државама - Индији, Ирану и Авганистану.</s><s>Регион је вековима био трговинска путања.</s><s>Највећа трговина свилом се некада обављала рутом која пролази кроз територије данашњег Пакистана и рута се звала Пут свиле.</s><s>Неретко се ова територија зове Музеј раса, управо због мешавине култура и етничких група на овој територији као резултат трговине.</s><s>Познати историчар и географ де Мулер је често поредио овај регион са регионом северне Африке: Ако је, како се каже, Египат дар Нила, онда је Пакистан дар Инда..</s> <s>Ова трећа по старости и развијености цивилизација, нестала је средином другог миленијума п. н. е. и заменила ју је Ведик Цивилизација, која се простирала великим делом северне Индије и Пакистана.</s><s>Велике силе, царства и војске су владале регионом, од Персијског царства око 543. п. н. е., Александра Великог 326. п. н. е. до Мауријског царства.</s><s>Индо-грчко краљевство је обухватало регион Гандаре и Панџаба око 184. п. н. е. У овом периоду град Такшашила постаје центар образовања.</s><s>Остаци некадашњег града, који се налазио западно од Исламабада, је један од највећих археолошких ископина у Пакистану.</s> <s>Године 712. н. е. арапски генерал Мухамед ибн Касим је освојио Синд и Мултан у јужном делу Панџаба, и тиме започиње владавина неколико муслиманских царевина (Газнавидско царство, Делхијски султанат и Могулско царство).</s><s>Током дугог периода многи верски учитељи успешно упознају локално становништво са новом религијом - ислам.</s><s>Током постепеног слабљења утицаја Могулског царства у региону почетком 18. века, припадници етничких група Афгана, Балока и Сика заузимају велики део територије Пакистана све до доласка Британске источноиндијске компаније.</s> <s>Индијски рат за независност 1857. године је био последњи велики оружани сукоб против британске владавине у региону.</s><s>Политичка странка Муслиманска лига постаје све популарнија током касних 30-их година 20. века, као резултат страха локалних муслимана да нису довољно заступљени у политици, као и у друштву.</s><s>Дана 29. децембра 1930. године, током председничког обраћања, Алама Икбал се обраћа нацији и захтева оснивање самосталне муслиманске државе на северозападу јужне Азије.</s><s>Мухамед Али Џина објављује Теорију двеју нација.</s> <s>Ова теорија је директно довела до Лахорске резолуције 1940. године, која је за резултат имала креирање државе Пакистан 1947. године.</s> <s>Пакистан је међународно признат 14. августа 1947. године.</s><s>Тадашња територија Пакистана се састојала из два муслиманска дела која нису била спојена, већ је између њих била Индија.</s><s>Један део се налазио на западу јужне Азије и граничио се са Ираном, док се други део налазио на источном делу јужне Азије.</s><s>Оваква подела са Индијом између, је довела до сукоба између два народа која су припадала различитим религијама.</s><s>Оружани сукоби су избили око нејасно дефинисаних граница, нарочито око територија Џаму и Кашмир.</s><s>Сукоби око Кашмира су прерасли у Индијско-пакистански рат 1947. или Први Кашмирски рат (1947—1948. године), у којем су обе стране, Индија и Пакистан, освојиле једнако велике делове територије.</s><s>Република Пакистан је проглашена 1958. године након војног пуча на челу са Ајуб Каном (1958—69. године).</s><s>Он је био председник новонастале републике током веома нестабилних, како унутрашњих тако и политичких односа са Индијом.</s><s>Политичка нестабилност у региону довела је до Другог рата са Индијом 1965. године.</s><s>Његов наследник Јаја Кан (председник у периоду од 1969. до 1971) је поред политичких проблема морао да се суочи и са елементарном непогодом - циклоном - који је Пакистан коштао 500.000 живота.</s><s>Нестабилност у источном Пакистану је прерасла у нових ратних сукоба - Бангладешки ослободилачки рат и Индијско-пакистански рат 1971. године, и напокон губљења територија на источном делу Азије и стварање самосталне државе Бангладеш.</s> <s>Од 1972. до 1977. године Пакистаном је владао Зулфикар Али Буто.</s><s>Године 1977.</s><s>Буто је збачен а 1979. осуђен је на смрт.</s><s>На челу војног суда је био генерал Зиа-ул-Хак, који постаје трећи војни диктатор.</s><s>Пакистански грађански устав, доласком генерала на власт, је замењен Исламским шеријатским закоником, којим се владало како грађанским правом тако и војним.</s><s>Године 1988. у авио несрећи генерал Зиа гине, а на чело владе долази прва жена премијер Беназир Буто, ћерка убијеног Зулфикар Али Бута.</s> <s>Током наредних десет година, на парламентарним изборима госпођа Буто бива замењена Наваз Шарифом да би након три године опет била изабрана.</s><s>Године 1991.</s><s>Пакистан учествује у војној коалицији на челу са САД у Заливском рату.</s><s>Пакистан улази у коалицију са јасним улогом - одбрана Саудијске Арабије и шаље 5.000 војника.</s><s>Војна напетост у Каргил конфликту са Индијом 1999. године завршава се војним пучем у којем генерал Первез Мушараф заузима парламент.</s><s>Године 2001.</s><s>Мушараф постаје председник и премијер након оставке Рафик Тарара.</s><s>Године 2002.</s><s>Мушараф препушта место премијера (али задржава функцију председника) и предаје га изабраном Зафарула Кан Џамалију, којег је наследио на парламентарним изборима 2004. године Шаукат Азиз.</s><s>Након претњи сменом Мушараф је одлучио да поднесе оставку у августу 2008.</s> <s>Влада</s> <s>Муслиманска лига је формирала прву пакистанску владу на челу са Мухамедом Али Џином и Лиакутом Али Каном.</s><s>Временом је моћ Муслиманске лиге опала услед формирања већег броја политичких странака и увођењем вишестраначког система.</s><s>У западном Пакистану популарност је имала Пакистанска Народна Партија, а у источном делу је владала Авами Лига (партија која је форсирала независност источног дела Пакистана и оснивање Бангладеша).</s><s>Први устав Пакистана је усвојен 1956. године, га је Ајуб Кан 1958. године суспендовао.</s><s>Устав из 1973. године, којег је суспендовао 1977. године Зија ул Хак, је поново усвојен 1991. године.</s><s>По овом уставу, Пакистан је федерална демократска република са Исламом као државном религијом.</s><s>Систем се састоји од Сената (који броји 100 чланова) и Националног Савета (342 члана).</s><s>Председник је врховни командант војних снага.</s><s>Премијер је обично лидер највеће политичке партије у Националном Савету.</s><s>Свака провинција функционише по овом систему само на мањем нивоу (свака провинција има свој Национални Савет, са најбројнијом партијом и вођом те партије као премијером те провинције).</s> <s>Пакистанске војне снаге су увек играле велику улогу у политичком животу.</s><s>У три случаја војно лице је владало Пакистаном (сва три су били генерали: Ајуб Кан од 1958. до 1971, Зија ул Хак од 1977. до 1988, и Первез Мушараф од 1999. до 2008).</s><s>Пакистанска Народна Партија, на челу са Зулфикар Али Бутом је током седамдесетих година 20. века постала популарна међу обичним светом, као алтернатива већ постојећих странака.</s><s>Под владавином Зије ул Хака, Пакистан се трансформисао од слободног тржишта и секуларне државе у затворено тржиште и исламску државу са усвојеним шеријатским закоником.</s> <s>Административна подела</s> <s>Пакистан је федерација од 4 провинције, територије главног града и Племенских подручја по федералном управом.</s><s>Пакистан врши фактичку власт над спорним западним деловима региона Кашмир, који су организовани као два посебна политичка ентитета (Азад Кашмир и Северна подручја).</s><s>Провинције се деле на укупно 107 дистриката.</s><s>Племенска подручја обухватају седам племенских управних подручја и шест мањих граничних региона.</s> <s>Провинције: Белуџистан Хајбер-Пахтунва (ранији назив: Северозападна гранична провинција) Панџаб Синд</s> <s>Територије: <li>Територија Исламабада <li>Племенска подручја под федералном управом</s> <s>Делови Кашмира под пакистанском управом: <li>Азад Кашмир <li>Гилгит-Балтистан (ранији назив: Северна подручја)</s> <s>Географија</s> <s>Привреда</s> <s>Пакистан, земља у развоју, је имала великих успона и падова као резултат политичке и економске нестабилности.</s><s>Упркос томе што је Пакистан 1947. године био веома сиромашна земља, његов развој је био бољи него просечни глобални развој у наредне четири деценије.</s><s>Међутим, често преке и неразмотрене политичке одлуке су довеле до успореног развоја земље током касних деведесетих.</s><s>Свеобухватне реформе у последњих пар година резултовале су у бољем економском стању земље и убрзале раст производног и финансијског сектора.</s><s>Пакистан је побољшао сопствену позицију на светској трговинској сцени.</s><s>Године 2005. страни дуг је био близу 90 милијарди америчких долара.</s><s>Овај дуг је смањен захваљујући помоћи Међународног Монетарног Фонда и отписивањем дела дуга од стране САД.</s><s>Пакистански бруто домаћи производ, мерен на основу паритета куповне моћи, је процењен на 439,7 милијарди америчких долара., док је доходак по глави становника 2.803 УСД долара</s> <s>Демографија Пакистана</s> <s>За Пакистан се процењује да је у 2006. имао преко 166 милиона становника.</s><s>Представља шесту државу на свету по броју становника.</s><s>Од 1951. до 1998. градско становништво Пакистана се повећало седам пута.</s><s>Пакистан је 1951. имао само 33 милиона становника.</s><s>Тако драматичан раст ипак показује знакове успоравања.</s><s>Наталитет у Пакистану је 34 промила, а морталитет је 10 промила.</s><s>Стопа природног прираштаја је 24 промила.</s> <s>Урду је национални језик иако је материњи језик за само 8% становништва, а енглески је службени језик, који се користи у уставу, пословима и на већини универзитета.</s><s>Панџаби говори 60 милиона, али није признат за службени језик.</s> <s>Највећи градови</s> <s>Празници</s> <s>Велики број празника и фестивала се годишње слави у Пакистану.</s><s>Поред многобројних муслиманских празника, велики број секуларних празника се такође обележава.</s><s>Табла представља највеће празнике Пакистана.</s> <s>Култура и друштво</s> <s>Демографска слика Пакистана је одраз вишевековног мешања култура, религија и етничких група.</s><s>Кухиња, архитектура, одећа и литература је резултат великог утицаја муслиманских владара који су или владали Пакистаном или били у пролазу.</s><s>Дубок траг у култури Пакистана су оставили Могули и Авгани, који су између осталог донели нови материјал за прављење одеће и нову моду одевања, које се може данас видети у националној ношњи Пакистана.</s><s>Национална ношња се састоји од широких панталона (светлих и разноликих боја за жене и једнобојних за мушкарце) које се зову шалваре (на урдуشلوار قمیض).</s><s>Горњи део ношње се састоји од дугачке мајице или тунике која се зове шерван (на Урду شیروانی).</s><s>Мушкарац поред шалвари и шервана носи и правоугаону капу на глави (беле, црвене или зелене - боја ислама), која се зове Фес.</s> <s>Музика Пакистана варира од региона до региона.</s><s>Народна музика са традиционалним призвуком се назива Кавали (قوٌالی,).</s><s>Усмена поезија се назива газал (غزل‎) и арапског је порекла.</s><s>У модерној музици често долази до спајања елемената народне са елементима западне музике.</s><s>Познати пакистански извођачи народне музике су Нусрат Фатех Али Кан, Мехди Хасан, Гулан Али, Фарида Канум, Тахира Сид и Икбал Бано.</s><s>По доласку Афганских избеглица, Пашто и персијска народна музика је постала популарна у западним провинцијама.</s> <s>До 1990. године, државна телевизија ПТВ је доминирала медијским небом, али након приватизације, појавиле су се многе приватне ТВ станице (ГеоТВ, Индус ТВ, ТВ Хум, Државна Телевизија Пакистана).</s><s>Многе америчке, европске и азијске ТВ станице су доступне већини становништву Пакистана путем кабловске претплате или сателита.</s><s>Постоји и мала филмска индустрија у Лахору и Пешавару (локално се зове Лоливуд и Поливуд).</s><s>Иако су филмови из Боливуда забрањени, индијске филмске звезде су веома популарне.</s> <s>Највећим делом, становништво Пакистана су полиглоте, знајући најмање два језика.</s><s>96% становништва чине муслимани.</s><s>Породица и традиционалне вредности се високо котирају.</s><s>У последњих неколико година дошло је до стварања средње класе у градовима као што су Карачи, Лахор, Хајдерабад, Фејсалабад и Пешавар.</s><s>Ти градови се крећу више ка слободној економији и либерализму , док је север земље веома конзервативан.</s><s>Глобализација и западна култура је имала огроман утицај на Пакистан.</s><s>Према Кернијевом/ФП Индексу Глобализације, Пакистан је на 46. месту.</s><s>Око четири милиона Пакистанаца живи ван земље . (пола милиона у САД, око милион у Саудијској Арабији, и око милион у Уједињеном Краљевству.</s> <s>Кухиња Пакистана је слична кухињи северне Индије.</s><s>Географска локација Пакистана такође одређује кухињу која варира од региона до региона.</s><s>На пример, кухиња западног дела земље има елементе кухиње Блиског истока, док источни део земље има елементе кухиње Далеког истока.</s><s>Становништво на северном делу земље не једе зачињену храну, али једу пуно домаћег хлеба.</s><s>Након сваког оброка, следи шоља чаја.</s><s>Како је Пакистан претежно муслиманска земља, свињетина и свињски производи се не конзумирају.</s><s>Најпопуларнија јела се састоје од пилетине и јагњетине са роштиља.</s> <s>На истоку земље пилав је основни састав сваког ручка.</s><s>Веома популаран оброк је пилетина, кувана у сосу са исецканим поврћем.</s><s>Сос се кува док не прокључа и не постане густ.</s><s>Комадићи пилетине претходно потопе у јогурт, а затим кувају заједно са сосом.</s><s>Пилав се служи одвојено.</s><s>Овакав оброк се зове на енглеском -{Chicken Tikka Jalfrezi}-.</s> <s>Религија</s> <s>Према попису из 1998. године 96,3% укупног становништва Пакистана се изјаснило као припадници ислама.</s><s>Највећи проценат становништва, око 80%, припада традиционалном облику ислама и називају се Сунити.</s><s>Мањинске групе, које припадају другим религијама, као на пример Индуси, немају право да јавно обележавају празнике своје религије нити да показују на јавним местима симболе.</s> <s>Већина припадника исламске вероисповести се изјашњавају као сунити.</s><s>Међутим ова велика група није централизована и у зависности од провинције до провинције другачијег су степена конзервативности и различитих праваца у погледу филозофије.</s><s>Исламски мистицизам, илити суфизам, је група са највећим бројем верских следбеника и обухвата велике руралне делове земље, провинције Синд и Панџаб, као и градове Лахор, Мултан и Равалпинди.</s><s>Следбеници покрета Деобандис су конзервативнијег схватања.</s><s>Покрет Деобандис потиче из мале верске школе која је основана 1866. године у малом граду Деобанд, у индијској провинцији Утар Прадеш.</s><s>На урду покрет се назива جامعه اسلاميه دار العلوم ديوبند, тј. Dar ul-'Ulum Deoband, што у преводу значи Кућа знања у Деобанду.</s><s>Велики број становника провинције Балучистан припада овом покрету.</s><s>Поред ове велике две школе, мањи проценат становника припада пуританском Ахл и Хадит покрету (такође познат као Вахабије).</s><s>Овај покрет потпуно одбацује учења суфизма као и крајње конзервативни покрет Деобандиса.</s><s>Овај покрет је популаран у мањем облику у градовима Лахор, Сијалкот и Фејсалабад.</s> <s>Не зна се тачно колики је проценат шиита муслимана, односно како се локално називају Дванаесторица, у Пакистану.</s><s>Процењује се да броје око 15% укупног становништва.</s><s>Разлог зашто их локално становништво назива Дванаесторица је тај што они верују да у исламу укупно има дванаест имама, тј. хоџе.</s> <s>Референце</s> <s>Спољашње везе</s> <s>Званична веб страница владе Исламске Републике Пакистан Званична веб страница председника Пакистана Министарство Информисања Пакистана ЦИА Књига података - Пакистан Извештај Светске Банке - Пакистан Министарство образовања Провинције и градови Пакистана</s> <s>Државе у Азији</s>

930

https://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%A1%D1%83%D1%80%D0%B8%D0%BD%D0%B0%D0%BC

Суринам

<s>Суринам (), или званично Република Суринам (), независна је држава смештена у североисточном делу Јужне Америке у географско-политичкој регији познатој као Гвајане.</s><s>Налази се у источном делу Гвајанске висоравни на обали Атлантског океана, и граничи се са француским прекоморским департманом Гвајаном на истоку, Републиком Гвајаном на западу и Бразилом на југу.</s><s>Са површином нешто мањом од 164.000 km² и популацијом од свега 560.000 становника Суринам је најмања јужноамеричка земља.</s><s>Држава је административно подељена на десет округа, већина становништва живи у уском приобалном појасу уз обалу, а главни и највећи град у земљи је Парамарибо.</s> <s>Пре доласка европских истраживача почетком XVI века на подручју данашњег Суринама живела су бројна домородачка племена, а најраширенији су били припадници номадских етничких група Аравака и Калина.</s><s>Европски колонизатори оснивали су широм земље бројне плантаже на којима су углавном радили афрички робови и поробљено локално становништво.</s><s>У периоду 1667–1954.</s><s>Суринам је постојао као холандска колонија, а тек 1954. добија званичан статус конститутивне земље Краљевине Холандије.</s><s>Суринам је постао независан 25. новембра 1975. године.</s><s>Устројен је као унитарна парламентарна република.</s> <s>Иако се географски налази у континенталном делу Јужне Америке, културолошки гледано Суринам је више карипска земља и пуноправни је члан Карипске заједнице држава -{(CARICOM)}-.</s><s>Службени језик је холандски, а још пет језика има званичан статус на националном нивоу, између осталих то су и енглески и јавански језик.</s><s>Суринам је једина независна држава поред Холандије у којој већина становништва говори холандским језиком.</s> <s>Суринам је пуноправни члан бројних међународних организација попут Уједињених нација, Организације исламске сарадње, Уније јужноамеричких нација, Организације америчких држава, Покрета несврстаних, Међународног монетарног фонда, Холандске језичке уније и других.</s> <s>Етимологија Корен савременог назива земље вероватно води порекло од једног од племена етничке групе Тајнаји који су насељавали подручје савременог Суринама пре доласка Европљана, а који су себе називали Суринен.</s><s>Први британски досељеници који су на том подручју формирали колонију Маршалс Крик преузели су тај назив и модификовали га на садашњи облик Суринам.</s><s>Име земље у српски језик је дошло управо преко енглеског језика.</s> <s>У изворном холандском изговору име државе се изговара као Суринама (ˌsyriˈnaːmə).</s> <s>Географија</s> <s>Република Суринам се налази у североисточном делу јужноамеричког континента и у целости лежи на подручју Гвајанске висоравни.</s><s>Са површином од 163.821 km² Суринам је територијално најмања суверене држава на континенту, а територијално су мањи једино Француска Гвајана и Фолкландска Острва.</s><s>По величини територије налази се на 90. месту у свету (рачунајући само независне државе), а поређења ради Суринам је двоструко већи од Србије.</s><s>Копнени део земље чини око 156.000 km², док око 7.820 km² чине водене површине (око 1,1% од укупне површине земље).</s><s>Највећи део земље налази се на подручју између 1° и 6° северне географске ширине и 54° и 58° западне географске дужине.</s><s>Географско средиште земље налази се на координатама .</s> <s>Суринам се граничи са три државе, а укупна дужина државних граница је 1.703 km.</s><s>Најдужа је западна граница са Републиком Гвајаном и њена дужина је око 600 km, на југу је граница са Бразилом (дужина границе је 593 km), а на истоку са Француском, односно са њеним прекоморским департманом Француском Гијаном (дужина 510 km).</s><s>На северу Суринам излази на обале Атлантског океана, а дужина његове обале је 386 km.</s><s>У саставу Суринама налазе се и територијалне воде на удаљености од 12 наутичких миља од обале (22,2 km), док се ексклузивна економска зона протеже до 200 наутичких миља од обале (370,4 km).</s> <s>Југозападни део Гвајане, односно југозападни део Суринама, подручје познато као област Тигри (око 15.000 km²) је предмет територијалног спора између две државе који датира још од 1840. године.</s><s>Подручје је од 1969. под де факто контролом Републике Гвајане иако га де јуре власти Суринама сматрају саставним делом те земље.</s><s>Спор око поморске границе са Гвајаном решен је на Међународном суду за арбитражу, а у складу са „Повељом Уједињених нација о праву на мору” који су обе земље потписале, а спор је званично решен 20. септембра 2007. године.</s><s>Предмет спора је и југоисточни део границе са Француском Гвајаном.</s> <s>Геологија и рељеф</s> <s>Јулијанатоп је највиша планина у земљи са висином од 1.286 m изнад нивоа мора.</s><s>Смештена на штиту Гијана, земља може да се подели у две главне географске регије.</s><s>Северни, низијски приобални део (отприлике изнад линије Албина-Паранам-Вагенинген) је култивисан, и већина популације живи овде.</s><s>Јужни део се састоји од тропских кишних шума и ретко насељених савана дуж границе са Бразилом.</s> <s>Клима Налази се између два до пет степени северно од екватора, Суринам има веома топлу тропску климу и температуре не варирају пуно у току године.</s><s>Година има две кишне сезоне, од априла до августа и од новембра до фебруара.</s><s>Такође има и две суве сезоне, од августа до новембра и од фебруара до априла.</s> <s>Воде</s> <s>Историја Бивша Холандијска колонија Суринам у Јужној Америци, северно од Бразила добила је независност 1975. године.</s><s>На основу устава који је поништен 1980. године био је Суринам парламентарна република.</s> <s>Суринам су открили 1499. године шпански морепловци Алонсо де Охеда, Америго Веспучи и Хуан де ла Коста али га нису населили иако га је Шпанија 1594. године присвојила остао је и надаље ненастањен.</s><s>У првој половини 17. века су његову колонизацију покушали да направе Холанђани, Британци и Французи.</s><s>Прво трајно насеље су 1651. године основао је Енглез Хју Вилафби и право на то насеље му је потврдио 1662. године енглески краљ Чарлс I. Насеље су оснажили и јеврејски колонисти.</s><s>1667. године колонију су добили Холанђани као замену за „Нови Амстердам“ (данашњи Њујорк).</s><s>Године 1683. настало је друштво Суринам које је развијало робовласничко плантажерску привреду.</s><s>Бечки конгрес је потврдио Суринам као холандску крунску колонију.</s><s>Све до укидања ропства 1863. године, у колонији су радили робови из Африке, Кине, Индонезије и Индије.</s><s>Суринам је добио самосталност 1975. године и проглашена је република.</s> <s>Влада министарског председника Хенка Арона прокламовала је политику несврставања.</s><s>После војног преврата 1980. године преузела је владу осмочлана војничка група.</s><s>Покушај да се оспори ова влада је пропао.</s><s>После поништавања устава и после проглашења ванредног стања 1982. године глава државе је постао пуковник Деси Баутерсе.</s><s>Суринам је требао да постане социјалистичка држава.</s> <s>Почетком 1983. године укинула је Холандија сваку помоћ Суринаму која је чинила једну трећину његових прихода.</s><s>У фебруару 1983. године именована је влада са Еролом Алибуксом.</s><s>Влада је почела да преговара са Бразилом који је обећавао велику помоћ и у привреди и војну помоћ.</s><s>Године 1986. почео је устанак под вођством Ронија Брусвијка који је прерастао у грађански рат.</s><s>Становништво је добило нови устав и на слободним изборима изабран је председник Рамсевак Шанкар.</s><s>Њега је ускоро заменио Јохан Краг, а 1991. године народно веће је изабрало за председника Роналда Венетијана.</s> <s>Парламент Суринама је јула 2010. на функцију председника изабрао бившег војног диктатора, Деси Баутерсеа.</s> <s>Становништво Око 37% становништва чине Индијци (Хиндустанци)-, потомци емиграната који су отишли из Индије у 19. веку.</s><s>Креолци чине 31% становништва.</s><s>Они су мешавина беле и црне расе, а Јаванци из бивше колоније Низоземске чине 15% популације у Суринаму.</s><s>Маронци - потомци одбеглих афричких робова чине 10% становништва.</s><s>Остатак становништва чине већином Кинези, Европљани и Бразилци.</s> <s>Најзаступљеније вере у Суринаму су хришћанство (48,4%), хиндуизам (22,3%) и ислам (13,9%).</s><s>Најзаступљенији језик је холандски, али се доста користе и матични језици.</s><s>У Холандији живи велики број Суринамаца.</s> <s>Највећи градови</s> <s>Политика</s> <s>Устав Суринама је донет 1987. године.</s><s>Народна скупштина се састоји од 51 представника.</s><s>Парламентарни избори у Суринаму се одржавају сваких пет година.</s><s>Правни систем Суринама је преузет од Холандије.</s><s>Суринам је пуноправни члан Карипске заједнице.</s> <s>Суринам је прва држава која је опозвала признање независности самопроглашене такозване Републике Косово.</s> <s>Административна подела Суринам је административно подељен на округе или дистрикте () који се у садашњим границама налазе од 1980. године.</s><s>Административну поделу земље на мање самоуправне јединице први су увели Холанђани, а први званичан акт којим је земља подељена на 8 регија и два округа донесен је 8. октобра 1834. године.</s><s>Током 1927. извршена је реконструкција административног апарата и земља је подељена на 7 округа.</s><s>У наредним година са већим или мањим модификацијама мења се распоред и границе округа, а у садашњем облику егзистирају од 1980. године.</s><s>На челу сваког округа налази се комесар ког на ту функцију именује директно председник државе.</s> <s>Сваки округ је даље подељен на „ресорте” (), трећестепене нивое локалне самоуправе који су најсличнији општинама.</s><s>Сваки ресорт чини главно насеље и неколико мањих оближњих насеља.</s><s>На челу сваког ресорта налази се веће чији чланови се бирају на директним изборима на мандат од пет година.</s><s>Целокупна територија Суринама је данас подељена на 62 ресорта.</s> <s>Привреда Суринам је пољопривредна земља у развоју.</s><s>Значајни за привреду земље су копови сировина су боксита и с тим у и вези производња алуминијума.</s><s>Вади се и нафта.</s><s>80% електричне енергије добија се из водених електрана.</s><s>Већину подручја покривају шуме (92% и то шуме што је највише на свету).</s><s>За пољопривреду је важна производња риже , банана, цитруса и кокосових ораха, шећерне трске, а важно је и сточарство (узгајање говеда и перади) и риболов.</s> <s>У Суринаму постоје две авио-компаније и два аеродрома.</s><s>Саобраћај се врши или авионом или углавном пешке.</s><s>Не постоји никаква жељезничка мрежа.</s><s>У земљи је мало саобраћајних путева.</s> <s>Спорт</s> <s>Руд Гулит, Франк Рајкард и Кларенс Седорф звезде европског фудбала воде порекло са Суринама.</s> <s>Референце</s> <s>Литература</s> <s>Спољашње везе</s> <s>Влада Влада Републике Суринам Шефови државе и чланови кабинета Опште информације Суринам информације у The World Factbook Информације за независног путника Суринам на UCB Libraries GovPubs Суринамски језици - речник</s> <s>Државе у Јужној Америци</s>

931

https://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%94%D0%B0%D0%BD%D1%81%D0%BA%D0%B0

Данска

<s>Данска (), званично Краљевина Данска () је држава у северној Европи и налази се на полуострву Јиланд и састоји се од 490 острва.</s><s>Део је Европске уније.</s><s>Главни град је Копенхаген.</s> <s>Данска излази на Балтичко и Северно море, и састоји се од полуострва Јиланд (дански: -{Jylland}-) и острва: Фин (-{Fyn}-), Селанд (-{Sjælland}-), Борнхолм и још пуно мањих острваца, које се често називају Данским Архипелагом.</s><s>Данска се налази северно од Немачке, југозападно од Шведске и јужно од Норвешке.</s><s>Гренланд и Фарска Острва су такође територије Краљевине Данске, свака са сувереном влашћу.</s> <s>Историја</s> <s>Порекло Данске је изгубљено у праисторији.</s><s>Пре него што је била настањена нордијским народима, Данска је била дом Келтима — што је потврђено открићима ритуалних мочварних убистава и сахрана.</s><s>Најстарије данско писмо потиче из седмог века, када је настала и нова рунска азбука.</s><s>Најстарији град је Рибе који датира из 810. године.</s> <s>Све до 11. века (када је дошло до покрштавања) Данци су били познати као Викинзи, заједно са Норвежанима и Швеђанима, који су колонизовали, нападали и трговали у свим деловима Европе.</s><s>Многи археолози и историчари верују да су Викинзи допрли чак до Америке и да су је први пронашли.</s><s>Путовали су од Скандинавије до Исланда, затим даље до Гренланда и на крају до Америке.</s> <s>У различитим добима краљ Данске је владао деловима Енглеске и Ирске, Норвешком, Шведском, Финском, Исландом, Француском, нарочито Нормандијом и деловима Девичанских острва, Транкебаром у Индији, деловима обала Балтичког мора и данашњом северном Немачком.</s><s>Сканија, Блекинг и Халанд су били делови Данске већим делом њене ране историје, али су потпали под шведску власт 1658. године.</s><s>Савез са Норвешком је раскинут 1814. године, када је Норвешка ушла у нови савез са Шведском, до 1905. године.</s> <s>Дански либерални и национални покрет постао је значајан 1830-их година и после европских револуција 1848. године Данска постаје уставна монархија 5. јуна 1849. године.</s> <s>После Другог шлезвичког рата 1864. године, Данска је била присиљена да уступи покрајину Шлезвиг-Холштајн Пруској, што је била последица пораза који је оставио дубоке трагове у данском националном идентитету.</s><s>После овога Данска је усвојила политику неутралности, због чега остаје неопредељена у Првом светском рату.</s><s>Због пораза Немачке током склапања Версајског мира Данској је понуђено враћање покрајине Шлезвиг-Холштајн.</s><s>Бојећи се Немачке одмазде она је одбила да прихвати враћање Холштајна и инсистирала је на плебисциту о повратку Шлезвига.</s><s>Године 1920. је као резултат плебисцита северни Шлезвиг враћен Данској.</s> <s>Упркос неутралности Данску су Немци напали (операција Везерибунг), 9. априла 1940. године.</s><s>Иако у почетку са сопственом влашћу (која се завршила 1943. због растућег отпора), Данска је остала окупирана током целог Другог светског рата.</s><s>После рата Данска је постала једна од оснивача НАТО-а, и 1973. године, придружила се Европској економској заједници (касније Европска унија).</s> <s>Влада и политика</s> <s>Године 1849.</s><s>Данска је постала уставна монархија усвојивши нови устав.</s><s>Монарх је формално на челу државе, што је углавном церемонијална улога, пошто је извршна власт у рукама кабинета министара, са премијером као првим међу једнакима (-{primus inter pares}-).</s><s>Законодавну власт чине и влада и Дански парламент, познат као Фолкетинг, који се састоји од (не више од) 179 чланова.</s><s>Данско судство је функционално и административно независно од извршне и законодавне власти.</s> <s>Парламентарни избори морају се одржавати најмање сваке четири године; али премијер може да затражи превремене изборе, ако тако одлучи.</s><s>Уколико парламент изгласа неповерење премијеру, целокупна влада се распада.</s> <s>Географија</s> <s>Данска се састоји из полуострва Јиланд (-{Jylland}-) и 405 именованих острва.</s><s>Од њих је 323 насељено, а највећа су Селанд (-{Sjælland}-) и Фин (-{Fyn}-).</s><s>Острво Борнхолм се налази нешто источније од остатка земље, у Балтичком мору.</s><s>Многа од већих острва су повезана мостовима; Ересунд мост (-{Øresund}-) повезује Зеаланд са Шведском, Мост великог појаса повезује Фин са Селандом, а Мост малог појаса повезује Јиланд са Фином.</s><s>Мања острва су повезана линијама трајекта.</s> <s>Данска је заталасана равница, са брежуљцима чије висине не прелазе 173 m надморске висине.</s><s>Највиша тачка је Ејер Бавнехој (173 m надморске висине).</s><s>Велики утицај на образовање ове равнице имали су ледници током плеистоцене глацијације.</s><s>Глацијални трагови најмлађе глацијације бројни су на територији Данске, осим у западном делу Јиланда где су они слабије очувани.</s><s>Глацијални акумулативни облици рељефа представљени су моренама које се састоје од глацијалних и флувиоглацијалних седимената наталожених преко подинских стена.</s><s>На простору Данске присутни су еолски облици рељефа представљени пустарама и динама.</s><s>Бројне пустаре образоване су на челу некадашњег инландајса и састоје се од песковитог материјала.</s><s>Дине се јављају у западном делу полуострва Јиланд, који није био захваћен вирмском глацијацијом.</s> <s>Зиме су благе, а лета свежа.</s><s>Најзначајнији градови су престоница, Копенхаген (на Селанду), Архус, Алборг (на Јиланду) и Оденсе (на Фину).</s> <s>Оранице, пашњаци и травњаци заузимају око ¾ површине и засејане су у првом реду крмним биљкама.</s><s>Више од половине извозне вредности даје сточарство.</s><s>Извозе живу стоку, месо, маслац, јаја, сир, мед и млеко.</s><s>Развијен је и риболов.</s> <s>Национални паркови</s> <s>У Данској постоји пет националних паркова:</s> <s>Окрузи</s> <s>Данска је подељена на 5 регија и укупно 98 општина.</s><s>Регије су формиране 1. јануара 2007. године као део данске опште реформе која је заменила 13 традиционалних округа (amter).</s><s>У исто време мање општине (комуне) којих је било 270, су спојене у веће целине и сад их има 98.</s><s>Најважније подручје одговорности за нове регије је национална здравствена служба.</s><s>За разлику од бивших кантона, регије не смеју наплаћивати порез, а здравствене услуге се финансирају првенствено из националног 8% пореза у комбинацији са средствима из обе владе и општина.</s><s>Свако регионално веће састоји се од 41 политичара изабраних на данским општинским изборима.</s> <s>Већина нових општина има популацију од 20.000 становника, иако су неке изузеци овом правилу.</s><s>Централна општина (-{Hovedstaden}-) Северни Јиланд (-{Nordjylland}-) Средњи Јиланд (-{Midtjylland}-) Јужни Јиланд (-{Syddanmark}-) Селанд (-{Sjælland}-)</s> <s>Гренланд и Фарска острва су делови Краљевине Данске, али имају аутономан статус и увелико су самоуправни, а представљени су сваки по два места у парламенту.</s> <s>Демографија</s> <s>Већина становништва Данске је скандинавског порекла, уз мале групе Инуита (са Гренланда), Фарана, и имиграната.</s><s>Пошто не постоје званичне статистике о саставу становништва, процјењује се да је 86,1% становништва данског порекла, укључујући људе који воде порекло са Грендланда и Фарских острва.</s><s>Од краја Другог светског рата, Данска је постала земља имиграције.</s><s>Процењује се да у држави живи 10,5% имиграната, док су 3,3% потомци имиграната.</s><s>Од 18. века па све до седамдесетих година 20. века, данска влада је водила процес "Данизације", тј. асимиловања гренландских Инуита у данску нацију.</s> <s>Иако Данска има ниску стопу фертилитета, становништво расте захваљујући досељавању страних држављана.</s><s>Стопа раста популације износи 0,59% годишње.</s> <s>Дански је де факто национални језик Данске.</s><s>Припада северном огранку Германских језика и сродан је шведском, норвешком и фарском језиком.</s><s>Немачки језик се прича у мањини у јужном дијелу полуострва Јиланд и признат је као мањински језик на државном нивоу.</s><s>По подацима из 2007. године било је око 25.900 говорника овог језика у јужном делу Јиланда.</s><s>Фарски језик службени је на Фарским острвима и сродан је данском језику, док гренлански језик, који је службени на Гренланду, нема повезаности са данским језиком.</s><s>Велика већина становништва Данске (86%) прича енглески као други језик.</s> <s>Од религија у Данској, по статистикама из јануара 2020, 74,3% Данаца су чланови Лутеранске државне цркве, Данске народне цркве (-{Den Danske Folkekirke}-).</s><s>Остатак припада првенствено другим хришћанским деноминацијама уз око 4,4% муслимана.</s> <s>Највећи градови</s> <s>Књижевност</s> <s>Данска књижевност почиње са рунским натписима око 300. године.</s><s>Сачувани су епитафи краљевима, ратницима и свештеницима, нарочито из периода 800—1100, а то су кратки садржајни натписи о биткама, о ратничким и пљачкашким подвизима Викинга.</s><s>Око 1200.</s><s>Саксо Граматикус написао је на латинском једно од највећих дела средњег века „Геста Данорум“, историјску хронику о јуначким делима Данаца.</s><s>Позната је збирка данских народних песми коју је саставио Свенд Грунтвиг, са 539 балада у 3.000 варијанти.</s><s>У њима се велича слобода данског народа, а најпопуларнија је о Нилсу Ебесену, племићу са Јиланда, и његовој победи над немачким тиранином и грофом Халстајном, који је 1340. пошао да покори Данску.</s><s>Прва штампарија основана је 1842.</s><s>Хуманиста Кристијерн Педерсен преводи Библију и Лутерове памфлете против католичке цркве.</s> <s>У стварању Андерса Ареба који преводи псалме и пише религиозни еп „Хексамерон“ примећује се позни утицај ренесансе.</s><s>Бординг је песник дидактичар и представник барокне поезије, а највећи песник седамнаестог века Томас Кинго пише химне и пасторалне поеме.</s><s>Најзначајније проно дело „Спомен жалости“ (Јамерс Минде) написала је принцеза Леонора Кристина Улфелт (1621—1698).</s><s>Лудвиг Холберг је творац данске комедије.</s><s>Јохан Х стекао је име најбољег хумористе осамнаестог века комедијом „Љубав без чарапа“.</s><s>Ханс Кристијан Андерсен доноси потпуно нови облик у књижевност, писао је бајке и приче за децу.</s><s>Хенрик Понтопидан пише 3 велика циклуса романа и настоји да каже праву истину о својим земљацима.</s> <s>Два највећа писца прве половине деветнаестог века су Мартин Андерсен Нексе, песник градског пролетаријата, и Јоханес Јенсен, есејиста, песник.</s> <s>Од савремених данских писаца познати су драматичари Кај Мунк и Клејд Абел, а од песника Нис Петерсен, Раул Лакур и Тове Дитлевсен.</s> <s>Образовање</s> <s>Образовање у Данској је бесплатно и готово сва омладина је образована.</s><s>Девет година школе за децу од 7 до 16 година је обавезно.</s><s>Предшколска настава и вртићи су остављени слободном избору али их око 60% деце похађа.</s><s>После завршених девет разреда четвртина ученика напушта школу и почиње да ради.</s><s>Такође постоји и десети разред који деца могу да упишу уколико се не осећају спремнима за средњу школу.</s><s>Доста ученика га похађа.</s> <s>Приближно половина ученика иде на занат и нешто мало више од четвртине се уписује у више средње школе (гимназија) или друге институције које нуде више образовање.</s><s>После гимназије млади најчешће настављају са универзитетима или академијама.</s><s>Већина их прави једногодишњу паузу између средње школе и факултета и путују по свету.</s> <s>Већина ученика за време средњег образовања ради отприлике по 6 сати недељно.</s><s>Са навршених шеснаест година они од државе добијају школарину, како не би морали радити прековремено и како би имали више времена за учење.</s> <s>У свим школама постоје савети ученика који се брину о свим проблемима ученика и о њима расправљају на састанцима са директорима и професорима.</s><s>Сваке године од владе добију одређену своту новца са којом сами располажу.</s><s>Најчешће са тим парама праве школске приредбе, купују уџбенике.</s><s>Дужина часа варира од школе до школе.</s> <s>Привреда</s> <s>Данска има модерну тржишну привреду.</s><s>Животни стандард је врло висок, данска круна је стабилна и везана уз евро (1 € = 7,42 ДКК).</s><s>Привреда зависи од спољне трговине и извоза (највише се извози: свињетина, риба и житарице).</s><s>Данци су одбили евро на референдуму 2000. године.</s><s>Привреда је врло синдикализована; више од 75% радне снаге су чланови синдиката.</s><s>Правила о раду и плати већином се договарају између синдиката и послодаваца, без уплитања државе.</s> <s>Занимљивости</s> <s>Скулптура Мала сирена, обележје Копенхагена, односи се на сирену из истоимене бајке Данца Ханса Кристијана Андерсена.</s> <s>Тачка Данске најудаљенија од мора налази се на само 50 km од обале.</s> <s>Највиша тачка Данске налази се на само 173 m надморске висине.</s> <s>Познате „Лего“ коцке производе се у месту Билунд у Данској.</s> <s>Референце</s> <s>Литература</s> <s>Michaelsen, Karsten Kjer.</s><s>"Politikens bog om Danmarks oldtid", Politikens Forlag (1. bogklubudgave). .</s><s>Nationalencyklopedin, vol.</s><s>4, Bokförlaget Bra Böcker. .</s> <s>Спољашње везе</s> <s>Дански туристбиро Краљевска кућа Данске</s> <s>Државе у Европи Државе Скандинавије Државе чланице Европске уније Државе чланице НАТО-а Северна Европа</s>

932

https://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%98%D1%81%D0%BB%D0%B0%D0%BD%D0%B4

Исланд

<s>Исланд () независна је острвска држава смештена на граници између Атлантског и Северног леденог океана, на северозападу европског континента.</s><s>Држава обухвата територију површине око 103.000 km², а поред главног острва у њеном саставу се налази још 36 мањих острва.</s><s>Са популацијом од свега око 350.000 (према проценама из 2018), односно у просеку са око 3,2 становника по квадратном километру, Исланд је не само најређе насељена држава у Европи, већ и једна од 20 најређе насељених држава на свету.</s><s>Готово две трећине популације живи у главном и највећем граду Рејкјавику и његовој ближој околини, а већи градови су још и Коупавогир, Хабнарфјердир и Акирејри.</s><s>Основу популације чине Исланђани, народ германског порекла, а највећа национална мањина су Пољаци који су се на острво у знатнијем броју доселили почетком 21. века.</s> <s>Геолошки гледано Исланд је острво вулканског порекла смештено на сеизмички веома активном и нестабилном подручју Средњоатлантског гребена.</s><s>Његов рељеф је последица константне колизије вулканског и глацијалног процеса, због чега је острво познато под називом „земља ватре и леда”.</s><s>Исланд је познат по својим активним вулканима (Хекла, Ејафјадлајекидл, Суртсеј), геотермалним изворима, ледницима (Ватнајекидл, Лангјекидл) и фјордовима.</s><s>Иако се налази тек нешто јужније од Арктичког поларника, захваљујући топлој Голфској струји која протиче крај његових обала, приобални делови Исланда имају умерену климу са прохладним летима.</s><s>Највећи део земље налази се у зони тундре.</s> <s>Према средњовековном рукопису Ланднаумабоук („Књига о насељавању”) први насељеници острва били су нордијски колонизатори који су се 874. године предвођени Ингоулвиром Артнарсоном населили на југозападу острва, код данашњег Рејкјавика.</s><s>Најјача имиграциона струја на острву и током наредних неколико векова долазила је из Норвешке, а колонизатори су са собом доводили и слуге и робове углавном гелског порекла.</s><s>Прва исландска држава, Исландска Слободна Држава, формирана је око 930. године када су се на локалитету Тингвелир по први пут састале локалне старешине основавши Алтинг (веће), званично најстарију народну скупштину на свету.</s><s>Након скоро три века самосталности, средином 13. века, острво постаје прво делом Норвешке Краљевине, потом Калмарске Уније, а од прве половине 16. века и Данске.</s><s>Године 1918. острво обнавља своју независност са оснивањем Краљевине Исланд, парламентарне монархије на чијем челу је званично био дански краљ Кристијан X. Становници острва су се на референдуму одржаном у јуну 1944. определили за укидање монархије и успостављање републике.</s><s>У првим деценијама независности, Исланд је био једна од најсиромашнијих европских држава чија привреда се ослањала искључиво на рибарство и скромну пољопривреду.</s><s>Успешно спроведена индустријализација рибарског сектора и новац из пројекта „Маршаловог плана” за обнову после Другог светског рата, у кратком времену су Исланд претворили у једну од најразвијенијих и најздравијих светских економија.</s><s>Током 1994.</s><s>Исланд постаје чланом Европске економске заједнице, што је довело до диверзификације националне привреде и интензивног развоја финансијског сектора.</s> <s>Исландска привреда почива на тржишној економији са релативно ниским стопама опорезивања.</s><s>Држава спроводи нордијски социјални систем који свим грађанима омогућава једнак приступ здравственим и образовним институцијама.</s><s>Исланд се налази на врху свих лествица у сфери економских, политичких и друштвених слобода и родне равноправности.</s><s>Исландска лутеранска црква, која има званичан статус националне цркве, прва је хришћанска црквена заједница на чијем челу се као надбискуп налази жена.</s><s>Године 2016.</s><s>Исланд је по степену друштвеног развоја сврстан на девето место према Индексу хуманог развоја УН-а, односно на прво место Индекса глобалног мира.</s><s>Привреда у потпуности почива на обновљивим изворима енергије, а у новије време туризам постаје једна од водећих привредних делатности.</s> <s>Исландска култура је у најужој вези са својим скандинавским коренима, а већина исландског становништва су потомци првобитних нордијских и гелских досељеника.</s><s>Исландски језик, који припада подгрупи северногерманских језика, проистекао је из старонордијског језика и данас је најближи неким дијалектима норвешког, те ферјајрском језику.</s><s>Један од најпознатијих симбола исландске културе су средњовековне исландске саге, а посебно збирка Саге о Исланђанима које се сматрају бисером средњовековног литерарног стваралаштва на тлу северне Европе.</s> <s>Исланд је пуноправни члан НАТО-а и једина чланица тог војног савеза која званично нема војску, уз изузетак лако наоружане обалне страже која се брине о сигурности националних граница.</s> <s>Етимологија Географија Исланда умногоме је утицала на етимолошку историју острва.</s><s>Прво познато име које се конкретно односило на само острво је Снајланд (-{Snæland}-), односно Снежна земља, а у том облику помиње се у „Сагама о Исланђанима” () из 9. века.</s><s>Према једној од тих сага, острво је сасвим случајно открио ферјарски Викинг по имену Надод (старонордијски: -{Naddoðr}-, , ) који се на свом путовању ка Фарским острвима изгубио у магли и ношен морским струјама случајно доспео на источну обалу Исланда, код данашњег насеља Рејдарфјердир.</s><s>Током његовог боравка на острву у једном тренутку је почео да пада густ снег због чега је Надод острво назвао „Снежном земљом”.</s><s>Неколико деценија касније шведски викинг Гардар Сваварсон први је опловио острво које у том периоду постаје познато као „Гардарово острво” (ст. норд: -{Garðarshólmur }-)</s> <s>Савремено име вероватно потиче из друге половине -{IX}- века и његовим творцем се сматра викиншки морепловац Флоуки Вилгјердарсон, који је боравећи на месту садашњег Исафјердира видео бројне санте леда у оближњем фјорду, што га је нагнало да цело подручје назове „Земљом леда”.</s><s>Према легенди Вилгјердарсон је такво име дао острву са намером да обесхрабри будуће колонизаторе, који би по имену закључили да се ради о негостољубивом подручју на коме се не налази ништа вредно освајања.</s><s>А стварност је била таква да се климатска слика Исланда у средњем веку умногоме разликовала од данашње, клима је на подручју северног Атлантика била знатно топлија (средњовековни топли период) и чак четвртина острва је била прекривена шумама (у поређењу са садашњих свега један одсто).</s> <s>Старонордијски топоним -{Ísland}- настао је као кованица од речи -{ísur}- или -{íss}- („лед”) и -{land}- („земља”).</s><s>Савремени назив острва, односно државе Исланд у српском језику представља транслитеризовану форму изворног назива.</s> <s>Географија</s> <s>Република Исланд је острвска држава смештена на самој граници акваторија Атлантског океана на југу и Северног леденог океана на северу.</s><s>Северне и северозападне обале острва запљускују воде Гренландског мора, док је на југоистоку Норвешко море.</s><s>Најближе копнене површине су такође острва, Гренланд на западу (удаљен око 290 km), Фарска Острва (око 420 km), Шетландска острва и Спољни Хебриди (оба архипелага на око 740 km), Оркнијска острва и северна обала Шкотске (око 750 km) на југоистоку, те острво Јан Мајен (на удаљености од 570 km) на северу.</s><s>Најближи део континенталне Европе је западна обала Норвешке удаљена око 970 km у смеру истока, док је северна обала Лабрадора која лежи на удаљености од око 2.070 km најближи део континенталног дела Северне Америке.</s> <s>Свега неколико километара северније од северне обале главног острва налази се Арктички поларни круг који пролази преко средине маленог острва Гримсеј (површине 5,3 km²).</s><s>Државна територија се протеже између 63° и 68° северне географске ширине, односно од 13° до 25° западне географске дужине.</s> <s>Најсевернија тачка Исланда лежи на северној обали острва Колбејнсеј на координатама , јужни екстрем се налази на острву Суртсеј на , најзападнија тачка је рт Бјаргтангар који се налази на (уједно и најзападнија тачка Европе), а источни екстрем је малено острво Квалбакур на .</s><s>Највиша тачка је планина Кванадалснјукир чији највиши врх лежи на надморској висини од 2.100 метара, док је најнижа тачка на дну језера Јекилсаурлоун које је 146 метара испод нивоа светског мора.</s><s>Просечна надморска висина је 557 метара.</s><s>Исланд нема копнену антиподалну тачку, а најближа копнена маса његовом антиподу је антарктичко острво Јанг које припада Новом Зеланду.</s> <s>Република Исланд обухвата територију укупне површине 103.125 km², од чега копно чини 100.329 km², а унутрашње водене површине око 2.796 km².</s><s>По површини државне територије Исланд је приближне величине као Јужна Кореја или Бугарска.</s><s>На главно острво отпада 101.826 km² што га чини 18. острвом по величини у свету, односно другим острвом по величини у Европи, одмах после Велике Британије.</s><s>Исланду припадају и територијалне воде на удаљености од 12 наутичких миља од обале (односно 22,2 km), док се ексклузивна економска зона протеже на 200 наутичких миља од обала (370,4 km) и поклапа се са границом континенталног шелфа.</s><s>Укупна дужина обалне линије је 4.970 km.</s> <s>{{Географска локација | Центар = Исланд | Северозапад = | Север = (≈ 570 km)Гренландско море (Северни ледени океан) | Североисток = Норвешко море | Запад = Гренландско море (≈ 290 km) | Исток = Норвешко море (≈ 970 km) | Југозапад = Атлантски океан Њујорк Сити (≈ 4.200 km) | Југ = Атлантски океан| Југоисток = Атлантски океан (≈ 420 km) (≈ 740 km) }}</s> <s>Геологија</s> <s>Геолошки гледано, територија Исланда је релативно младо и тектонски активно копно.</s><s>Исланд лежи на дивергентној граници између Северноамеричке плоче на западу и Евроазијске плоче на истоку, чију границу у северном Атлантику представља Средњоатлантски гребен, подводни планински масив формиран ефектом тектонике плоча.</s><s>Део тог гребена који укључује и Исланд назива се Рејкјанским гребеном и једини је већи део Средњоатлантског гребена који се налази на копну, а најпознатији локалитет на острву преко ког пролази овај гребен је рифтна зона Тингвелир.</s><s>Исланда је уједно и највећа копнена маса на свету која се налази на неком средњоокеанском гребену.</s><s>Испод самог гребена налази се магматска врућа тачка — ”Исландска врућа тачка” — из које се магма преко бројних пукотина изливала на површину, и на тај начин довела до формирања савременог исландског копна.</s> <s>Стене које леже у основи исландског копна су релативно младе и све су формиране током последњих 25 милиона година, док су се прве стене издигле изнад нивоа мора пре око 16 до 18 милиона година.</s><s>Прве стене које се налазе у основи исландског копна формиране су у епохи раног миоцена, док су најстарије стене које се налазе изнад нивоа мора нешто млађе и настале су током средњег миоцена.</s><s>Око половине исландског копна геолошки је старо између 9 и 20 милиона година.</s><s>Највећи утицај на геолошки састав и геоморфологију Исланда имали су тектоника плоча и исландска врућа тачка.</s><s>У основи Исланд представља базалтни плато који се издигао из мантла више од 3.000 метара, а на формирање копна велику улогу је имала и интензивна вулканска активност која се и даље одвија дуж рифтне зоне.</s> <s>Исландско копно се константно шири услед процеса ширења океанског дна дуж средњоатлантског гребена о чему сведочи постојање трансформних раседа на том подручју.</s><s>Због тога се исландска територија годишње шири за просечно 2,5 cm, а сам процес ширења је нешто интензивнији у смеру запада.</s><s>Током милиона година, плоче су се помериле више стотина километара са обе стране дивергентне границе.</s><s>Из тог разлога су стене, које се налазе најближе граници, најмлађе, а њихова старост се повећава идући даље од границе.</s> <s>Западни и северозападни део острва састављен је од терцијарних базалтних формација и највећим делом је старији од 3 милиона година.</s><s>Источно се пружају стене староплеистоценске старости из зоне угаслих вулкана старе око 700.000−3 милиона година.</s><s>Стене вулкански активног Средњоатлантског гребена су млађе од 700.000 година и стално се обнављају.</s><s>Источно од вулкански активне зоне налази се источни део зоне угаслих вулкана, који се још зове „Сива базалтна формација”.</s> <s>Исландско копно се у зависности од времена настанка може поделити на 4 стратиграфска слоја: постглацијално копно − старост између 9.000 и 13.000 година; горње-плиоценско копно − старост до 0,7 милиона година; плио-плеистоценско копно − старост од 0,7 до 3,1 милиона година; терцијарно копно − копнене масе старије од 3,1 милион година.</s> <s>Терцијарно подручје обухвата класичне серије платоа типичне за фјордовске пејзаже источног Исланда, те за највећи део на северу и западу острва, а терцијарне стене покривају око половине укупне површине.</s><s>Плио-плеистоцене стене прекривају око четвртине територије између терцијарних подручја и неовулканске зоне.</s><s>Зона горњо-плеистоцених стена која чини четвртину копна подељена је на два дела: прву зону чине токови лаве формирани у постглацијалном периоду, а друга зона су субглацијални слојеви лаве и хијалокластичне стене које су најбоље очуване на гребенима и заравњеним планинским врховима.</s><s>Постглацијално копно је геолошки најмлађе и покрива око 10% територије.</s> <s>Исландска вулканска зона</s> <s>Исланд је једно од најактивнијих и лавично најпродуктивнијих копнених подручја на свету и ту је присутан готово сваки облик вулканске ерупције и лаве, са учесталошћу вулканских ерупција од ≥20 током једног века и са изливима магме од ≥5 km³ у истом периоду.</s><s>На Исланду се могу наћи готово сви облици вулканске активности, а највећи део те активности отпада на мафични магматизам и вулканизам.</s><s>Савремени вулканизам ограничен је на подручје неовулканских зона где се налази 30 активних вулканских система одговорних за највећи део холоценских ерупција.</s><s>Према геолошким анализама, у последњих 11 хиљада година на подручју исландске вулканске зоне десило се око 2.400 вулканских ерупција, а у истом периоду изливено је око 566±100 km³ магме.</s><s>Од тог броја приближно 500 ерупција су имале изливни карактер, док су остатак чиниле експлозивне ерупције са субглацијалним мафичним вулканизмом (удео у свим ерупцијама око 77%).</s><s>У постглацијалном периоду забележено је око 50 мафичних ерупција са просечно око 1 km³ изливног материјала по ерупцији, што чини удео од око 2% свих ерупција.</s><s>Највећи проценат постглацијалних ерупција, са уделом од преко 80%, остварен је у источној вулканској зони где је изливено преко 60% све магме.</s><s>Преко 70% свих мафичних ерупција (са изливима од 258 km³) десило се у периоду старости од 5.000 до 11.000 година, док је остатак вулканске активности млађи од 5.000 година, а вулкански најактивнији је био период старости између 10.000 и 11.000 година у ком је излучено око 70 km³ магме.</s> <s>Неке од најјачих експлозивних вулканских ерупција у Европи десиле су се управо на овом подручју, и током тих ерупција наталожили су се моћни тефрра слојеви који данас имају улогу временских капсула у холоценским седиментима, и због свега тога Исланд се данас сматра идеалном природном лабораторијом за вулканолошка истраживања.</s><s>Неовулканска зона на Исланду обухвата подручје површине око 30.000 km² подељено на неколико мањих вулканских система који се протежу дуж активних рифтних зона.</s><s>Свака вулканска зона може имати један главни вулкан или неколико фисура, а многе од њих имају обоје.</s><s>Активни период сваке од зона је између 0,5 и 1,5 милиона година.</s><s>Фисуре се углавном протежу линијски субпаралелно са вулканском зоном у дужини од 50 до 200 km, ширине 5 до 20 km, док је централни вулкан углавном најмасивнији објекат у зони и главно средиште вулканске активности.</s><s>На Исланду је регистровано укупно 30 активних вулканских система, а највише их је у источној и западној вулканској зони са 8, односно 6 вулкана.</s><s>Површина сваког од система креће се од 25 до 2.500 km², односно дужине од 7 до преко 200 km.</s><s>Највећи вулкански систем је Баурдарбунга-Вејдиветн, док је најмањи систем Хроумундартиндур.</s><s>На 19 вулканских система регистровано је постојање укупно 23 централна вулкана, док 4 система садрже два централна вулкана (системи Хофсјекидл, Тунгнафјелсјекидл, Баурдарбунга и Гримсветн - најактивнији вулкански систем на острву).</s><s>Двадесет система има развијене вулканске фисуре, а од тог броја 12 фисура су у зрелом стадијуму развоја, док су 4 у ембрионалној фази.</s><s>Рачунајући и угасле вулкане, на Исланду се налази укупно 130 вулкана, од чега је њих 18 бар једном еруптирало од насељавања острва током 900. година.</s><s>Највиши вулкан је Ерајфајекидл чији врх се налази на 2.119 метара надморске висине.</s> <s>Једна од најразорнијих вулканских ерупција у историји Исланда била је ерупција вулкана Лаки која се десила 1783−1784. и која је имала катастрофалне последице по становништво острва, али и на цео континент.</s><s>Ерупција је за последицу имала угинуће готово половине животињске популације на острву, што је довело до смрти готово четвртине исландске популације.</s><s>Облаци отровних гасова створили су ефекат стакленика над Европом и довели до стварања мини леденог доба које је довело до глади широм континента.</s><s>Са продукцијом од око 15 km³ лаве, ерупција вулкана Лаки се сматра највећом у историјском периоду.</s><s>Године 1963. (10. новембра) дошло је до снажне подморске ерупције на дубини од око 130 метара, а свега четири дана касније на површини океана појавило се ново острво које је названо Суртсеј − најмлађе острво на свету.</s> <s>Рељеф</s> <s>Рељефну основу унутрашњости Исланда чини пространа вулканска висораван - Исландски плато () − коју чине сва подручја са надморским висинама између 200 и 1.000 метара, што чини око 75% исландске територије.</s><s>На Исландском платоу се налазе најразличитији облици рељефа, морене, глечери, ледена поља, камене и пешчане пустаре, гејзири, речне долине и језера.</s><s>Висоравни су проходне само за теренска возила и то искључиво током летњих месеци.</s><s>Исландски плато се сматра једним од највећих пустињских подручја у Европи.</s> <s>Висоравни на Исланду се деле у две категорије: хаулси () − мања узвишења у виду гребена између речних долина, хејди () − класичне висоравни (типичан пример је висораван Спренгисандур).</s> <s>Највеће поље стврднуте лаве на Исланду је локалитет Оудаудахрејн (), налази се на североистоку острва северно од глечера Ватнајекидл.</s><s>Површина поља се креће између 4.440 и 5.600 km².</s><s>Изнад поља се издижу вулкани Аскја и Хердубрејд.</s><s>Најстарији слојеви лаве на овом подручју потичу из периода од пре 9.000 година, док су најмлађи површински слојеви стари тек неколико деценија.</s><s>На самом пољу се налази неколико штитастих вулкана, а највећи међу њима су Тредладингја () и Кетилдингја.</s> <s>Глечери и ледене капе (или платоски глечери) заузимају површину од око 11.400 km², што чини око 11,1% државне територије, и имају изванредно велики утицај на геоморфолошке и климатолошке прилике на острву.</s><s>На Исланду се налази више ледених површина него у остатку континенталне Европе, а у исландском језику јекидл () представља глечер.</s> <s>Значајан број исландских глечера прекрива калдере активних вулкана, па се тако активни вулкани Гримсветн (калдера површине 100 km²) и Баурарбунга (калдера око 60 km²) налазе испод највећег исландског глечера Ватнајекидла.</s><s>У ситуацијама када дође до вулканске или неке друге геотермалне активности, на дну глечера долази до отапања леда и стварања ледничког језера чија вода под притисцима избија на површину узрокујући бујичне поплаве.</s><s>Такав геоморфолошки прцес на Исланду се назива јекилхлејп ().</s> <s>Укупна површина пет највећих глечера је 10.934 km².</s><s>Површински највећи ледници су Ватнајекидл (површина 8.300 km², запремина 3.100 km³), Лангјекидл (953 km², 195 km³), Хофсјекидл (925 km², 208 km³), Мирдалсјекидл (596 km², 140 km³) и Дрангајекидл (160 km²).</s> <s>Један од најпознатијих облика рељефа на Исланду су и гејзири, водоскоци вреле воде и гасова који избијају из тла.</s><s>Најпознатији исландски гејзир је Гејсир, чије име је у научној литератури усвојене за назив ове геоморфолошке појаве.</s><s>Гејсир се налази на југоистоку Исланда, његове ерупције нису у правилним размацима, а током сваке од њих водоскок вреле воде достиже висину и до 70 метара.</s><s>Свега педесетак метара јужније налази се и гејзир Слокур који еруптира сваких 6 до 10 минута, а просечна висина воденог стуба је око двадесетак метара.</s> <s>Хидрографија</s> <s>Речна мрежа Исланда је доста густа, а главна одлика исландских река су кратки токови, велике брзине тока и изразито висок хидропотенцијал.</s><s>Највећи део река има леднички режим храњења, а по правилу највиши водостаји су током лета када долази до интензивнијег топљења ледника.</s><s>Реке које теку преко Исландског платоа неретко у вулканским стенама усецају дубоке кањонске долине, а познате су и по бројним и високим водопадима.</s><s>У ситуацијама када вулканска активност узрокује интензивније топљење глечерског леда, отопљена воде се у виду бујица креће речним коритом и плави околна нижа земљишта.</s><s>Због велике снаге воде у рекама интензитет ерозије речног дна је изузетно висок.</s><s>У зависности од типа и концентрације еродираног материјала, боја воде у рекама варира од млечно беле до смеђе.</s><s>Алувијални материјал реке таложе у равницама и уз обалу формирајући тако наплавне алувијалне равнице.</s><s>Речна корита су доста широка и плитка, због чега ни једна од исландских река није пловна, чак ни за мања пловила.</s><s>Реке су богате рибом, посебно златовчицом, атлантским лососом и поточном пастрмком.</s> <s>Све исландске реке теку од унутрашњости острва ка океанима, и припадају сливовима Атлантског и Северног леденог океана.</s><s>Највећа река на Исланду је Тјоурсау са дужином од 237 km (просечан проток око 380 m³/s), док највећи проток има река Елфисау, просечно око 440 m³/s. Дужином тока издвајају се још и реке Јекилсау ау Фједлум (206 km), Квитау (185 km), Скјаулфандафлјоут (178 km), Јекилсау ау Дал (150 km), Лагарфлјоут (140 km), Хјерадсветн (130 km) и Бланда (125 km).</s><s>Реке Итри Рангау и Ејстри Рангау су познате по великим популацијама лососа.</s> <s>Реке Исланда су специфичне и по бројним водопадима.</s><s>Највиши водопад је Морсаурфос (-{Morsárfoss}-) висок 240 метара, а постао је видљив тек 2007. када се део ледника који га је прекривао отопио.</s><s>Висином се још истичу и водопади Глимир (196 m) на маленој реци Ботнсау, Хаујфос (122 m), Хенгифос (118 m) и Динјанди (око 100 метара).</s><s>Најпродуктивнији по количини воде је водопад Детифос са просечним протоком од 193 m³/s (висина око 44 m, на реци Јекилсау ау Фједлум).</s> <s>Исланд је познат по бројним језерима, највећи део њих је ледничког порекла, знатно ређе тектонског порекла.</s><s>Исландска језера су површински углавном мањих димензија, 27 језера има површину већу од 5 km², док 55 језера има површину од 1 до 5 km².</s><s>Укупан број језера са површином већом од 10 хектара је 1.850.</s><s>Површински и запремински два највећа језера на острву су Тингвадлаватн (84 km², дубина до 114 метара) и Тоурисватн (око 83 km², дубина 109 метара).</s><s>Најдубља су језера Јекилсаурлоун (248 м) и Ескјиватн (220 м, језеро у ствари представља водом испуњену калдеру), али им дубина често варира услед вулканских активности и топљења глечера.</s><s>Језеро Миватн (површине 37 km²) настало је након што је лавични ток преградио корито реке Лаксе.</s><s>На пешчаним обалама се налазе бројне лагуне, а највећа међу њима је лагуна Хоуп површине 30 km².</s> <s>Захваљујући геотермалној активности на Исланду се налазе бројни топли извори чија топлота се користи за загревање домова и пољопривредних површина, те за рад парних електрана.</s><s>Најпознатији међу њима је извор Дејлдартингиквер који је са температуром воде од 97 °C уједно и најтоплији извор у Европи.</s><s>Издашност извора је око 180 литара по секунди.</s><s>Недалеко од града Гриндавика налази се вештачко термално језеро Блауа лоунид (, у преводу Плава лагуна), један од туристичких симбола Исланда.</s><s>Језеро је испуњено минералном водом са високим концентрацијама силицијум-диоксида и сумпора и температурама воде од 37–39 °C.</s> <s>Климатске карактеристике</s> <s>Највећи утицај на климу Исланда имају два фактора — географска ширина и топла Северноатлантска струја, односно њен северни крак познат као Ирмингерова струја која протиче крај југозападних обала острва.</s><s>Захваљујући топлим морским струјама које протичу крај његових обала, климатска слика Исланда има знатно умереније одлике у поређењу са другим локалитетима на истим географским ширинама.</s><s>Према Кепеновој класификацији климата, на Исланду се издвајају два основна типа климе — субполарна океанска клима (-{Cfc}-) у обалним подручјима на југозападу, југу и западу земље, те клима тундре (Кепен -{ET}-) у унутрашњости острва.</s> <s>Захваљујући маритимним утицајима и топлим морским струјама, зиме су на Исланду доста благе, и у том делу године просечне температуре ваздуха се крећу од 0 °C на југу до −10 °C у северним деловима.</s><s>Најниже температуре у северном делу острва, те у унутрашњости, крећу се у вредностима између −25 и −30 °C, док је апсолутни измерени минимум имао вредност од −39,7 °C. Просечне јулске температуре ваздуха крећу се у вредностима између 10 и 13 °C на југу, а за време најтоплијих дана температуре се пењу и до 25 °C. Апсолутни максимум у вредности од 30,5 °C измерен је у источној регији 1939. године.</s><s>Просечан број сунчаних сати на подручју око Рејкјавика је око 1300, што је слично подручјима у Шкотској и Ирској који су много јужније.</s><s>Захваљујући топлим морским струјама обале Исланда су слободне од леда током целе године.</s> <s>Временска слика Исланда је веома динамична, а нагле и бурне промене времена у кратком периоду нису ретка појава, и често се дешава да се у току само једног дана „временски промене” сва четири годишња доба.</s><s>Промене тог типа најчешће се дешавају у унутрашњости током зимских месеци, када долази до наглих, и често драматичних, промена времена, које се огледају у наглом паду температура ваздуха, јаким ударима ветра и обилним падавинама.</s> <s>Јаки ветрови су знатно учесталији на висоравнима у унутрашњости, иако нису непознати и у низијским подручјима.</s><s>Тако ветрови јачине око 18 м/с у низијским подручјима дувају у просеку између 10 и 20 дана годишње, док је број дана са јаким ветровима на висоравнима преко 50 на годишњем нивоу.</s><s>Најјача измерена брзина ветра у десетоминутном трајању износила је 62,5 м/с, док је најснажнији удар ветра икада измерен имао интензитет од 74,2 м/с.</s><s>Хладни и изразито јаки ветрови који дувају са глечера са собом могу да носе и огромне количине ситног материјала проузрокујући праве „пешчане олује”.</s><s>Такви олујни ветрови најчешћи су почетком лета у сувим подручјима северно од глечера Ватнајекидл.</s><s>Олује праћене грмљавином су доста ретка појава и јављају се углавном у јужном делу острва са учесталошћу од мање од 5 на годишњем нивоу.</s><s>Углавном се формирају у летњем делу године услед продора топлих ваздушних маса из континенталног дела Европе.</s><s>Муње се на Исланду много чешће повезују са вулканским ерупцијама и стубовима пепела и дима који се ослобађају током истих.</s><s>Вулканске ерупције неретко могу послужити и као полазна основа за формирање мањих торнада и пијавица, а интензивније олује тог типа су изузетно ретка појава.</s> <s>Током зимских месеци честа је појава поларне светлости, док се на острву Гримсеј које се налази северно од поларника у току лета јавља поноћно сунце, док у јужнијим деловима земље током лета постоји период од око две недеље континуиране дневне светлости (иако Сунце у том периоду залази на кратко).</s> <s>Велики утицај на количину падавина на острву има и стабилно подручје ниског ваздушног притиска изнад Данског пролаза, познато и као Исландски циклон.</s><s>Највлажнија су подручја на југу и југозападу са преко 2.000 mm падавина, док је најсувља северна обала са мање од 500 mm падaвина.</s> <s>Живи свет и екологија</s> <s>Фитогеографски гледано, Исланд се налази у подручју Холарктичког флористичког царства и део је његове Арктичке провинције Циркумбореалне регије.</s><s>Вегетација на острву је доста ретка и тек једна четвртина територије је обрасла стабилним вегетационим покривачем, док је вегетација на две трећине површине изузетно ретка.</s><s>Једна од најважнијих карактеристика исландске флоре је веома мало присуство васкуларних биљака, а према подацима из 1948. њихов укупан број је 483, што укључује и натурализоване биљне врсте.</s><s>Међу монокотиледоним биљкама најраширеније су биљке из породица -{Cyperaceae}- са 53 врсте и -{Poaceae}- са 47 врста.</s><s>Најбројније дикотиле су из породица -{Asteraceae}- са 47 врста и -{Caryophyllaceae}- са 28 врста.</s><s>На острву расте око 560 врста маховина и преко 550 врста лишајева, те око 1200 врста гљива.</s><s>На стенама уз обалу расте веома бујна литорална вегетација представљена са преко 220 врста алги.</s><s>Једино аутохтоно дрво на острву које формира шумске заједнице је маљава бреза (-{Betula pubescens}-) чије ретке шуме заузимају тек око 1% укупне територије (око 1.250 km²).</s><s>Већина бреза на Исланду је нижа од 2 метра и има жбунасту форму, а свега око 2% дрвећа у шумама достиже висине од преко 8 метара.</s><s>Међу аутохтоне врсте убрајају се и мукиња (-{Sorbus aucuparia}-) и врба -{Salix phylicifolia}-, док су у прошлости знатније ареале заузимале и јасике и клеке.</s> <s>У периоду формирања првих људских насеобина на острву пре неких 1100 година, око трећина површине је била под ниским брезовим шумама, због чега је средњовековни исландски хроничар Ари Тиргилдсон у свом делу -{Íslendingabók}- писао о „шумама које се протежу од мора до планина”.</s><s>Формирање сталних насеља негативно се одразило на острвску флору и целокупан биодиверзитет, сеча шума због огревног и грађевинског дрвета готово је у потпуности девастирала шумски фонд, док је увођење домаћих животиња, посебно оваца, имало негативан утицај на нижу вегетацију.</s><s>Уништавање изворног биљног покривача довело је до интензивне ерозије земљишта која је чак три четвртине површина претворила у вегетацијски мртве површине.</s><s>У последње време улаже се све више средстава у пошумљавање и обнављање шумског фонда.</s><s>Највише дрво на острву, према подацима из 2013, је ситканска смрча засађена 1949. у јужном делу земље код села Киркјубајаурклејстур, са висином од 25,2 метра.</s> <s>Популација копнених сисара на Исланду је веома скромна и представља је тек неколико врста.</s><s>Међу њима, аутохтоне су само поларне лисице (-{Alopex lagopus}-) које су се на острво доселиле у време последњег леденог доба, и према неким проценама на том подручју обитава око 6.000 јединки.</s><s>На острву се с времена на време могу појавити и поларни медведи који ту доплутају на леденим сантама са Гренланда.</s><s>Међу „увезеним” копненим сисарима најбројнија је америчка видрица (-{Neovison vison}-) која је донесена на острво током 1930-их за потребе фарми крзна, а видрице које су успеле да побегну са фарми су се за кратко време рашириле широм острва и данас им се популација процењује на око 10.000 јединки.</s><s>Међу увезеним врстама су и ирваси (врста -{Rangifer tarandus}-) који су као домаће животиње доспели на острво у периоду 1771−1787, а у дивљини данас живи само једно веће крдо на североистоку острва, са око 2.500 хиљаде јединки.</s><s>Најраширенији копнени сисари данас су ипак глодари, и то шумски миш (-{Apodemus sylvaticus}-), који је законом заштићена дивља врста, те врсте које живе у људским насељима − кућни миш (-{Mus musculus}-), смеђи пацов (-{Rattus norvegicus}-) и црни пацов (-{Rattus rattus}-).</s> <s>Све домаће животиње увезене су из Европе и током времена развиле су се у посебне подврсте.</s><s>Најзаступљеније међу њима су исландска овца, исландско говече, исландска коза, исландски коњ и исландски овчарски пас.</s> <s>Орнитофауна Исланда је доста богата и регистроване су 72 врсте птица које се сматрају аутохтоним, а још око 20 врста повремено борави на том подручју.</s><s>Међу предаторским птицама ту обитавају арктички соко (-{Falco rusticolus}-), мали соко (-{Falco columbarius}-) и орао белорепан (-{Haliaeetus albicilla}-), који се са свега 40 парова сматра угроженом врстом, ритска сова (-{Asio flammeus}-) и снежна сова (-{Nyctea scandiaca}-).</s><s>На острву живи око 16 врста патки — пловка кашикара (-{Anas clypeata}-), ћубаста патка (-{Aythya fuligula}-), риђоглава патка (-{Aythya ferina}-) — гуске (арлекинка се гнезди само на овом подручју изван Северне Америке), галебови — сребрнасти галеб (-{Larus argentatus}-), сиви галеб (-{Larus canus}-), чворак (-{Sturnus vulgaris}-).</s><s>Готово половина светске популације великих поморника (-{Stercorarius skua}-) обитава на Исланду.</s><s>Међу морским птицама бројношћу се издвајају оштрокљуна њорка (-{Alca torda}-), блуна (-{Sula bassana}-) и арктичка чигра (-{Sterna paradisaea}-).</s> <s>Једна од аутохтоних врста Исланда била је и велика њорка (-{Pinguinus impennis}-) која је на том подручју последњи пут виђена 1844, а данас се сматра изумрлом врстом.</s><s>Са Исланда су нестали и барски петлован (-{Rallus aquaticus}-) и мала њорка (-{Alle alle}-).</s> <s>На Исланду је регистровано 1.266 врста бескичмењака, а најбројнији међу њима су инсекти из реда двокрилаца.</s><s>На Исланду не обитава ни једна врста водоземаца и гмизаваца.</s> <s>Ихтиофауну чини пет врста аутохтоних слатководних риба које живе и мресте се у исландским рекама и језерима.</s><s>Најраширенији, и комерцијално најважнији међу њима, је атлантски лосос (-{Salmo salar}-) који обитава у више од 80 исландских водотока, те поточна пастрмка (-{Salmo trutta}-), језерска златовчица (-{Salvelinus alpinus}-), европска јегуља (-{Anguilla anguilla}-), тротрни грегорац (-{Gasterosteus aculeatus}-), док је дужичаста пастрмка (-{Oncorhynchus myskiss}-) као комерцијална врста случајно доспела у дивља станишта.</s> <s>Захваљујући топлих и хладним морским струјама које теку око обала Исланда, маритимни живи свет у том делу атлантске акваторије је веома богат и разноврстан, а полазну основу за ту биолошку разноврсност даје обиље фитопланктона и зоопланктона који представљају основну храну за многе маринске организме.</s><s>У исландским водама живи око 4.000 врста морских бескичмењака, а међу њима су посебно бројни дупљари (медузе, морске сасе), мекушци, ракови, многочекињасти црви и бодљокошци.</s><s>Присутне су и протозое и сунђери.</s> <s>У исландским водама је регистровано постојање око 270 врста риба, од чега се 150 врста мрести у овим водама, а свега неколико врста је арктичког или субарктичког порекла.</s><s>Међу демерсалним рибама најбројније су бакалар, -{Melanogrammus aeglefinus}-, црвени смуђ (-{Sebastes marinus}-) и иверак (-{Pleuronectes platessa}-).</s> <s>Од морских сисара, у исландским водама обитавају обична фока (-{Phoca vitulina}-) и сива фока (-{Halichoerus grypus}-).</s><s>Ту живи и најмање седам врста зубатих китова — обична уљешура, паткаста уљешура (-{Hyperoodon ampullatus}-), орка (-{Orcinus orca}-), црни делфин (-{Globicephala melas}-), белокљуни делфин (-{Lagenorhynchus albirostris}-), атлантски белобоки делфин (-{Lagenorhynchus acutus}-) и морска свиња (-{Phocoena phocoena}-), те око пет врста китова усана (-{Mysticeti}-) — плави кит (-{Balaenoptera musculus}-), кит перајар (-{Balaenoptera physalus}-), сеј (-{Balaenoptera borealis}-), мали усан (-{Balaenoptera acutorostrata}-) и грбави кит (-{Megaptera novaeangliae}-).</s> <s>Заштићена природна подручја</s> <s>У складу са Законом о заштити природе, заштићена природна добра Исланда се деле у следеће категорије: национални паркови, резервати природе, споменици природе, државни паркови и подручја специјалне заштите.</s><s>Основни циљ формирања заштићених подручја је заштита биљних и животињских врста и њихових станишта и обнова природних екосистема одређених подручја.</s><s>На територији целе земље тренутно постоји укупно 96 заштићених локалитета, а под строгом заштитом је територија површине преко 19.500 km² (око 20% државне територије), што је знатно више у односу на 533 km² и 8 локалитета, колико је било 1970. године.</s><s>Према подацима из 2020, површине под заштитом државе су повећане на 26.000 km², што чини око четввртину укупне државне територије.</s> <s>Од 2008. на Исланду постоје 3 национална парка — Ватнајекидл и Снајфелсјекидл се налазе под директном управом Министарства за екологију и природне ресурсе, док националним парком Тингвелир управља директно премијер државе.</s><s>Године 2008. националном парку Ватнајекидл су присаједињена и подручја некадашњих паркова Скафтаведсл и Јекилсаурглјивир.</s><s>Тингвелир и Ватна се уједно налазе и на листи Светске баштине Унеска.</s> <s>Нека од заштићених водених станишта, попут долине реке Тјоурсау, језера Миватн и локалитета Гринафјердир се налазе на листама Рамсарских заштићених екосистема.</s> <s>Историја Откриће и насељавање (870−930)</s> <s>Први писани извори о земљи која би се могла односити на савремени Исланд, датирају из периода између 330. и 320. године пре нове ере, и односе се на путовања масалијског путописца Питеја по северном Атлантику.</s><s>У путопису О Океану (), Питеј пише о „богатој земљи на северу са обиљем млека, меда и разног воћа” коју је назвао Тула ().</ref> Иако су током археолошких истраживања на острву пронађене римске кованице из 3. века, није јасно да ли су на то подручје доспеле у том периоду, или су на острво накнадно донете вековима касније.</ref> Самим тим је и непознат тачан датум првобитног открића и насељавања острва.</s> <s>Ирски монах и географ Дикуил, који је живео у 9. веку, писао је у свом делу -{Liber de Mensura Orbis Terrae}- о Исланду, наводећи да су ирски монаси били први који су населили острво, много пре доласка првих Викинга.</s><s>Присуство ирских монаха помиње се и у Књизи о насељавању () написаној током 1100-их.</s><s>Према том извору, хришћански монаси који су означени као Папари напустили су острво непосредно пре, или након доласка првих скандинавских досељеника, оставивши иза себе бројне материјалне доказе као сведоке њиховог присуства (црквене књиге, звона, крстове).</s><s>О присуству Папара на Исланду пише и средњовековни исландски хроничар Ари Торгилсон у свом делу -{Íslendingabók}- (Књига о Исланђанима; 1122−1133).</s><s>Савремена археолошка истраживања на локалитету Хабнир на Рејкјанском полуострву, потврдила су постојање људског боравишта које је напуштено у периоду између 770. и 880. године, што је директан доказ о присуству људи на острву и пре 874. године.</s> <s>Према Књизи о насељавању, први човек који је открио Исланд је био нордијски викинг по имену Надод који је током 860-их на свом путу из Норвешке ка Фарским острвима, где је намеравао да се настани, залутао и ношен морским струјама отпловио далеко на север, до „нове земље” коју је назвао Снежном земљом ().</s><s>У истој деценији, и на исти начин, до обала Исланда је допловио и шведски викинг Гардар Сваварсон који је на острву провео зиму, на месту данашњег Хусавика.</s><s>Новооткривену земљу је Сваварсон прозвао Гардаровим острвом ().</s><s>Први нордијац који је циљано допловио до Исланда и дао детаљније описе тих подручја био је Флоуки Вилгјердарсон (вероватно око 868. године) који је вероватно презимио на северозападу острва, на подручју познатом као Бардастренд.</s> <s>Као први стални становници острва помињу се норвешки књаз Ингоулфир Арнарсон и његова жена Халвеига Фроудадоутир који су се населили на подручју данашњег Рејкјавика око 874, а постојање насеља из тог периода потврдили су и археолошки налази.</s><s>Према неким сагама Арнарсон није био први стални становник острва, пошто се неколико година пре њега на острву настанио један од морнара из експедиције Гардара Сваварсона по имену Наутфари, који је заједно са једним робом и једном женом побегао од свога господара приликом њиховог повратка у Норвешку, и остао на Исланду.</s><s>У наредних неколико деценија велики број насељеника долази на Исланд населивши се на свим, за живот погодним, локацијама на острву, а већина придошлица су били норвешког, ирског или шкотског порекла.</s><s>Према Сагама о Исланђанима Ирци и Шкоти су на острво долазили углавном као робови локалних нордијских књажева.</s><s>Током 10. века исландски викинзи доспевају до обала Гренланда, а под вођством Лејфа Ериксона и до обала Њуфаундланда где оснивају колонију Винланд, о чему пишу Винландске саге.</s> <s>Средњовековна исландска држава и покрштавање (930−1262)</s> <s>Године 930. на локалитету Тингвелир су се по први пут састали сви локални књазови и тада је основана народна скупштина Алтинг ().</s><s>Скупштина се од тада састајала једном годишње, у лето, а њени изабрани представници годи (у множини годар; -{godi}-, -{goðar}-) су предлагали и усвајали законе и решавали разне спорове.</s><s>Скупштином је управљао законочувар (-{lǫgsǫgumaðr}-) који се бирао на три године и његов основни задатак је био да памти усвојене законе и одлуке који су се у то време преносили усменим путем.</s><s>Оснивање парламента уједно је значило и стварање прве државне заједнице на острву, у историографији познате као Исландска слободна држава.</s> <s>У првим деценијама постојања исландске државе долази и до првих мањих сукоба на религијској основи, између пагана који су поштовали стара нордијска божанства (најпоштованији су били Один, Тор, Фрејр и Фреја) и оних који су примили хришћанство.</s><s>Како су сукоби између супротстављених верских група претили да прерасту у грађански рат, Алтинг је 1000. године овластио тадашњег законочувара Торгјеира Торкелсона, да донесе одлуку о званичној религији.</s><s>Торгерсон је одлучио да цела земља треба да прими хришћанство, али је и даље било дозвољено поштовање старих богова.</s><s>За првог исландског биксупа је 1056. именован Ислејвир Гјисирарсон (1056–1080).</s> <s>Током XI и 12. века долази до централизације власти, а до тада значајна независност коју су уживали локални фармери и књазови уступа место растућој моћи неколицине кланова и њихових вођа, што доводи до значајног урушавања институција заједнице.</s><s>Ривалитети између водећих кланова прелазе у оружане окршаје, а сукоби попримају размере грађанског рата.</s><s>Године 1220. вођа најмоћнијег клана на острву Снори Стиртлисон (клан Стиртлисона) постао је вазал норвешког краља Хокона IV који је настојао да прошири своју власт на Исланд.</s><s>Његову одлуку потврдио је 1235. и његов нећак Стирла Сигкватсон, који је нешто раније преузео улогу вође породичног клана, што је довело до директног оружаног сукоба са осталим клановима.</s><s>Иако је клан Стиртлисона изгубио свој утицај након великог пораза у Бици код Ертлгстадира (одржаној 21. августа 1238), цео тај период међукланских сукоба између 1220. и 1264. означен је као Доба Стиртлинга (), а детаљно је описан у Стиртлиншким сагама.</s><s>Вишедеценијски сукоби окончани су потписивањем уговора о Старом савезу () којим су се сви исландски кланови обавезали на лојалност норвешкој круни, чиме је Исландска слободна држава након више од три века постојања престала да постоји.</s> <s>Период норвешке владавине (1262−1380) Током првих деценија норвешке власти Исланђани су успели да задрже знатан степен самосталности, а Алтинг је и даље имао сву законодавну и судску власт на острву.</s><s>Уведени су порези у виду десетине које су власници земље били у обавези да плаћају Круни, док је значајан део тих пореза ишао црквеним властима, посебно бискупима у Скаулхолту и Хоулару чије бискупије су добиле и знатне земљишне поседе.</s><s>Уведен је и посебан облик кметства познат као „вистарбанд” () по којем су сви они који нису били власници земље били у обавези да годину дана раде на неком од постојећих сеоских имања.</s> <s>Почетком 14. века на подручју северног Атланктика дошло је до осетнијег погоршања временских прилика (феномен познат као „Мало ледено доба”), што се, у комбинацији са три разорне ерупције вулкана Лаки (1300, 1341. и 1389), негативно одразило на ионако скромну и ограничену пољопривреду.</s><s>Усеви јечма, који је био главна житарица, су готово пропали, а некадашњи ратари су се све више окретали риболову и трговини бакаларом.</s> <s>Данска управа (1380−1918) Норвешка власт на острву је окончана са смрћу краља Улава IV 1380, а Исланд постаје делом Данске, односно нешто касније Калмарске уније.</s><s>Данска круна у том периоду није посвећивала значајнију пажњу некадашњим норвешким прекоморским територијама, посебно Исланду и Гренланду који су били готово препуштени себи.</s><s>Гренландска колонија је тако потпуно нестала до 1500, а Исланд је био честа мета пиратских напада.</s><s>Турски пирати су током 1627. у неколико наврата упадали на острво заробивши између 400 и 900 Исланђана које су потом продали као робље.</s><s>Тај догађај је у исландској историографији остао записан као Турске отмице ().</s> <s>Током 15. века Исланд постаје интересантно подручје за енглеске трговце и рибаре, Енглеска постаје главни економски партнер, због чега се цео тај век у исландској историографији назива „енглеском епохом”.</s><s>Енглеске трговце током 16. века замењују немачки који су се највише базирали на трговини исландском рибом.</s> <s>Дански краљ Кристијан III је 1536. прекинуо све односе са католичком црквом, успоставивши засебну Данску цркву чије деловање је засновано на протестантизму и учењима Мартина Лутера.</s><s>Већ наредне године, Лутеранизам као религија је успостављен на територији Норвешке, а 1540. и Фарских острва.</s><s>Реформација на Исланду наишла је на жесток отпор тадашњих католичких бискупа Скаулхолта (Егминдир Паулсон) и Хоулара (Јоун Арасон), који су поред црквене контролисали и значајан део политичке власти.</s><s>У пролеће 1541. данска војска је упала на Исланд и заробила бискупа Егминдира, који је годину дана касније умро у данском затвору, а на његово место је постављен Гјисир Ејнарсон који је тако постао првим званичним лутеранским бискупом Исланда.</s><s>Арасон је успешно одолевао притисцима готово целу деценију, а званично је свргнут након пораза у Бици код Сејдафелда 1550, чиме је Лутеранизам постао једина званична религија на Исланду, католичанство је стављено ван закона, а сва дотадашња црквена имовина је секуларизована.</s> <s>Године 1602, у складу са тада актуелном меркантилистичком политиком, данске власти проглашавају монопол на трговину са Исландом, који је уређен бројним законским актима у склопу договора познатог као Данско-исландски трговински монопол ().</s><s>Трговина на острву се одвијала преко 20 (касније 25) трговачких станица којима су управљали дански трговци, уз обавезу немешања у остале привредне и политичке активности на острву.</s><s>Сва трговина даље се одвијала преко Копенхагена.</s><s>Дански трговачки монопол на Исланду био је активан све до 1786. године.</s> <s>Године 1783. догодила се једна од најразорнијих вулканских ерупција на Исланду, када је вулкан Лаки избацио око 15 км³ лаве, током саме ерупције страдало је више од 9.000 људи и уништено је преко 80% сточног фонда, а велика глад која је уследила током наредних година довела је до смрти готово четвртине исландске популације.</s><s>Móðuharðindin or "Mist Hardships".</s> <s>Покрет за независност и аутономија</s> <s>Током 19. века због лоших привредних и климатских услова долази до све интензивнијих миграција са острва, посебно ка Северној Америци, и тада је у канадској Манитоби формирана значајна исландска заједница, са седиштем у граду Гимлију.</s><s>У истом периоду међу исландским интелектуалцима и омладином долази до значајнијег буђења националне свести, инспирисаним романтичним националистичким идејама из континенталне Европе.</s><s>Група исландских студената је у Копенхагену 1835. покренула часопис на исландском језику Фјелнир () који је објављивао приче и песме на исландском језику, подржавајући национално буђење.</s><s>Покрет за независност Исланда () је значајно ојачао под водством Јоуна Сигирдсона који је у периоду 1875-1877. обављао функцију председника Алтинга, чији рад је обновљен 1843. године.</s> <s>Године 1874, на хиљадугодишњицу од оснивања првог насеља, Данска је Исланду омогућила висок степен аутономије, која је додатно проширена 1904. године.</s><s>Основано је посебно „Министарство за исландска питања” чије седиште је након уставних реформи из 1904. пресељено из Копенхагена у Рејкјавик, а његова надлежност пребачена на Алтинг.</s><s>За првог министра реформисаног министарства постављен је Ханес Хафстејн.</s> <s>Први светски рат и Краљевина Исланд Привредни напредак до којег је дошло током прве деценије 20. века потпуно је заустављен током Првог светског рата, иако је Исланд као део Данске током рата званично био неутралан.</s><s>Трговина са Британијом је током трајања рата била један од најважнијих извора прихода.</s><s>У покушају да спрече Исланђане да индиректно тргују са Немцима, Британци су наметнули скупа и дуготрајна ограничења за исландски извоз који иде у нордијске земље.</s><s>Односи са Данском су током рата били готово потпуно прекинути и Исланд је у том периоду деловао као фактички независна земља.</s> <s>Иако није директно учествовао у рату, на страни Савезника се борило око 1.200 исландских војника (углавном у редовима Америчке и Канадске војске), а 144 војника су погинула.</s> <s>Убрзо по окончању рата, 1. децембра 1918. на снагу је ступио „Данско-исландски споразум о уједињењу” () којим је основана Краљевина Исланд, независна држава у персоналној унији са Краљевином Данском, са данским монархом као шефом државе.</s><s>У складу са одредбама споразума, Исланд је добио властиту заставу, проглашена је војна неутралност, а централна власт у Копенхагену је била задужена за безбедност и спољну политику.</s><s>Уговор је временски био ограничен на период од 22 године (до 1940), након чега је предвиђена његова ревизија или укидање, у зависности од тренутне политичке ситуације.</s> <s>Велика депресија које је током 1930-их довела до привредног слома многим западних економија, негативно се одразила и на Исланд чија спољна трговина је претрпела огромне губитке.</s><s>Вредност извоза је током прве две године кризе пала за готово 40%, а додатни економски ударац исландска привреда је доживела након 1936. и избијања Шпанског грађанског рата, због чега је извоз усољене рибе као главног извозног производа опао за додатних 50%.</s><s>Да би спречила банкрот земље, Влада је директно преко државних банака регулисала увоз робе из иностранства, државне банке су добиле монопол на међународну трговину, а кредити за привреду су додељивани искључиво из државних фондова.</s><s>Период рецесије трајао је све до завршетка Другог светског рата 1945. године.</s> <s>Други светски рат и проглашење независности Настојећи да сачува војну неутралност, али и потенцијалне конфронтације са британским властима, исландска влада је у предвечерје Другог светског рата забранила немачким цивилним авионима слетање на своје аеродроме, након избијања рата у септембру онемогућен је приступ и немачким трговачким бродовима, а недуго потом је одбијена и британска понуда о војној заштити.</s><s>Физичке везе Рејкјавика са Копенхагеном су прекинуте након што су трупе Вермахта извршиле инвазију на Данску 9. априла 1940. године.</s><s>Већ дан касније, 10. априла, Алтинг је привремено преузео контролу над спољним пословима и одбраном земље, а на место привременог гувернера постављен је Свејдн Бјертнсон чиме је Исланд -{de facto}- постао потпуно независна земља, иако су све донесене мере имале привремени карактер, а надлежности су требале да буду враћене Данској круни након окончања рата.</s><s>Британија и Сједињене Државе су недуго потом успоставиле пуне дипломатске односе са исландском владом.</s> <s>Да би спречила потенцијалну немачку експанзију на острво, која се након капитулације Норвешке у априлу 1940, чинила извесном, Велика Британија је 10. маја 1940. започела Операцију Форк упловивши са својим ратним бродовима, прво у луку у Рејкјавику, а потом и у све значајније исландске луке.</s><s>Тај догађај је уједно означио и почетак савезничке окупације острва.</s><s>Иако је исландска влада оштро протестовала, означивши сам догађај као пример флагрантног кршења исландске неутралности, сам премијер Херман Јоунасон је позвао сународнике на суздржаност.</s><s>Након свега пар недеља, на острву је било стационирано више од 25.000 британских војника.</s> <s>Током јула 1941. британску војску су замениле америчке трупе, које су у складу са исландско-америчким споразумом, биле задужене за безбедност државе током рата.</s><s>У америчким базама на острву се налазило око 40.000 америчких војника, што је превазилазило укупан број свих пунолетних исландских мушкараца.</s> <s>Британско-америчка окупација и присуство великог броја страних војника, али и чињеница да током рата Исланд није био на директном удару војних дејстава, позитивно се одразило на исландску привреду.</s><s>Незапосленост је скоро сведена на нулу, што је довело и до знатнијег раста бруто друштвеног производа.</s><s>Исланд се током Другог светског рата трансформисао из сиромашне пољопривредне земље у једну од најздравијих светских економија, остваривши историјски максимум девизних резерви у страним банкама.</s> <s>Према званичним подацима, током рата је смртно страдало укупно 159 Исланђана, већином на рибарским и трговачким бродовима који су били мете напада немачких подморница и авијације.</s> <s>Независност и модерна историја Акт о уједињењу са Данском из 1918. званично је истекао 31. децембра 1943, након 25 година важења.</s><s>На референдуму који је одржан у периоду 20−23. мај 1944. грађани су се са већином од 98% одлучили за поништавање уговора о персоналној унији са Данском и за успоставу независне републике.</s><s>Сходно резултатима референдума, Алтинг је 17. јуна 1944. званично прогласио независну Исландску републику, а за првог председника већином гласова је изабран дотадашњи регент Свејдн Бјертнсон.</s><s>Амерички председник Френклин Рузвелт је истог дана званично признао независност Исланда.</s><s>Иако такав развој догађаја није наишао на позитивне реакције у још увек окупираној Данској, краљ Кристијан X је прихватио резултате референдума и упутио честитке исландском народу.</s> <s>Интензивнијем привредном напретку у првим годинама независности умногоме су допринела и значајна финансијска средства из америчког Маршаловог плана за обнову која су искориштена за потпуну модернизацију рибарске флоте, изградњу капацитета за прераду рибе, погона за производњу цемента и вештачких ђубрива, и уопште за модернизацију свих сектора пољопривредне производње.</s><s>У октобру 1946. поништен је уговор којим су Сједињене Државе током рата биле задужене за безбедност Исланда, уз могућност за потенцијалну обнову америчког војног присуства уколико буде било потребе за тим.</s> <s>Упркос званичној државној политици заснованој на војној неутралности, Исланд је 30. марта 1949. постао члан НАТО пакта као једна од земаља оснивача, уз клаузулу о неучествовању у директним војним акцијама против других земаља.</s><s>Директно америчко војно присуство на острву је ревитализовано уговором од 5. маја 1951. чиме су Сједињене Државе поново преузеле бригу о безбедности земље.</s><s>Седиште америчке војске била је војна база у Кеблавику.</s> <s>Средином и у другој половини 20. века исландска рибарска индустрија је знатно напредовала, а ширење ексклузивне економске зоне у међународним водама за последицу је имало неколико директних сукоба са Великом Британијом, који су у историографији забележени као Бакаларски ратови (, ).</s><s>Тако је у периоду од 1952. до 1976.</s><s>Исланд проширио своје територијалне воде са почетне 3 наутичке миље на чак 200 наутичких миља.</s><s>У три последња (од укупно 4) „бакаларска рата” долазило је до директних сукоба између исландске обалске страже и британских рибарских бродова.</s><s>Исланд је у сва четири наврата излазио као победник захваљујући директној подршци Сједињених Држава, које су на тај начин покушале да спрече излазак Исланда из НАТО чланства у јеку Хладног рата.</s> <s>Године 1991. извршена је интензивнија либерализација тржишта праћена приватизацијом бројних компанија у дотадашњем државном власништву, што је довело до стабилизације економских прилика у земљи и смиривања хроничне инфлације.</s><s>Три године касније Исланд је постао пуноправним чланом Европске економске заједнице.</s> <s>Америчка војна база у Кеблавику је потпуно затворена у септембру 2016. године.</s> <s>Током 2008. исландска привреда је ушла у рецесију, која је за последицу имала потпуни колапс банкарског система, због чега је држава била принуђена да се задужује код Међународног монетарног фонда и финансијских институција других земаља.</s><s>Широм земље дошло је до масовних протеста који су довели до пада владе Гјејра Хардеа.</s><s>На место новог шефа владе постављена је Јоухана Сигурдардоутир, прва жена на тој позицији у историји Исланда и прва жена отворене хомосексуалне оријентације на високој позицији у светској политици.</s><s>Колапс банкарског система довео је до бројних спорова са Великом Британијом и Холандијом чије власти су инсистирале од Исланда да исплати британске и холандске штедише који су изгубили свој новац током кризе.</s><s>Једна од последица финансијске кризе су биле и масовне миграције становника са Исланда у треће земље, а само 2009. иселило се преко 5.000 становника, што се сматра највећом имиграцијом после 1887. године.</s><s>Влада Јоухане Сигурдардоутир је оштрим мерама успела да стабилизује економске прилике у земљи, што је већ 2012. довело до раста од око 1,6% (што је био први раст од 2008. и почетка кризе).</s><s>Усред економске кризе, Алтинг је поднео званичан захтев за чланство Исланда у Европској унији (званична апликација је поднета 17. јула 2009. год.).</s><s>Међутим, нова влада је 13. септембра 2013. замрзнула апликацију о чланству, а 2015. је министар спољних послова Гунар Брагји Свејнсон и званично повукао кандидатуру за чланство.</s> <s>У пролеће 2020.</s><s>Исланд је захватила пандемија вируса ковид-19 у којој је заражено више од 1.800 особа, а најмање 12 особа је преминуло од последица заразе.</s> <s>Политика</s> <s>Парламент, Алтинг основан је 1845, као саветодавно тело данскога краља.</s><s>Ово се сматра поновним успостављањем скупштине основане 930, а суспендоване 1799.</s><s>Тренутно има 63 члана, које становништво бира сваке четири године.</s><s>Председник Исланда је углавном церемонијално звање, а он служи као дипломата, фигура и шеф државе.</s><s>Председник владе тј. премијер заједно са својим кабинетом брине се за извршни део власти.</s><s>Кабинет поставља председник, после општих избора; али овај процес се обично води између вођа политичких партија, који одлучују међусобно кроз разговоре о саставу кабинета.</s><s>Само кад у вође партија нису у стању да се у разумном року договоре о саставу кабинета, председник користи ово овлашћење, и сам поставља кабинет.</s><s>Ово се није догодило од кад је основана република, 1944, али 1942. је регент државе (Свеин Бјернсон, који је ту позицију добио у Алтхингу 1941) успоставио непарламентарну владу.</s><s>Регент је у пракси имао позицију председника, и Свеин Бјернсон је у ствари постао први председник 1944.</s><s>Исландске владе су скоро увек биле коалиције двеју или више партија, јер једна партија обично не освоји већину места у парламенту.</s><s>Домет политичке моћи председниковог кабинета је предмет расправе међу исландским правницима; неколико одредаба устава изгледа да председнику дају одређена важна овлашћења, али друге одредбе и традиције говоре супротно.</s> <s>Председник се бира сваке четири године (постављен 2004), кабинет се бира сваке четири године (2003) а и избори за градски савет се одржавају сваке четири године (последњи избори 2002).</s> <s>Одлуком државних органа од 7. јануара 2013. године, држава из свог назива брише одредницу „република“.</s> <s>Административна подела</s> <s>Општине</s> <s>У Исланду има 95 општина, које управљају углавном локалним питањима, као што су школе и превоз.</s><s>Окрузи</s> <s>Постоје 23 округа који углавном представљају историјску поделу.</s><s>Тренутно је Исланд подељен у 26 магистрата који управљају локалном полицијом (осим у Рејкјавику, где постоји посебна канцеларија комесара полиције) и извршавају административне функције као што су проглашавање банкротства и венчавање људи изван цркава.</s><s>Регије</s> <s>Постоји 8 регија, које углавном служе за статистичке сврхе.</s><s>Обласна судска јурисдикција такође користи ову поделу (њена старија верзија додуше).</s> <s>Бирачки окрузи</s> <s>До 2003, бирачки окрузи за парламентарне изборе су били исти као и регије, али су амандмани уставу то променили у тренутних 6 бирачких округа.</s><s>Ова измена је начињена како би се избалансирала „тежина“ различитих области земље, јер су гласови у мање насељеним зонама вредели више него гласови у Рејкјавику, на пример.</s><s>Дебаланс између области је смањена новим системом, али и даље постоји.</s> <s>Војска</s> <s>Република Исланд нема регуларне оружане снаге.</s><s>Функције одбране врши НАТО база у Кефлавику, коју углавном попуњавају припадници америчке војске.</s><s>Исланд има Обалску стражу (Landhelgisgæslan) и специјалну јединицу (Sérsveitin), која је позната под именом Víkingasveitin'' (Викиншки одред).</s><s>Специјални одред је био под командом шефа рејкјавишке полиције, али је 2004. донет нови закон по коме се овај одред ставља директно под команду министра правде и цркве (тренутно Бјерн Бјарнасон).</s><s>По овом новом закону, министар правде и цркве мора да постави националног шефа полиције, који контролише и управља исландском полицијом, укључујући и Викиншки одред.</s> <s>Становништво</s> <s>Изолована позиција Исланда је резултовала ограниченом имиграцијом и ограниченим генетичким упливом у људску популацију током векова.</s><s>Генетичка сличност која је тиме проузрокована се данас користи за генетичка испитивања.</s> <s>Језик који се говори је углавном исландски, северногермански језик, а лутеранска религија преовлађује.</s> <s>У важне стране језике спадају дански, и други скандинавски језици, затим енглески и немачки.</s> <s>Највећи градови</s> <s>Религија</s> <s>Исланђани уживају верске слободе које су уграђене у устав; ипак, црква и држава нису одвојени и Црква Исланда, лутеранско тело, је државна црква.</s><s>Статистички подаци говоре о религиозној припадности грађана Исланда 2004. године: 85,5% су припадници Цркве Исланда.</s><s>3,6% су припадници Слободних лутеранских цркава Рејкјавика и Хафнарфјердира.</s><s>2,4% не припадају ниједној верској групи.</s><s>2,0% су припадници Католичке цркве.</s> <s>Преосталих 6,5% су углавном подељени између већег броја хришћанских деноминација и секти, уз мање од 1% становништва у не-хришћанским верским организацијама, укључујући и врло малу групу Асатру следбеника.</s> <s>Већина Исланђана је веома либерална у верским схватањима, и не посећују цркву редовно.</s> <s>Саобраћај Исланд има висок ниво власништва аутомобила: 1 аутомобил на 1,5 становника.</s><s>То је и главни облик превоза.</s><s>Многи су напуштени у руралним подручјима.</s><s>Исланд има укупно 13.034 km путева, од којих је 4.617 km асфалтираних и 8.338 km није.</s><s>Исланд тренутно нема железницу.</s><s>Садржи један комерцијални аеродром на који слећу многе како Европске тако и друге авио-компаније.</s> <s>Спорт</s> <s>Популарни спортови на Исланду су фудбал, атлетика, рукомет и кошарка.</s><s>Рукомет се често назива националним спортом.</s><s>Највећи успех рукометне репрезентације је освајање сребрне медаље на Олимпијским играма 2008. у Пекингу.</s> <s>Фудбалска репрезентација Исланда се квалификовала на Европско првенство у фудбалу 2016.</s><s>Након изненађујуће победе против Енглеске у осмини финала, елиминисани су од домаћина Француске у четвртфиналу.</s><s>Исландски национални фудбалски тим се једном квалификовао на завршни турнир Светског првенства и то 2018. у Русији.</s> <s>Спортисти са Исланда су освојили четири медаље на Летњим олимпијским играма, по две сребрне и бронзане.</s> <s>Напомене</s> <s>Референце</s> <s>Литература</s> <s>Спољашње везе</s> <s>Званични портал Влада Исланда Туристичка презентација Исландска трговинска комора Природа Исланда Кандидатура Исланда за нестално чланство у СБ УН 2009-10</s> <s>Државе у Европи Државе чланице НАТО-а Вулканска острва Северна Европа</s>

933

https://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%9A%D0%BE%D0%BB%D1%83%D0%BC%D0%B1%D0%B8%D1%98%D0%B0

Колумбија

<s>Колумбија, званично Република Колумбија () је држава на северозападу Јужне Америке.</s><s>Према северозападу се граничи са Панамом, према северу излази на Карипско море, према истоку се граничи са Венецуелом и Бразилом, према југу са Перуом и Еквадором, а према западу излази на Пацифички океан.</s><s>Колумбија је 26. земља на свету по површини, а четврта у Јужној Америци.</s><s>Са преко 49 милиона становника на 29. месту је у свету и друга је земља по броју говорника шпанског језика, после Мексика.</s><s>Колумбија је четврта земља по висини БДП-а у Латинској Америци.</s> <s>Чланица је КИВЕТС-а и спада у земље које се брзо развијају.</s><s>Етнички је веома шаролика.</s><s>Услед вишевековног мешања домородачког становништва са потомцима афричких робова, Европљанима и људима са Блиског истока створена је јединствена културна баштина.</s><s>Већина градских средишта је смештена на Андима, иако територија Колумбије обухвата и амазонске кишне шуме, тропске пашњаке и карипску и пацифичку обалу.</s><s>У еколошком погледу Колумбија спада међу 17 земаља које имају највећи биодиверзитет и сматра се земљом са највећим биодиверзитетом по квадратном километру.</s> <s>Порекло имена</s> <s>Име Колумбија је осмислио венецуелански револуционар Франсиско де Миранда извевши га из презимена Кристифора Колумба, чиме је желео да означи цео Нови свет, а посебно онај део који је био под шпанском и португалском влашћу.</s><s>Касније је Република Колумбија прихватила овај назив за територије које су обухватале некадашње Вицекраљевство Нова Гранада, коју су чиниле данашње државе Колумбија, Панама, Еквадор, Венецуела и северозападни део Бразила.</s> <s>Године 1835.</s><s>Венецуела и Еквадор су се издвојили из заједничке државе, а регион Кудинамарка је постао нова држава Република Нова Гранада.</s><s>Нова Гранада је 1858. званично променила име у Гранадинска Конфедерација, а 1863. у Сједињене Државе Колумбије, да би коначно 1886. добила садашње име — Република Колумбија.</s> <s>Историја</s> <s>Преисторија</s> <s>Због свог географског положаја, данашња територија Колумбије била је коридор за људе између Мезоамерике, Кариба, Анда, и Амазоније.</s><s>Најстарији археолошки налази са локалитета Монсу и Пубенза датирају од двадесет хиљада година пре нове ере.</s><s>Други остаци указују на ране насеобине у областима као што су Абра између Токансипа, Зипакире и Текендаме у Кудинамарки.</s><s>Ова налазишта су из палеоиндијанског периода.</s><s>У Пуерто Ормиги су пронађени трагови из давних времена, укључујући и најстарију грнчарију откривену у Америци од три хиљаде година пре нове ере.</s> <s>Преколумбовско раздобље</s> <s>Десет хиљада година пре нове ере данашњу територију Колумбије су између осталих настањивали домородачки народи Муиска, Кимбаја, Таирона.</s><s>Заједнице ловаца-сакупљача које су живеле код данашње Боготе трговале су међусобно као и са народима који су живели у долини реке Магдалена.</s><s>Неких хиљаду година пре нове ере заједнице Амероиндијанаца су развиле политички систем касиказгâ са пирамидалном структуром моћи, на чијем челу је био поглавица или на језику домородаца cacique.</s><s>Народ Муиска је настањивао области данашњих департмана Бојака и Кудинамарка тј. висораван Алтиплано Кундибојасенсе.</s><s>Муиске су се бавиле гајењем кукуруза, кромпира, киное и памука а трговали су производима од злата, смарагда, ћебадима, керамичким производима, коком, и сољу са околним народима.</s><s>Народ Таирона је настањивао северну Колумбију у изолованом планинском венцу Анда у Сијера Невади де Санта Марији.</s> <s>Шпанска освајања (1499—1525)</s> <s>Шпански истраживачи, предвођени Родригом де Бастидасом, су истражили карипску обалу 1500. године.</s><s>Васко Нуњез де Балбоа је 1508. започео освајање територије у заливу Ураба а 1513. је био први Европљанин који је стигао до Пацифичког океана, ког је назвао Mar del Sul тј. Јужно море.</s> <s>Алонсо де Охеда је 1500. стигао до полуострва Гвахира.</s><s>Насеље Санта Марта је основано 1525. а Картахена 1533. године.</s><s>Гонзало Хименез де Кесада је 1535. предводио експедицију у унутрашњост и основао „Нови Град Гранада“, касније проименован у Санта Фе.</s><s>Друге две значајне експедиције Шпанаца у унутрашњост Панаме такође су обављене у истом периоду.</s><s>Себастијан де Белалказар, освајач Кита, путовао је на север и 1536. основао Кали а 1537.</s><s>Попајан.</s><s>Николас Федерман је прешао Љанос Оријенталес и дошао до источних Кордиљера.</s> <s>Последица доласка Европљана била је повећана смртност међу домородачким народима од болести на које нису били имуни, као што су велике богиње, што је довело до њиховог значајног смањења.</s><s>У 16. веку Европљани почињу да доводе робове из Африке.</s> <s>Колонијално раздобље (1525—1808)</s> <s>Шпанци су се населили дуж северне обале данашње Колумбије почетком 16. века али је њихова прва трајна насеобина, у Санта Марти, основана 1525. године.</s><s>Краљевска аудијенција у Санта Фе де Боготи је 1549. овом граду доделила статус главног града Нове Гранаде, која је највећим делом обухватала данашњу територију Колумбије.</s> <s>Због бојазни да би земља могла опустети, шпанска Круна је продала земљиште гувернерима, освајачима и њиховим потомцима што је омогућило стварање великих газдинстава и рудника.</s><s>Робови су уведени као радна снага.</s><s>Такође, ради спречавања десетковања домородачког становништва створени су резервати.</s><s>Обнављање становништва је постигнуто омогућавањем колонизације сељака и њихових породица које су дошле из Шпаније.</s><s>Овиме је почело колонијално раздобље.</s><s>Новом Гранадом је управљала Краљевска аудијенција у Санта Фе де Боготи () али је важне одлуке доносио Савет Индија () из Шпаније.</s> <s>Краљевским декретом из 1713. озакоњено је постојање насеобине Паленке де Сан Басилио коју су основали одбегли робови.</s><s>То је постало прво слободно место за бивше робове у Америци.</s><s>Вођа одбеглих робова је био Бенкос Биохо, рођен у области Биохо у Гвинеји Бисао на западу Африке.</s> <s>Вицекраљевство Нова Гранада је званично створено 1717, да би затим било привремено укинуто, и коначно поново успостављено 1739. године.</s><s>Главни град вицекраљевства је била Санта Фе де Богота.</s><s>Вицекраљевство Нова Гранада је обухватало и неке провинције које су раније биле под управом Вицекраљевства Нова Шпанија и Вицекраљевства Перу.</s><s>Тако је Богота постала један од главних административних центара Шпаније у Новом свету, заједно са Лимом и Мексико Ситијем, иако је била у извесној мери заостала у односу на ова два града у привредном и логистичком погледу.</s> <s>Свештенику, ботаничару и математичару из 18. века, Хосе Селестину Мутису је вицекраљ Антонио Кабаљеро и Гонгора поверио истраживање природе Нове Гранаде.</s><s>Ово је познато као Краљевска ботаничка експедиција у Новој Гранади, током које су разврстане биљке, животиње и основана је прва астрономска опсерваторија у Санта Фе де Боготи.</s> <s>Стицање независности (1808—1824)</s> <s>Од почетка колонизације овог подручја било је неколико побуњеничких покрета.</s><s>Већина је била или уништена или је била сувише слаба да би могла да промени околности.</s><s>Последњи који се залагао за потпуну независност од Шпаније је оформљен 1810, након независности Санто Доминга (данашњег Хаитија) 1804, чиме је обезбеђена значајна подршка будућим вођама устанка: Симону Боливару и Франсиску де Паула Сантандеру.</s> <s>Један покрет који је основао Антонио Нарињо, противник шпанског централизма и предводник опозиције против вицекраљевства, изборио се за независност Картахене у новембру 1811, и стварање две независне владе које су се бориле у грађанском рату – раздобљу познатом као La Patria Boba.</s><s>Следеће године Нарињо је прогласио Уједињене Провинције Нове Гранаде на чијем челу је био Камило Торес Тенорио.</s><s>Упркос успесима устанка, појава две различите идеолошке струје међу ослободиоцима (федерализам и централизам) подстакла је унутрашњи сукоб и помогла Шпанцима да поврате територију.</s><s>Вицекраљевство је обновљено под командом Хуана де Самана, чији је режим казнио устанике.</s><s>Одмазда је подстакла обнављање побуне под вођством Симона Боливара.</s><s>Он је коначно прогласио независност 1819. године.</s><s>Прошпанске снаге су поражене 1822. на територији данашње Колумбије а 1823. на територији Венецуеле.</s> <s>Територија Вицекраљевства Нова Гранада је постала Република Колумбија, организована као унија Еквадора, Колумбија и Венецуеле (Панама је у то време била саставни део Колумбије).</s><s>Конгрес у Кукути је 1821. усвојио устав републике.</s><s>Симон Боливар је постао први председник Колумбије а Франсиско де Паула Сантандер потпредседник.</s><s>Међутим, нова република је била нестабилна и престала је да постоји након што су се отцепили Венецуела 1829. и Еквадор 1830. године.</s> <s>Република (1824—1930)</s> <s>Колумбија је била прва држава која је донела устав у Јужној Америци а Либерална и Конзервативна странка, основане 1848. и 1849, две су најстарије политичке странке на америчком континенту.</s> <s>Унутрашње политичке и територијалне поделе су 1830. довеле до отцепљења Венецуеле и Кита (данашњи Еквадор).</s><s>Такозвани „Департман Кудинамарка“ је усвојио назив Нова Гранада (), који је задржао до 1856. када је постао „Гранадска Конфедерација“ ().</s><s>Након двогодишњег грађанског рата 1863. створене су „Уједињене Државе Колумбије“.</s><s>Оне су постојале до 1886. када је држава коначно преименована у Републику Колумбију.</s><s>Унутрашње поделе су остале између двеју политичких снага, стварајући повремено веома крваве грађанске ратове, од којих је најзначајнији био Хиљадудневни Рат () од 1899. до 1902.</s> <s>Ови догађаји заједно са намерама Сједињених Америчких Држава да остваре контролу над облашћу Панамског канала, довели су 1903. до отцепљења Департмана Панама и стварања државе Панаме.</s><s>Сједињене Државе су 1921, седам година након завршетка изградње канала, платиле Колумбији двадесет пет милиона долара као вид обештећења, а Колумбија је Споразумом Томсон—Урутија признала Панаму.</s><s>Године 1932. избио је Колумбијско—перуански рат због територије у Департману Амазонас и његовог главног града Летисије.</s> <s>La Violencia и Национални фронт (1930—1974)</s> <s>Након колумбијско-перуанског рата, Колумбија је имала релативну политичку стабилност, све до краја четрдесетих година 20. века када је дошло до великих сукоба између присталица Конзервативне и Либералне странке.</s><s>То раздобље је познато као La Violencia, што на шпанском значи насиље.</s><s>Сукоб је избио након убиства председничког кандидата Либералне странке Хорхеа Елијесера Гаитана.</s><s>У Боготи су 9. априла 1948. избили нереди, познати као El Bogotazo, а убрзо су се раширили по целој земљи.</s><s>У њима је страдало најмање 200.000 Колумбијаца.</s> <s>Од 1953. до 1964. насиље између две политичке струје је спласнуло након што је Густаво Рохас у војном пучу свргнуо председника Колумбије.</s><s>Након њега за председника је 1958. године изабран генерал Габријел Парис Гордиљо.</s> <s>После силаска с власти Рохаса, Конзервативна и Либерална странка су се договориле да оснују „Национални фронт“, коалицију која ће заједно владати земљом.</s><s>Према договору свака странка ће наизменично делегирати председника на сваке четири године током наредних шеснаест година.</s><s>Такође, ове две странке су имале паритете и на другим функцијама у државној управи.</s><s>Национални фронт је окончао раздобље La Violencia, и њихове владе су покушале да остваре дугорочне социјалне и привредне реформе у сарадњи са Алијансом за напредак.</s><s>Међутим, упркос напретку у одређеним областима остало је много друштвених и политичких проблема а створене су и герилске групе као што су ФАРК, Национална ослободилачка армија и Покрет 19. април, које се боре против владиног и политичког апарата.</s> <s>Географија</s> <s>Колумбија се може поделити на шест природних региона у складу са специфичностима тих подручја.</s><s>Ти региони су: планински венац Анда; пацифички регион; карипска обала; љаноси; амазонске кишне шуме, и острвски регион.</s> <s>Колумбија је једна од земаља са највећим биодиверзитетом, у њој живи више ендемских врста него у било којој земљи.</s><s>Око десет посто свих биљних и животињских врста на свету постоји у Колумбији, укључујући преко хиљаду осамсто врста птица, више него што их заједно имају Европа и Северна Америка, и 456 врста сисара, више него у било којој земљи.</s><s>Колумбија је једина земља у Јужној Америци која има излаз и на Атлантски и на Пацифички океан.</s><s>Заједно са острвима у Карипском мору, Колумбија је смештена између 14 и 5 степени СГШ и 66 и 82 ° ЗГД.</s> <s>С обзиром да је смештена у Ватреном појасу Пацифика, највећи део Колумбије заузимају Анди (у којима се налази већина градских средишта).</s><s>Иза Колумбијског масива Анди се гранају у три планинска венца: Западне Кордиљере (), који се пружају уз обалу Тихог океана и на којима се налази Кали; Централне Кордиљере (), који се пружају између долина рекâ Каука и Магдалена, на њима се налазе градови Медељин, Манизалес, Переира и Јерменија; и Источне Кордиљере () који се протежу ка северу и истоку, и на којима се налазе градови Богота, Букараманга и Кукута.</s><s>Највиши врх у Западним Кордиљерима је висок 4.250 m, у Централним Кордиљерима је највиши врх висине 5.750 m, док је у Источним Кордиљерима највиши врх висине 5.410 m. са надморском висином већом од 2590 m Богота је највиши град на свету те величине.</s> <s>Источно од Анда налази се савана, део басена реке Ориноко, док се на крајњем југу и истоку земље налази џунгла, део амазонских кишних шума.</s><s>Заједно, ове равнице чине више од половине територије Колумбије али на њима живи мање од три процента становништва.</s><s>У Карипском региону живи око двадесет посто становништва.</s><s>У њему су велики лучки градови Баранкиља и Картахена.</s><s>Иако овде преовлађују равнице ту се протеже и планински венац Сијера Невада де Санта Марта са највишим врхом у Колумбији и пустиња Гвахира.</s><s>Пацифички регион заузима узани појас од обале Тихог океана до планина Серанија де Баудо, ретко је настањен и покривен је густом вегетацијом.</s><s>Најважнија пацифичка лука у Колумбији је Буенавентура.</s> <s>У саставу Колумбије се такође налазе и бројна пацифичка и карипска острва.</s><s>Она чине шести регион који обухвата департмане Сан Андрес и Провиденсија у Карипском мору и острва Малпело и Горгона у Тихом океану.</s> <s>Положај Државе са којима се Колумбија граничи су: Еквадор, Панама, Перу, Венецуела, Бразил, Никарагва.</s><s>Површина државе износи 1.141.748 km².</s> <s>Геологија и рељеф</s> <s>Воде</s> <s>Највеће реке у Колумбији су Магдалена, Каука, Гвавијаре и Какета, а воде целе земље се одводњавају у 3 слива, ка Тихом океану, Карипском мору (део сливног подручја реке Ориноко) и Атлантику (преко реке Амазон).</s><s>Реке Ориноко и Амазон чине природну границу Колумбије са Венецуелом и Перуом.</s> <s>Клима До упадљиве разлике у температури и падавинама долази првенствено због разлика у надморској висини.</s><s>Температуре ваздуха се крећу од тропских на морској обали до прилично ниских на вишој надморској висини, а температурна колебања по областима су релативно мала током године.</s><s>Температура ваздуха опада за по 2 °C на сваких 300 m надморске висине.</s><s>Кишне падавине су сезонског карактера и већина се излучи током два кишна периода (у јесен и пролеће).</s><s>Пацифичка обала Колумбије је један од делова света са највећом количином падавина.</s><s>На југоистоку земље падне више од 5.000 мм кише, док на полуострву Гвахира падавине ретко прелазе 750 mm на годишњем нивоу.</s><s>Количина падавина у остатку земље се креће између ова два екстрема.</s> <s>Колумбија је подељена на четири климатске зоне.</s><s>До 900 m надморске висине је тијера калијенте или врела земља, где се температуре крећу између 24 и 38 °C. Земљиште најпогодније за обраду као и већина становништва Колумбије смештено је у тијери темплади или умереној земљи, која се налази између 900 и 1.980 m надморске висине.</s><s>Тијера фрија или хладна земља, налази се између 1.980 и 3.500 m надморске висине.</s><s>Ово подручје је погодно за узгој пшенице и кромпира.</s><s>У овом делу земље просечне температуре се крећу између 10 °C и 19 °C. Изнад тијера фрије се налази зона форестада, или шумска област а изнад ње су пашњаци.</s><s>Изнад 4.500 m надморске висине налази се тијера елада, област која је покривена вечним снегом и ледом.</s> <s>Око 86% територије Колумбије се налази у подручју тијера калијенте.</s><s>Тијера фрија обухвата шест посто територије али у њој живи око четвртина становника Колумбије.</s> <s>Флора и фауна</s> <s>Географске регије</s> <s>Колумбија је подељена на 6 физичко-географских целина: Амазонска област обухвата амазонску прашуму на југу и истоку земље; Андска област обухвата колумбијски део планинског ланца Анда; Карипска област обухвата карипско приморје и његово планинско залеђе које није део планинског ланца Анда (попут Сијера Невада де Санта Марта); Острвска област обухвата острвску територију ван континенталног дела земље у Карипском мору (Сан Андреас) и Тихом океану (острва Горгона и Малпело); Источне равнице обухватају североисточни део Колумбије који припада сливу реке Ориноко; Пацифичка област обухвата пацифичко приморје и уско планинско залеђе ван планинског ланца Анда (типичан пример је планина Серанија дел Баудо).</s> <s>Административна подела</s> <s>Колумбија је подељена на 32 департмана и дистрикт главног града, који се сматра департманом (Богота је такође и главни град департмана Кундинамарка).</s><s>Департмани су подељени на општине а општине су подељене на корехимијентосе ().</s><s>Сваки департман има локалну владу са гувернером и скупштином, који су директно изабрани на мандат од четири године.</s><s>На челу општине су градоначелник и веће, а сваки корехимијенто има оп једног изабраног корехидора (), или локалног лидера.</s> <s>Поред главног града још девет градова има статус дистрикта, тј. посебне општине.</s><s>То су Баранкиља, Картахена, Санта Марта, Кукута, Попајан, Букараманга, Тунха, Турбо, Буенавентура и Тумако.</s> <s>Кликните на департман да бисте погледали чланак о њему.</s> <s>Становништво</s> <s>Са више од 49 милиона становника 2020.</s><s>Колумбија је трећа земља по броју становника у Латинској Америци, док је почетком 20. века имала око четири милиона.</s><s>Између 1975. и 2005. становништво се увећавало по годишњој стопи од 19 промила а процењује се да ће у раздобљу од 2005. до 2015. број становника расти по годишњој стопи од 12 промила.</s><s>Године 2005. у Колумбији је више од 30% становништва било млађе од 15 година док је 5,1% било старије од 65 година.</s> <s>Становништво је сконцентрисано у области Анда и дуж Карипске обале.</s><s>Девет департмана на истоку земље који обухватају 54% територије имају мање од три посто становништву а густина насељености у тим крајевима је мања од једног становника по квадратном километру.</s> <s>Половином 20. века дошло је до масовног сељења становништва у градове и данас је Колумбија једна од најурбанизованијих земаља у Латинској Америци.</s><s>Градови су 1938. имали 31%, 1975. 60% а 2005. 72,7% становника.</s><s>Само је број становника Боготе повећан са 300 хиљада на приближно осам милиона, колико има данас.</s><s>Свеукупно у Колумбији седамдесет један град има више од сто хиљада становника.</s><s>У 2010.</s><s>Колумбија је била земља са највише интерно расељених особа на свету, процењује се да их је било око 4,5 милиона људи.</s><s>Више од 99,2% становника Колумбије говори шпански али се поред њега користи и 65 језика америчких индијанаца, два креолска и ромски језик.</s><s>Енглески језик има службени статус на острвима Сан Андрес и Провиденсија.</s> <s>Животни век је 74,79 година а смртност новорођенчади је 15,92 на хиљаду живорођених.</s> <s>Стопа писмености је 93,4% а држава издваја 7,3% БДП-а за образовање.</s> <s>Етничке заједнице</s> <s>Према попису становништва из 2005. године, 49% становника Колумбије су местици, или су особе европског и индијанског порекла.</s><s>Око 37% становника је европског порекла (углавном шпанског и једним делом италијанског, португалског и немачког).</s><s>Око 10,6% становника је афричког порекла, док домородачко становништво чини 3,4% становништва.</s> <s>Белци живе углавном у градовима, посебно у Боготи.</s><s>Становници већих градова су углавном местици и белци.</s> <s>Домородачки народи</s> <s>Пре шпанске колонизације на територији данашње Колумбије живео је велики број домородачких народа.</s><s>Многи од њих су се утопили у местике али они који су преостали представљају више од 85 различитих култура.</s><s>У Колумбији постоји 567 резервата () намењених домороцима, који обухватају површину од 365.004 km², што је више од тридесет посто територије, и у њима живи више од 800.000 људи у преко 67.000 породица.</s><s>Устав из 1991. признаје домородачке језике као службене на локалном нивоу а већина деце у овим областима има двојезичну наставу, на матерњем и на шпанском језику.</s><s>850.000 држављана Колумбије говори неки од домородачких језика као матерњи, а најраспрострањенији је гвахибо (23.006).</s> <s>Неки од највећих домородачких народа су Вају, Аруакос, Муиска, Куна, Паез, Тукано, Гваибо.</s><s>Каука, Гвахира и Гваинија су департмани где живи највећи број припадника домородачких народа.</s> <s>Имигрантске заједнице</s> <s>Први талас модерне имиграције у Колумбију започели су шпански колонисти, након доласка Европљана 1499. године.</s><s>Међутим, велики број Европљана и људи из Северне Америке је имигрирао у Колумбију крајем 19. и почетком 20. века, и у мањој мери Пољаци, Литванци, Енглези, Ирци, и Хрвати током и након Другог светског рата.</s><s>Данас у Колумбију углавном мигрирају Венецуеланци, због политичких и привредних прилика у њиховој земљи.</s> <s>Велики број имигрантских заједница налази се на карипској обали.</s><s>У Баранкиљи, највећем колумбијском граду на обали Карипског мора, и у другим градовима на карипској обали је присутан велики број Палестинаца, Либанаца и осталих Арапа као и Јевреја и Рома.</s><s>Тамо такође постоје и заједнице Кинеза и Јапанаца.</s> <s>Црнци су из Африке довођени као робови, углавном у обалске крајеве, од 16. до 19. века.</s><s>Данас постоје велике заједнице Афроколумбијаца дуж пацифичке и карипске обале.</s><s>У департману Чоко, који се налази у северном делу пацифичке обале Колумбије, више од 80% становника чине црнци.</s> <s>Религија</s> <s>Национални завод за статистику (DANE) не прикупља податке о вероисповести па је тешко одредити тачне податке.</s><s>Међутим, на основу разних студија, више од 95% становника Колумбије су хришћани, највећи број њих (између 81 и 90%) су католици.</s><s>Око један посто Колумбијаца су анимисти а мање од једног процента чине Јевреји, муслимани, хиндуисти и будисти.</s><s>Међутим, око 60% испитаника у анкети листа „Ел Тјемпо“ () су рекли да не одлазе редовно у цркву.</s> <s>Као и у остатку Латинске Америке, и у Колумбији долази до повећања броја протестаната, већина њих су обраћеници из католицизма у протестантизам.</s><s>Сада протестанти чине између 10 и 13% становништва.</s> <s>Привреда</s> <s>Упркос проблемима које стварају оружани сукоби, тржишна економија у Колумбији је у последњим деценијама 20. века стабилно расла, те је БДП увећаван по просечној годишњој стопи од четири процента у раздобљу од 1970. до 1998. године.</s><s>До рецесије је дошло 1999. када је Колумбија по први пут после Велике депресије забележила негативан раст БДП-а током целе године.</s><s>Опоравак од рецесије је био дуг и мукотрпан, међутим, последњих година Колумбија бележи високе стопе раста БДП-а.</s><s>Тако је 2007.</s><s>БДП повећан за 8,2% а током 2010. и 2011.</s><s>БДП је порастао за 4,3 односно 5,9%.</s> <s>У међувремену је индекс акција на Колумбијској берзи порастао са 1000 поена, у тренутку оснивања у јулу 2007. године, на више од 7300 поена у новембру 2008.</s><s>Међународни монетарни фонд процењује да је БДП, мерен према куповној моћи, износио 500 милијарди долара, што је Колумбију сврстало на треће место у Јужној Америци и 28. у свету.</s><s>Такође БДП по становнику је 2012. износио 10.742 долара што Колумбију сврстава на 81. место у свету.</s><s>Међутим, Колумбију карактерише велика несразмера у расподели дохотка.</s> <s>Држава троши 37,9% БДП-а, од чега је једна четвртина намењена отплати државног дуга, који је у 2011. процењен на 44,6% БДП-а.</s><s>Проблеми са којима се суочава колумбијска привреда су слаба домаћа и инострана тражња, финансирање пензионог система, и незапосленост, која је крајем 2011. износила 10,8%.</s><s>Стопа инфлације је релативно ниска последњих година, те је 2012. износила 2,44%.</s><s>Колумбија као и друге земље Латинске Америке, има проблема са криминалом, корупцијом, као и са производњом дроге, јер је била највећи произвођач кокаина на свету .</s><s>И у свету је имала лошу репутацију због кокаина и других дрога и нарко дилера босова као Пабло Ескобар .</s> <s>У пољопривредном сектору запослено је 22,7% радно способних људи, и они остварују 11,5% БДП-а; у индустрији ради 18,7% радно способних људи и остварују 36% БДП-а, док у услужним делатностима ради 58,5% радно способних људи и остварују 52,5% БДП-а.</s><s>Колумбија има велика природна богатства а највише извози нафту, угаљ, кафу, какао, дуван, ананас и друге пољопривредне производе, злато, текстил, хемијске производе, пластику и легуре метала.</s><s>Колумбија је највећи произвођач смарагда на свету, док око 70% цвећа које се увози у САД је из Колумбије.</s><s>Најважнији трговински партнери Колумбије су САД, Европска унија, Венецуела и Кина .</s> <s>Култура</s> <s>Захваљујући свом положају, у средишту америчког континента, бројни културни утицаји се испољавају у Колумбији.</s><s>У савременој колумбијској култури може се уочити индијанско, шпанско, европско, афричко, карипско, америчко, арапско као и присуство латиноамеричког културног утицаја.</s><s>Свој печат такође су дали процеси попут урбанизације, индустријализације, глобализације и остале политичке, друштвене и привредне промене.</s> <s>Многи национални симболи, како предмети тако и мотиви, створени су из разноврсне колумбијске традиције с циљем да представе шта Колумбија и колумбијски народ имају заједничко.</s> <s>Књижевност и музика</s> <s>Пре доласка Европљана код домородачких народа на подручју данашње Колумбије постојала је усмена књижевност чији је најсликовитији пример епска поема Легенда о Јурупарију.</s><s>Током колонијалног раздобља истакнутији књижевници су били Ернандо Домингез Камарго са епском песмом San Ignacio de Loyola, Хуан Родригез Фрејле са делом El Carnero, и представница мистицизма часна сестра Франсиска Хосефа де Кастиљо.</s> <s>Након стицања независности књижевност креће путем романтизма предвођена Антониом Нарињом, Хосеом Фернандезом Мадридом, Камилом Торесом Тенориом и Франсиском Антониом Зеом.</s><s>У другој половини деветнаестог и почетком двадесетог века постаје популаран књижевни жанр костумбризмо; велики писци из овог периода су Томас Караскиља, Хорхе Исакс и Рафаел Помбо.</s><s>Током овог периода аутори као што су: Хосе Асунсион Силва, Хосе Еустасио Ривера, Леон де Грејф, Порфирио Барба Ђакоб и Хосе Марија Варгас Вила су развили модернистички покрет.</s><s>У Колумбији је 1872. основана Колумбијска академија језика, прва академија шпанског језика на америчком континенту.</s><s>Канделарио Обесо је 1877. написао књигу песама Cantos Populares de mi Tierra, која представља прво литерарно дело неког Афроколумбијца.</s> <s>Током 1939. и 1940. у Боготи је објављено седам књига песама под именом Камен и небо које су оставиле снажан утицај.</s><s>Њих је приредио песник Хорхе Рохас.</s><s>Наредне деценије, Гонзало Аранго је основао покрет „празнина“ као одговор на ондашње насиље; он је био под утицајем нихилизма, егзистенцијализма, и мисли још једног великог колумбијског писца: Фернанда Гонзалеза Очое.</s><s>Током бума у латиноамеричкој књижевности, појавили су се успешни писци, предвођени добитником Нобелове награде Габријелом Гарсијом Маркесом и његовим великим делом Сто година самоће, Едвардом Кабаљером Калдероном, Мануелом Мехијом Ваљехом и Алаваром Мутисом, добитником награде Сервантес и награде Принц од Астурије за књижевност.</s><s>Други значајнији савремени аутори су Фернандо Ваљехо и Херман Кастро Кајседо, писац са највећим тиражима својих дела у Колумбији после Гарсије Маркеса.</s> <s>Визуелна уметност</s> <s>Уметност на тлу Колумбије је стара више хиљада година.</s><s>Керамички предмети пронађени у Колумбији су најстарији на америчком тлу а начињени су око три хиљаде година пре нове ере.</s> <s>Најранији примери уметничких радова начињених од злата везују се за припаднике народа Тумако са пацифичке обале и датирају око 325. године пре нове ере.</s><s>Између 200. п. н. е. и 800. култура Сан Агустин ушла је у свој класични период.</s><s>Припадници ове културе су подигли обредна средишта, саркофаге и велике монолитне стене осликавањем антропоморфних и зооморфних облика стена.</s> <s>Колумбијска уметност је следила утицаје времена, па је од 16. до 18. века шпански католицизам имао огроман утицај на уметност у Колумбији, а након што су Бурбони преузели шпански трон популарни барокни стил је заменио рококо.</s><s>Не тако давно, четрдесетих година 20. века, колумбијски уметници Педро Нел Гомез и Сантијаго Мартинез Делгадо основали су Колумбијски муралски покрет, истичући неокласичне карактеристике арт декоа.</s> <s>Од педесетих година 20. века, колумбијска уметност почиње да развија сопствени изражај употребом фолклорних елемената.</s><s>Примери оваквог изражавања су Грејфови портрети Игнасија Гомеза Хармиља, којима је приказана комбинација нових техника са традиционалним колумбијским мотивима.</s><s>Карлос Кореа, са својом „Мртвом природом“ (), комбинује геометријску апстракцију и кубизам.</s><s>Алехандро Обрегон се, захваљујући јединственом приступу, често сматра оцем модерног колумбијског сликарства и један је од најутицајнијих уметника тог доба.</s><s>На његовим сликама преовлађују колумбијски пејзажи са симболичком и експресионистичком употребом животиња, нарочито андског кондора.</s><s>Фернандо Ботеро и Омар Рајо су вероватно најпознатији колумбијски уметници у свету.</s> <s>Колумбијско вајарство од 16. до 18. века углавном је приказивало религиозне мотиве у еклектичком стилу, под снажним утицајем шпанске школе црквеног вајарства.</s><s>У првим годинама независности Колумбије, уметници су били усмерени на стварање скулптура политичара и јавних личности у чистом неокласицистичком правцу.</s><s>Током 20. века, колумбијско вајарство почиње да развија смео и иновативан приступ са циљем постизања бољег разумевања националних осећања.</s> <s>Фотографија је у Колумбији почела да се развија 1841. када је Жан-Баптист Луј Грос донео дагеротип.</s><s>Јавна библиотека Пилото поседује највећу колекцију негатива у Латинској Америци и 1,7 милиона фотографије Колумбије насталих између 1848. и 2005. године.</s> <s>Референце</s> <s>Литература</s> <s>Спољашње везе</s> <s>Опште информације Колумбија на сајту Encyclopædia Britannica Колумбија на сајту UCB Libraries GovPubs Кључне развојне прогнозе за Колумбију на сајту International Futures Званични инвестициони портал Званични туристички сајт Учење шпанског у Колумбији Национално административно одељење за статистику</s> <s>Влада Владин сајт Финансије</s> <s>Култура Министарство културе</s> <s>Географија Национални паркови Колумбије</s> <s>Државе у Јужној Америци Латинска Америка</s>

934

https://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%92%D0%B5%D0%BD%D0%B5%D1%86%D1%83%D0%B5%D0%BB%D0%B0

Венецуела

<s>Венецуела (), или званично Боливарска Република Венецуела (), држава је која се налази у северном делу Јужне Америке.</s><s>Смештена је између Колумбије на западу, Бразила на југу и Гвајане на истоку, док на северу излази на обале Карипског мора и Атлантског океана на североистоку.</s><s>Укупна дужина обале је око 2.800 km.</s><s>Уз североисточну и северну обалу Венецуеле налазе се острвске државе Тринидад и Тобаго, Гренада, Курасао и Аруба.</s><s>Са површином од 916.445 km² налази се на 6. месту међу јужноамеричким и на 33. месту међу светским државама и територијама.</s><s>Према подацима пописа становништва из 2011. у земљи је живело нешто мање од 29.000.000 становника (рачунајући и избегла и расељена лица), или у просеку 30,2 ст/км².</s> <s>Географијом Венецуеле доминирају високи Анди на западу, басен Амазона на југу и Оринока у централном и јужном делу делу земље, пространи љаноси и карипска обала.</s><s>Биодиверзитет који варира од тропских кишних шума на југу до приморске тропске вегетације на северу, и од високопланинских шума на западу, преко високотравних савана у централном делу до мочвара у делти Оринока на истоку, сврстава Венецуелу у земље са најразноврснијим биолошком сликом на свету.</s><s>Највиши водопад на свету са висином од 979 m, Анђеоски водопад, један је од бројних симбола ове земље.</s> <s>Шпански конкистадори колонизовали су подручје данашње Венецуеле до 1522, а нешто раније око 1515. на острву Кубагва основали су град Нуево Кадиз који је био први шпански град на тлу Јужне Америке.</s><s>Венецуела је била прва шпанска колонија на континенту која је прогласила независност од Шпанске империје 1811. што је довело до рата за независност.</s><s>Победа бораца за независност предвођених револуционаром Симоном Боливаром у бици код Карабоба 1821. утрла је пут ка независности Венецуеле.</s><s>Дан када је извојевана ова велика победа 24. јун Венецуела слави као национални празник.</s> <s>У политичком смислу Венецуела је савезна република са председником као врховним поглаваром на челу.</s><s>Чине је 23 савезне државе, дистрикт Каракас и зависне острвске територије уз обалу.</s><s>Венецуела има вишедеценијски територијални спор са Гвајаном око територије од око 159.000 km² западно од реке Есекибо (територија Гвајана Есекиба или -{Zona en Reclamación}-) коју Венецуела сматра законитим делом своје територије.</s> <s>Венецуела се убраја у земље са изразито високом стопом урбанизације, а већина њене популације живи у великим градским центрима у северном делу земље.</s><s>Главни и највећи град у земљи је Каракас, а међу највеће градове у земљи спадају и Маракаибо, Сијудад Гвајана, Маракај, Валенсија, Баркисимето, Мерида и Сан Кристобал.</s> <s>Главни извор прихода је нафта чије процењене резерве од скоро 300 милијарди барела сврставају Венецуелу на прво место у свету а држава је и међу највећим светским произвођачима овог енергента.</s><s>Поред нафте важан извор прихода представља извоз пољопривредних култура, посебно кафе и какаоа.</s> <s>Етимологија</s> <s>Тачно порекло о термину имена Венецуеле није познато и постоји неколико теорија.</s> <s>Експедиција предвођена конкистадором Алонсом де Охедом је 1499. истраживала приобално подручје северозападне Венецуеле.</s><s>Члан експедиције је био и Венецијанац Америго Веспучи.</s><s>Приликом упловљавања у залив Маракаибо истраживачи су на његовим обалама уочили многобројне сојенице.</s><s>Веспучија су те сојенице асоцирале на његов родни град познат по бројним каналима, због чега је новооткривеном подручју дао име -{Veneziola}- што на тосканском наречју италијанског језика значи мала Венеција.</s><s>Под утицајем шпанског језика италијански деминутив -{iola}- је замењен шпанским обликом -{uela}- при чему се дошло да садашњег имена земље - Венецуела.</s><s>Такође и немачки колонизатори који су истраживали ово подручје у првој половини 16. века су ову територију називали -{Klein-Venedig}- односно мала Венеција.</s><s>У прилог овој тези иде и чињеница да домородачка племена у подручју залива Маракаибо и данас живе у сојеничарским насељима која се ту називају палафито (-{palafito}-).</s> <s>Међутим, морепловац и географ Мартин Фернандез де Енцисо који је такође био део Оједине експедиције, у свом делу -{Summa de Geografía}- тврди да је експедиција током истраживања подручја наишла на домородачка племена која су себе називала Венециуела (-{Veneciuela}-) апа је према томе име данашње земље изведено од имена њених староседелаца.</s> <s>Географија</s> <s>Венецуела је лоцирана на северу Јужне Америке; геолошки, њена копнена површина почива на Јужноамеричкој плочи.</s><s>Тотална површина Венецуеле је , а копнена површина је , што је чини 33. по величини земљом у свету.</s><s>Њена територија лежи између латитуда 0° и 13°-{N}-, и лонгитуда 59° и 74°W.</s> <s>Облик земље је апроксимативно троугласт.</s><s>Ова земља има 2800 km дугу обалу на северу, са бројним острвима у Карибима, и на најсевернијој граници северни Атлантски океан.</s><s>Већина посматрача описује Венецуелу у виду четири добро дефинисана топографска региона: Маракаибо басен на северозападу, северне планине које се протежу у широком луку са истока на запад од колумбијске границе дуж северне Карипске обале, широке равнице централне Венецуеле, и Гвајанска висораван на југоистоку.</s> <s>Северне планине су екстремна североисточна екстензија планинског ланца Јужноамеричких Анда.</s><s>Врх Боливар, који је највиша тачка ове земље и досеже надморску висину од 4979 m, лежи у том региону.</s><s>Јужно се простире Гвајанска висораван која садржи северни обод Амазонског Базена и Анђеоски водопад, највиши водопад на свету, као и тепуји, велике столу-сличне планине.</s><s>Центар земље карактеришу -{llanos}-, које су екстензивне равнице које се протежу од Колумбијске границе на далеком западу до делте реке Ориноко на истоку.</s><s>Ориноко, са својим богатим алувијалним земљиштем, представља највећи и најважнији речни систем земље.</s><s>Он настаје у једном од највећих сливова Латинске Америке.</s><s>Карони и Апуре су друге велике реке.</s> <s>Венецуела се граничи са Колумбијом на западу, Гвајаном на истоку, и Бразилом на југу.</s><s>Карипска острва, као што су Тринидад и Тобаго, Гренада, Курасао, Аруба, и Ливардски Антили леже близо Венецуеланске обале.</s><s>Венецуела има територијалне спорове са Гвајаном (раније Уједињеним Краљевством), углавном због Есекибо области, и са Коломбијом због Венецуеланског залива.</s><s>Године 1895, након вишегодишњих дипломатских покушаја да се разреше гранични спорови око Есекибо реке, разбуктао се спор.</s><s>Проблем је разматрала „неутрална“ комисија (формирана од британских, америчких и руских представника, и без директне репрезентације Венецуеле), која је 1899 донела одлуку углавном против Венецуеланских захтева.</s> <s>У Венецуели постоји око 105 заштићених подручја, која покривају око 26% континенталне, морске и острвске површине земље.</s> <s>Венецуелански најзначајнији природни ресурси су нафта и природни гас, руда гвожђа, злато, и други минерали.</s><s>Она такође располаже великом областима с обрадивим тлом и водом.</s> <s>Геологија и рељеф</s> <s>На истоку око језера Маракаибо и у средишњем делу западно од реке Ориноко рељеф је низијски.</s><s>На крајњем западу земље уз колумбијску границу, затим дуж већег дела обале и између споменутих низина пружају се најсевернији огранци Анда у којима надморска висина досеже 5007 -{m}- (Боливаров врх).</s><s>Источно од Оринока рељеф се уздиже према југу и истоку и чини западни део Гвајанских планина у којима се налази Анђеоски водопад, највиши на свету (пад воде је 979 -{m}-).</s> <s>Воде</s> <s>Флора и фауна</s> <s>Клима</s> <s>Венецуела се целом својом територијом налази у тропском појасу.</s><s>Просечна температура је и до 35 °C. Клима Венецуеле је тропска, углавном влажна и врућа, нешто блажа само у планинским пределима.</s><s>Највећа река је Ориноко који утиче у Карипско море великом делтом.</s> <s>Административна подела</s> <s>Венецуела се дели на 23 (савезне) државе, један федерални град и једну Федералну зависну територију која се састоји од великог броја венецуеланских острва.</s><s>Венецуела тврди за има право и на територију Гвајана Есекиба, а коју Гвајана сматра својом територијом.</s> <s>Историја</s> <s>На подручју Венецуеле основана је 1522. једна од првих шпанских насеобина у Јужној Америци, а нешто касније је већина венецуеланске територије укључено у састав Вицекраљевства Нове Гранаде, а мањи источни део је прикључен Новој Андалузији.</s> <s>Након неколико неуспешних устанака земља је прогласила независност од Шпаније 5. јула 1811. под водством Симона Боливара.</s><s>Борба за самосталност потрајала је десет година, а у њој су се уз Боливара истакли и генерали Антонио Хосе де Сукре и Хосе Антонио Паез, који је постао први председник Венецуеле након распада уније с Еквадором и Колумбијом године 1830.</s> <s>Политички живот Венецуеле у 19. и раном 20. веку обележили су нестабилност, жестока борба за власт и диктатуре.</s><s>Након смрти ауторитарног вође Хуана Висентеа Гомеза године 1935. започела је демократски преображај земље, који је довео до коначног повлачења војске из политичког живота 1958.</s><s>Искоришћавање налазишта нафте повећало је национално богатство.</s> <s>Године 1998, за председника је изабран популист Уго Чавез, потпуковник падобранства и главни организатор неуспешног покушаја државног удара у фебруару 1992.</s><s>Чавез је спровео опсежне реформе политичког система, ојачао социјалну државу с циљем побољшања животних услова најсиромашнијих слојева и захладио односе са САД, заступајући истовремено иницијативе за регионално повезивање и сарађујући с комунистичком Кубом.</s><s>Његова политика је изазвала подршку венецуеланских радника, сељака и већине становника.</s><s>Остао је популаран међу становништвом земље, посебно међу сиромашнијима постижући велике успехе у борби за бољи животни стандард свих грађана.</s> <s>Становништво</s> <s>Венецуела има 28 милиона становника.</s><s>Годишњи раст становништва је 1,4% (2005).</s><s>Наталитет је 18,91, а морталитет 4,90 (на 1000 становника, 2005).</s><s>Свака жена просечно рађа 2,51 деце (2000), а смртност новорођенчади је 2,617% (2000).</s> <s>Међу становништвом 67% су местици, 21% Европљани (Шпанци, Италијани, Португалци, Немци и други), 10% африканци и 2% индијанци.</s><s>Индијанци су подељени на многа племена, а данас живе углавном у прашумама и на делти Оринока.</s> <s>Већина становништва (85%) живи у градовима на северу земље.</s><s>У области јужно од Оринока живи само 5% становништва, иако ово подручје представља скоро половину венецуеланске територије.</s><s>Главни град Каракас је уједно највећи град Венецуеле.</s><s>Други већи градови су:</s> <s>Уз шпански језик, говоре се и многи индијански језици.</s><s>288.496 држављана Венецуеле говори неки од домородачких језика као матерњи, а најраспрострањенији је вају (170.000).</s><s>Око 96% верника припада католичкој цркви.</s> <s>Привреда Привредом доминира индустрија нафте с једном трећином БДП-а, 80% извозних прихода и више од половине укупних прорачунских прихода.</s><s>Највећи проблеми привреде су зависност од цена нафте на светском тржишту, висока незапосленост и инфлација.</s> <s>БДП је за 2004. процењен на 5.800 УСД по становнику, мерено по ППП-у.</s> <s>Део венецуеланске привреде зависи од дознака.</s> <s>Напомене</s> <s>Референце</s> <s>Литература</s> <s>Спољашње везе</s> <s>-{Chief of State and Cabinet Members -{Venezuela at UCB Libraries GovPubs}- -{Venezuela from the Library of Congress Country Studies (1990)}- -{Venezuela profile from the BBC News}- -{Maps on Venezuela – Cartographic features }- -{Key Development Forecasts for Venezuela from International Futures}- -{Venezuela and Tourism from Sky Immigration}-</s> <s>Латинска Америка Државе у Јужној Америци</s>

935

https://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%9F%D0%BE%D1%99%D1%81%D0%BA%D0%B0

Пољска

<s>Пољска (), званично Република Пољска (), држава је у средњој Европи.</s><s>Геополитички припада источној Европи и граничи се са руском ексклавом (Калињинградском облашћу) и Литванијом на североистоку, Белорусијом и Украјином на истоку, Словачком и Чешком на југу и Немачком на западу, док на северу излази на Балтичко море.</s><s>Пољска је чланица Европске уније и НАТО пакта.</s><s>Укупна површина Пољске је 312.679 -{km²}-, што је чини 69. на списку највећих држава света и 9. највећом у Европи.</s><s>У Пољској живи више од 38 милиона људи, по чему је 34. у свету и 8. у Европи.</s> <s>За годину оснивања Пољске се узима 966. година када је њен владар кнез Мјешко -{I}- прихватио хришћанство.</s><s>Краљевина Пољска је 1569. склапањем Лублинске уније ушла је у дуготрајни савез са Великом кнежевином Литванијом, чиме је основана моћна и пространа Државна заједница Пољске и Литваније.</s><s>Заједница је нестала 1795, а територију Пољске су поделиле Пруска, Руска Империја и Аустрија.</s><s>Пољска је своју самосталност обновила 1918. након Првог светског рата, да би је поново изгубила у Другом светском рату.</s><s>Пољска је у рату изгубила око 6 милиона грађана, а из рата је изашла у значајно промењеним границама.</s><s>Послератна Народна Република Пољска била је у оквиру Источног блока, под јаким совјетским утицајем.</s><s>За време револуција 1989. комунистичка власт је укинута.</s> <s>Пољска је унитарна држава, коју чини 16 војводстава.</s> <s>Етимологија имена</s> <s>Име Пољска потиче од племена Пољана, који су насељавали територију данашње Великопољске.</s><s>Реч Пољани (-{Polanie}-) може да се протумачи као „они који живе на пољима“.</s><s>Може да се претпостави да је главно занимање тог племена била земљорадња, док је код осталих племена, нпр. Вислана и Мазовшана било другачије јер су насељавали шумске терене.</s> <s>У прошлости су коришћени латински термини -{terra Poloniae}- — пољска земља или -{Regnum Poloniae}- — пољско царство.</s><s>Име Пољска (-{Polska}-) почиње да се користи у XI веку.</s><s>Земља Пољана је у XIV веку називана Старопољска (-{Staropolska}-), а касније Великопољска (-{Wielkopolska}-).</s><s>Јужне земље су због контраста називане Малопољска (-{Małopolska}-).</s> <s>Остала имена Пољске: (-{Lechia}-, персијски језик -{Lachistan}-, литвански -{Lenkija}-) и Пољака (, ) потичу од имена племена Леђана, за које се сматра да су живели у садашњем југозападном делу Пољске.</s> <s>Реч жечпосполита (-{rzeczpospolita}-) означава републику.</s> <s>Географија</s> <s>Пољска територија се састоји из пет географских подручја.</s><s>На северозападу уз балтичку обалу Поморја и Гдањског залива налазе се бројне морске превлаке, приобалне дине, језера, реке и канали.</s><s>Скоро сасвим праву линију обале разбијају Шчећински, Пуцки и Вислански залив.</s><s>На северу и у централном делу Пољске су се формирале равнице током леденог доба.</s><s>Тако су настале четири велике равнице: Мазурска, Кашупска, Поморска и Великопољска.</s><s>Ови предели су благо брдовите морене у којима постоје бројна језера.</s><s>Јужно од равница је подручје широких речних долина Шлеске и Мазовије.</s><s>Посебно је карактеристично лесно тле у региону Лублина на коме су видљиви значајни ефекти ерозије.</s><s>Још јужније простиру се предели пољских планина средње висине: Бескиди, Судети, Светокрижке планине и Татра Планине — највећи опсег од читавих Карпата.</s> <s>Границе Дужина пољских граница износи 3511 km, а од тога 440 отпада на морску границу (обала Балтичког мора).</s> <s>Пољска се граничи на: западу са Немачком (467 -{km}-), на југу са Чешком (796 -{km}-) и Словачком (541 -{km}-), на истоку са Украјином (535 -{km}-) и Белорусијом (418 -{km}-), на северу са Литванијом (104 -{km}-) и Русијом (Калињинградска област) (210 -{km}-).</s> <s>Рељеф</s> <s>Пољска има 70 врхова са преко 2.000 -{m}- надморске висине и сви они се налазе у планинама Татре.</s><s>Ово подручје се у Пољској дели на област Високих и Западних Татри.</s><s>То је највиши планински ланац Пољске и Карпата.</s><s>Са 2.499 -{m}- највиши је врх Риси (-{Rysy}-).</s><s>Други по висини је ланац Бескида (највиши врх: 1.725 m).</s><s>Највиши врх Судета је Сњежка (-{Śnieżka}-) са 1.602 -{m}-.</s> <s>Најнижа тачка Пољске је на -2 метра надморске висине код Елблага.</s> <s>Део обале Балтичког мора који припада Пољској дуг је 528 km.</s><s>Простире се од места Свиноујшће на острвима Уседом и Волин на западу, до места Криница Морска на Висланској превлаци на истоку.</s><s>Пољска морска обала је великим делом равна и пешчана, и њу су обликовале морске струје и стални западни ветрови.</s><s>Ту постоје многе литице, пешчане дине и превлаке, а за копно су карактеристичне баре и језера.</s><s>Пример је Лебско језеро у Словиначком националном парку.</s><s>Најпознатије превлаке су полуострво Хел и Висланска превлака.</s><s>Највеће пољско острво је Волин.</s><s>Највећи лучки градови су Гдиња, Гдањск, Шчећин и Свиноујшће.</s><s>Позната летовалишта су: Сопот, Колобжег, Леба, Владиславово и полуострво Хел.</s> <s>Воде</s> <s>Најдуже реке Пољске су Висла (1.047 -{km}-), гранична река Одра (854 -{km}-), Варта (808 -{km}-) и Буг (772 -{km}-) која чини источну границу земље.</s><s>Висла и Одра се уливају у Балтичко море.</s><s>Неке мање реке у Судетима припадају сливу Лабе, односно Северног мора.</s><s>Река Орава у Бескидима се преко реке Ваг улива у Дунав, док се неке мале реке у западним Карпатима преко Дњестра уливају у Црно море.</s> <s>Реке Пољске се вековима користе за пловидбу.</s><s>Својим дугим лађама Викинзи су пловили на своје пљачкашке походе рекама Висла и Одра.</s><s>У средњем и новом веку, транспорт жита и пољопривредних производа из Пољско-литванске државе рекама до Данцига (Гдањска) и даље у западну Европу био је један од најзначајнијих трговачких путева.</s><s>О времену просперитета сведоче ренесансни и барокни споменици у градовима дуж ових река.</s> <s>Пољска има око 10.000 језера површине веће од једног хектара, и по томе је једна од језерима најбогатијих држава света.</s><s>У Европи само Финска има више језера по јединици површине.</s><s>Највећа језера површине веће од 100 -{km}-2 су Сњардви и Мамри у Мазурији, као и Лебско и Дравско језеро у Поморју.</s><s>Поред језера у равницама на северу, постоје и планинска језера у Татрама, од којих је Морскије Око површински највеће (34,9 хектара).</s><s>Најдубље језеро је Хањча са 108,5 -{m}- дубине, у Подласком војводству.</s> <s>Види још: Списак језера у Пољској Списак најдубљих језера у Пољској</s> <s>Шуме покривају 29,2% површина.</s><s>Преко половине територије се користи за пољопривреду, од чега највише за ратарство.</s><s>Сточарство је заступљено у брдско-планинским подручјима.</s><s>Преко 1% укупне површине (3.145 -{km²}-) отпада на 23 национална парка.</s><s>По овоме Пољска заузима прво место у Европи.</s><s>Већина пољских националних паркова налази се на југу земље.</s><s>Поред њих, заштићене су и области река, језера и мочвара у централном делу земље, као и обале на северу.</s> <s>Флора и фауна</s> <s>У Пољској живе неке животиње које су изумрле у остатку Европе, као што су: бизони у прашуми Бјаловјежа, мрки медведи у Бјаловјежи, Татрама и Карпатима, вукови и рисови у шумским подручјима, лосови на северу Пољске, даброви у Мазурији и Поморју.</s><s>У шумама се сусрећу јелени и дивље свиње.</s><s>На истоку Пољске постоје недирнуте прастаре шуме, од којих је најпознатија Бјаловјежа.</s><s>Велика шумска подручја постоје и на планинама, у Мазурији, Поморју и доњој Шлеској.</s> <s>Пољска је најважније подручје за размножавање европских птица селица.</s><s>Четвртина свих птица које лети стигну у Европу, излеже птиће у Пољској, највише у обалским пределима и заштићеним мочварама река Бебжа, Нарев и Варта.</s><s>У Мазурији има села где живи више рода него људи.</s> <s>Клима</s> <s>Клима Пољске је умерена и варира од океанске на северозападу до континенталне на југоистоку.</s><s>Планински јужни рубови се налазе у оквиру алпске климе.</s><s>Пољску карактеришу топла лета, са средњом температуром од око у јулу, и умерено хладне зиме у просеку у децембру.</s><s>Најтоплији и најсунчанији део Пољске је Доња Шлезија на југозападу, а најхладнији регион је североисточни угао, око Сувалкија у покрајини Подласкје, где на климу утичу хладни фронтови из Скандинавије и Сибира.</s><s>Падавине су чешће током летњих месеци, а највише падавина има од јуна до септембра.</s> <s>Годишња доба могу се разликовати сваке године.</s><s>Климатске промене и други фактори додатно су допринели међугодишњим топлотним аномалијама и повећаним температурама; просечна годишња температура ваздуха између 2011. и 2020. године износила је , око 1,11 °C више него у периоду 2001–2010.</s><s>Зиме су такође све сушније, са мање суснежице и снежних падавина.</s> <s>Историја</s> <s>Праисторија Најчувенији археолошки налаз из пољске праисторије је утврђено насеље Бискупин, који потиче из времена Лужичке културе из раног гвозденог доба, од око 700. п. н. е.</s> <s>Историчари претпостављају да су током касне антике на територији данашње Пољске живеле многе различите етничке групе.</s><s>Тачна етничка и лингвистичка припадност тих група је била предмет великих дебата.</s><s>Посебно су места и време постојања првобитних насеља словенских племена била предмет великих контроверзи.</s> <s>Династија Пјастовића (966—1385)</s> <s>Пољска племена су у раном средњем веку живела између река Висле и Одре.</s><s>Та племена ујединио је кнез Мјешко -{I}- у 10. веку.</s><s>Он је био први познати владар из династије Пјастовића.</s><s>За његова владања Пољаци су примили хришћанство, а пољска држава признала власт Светог римског царства.</s><s>Мјешко је основао и прву пољску бискупију у Познању.</s> <s>За владавине Болеслава Храброг (992—1027) Пољска се проширила на област Лужице, Чешке, Моравске и Словачке.</s><s>Болеслав II (1058—1079) је изузео Пољску испод власти Светог римског царства и прогласио се краљем чиме је Пољска постала слободна краљевина.</s> <s>Од времена владања Болеслава III (1102—1138) Пољаци су почели да воде дуготрајне ратове против припадника Немачког витешког реда (Тевтонаца) који у 12. веку отимају Пољској подручја Помераније од ушћа Висле до Гдањска.</s><s>Тим је освајањима Пољској запречен пут до Балтичког мора.</s><s>Након његове смрти Пољска је у сталним сукобима с Бранденбургом и Тевтонцима, а у тим је сукобима изгубила западно Поморје, Велику Пољску, Гдањско приморје и југ државе.</s> <s>Од 12. до почетка 15. века Пољска нагло слаби, осамостаљују се поједине кнежевине, а Немци се шире на пољска подручја.</s><s>Њиховим доласком ничу градови и села и подстиче се привредни развитак.</s><s>1241. године у Пољску су провалили Татари који су похарали јужне пределе Пољске које су пољски владари насељавали Немцима.</s><s>Тих година високи сталежи преузимају немачки језик и обичаје, а како су се Немци населили и уз погранична подручја Пољске, полако Пољска долази под немачки утицај.</s><s>1300. године пољско племство бира чешког краља Вацлава II за краља Пољске како би се успешније одупрли немачком продору, али то није успело.</s><s>Након његове смрти 1305. године распала се персонална уније између Пољске и Чешке.</s> <s>Процес за уједињавање пољских земаља започео је у 14. веку краљ Владислав I (1306—1333) који је Пољској поново припојио Краков и Велику Пољску.</s><s>Јачање Пољске наставља Казимир III (1333—1370) који подстиче развитак пољских градова поспешивањем развитка трговине и занатства.</s><s>Он кодификује пољско право (Statut Wislicki), подстиче колонизацију ненасељених пољских подручја, те спроводи финансијске и управне реформе.</s><s>Основао је и Краковски универзитет и утемељио Краљевски врховни суд у Кракову.</s><s>Он је био последњи пољски владар из династије Пјастовића, а након његове смрти на пољски престо долази краљ Лудовик I Анжујски из династије угарских Анжујаца који је био сестрић Казимира III.</s><s>Након његове смрти на власт долази његова кћи Јадвига која се удала за литванског кнеза Владислава Јагела који је владао Пољском као Владислав II (1386—1434).</s> <s>Династија Јагеолонаца (1385—1569) Избором за пољског краља, он је примио хришћанство и успоставио Пољско-литванску унију.</s><s>Након успостављања те уније, Пољска је уз помоћ Литваније успела да спречи продор Немаца.</s><s>1410. године у бици крај Гринвалда и Тонберга тешко су поразили Тевтонце.</s><s>Након смрти Владислава II, на власт долази Владислав III (1434—1444) Познат је и под називом Владислав Варненчик јер је 1444. погинуо у битки крај Варне.</s> <s>Њега је наследио Казимир IV (1447—1492) из династије Јагеловића који је ограничио своју власт успоставом Државног сабора (сејм) и који је приморао племство на плаћање пореза.</s><s>Створио је јаку пољску државу освајањем западне Пруске, Молдавије и источног Поморја.</s> <s>У 16. веку Пољска улази у раздобље унутрашњих сталешких борби, па је краљ био приморан да донесе Родомску конституцију према којој закони могу да се донесу само уз пристанак малог и средњег племства (шљахте).</s> <s>Пољско-литванска унија</s> <s>1569. године закључен је Лублински споразум према којем шљахта бира краља, а Пољска и Литванија чине реалну унију.</s> <s>Након смрти Стефана Баторија (1575—1586), Пољска је поново ојачала доласком на власт Жигмунда III (1587—1632) из шведске династије Васа, али јој је моћ ослабила за владавине Јана II Казимира који је ратовао против Русије и Шведске.</s><s>Пољска у другој половини 17. века ратује и са Турцима и у тим ратовима губи Подолију и велика подручја на десној обали Дњепра.</s><s>Та су јој подручја враћена Миром у Сремским Карловцима, јер је Пољска помогла у одбрани Беча од турских напада.</s> <s>Победе Пољске над Турцима нису ојачале краљеву власт, а самовоља шљахте постала је све израженија.</s><s>1652. године изгласан је закон Либерум вето којим је озакоњена феудална анархија у Пољској.</s><s>Тим је законом сваки члан једнодомне скупштине у Пољској (сејм) могао да спречи доношење било каквог закона.</s> <s>Поделе Пољске У ратовима против Шведске и Русије у другој половини 17. века, Пољска губи велики део својих територија.</s><s>1697. године саксонски кнежеви постају краљеви Пољске, чиме долази до краја пољске независности.</s><s>Крајем 18. века Пољска је подељена између Русије, Аустрије и Пруске и престаје да постоји као држава.</s><s>Након 1815. некадашње пољске земље долазе под руску власт као Конгресна Пољска и од 1863. године Пољска је руска провинција и предмет интензивне русификације.</s> <s>Од 1918. до данас Пољска је опет успостављена као независна држава након Првог светског рата.</s><s>Године 1939. подељена је надвоје између Немачке и Совјетског Савеза.</s><s>Након Другог светског рата, Пољска је добила нова подручја на западу, али је изгубила двоструко већа подручја на истоку.</s> <s>Земља је била део комунистичког Источног блока под контролом Совјетског Савеза до 1980-их година, када је кренуо покрет „Солидарност“, који је победио на парламентарним изборима 1989. године, те је уведена демократија.</s> <s>Пољска је 1999. године ушла у НАТО савез, а 1. маја 2004. придружила се Европској унији.</s> <s>Пољска се придружила шенгенском простору 2007. године, као резултат тога, границе земље са другим државама чланицама Европске уније су демонтиране, омогућавајући пуну слободу кретања унутар већег дела Европске уније.</s><s>Председник Пољске Лех Качињски је 10. априла 2010. године, заједно са још 89 високих пољских званичника, погинуо у авионској несрећи у близини Смоленска у Русији.</s> <s>2011. године владајућа Грађанска платформа победила је на парламентарним изборима.</s><s>2014. године премијер Пољске Доналд Туск изабран је за председника Европског савета и поднео је оставку на место премијера.</s><s>На изборима 2015. и 2019. победила је конзервативна партија Право и правда (ПиС) коју је предводио Јарослав Качињски, што је резултирало повећаним евроскептицизмом и повећаним трењем са Европском унијом.</s><s>Матеуш Моравјецки је у децембру 2017. положио заклетву као нови премијер, наследивши Беату Шидло, на функцији од 2015. године.</s><s>Председник Анџеј Дуда, уз подршку странке Право и правда, реизабран је тесно на председничким изборима 2020. године.</s><s>Инвазија Русије на Украјину 2022. довела је до тога да је 6,9 милиона украјинских избеглица стигло у Пољску.</s> <s>Политика</s> <s>Пољска је унитарна парламентарна република и представничка демократија, са председником као шефом државе.</s><s>Извршну власт даље врше Вијеће министара и премијер који је шеф владе.</s><s>Појединачне чланове савета бира премијер, именује председник и одобрава парламент.</s><s>Шеф државе се бира народним гласањем на петогодишњи мандат.</s><s>Актуелни председник је Анджеј Дуда, а премијер Матеуш Моравјецки.</s> <s>Законодавна скупштина Пољске је дводомни парламент који се састоји од 460-чланог доњег дома (Сејм) и 100-чланог горњег дома (Сената).</s><s>Сејм се бира по пропорционалној заступљености према Д’Онтовом систему за конверзију гласова у посланичка места.</s><s>Сенат се бира по изборном систему "први-па-пост", при чему се из сваке од сто изборних јединица враћа по један сенатор.</s><s>Сенат има право да измени или одбије статут који је донео Сејм, али Сејм може поништити одлуку Сената већином гласова.</s> <s>Са изузетком партија етничких мањина, у Сејм могу ући само кандидати политичких партија који добију најмање 5% од укупног броја националних гласова.</s><s>И доњи и горњи дом парламента у Пољској се бирају на четворогодишњи мандат и сваком члану пољског парламента гарантује се посланички имунитет.</s><s>Према садашњем законодавству, особа мора да има 21 годину или више да би преузела функцију заменика, 30 или више да би постала сенатор и 35 година да би се кандидовала на председничким изборима.</s> <s>Чланови Сејма и Сената заједнички чине Народну скупштину Републике Пољске.</s><s>Народна скупштина, на челу са маршалом Сејма, формира се у три наврата – када нови председник положи заклетву; када је оптужница против председника подигнута Државном суду; и у случају проглашења трајне спречености председника за вршење дужности због здравственог стања.</s> <s>Најважније политичке партије у пољској су Право и правда, Грађанска платформа, Пролеће, Савез демократске левице, PD, PSL, Унија Рада, Социјалдемократија Пољска, Пољска Народна партија, Зелени 2004</s> <s>Оружане снаге</s> <s>Пољска Војска () чини оружане снаге Пољске.</s><s>Обавезна је од добијања самосталности 1918. године.</s> <s>Оружане снаге Пољске се састоје од пет родова – Копнене војске, Морнарице, Ваздухопловства, Специјалних снага и Снага Територијалне одбране.</s><s>Војска је подређена Министарству националне одбране Републике Пољске.</s><s>Међутим, њен главнокомандујући у мирнодопским условима је председник, који предлаже официре, министра за народну одбрану и начелника штаба.</s><s>Пољска војна традиција се генерално обележава поводом Дана оружаних снага, који се обележава сваке године 15. августа.</s><s>Од 2022. године, Оружане снаге Пољске имају укупну снагу од 114.050 активних војника, са још 75.400 активних у жандармерији и одбрамбеним снагама.</s> <s>Пољска троши 2% свог БДП-а на одбрану, што је еквивалентно приближно 14,5 милијарди америчких долара у 2022. години, са планираним повећањем на 29 милијарди долара у 2023.</s><s>Пољска ће од 2022. године потрошити 110 милијарди евра на модернизацију својих оружаних снага, у блиској сарадњи са америчким, јужнокорејским и локалним пољским произвођачима одбране.</s><s>Такође, пољска војска ће повећати своју величину на 250.000 војних и официра и 50.000 припадника одбрамбених снага.</s><s>Према СИПРИ, земља је у 2020. извезла оружје и наоружање у иностранство у вредности од 487 милиона евра.</s> <s>Обавезни војни рок за мушкарце, који су претходно морали да служе девет месеци, укинут је 2008. године.</s><s>Пољска војна доктрина је истоветна доктрини њених партнера у НАТО-у и земља је активно домаћин војним вежбама НАТО-а.</s><s>Од 1953. године, земља је дала велики допринос разним мировним мисијама Уједињених нација, и тренутно одржава војно присуство на Блиском истоку, у Африци, балтичким државама и југоисточној Европи.</s> <s>Административна подела</s> <s>Пољска је подељена на 16 области које се називају Војводства (-{województwa}-):</s> <s>Варминско-Мазуријско (-{Warmińsko-Mazurski}-e) Великопољско (-{Wielkopolskie}-) Доње Шлеско (-{Dolnośląskie}-) Западно Поморје (-{Zachodniopomorskie}-) Кујавско-Поморје (-{Kujawsko-Pomorskie}-) Лођ (-{Łódzkie}-) Лублин (-{Lubelskie}-) Лубуш (-{Lubuskie}-) Мазовско (-{Mazowieckie}-) Малопољско (-{Małopolskie}-) Опоље (-{Opolskie}-) Поткарпатје (-{Podkarpackie}-) Подласко (-{Podlaskie}-) Поморје (-{Pomorskie}-) Светокришко (-{Świętokrzyskie}-) Шлеско (-{Śląskie}-)</s> <s>Војводства су даље подељена на повјате којих има 379, а они на општине којих има 2.478.</s> <s>Становништво</s> <s>Види још: Пољаци</s> <s>Становништво Пољске је најгушће насељено на југу, а најређе на северозападу и североистоку земље.</s><s>Према подацима из 2001. године, 63% људи живи у градовима, од тога 42 града имају више од сто хиљада становника, а 6 градова више од петсто хиљада.</s> <s>Пољску је некада сачињавао велики број народа, култура и вера.</s><s>Други светски рат и територијални помак на запад хомогенизовали су становништво.</s><s>Данас Пољаци чине 98% становника, а главне мањине су Немци, Украјинци и Белоруси.</s> <s>Пољаци спадају у словенске народе.</s><s>Говоре пољским језиком.</s><s>Делу Пољака матерњи језик је Кашупски језик веома сличан пољском.</s><s>Пољски језик је званичан језик иако је по закону о националним мањинама омогућено коришћење матерњег језика.</s><s>По попису из 2002. године 97,8% становника Пољске говори пољски.</s><s>Најзаступљенији језици мањина су: немачки, украјински, белоруски, ромски и руски.</s> <s>Демографске статистике</s> <s>По подацима светске здравствене организације из 2003. године: Очекивана дужина живота: Пољска заузима 28. место у Европи.</s><s>Очекивана дужина живота: Пољска је такође на 28. месту у Европи.</s> <s>Религија Од Другог светског рата, масовног пресељења становништва и померања тежишта пољске државе на запад, Пољска је готово сасвим католичка земља.</s><s>Процентуално, 94,5 становништва су римокатолици, од тога око 70% активни верници.</s><s>Око 1,3% Пољака су православни хришћани, 0,3% су јеховини сведоци, 0,2% су гркокатолици, 0,2% евангелисти.</s><s>Пре рата је у Пољској живела највећа европска заједница Јевреја са око 3,3 милиона припадника, од којих је већина страдала у холокаусту, а малобројни преживели су већином емигрирали у Израел.</s><s>Данас у Пољској живи око 5.000 Јевреја.</s><s>Већ неколико векова у северозападној Пољској живи мала заједница од око 5.000 Татара муслимана.</s><s>Укупан број муслимана у Пољској је 15-25 хиљада.</s> <s>Покојни папа Јован Павле II (1920—2005) је изузетно цењен у Пољској.</s><s>Пре избора за папу, он је под крштеним именом Карол Војтила служио као надбискуп Кракова и одиграо значајну политичку улогу у рушењу комунистичког система у Пољској.</s> <s>Градови Пољске</s> <s>Привреда</s> <s>Дана 12. септембра 1989, некадашњи шеф покрета Солидарност Тадеуш Мазовјецки формирао је прву некомунистичку владу Пољске од 1948.</s> <s>Потпредседник владе и министар финансија био је Лешек Балцеровиц који је руководио преласком привреде са планске на тржишну.</s><s>Овај план, познат под именом шок терапија, контролисаном хиперинфлацијом је уништио дотадашњу пољску привреду и увео тржишне услове.</s><s>Привредна политика Пољске од тада до данас се заснива на принципима неолиберализма у привреди.</s> <s>После прве тешке фазе транзиције праћене јаком инфлацијом, девалвацијом националне валуте, затварањем предузећа и снажним растом незапослености, ова политика је омогућила развој и модернизацију пољске привреде.</s><s>До економског раста је дошло 1993. када се повећао и ниво благостања, што је довело до повећања потрошње, ниже инфлације и стабилизације злоте.</s><s>Повећала се трговина са иностранством као и стране инвестиције.</s> <s>Пољски привредни раст узрокован шок терапијом наставио се до 1997. када је стопа незапослености пала испод 10%.</s><s>После тога појавили су се нови економски проблеми; стопа незапослености од 20% је достигнута 2004, а до 2007. је пала на 12%.</s><s>Од приступања ЕУ велики број пољских радника је нашао запослење на западу, нарочито на Британским острвима.</s><s>Овај тренд је заустављен до 2008.</s> <s>Термоцентрале које троше угаљ или лигнит стварају 94% електричне енергије Пољске.</s> <s>Привреда у бројкама Бруто домаћи производ (2008) : 666,05 милијарди $ привредни раст 2008. : 4,9% средњи привредни раст 1990—2006 : 4,73% учешће по секторима 2003: пољопривреда-шумарство : 3% грађевина : 7% транспорт : 7% индустрија : 22% трговина и услуге : 56% остало : 5% стопа инфлације : 3% (октобар 2007) приход по становнику : 17.481 $ (2008), Варшава — 37.000 $ (2005) стопа незапослености : 7,3% (јул 2008), Варшава — 5,7% (новембар 2005), спољна трговина (2004) : 92.720.000.000 $ извоза и 95.670.000.000 $ увоза</s> <s>Најважнији привредни партнер Пољске је Немачка.</s><s>Остали важни привредни партнери су: Француска, Италија, Русија, Велика Британија, Чешка, Кина и Холандија. јавни дуг у односу на БДП : 47% (2005) каматна стопа : 6,5% (16. фебруар 2005) курс злоте : 1 € = 4,6435 -{PLN}- ; 1 $ = 3,6283 -{PLN}- (10. април 2009)</s> <s>Култура</s> <s>Пољска култура је претрпела утицаје и са истока и са запада.</s><s>То је видљиво у пољској архитектури, фолклору, књижевности и ликовним уметностима.</s><s>У Пољској су рођени: папа Јован Павле II, физичар и хемичар Марија Склодовска Кири, астроном Никола Коперник, композитори Фредерик Шопен и Кшиштоф Пендерецки, сликар Јан Матејко.</s> <s>Пољски народни плесови мазурке и полонезе су у уметничким обрадама стекли велику популарност у 19. веку широм Европе.</s> <s>Пољска књижевност се зачела око 1100.</s><s>Њени најсјајнији представници су: Јан Кохановски, Адам Мицкијевич, Хенрик Сјенкјевич, Станислав Виспјански, Болеслав Прус, Јулијус Словацки, Станислав Лем, Чеслав Милош, Олга Токарчук и Вислава Шимборска.</s> <s>Градови Пољске илуструју широк спектар европских историјских архитектонских стилова, од романике до модерне.</s><s>Историјска језгра Варшаве и Кракова су примери развоја архитектуре од средњег века, преко ренесансе и барока, и касније.</s><s>У више места сачуване су средњовековне тврђаве и грађевине, на пример у Торуњу и Малборку.</s><s>Замошћ је пример града грађеног по ренесансном идеалу.</s><s>Барокне цркве постоје у градовима широм Пољске.</s><s>Лублински дворац припада правцу неоготичке архитектуре.</s> <s>Пољска је земља одакле су потекли значајни филмски уметници: Роман Полански, Анджеј Вајда, Кшиштоф Кјешловски и Агњешка Холанд.</s> <s>Спорт</s> <s>Мотоциклистички спидвеј, одбојка и фудбал су међу најпопуларнијим спортовима у земљи, са богатом историјом.</s><s>Кошарка, рукомет, бокс, ММА, скијашки скокови, скијашко трчање, хокеј на леду, тенис, мачевање, пливање и дизање тегова су други популарни спортови.</s><s>Златна ера фудбала у Пољској одвијала се током 1970-их и наставила се све до раних 1980-их када је пољска фудбалска репрезентација постигла своје најбоље резултате на свим такмичењима ФИФА Светског првенства и освојила треће место на турнирима 1974. и 1982. године.</s><s>Тим је освојио златну медаљу у фудбалу на Летњим олимпијским играма 1972. и две сребрне медаље, 1976. и 1992. године .</s><s>2012. године Пољска је била судомаћин Европског првенства у фудбалу УЕФА.</s> <s>Од јануара 2023, пољска мушка одбојкашка репрезентација је прва на свету.</s><s>Тим је освојио златну медаљу на Летњим олимпијским играма 1976 . и златну медаљу на Светском првенству ФИВБ 1974, 2014. и 2018.</s> <s>Пољска је остварила значајане резултате у мотоциклистичким спидвеј тркама.</s><s>Највиша Екстралига дивизија има једну од највиших просечних посећености за било који спорт у Пољској.</s><s>Репрезентација Пољске у спидвеју је један од главних тимова у међународном спидвеју.</s><s>Појединачно, Пољска има три светска шампиона у Великој награди у спидвеју, а најуспешнији је троструки светски шампион Бартош Змарзлик који је освојио узастопно првенство 2019. и 2020., а трећи 2022. године.</s><s>Пољска је 2021. године завршила као другопласирана у финалу светског првенства у спидвеју нација, одржаном у Манчестеру, 2021. године.</s> <s>У 21. веку, Пољска је забележила раст популарности тениса и изнедрила је велики број успешних тенисера, укључујући светску број 1 Ига Свјонтек, освајача три гренд слем титуле појединачно (Отворено првенство Француске 2020., Отворено првенство Француске 2022. и УС Опен 2022); бивша 2. светска бројка Агњешка Радванска, победница 20 ВТА титула у синглу у каријери укључујући и финале ВТА 2015; 10 најбољих АТП играча Хуберт Хуркач; и бивши 1. светски играч у дублу, Лукаш Кубот, чије главни успеси у каријери укључују освајање две гренд слем титуле у дублу – Отворено првенство Аустралије 2014. и Вимблдон 2017. године.</s><s>Пољска је такође освојила Хопман куп 2015. са Агњешком Радвањском и Јержијем Јановичем који су представљали земљу.</s> <s>Пољаци су постигли значајна достигнућа у планинарењу, посебно на Хималајима и зимском успону на врхове преко осам хиљада метара.</s><s>Пољске планине су једна од туристичких атракција земље.</s><s>Планинарење, пењање, скијање и брдски бициклизам сваке године привлаче бројне туристе из целог света.</s><s>Водени спортови су најпопуларније летње рекреативне активности, са великим бројем локација за пецање, вожњу кануом, кајаком, једрење и једрење на дасци, посебно у регионима земље.</s> <s>Референце</s> <s>Литература</s> <s>Спољашње везе</s> <s>Polska.pl Председник Пољске мапа Пољске О Пољској</s> <s>Државе у Европи Средња Европа Државе чланице НАТО-а Државе чланице Европске уније</s>

937

https://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%A0%D1%83%D0%B4%D0%BE%D0%BB%D1%84%20%D0%91%D1%80%D1%83%D1%87%D0%B8

Рудолф Бручи

<s>Рудолф Бручи (; Загреб, 30. март 1917 — Нови Сад, 30. октобар 2002) био је српски композитор, професор Универзитета у Новом Саду, члан Српске академије наука и уметности.</s> <s>Биографија Рођен је у Загребу 1917. године у породици хрватско-италијанског порекла.</s><s>Био је ожењен славном југословенском оперском певачицом Олгом Бручи.</s><s>Свој уметнички рад је започео свирајући виолу у различитим оркестрима од кабаретских ансамбала до симфонијских оркестара.</s><s>Након што се преселио у Београд, Бручи је са тридесет година почео да студира композицију као једини студент тада већ увелико славног композитора Петра Бингулца (који је сам био студент француског композитора Винсента д'Индија (-{Vincent d'Indy}-)).</s><s>Касније (1954-55.) је наставио студије код бечког додекафонисте Алфреда Ула (-{Alfred Uhl}-).</s> <s>Одлучујући тренутак у његовој каријери композитора је било освајање првог места на међународном такмичењу композитора Краљице Елизабете Белгијске у Бриселу 1965, са симфонијом Леста.</s><s>Ову награду је освојио у конкуренцији више од 250 композитора из 26 земаља.</s> <s>Општи допринос Седамдесетих година 20. века Бручи је пресудно утицао на успон Академије уметности у Новом Саду чији је био и први декан, која је имала најквалитетнију катедру за музику у бившој Југославији (са академијом је чак и Алфред Шнитке (-{Alfred Schnittke}-) потписао уговор).</s><s>Као музички делатник, оставио је дубок траг на новосадској музичкој сцени учествујући у оснивању нове зграде опере, и радећи на оснивању филхармоније и средње музичке школе.</s><s>Био је један од оснивача Војвођанске академије наука и уметности (ВАНУ), и након њеног утапања у Српску академију, је био један од академика који су се залагали за њено поновно оснивање.</s> <s>Најзначајнија дела У центру његовог музичког рада је увек био симфонијски оркестар за који је и написао своја најбоља дела.</s><s>Осим већ поменуте Симфоније Леста (ставови: -{I Presto-Doppia fuga-Presto II Adagio come una passacaglia III Vivacissimo fantastico}-), Трећа Симофнија је једно од његових најквалитетнијих дела, а следе симфонијска поема Маскал, Метаморфозе -{B-A-C-H}- за гудаче, балети Катарина Измајлова, Златни Демон, Кирка, кантата Војводина на стихове Мирослава Антића и његове опере Прометеј и Гилгамеш.</s> <s>Стил Бручијев музички језик је дубоко укорењен у музичку традицију Балкана, у најширем смислу: од јединствене истарске лествице у Трећој симфонији до бугарских ритмичких структура у симфонијској поеми Маскал.</s><s>Уз ову основу, може се приметити њено успешно спајање са новијим музичким изразима, са посебним освртом на додекафонијске технике, као и композиторске технике и естетику карактеристиче за Нову Пољску Школу.</s><s>Истовремено, Бручи се увек истицао као велики композитор симфонијске музике, у чему је био високо цењен и успешан.</s> <s>Бручи је преминуо у Новом Саду, 30. октобра 2002. године у 85. години живота.</s> <s>Литература Властимир Перичић, Музички ствараоци у Србији, Београд, Просвета, 1969, 67 стр.</s> <s>Спољашње везе Биографија на сајту САНУ official web site</s> <s>Рођени 1917.</s><s>Умрли 2002.</s><s>Хрватски композитори Академици САНУ Nastavnici i saradnici Univerziteta u Novom Sadu Српски композитори Музичари из Загреба</s>

938

https://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%93%D0%B8%D0%BB%D0%B3%D0%B0%D0%BC%D0%B5%D1%88%20%28%D0%BE%D0%BF%D0%B5%D1%80%D0%B0%29

Гилгамеш (опера)

<s>Гилгамеш, опера у три чина Рудолфа Бручија.</s><s>Опера је написана 1985/86. према либрету Арсенија Арсе Милошевића, и изведена поводом 125. годишњице Српског народног позоришта.</s><s>С обзиром да је имао кратко време за компоновање, Бручи је већ следеће године прерадио оперу, изменивши тзв. `слабија места`, и то у преводу на немачки језик (као „-{Gilgamesch}-”).</s><s>„Гилгамеш” је изведен и на I музичком фестивалу у Багдаду (Ирак) 1987, а представу коју је режирао Арсеније Милошевић уживо су преносиле већина телевизија арапских земаља.</s><s>Критичари су ову оперу назвали најквалитетнијом и најмонументалнијом опером наших простора.</s><s>У представи су наступили наши најквалитетнији оперски певачи, Никола Митић у насловној улози, Славољуб Коцић као Енкиду, а уз њих још и Илона Кантор Васиљевић (Ришат), Вјера Mикић Мирановић (Девојка), Јадранка Јовановић (Иштар), Бранислав Јатић (Свештеник), Бојан Кнежевић (Човек-Шкорпион) и други певачи новосадске и београдске опере, као и ансамбл Балета Српског народног позоришта.</s><s>Представом је дириговао Имре Топлак.</s> <s>Либрето према сумерско-вавилонском епу либрето написао Арсеније Арса Милошевић</s> <s>Праизведба 2. новембар 1986, Нови Сад у Српском народном позоришту</s> <s>Време и место Простор у време дешавања Епа у време владавине краља Гилгамеша, у време настанка Човечанства, увек и свуда</s> <s>Ликови и улоге {| |Гилгамеш |сумерски краљ |баритон | |- |Енкиду |његов пријатељ и побратим |тенор | |- |Девојка |свештеница у храму богиње Иштар |сопран | |- |Ришат |Гилгамешова мајка |мецосопран | |- |Иштар |сумерска богиња љубави и плодности |мецосопран | |- |Сидури Сабиту |чувар улаза у Врт Богова и њихова пехарница |колоратурни сопран | |- |Аруру |сумерска богиња стварања|сопран | |- |Утнапиштим |Гилгамешов праотац|дубоки бас | |- |Утнапиштимова жена | |мецосопран | |- |ЛовацУр-Шанаби | Утнапиштимов бродар|тенортенор |један певач |- |I Свештеник | |тенор | |- |II Свештеник | |бас | |- |АнуЕаШамаш |сумерски бог Небасумерски бог воде и мудростисумерски бог Сунца|басбасбас |један певач(преко звучника) |- |Човек Шкорпион | |мушки глас | |- |Жена Шкорпион | |женски глас | |- |Хумбаба |демон|робот | |- |Змија | |играчица | |}</s> <s>народ Урука — војници — стражари — свештеници — свештенице — девице у служби Иштар — играчице</s> <s>Оркестар 3 -{Flauti, Piccolo Flauta, 2 Oboi, Corno Inglese, 2 Clarinetti (II muta in E♭ Clarinetto), Clarinetto Basso (muta in E♭ Clarinetto), 2 Fagotti}- 4 -{Corni in F, 3 Trombe in C, 3 Trobmoni, Tuba}- -{Timpani}- -{Percussioni:Tamburo, TomToms, Gran Cassa, 3 Cinelli, 4 Templblocks, Maracas, Triangolo, TamTam, Vibraphono, Xilophono, Campane, Frusta}- -{Celesta, Glockenspiel, Arpa}- -{I Violini, II Violini, Viole, Violoncelli, Contrabassi}-</s> <s>Музички примери</s> <s>Спољашње везе Либрето''</s> <s>Опере Српске опере</s>

941

https://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%9F%D0%B5%D1%82%D0%B0%D1%80%20%D0%9A%D0%BE%D1%9A%D0%BE%D0%B2%D0%B8%D1%9B

Петар Коњовић

<s>Петар Коњовић (Чуруг, 5. мај 1883 — Београд, 1. октобар 1970) био је српски композитор класичне музике.</s> <s>Биографија Рођен је у Чуругу, а гимназију је похађао у Новом Саду, да би, завршивши четврти разред, прешао у српску учитељску школу у Сомбору, у то време једно од жаришта музичког живота на овоме подручју.</s><s>Као пре тога Јосифу Маринковићу, и Коњовићу је музику предавао Драгутин Блажек, искусни хоровођа и музички писац.</s><s>Коњовић је брзо стао пред хор, а Сомбор је чувен по неговању овог типа музике, да би убрзо, већ 1903. написао и свој први опус - оперу Женидба Милоша Обилића (или другде Женидба Милошева), поштапајући се уџбеницима који су му били при руци и Веберовим Чаробним стрелцем.</s><s>Његов савременик и друг, Вељко Петровић овако говори:</s> <s>"Када је млади Коњовић, чупав и намргођен као што пристоји младим Титанима, дириговао своју литургију, у којој је било вероватно и вагнеровских и дебисијевских призвука, омладина, другови извођачи или остали, галерија и клака, били су одушевљени и славодобитни.</s><s>Старији су, разуме се, махали главом, а чувени церемонијалац и парадош, прота Купусаревић је из олтара довикнуо: - Ово није опера!".</s> <s>Када се Коњовић са мучном, аскетски стеченом уштеђевином и са десетак кила композиција, међу њима и са читавом опером, појавио пред ректором Прашког конзерваторијума, овај се исто тако зачудио, подсмехнуо, чувши да овај панонац-балканац може с тако мало новаца да изгура само двадесет месеци.</s><s>Па ипак, прелистао је партитуре и утврдио „да га треба пустити одмах у другу годину“.</s><s>Било је то 1904. године.</s> <s>Две године потом, ангажован је као хоровођа и наставник у Земуну, да би касније предавао у Српској музичкој школи у Београду (данас Музичка школа „Мокрањац“), све до Првог светског рата, када се враћа у Сомбор.</s><s>Ту прерађује своју прву оперу, која, тако измењена, праизведбу доживљава у Загребу, али због ратне цензуре, као Вилин вео.</s><s>После дужности инспектора за музику у Министарству просвете (1921) постаје директор Опере у Загребу (до 1926), да би након тога био управник позоришта у Осијеку, па у Сплиту и Новом Саду.</s><s>1933. се враћа у Загреб где остаје до 1939. када је постављен за професора Музичке академије у Београду, чији касније постаје и ректор.</s><s>1946. је изабран у звање редовног члана Српске академије наука и уметности (САНУ), на челу чијег се Музиколошког института налазио од 1948. до 1954. године.</s><s>1960. године добио је Седмојулску награду СР Србије за животно дело.</s> <s>Извор Коњовићеве инспирације се налази у фолклору, а своје естетске принципе је изнео у својим студијама и написима.</s><s>Задојен у младости вокалном музиком, годинама везан уз сцену, Коњовић као стваралац најчешће посеже за вокалним или вокално-инструменталним делима, у којима постиже и своја најбоља остварења.</s><s>Он се у њој доследно ослања на музику говора, па чак проширује тај поступак на инструментални део.</s><s>У целини узевши, његово се стваралаштво надовезује на реализам Мусоргског и Бородина, а посебно на Леоша Јаначека, но у исти мах и на Мокрањца, оца националне музике у Србији.</s> <s>На подручју инструменталне музике, Коњовић није пружио много дела, али се међу њима истичу Симфонија у -{c-mollu}- из 1907, Јадрански капричо за виолину и оркестар (1933), симфонијска поема Макар Чудра (према Горком, 1944), два гудачка квартета (-{d-moll и f-moll}-) и као његово најзначајније дело Симфонијски триптихон Коштана, састављен из инструменталних делова његове истоимене опере: интерлудија између I и II чина (Собина), прелудиј V слике (Кестенова гора) и балетских нумера (Велика чочечка игра).</s> <s>Поред бројних хорова и соло песама, Коњовић је написао и пет опера: оперски првенац „Женидба Милошева” („Вилин вео”), затим „Кнез од Зете” (према Лази Костићу, 1929), „Коштана” (1931, прерађена 1940. и 1949), комична опера „Сељаци” (према Веселиновићевом Ђиду, 1952) и последња опера „Отаџбина” (према Војновићевом спеву Смрт мајке Југовића).</s> <s>1947. године након прве изведбе опере „Кнез од Зете” и одушевљеног пријема код београдске публике, Коњовић и његово дело били су нападнути у званичном гласилу Комунистичке партије због "одобравања реакционарне личности Кнеза, оживљавања црнила православног мистицизма и средњовековних верских представа", док се по диктату књижевни критичари нису оглашавали.</s><s>Опера је убрзо склоњена са репертоара, а Коњовић смењен са позиције ректора Музичке академије у Београду и постављен за секретара Музиколошког института САНУ.</s> <s>Син му је био редитељ Јован Коњовић.</s> <s>У међуратном периоду рад Петра Коњовића био је препознат у европским оквирима.</s> <s>Види још Штампарство и издаваштво у Земуну ОМШ „Петар Коњовић” Београд Музичка школа „Петар Коњовић“ Легат Петра Коњовића</s> <s>Референце</s> <s>Литература Илија Врсајков: „Музички лексикон“.</s> <s>Спољашње везе</s> <s>Биографија на сајту САНУ Властимир Перичић: Музички ствараоци у Србији. - Београд, Просвета, 1969, 172 стр</s> <s>Рођени 1883.</s><s>Умрли 1970.</s><s>Српски композитори Академици САНУ 100 најзнаменитијих Срба по САНУ Чуружани Српски музиколози</s>

942

https://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%9C%D0%B8%D1%80%D0%BE%D1%81%D0%BB%D0%B0%D0%B2%20%D0%A8%D1%82%D0%B0%D1%82%D0%BA%D0%B8%D1%9B

Мирослав Штаткић

<s>Мирослав Штаткић (Призрен, 1951) српски је композитор, музички педагог и редовни професор Академије уметности у Новом Саду.</s> <s>Биографија</s> <s>Мирослав Штаткић је рођен у Призрену 1951. године.</s><s>Музичку школу је завршио у Призрену, а Факултет музичке уметности у Београду, на Одсеку за композицију, у класи професора Енрика Јосифа, а у истој класи је завршио и последипломске студије.</s><s>Усавршавао се у Западном Берлину код професора Исанга Јуна на Високој школи за уметност као стипендиста немачке владе (ДААД) 1983/84. године.</s> <s>У Српском народном позоришту у Новом Саду ради као корепетитор од 1977. до 1979, а затим прелази да ради на Академији уметности у Новом Саду.</s><s>У овој институцији је радио као асистент приправник, асистент, доцент (два реизбора), ванредни и редовни професор (од 1987. године).</s><s>Предавао је неколико дисциплина: Структуралну анализу музичког дела, Познавање хорске литературе, Тонски слог са аранжирањем, Оркестрацију и Композицију.</s> <s>Радио је на Универзитету у Црној Гори на Музикој академији Цетиње, од 2001. до 2005. године, где је поново биран у звање редовног професора према правилима Универзитета Црне Горе, и предавао је неколико стручно-уметничких предмета: Хармонију са хармонском анализом, Анализу стилова и Композицију на последипломским студијама.</s><s>Године 2005. враћа се на Академију уметности у Новом Саду и предаје у звању редовног професора више дисциплина: Хармонију са хармонском анализом, Тонски слог са аранжирањем, Електронску музику, Музичку технологију, Оркестрацију и Композицију.</s> <s>Од 1978. интензивно учествује у раду многих уметничких и стручних удружења у Војводини (Србија), Србији и Црној Гори (председник Савеза музичких педагога Војводине, председник Савеза аматера Војводине, председник Удружења композитора Војводине, члан Управног одбора СОКОЈ-а, члан Савета Академије уметности у Новом Саду, шеф Катедре за композицију и дириговање Академије уметности у Новом Саду, шеф Катедре за стручно-теоријске предмете на Музичкој академији на Цетињу, продекан Музичке академије на Цетињу, Шеф Катедре за Композицију и Стручно теоријске предмете Академије уметности на Департману за музичку уметност).</s> <s>Добитник је више награда за уметничку делатност струковних и композиторских удружења, као и музичких асоцијација, и признања и награда друштвених институција културе, локалних заједница и друштвених организација.</s> <s>Добитник је Октобарске награде града Новог Сада 1998. године.</s> <s>За 39 година уметничког рада написао је преко 300 композиција — око 70 симфонијских дела, великог броја камерних, солистичких, вокалних, вокално-инструменталних, електроакустичких, мултимедијалних и сценских дела.</s><s>Писао је и примењену музику, као и музику за позоришне представе и радио-телевизијске пројекте.</s> <s>Најзначајнија остварења Симфоније: „Атос“, „Сеобе“ и „Алфа“.</s><s>Опере: „Ленка“, „Теодора“ и „Бој на Косову“.</s><s>Електроакустична музика: „Јапан“, „Дрво живота“ и „Библијске приче“.</s> <s>Референце</s> <s>Рођени 1951.</s><s>Призренци Српски композитори</s>

945

https://sr.wikipedia.org/wiki/ASCII

ASCII

<s>__БЕЗКН__</s> <s>-{ASCII}- (, изговара се „аски“, скраћеница од „Амерички стандардни код за размену података“) је скуп знакова и кодна страница утемељена на латинском писму какво користи енглески језик и још неки западноевропски језици.</s><s>Најчешће се користи у рачунарству, али и у комуникационој и управљачкој опреми у раду са текстом.</s><s>У српском језику популарно се назива ошишана латиница — латиница без квачица на (великим и малим) словима -{š}-, -{ž}-, -{č}-, -{ć}-, односно -{dj}- уместо -{đ}-.</s> <s>Преглед Слично другим кодовима за представљање писаних знакова, -{ASCII}- одређује однос између скупова битова и знакова писаног језика, и омогућава дигиталним уређајима да међусобно комуницирају и обрађују и чувају податке које садрже знакове.</s><s>Знаковни код -{ASCII}-, или његово компатибилно проширење (види ниже), се користи у готово свим рачунарима, нарочито персоналним рачунарима и радним станицама.</s><s>Препоручени -{MIME}- назив за ово кодирање је „-{US-ASCII}-“.</s> <s>-{ASCII}- је, строго говорећи, седмобитни код, што значи да користи седам бинарних цифара (у распону од 0 до 127 у декадном систему) за представљање знаковних података.</s><s>У време када је -{ASCII}- био уведен, многи рачунари су користили осмобитне групе (бајтове), или прецизније октете) као најмању јединицу за представљање података.</s><s>Осми бит је био обично коришћен као бит парности за проверу грешака у преносу података или је имао улогу карактеристичну за дати уређај.</s><s>Машине које нису користиле парност обично су постављале осми бит на нулу, мада је било и неких система које су постављали осми бит на јединицу.</s> <s>-{ASCII}- не прописује ни на који начин информације о концептуалној структури или изгледу парчета текста.</s><s>То захтева друге стандарде као што су језици за означавање.</s><s>Концептуална структура може се додати користећи -{XML}- или -{HTML}- а изглед користећи -{CSS}- за релативно једноставне ствари, -{SGML}- за нешто компликованије или -{PostScript}-, -{Display PostScript}-, или -{Тех}- за напредно подешавање изгледа текста и прелома.</s> <s>-{ASCII}- је као стандард први пут објавило Америчко удружење за стандарде () 1963. године, која је касније променила име у -{ANSI}-.</s><s>Постоје разне варијанте -{ASCII}--а, али тренутно најраспрострањенија је -{ANSI X3.4-1986}-, такође стандардизована као „-{ECMA-6, ISO/IEC 646:1991 International Reference Version, ITU-T Recommendation T.50 (09/92)}-“, и -{RFC 20}-.</s><s>Уграђена је у своју највероватније најбољу замену, уникод, као првих 128 комбинација.</s><s>Неки рачунарски стручњаци сматрају -{ASCII}- најуспешнијим софтверским стандардом икад предлаганим.</s> <s>Историјски гледано, -{ASCII}- се развио из телеграфских кодова и његова прва комерцијална употреба је била као седмобитни телепринтерски код којег је производио Сервис за податке Бел.</s><s>Систем Бел је имао у плану да користи шестобитни код изведен из кода „-{Fieldata}-“ који је увео знакове интерпункције и мала слова у ранији петобитни телепринтерски код Баудот, али су се предомислили и придружили се подкомитету АНСИ-а који се бавио развојем -{ASCII}--а. Код Баудот је служио у слању и примању телеграфских порука и много тога наследио из морзеове азбуке, али је за разлику од ње свака јединица кода била константне дужине.</s><s>У поређењу са ранијим телеграфским кодовима, предложени код Система Бел и -{ASCII}- су били преуређени за погодније сортирање и додате су могућности да се користи и на другим уређајима поред телепринтера.</s><s>Неке могућности -{ASCII}--а, укључујући искејп секвенце (), су додате захваљујући Бобу Бемеру.</s> <s>Управљачки знакови -{ASCII}--а Прва тридесет и два кода у табели -{ASCII}--кодова (од 0 до 31 у декадном систему) су резервисана за такозване управљачке знакове; ови кодови практично не садрже никакве податке за приказ, него управљају излазним уређајима (нпр. штампачима, скенерима, итд.).</s><s>Тако на пример код који има вредност 10 представља команду „нови ред“, која налаже штампачу да помери папир „нагоре“ за један ред, док код са вредношћу 27 симулира притисак на тастер искејп, лоциран у горњем левом углу тастатуре.</s> <s>Код 127 (који настаје кад свих 7 битова има вредност 1) је још један специјални знак познат као „бриши“ ().</s><s>Иако је његова функција слична функцијама осталих управљачких знакова, овај знак означава да треба да се „обрише“ одељак папирне траке, која је до 1980-их била још увек популаран медијум за складиштење података, тако што би се утиснуле све могуће рупе у папир на одговарајућу позицију.</s> <s>Многи управљачки знакови служе да означе пакете података, или као команде за управљање преносом података (нпр. „Постоји ли нека станица?“, „Потврђујем“, „Не потврђујем“, „Почетак заглавља“, „Почетак текста“, „Крај текста“, итд.).</s><s>Управљачки знакови искејп и „замени“ дозвољавају протоколу за пренос података да, на пример, означи бинарне податке тако да, ако садрже било какве податке који припадају протоколу за пренос, ови ипак буду обрађени као обични подаци.</s> <s>„Сепараторски“ знакови требало је да се користе у системима који користе магнетне траке, али су ове испале са тржишта појавом модернијих медијума.</s> <s>Управљачки знакови -{XON}- и -{XOFF}- се користе да контролишу ток података са неког брзог уређаја (нпр. рачунара) на неки спор уређај (нпр. штампач) да не би дошло до прескакања и губљења података.</s> <s>Рани корисници -{ASCII}--а су искористили одређене управљачке знакове да представљају посебне врсте података, као на пример повратак на почетак реда реда, прелазак на почетак/крај блока итд.</s><s>Употребе су се разликовале, те је један од задатака при превођењу из једног формата података у други обично и правилно превођење ових специјалних знакова.</s><s>На пример, контролни карактер који представља крај реда се разликује од система до система.</s><s>Када се подаци пребацују са једног система на други, потребно је исправно препознати и превести ове податке на одредишном систему.</s> <s>Горња табела у петој колони садржи знак који се приказује када се управљачки знак одштампа (уместо интерпретира у складу са његовим значењем); неким браузерима је потребно инсталирати додатне фонтове да би се знак приказао на прави начин.</s> <s>Шеста колона приказује уобичајене тастере на тастатури које је потребно притиснути да би се унели одговарајући управљачки знакови.</s><s>У овој колони, капица (^) представља тастер „Контрол“ (-{Ctrl}-), који се мора притиснути и држати док се притиска наредни тастер (нпр. -{^Z}- значи да се притисне тастер Контрол и држи док се притиска тастер -{Z}-.</s><s>Поједини програми користе ову репрезентацију да прикажу контролни карактер на екрану, у случају да га не разумеју.</s> <s>Неки програми за Интернет су имали обичај да преводе управљачки знак за брисање (-{Delete}-) у управљачки знак за брисање унатраг (бекспејс) при преносу података на сервер.</s><s>Ако би нпр. уређивач текста на серверу прихватио овај карактер и не би га разумио, обично је приказивао -{^H}- на месту где је требало да обрише претходни карактер. -{^H}- се због тога и данас користи на духовит начин, нпр. „Сваког минута, роди се потенцијална наивчина-{^H^H^H^H^H^H^H^H^H}- муштерија“.</s> <s>-{ASCII}- знакови који увек могу да се одштампају Код 32 се користи за размак (бланко, белину) између две речи, за којег је на тастатури најчешће предвиђен дугачки хоризонтални тастер.</s><s>Кодови од 33 до 126 се називају штампајућим () знаковима, који представљају слова, цифре, знакове интерпункције, и још неколико разних симбола.</s> <s>Седмобитни -{ASCII}- је пружао седам „националних“ знакова и, ако и хардвер и софтвер то дозвољавају, може се користити „прекуцавање“ да би се симулирали додатни међународни знакови: после бекспејса се може откуцати обрнути апостроф, тилда или зарез да би се добили одређени знакови.</s> <s>Може се приметити да се додавањем броја 32 на код неког великог слова може добити исто такво мало слово; у бинарном систему, исто ово се може добити подешавањем шесте бинарне цифре (почевши од бита најмање важности) на 1.</s> <s>Друге варијанте назива за -{ASCII}- Документ , објављен јуна 1992. године, и регистар знаковних скупова -{IANA}-, признају следеће варијанте назива -{ASCII}- као одговарајуће за коришћење на Интернету (велика/мала слова небитна): -{ANSI_X3.4-1968}- — утврђено име -{ANSI_X3.4-1986}- -{ASCII}- -{US-ASCII}- — пожељно (и првенствено за коришћење) -{MIME}- име -{us}- -{ISO646-US}- -{ISO_646.irv:1991}- -{iso-ir-6}- -{IBM367}- -{cp367}- -{csASCII}-</s> <s>Од ових, само варијанте назива -{US-ASCII}- и -{ASCII}- су у широкој употреби.</s><s>Често се налазе у необавезном параметру „-{charset}-“ заглавља документа, или у аналогном „-{meta}-“ привеску -{HTML}- документа, и у декларацији знаковног скупа у уводном делу неких -{XML}- докумената.</s> <s>Варијанте -{ASCII}--а Како се рачунарска технологија ширила светом многи облици -{ASCII}- кода развијени су од различитих компанија или организација за стандардизацију како би се изразили и други, не-енглески језици који су користили алфабете засноване на романским словима.</s><s>Неки од облика могли би се сматрати као -{ASCII}- [[Extended -{ASCII}-|проширење]], иако је овакво име погрешно примењивано како би се означиле све варијације, укључујући и оне које нису сачувале -{ASCII}- мапу знакова у седмобитном опсегу.</s> <s>ISO 646 (1972) је био први покушај да се исправи енглески утицај, иако је створио проблеме са компатибилношћу, јер је и тај распоред ипак био само седмобитни комплет знакова.</s><s>На располагању није било других кодова, па су неки преуређени у језично прилагођене варијанте.</s><s>Тако је постало немогуће разликовати који знак је представљен којим кодом ако се није знало која варијанта је коришћена, а системи за обраду текста су и онако могли да користе само један кодни распоред знакова.</s> <s>Касније, унапређењем технологије, пронађен је начин да се ослободи осми бит сваког бајта чиме је добијено нових 128 кодних места за знакове са новом наменом.</s><s>Тако је на пример, -{IBM}- увео 8-битну кодну страницу, као што је кодна страница 437, која је заменила управљачке знаке графичким симболима као што су „смешци“ („-{smilies}-“), а мапирани (пресликани) су и додатни графички знаци до укупног броја од 128 нових, слободних кодних места.</s><s>Ове кодне странице подржане су хардвером произвођача -{IBM PC}- као и оперативним системом -{MS-DOS}-.</s> <s>Осмобитни стандарди као што је ISO/IEC 8859 су представљали проширења -{ASCII}--а, остављајући првобитни распоред како јесте и само додајући додатне вредности изнад броја 127.</s><s>Ово је омогућило да се распореди користе у више језика, али су и ови стандарди имали велики проблем са некомпатибилношћу и ограничењима.</s><s>Данас, најшире коришћени кодни распореди су ISO/IEC 8859-1 и првобитни седмобитни -{ASCII}-.</s> <s>Уникод и -{ISO/IEC 10646}- имају далеко шири избор знакова, и њихове различите форме брзо замењују -{ISO/IEC 8859}- и -{ASCII}- у многим окружењима.</s><s>Док је -{ASCII}- креиран као седмобитни код, Уникод и -{UCS}- су дефинисани релативно апстрактним „кодним тачкама“: ненегативне целобројне вредности којима одговарају ниске од једног или више бинарних октета, и које се с њима повезују различитим техникама кодирања.</s><s>Да би се обезбедила подршка за постојеће апликације, првих 128 кодних тачака је резервисано за исте знакове као и у -{ASCII}--у. -{ASCII}- се на тај начин може сматрати подскупом Уникода и -{UCS}--а. Популарни скуп знакова -{UTF-8}- предлаже употребу 1-4 бинарних октета за сваки знак, тј. за сваку кодну тачку, и такође има првих 128 знакова истих као у -{ASCII}--у.</s><s>Други скупови знакова попут -{UTF-16}- такође личе на -{ASCII}- по томе како представљају првих 128 знакова, али теже да користе 16 или 32 бита по знаку, те нису у потпуности сагласни са -{ASCII}--ем без додатног превођења.</s> <s>Види још Аски уметност Бинарне и текстуалне датотеке Проширени -{ASCII}- -{ISO 8859}- Уникод -{UTF-8}- -{EBCDIC}- -{YUSCII}- -{PETSCII}- -{ATASCII}- -{ISCII}- -{VISCII}- -{3568 ASCII}-, астероид којем је дато име у част -{ASCII}--а</s> <s>Референце</s> <s>Спољашње везе</s> <s>Standard ECMA-6: 7-bit Coded Character Set 6th edition (December 1991) IANA Registry: C0 Set of ISO 646 IANA Registry: ISO 646, USA Version X3.4 — 1968 -{ASCII}-: American Standard Code for Information Infiltration by Tom Jennings Jargon File: ASCIIbetical Главна страна Боба Бемера, неке историјске белешке аутора -{ASCII}--а Водич за изговор знакова -{ASCII}--а</s> <s>Рачунарство Скраћенице</s>

946

https://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%9C%D0%B8%D0%BA%D0%B8%D1%81%20%D0%A2%D0%B5%D0%BE%D0%B4%D0%BE%D1%80%D0%B0%D0%BA%D0%B8%D1%81

Микис Теодоракис

<s>Микис Теодоракис (; Хиос, 29. јул 1925 — Грчка, 2. септембар 2021) био је савремени грчки композитор и вођа покрета отпора против профашистичке војне хунте у Грчкој током друге половине двадесетог века.</s><s>Светску славу је стекао радећи музику за филмове „Грк Зорба“ (1964), „З“ (1969) и „Серпико“ (1973).</s><s>У политици је заступао левичарске ставове и био је противник војне хунте.</s><s>Године 1990. изабран је за посланика грчког парламента на листи Нове демократије, странке умерене деснице, а касније и министар (1990 — 1992) у влади Константиноса Мицотакиса.</s> <s>Биографија Микис Теодоракис је рођен 29. јула 1925. године на острву Хиос у Грчкој.</s><s>Од младости фасциниран музиком, самоуко је написао песме још као дете без икаквог инструмента.</s><s>У Пиргосу и Патрасу је узимао прве часове музике, а у Триполису је основао хор и с њиме одржао први концерт када је имао 17 година.</s> <s>Након активног учешћа у отпору против окупатора у Другом светском рату, када је тешко мучен, уписује се на Атински Конзерваторијум у класу Филоктитиса Економидиса (Φιλοκτητης Οικονομιδης), а касније и на Конзерваторијум у Паризу, где учи музичку анализу у класи Оливијеа Месаиена (-{Oliviera Messiaena}-) и дириговање код Ежена Бигоа (-{Eugen Bigot}-).</s><s>Ово време проведено у Паризу је период богатог стваралаштва.</s> <s>Његова прва симфонијска дела, Концерт за клавир, Прва Свита, Прва Симфонија су доживеле међународни успех.</s><s>1957. године осваја златну медаљу на Московском Музичком Фестивалу, а 1959. га Дариус Мило (-{Darius Milhaud}-) предлаже за Америчку Копли (-{Copley}-) Музичку награду за Најбољег Композитора Године након праизведбе његовог балет Антигона у Краљевској Опери Ковент Гарден у Лондону.</s> <s>Теодоракис се враћа у Грчку, назад својим коренима, правој грчкој музици, и почиње културну револуцију у својој земљи циклусом песама Епитафиос.</s><s>Са делима базираним на највећим примерима грчке и светске поезије Епифанија, Мали Киклади, Аксион Ести, Маутхаусен, Романсеро Гитан, Ромиосини враћа грчкој музици достојанство и развијајући концепт метасимфонијске музике, постаје светски признат уметнички геније и највећи грчки живи композитор.</s> <s>Оснива Атински Мали Оркестар и Музичко Друштво Пиреја и изводи много концерата, а 1963. оснива Ламбракисову Демократску Младеж и постаје њен председник.</s><s>1964. је изабран за посланика у грчком Парламенту.</s> <s>Године 1967., фашистичка хунта осваја власт у Грчкој.</s><s>Теодоракис одлази у подземље и оснива Патриотски фронт.</s><s>Држава издаје Војни Декрет бр. 13, којим се забрањује извођење, па чак и слушање његове музике.</s><s>Теодоракис је ухапшен, затворен, мучен и прогнан у Затун са женом Мирто и двоје деце Маргаритом и Јоргосом.</s><s>Касније је пребачен у концентрациони камп Оропос.</s><s>Међународни покрет солидарности на челу са познатим уметницима као Дмитриј Шостакович (-{Дмитрий Шостакович}-), Леонард Бернштајн (-{Leonard Bernstein}-), Артур Милер (-{Arthur Miller}-) и Хари Белафонте (-{Harry Belafonte}-) успева да избави Теодоракиса и да му се преиначи казна у изгнанство, до чега долази 1970. године.</s> <s>У изгнанству, Теодоракис се бори за свргавање хунте и за јединство отпора.</s><s>Широм света држи хиљаде концерата као део борбе за повратак демократије у Грчку.</s><s>Постао је универзални симбол борбе против диктатора.</s> <s>Након пада хунте, Теодоракис се тријумфално враћа у Грчку, где наставља свој рад и води концертне туре, како по Грчкој, тако и широм света.</s><s>Неколико пута је биран за посланика у Парламенту (1981 — 1986. и 1989 — 1993) и две године (1990 — 1992) био министар у Влади Константина Мицотакиса (Κονσταντινος Μιτσοτακης).</s><s>Након тога, две године је био главни музички директор Хора и Оркестра Хеленског Радија и Телевизије (ΕΡΤ).</s> <s>Микис Теодоракис у својим делима комбинује посебан уметнички таленат са дубоком љубављу према Грчкој.</s><s>Окренут је и подизању опште свести човечанства о људским правима, о животној средини и потреби за миром.</s><s>Из овог разлога је и основао Грчко-турско Друштво Пријатељства са познатим турским певачем музичарем Зилфијем Ливанелијем (-{Zülfü Livaneli}-).</s> <s>Одлуком француског председника Франсоа Митерана, 1996.</s><s>Теодоракис добија Орден Легије Части Француске Републике.</s> <s>Одлуком Скупштине Града Новог Сада, од 1. фебруара 2004. године, Микис Теодоракис је почасни грађанин Новог Сада.</s><s>Овај статус је знак захвалности маестру што је поклонио Српском народном позоришту нотни материјал и права за извођење балета „Грк Зорба”, која је на сцени СНП-а, без прекида, од 1994, постала једна од култних представа новосадског балета, као и зато што се у току бомбардовања 1999, залагао за престанак дејстава и посебно осуђивао нападе на Нови Сад.</s> <s>Сахрањен је по својој жељи на Криту у селу Галатас недалеко од Ханије, 9. септембра 2021.</s><s>Сахрани је присуствовало хиљаде људи, његова породица, сви представници власти, премијер и председник као и чланови опозиције.</s> <s>Опус Микис Теодоракис је написао преко 1000 песама и циклуса песама, незаборваних мелодија које су постале трајно наследство грчке музике.</s><s>То су песме -{Sto periyali, Kaimos, Aprilis, Doxa to Theo, Sotiris Petroulas, Lipotatkes, Stis Nihtas to Balkoni, Agapi mou, Pou petaxe t'agori mou, Anixe ligo to parathiro, O Ipnos se tilixe, To yelasto pedi, Dendro to dendro, O Adonis}- и многе, многе друге.</s> <s>Симфонијска дела Симфонија No.</s><s>1 (-{Proti Symfonia}-) (1954 — 1959) 3 Оркестарске свите (1958) Клавирски концерт (1981) Симфонија No.</s><s>2 (Песма Земље) за дечји хор, клавир и оркестар (1981) Симфонија No.</s><s>3 (Византијске Химне) за сопран, хор и оркестар (1983) Симфонија No.</s><s>7 (Пролећна Симфонија) за 4 солиста, хор и оркестар (1986—87) Симфонија No.</s><s>4 за сопран, мецосопран, наратора, хор и симфонијски оркестар без гудача (1996) Рапсодија за гитару и оркестар (1996) Рапсодија за виолончело и оркестар (1996) многа дела камерне музике</s> <s>Кантате и ораторијуми -{Axion Esti}- (текст: Одисеас Елитис) (1960) -{Pnevmatiko Emvatirio}- (Марш Духа на текст Ангелоса Сикељаноса) (1969) -{Canto General}- (текст: Пабло Неруда) (1981./82.) Садукејска пасија (-{Kata Saddukaion Pathi}- на текст Михалиса Кацароса) за тенор, бас, хор и оркестар (1982) Литургија No.</s><s>2 (Деци убијеној у рату на текст Тасоса Ливадитиса и Микиса Теодоракиса) за хор -{a capella}- (1982./83.) Lorca за глас, соло гитару, хор и оркестар (према -{Romancero Gitan}-) -{Canto Olympico}- (за Олимпијске игре у Барселони 1992)</s> <s>Балети Грчки Карневал (1953) -{Le Feux aux Poudres}- (1958) -{Les Amants de Teruel}- (1959) Електра (1963) Седам грчких игара (хор: Морис Бежар -{[Maurice Béjart]}-) (1985) Алексис Зорбас (Грк Зорба) (1987./88.)</s> <s>Опере Костас Кариотакис (Κώστας Καρυωτάκης) (1984./85.) Медеја (Μήδεια) (1988./90.) - посвећена Ђузепеу Вердију Електра (Ἡλέκτρα) (1995./96.) - посвећена Ђакому Пучинију Антигона (Ἀντιγόνη) (1996) - посвећена Винћенцу Белинију Лизистрата (Λυσιστράτη) (1990./2000)</s> <s>Сценска музика</s> <s>Класичне грчке трагедије -{Витезови}- (Аристофан) (1979) -{Орестија: Агамемнон - Хоефоре - Еумениде}- (Есхил) (1986./88.) -{Хекаба}- (Еурипид) (1987) -{Антигона}- (Софокле) (1990) -{Оковани Прометеј}- (Есхил) (1992) -{Медеја}- (Еурипид) (2001) -{To Tragoudi tou nekrou Adelfou}- (Балада за мртвог брата) музичка трагедија (Микис Теодоракис) (1960./61.)</s> <s>Савремена дела грчких аутора -{Omorphi Poli}- (Дивни Град) ревија (Бост, Христодулу, Христофелис и други) (1961./62.) -{I Yitonia to Angelon}- (Четврт Анђела) музичка драма (Јаковос Кабанелис) (1963) -{Magiki Poli}- (Зачарани Град) ревија (Теодоракис, Перијалис, Кацарос) (1963) -{Antigoni stin Filaki}- (Антигона у затвору) драма (Јанис Рицос) (1971) -{Prodomenos Laos}- (Издани Народ) музика за позориште (Вангелис Гуфас) (1975) -{Echthros Laos}- (Непријатељски Народ) драма (Јаковос Кабанелис) (1975) -{Christophorus Kolumbus}- (Христифор Колумбо) драма (Никос Казанцакис) (1975) -{Kapodistrias}- драма (Никос Казанцакис) (1976) -{O Allos Alexandros}- (Други Александар) драма (Маргарита Лимбераки) (1977) -{Papaflessas}- представа (Спирос Мелас) (1979)</s> <s>Дела светских аутора -{Enas Omiros}- (Талац) драма (Брендан Бехан) (1961) -{Das Sauspiel}- трагикомедија (Мартин Валсер) (1975) -{Polites B' Kategorias}- (Грађани дугог реда) драма (брајан Фрил) (1978) -{Калигула}- драма (Албер Ками) (1979) -{Перикле}- трагедија (Вилијам Шекспир) (1980) -{Магбет}- трагедија (Вилијам Шекспир) (1994)</s> <s>Филмска музика -{I'll meet by Moonlight}- (1960) -{Honeymoon}- (1960) -{The Shadow of the Cat}- (1961) -{Five Miles to Midnight}- (1961) -{Elektra}- (1962) -{Phaedra}- (1962) -{Les Amants de Téruel}- (1964) -{Zorba the Greek}- (1964) -{Z}- (1969) -{Stage of Siege}- (1972) -{Serpico}- (1973) Сутјеска (1973) Партизани (филм) (1974)</s> <s>Циклуси песама -{Epitaphios}- -{Archipelagos}- -{Politia}- -{Epiphania}- -{The Hostage}- -{Mykres Kyklades}- -{Mauthausen}- -{Romiossini}- -{Sun and Time}- -{Songs for Andreas}- -{Mythology}- -{Night of Death}- -{Ta Lyrika}- -{The Quarters of the World}- -{Dionysos}- -{Phaedra}- -{Mia Thalassa}- и многи други</s> <s>-{Based on the researches of Guy Wagner, Chairman International Theodorakis Foundation FILIKI and Asteris Koutoulas, Author of: O Mousikos Theodorakis, Kimena - Ergigraphia - Kritikes}-</s> <s>Референце</s> <s>Спољашње везе</s> <s>Званични сајт -{Romanos Editions}- - нотни издавач Микиса Тодоракиса Оркестар -{Mikis Theodorakis}- -{Lilian Voudouri Library}- Говор на концерту у Атини против НАТО бомбардовања 1999. године Умро легендарни грчки музичар Микис Теодоракис („Политика”, 2. септембар 2021) Борац за правду и слободу („Политика”, 3. септембар 2021)</s> <s>Рођени 1925.</s><s>Умрли 2021.</s><s>Грчки композитори Добитници награде БАФТА</s>

947

https://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%90%D0%BB%D0%B5%D0%BA%D1%81%D0%B8%D1%81%20%D0%97%D0%BE%D1%80%D0%B1%D0%B0%D1%81

Алексис Зорбас

<s>Алексис Зорбас је балет грчког композитора Микиса Теодоракиса према истоименом роману Никоса Казанцакиса.</s> <s>Написан је у периоду од 29. јула 1987. године до 22. фебруара 1988. године у Атини (Αθήνα), Врахати (Βραχάτι) код Коринта и у Паризу.</s><s>Праизведен је 6. августа 1989. године у веронској Арени (-{Arena di Verona}-) у Италији.</s><s>Још 1976. је кореограф Лорка Масине (-{Lorca Massine}-) поставио прву везију балета Зорба у атинском позоришту Лирики Скини (Λυρική Σκηνή) користећи Теодоракисову музику из филма -{Zorba the Greek}- (Грк Зорба) из 1966. године.</s><s>Десет година касније, Теодоракис на основу својих ранијих дела (песме, сонатине, филмска музика, Грчки карневал и друго) компонује дело које по његовом мишљењу одговара Казанцакисовој причи о Зорби.</s> <s>Пројект је предложен веронској Арени, која га прихвата, и Теодоракис се пуним жаром баца на посао уклапања, докомпоновања и оркестрације материјала.</s><s>На праизведби је дириговао лично, као и на поновном постављању на истој сцени 1990. године.</s> <s>У Србији је први пут постављен 1. децембра 1994. године у Српском народном позоришту у Новом Саду у кореографији Крунислава Симића и под диригентским вођством маестра Имреа Топлака.</s><s>Овој премијери је присуствовао и сам Теодракис који је дао бесплатно нотни материјал и ауторска права за извођење СНП-у.</s> <s>Велики успех овог балета се тумачи и широком употребом хорског и соло певања.</s><s>Првобитна оркестрација, прилагођена огромним захтевима веронске Арене је одговарала Теодоракисовој идеји о метасимфонијском оркестру, али је написао и оркестрацију за позоришно извођење.</s> <s>Ликови Џон, младић из Енглеске Зорба, Грк, боем Марина, удовица Јоргос, младић заљубљен у Марину мадам Ортанс, остарела куртизана</s> <s>Сеоски живаљ, удовице, сени на балу из Ортансиног сна</s> <s>Балет се одиграва у луци Пиреј код Атине и на острву Криту</s> <s>Оркестар</s> <s>-{Percussioni}- (италик - само у оригиналној верзији): -{Xilophono, Metalophono, Glockenspiel, Campane, Campanelli, Triangolo, Bongos, Frusta, Tamburino, Templblocks, Tam-tam (Gong), Piatti e Piatti Suspicati, Tamburo, Tamburo di Legno, Toms, Gran Cassa, Cassa chiara}-</s> <s>мешовити хор (-{S-A-T-B}-) соло мецосопран или алт (сцена 14. [Αστέρακι] и 15. [Μαρίνα])</s> <s>Садржај балета -{NB}- - Садржај балета је преузет са сајта СНП-а</s> <s>Ι чин Алексис Зорбас и Џон, млади писац, срели су се први пут у луци Пиреј.</s><s>Чекали су укрцавање на брод, а циљ путовања било је острво Крит.</s><s>Џон је намеравао да оживи стари запуштени рудник.</s><s>Био је то разочаран, млад човек који је желео да на острву, међу људима из другачијег света пронађе свој мир.</s> <s>Зорба – сањар и луталица, волео је живот, пиће, жене.</s><s>Увек је био на страни оних који пате, умео је да се жртвује за друге...</s><s>Пошто је радио и рударски посао, Џон га је узео за надзорника рудника на Криту.</s><s>Зорба и Џон крећу заједно на Крит.</s><s>Тако је све почело.</s> <s>На сеоском тргу, на обали мора, младеж се забавља и плеше.</s><s>Ту је и млада удовица Марина, која привлачи пажњу свих мештана.</s><s>Већина мушкараца тајно чезне за њом, а најжешће Павлос, који је лудо заљубљен и љубоморан, желећи је за себе.</s><s>Удовица му не узвраћа наклоност.</s><s>Мадам Ортанс, власница скромног пансиона, некадашња париска певачица и играчица, бурне прошлости, сада уморна од свега и болесна, проводи дане на Криту у сећању на минули живот, са успоменама и горчином у души.</s><s>Она их прима у свој дом који код мештана није на добром гласу.</s><s>Зорба и Џон плешу са њом.</s> <s>Џонову пажњу окупира случајни сусрет са удовицом Марином, која својим слободним понашањем и презиром за обичаје свога краја изазива револт мештана који је оптужују да срамоти село.</s> <s>Мадам Ортанс, очарана сусретом са Зорбом, који за њу осеца сажаљење, почиње да верује даје коначно срела човека из снова, човека свог живота и предаје му се свом душом и телом...</s> <s>Џон прижељкује нови сусрет са младом удовицом, што мештани примећују и осуђују, предвођени несрећно заљубљеним Павлосом.</s><s>Џон је усамљен и очајан.</s> <s>Зорба храбри Џона и наговара га да се удвара удовици, а мадам Ортанс, разумевајући удовичин положај, подстиче је да се сретне са њим.</s><s>Узавреле крви, луд од љубоморе, несрећни Павлос предводи озлојеђене и кивне мештане.</s><s>Дошљаци су пореметили њихов мир и обичаје, погазили правила понашања.</s><s>Мирно острво је узаврело од људских страсти.</s> <s>ΙΙ чин Зорба се враћа из града.</s><s>У селу га већ жељно очекују мадам Ортанс, озбиљно нарушеног здравља и верни пријатељ Џон.</s><s>Зорба доноси поклоне.</s><s>Најлепши су, наравно за мадам Ортанс – огрлица и ружа.</s><s>Венчање мадам Ортанс и Зорбе?</s><s>Сан или јава?</s><s>Да ли је то уопште важно?</s><s>Долазе жене – удовице, симболи патње, спутаности и узавреле страсти, жеље за другачијим животом.</s> <s>Сусрет Џона и Марине више нико не може да спречи.</s><s>Доживљавају кратку, страсну, али трагичну љубав.</s><s>Гласине се шире острвом.</s><s>Несрећни Павлос се убија јер је странац виђен како напушта удовичину кућу...</s><s>Гнев мештана је страшан.</s><s>Они лиинчују и убијају удовицу.</s><s>Џон је немоћан да јој помогне, шокиран суровошћу призора, само је неми сведок трагедије.</s><s>Остаје му само очај...</s> <s>Ту је пријатељ Зорба који га теши: Нико није побегао од своје судбине!</s><s>Треба заплесати!</s><s>Сиртаки?</s><s>Та је игра најбоља за све болести душе...</s><s>Игра живота и смрти се наставља.</s><s>Мадам Ортанс је на самрти.</s><s>Она још није умрла, а сељанке развлаче њене ствари.</s><s>Уморно срце престаје да куца, мадам Ортанс умире на рукама вољеног Зорбе.</s> <s>Очај му обузима душу, празнина испуњава његово тело.</s><s>Ипак, ту је пријатељ Џон, који је од Зорбе научио да игра, да размишља другачије, да живи...</s><s>Џон лагано увлачи свог духовног вођу у плес, у игру која почиње да пулсира, захуктава се и коначно постаје све необузданија.</s><s>Живот тече даље!</s><s>Да, то је сиртаки!</s> <s>Редослед сцена -{Ι}- чин 1. Αυγή / 3 Ζεϊμπέκικα τραγούδια (Зора / 3 Зеибекика песме) 2. Είσοδος του Τζόν (Џонов улаз) 3. Είσοδος του Ζορμπά (Зорбин улаз) 4. Γραν Μπαλλο (Велики бал) 5. Μαντάμ Ορτάνς (мадам Ортанс) 6. Στα περβόλια (у врту) 7. Ζορμπάς, Τζόν και Ορτάνς (Зорба, Џон и Ортанс) 8. Τσιφτετελι (Игра Цифтетели) 9. -{Evin-evan}- / Βακχικός Χορός (-{Evin-evan}- / Бахова игра) 10.</s><s>Ερωτικός Χορός (Игра љубави)</s> <s>-{II чин}- 11.</s><s>Επιστροφή του Ζορμπά (Зорбин повратак) 12.</s><s>Βεατρίκη - Ο γάμος της Ορτάνς (Веатрики [Беатриса] - Венчање Ортанс) 13.</s><s>Χορός Γυναικών (Игра жена) 14.</s><s>Αστέρακι (Звезда) 15.</s><s>Μαρίνα (Марина) 16.</s><s>Φόνος της Χήρας (Убиство удовице) 17.-20.</s><s>Θάνατος της Ορτάνς (Смрт Ортанс) 21.-23.</s><s>Χορός του Ζορμπά (Зорбина игра)</s> <s>Музички примери</s> <s>Занимљивост Главни јунак Казанцакисове романа „Грк Зорба“, се настањује у једно мало село у Србији, близу Скопља.</s><s>Ту је држао рудник, оженио се и имао децу, и ту је умро.</s> <s>Спољашње везе Српско народно позориште, Нови Сад - Грк Зорба</s> <s>Балети</s>

950

https://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%9B%D0%B8%D1%82%D0%B2%D0%B0%D0%BD%D0%B8%D1%98%D0%B0

Литванија

<s>Литванија (), или званично Литванска Република () је највећа од три прибалтичке државе у северној Европи.</s><s>Излази на југоисточне обале Балтичког мора.</s><s>На северу се граничи са Летонијом, на југоистоку са Белорусијом, на југу је Пољска, а на југозападу Русија.</s> <s>У 14. веку Литванија је била међу територијално највећим државама Европе, а тадашња Велика кнежевина Литванија се простирала од Црног мора на југу до Балтичког мора на северу.</s><s>Од 1569. била је у заједничкој држави са Пољском.</s><s>Током 18. века изгубила је већи део своје територије.</s> <s>Након Првог светског рата, Литванија је прогласила независност 16. фебруара 1918. године.</s><s>Почетком 40-их година 20. века прво је била окупирана од стране Совјетског Савеза а убрзо потом и од стране Трећег рајха.</s><s>Након краха Немачке у Другом светском рату, Литванија поново 1944. долази под власт Совјетског Савеза.</s><s>Дана 11. марта 1990.</s><s>Литванија је обновила своју независност и тако постала прва држава која је изашла из састава Совјетског Савеза.</s> <s>Литванија је чланица Европске уније, НАТО-а и Савета Европе.</s><s>Од 21. децембра 2007. је и пуноправна чланица Шенгенског споразума.</s><s>Главни град Вилњус је 2009. године био проглашен за Европску престоницу културе и уједно је славио и хиљаду година постојања под тим именом.</s> <s>Етимологија Први писани подаци о имену Литваније потичу из Кведлинбуршких анала () од 9. марта 1009. године.</s><s>У аналима се помиње латинизована словенска варијанта имена -{Lietuva}- — „Литва” или -{Litua}-.</s> <s>У немачким списима из 12. и 13. века забележено је име -{Lettowen}-.</s> <s>Тачно значење имена нити његов извор још увек нису у потпуности познати.</s><s>Претпоставља се да је овај етноним у вези са неким локалним хидронимом што је представљало честу праксу међу балтичким племенима.</s><s>Претпоставља се да је термин -{Lietuva}- изведен или од литванске речи -{lyti}- која је означавала кишовито место или од хидронима -{Lietā}-. -{Lietā}- је било изворно име за малену реку (данас ) код данашњег археолошког локалитета који представља језгро првих литванских држава.</s> <s>Географија</s> <s>Положај</s> <s>Литванија је смештена у северозападној Европи, на географској ширини између 53° и 57° северно и између 21° и 27° источне географске дужине.</s><s>Према прорачунима Географског института Француске из 1989. географски центар европског континента налази се 26 км северно од Вилњуса, у близини села Пурнушкес на координатама .</s><s>У близини је лоциран и музеј на отвореном посвећен географском срцу Европе.</s><s>Литванија је смештена на прелазу из Средњоевропске у Источноевропску низију и обухвата југоисточни део Балтичке обале.</s> <s>Данашње границе су формиране 1945. године, а укупна дужина граница је 1.273 км.</s><s>Најдужа граница је према Белорусији на југу и истоку 502 км.</s><s>На северу је 453 км дуга граница са Летонијом, на југозападу граничи са Калињинградском облашћу Русије (227 км), а економски је најважнија јужна граница са Пољском која је уједно и најважнији економски партнер Литваније (91 км).</s><s>На западу Литванија излази на —108 км песковите Балтичке обале, међутим свега —38 км обале има приступ отвореном мору.</s><s>Остатак обале је од отвореног мора заклоњен 67 m високом пешчаном Курском превлаком.</s><s>На уском улазу у Курски залив сместила се најважнија литванска лука Клаипеда, једина чије се обале не леде током целе године.</s><s>Између Курске превлаке и континента смештен је плитки Курски залив који се протеже у јужном делу обале, и пружа се на југ све до града Калињинграда у Русији.</s> <s>Геологија и рељеф Рељеф Литваније је настао као последица глацијације током последњег леденог доба које се окончало пре око 23.000 година и карактеришу га блага узвишења (фосилни моренски бедеми) између којих су смештене плодне и ниске равнице.</s><s>Уз балтичку обалу на западу пружа се уска равница, просечне ширине 15 до 20 км и максималне висине око 50 m, са које се издижу ниски брежуљци и пешчане дине које се стрмо спуштају ка мору.</s><s>Идући ка истоку, низија постепено прелази у благо заталасано Жемајтијско побрђе чија је максимална висина до 234 метра (Мјадвегалис гора).</s><s>Кроз централне делове земље, од североистока ка југозападу у дужини од преко 100 км протеже се велика Средњолитванска низија (-{Lietuvos Vidurio žemuma}-) просечне висине 80 до 90 m. Низија је испуњена језерским седиментима и глацијалним материјалом и представља аграрни центар земље.</s><s>Идући даље ка истоку и југу надморска висина опет благо расте и то је највиши део Литваније (Балтичка греда).</s><s>Ту се налази и највиши врх у земљи Аукштојас висине 294 метра.</s><s>На крајњем југоистоку се налази опет појас нешто нижег земљишта просечне висине око 120 m (-{Pietryčių lyguma}-).</s> <s>Воде Речна мрежа Литваније је веома густа.</s><s>Чак 758 река има ток дужи од 10 км.</s><s>Све литванске реке припадају сливу Балтичког мора.</s><s>Најдужа литванска река је Њемен.</s><s>Остали важнији водотоци су Нерис (или Вилија), Вента и Шешупе.</s><s>Пловно је укупно око 600 км речних токова.</s><s>Постоји и мноштво језера, посебно на крајњем североистоку земље.</s><s>Површину већу од 10 km² има 2.833 језера, а регистровано је још и преко 1.600 мањих језераца и мочвара.</s><s>Језера заузимају укупно 1,73% државне територије.</s> <s>Клима Литванију одликује веома блага клима која представља прелаз између океанске и континенталне климе.</s><s>Просечне јануарске температуре се крећу од -2,5 °C на обали до -6 °C у унутрашњости, док је јулски просек у целој земљи око 16 °C. Снежне падавине су редовна појава током зимског периода.</s> <s>Просечна количина падавина је од 800 до 900 mm у приобалним деловима и опада ка унутрашњости на 600 mm у источним деловима.</s><s>Дужина вегетационог периода се креће од 169 дана на истоку до 202 дана у западним деловима земље.</s> <s>Литванија је 2002. доживела сушу која је изазвала шумске и тресетне пожаре.</s> <s>Температурни екстреми по месецима у Литванији имају следеће вредности:</s> <s>Флора и фауна Литвански екосистеми обухватају природне и полу-природне (шуме, мочваре, мочваре и ливаде) и антропогене (аграрне и урбане) екосистеме.</s><s>Међу природним екосистемима, шуме су посебно важне за Литванију, које покривају 33% територије земље.</s><s>Мочваре (високе мочваре, мочваре, прелазна мочвара, итд.) покривају 7,9% земље, при чему је 70% мочварних станишта изгубљено због исушивања и вађења тресета између 1960. и 1980. године.</s><s>Промене у мочварним биљним заједницама довеле су до замене маховине и травнатих заједница дрвећем и жбуњем, а мочваре које нису директно захваћене мелиорацијом су постале суше услед пада нивоа воде.</s><s>Има 29.000 река укупне дужине 64.000 км у Литванији, слив реке Њемен заузима 74% територије земље.</s><s>Због изградње брана, око 70% мрестилишта потенцијалних катадромних врста риба је нестало.</s><s>У неким случајевима, речни и језерски екосистеми су и даље под утицајем антропогене еутрофикације.</s> <s>Пољопривредно земљиште обухвата 54% територије Литваније (отприлике 70% од тога је обрадиво земљиште и 30% ливаде и пашњаци), око 400.000 һа пољопривредног земљишта се не обрађује и делује као еколошка ниша за коров и инвазивне биљне врсте.</s><s>Пропадање станишта се дешава у регионима са веома продуктивним и скупим земљиштем како се површине усева шире.</s><s>Тренутно је 18,9% свих биљних врста, укључујући 1,87% свих познатих врста гљива и 31% свих познатих врста лишајева, наведено у Литванској Црвеној књизи података .</s><s>На листи се налази и 8% свих врста риба.</s> <s>Популације дивљих животиња су се опоравиле како је лов постао ограниченији, а урбанизација је омогућила поновно засађивање шума (шуме су се већ утростручиле од њиховог ниског нивоа).</s><s>Тренутно Литванија има око 250.000 већих дивљих животиња или 5 по квадратном километру.</s><s>Најплоднија велика дивља животиња у свим деловима Литваније је срна, са 120.000 јединки.</s><s>Следе вепрови (55.000).</s><s>Остали копитари су јелен (~22.000), јелен лопатар (~21.000) и највећи: лос (~7.000).</s><s>Међу литванским грабежљивцима, најчешће су лисице (~27.000).</s><s>Вукови су, међутим, више укорењени у митологију јер их у Литванији има само 800.</s><s>Још су ређи рисови (~200).</s><s>Горе поменуте велике животиње искључују зечеве, од којих око 200.000 живи у литванским шумама.</s> <s>Национални паркови</s> <s>У Литванији постоји пет националних паркова:</s> <s>Историја</s> <s>Праисторијски период на тлу Литваније Први људи на територији данашње Литваније населили су се у Х миленију пре нове ере, непосредно након последњег леденог доба.</s><s>Те првобитне миграције одвијале су се из правца Јиланда и данашње Пољске.</s><s>То су углавном била номадска ловачка племена.</s><s>Током 8. миленија пре нове ере клима је постала доста топлија што је погодовало развоју шума, а самим тим је довело и до постепеног стварања седелачких насеља јер је храна била доступнија.</s><s>У 3. миленијуму већ су почели да се развијају трговина и занатство.</s><s>Негде око 2500. п. н. е. на ово подручје су почели да се досељавају први Праиндоевропљани који су се мешали са домицилним племенима, и тако су настали данашњи балтички народи.</s> <s>Данашњи Литванци представљају потомке древних Балта, који су уједно били преци и данашњих Летонаца и Пруса.</s><s>Иако Балтичка племена никада нису била под директним утицајем Римског царства, одржавали су блиске трговачке контакте са њима (ћилибар).</s> <s>Средњовековна Литванија</s> <s>Литванска племена су се ујединила током 1230-их година под Миндаугасом који је 1253. и крунисан за првог Краља Литваније.</s><s>Након његовог убиства 1263.</s><s>Литванија је била на удару Тевтонских витезова Ливонијског реда наредних стотину година.</s> <s>До краја 14. века Велика кнежевина Литванија је постала једна од најмоћнијих европских држава, а територијално се простирала све до Црног мора на југу.</s><s>Њена геополитичка позиција између Истока и Запада одредила је и њен мултикултурални и мултиконфесионални карактер.</s><s>Литванска владајућа елита тог времена је дозвољавала верске слободе а староруски језик је кориштен у службеним списима.</s> <s>Године 1386. велики војвода Јогаила је крунисан за краља заједничке Пољско-литванске државе.</s><s>За време његове владавине Литванија је примила хришћанство.</s><s>Након династичких сукоба 1392. на престо долази Витаутас Велики за чије владавине је Литванија доживела свој врхунац моћи.</s><s>Под његовим водством Литванско-пољска унија је извојевала велику победу над Тевтонцима у бици код Гринвалда 1410. и то је била једна од највећих средњовековних битака.</s><s>Након Витаутасове смрти, литвански племићи су покушали да растуре унију са Пољском, али због експанзије Московске кнежевине крајем 15. века односи са Пољском су још више ојачани.</s> <s>Период између 16. и 20. века</s> <s>Године 1569. формирана је нова, друга по реду Државна заједница Пољске и Литваније.</s><s>Међутим иако је Литванија у оквиру те нове заједнице задржала независност у неким областима, попут војске, монете и законодавства, процес интензивне полонизације захватио је све сфере живота, од уметности до националног идентитета.</s><s>У периоду од средине -{XVI}- до средине 17. века дошло је до процвата уметности и образовног система под утицајем ренесансе и реформације.</s> <s>Током Северних ратова (1656—1661) Литванија је војнички и економски поражена од стране Шведске, а током Великог северног рата (1700—1721) између Русије и Шведске изгубила је скоро 40% популације.</s><s>Јачање Русије и све учесталији сукоби међу племством довели су до распада Пољско-литванске заједнице и њене поделе између Русије, Хабзбуршке Аустрије и Пруске (1772. до 1795).</s> <s>Највећи део територије Литваније припао је Царској Русији.</s><s>Након неуспешних устанака 1831. и 1863. који су имали за циљ обнављање заједнице са Пољском, руске царске власти су почеле да проводе интензивну политику русификације на тлу Литваније.</s><s>Због разних репресалија, али и глади у периоду између 1868. и 1914. из Литваније се иселило око 635.000 Литванаца, или 20% целокупне популације.</s><s>Многи од њих су емигрирали у САД.</s> <s>20. век Литвански национални Савет је искористио слабости у Русији непосредно после Првог светског рата и 16. фебруара 1918. обновио државност Литваније.</s><s>Међутим, млада Литванска држава се већ на почетку свог постојања суочавала са територијалним споровима са Немачком и Пољском.</s><s>Историјска престоница Вилњус је окупирана од стране Пољске у октобру 1920. што је довело до прекида односа између две земље, а престоница је привремено пребачена у Каунас.</s><s>Област око града Клајпеде је враћена Немачкој 1939. године.</s><s>Исте године када је изгубљена Клајпеда, Совјетски Савез је извршио инвазију на Пољску, а Вилњус је враћен Литванији.</s><s>Међутим 9 месеци касније, у јулу 1940.</s><s>Совјетски Савез је окупирао и анектирао Литванију, у складу са Споразумом Рибентроп-Молотов.</s><s>Годину дана касније Трећи рајх је окупирао Литванију, а током трогодишње окупације у Холокаусту у Литванији је страдало око 190.000 литванских Јевреја (или 90% предратне јеврејске популације Литваније).</s> <s>Након повлачења трупа Вермахта 1944.</s><s>Литванија се вратила у састав Совјетског Савеза као Литванска ССР.</s><s>У периоду од 1944. до 1952. на територији Литваније је деловао партизански герилски покрет (око 100.000 герилаца) који се борио против совјетске власти.</s><s>У тој борби страдало је око 30.000 герилаца и њихових присталица, а далеко већи број је депортован у сибирске гулаге.</s><s>Процењује се да је током Другог светског рата и за време Стаљинове власти Литванија имала око 780.000 људских жртава.</s><s>Педесет година комунистичке владавине је окончано појавом гласности и перестројке у Совјетском Савезу, и Литванија је, предвођена антикомунистичким и антисовјетским покретом Сајудисом (-{Sąjūdis}-), обновила своју независност 11. марта, 1990. године.</s><s>Литванија је тако постала прва чланица Совјетског Савеза која је прогласила независност.</s><s>Совјети су покушавали да осујете сепаратистичке тежње тако што су завели економску блокаду према Литванији, а 13. јануара 1991. совјетска армија је чак и ушла у Вилњус, и тада је убијено 14 литванских држављана.</s><s>Прво међународно признање Литванији стигло је са Исланда 4. фебруара 1991. године а већ 17. септембра исте године примљена је у пуноправно чланство у Уједињеним нацијама.</s><s>Након повлачења последњих совјетских јединица са своје територије у августу 1991.</s><s>Литванија је у јануару 1994. аплицирала за чланство у НАТО, а у пуноправно чланство у тој војној организацији је примљена 29. марта 2004.</s> <s>Првог маја 2004. постала је пуноправна чланица Европске уније, а 21. децембра 2007. чланица Шенгенског уговора.</s><s>Литванија се 1. јануара 2015. придружила еврозони и усвојила јединствену валуту Европске уније као последња од балтичких држава.</s><s>Литванија се званично придружила ОЕЦД-у 4. јула 2018.</s> <s>Даља Грибаускајте је била прва жена председница Литваније (2009–2019) и прва председница која је поново изабрана за други узастопни мандат.</s> <s>Литванија је 24. фебруара 2022. прогласила ванредно стање као одговор на руску инвазију на Украјину 2022. године.</s><s>Заједно са осам другиһ држава чланица НАТО-а, земља се такође позвала на члан 4 НАТО-а да би одржала консултације о безбедности.</s> <s>Становништво</s> <s>Према подацима националне статистичке службе (-{Statisticos Departmentas)}- број становника Литваније у 2011. години је 3.245.000 што је за око 80.000 становника мање у односу на претходну годину, или за 110.000 мање у поређењу са 2009. годином.</s><s>Први и Други светски рат, велике емиграције у периоду 1922—1945. и репресалије од 1940. до 1950. су имале веома негативан утицај на популациону слику Литваније.</s><s>У периоду између 1940. и 1952.</s><s>Литванија је изгубила око 850.000 становника или трећину целокупне популације.</s><s>Тако је према резултатима пописа из 1959.</s><s>Литванија те године имала мање становника него 1913. године.</s><s>Годишња стопа раста становништва у 2007. години повећана је за свега 0,3%.</s> <s>Према подацима (-{Statisticos Departmentas}-) за 2011. етнички састав је био следећи:</s> <s>Пољска национална мањина је углавном распоређена у подручју око главног града.</s><s>Највећи број Руса живи у Клајпеди где чине трећину становништва и у Вилњусу (14% популације).</s><s>Некада најбројнија мањинска заједница Јевреја данас је сведена на мање од 1% у укупној популацији.</s> <s>Очекивана животна доб (према подацима за 2009.) износила је 66 година за мушкарце и 78 година за жене, што представља највећу разлику у животној доби међу половима у ЕУ.</s><s>Стопа смртности новорођенчади је 5,9 на 1.000 рођених.</s><s>Са 30,4 самоубиства на 100.000 становника на првом је месту у свету (1995. тај број је износио 45,6 на 100.000), док је по броју убистава на првом месту у ЕУ.</s> <s>Језици</s> <s>Према уставу Литваније службени језик је литвански. и матерњи је језик за око 85% становника у земљи.</s><s>Литвански језик () је индоевропски језик из групе балтичких језика и користи латинично писмо са 32 слова (20 сугласника и 12 самогласника).</s><s>Укупан број говорника се процењује на око 3.500.000, од чега је око 500.000 говорника ван Литваније.</s> <s>За око 8,2% матерњи језик је руски, док је 5,8% говорника пољског језика.</s><s>Као последица дуготрајног руског утицаја у земљи око 80% становништва говори руски језик, који је de facto други језик у земљи.</s><s>Из истих историјских разлога доста су раширени и пољски и немачки језик.</s><s>У школском систему енглески језик се обично изучава као примарни страни језик, тако да број говорника овог језика у последње време константно расте.</s> <s>Религија</s> <s>Према истраживању Еуробарометра из 2005. године 49% грађана Литваније се изјаснило као верујући у Бога, 36% сматра да постоји нека „виша сила”, док се остатак изјаснио као атеисти.</s><s>Према истом истраживању, око 80% популације припада Римокатоличкој цркви.</s><s>Почетком 20. века Протестантска црква је била на другом месту по броју чланова (око 200.000 верника), али је тај проценат данас знатно мањи и износи око 20.000 верника углавном на северу и западу земље.</s><s>Око 5% становника су верници Руске православне цркве (углавном етнички Руси).</s> <s>Током совјетског периода деловање црквених заједница у земљи је било забрањено, верски објекти су рушени а бројни верници и свештеници су депортовани у гулаге широм Сибира.</s><s>Неки свештеници су били активни чланови покрета отпора против совјетске власти.</s> <s>Симбол борбе за хришћанство и католицизам у Литванији је Брдо Крстова () које се налази 12 км северно од града Шјауљаја.</s><s>Ово место је имало посебно значење у време совјетске владавине и постало је симбол отпора литванског народа.</s><s>Иако су совјетске власти три пута уклањале крстове са брда, Литванци су их увек изнова враћали, тако да данас има преко 100.000 крстова различитих димензија на брду.</s> <s>Образовни систем Прва школска установа на територији Литваније везује се за постојање Вилњуске катедрале и датира из 1378. године.</s><s>Универзитет у Вилњусу је основан 1579. године и то је најстарија високошколска установа у земљи.</s><s>Нешто касније основан је и Универзитет у Каунасу.</s> <s>Образовним сектором у земљи руководи Министарство образовања и науке Владе Литваније.</s><s>Према Уставу основно образовање које траје десет година је обавезно за све (и траје од 6. до 16. године старости).</s><s>Према подацима Светске Банке, 100% становника старијих од 15 година се може сматрати писменим, док је према подацима за 2008. годину трећина популације земље старости од 25 до 64 године имала високи степен образовања, а чак 61% у истој старосној скупини завршену средњу или вишу школу.</s><s>Око 90% пунолетних Литванаца говори један страни језик, док око половина становништва користи два страна језика (углавном руски и енглески језик).</s> <s>Велики проблем Литванији данас представља „одлив мозгова„”, односна одлазак високообразованих кадрова на рад у иностранство, због боље плаћених послова и наставка школовања.</s><s>Од уласка у ЕУ 2004.</s><s>Литванију је напустило 180.000 високообразованих кадрова (углавном младих људи).</s> <s>Године 2008. на територији Литваније је деловало 15 државних универзитета и 6 приватних института, 16 јавних и 11 приватних високих школа.</s><s>Најважније образовне установе су Универзитет у Вилњусу (најстарији у северној Европи) те Технолошки Факултет у Каунасу.</s> <s>Највиша научна институција у земљи је Академија наука Литваније () основана 1941. године са седиштем у Вилњусу.</s> <s>Политички живот Од када је Литванија 11. марта 1990. прогласила обнову своје независности, задржала је снажне демократске традиције.</s><s>Одржала је своје прве независне опште изборе 25. октобра 1992. године, на којима је 56,75% бирача подржало усвајање Новог устава.</s><s>Водиле су се интензивне дебате о уставу, посебно о улози председника.</s><s>Одвојени референдум одржан је 23. маја 1992. како би се измерило јавно мњење о том питању, а 41% гласача подржало је обнову предсједника Литваније.</s><s>Компромисом је договорен полупредседнички систем.</s> <s>Литвански шеф државе је председник, који се бира директно на петогодишњи мандат и служи највише два мандата.</s><s>Председник надгледа спољне послове и националну безбедност, и врховни је командант војске.</s><s>Председник такође именује премијера и, на предлог овог другог, остатак кабинета, као и низ других највиших државних службеника и судија за све судове осим Уставног суда.</s><s>Актуелни шеф литванске државе Гитанас Науседа изабран је 26. маја 2019. године, тако што је једногласно победио у свим општинама Литваније на другој изборној турнеји.</s> <s>Судије Уставног суда (Konstitucinis Teismas) служе деветогодишњи мандат.</s><s>Суд се обнавља за трећину сваке три године.</s><s>Судије именује Сеимас, на предлог председника, председавајућег Сеимаса и председника Врховног суда.</s><s>Једнодомни литвански парламент, Сеимас, има 141 члана који се бирају на четворогодишњи мандат.</s><s>71 члан њених чланова бира се у једночланим изборним јединицама, а остали на општенародном гласању по пропорционалној заступљености.</s><s>Странка мора да добије најмање 5% гласова на националном нивоу да би била квалификована за било које од 70 националних места у Сеимасу.</s> <s>Литванија је била једна од првих земаља у свету која је женама дала право гласа на изборима.</s><s>Литванским женама је било дозвољено да гласају Уставом Литваније из 1918. и први пут су искористиле своје ново дато право 1919. године.</s><s>Тиме је Литванија то дозволила раније од демократских земаља као што су САД (1920), Француска (1945), Грчка (1952), Швајцарска (1971).</s> <s>Литванија има фрагментиран вишестраначки систем, са низом малих партија у којима су коалиционе владе уобичајене.</s><s>Редовни избори за Сеимас одржавају се друге недеље октобра сваке четири године.</s><s>Да би имали право на изборе, кандидати морају имати најмање 25 година на дан избора, да нису верни странци и да имају стално пребивалиште у Литванији.</s><s>Не могу се кандидовати лица на издржавању или на издржавању казне изречене од стране суда 65 дана пре избора.</s><s>Такође, не могу се кандидовати судије, грађани на служењу војног рока, службеници професионалне војне службе и службеници статутарних установа и установа.</s><s>Домовинска унија – Литвански демохришћани победили су на литванским парламентарним изборима 2020. и добили 50 од 141 места у парламенту.</s><s>У октобру 2020., премијерска кандидаткиња Домовинске уније-Литвански демохришћани (ТС-ЛКД) Ингрида Шимоните формирала је коалицију десног центра са две либералне странке.</s> <s>Председник Литваније је шеф државе, изабран на петогодишњи мандат већином гласова.</s><s>Избори се одржавају последње недеље најкасније два месеца пре истека актуелног председничког мандата.</s><s>Да би имали право на изборе, кандидати морају да имају најмање 40 година на дан избора и да живе у Литванији најмање три године, поред тога да испуњавају критеријуме подобности за члана парламента.</s><s>Исти председник може бити највише два мандата.</s><s>Гитанас Науседа је победио на последњим изборима као независни кандидат 2019.</s> <s>Сваком општином у Литванији управљају општинско веће и градоначелник, који је члан општинског већа.</s><s>Број чланова, који се бирају на четворогодишњи мандат, у сваком општинском већу зависи од величине општине и варира од 15 (у општинама са мање од 5.000 становника) до 51 (у општинама са више од 500.000 становника).</s><s>У 2015. години изабрано је 1.524 члана општинског већа.</s><s>Чланови већа, осим градоначелника, бирају се по пропорционалној заступљености.</s><s>Почевши од 2015. године, градоначелника бира непосредно већина становника општине.</s><s>Социјалдемократска партија Литваније освојила је већину позиција на изборима 2015. (372 места у општинским већима и 16 градоначелника).</s> <s>Од 2019. године, Литванији је додељено 11 места у Европском парламенту.</s><s>Редовни избори одржавају се у недељу истог дана као и у другим земљама ЕУ.</s><s>Гласање је отворено за све грађане Литваније, као и држављане других земаља ЕУ који имају стално пребивалиште у Литванији, који на дан избора имају најмање 18 година.</s><s>Да би имали право на изборе, кандидати морају имати најмање 21 годину на дан избора, држављанин Литваније или држављанин друге земље ЕУ са сталним боравком у Литванији.</s><s>Кандидатима није дозвољено да се кандидују на изборима у више од једне земље.</s><s>Не могу се кандидовати лица на издржавању или на издржавању казне изречене од стране суда 65 дана пре избора.</s><s>Такође, не могу се кандидовати судије, грађани на служењу војног рока, службеници професионалне војне службе и службеници статутарних установа и установа.</s><s>Шест политичких партија и један представник одбора добили су места на изборима 2019. г.</s> <s>Административна подела</s> <s>Литванија се дели на округе (литвански: apskritis).</s><s>Укупно постоји 10 округа, чија су имена изведена од њихових управних средишта, одн. великих градова Литваније.</s><s>То су: 1. - Алитус округ 2. - Вилњус округ 3. - Каунас округ 4. - Клајпеда округ 5. - Маријамполе округ 6. - Паневежис округ 7. - Шјауљај округ 8. - Таураге округ 9. - Телшиај округ 10. - Утена округ</s> <s>Привреда Литванија има отворену и мешовиту економију коју Светска банка класификује као економију са високим дохотком.</s><s>Према подацима из 2016. године, три највећа сектора литванске привреде су – услуге (68,3% БДП), индустрија (28,5%) и пољопривреда (3,3%).</s><s>Извештај Светског економског форума о глобалној конкурентности рангира Литванију на 41. место (од 137 рангираних земаља).</s> <s>Литванија је ушла у НАТО 2004, ЕУ 2004, Шенген 2007 и ОЕЦД 2018.</s><s>Првог јануара 2015. евро је постао национална валута, заменивши литас по курсу од 1,00 евро = 3,45280 ЛТЛ.</s> <s>Према подацима из 2016. године, више од половине укупног литванског извоза иде у 7 земаља укључујући Русију (14%), Летонију (9,9%), Пољску (9,1%), Немачку (7,7%), Естонију (5,3%), Шведску ( 4,8%) и Уједињено Краљевство (4,3%).</s><s>Извоз је износио 81,31 одсто литванског БДП-а у 2017.</s> <s>Литвански БДП је имао веома високе реалне стопе раста током деценије до 2009. године, достижући врхунац од 11,1% у 2007.</s><s>Као резултат тога, земља се често називала балтичким тигром.</s><s>Међутим, у 2009. години услед глобалне финансијске кризе обележен је драстичан пад – БДП се смањио за 14,9% а стопа незапослености је достигла 17,8% у 2010. г. Након пада у 2009. години, годишњи привредни раст Литваније био је много спорији у поређењу са годинама пре 2009. године.</s><s>Према ММФ-у, финансијски услови су погодни за раст, а показатељи финансијске стабилности остају јаки.</s><s>Коефицијент јавног дуга у 2016. години пао је на 40 процената БДП-а, у поређењу са 42,7 процената у 2015. (пре глобалне финансијске кризе – 15 процената БДП-а у 2008.).</s> <s>У просеку, више од 95% свих страних директних инвестиција у Литванији долази из земаља Европске уније .</s><s>Шведска је историјски највећи инвеститор са 20% – 30% свих СДИ у Литванији.</s><s>СДИ у Литванију су скочиле 2017. године, достигавши највећи икада забележени број гринфилд инвестиционих пројеката.</s><s>Литванија је 2017. године била трећа земља, после Ирске и Сингапура по просечној вредности послова инвестициониһ пројеката.</s><s>САД су биле водећи извор у 2017, са 24,59% укупних SDI.</s><s>Следе Немачка и Велика Британија, од којих свака представља 11,48% укупног броја пројеката.</s><s>Према подацима Евростата, вредност литванског извоза је у 2017. години забележила најбржи раст не само у балтичким земљама, већ и широм Европе, који је износио 16,9 одсто.</s> <s>У периоду од 2004. до 2016. године, сваки пети Литванац је емигрирао, пре свега због недовољних прихода; секундарни разлог је била жеља појединаца да студирају у иностранству.</s><s>Дугорочна емиграција и раст привреде довели су до приметне несташице кадра на тржишту рада и тога да је раст плата већи од раста ефикасности рада.</s><s>Стопа незапослености у 2017. години износила је 8,1%.</s> <s>Од 2021. године, средње богатство Литваније по одраслој особи износило је 28.400 долара (средња вредност је била 63.500 долара), док је укупно национално богатство било 138 милијарди долара.</s><s>Од децембра 2022. просечна месечна бруто плата у Литванији износила је 2.042 евра.</s><s>Трошкови живота су нижи од просека ЕУ.</s> <s>Литванија има јединствену пореску стопу, а не прогресивну.</s><s>Према Еуростату, стопе пореза на доходак физичких лица (15%) и пореза на добит предузећа (15%) у Литванији су међу најнижим у ЕУ.</s><s>Земља има најнижу имплицитну стопу пореза на капитал (9,8%) у ЕУ.</s><s>Стопа пореза на добит у Литванији је 15% и 5% за мала предузећа.</s><s>У Литванији ради 7 слободних економских зона.</s> <s>Производња информационих технологија расте у земљи и достиже 1,9 милијарди евра у 2016.</s><s>Само у 2017. години, 35 FinTech компанија дошло је у Литванију – резултат поједностављене процедуре литванске владе и Банке Литваније за добијање дозвола за активности институција за електронски новац и платни промет.</s><s>Први европски међународни блокчејн центар покренут је у Виљнусу 2018.</s><s>Литванија је доделила укупно 39 лиценци за е-новац, што је друго у ЕУ после Велике Британије са 128 лиценци.</s><s>Google је 2018. основао компанију за плаћање у Литванији.</s> <s>Спорт</s> <s>Национални спорт у Литванији је кошарка.</s><s>Кошаркашка репрезентација Литваније је освојила три бронзане медаље на Олимпијским играма и једну на Светском првенству.</s><s>На Европском првенству репрезентација је дошла до три златне медаље, једне сребрне и једне бронзане.</s><s>Познати играчи су: Арвидас Сабонис (први Литванац члан NBA куће славних), Жидрунас Илгаускас, Шарунас Марчиулионис, Даријус Сонгајла, Шарунас Јасикевичијус и Линас Клејза.</s><s>У Литванији су одржане две завршнице Европских првенстава 1939. и 2011.</s><s>КК Жалгирис је 1999. освојио Евролигу и 1998.</s><s>Еврокуп, а КК Лијетувос ритас је двоструки освајач Еврокупа.</s><s>Женска репрезентација је освојила по једну златну и сребрну медаљу на Европском првенству.</s> <s>Закључно са 2012. годином, Литванија је као независна држава учествовала на 8 Летњих и 7 Зимских олимпијских игара.</s><s>Литвански спортисти су до сада освојили 6 златних, 5 сребрних и 10 бронзаних медаља, све на Летњим играма.</s><s>Најуспешнији су атлетичари.</s><s>Ромас Убартас је освојио злато на Олимпијским играма 1992. у Барселони у бацању диска.</s><s>Виргилијус Алекна је двоструки Олимпијски шампион у бацању диска 2000. и 2004. а 2008. је освојио бронзану медаљу.</s><s>Аустра Скујите је 2004. у Атини освојила сребро у седмобоју.</s><s>На Светским првенствима, литвански атлетичари су до сада освојили две златне, две сребрне и једну бронзану медаљу, а на Европским једну златну, две сребрне и три бронзане.</s> <s>Види још Литванска Совјетска Социјалистичка Република</s> <s>Референце</s> <s>Литература</s> <s>Спољашње везе</s> <s>Председник Литваније Скупштина Литваније Званична туристичка презентација Литваније Устав Републике Литваније Академија наука Литваније</s> <s>Државе у Европи Источна Европа Државе чланице НАТО-а Државе чланице Европске уније</s>

951

https://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%91%D0%B5%D0%BB%D0%BE%D1%80%D1%83%D1%81%D0%B8%D1%98%D0%B0

Белорусија

<s>Белорусија (; ), званично Република Белорусија (, ), континентална је држава у источној Европи Граничи се са Русијом на североистоку, Украјином на југу, Пољском и Литванијом на западу, те Летонијом на северозападу.</s><s>Главни и највећи град је Минск, а остали већи градови су Гомељ, Могиљов, Витепск, Гродно и Брест.</s><s>Преко 25% територије од укупно 207.000 km² је под шумом, док су најважнији извори прихода пољопривреда и индустрија.</s> <s>Све до 20. века територија данашње Белорусије је била део других држава, међу којима су Полоцка кнежевина, Велика Кнежевина Литванија, Пољско-литванска унија и Руска Империја.</s><s>Уз помоћ Немачког царства Белорусија је 25. марта 1918. прогласила независност, као марионетска Белоруска Народна Република.</s><s>Након немачкога пораза проглашена је ССР Белорусија 1. јануара 1919. и ушла је у састав Руске СФСР, али већ 31. јануара је изашла из састава тадашње Русије и преименована је у Белоруску ССР.</s><s>Након рата западних сила против Руске СФСР, Белоруска ССР је постала део СССР, док је Западна Белорусија укључена у састав Пољске.</s><s>После Октобарске револуције, Белорусија је постала једна од конститутивних република Совјетског Савеза и преименована је у Белоруску ССР.</s><s>Данашње границе добила је 1939. након Совјетске инвазије на Пољску и враћања Западне Белорусије, коју је Пољска заузела 1921.</s><s>У току Другог светског рата, Белорусија је претрпела страховита разарања, изгубила је готово трећину становништва и више од половине економских ресурса.</s><s>Привреда је обновљена у послератним годинама.</s> <s>Белоруски парламент је 27. јула 1990. прогласио суверенитет, а након распада Совјетског Савеза и 25. августа 1991. године и независност Белорусије.</s><s>Александар Лукашенко је председник државе од 1994. године.</s><s>Многе западне владе и невладине организације критикују власт у Белорусији због наводних репресалија према представницима опозиције и лажирања избора.</s><s>Од 2000. године Белорусија има са Русијом потписан уговор о специјалним везама са индицијама ка стварању Савеза Русије и Белорусије.</s> <s>Члан је Заједнице независних држава, Организације уговора о заједничкој безбедности, Евроазијске економске уније и партнер у дијалогу у Шангајској организацији за сарадњу.</s> <s>Већина становништва Белорусије живи у урбаним подручјима у и око великих градова (центара административних дивизија које се зову области).</s><s>Преко 80% популације су етнички Белоруси, а најбројније мањинске заједнице су Руси, Пољаци и Украјинци.</s><s>Службени језици су белоруски и руски (још од референдума 1995).</s><s>У конфесионалном погледу већина становника су православци, припадници Белоруске православне цркве која је под јурисдикцијом Руске православне цркве, док на западу земље постоје мање заједнице католика.</s> <s>Етимологија Постоји неколико објашњења о пореклу имена „Бела Рус“.</s><s>Према етнорелигијској теорији тај термин се користио да би се описале руске земље које су биле у саставу Велике кнежевине Литваније, а које су насељавали покрштени Словени, за разлику од Црне Рус која је била насељена претежно паганским Балтима.</s><s>Друго могуће тумачење имена заснива се на некадашњем обичају локалног словенског становништва на тим просторима да носи искључиво белу одећу.</s><s>Једна пак легенда каже да је то био назив за старе руске земље (Поласје, Витебск и Могиљов) које нису покорили Татари.</s><s>Други извори говоре да су земље које пре 1267. нису покорили Монголи означаване као „Бела Рус“.</s><s>Историчар Алеш Бели је 2008. на Литванском институту за историју у Вилњусу успео да одбрани докторску дисертацију на тему Одређивање хоронима Бела Русија на примеру европских докумената и мапа из периода од XII до средине XVIII века према којој је „Бела Русија“ подручје Новгородске републике коју је покорила Велика московска кнежевина 1478. године, а односи се на територију данашње источне Белорусије.</s> <s>У разним изворима је долазило до мешања појмова Рус и Русија, тако да је често Бела Рус изједначавана са појмом Бела Русија.</s><s>То погрешно тумачење често су ширили московски намесници након пада Кијевске Русије да би себе приказали као легалне наследнике целог источнословенског етноса и користили су ту чињеницу као повод за рат против Пољске и Литваније (с циљем ослобађања подручја западне Рутеније).</s><s>Појам „Бела Русија“ први пут се појавио у средњовековним германским и латинским списима, а папа Пије VI је користио латински назив Алба Русија () у папској були из 1783. године.</s><s>Током 17. века руски цареви су користили термин „Бела Рус“ као одредницу за територије које су биле одузете од Литваније.</s> <s>Белорусија је службено добила име Беларусија () у времену царске Русије, а руски цар је имао титулу „император сверуски“.</s><s>Током совјетске ере термин Белорусија се усталио као део националне свести.</s><s>Термин Белорусија се службено користио све до 1991. године када је врховни совјет тадашње Белоруске ССР одлучио да се нова држава убудуће зове Беларус () (иако се у многим светским језицима, па и у српском држава означава као Белорусија).</s><s>Конзервативне странке су се противиле промени имена земље и покушале су да блокирају уношење те измене у устав, али без успеха.</s><s>И данас постоје многи који користе стари термин за име земље.</s><s>Службено име државе је Республика Беларус (, ).</s> <s>Географија</s> <s>Положај</s> <s>Белорусија лежи између 51° и 57° северне географске ширине и 23° и 33° источне географске дужине.</s><s>Географски центар земље налази се на удаљен 70 км југоисточно од Минска.</s> <s>Геологија и рељеф Државна територија је релативно равна, без већих узвишења.</s><s>Највиши врх Дзержинска гора висок је свега 346 m (а следи Лисаја са 342 метра), а просечна надморска висина је око 162 метра.</s><s>Најнижа тачка је у долини Њемена, на граници са Литванијом, надморске висине око 80 m. Глацијација је најзаслужнија за изразито раван и замочварен пејзаж Белорусије.</s><s>Северни делови су нешто издигнутији, испуњени језерима и благим узвишењима моренског порекла.</s><s>На југу, око реке Припјат налази се велика мочварна низија Полесје (уједно једно од највећих мочварних подручја у Европи).</s> <s>Белорусија је доста сиромашна рудним богатствима.</s><s>Постоје једино нешто веће залихе тресета, затим скромне залихе нафте и природног гаса, гранита, доломита (кречњака), лапорца, креде, песка, шљунка и глине.</s> <s>Воде Преко 3.000 водотока (од чега 42 су реке) и на хиљаде мањих језера чини хидролошку карту Белорусије веома богатом и разноврсном.</s><s>Воде отичу у два слива: балтички и црноморски.</s><s>Ка Балтичком мору отичу Западна Двина (или Даугава) и Њемен, док Дњепар и Припјат (иначе притока Дњепра у Украјини) отичу ка Црном мору.</s><s>Иако су језера бројна, површином су углавном мала, просечно око 0,5 km² и више личе на мочваре.</s><s>Највеће језеро је Нароч у Минској области са површином од 79,6 km².</s> <s>Клима Иако континентална земља, због близине Балтика (који је удаљен свега 257 км) Белорусија има умерено континенталну климу, што представља прелаз између океанске и континенталне климе.</s><s>Лета су доста свежа и влажна док су зиме благе са обиљем снежних падавина.</s><s>Средња годишња температура ваздуха креће се од 5,7 °C до 8,2 °C. Летњи температурни просек је око 18 °C, а зимски -6 °C. Најтоплији су јужни и југозападни делови земље.</s><s>Просечна количина падавина се креће између 500 и 800 мм годишње са максимумима падавина током лета и јесени, највише у централним и северозападним рејонима.</s> <s>Флора и фауна Око четвртине државне територије прекривено је шумама, али углавном доминирају мање галеријске шуме.</s><s>Највећа је Бјаловешка шума, реликтна прашума која се простире између Бреста и Бјалистока (Пољска) и налази се под заштитом Унеска.</s><s>На северу углавном доминирају четинарске шуме (укључујући и брезу и јову), док у јужним подручјима шуме су вегетацијски много разноврсније.</s> <s>Последице чернобиљске хаварије</s> <s>Белорусија је највише осетила последице нуклеарне хаварије у Чернобиљу из 1986. године.</s><s>Правац ветра првих дана и недеља након хаварије довео је до тога да је од укупне количине радиоактивног цезијума 137 који је пао на Европу, чак 70% се задржало над Белорусијом.</s><s>О коликој хаварији је била реч најбоље сведочи податак да је чак у јулу 1991. цела територија Белорусије била проглашена зоном еколошке катастрофе.</s><s>Радијацији су биле најизложеније јужне области Могиљовска и Гомељска, док је озрачено преко 2 милиона људи.</s> <s>Око 7.000 -{km²}- је било контаминирано радиоактивним цезијумом 137 а ниво радијације износио је 15 -{Ci}- (односно 550 -{GBq}-) по квадратном километру.</s><s>Године 1996. и даље је било контаминирано 22% територије (што је за само 1% мање него 1986) са нивоом радијације од 1 -{Ci/km²}- (37 -{GBq/km²}-).</s> <s>Последице нуклеарне несреће и данас су видљиве.</s><s>Број оболелих од разних врста рака је увећан, док је број генетских деформитета код новорођенчади повећан за 40% у односу на период пре несреће.</s><s>Слична ситуација је и са биљним и животињским светом, док је количина радијације у мочварним подручјима и даље изнад нормале.</s><s>У 1995. години за санирање катастрофе утрошено је скоро 15% укупних буџетских средстава државе за ту годину.</s> <s>Национални паркови</s> <s>Историја</s> <s>Прaисторија Археолошким истраживањима доказано је да су у раном палеолиту на територији Белорусије живели Homo erectus и неандерталац.</s><s>Први Индоевропљани на територији Белорусије су се појавили током III миленијума пре нове ере.</s> <s>Од средњег до XX века</s> <s>На просторе данашње Белорусије Словени су се доселили између VI и VIII века.</s><s>Тадашњи Источни Словени наишли су на Варјаге с којима су основали прву велику државу источне Европе – Кијевску Русију.</s><s>У саставу те државе налазиле су се и кнежевине чија су средишта била у данашњим белоруским градовима Полацк, Минск, Туров и Пинск.</s> <s>У XIII веку након монголске провале у којој је Кијев био до темеља уништен, Кијевска Русија се распала на неколико мањих кнежевина, а кнежевине које су се налазиле на подручју Белорусије ушле су у састав Велике кнежевине Литваније.</s><s>Полоцка и Турово-Пинска кнежевина биле су припојене Литванији у XIII веку док је Минску кнежевину освојио литвански кнез Гедимин у току XV века.</s><s>До краја XV века, та кнежевина ће се нагло проширити на источну Европу и обухватити простор од Балтичког до Црног мора.</s> <s>Велика кнежевина Литванија је ушла у персоналну унију са Краљевином Пољском 1386. године чиме су белоруске земље ушле у састав Пољске.</s><s>Руски цар Иван III Васиљевич је 1486. године започео освајања на истоку са циљем поновног обнављања Кијевске Русије.</s><s>Литванско-пољска унија је престала да постоји 1795. поделом Пољске коју су извршиле Руска Империја, Пруска и Аустрија.</s><s>Белоруске територије су тако потпале под власт Руске Империје (под Катарином Великом) и у њеном саставу су се задржале све до пропасти царства 1917. године.</s> <s>XX век Уз свесрдну помоћ Немачке, Белорусија је 25. марта 1918. прогласила независност и тако је основана Белоруска Народна Република.</s><s>Немачка је на тај начин покушала да појача процес германизације Словена на том подручју.</s><s>Међутим, БНР није била дугог века, јер су се већ 1919. године немачке трупе повукле, а на њихово место је дошла совјетска Црвена армија.</s><s>У Смоленску је 1. јануара 1919. била проглашена Совјетска Социјалистичка Република Белорусија која је ушла у састав Руске СФСР.</s><s>Већ 31. јануара је изашла из састава тадашње Русије и била је преименована у Белоруску ССР, а 3. фебруара је донесен и њен устав.</s><s>Након завршетка Пољско-совјетског рата (1919—1921) Белоруска Совјетска Социјалистичка Република је постала део Совјетског Савеза, док је Западна Белорусија, сходно мировном уговору из Риге, била укључена у састав Пољске.</s> <s>Захваљујући совјетском моделу привредног развоја кроз петогодишње планове, Белорусија је током тридесетих година 20. века доживела убрзану индустријализацију.</s><s>Током марта 1924. и децембра 1926.</s><s>БССР-у су враћени делови Витебске, Смоленске и Гомељске губерније који су јој били одузети током 1919. године.</s> <s>Нацистичка Немачка и СССР су 1939. извршиле инвазију на Пољску, а делови североисточне Пољске (који су ушли у њен састав сходно одредбама Ришког мира из 1921) били су враћени у састав БССР-а као Западна Белорусија.</s> <s>Немачка је 22. јуна 1941. напала СССР, а Белорусија се прва нашла на удару.</s><s>Након само месец дана, Вермахт је окупирао целокупну територију Белорусије.</s><s>Током трогодишње окупације, Белорусија је доживела страховита разарања.</s><s>До темеља је разрушено 209 градова (од укупно 290), 85% индустрије је уништено, а погинуло је између 2 и 3 милиона људи (што је чинило око трећину тадашњег становништва), уништено је и преко милион грађевина.</s><s>На подручју Белорусије налазило се 287 концентрационих логора кроз које је прошло више милиона људи.</s><s>Јеврејска заједница је током Холокауста у Белорусији била збрисана са лица земље и никада се није опоравила.</s><s>Белорусија се вратила на предратни број становника тек 1971. године.</s> <s>Највећи део Белорусије је ослобођен у операцији Багратион у лето 1944.</s><s>По завршетку Другог светског рата, почео је велики процес обнове разрушене земље.</s><s>Белорусија је убрзо била претворена у велико градилиште, а потом и у главни центар индустријске производње целог совјетског запада.</s><s>То је довело до отварања нових радних места, али и до интензивнијег насељавања руског становништва из унутрашњих делова Совјетског Савеза.</s> <s>Белоруска ССР је (независно од Совјетског Савеза) била потписница повеље о оснивању ОУН-а (26. јун 1945) и имала је властиту столицу у УН-у.</s> <s>У августу 1945. на основу договора о разграничењу између Пољске и Совјетског Савеза (а сходно Курзоновој линији), Белорусија је изгубила област око Бјалистока и три рејона око Бреста који су враћени Пољској.</s> <s>Стаљин је спроводио интензивну политику „совјетизације“, посебно на западу Совјетског Савеза са циљем да се спречи ширење западних утицаја.</s><s>На руководеће позиције у земљи су обично били постављани кадрови из Москве, а била је ограничена и употреба белоруског језика.</s><s>Стаљинову политику је наставио његов наследник Никита Хрушчов под паролом: Што пре сви проговоримо руски, брже ћемо изградити комунизам.</s> <s>У нуклеарној централи код Чернобиља у Украјини, на самој граници са Белорусијом, 26. априла 1986. дошло је до хаварије услед које је велики део територије Белорусије био захваћен радијацијом, што је оставило озбиљне последице на становништво и живи свет.</s> <s>Током јуна 1988. у шуми Куропати крај Минска пронађена је масовна гробница у којој су сахрањене жртве совјетске тајне полиције НКВД из периода између 1937. и 1941.</s><s>Белоруски националисти су та открића користили као „кључни доказ“ о тежњи совјетских и руских власти да униште Белорусе као народ (иако се у тим гробницама налазе сви противници тадашње совјетске власти, без обзира на нацију) што је јачало тежње за независност од Совјетског Савеза.</s> <s>Међутим на изборима за Врховни совјет БССР одржаним у марту 1990. присталице независности Белорусије (Белоруски национални фронт — Партыя БНФ) је освојио свега 10% места у совјету.</s> <s>Врховни Совјет Белоруске ССР је 27. јула 1990. усвојио декларацију о суверенитету Белорусије (229 од 232 депутата је гласало у корист декларације).</s><s>На референдуму од 17. марта 1991. чак 83% грађана Белорусије се изјаснило за очување и реформисање Совјетског Савеза.</s> <s>Независност је била проглашена 25. августа 1991. године када је декларација о суверенитету из 1990. била укључена у Устав Белорусије, а усвојене су и декларације о политичкој и економској независности Белорусије, као и о укидању Комунистичке партије Белорусије.</s><s>Држава је била преименована у Републику Белорусију () 19. септембра 1991, а убрзо су били установљени нови грб, застава, устав и пасош.</s><s>Лидери Белорусије, Украјине и Русије, Станислав Шушкевич, Леонид Кравчук и Борис Јељцин су 8. децембра 1991. у Бјаловешкој шуми прогласили формалан распад Совјетског Савеза и формирање Заједнице независних држава (ЗНД).</s> <s>По Уставу из 1994.</s><s>Белорусија је председничка република.</s><s>На првим председничким изборима 1994. године у два круга гласања победио је до тада анонимни Александар Лукашенко (у првом кругу освојивши 45% гласова, а у другом чак 80%).</s><s>Лукашенко је добио и председничке изборе 2001, 2006, 2010, 2015 и 2020. године.</s> <s>Становништво</s> <s>Према попису из 2019. године Белорусија има 9.413.446 становника.</s><s>Национални састав становништва је следећи:</s> <s>Према попису из 2009. у Белорусији живи 130 различитих националности.</s><s>Поред Белоруса, који су највећа етничка заједница у земљи, најбројније националне мањине су Пољаци и Украјинци, док Руси имају статус конститутивног народа у држави.</s><s>Према Уставу Белорусије, поред белоруског, службени је још и руски језик (и то на територији целе државе).</s><s>Међутим, чак 72% белоруског становништва матерњим језиком сматра руски, док је белоруски на другом месту са 12%.</s><s>Главни мањински језици су пољски, украјински и јидиш.</s> <s>Просечна густина насељености износи око 50 становника по km².</s> <s>Као и већина европских земаља, и Белорусија има негативну стопу раста становништва и негативан природни прираштај (природни прираштај износи -0,06%).</s><s>Белоруска популација је 2007. године опала за 0,41% јер је Коефицијент фертилитета свега 1,22, што је недовољно за одржање тренутног броја становника.</s><s>Миграциони биланс је позитиван и износи +0,38 на 1000 становника (што значи да је број досељених или имиграната већи од броја оних који су напустили земљу, емиграната).</s><s>Старосно највећи број становника има између 14 и 64 године старости (70%), што значи да је Белорусија држава са зрелим становништвом јер је просечна старост 37 година.</s><s>Млађих од 14 је 15,5%, а старијих од 65 је 14,6%.</s><s>Међутим, због негативног прираштаја Белорусију у наредним деценијама очекује процес старења нације.</s><s>На једну жену дође 0,88 мушкараца.</s><s>Очекивани животни век износи је око 72,15 година (за мушкарце 66,53 а за жене 78,1 година).</s><s>Стопа писмености је изразито висока и износи 99%.</s> <s>Религија</s> <s>Према члану 16 белоруског Устава, Белорусија је секуларна држава без службене религије и свим грађанима је загарантовано право на слободу вероисповести.</s><s>По подацима Комесаријата за вере Републике Белорусије, 2011 76% су православци, припадници Руске православне цркве (Белоруски егзархат), 12,5% нерелигиозне особе, 10% су римокатолици, а 1,5% остали верници (јудеизам, протестанти, ислам и друго).</s><s>До Другог светског рата Белорусија је имала и велику јеврејску заједницу, али данас је тај проценат мањи од 1%.</s><s>Ислам као религију исповедају татарска и азерска мањина.</s> <s>Образовање</s> <s>Образовни систем у Белорусији се дели на следеће нивое: Предшколско образовање (јаслице и вртићи); Обавезна основна школа (почиње са 6 година, траје 9 година и бесплатна је); Средња школа (бесплатна и обавезна): техничке школе, гимназије и лицеји.</s><s>Високо образовање (постоји око 40 државних и 20 приватних факултета).</s> <s>Настава се одвија на оба службена језика.</s><s>Међутим у градским срединама и на универзитетима у највећем броју случајева настава се одвија на руском језику, док је белоруски језик у настави заступљен углавном у руралним срединама.</s> <s>Белоруско школство још увек није укључено у Болоњски процес, а белоруски захтев за укључивање у овај систем био је одбијен 2012. године.</s> <s>Највиша научна институција у земљи је Национална академија наука Белорусије () основана 1928.</s> <s>Највећи градови</s> <s>Број становника у градовима из године у годину се повећава, на штету сеоског становништва.</s><s>Тако је само у 2008. број становника на селима опао за око 58.000 у односу на годину раније, док се број становника у градовима попео за 45.000.</s><s>На селима живи око 26% укупног становништва (или 2,5 милиона људи), док је број градског становништва троструко већи.</s> <s>Године 2009. 23 града су имала више од 50.000 становника, док само један град има популацију већу од милион људи (престоница Минск).</s> <s>Политика</s> <s>Према Уставу, Белорусија је председничка република са председником као шефом државе и Народном скупштином () као носиоцем законодавне власти.</s><s>Председник се бира на петогодишњи мандат на директним изборима са неограниченим бројем мандата (у складу са изменама Устава из 2004).</s><s>Од 1994. председничку функцију обавља Александар Лукашенко.</s><s>Народна скупштина је дводомни парламент кога чини 110 чланова Представничког (доњег) дома и 64 члана Савета Републике (горњи дом).</s> <s>Представнички дом предлаже амандмане на устав и предлаже смернице спољне и унутрашње политике.</s><s>Све одлуке доњег дома морају проћи потврду у горњем дому који има и овлаштења за опозив председника државе.</s><s>На челу Владе је премијер и пет потпредседника.</s><s>Министре у Влади бира председник државе.</s><s>Највиша судска инстанца је Врховни суд који надгледа рад нижих судова и ревидира њихове одлуке уколико за то има потребе.</s><s>Уставни предмети и тужбе се шаљу на разматрање Уставном суду Републике Бјелорусије.</s><s>Судије Врховног суда именује председник државе са одобрењем Савета Републике.</s> <s>Последња два круга председничких избора (из 2006. и 2010) пратиле су бројне контроверзе.</s><s>У оба случаја актуелни председник Александар Лукашенко је остварио убедљиве победе, али су припадници опозиције изборе прогласили нелегитимним.</s><s>Посматрачи из Русије и ЗНД-а су изборе сматрали фер и легитимним, док су посматрачи углавном западних организација доводили резултате избора у питање.</s> <s>Политички систем Председник Лукашенко је свој начин владавине описао као ауторитативан демократски систем.</s><s>Са друге стране западне владе белоруског председника сматрају диктатором, што је у Белорусији протумачено као мешање у унутрашње ствари.</s><s>Друштвено-политички систем Белорусије сличан је умногоме са друштвено-политичким системом социјализма из времена Совјетског Савеза.</s><s>Једина разлика између времена Совјетског Савеза и садашњег је та, што формално постоји вишестраначки систем, верске заједнице су добиле све слободе и ставља се акценат на белоруски национализам који тежи ка што јачем политичком и економском савезу са Руском Федерацијом.</s><s>Већина фабрика и државних компанија није продато, а приватни и страни капитал је ограничен или је у неким сегментима сведен на минимум.</s><s>Белорусија, је једна од ретких држава која има ниску стопу незапослености у Европи.</s> <s>Савет Европе је 1997. суспендовао Белорусију из свог чланства због неправилности на изборима одржаним годину дана раније и због репресалија које владајућа странка врши над опозицијом, невладиним организацијама, новинарима и мањинским групама.</s><s>Председник Лукашенко је два пута предлагао прилично контроверзне измене Устава које су у оба случаја биле прихваћене.</s><s>Прво је 1996. било продужено трајање мандата председника са 5 на 7 година, а 2006. био је усвојен амандман о неограниченом броју мандата председника државе.</s> <s>Међународни односи Најближе билатералне односе Белорусија има са суседном Русијом која је један од најважнијих трговачких и дипломатских савезника Минска (још од распада Совјетског Савеза).</s><s>Белоруска привреда зависи од увоза сировина из Русије, односно главнина домаћег извоза упућена је на то тржиште.</s><s>Као резултат блиских односа формиран је Савез Русије и Белорусије 1996. као наднационална конфедерација чији је крајњи циљ успостављање јединственог монетарног система, јединствене одбрамбене и спољене политике, као и увођење јединственог пасоша.</s><s>Средином децембра 2007. успостављени су основни оквири будуће федерације.</s><s>Белоруски председник је 27. маја 2008. објавио да је Премијер Русије Владимир Путин именован за премијера руско-белоруске уније.</s> <s>Белорусија је такође једна од оснивача Заједнице Независних Држава.</s><s>Белорусија има потписане уговоре о слободној трговини са неколико земаља чланица ЕУ, иако је службено ЕУ завела санкције према председнику Лукашенку и његовим сарадницима.</s><s>Србија са Белорусијом има потписан уговор о слободној трговини и специјалним везама, а билатерални односи између две земље су на највишем нивоу (Србија има амбасаду у Минску, а Белорусија у Београду).</s> <s>Дипломатски односи са САД су затегнути и лоши због подршке службеног Вашингтона белоруској опозицији.</s><s>Међутим, две земље сарађују у борби против организованог криминала и трговине људима, као и на питањима технолошког криминала и помоћи у ванредним ситуацијама.</s> <s>Односи са Кином су такође на високом нивоу, посебно у економској сфери.</s> <s>Белорусија је чланица и Организације Уговора о заједничкој безбедности, затим Покрета несврстаних од 1998. и Организације за Европску безбедност и сарадњу (ОЕБС).</s> <s>Војска</s> <s>Оружане снаге Републике Белорусије су формиране 1992. године на остацима некадашње Совјетске армије која је била стационирана на територији БССР-а.</s><s>Трансформација некадашње совјетске армије је завршена до 1997. године, а број војника је смањен за 30.000.</s><s>Оружане снаге делују у оквиру Министарства одбране и подељене су у три рода: копнена војска, ваздухопловство и специјалне јединице.</s><s>Главнокомандујући оружаних снага је председник државе.</s> <s>Сви пунолетни младићи имају обавезу редовног служења војног рока и они уједно чине резервни састав Војске Белорусије (војни рок траје 12 месеци за високообразоване регруте, док за остале траје 18 месеци).</s><s>Статус професионалних војника имало је 2001. године 12.000 припадника Оружаних снага Белорусије.</s><s>Године 2005. је за потребе одбрамбених снага издвојено 1,4% укупног БДП-а.</s><s>Иако Белорусија не изражава интересе ка будућем чланству у НАТО-у, ипак учествује у неким НАТО програмима попут Партнерства за мир (од 1995), а такође пружа и подршку мисији ИСАФ у Авганистану.</s><s>Од 1992. године чланица је Организације колективне безбедности заједно са још 6 бивших држава Совјетског Савеза.</s> <s>Постоји пет врста трупа: копнене силе, ваздухопловне и ваздушне одбране, специјалне оперативне снаге, транспортне трупе и територијалне силе.</s><s>Снага Оружаних снага од 1. марта 2016. године је 64.932.</s><s>Од тога 14.502 официра, 6.850 официра, 25.671 војника и водника, 3.502 кадета и 16.407 цивилног особља.</s><s>Број специјалних терминалних снага је 120 00 војних.</s><s>Белоруске оружане снаге имају велику оклопну групу.</s><s>Од марта 2016. године, трупе су имале 602 тенкова, 886 пешадијских борбених возила, 192 оклопних бродова и више од 200 авиона и хеликоптера.</s> <s>Административна подела</s> <s>У административном смислу Република Белорусија је подељена на шест области или региона (, ) које су уједно и највише територијалне јединице а имена су добиле на основу административних центара.</s><s>Области су даље подељене на округе или рејоне (; ) којих има укупно 118.</s><s>Постоји 12 самоуправних градова са преко 50 хиљада становника.</s><s>Град Минск има посебан статус и подељен је на 9 дистрикта.</s> <s>Привреда</s> <s>До распада бившег Совјетског Савеза 1991.</s><s>Белорусија је била једна од индустријски најразвијенијих чланица.</s><s>Након стицања независности, готово све бивше совјетске републике су упале у економске потешкоће.</s><s>Уместо тржишног капитализма Белорусија је увела тржишни социјализам, државно уређење у ком влада контролише кретање цена и степен инфлације и има право да се меша у рад приватних предузећа (тржиште је либерализовано тек 2008. са циљем интензивнијег привлачења иностраних инвестиција).</s><s>Те мере белоруске владе, али и Унија са Русијом, помогли су Белорусији да економски доста безболно преживи ту почетну фазу транзиције.</s> <s>Захваљујући савезу са Русијом, Белорусија има огромно извозно тржиште за своје производе, а главни енергенти (нафта и гас) доступни су по нижим ценама у односу на цену коју плаћају чланице ЕУ.</s><s>Све је то довело до економског раста током деведесетих година 20. века.</s><s>Белорусија је означена од УН-а као брзорастућа привреда: раст БДП-а у 2004. износио је 11% (на другом месту у ЗНД-у), а у 2005. раст је износио 8,5%.</s><s>На основу тих показатеља Белорусија је забележила већи раст од суседних земаља чланица ЕУ (Пољске, Литваније и Летоније).</s><s>Раст у 2010. износио је око 6,1%.</s><s>Велики проблем, инфлација (која је по неким показатељима у 1999. износила 300%) смањена је на 6,6% у 2006. години.</s><s>Међутим, у 2011. инфлација је поново доживела велики скок, и у првих 6 месеци износила је 36,2% (у односу на 9,9% из 2010).</s> <s>Из бивше заједничке државе Белорусија је наследила изразито развијену и јаку индустријску и пољопривредну основу, као и веома образован стручни кадар.</s><s>Животни стандард је био међу највишима на подручју бивше СССР.</s><s>Након стицања независности и даље је задржан стари совјетски систем, а приватизације државног капитала готово да није ни било (око 80% индустрије, укључујући и највеће комбинате, остали су у власништву државе).</s><s>Предузећа у државном власништву чине око 75% целокупне вредности националног БДП-а.</s> <s>Најважније природно богатство је тресет који се користи као гориво, као ђубриво, и у хемијској индустрији.</s><s>Економски су исплативе и залихе камене и калијумове соли.</s><s>Резрве нафте и природног гаса су веома скромне, тако да се већина енергената увози из суседне Русије (нафтна поља у Полесју задовољавају свега 30% домаћих потреба).</s><s>Постоје и значајније залихе уљних шкриљаца, процењене на око 8,8 милијарди тона.</s><s>Најважније рафинерије нафте и гаса налазе се у Новополацку и Гомељу (50% готових производа се извози).</s> <s>Развијена је индустрија трактора и других пољопривредних и грађевинских машина, затим хемијска, текстилна и дрвопрерађивачка индустрија.</s><s>Главни пољопривредни производи су кромпир, лан, конопља, шећерна репа, зоб, раж и пшеница, док у сточарству доминира млечно и месно говедарство, свињогојство и узгој пилића.</s> <s>Главни спољнотрговински партнери Белорусије су Русија, Пољска, Украјина и Немачка.</s> <s>Нуклеарна хаварија у Чернобиљу 1986. године оставила је веома негативне последице и на белоруску привреду.</s><s>Због појачане радијације, дошло је до загађења земљишта, многа села (посебно на југу земље) у потпуности су напуштена, а становништво пресељено.</s><s>Процес деконтаминације загађених подручја је јако скуп и дуготрајан.</s> <s>Укупан БДП у 2007. износио је 110,6 милијарди долара, а БДП по глави становника износио је $10.841 (2008).</s><s>Стопа незапослености у јануару 2010. износила је свега 0,9%.</s><s>Спољни дуг земље у 2010. износио је 22,06 милијарди америчких долара.</s> <s>Развијене су све врсте саобраћаја.</s><s>Укупна дужина пруга износи 5.512 км, а национални железнички превозник су Железнице Белорусије, преко којих се одвија 3/4 укупног теретног и око 1/2 путничког саобраћаја у земљи.</s><s>Укупна дужина асфалтираних путева износи 83.000 km.</s><s>Национални авио-превозник је Белавија из Минска.</s> <s>Култура и уметност</s> <s>Књижевност</s> <s>Почеци белоруске књижевности се везују за период Кијевске Русије (између XI и XIII века) и углавном се односе на литургијске списе и житија.</s><s>Из тог периода датирају житија и поуке светог Кирила Туравског кога су савременици називали „руским Јованом Златоустим“ (богословска академија у Минску носи његово име).</s> <s>Прве штампане књиге на белоруском језику појавиле су се почетком XVI века када је данашња Белорусија чинила део Литванске кнежевине у којој је старобелоруски имао статус службеног језика.</s><s>Прву штампану књигу на белоруском, Псалтир, објавио је 1517. године у Прагу Франциск Скорина.</s><s>То је уједно била и прва књига штампана на неком од источнословенских језика.</s> <s>Период модерне белоруске књижевности почиње крајем 19. века, и комбинује елементе романтизма, импресионизма, реализма и модернизма.</s><s>Најважнији књижевници из тог периода су били песници Максим Богданович и Јанка Купала и прозаиста Змитрок Бјадуља.</s> <s>Музика Тек средином 19. века у већим градовима широм земље почињу се отварати оперске и балетске куће, а класична музика је доживела велики напредак током совјетске ере.</s><s>Национални балетски театар из Минска је 1996. године добио награду за најбољу балетску кућу на свету.</s> <s>Током 1970-их година планетарну славу су стекли чланови групе Пјесњари који су комбиновали фолк музику са савременим роком, и били су први совјетски бенд који је имао турнеју по САД.</s><s>Тренутно најпопуларнији домаћи бенд је Љапис Трубјецкој () који промовишу алтернативни рок.</s> <s>Од 2004. године Белорусија се такмичи на избору за Песму Евровизије и на тај начин промовише властиту музику и културу на глобалном нивоу.</s><s>Највећи успех на том такмичењу до сада су остварили 2007. године у Хелсинкију када је певач Дима Колдун са песмом «Дай мне силу» (или на енглеском «-{Work Your Magic}-») заузео 6. место у финалној вечери.</s> <s>У граду Витепску се сваке године традиционално одржава међународни музички фестивал Славјански базар (-{јез-блр|Славянскі Базар у Віцебску}-) који промовише све словенску културу и уметност.</s><s>На Славјанском базару су чак четири пута гран при фестивала освајали певачи из Србије (попут Жељка Јоксимовића, Маје Николић и Светлане Славковић).</s> <s>Једна од познатијих белоруских музичких група је Молчат дома, пост-панк бенд из Минска, који је доживео успех ван граница Белорусије.</s> <s>Народна ношња Белоруска народна ношња датира из времена Кијевске Русије и израђена је углавном од лана или вуне, а детаљи се разликују од регије до регије.</s><s>Етнографи су утврдили постојање око тридесетак различитих варијанти белоруске ношње на којој доминирају бела и црвена боја.</s><s>Неки од традиционалних узорака се налазе чак и на белоруској застави.</s> <s>Кухиња</s> <s>Белоруска традиционална кухиња почива на обиљу поврћа, месу (углавном свињетини) и хлебу (углавном ражани хлеб, јер природни услови много више погодују узгоју ражи у односу на друге житарице).</s><s>Храна се углавном служи кувана.</s><s>У знак добродошлице домаћин госта традиционално дочекује са хлебом и сољу (што је традиција у већини словенских народа).</s><s>Најпопуларнија пића су вотка и квас.</s><s>Квас је безалкохолно пиће које се прави од пшеничног или раженог брашна.</s><s>Начин припреме је сличан као код припреме бозе која се прави од кукурузног брашна.</s><s>Квас се често комбинује са свежим поврћем за справљање освежавајуће хладне супе зване „акрошка“.</s> <s>Телекомуникације и медији Године 2008. на целој територији Републике Белорусије било је регистровано 3.720.000 претплатника фиксне телефоније и 8.640.000 корисника мобилне телефоније.</s><s>Национална телефонска агенција је Белтелеком и у државном је власништву.</s><s>Постоји око 113.000 интернет хостова који задовољавају потребе око 3,5 милиона корисника интернета.</s><s>Највећа медијска кућа у земљи је Национална радио-телевизија Белорусије (НГТРК РБ), која емитује радијски и ТВ програм преко земаљских и сателитских фреквенција.</s> <s>Према Уставу Белорусије загарантована је слобода медија, међутим став 5 Устава забрањује клевете на рачун председника државе и високих државних званичника.</s><s>Због тога члана у Уставу, многе невладине организације сумњају у стварну слободу медија у Белорусији.</s><s>Због тога су ОЕБС и Freedom House рангирали Белорусију као земљу у којој је угрожена слобода медија.</s> <s>Спорт</s> <s>Највише спортско тело у држави је Олимпијски комитет Белорусије.</s><s>Белоруски спортисти су дебитовали на Олимпијским играма у Хелсинкију 1952. као део олимпијског тима Совјетског Савеза, а од Лилехамера 1994.</s><s>Белорусија наступа као самостална земља.</s><s>Први белоруски спортиста који је освојио олимпијску медаљу био је бацач кладива Михаил Кривоносов у Мелбурну 1956. године, док је прву медаљу за Белоруски олимпијски комитет освојио такмичар у брзом клизању Игор Железовски на ЗОИ 1994. у Лилехамеру (сребро).</s><s>Јекатерина Карстен-Ходотович, веслачица у скифу, званично је најбоља белоруска олимпијка са 4 медаље (две златне, и по једна сребрна и бронзана).</s><s>Учествовала на свих пет ЛОИ на којима је учествовала Белорусија.</s> <s>Хокеј на леду је најпопуларнији екипни спорт у Белорусији.</s><s>Хокејашки клуб Динамо из Минска такмичи се у најјачој хокејашкој лиги у Европи КХЛ лиги.</s><s>Арена Минск у којој хокејаши Динама играју своје утакмице на домаћем терену, са капацитетом од преко 15.000 места је највећи затворени спортски објекат у земљи.</s><s>Хокејашка репрезентација је редован учесник светских првенстава и олимпијских турнира.</s><s>Највећи успех хокејашка репрезентација је остварила на ЗОИ 2002. у Солт Лејк Ситију (САД) освојивши четврто место.</s><s>Белорусија је била домаћин хокејашког светског првенства 2014. године.</s><s>Фудбалери клуба Бате Борисов у три наврата су наступали у групној фази Уефине Лиге шампиона.</s> <s>Познатији белоруски спортисти су и тенисери Викторија Азаренка — двострука победница Отвореног првенства Аустралије (2012 и 2013), Макс Мирни (својевремено 18. тенисер света) те Наташа Зверева (светски број 1 1991. године).</s><s>Стонотенисер Владимир Самсонов је био шестоструки европски првак, Виталиј Шчербо је проглашен за најбољег гимнастичара свих времена (12 титула светског првака и 6 олимпијских златних медаља).</s><s>Олга Корбут је освојила 4 олимпијска и 2 светска злата у гимнастици.</s><s>Биатлонка Дарја Домрачева освојила је 6 олимпијских медаља од тога 4 злата.</s> <s>Национални празници</s> <s>Напомене</s> <s>Референце</s> <s>Литература</s> <s>-{Др Раде Давидовић (2004).</s><s>Регионална географија Европе/Белорусија, Нови Сад: ПМФ Универзитета у Новом Саду}- -{de Courson, Barbara Frances Mary (1879).</s><s>The Jesuits: their foundation and history, Volume 1. Benziger Brothers}- .</s> <s>Lizaveta Kasmach, "Forgotten occupation: Germans and Belarusians in the lands of Ober Ost (1915–17)", Canadian Slavonic Papers 58, no 4 (2016)</s> <s>Спољашње везе</s> <s>Влада Белорусије Председик Белорусије</s> <s>Државе у Европи Источна Европа Евроазијска економска унија Континенталне земље</s>

952

https://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%A3%D0%BA%D1%80%D0%B0%D1%98%D0%B8%D0%BD%D0%B0

Украјина

<s>Украјина () је држава у источној Европи.</s><s>Граничи се са Русијом на североистоку и истоку, Белорусијом на северу, Пољском, Словачком и Мађарском на западу, Румунијом и Молдавијом на југозападу, а на југу излази на Црно море и Азовско море.</s><s>Територија модерне Украјине била је центар источнословенске културе, привредни центар пре монголске инвазије 1237 године.</s><s>Касније се центар померио на Лавов, као државност.</s><s>Кратки период независности (1917—1921) након Октобарске револуције 1917, окончан је укључивањем Украјине у Совјетски Савез 1922. (Украјинска ССР).</s><s>Садашње границе Украјине успостављене су 1954, а независност је стекла након распада Совјетског Савеза, 1991. године.</s> <s>Према попису из 2001.</s><s>Украјина је имала приближно 48 и по милиона становника, док је према процени из јануара 2023. број становника пао на 36 милиона, са тенденцијом пада.</s><s>Друге процене наводе да је број становника земље услед рата и миграција спао на 29 милиона становника, завршно са јуном 2023. године.</s><s>Главни и највећи град је Кијев са 2.967.400 становника, у њему се налазе седиште институција Украјине и представља њен политички, административни, економски, универзитетски и културни центар.</s><s>Украјина је суоснивач ОУН, ГУАМ-а, БСЕЦ-а и других међународних организација.</s><s>Држава активно сарађује са Европском унијом.</s> <s>Порекло имена Реч Украјина је словенског порекла и првобитно је значила оно што данас називамо крајем, земљом, простором, крајином.</s><s>Дивље поље традиционално историјско и средњовековно име део територије Украјине.</s> <s>Највероватније реч потиче од индоевропског корена *(с)креи- (одвајати, резати).</s><s>Неки руски лингвисти сматрају да се реч може тумачити као „најудаљенији простор“, док други реч доводе у везу са „родним крајем“ или „властитом, својом земљом“.</s> <s>Први пут име Украјина се спомиње 1187. године у Кијевском летопису, у коме аутор пише о смрти перејасловског кнеза. ("И плакаше за њим сви Перејаславци а због њега се и Украјина у црно обавије).</s><s>Отада ће се назив често јављати и у другим летописима у којима ће реч углавном означавати пограничне земље које су биле супротстављене државном средишту у Кијеву.</s><s>Од 10. века постоји Кијевска Русија, на тој територији.</s><s>До средине 17. века господарили су њом Монголи, Литванија и Пољска.</s><s>После успешне побуне козака Богдана Хмељницког део ушла је 1654. године у састав Московског царства.</s><s>Део тога је освојио Пољско-литвански савез.</s> <s>Средином 16. века назив Украјина се јавља и у страним изворима.</s><s>Тако је у писму турског султана Сулејмана упућеном пољском краљу Жигмунду 1564. кориштен израз Украјина.</s><s>Такође од 16. века па надаље, назив Украјина се користи искључиво у значењу земље или државе насељене Украјинцима.</s> <s>Украјина се у аналима користи искључиво у значењу „земља, регион, земља“.</s> <s>Географија</s> <s>Положај</s> <s>Украјина се на копну граничи са 7 европских држава с укупном дужином границе од 4.663 km: са Русијом (1.576 км), Белорусијом (891 км), Пољском (526 км), Словачком (97 км), Мађарском (103 км), Румунијом (531 км) и Молдавијом (939 км).</s> <s>Геологија и рељеф Украјина се одликује разноврсним географским и климатским условима.</s><s>Њен средишњи део заузимају степе испрекидане ниским висоравнима и сливовима река, нарочито низијом и висоравни реке Дњепар.</s> <s>На северу Украјину од Белорусије деле мочваре реке Припјат.</s><s>Јужни део обухвата обалну низину дуж Црног и Азовског мора, дужина износи 2.782 км.</s><s>Источна Украјина састоји се од слева реке Доњец и западног руба Средњоруске узвисине.</s><s>Најважније су обележје западне Украјине прекрасне планине Карпата с највишим врхом Говерља (2.061 м).</s><s>Полуострво Крим на самом југу, који чини засебну географску јединицу, одликује се средоземном климом.</s><s>У Кримским планинама највиши врх је Роман-Кош (1.545 м).</s><s>Најважније реке су Дњепар и Дњестар које теку са севера према југу и утичу у Црно море.</s> <s>Украјина са својом величином од 603.700 -{km}- и својим стратешким положајем на источном улазу у Европу, али и на улазу у само средиште Европе, представља политички и привредни изразито значајну државу.</s><s>Обилује квалитетном земљом црницом која се простире на више од 58% пољопривредно обрадиве површине (величина целе Пољске).</s><s>Шуме у Украјини заузимају 18% и углавном су карактеристичне за Карапте и северозападне крајеве земље.</s><s>Украјина обилује изворима воде.</s><s>Готово цела земља испрана је токовима мањих река које се уливају у седам главних река: Десна, Дњепар, Дњестар, Дунав, Припјат, Доњец и Јужни Буг.</s> <s>У земљи се налазе довољни извори природних ресурса, посебно: гвоздена руда, манган, природни гас, нафта, со, сумпор, графит, титан, магнезијум, каолин, никл, жива, те дрво, нафта и други ресурси.</s><s>Неки извори уопште нису у фази искоришћавања, а неки извори потребнијих природних ресурса попут природног гас и нафте тек су фази откривања, посебно они који се налазе уз обалу Црног мора.</s> <s>Воде</s> <s>На територији Украјине постоји 63119 река и потока укупне дужине веће од 206 хиљада км, од којих су 3302 10 km или више.</s><s>Већина река припада сливу Црног и Азовског мора, а само 2% територије воде се улива у Балтички слив (Сан и Западни Буг са притокама).</s><s>Главне реке су Дњепар, Северски Доњец, Јужни Буг, Дњестар, Дунав.</s> <s>У земљи постоји око 20 хиљада језера, од којих само 43 имају површину од 10 km² или више.</s><s>Највеће језеро у Украјинском Полесју је Свитјаз, са површином од 27,5 km².</s><s>Већу површину имају слана језера естуарног порекла, као су подунавски (Јалпуг — 149 km²), поцрноморски (вештачко десалинизовани Сасик (Кундук) — 204,8 km²), кримски (слано језеро Сасик-Сиваш — 71 km²).</s><s>У Украјини је изграђено 1157 загате и 28,8 хиљада језерца.</s><s>Највећи загати су на Дњепру (Кременчутска, Каховска, Кијевска, Каневска).</s><s>Највећи естуар је Дњестарски лиман — 360 km².</s><s>Најсланији је Кујалнички лиман — 157–227 ‰.</s> <s>Биодиверзитет Украјина садржи шест копнених екорегиона: средњеевропске мешовите шуме, кримски субмедитерански шумски комплекс, источноевропске шумске степе, панонске мешовите шуме, карпатске планинске четинарске шуме и понтске степе.</s><s>Земља има нешто више четинарске него листопадне шуме.</s><s>Најгушће пошумљено подручје је Полисија на северозападу, са боровима, храстовима и брезама.</s><s>Постоји 45.000 врста животиња, са приближно 385 угрожених врста које су наведене у Црвеној књизи Украјине.</s><s>Мочваре од међународног значаја покривају преко , при чему је делта Дунава важна за очување биодиверзитета.</s> <s>Клима Клима у Украјини има претежно карактеристике континенталне климе, изузев полуострва Крим на ком је делимично карактеристична и медитеранска клима.</s><s>Клима у Украјини је специфична по томе што температуре лети могу бити поприлично високе (и до 30 °C) за поднебље у којем се налази Украјина, а разлог томе је благи утицај топлије климе која на копно пристиже са Црног мора.</s><s>С друге стране, зиме су понекад поприлично хладне (и до -30 °C), често хладније него у већини севернијих земаља Европе.</s><s>Разлог томе су снажни североисточни ветрови (из смера Русије) који се зими пружају на равничарској Украјини, и тиме је хладноћа у Украјини понекад већа од оне коју приказује термометар.</s><s>Температуре се у просеку крећу између -8 °C зими и 23 °C лети што Украјину чини релативно угодном дестинацијом за разноврсне активности, развој индустрије, пољопривреде, туризма и осталог.</s><s>За разлику од својих севернијих суседа, Украјина у просеку са 2000 сати годишње броји пуно већи број сунчаних дана.</s><s>Житородна сунчана поља и теме везане за Сунце чести су симболи Украјине у источнословенском свету.</s> <s>Историја</s> <s>Први човек је населио простор данашње Украјине пре готово 300.000 година.</s><s>Трипољска култура (IV-III век п. н. е.; бронзано доба), сматра се једном од најстаријих култура чији су трагови распрострањени по целој данашњој југозападној Украјини.</s><s>Култура се назива трипољском због насеља Трипоље где је 1890. откривено и истражено налазиште.</s><s>Трипољци су узгајали жито, израђивали глинено посуђе и сврдла којима су обрађивали дрво и камен.</s><s>Трипољска култура се сматра врхунцем развоја неолитичких пољопривредних и сточарских племена на тлу Европе.</s><s>Око 1500. п. н. е. на простору данашње Украјине појавила су се номадска племена.</s><s>Једно од тих племена били су Кимеријци (IX-VIII век п. н. е.), о којима је остао траг и у писаним изворима.</s><s>О славном племену није писао само Хомер у Одисеји, већ и познати антички аутори попут Херодота, Калимаха, Страбона.</s><s>Кимеријци су заузели значајни простор између Дњестра и Дона а населили су и кримско полуострво.</s><s>Сматра се да су они потомци старог иранског номадског племена, генетски блиски Скитима, а управо је Скитима, иранском номадском племену из Средишње Азије, у VII веку п. н. е. успело потиснути Кимеријце из данашњих украјинских степа.</s><s>Некако су у то исто време Грци почели са оснивањем првих колонија на северним обалама Црног мора.</s><s>Скити су утемељили моћну државу и владали тим подручјем до око 200. п. н. е. док их одатле није протерало друго номадско племе — Сармати.</s> <s>На размеђу II и III века нове ере кроз Украјину пролази пут германског племена Гота.</s><s>Њих 375. године побеђује азијско племе Хуни.</s><s>Они су убрзо након тога створили моћну државу која се простирала између Дона и Карпата.</s><s>На њеном је челу био Атила (умро 451.), но након неколико пораза у сукобима са Римљанима и њиховим савезницима, држава губи моћ и распада се.</s> <s>Прадомовина Словена нема општеприхваћену територију.</s><s>Прве записе о Словенима сусрећемо код римских аутора (I-II век) Плинија Старијег, Тацита, Птолемеја, где се Словени називају Венедима или Венетима.</s><s>Етноним тј. назив Словен се први пут сусреће код византских аутора.</s><s>По неким изворима Словени су се већ у VI веку поделили на три велике групе: Венеди (Висла), Анти (Дњепар) и Словени или Склавини (Дунав).</s><s>Већина историчара сматра сеобу племена Анта и Склавина почетком формирања одвојених словенских народа а самим тиме и украјинског народа.</s><s>Последње велике сеобе народа на простору Украјине биле су оне Бугара и Мађара, али у то време већ је била устоличена једна од највећих и најмоћнијих европских држава свога доба — Кијевска Русија.</s> <s>Средњи век Половином 14. века, након смрти Јурија II Болеслава, пољски краљ Казимир III је започео кампању (1340–1366) у освајање украјинске кнежевине Галиција-Волинија.</s><s>У међувремену је после битке на реци Ирпењ језгро Кијевске Русије, укључујући град Кијев, постало део Великог литванског војводства, којим су владали Гедимин и његови наследници.</s><s>Након Уније из Крева од 1386, династичке уније између Пољске и Литваније, највећим делом данашње северне Украјине су владали све више словенизовани литвански племићи као делом Великог литванског војводства и до 1392. галицијско-волињски ратови су окончани.</s><s>Пољски колонизатори напуштених области северне и централне Украјине су основали или обновили многе градове.</s><s>Подоље је 1340. уврштено под Круну пољског краљевства као Подољско војводство.</s><s>У јужној Украјини, тј. Криму и околним степама, Џингис-канов потомак Хаџи I Герај је 1441. основао Кримски канат.</s> <s>Нови век</s> <s>Придњепарска Украјина (Придњепарље, Кијевска Украјина) је историјска област, која се налази у данашњој средњој и југоисточној Украјини, простире се источно од Подоља и Волиња, између Буга и Ворскла, на басену ријеке Дњепар, до 1783. године (друга подјела Пољске) је била дио Пољско-литванске државне заједнице.</s> <s>Појам Украјина као заједничка именица је кориштен у средњем вијеку и означава пограничне дијелове географских област.</s><s>До краја 16. вијека појам украјина није имао званичан карактер и једноставно је означавао „пограничне“ приватне посједе, који су били под управом различитих држава.</s> <s>Појам Украјина се први пут јавио у Кијевском љетопису, који описује догађаје из 12. вијека.</s><s>Описујући смрт Владимира Глебовича, кнеза Перејаславског, аутор текста је написао, да је након његове смрти „-{ѡ нем же оукраина много постона}-“.</s><s>Послије ових догађаји из 1189. године, Украјином се назива земља између Буга и Дњестра.</s> <s>Као властита именица Украјина се први пут користи у Пољско-литванској државној заједници 1590. године на засједању Сејма у складу са пројектом Јана Замојског: -{Porządek ze strony Niżowców i Ukrainy}-.</s><s>Тиме је подијели земљу на војводства: Кијевско и Брацлавско.</s><s>У периоду између Пољановског мира (1634) и Вјечитог мира (1686) у састав територије која је назива Украјина налазило се и Черниговско војводство.</s><s>На мапи из 1613. године коју је израдио Томаш Маковски у Амстердаму, област десне обале Дњепра означена је као -{Нижняя Волынь, которыя назвается Украиной или Низом}-.</s><s>Исти аутор је 1651. године издао другу мапу на којој је Украјина означена на територији од Дњепра до Јужног Буга.</s><s>На прелазу из 16. у 17. вијек назив „Украјина“ је означавао рубни ток средњег и доњег Дњепра.</s> <s>19. век, Први светски рат и револуција</s> <s>У 19. веку је Украјина била углавном рурално подручје на које су највећи утицај имале Русија и Аустрија.</s><s>Порастом урбанизација и модернизације, појавио се културни тренд према романтичарском национализму међу Украјинском елитом.</s> <s>Након преузимања Крима после Руско-турског рата 1768—1774, значајан број Немаца имигрирао је након што их је позвала Катарина Велика.</s><s>Имиграција Немаца и других европских народа имао је за циљ слабљење турског утицаја у овим подручјима.</s><s>Са друге стране велики број људи са подручја данашње Украјине се одсељавао на друге подручје Руске империје, тако да је према попису из 1897, 223.000 Украјинаца живело у Сибиру и 102.000 у централној Азији.</s><s>Између 1896. и 1906, изградњом Транссибирске железнице, 1,6 милиона људи са ових простора је мигрирао ка истоку.</s> <s>Националистичке и социјалистичке партије су се развиле крајем 19. века.</s><s>Аустријска Галиција, у којој су постојале одређене политичке слободе под утицајем Хабсбурговаца, постала је центар националистичког покрета.</s> <s>Већина Украјинаца је ушла у Први светски рат на страни Савезника у саставу Русије, а мањи дио на страни Централних сила, у саставу Аустроугарске.</s><s>Око 3,5 милиона Украјинаца се борило у Руској царској армији и око 250.000 у аустроугарској војсци.</s><s>Током рата, аустроугарске власти створиле су Украјинску легију која се борила против Руске царевине.</s><s>Касније је ова легија претворена у Украјински Галицијску армију која се борила против бољшевика и Пољака у пост-ратном периоду (1919—23).</s><s>Проруско становништво у Аустрији је током ратом имало великих проблема.</s><s>Око 5.000 становника Галиције који су подржавали Русију били су похапшени и пребачени у логоре по Аустроугарској.</s> <s>Када је завршен Први светски рат, пропале су Руска и Аустроугарска царевина.</s><s>Колапсом Руског царства 1917. дошло је до стварања неколико посебних украјинских држава.</s><s>Ово је водило у грађански рат и анархистички покрет познат као Црна гарда коју је предводио Нестор Махно развио је Јужну Украјину током рата.</s> <s>Пољска је победила Западну Украјину у Пољско-Украјинском рату.</s><s>Међутим, Пољаци су били поражени у рату са бољшевицима у офанзиви на Кијев.</s><s>Према Миру у Риги, који су закључили Совјетски Савез и Пољска, у марту 1919. године, западна Украјина је припала Пољској.</s><s>Пољаци су заузврат признала Украјинску Совјетску Социјалистичку Републику.</s><s>Украјина је постала део Совјетског Савеза у децембру 1922. године.</s> <s>Области под пољском и чехословачком влашћу</s> <s>Рат у Украјини је настављен до 1921. године када је највећи део данашње Украјине преузео Совјетски Савез.</s><s>Галиција и западна Волинија су се нашле су Пољској.</s><s>Буковину је припојила Румунија, а Чехословачка је 1919. године припојила Русинску Крајину, која је организована као посебна аутономна област (1919—1938), под називом: Поткарпатска Русија (, ).</s> <s>Због пољске националне политике у западној Украјини значајне илегалне украјинске националистичке организације деловале су у Пољској у међуратном периоду.</s><s>Међу њима су се истицале Украјинска војна организација и Организација украјинских националиста.</s><s>Покрет је постао милитантан.</s><s>Приступали су ми студенти и они који су били на мети Пољске.</s><s>Легалне Украјинске партије, Украјинска католичка црква, штампа и привредници су такође деловали у Пољској.</s> <s>Украјина у Совјетском Савезу</s> <s>Грађански рат је донео совјетску власт у разорену Украјину.</s><s>Погинуло је преко 1,5 милиона особа, а стотине хиљада су остале без крова над главом.</s><s>Поред тога, Совјетска Украјина је морала да се суочи са глађу из 1921.</s><s>Због исцрпљености Украјине, совјетска власт је била врло флексибилна током 1920-их.</s><s>Тако је под окриљем политике украјинизације које је спроводило национално комунистичко руководство Миколе Скрипњика, совјетско руководство подстицало национални препород књижевности и уметности.</s><s>Бољшевици су се посветили увођењу опште здравствене заштите, образовања и социјалне сигурности, као и права на рад и становање.</s><s>Права жена су знатно повећана кроз нове законе осмишљене да искорене вишевековне неједнакости.</s><s>Већина ових политика је нагло прекинута почетком 1940-их након што је Јосиф Стаљин учврстио моћ и постао de facto вођа комунистичке партије.</s> <s>Други светски рат</s> <s>Након инвазије Пољске у септембру 1939, Немачка и СССР су поделиле територију Пољске.</s><s>Тако су источна Галиција и Волинија са својим украјинским становништвом уједињене са остатком Украјине.</s><s>Уједињење која је Украјина први пут искусила у својој историји је постао један од кључних догађаја у историји државе.</s> <s>Румунија је 1940. уступила Бесарабију и северну Буковину као одговор на совјетске захтеве.</s><s>Украјинској ССР су прикључени северни и јужни окрузи Бесарабије, северна Буковина и област Херца.</s><s>Заузврат, из ње су издвојени западни делови Молдавске Аутономне Социјалистичке Републике новооснованој Молдавској Совјетској Социјалистичкој Републици.</s><s>Сви ови територијални добици су међународно признати Париским мировним уговорима из 1947. године.</s> <s>Немачке армије су напале Совјетски Савез 22. јуна 1941, започевши четири године суровог рата.</s><s>Силе Осовине су на почетку напредовале против очајничких, али и неуспешних напора Црвене армије.</s><s>У бици за Кијев, граду је проглашен за града-хероја, пошто је отпор Црвене армије и локалног становништва био жесток.</s><s>Више од 600.000 совјетских војника је убијено или одведено у заробљеничке логоре.</s> <s>Иако се већина Украјинаца борила у редовима Црвене армије и совјетских партизана, неки припадници тајних украјинских националистичких организација су основали Украјинску побуњеничку армију, антисовјетску националистичку формацију у Галицији.</s><s>С времена на време она је била у савезу са нацистима, и вршила је масакре над Пољацима, а после рата је наставила да се бори против Совјетског Савеза.</s><s>Користећи герилску тактику, побуњеници су нападали и терорисали све за које су сматрали да на било који начин сарађују са совјетском државом.</s><s>У исто време, Украјинска ослободилачка армија, још један националистички покрет, се борио уз нацисте.</s><s>Укупно, број Украјинаца који су се борили у редовима Црвене армије се процењује на од 4,5 милиона до 7 милиона.</s><s>Просовјетски партизани су бројали око 47.800 бораца на почетку окупације до 500.000 на врхунцу у 1944; а од тога око половина су били Украјинци.</s><s>Бројке бораца Украјинске побуњеничке армије нису поуздане и крећу се од 15.000 до 100.000 бораца.</s> <s>Највећи део Украјинске ССР је био организован у Рајхскомесаријат Украјина, са циљем искоришћавања њених природних богатстава и за евентуално насељавање Немаца.</s><s>У почетку су неки западни Украјинци, који су постали житељи Совјетског Савеза тек 1939. године, дочекивали Немце као ослободиоце.</s><s>Међутим, окрутна немачка управа их је брзо окренула против њих.</s><s>Нацистички управници освојених совјетских територија нису се трудили да искористе незадовољство Украјинаца Стаљиновом влашћу.</s><s>Уместо тога, нацисти су очували систем колективних фарми, систематски вршили геноцид над Јеврејима, депортовали људе на принудни рад у Немачкој и започели систематско расељавање Украјине и Пољске да би их припремили за немачку колонизацију.</s><s>Блокирали су и превоз хране Дњепром.</s> <s>Укупни губици нанети становништву Украјине у Другом светском рату се процењује на између пет и осам милиона људи, укључујући и процењених милион и по Јевреја које су убиле ајнзацгрупе, понекад уз помоћ локалних сарадника.</s><s>Од процењених 8,7 милиона совјетских војника који су пали у борби против нациста, око 1,4 милиона су били етнички Украјинци.</s><s>Дан победе се слави као један од десет украјинских националних празника.</s> <s>Послератна Украјина</s> <s>Украјинска ССР је било тешко разорена ратом и захтевала је значајне напоре за опоравак.</s><s>Уништено је више од 700 градова и вароши и 28.000 села.</s><s>Стање је погоршала глад из 1946-47, коју је изазвала суша и ратно разарање инфраструктуре.</s><s>Број жртава ове глади варира, а најниже процене су неколико десетина хиљада.</s> <s>Украјинска ССР је 1945. била једна од оснивача Уједињених нација.</s><s>Послератна етничка чишћења су се догодила у проширеном Совјетском Савезу.</s><s>До 1. јануара 1953.</s><s>Украјинци су чинили 20% укупног броја специјално депортованих особа.</s><s>По броју депортованих премашили су их једино Руси.</s><s>Поред тога, око 450.000 Немаца из Украјине и 200.000 Кримских Татара су били предмет принудних депортација.</s> <s>Након смрти Јосифа Стаљина, 1953. године, Никита Хрушчов је постао нови вођа Совјетског Савеза.</s><s>Пошто је између 1938. и 1949. године био први секретар Комунистичке партије Украјинске ССР, Хрушчов је био упознат са стањем у Републици.</s><s>По преузимању највише власти, почео је да наглашава пријатељство Украјинаца и Руса.</s><s>Године 1954. је широко обележавана 300. годишњица Перејаславског споразума.</s><s>Крим је 1954. бирократском одлуком издвојен из Руске СФСР и припојен Украјинској ССР.</s> <s>До.</s><s>1950. године Украјинска ССР је потпуно премашила предратне нивое индустријске производње.</s><s>Током петогодишњег плана од 1946-1950. скоро хy% совјетског буџета је инвестирано у Украјину, што је било повећање од 5% од предратних планова.</s><s>Као последица тога, број украјинске радне снаге се повећао 33,2% од 1940. до 1955. док је индустријска производња порасла 2,2 пута у истом периоду.</s> <s>Совјетска Украјина је убрзо постала европски лидер у индустријској производњи, и важан центар совјетске наменске индустрије и високотехнолошких истраживања.</s><s>Таква важна улога је за последицу имала велики утицај локалне елите.</s><s>Многи чланови совјетског руководства су долазили из Украјине, а од њих је најпознатији Леонид Брежњев.</s><s>Он је касније истиснуо Хрушчова и постао је нови совјетски вођа од 1964. до 1982. године.</s><s>Многи познати совјетски спортисти, научници и уметници су долазили из Украјине.</s> <s>Дана 26. априла 1986. реактор бр. 4 у нуклеарној електрани Чернобиљ је експлодирао и изазвао Чернобиљску катастрофу, највећу несрећу на нуклеарним реакторима у историји.</s><s>У време несреће, 7 милиона људи је живело у контаминираним областима, а од тога 2,2 милиона у Украјини.</s><s>После несреће, нови град Славутич је саграђен изван евакуисане зоне да у њему живе радници електране, која је повучена из употребе 2000.</s><s>Извештај из 2008. који су сачиниле Међународна агенција за нуклеарну енергију и Светска здравствена организација је приписао несрећи 56 директних смртних случајева и процењено је да је она изазвала 4000 више смрти због рака.</s> <s>Независна Украјина</s> <s>Нова украјинска Врховна рада је 16. јула 1990. усвојио Декларацију о независности Украјине, месец дана пошто је сличну декларацију усвојио и Врховни совјет Руске СФСР.</s><s>Декларација је нагласила право на самоопредељење украјинског народа и преимућство украјинских закона над совјетским законима на територији Украјинске ССР.</s><s>Овим је почео период сукоба између централне власти и република Совјетског Савеза.</s><s>У августу 1991. конзервативна струја међу комунистичким вођама Совјетског Савеза је покушала да изведе држани удар, смени Михаила Горбачова и врати Комунистичку партију на власт.</s><s>Након неуспеха државног удара, украјински парламент је усвојио Закон о независности, којом је парламент прогласио Украјину за независну државу.</s> <s>Референдум и први председнички избори одржани су 1. децембра 1991.</s><s>Тог дана је више од 90% бирачког тела изразило подршку Закону о независности и изабрали дотадашњег председника Врховне раде Леонида Кравчука за првог председника државе.</s><s>На састанку у Бресту у Белорусији 8. децембра, који је пратио састанак у Алма Ати, лидери Белорусије, Русије и Украјине Станислав Шушкевич, Борис Јељцин и Леонид Кравчук су званично распустили Совјетски Савез и основали Заједницу независних држава.</s> <s>Између 1992. и 1995. године, Крим је био самопроглашена полунезависна република, која се противила централним властима Украјине.</s><s>У марту 1994.</s><s>Украјина је због властите и међународне безбедности донела одлуку да сама до 1996. постане не-нуклеарна сила, што је уједно био подстицај свим осталим бившим совјетским републикама (изузев Русије) да се одрекну нуклеарног наоружања.</s><s>Украјина је заузврат добила међународне гаранције Русије, САД и осталих нуклеарних сила о поштовању њеног суверенитета и територијалног интегритета.</s><s>Меморандумом из Будимпеште, који су 1994. потписали Бил Клинтон, Џон Мејџор, Борис Јељцин и Леонид Кучма све стране су се обавезале да ће штитити постојеће украјинске границе.</s><s>Након тога, власти Крима су приморане да прихвате статус аутономне републике у Украјини.</s><s>Споразумом Русије и Украјине из 1997.</s><s>Украјина је пристала да изнајмљује Русији војну луку у Севастопољу за потребе Руске црноморске флоте.</s> <s>Иако идеја о независној украјинској држави није претходно постојала у умовима креатора међународне политике, Украјина је на почетку сматрана републиком са повољним економским условима у поређењу са другин регионима другим бившим совјетским републикама.</s><s>Међутим, држава је доживела дубљи економски пад у односу на неке друге бивше совјетске републике.</s><s>Током рецесије између 1991. и 1990, Украјина је изгубила 60% свог БДП, и доживела петоцифрену инфлацију.</s><s>Разочарани економским условима, као и тежином кризе и корупцијом, Украјинци су често организовали протесте и штрајкове.</s> <s>Украјинска привреда се стабилизовала крајем 1990-их.</s><s>Нова валута, гривна, је уведена 1996. године.</s><s>Од 2000. држава је доживела постепени реални економски раст, у просеку око 7% годишње.</s><s>Нови устав Украјине је усвојен 1996. за време другог председника Леонида Кучме. којим је Украјина претворена у полупредседничку републику и уведен стабилан политички систем.</s><s>Међутим, Кучма је критикован за корупцију, изборну превару, ограничавање слободе говора и концентрисање превише моћи у свом кабинету.</s> <s>Наранџаста револуција</s> <s>Наранџаста револуција је назив за низ протеста и политичких догађаја који су се одвијали у Украјини крајем 2004. и 2005. године непосредно након другог круга председничких избора на којима је званично победио тадашњи премијер Виктор Јанукович.</s><s>Његов противкандидат Виктор Јушченко је те резултате оспорио, тврдећи да су последица изборне преваре, а његове присталице започеле серију уличних демонстрација у Кијеву.</s><s>Његове захтеве је прихватио Врховни суд Украјине наредивши понављање избора, а на којима је победио Јушченко.</s> <s>Наранџаста револуција се сматрала једном од обојених револуција, а с обзиром да је Јушченко био заговорник уласка Украјине у НАТО и недвосмислено прозападне оријентације Украјине, њен резултат се сматрао великом победом САД и ЕУ, односно поразом Путинове Русије која је подржавала Јануковича.</s><s>Након пет година председниковања Виктор Јушченко је напустио власт, остваривши 2010. године историјски најгори изборни резултат за било којег председника који се налазио на власти.</s> <s>Еуромајдан и Кримска криза</s> <s>Кримска криза је међународна криза у којој су биле укључене Русија и Украјина.</s><s>Већина догађаја је везана за полуострво Крим, некада вишенационални регион Украјине који су чинили (сада распуштени) Аутономна Република Крим и административно засебан град Севастопољ.</s><s>Обе области насељава руска већина и мањински Украјинци и Кримски Татари.</s> <s>Криза је почела крајем фебруара 2014. као одговор на Украјинску револуцију, када је након више месеци протеста на Тргу независности и неколико дана насилних сукоба демонтраната и полиције у главном граду Украјине Кијеву, Врховна рада Украјине одлучила да смени председника Украјине Виктора Јануковича.</s><s>Гласањем није добијена већина од три четвртине посланика потребних за смену председник према Уставу Украјине.</s><s>Руски председник Владимир Путин сматра да је Јанукович незаконито смњене и да га он сматра легитимним председником Украјине.</s><s>После смењивања Јануковича именована је прелазна влада на челу са Арсенијем Јацењуком и нови вршилац дужности председника Украјине, Олександр Турчинов, које Русија сматра „самопроглашеним“ у „државном удару“.</s> <s>Као последицу немира у Украјини почетком 2014. године и свргавања про-руских украјинских власти, кримски парламент је за 30. март 2014. расписао референдум о будућем статусу Крима.</s><s>Посланици су изгласали да се распусти тренутна регионална влада, која је подржала нове привремене власти у Кијеву, и да се на референдуму одлучује о томе да ли да Крим остане аутономна република у Украјини или да буде независна држава или део Русије.</s><s>Већинско руско становништво Крима се углавном противи новим про-западним властима Украјине, док је део грађана украјинског и кримскотатарског порекла на страни нових власти.</s> <s>Конфликт је остао у некој врсти замрзнутог стања до раних сати 24. фебруара 2022, када је Русија отпочела инвазијом на Украјину.</s><s>Руске трупе контролишу око 20% међународно признате територије Украјине.</s> <s>Војни сукоб са Русијом померио је политику владе према Западу.</s><s>Убрзо након што је Јанукович побегао из Украјине, та земља је у јуну 2014. потписала споразум о придруживању ЕУ, а њеним је три године касније обезбеђен безвизни режим.</s><s>У јануару 2019. године, Православна црква Украјине је призната као независна од Москве, чиме је поништена одлука цариградског патријарха из 1686. године и нанета је даљи ударац утицају Москве у Украјини.</s><s>Коначно, усред рата са Русијом, Украјина је 23. јуна 2022. добила статус кандидата за чланство у Европској унији.</s><s>Широка антикорупцијска акција почела је почетком 2023. године оставкама неколико заменика министара и регионалних шефова током реконструкције владе.</s> <s>Административна подела</s> <s>Украјина је подељена на 24 административне јединице које се називају областима, једну аутономну републику и два града са посебним статусом.</s><s>Области се деле на мање јединице које се називају рајонима.</s> <s>Већина украјинских се области назива према обласном средишту (нпр. Лавовска област).</s><s>Уз то, још се традиционално на корен речи обласног средишта додаје суфикс –шчин- и на тај начин су настали традиционални називи попут Одешчина, Кијевшчина.</s> <s>Једино се Волињска и Закарпатска област са средиштима у Луцку и Ужгороду не придржавају тог корена.</s><s>Кијев као главни град је административно засебна јединица која је уједно и средиште истоимене области.</s><s>Уз њега, још је Севастопољ град са посебним статусом.</s><s>Обласно средиште је најчешће највећи и најразвијенији град у регији.</s> <s>Аутономна Република Крим Аутономна Република Крим (укр. -{Автономна Республіка Крим}-, ), некада под именом Кримска област Украјинске ССР, географски је смештена на кримском полуострву на југу Украјине.</s><s>Главни град АР Крим је Симферопољ.</s> <s>Дана 11. марта 2014. године Кримски парламент је усвојио декларацију о независности Републике Крим, да би 18. марта 2014.</s><s>Република Крим ушла у састав Руске Федерације, на основу споразума који су потписали руски председник Владимир Путин и кримски лидери.</s><s>Град Севастопољ је истог дана такође постао део Руске федерације, као град са федералним статусом.</s><s>Украјинске власти сматрају Крим својом територијом.</s> <s>Попис украјинских области</s> <s>Политика Украјина је република под полупредседничким системом са одвојеним законодавним, извршним и судским властима.</s> <s>Устав Устав Украјине је усвојен и ратификован на 5. седници Врховне Раде, парламента Украјине, 28. јуна 1996.</s><s>Устав је усвојен са 315 од 450 могућих гласова (минимално 300 за).</s><s>Сви други закони и други нормативни правни акти Украјине морају бити у складу са уставом.</s><s>Право на промену устава по посебном законодавном поступку има искључиво парламент.</s><s>Једино тело које може тумачити устав и утврдити да ли је законодавство у складу са њим је Уставни суд Украјине.</s><s>Од 1996. године државни празник Дан Устава обележава се 28. јуна.</s><s>Дана 7. фебруара 2019. године, Врховна рада је изгласала измену устава како би се навели стратешки циљеви Украјине: придруживање Европској унији и НАТО-у.</s> <s>Влада Председник се бира народним гласањем и мандат му траје пет година.</s><s>ОН је формални је шеф државе.</s><s>Украјинска законодавна власт укључује једнодомни парламент од 450 места, Врховну Раду.</s><s>Парламент је првенствено одговоран за формирање извршне власти и Кабинета министара на чијем је челу премијер.</s><s>Председник задржава овлашћење да именује министре спољних послова и одбране на усвајање у парламенту, као и овлашћење да именује генералног тужиоца и шефа Службе безбедности.</s> <s>Уставни суд може да укине законе, акте парламента и кабинета, председничке уредбе и акте кримског парламента ако се утврди да крше устав.</s><s>Остали нормативни акти су предмет судске ревизије.</s><s>Врховни суд је главни орган у систему судова опште надлежности.</s><s>Локална самоуправа је званично загарантована.</s><s>Локална већа и градоначелници се бирају на народном нивоу и врше контролу над локалним буџетима.</s><s>Начелнике подручних и окружних управа именује председник на предлог председника Владе.</s> <s>Судство и спровођење закона Војно стање је проглашено када је Русија извршила инвазију у фебруару 2022, и траје и данас.</s> <s>Судови званично уживају правну, финансијску и уставну слободу коју гарантује украјински закон од 2002. године.</s><s>Судије су углавном добро заштићене од разрешења (осим за грубо недолично понашање).</s><s>Судије се именују председничким декретом на почетни период од пет година, након чега Врховни савет Украјине потврђује њихове позиције доживотно.</s><s>Иако и даље постоје проблеми, сматра се да је правни систем значајно побољшан од независности Украјине 1991. године.</s><s>Врховни суд се сматра независним и непристрасним телом и у неколико наврата је доносио пресуде против украјинске владе.</s><s>The World Justice Project сврстава Украјину на 66. место од 99 земаља обухваћених истраживањем у свом годишњем Индексу владавине права.</s> <s>Тужиоци у Украјини имају већа овлашћења него у већини европских земаља, а према Венецијанског комисији „улога и функције тужилаштва нису у складу са стандардима Савета Европе“.</s><s>Стопа осуђујућих пресуда у Украјини је преко 99%, једнака стопи осуђујућих пресуда у Совјетском Савезу, при чему су осумњичени често били у затвору на дуже, пре суђења.</s> <s>Председник Јанукович је 24. марта 2010. формирао експертску групу да да препоруке о томе како да се „почисти тренутни неред и усвоји закон о организацији судова“.</s><s>Дан касније је изјавио „Не можемо више да срамотимо нашу земљу таквим судским системом“.</s><s>Кривично-правни систем и затворски систем Украјине остају прилично казнени.</s> <s>Од 2010. године судски поступци могу се водити на руском језику уз обострану сагласност страна.</s><s>Грађани који не говоре украјински или руски могу користити свој матерњи језик или услуге преводиоца.</s><s>Раније су сви судски поступци морали да се воде на украјинском језику.</s> <s>Органи за спровођење закона су под контролом Министарства унутрашњих послова .</s><s>Састоје се првенствено од националних полицијских снага и разних специјализованих јединица и агенција као што су Државна гранична стража и Службе обалске страже.</s><s>Агенције за спровођење закона, посебно полиција, суочиле су се са критикама због свог тешког руковања наранџастом револуцијом 2004. године.</s><s>Много хиљада полицајаца било је стационирано широм главног града, првенствено да одврате демонстранте али и да обезбеде снаге за брзо реаговање у случају потребе; већина официра је била наоружана.</s> <s>Спољни односи Од 1999. до 2001.</s><s>Украјина је била нестална чланица Савета безбедности УН.</s><s>Историјски гледано, Совјетска Украјина се придружила Уједињеним нацијама 1945. као једна од првобитних чланица након компромиса Запада са Совјетским Савезом.</s><s>Украјина је доследно подржавала мирно решавање спорова путем преговора.</s><s>Учествовао је у четвоространим преговорима о сукобу у Молдавији и промовисао мирно решење сукоба у постсовјетској држави Грузији.</s><s>Украјина је такође дала допринос мировним операцијама УН од 1992.</s> <s>Украјина данас сматра евроатлантске интеграције својим примарним спољнополитичким циљем, али је у пракси увек балансирала свој однос са Европском унијом и Сједињеним Државама са јаким везама са Русијом.</s><s>Споразум Европске уније о партнерству и сарадњи (ПЦА) са Украјином ступио је на снагу 1998. године.</s><s>Европска унија (ЕУ) је охрабрила Украјину да у потпуности примени ПЦА пре него што почну разговори о споразуму о придруживању, објављеном на самиту ЕУ у децембру 1999. у Хелсинкију, признаје дугорочне аспирације Украјине, али не разматра могућност придруживања ЕУ.</s> <s>Украјина се 1992. године придружила тадашњој Конференцији за европску безбедност и сарадњу (сада Организација за европску безбедност и сарадњу (ОЕБС)), а такође је постала чланица Северноатлантског савета за сарадњу.</s><s>Односи Украјине и НАТО-а су блиски и званичници Украјине су изјавилу да је заинтересована за евентуално чланство.</s> <s>Украјина је најактивнија чланица Партнерства за мир (ПфП).</s><s>Све главне политичке партије у Украјини подржавају потпуну евентуалну интеграцију у Европску унију.</s><s>Споразум о придруживању између Украјине и Европске уније потписан је 2014. године.</s> <s>Украјина је дуго имала блиске везе са свим својим суседима, али су се односи Русије и Украјине брзо погоршали 2014. због анексије Крима, енергетске зависности и спорова око плаћања.</s> <s>Дубока и свеобухватна зона слободне трговине (ДЦФТА), која је ступила на снагу у јануару 2016. након ратификације Споразума о придруживању Украјине и Европске уније, формално интегрише Украјину у Европско јединствено тржиште и Европски економски простор.</s><s>Украјина добија даљу подршку и помоћ за своје аспирације за приступање ЕУ од Међународног Вишеградског фонда Вишеградске групе који се састоји од централноевропских чланица ЕУ Чешке, Пољске, Мађарске и Словачке.</s> <s>Године 2020. у Лублину, Литванија, Пољска и Украјина су креирале иницијативу Лублински троугао, која има за циљ стварање даље сарадње између три земље чије су територије некада биле део Заједнице Пољске и Литваније.</s><s>Један од циљева троугла су и даље интеграције и придруживања Украјине ЕУ и НАТО-у.</s> <s>Од 2021.</s><s>Украјина се спремала да званично поднесе захтев за чланство у ЕУ 2024. године, како би се придружила Европској унији 2030-их, међутим, руском инвазијом на Украјину 2022. године, украјински председник Володимир Зеленски је затражио да та земља буде одмах примљена у ЕУ.</s><s>Статус кандидата је додељен 23. јуна 2022.</s> <s>Последњих година Украјина је драматично ојачала своје везе са САД.</s> <s>Војска Након распада Совјетског Савеза, Украјина је наследила војну силу сачињену од 780.000 људи на својој територији, опремљену трећим по величини арсеналом нуклеарног оружја на свету.</s><s>Украјина је 1992. године потписала Лисабонски протокол у којем се земља сложила да преда сво нуклеарно оружје Русији на располагање и да се придружи Уговору о неширењу нуклеарног оружја као држава која нема нуклеарно оружје.</s><s>До 1996. године Украјина је постала земља без нуклеарног оружја.</s> <s>Украјина је предузела доследне кораке ка смањењу конвенционалног наоружања.</s><s>Потписао је Уговор о конвенционалним оружаним снагама у Европи, који је тражио смањење тенкова, артиљерије и оклопних возила (војске су смањене на 300.000).</s><s>Земља је планирала да садашњу војску засновану на регрутима претвори у професионалну добровољачку војску.</s><s>Тренутна украјинска војска се састоји од 196.600 чланова из редовног састава и око 900.000 резервиста.</s> <s>Украјинска фрегата Хетман Сагаидачни придружила се 2014. године операцији Европске уније за борбу против пиратерије Аталанта и била је два месеца у саставу Поморских снага ЕУ код обала Сомалије.</s><s>Украјинске трупе су распоређене на територији Косова у саставу Украјинско-пољског батаљона.</s><s>У периоду 2003–05, украјинска јединица је била распоређена као део мултинационалних снага у Ираку под пољском командом.</s> <s>Војне јединице других држава редовно су учествовале у мултинационалним војним вежбама са украјинским снагама у Украјини, укључујући и америчке војне снаге.</s> <s>Након стицања независности, Украјина се прогласила неутралном државом.</s><s>Земља је имала ограничено војно партнерство са Руском Федерацијом и другим земљама CIS и има партнерство са НАТО-ом од 1994. године.</s><s>Током 2000-их, влада је била нагињала НАТО-у, а дубља сарадња са НАТО постављена је Акционим планом НАТО-Украјина потписаним 2002. године.</s><s>Касније је договорено да се на питање уласка у НАТО у неком тренутку у будућности одговори националним референдумом.</s><s>Свргнути председник Виктор Јанукович сматрао је тадашњи ниво сарадње између Украјине и НАТО-а оптималним и био је против уласка Украјине у НАТО.</s><s>Током самита у Букурешту 2008. године, НАТО је изјавио да ће Украјина на крају постати чланица НАТО-а када испуни критеријуме за приступање.</s> <s>У оквиру модернизације војних снага након почетка руско-украјинског рата 2014. године, млађим официрима је дозвољено да преузму више иницијативе и успостављене су снаге територијалне одбране састављене од добровољаца.</s><s>Разно одбрамбено оружје, укључујући дронове, су многе земље испоручиле Украјини, али не и борбене авионе.</s><s>Током првих неколико недеља руске инвазије 2022. војсци је било тешко да се брани од гранатирања, пројектила и бомбардовања високог нивоа; али лака пешадија је ефикасно користила оружје постављено на рамену за уништавање тенкова, оклопних возила и нисколетећих авиона.</s> <s>Становништво</s> <s>Етнички Украјинци сачињавају око 77,8% свеукупног становништва Украјине.</s><s>Од националних мањина најбројнији су Руси 17,3% иза којих следе Русини (Закарпатска област) око 0,9%.</s><s>Важно је напоменути да службена украјинска власт не признаје Русине као посебан народ, већ као део украјинског етноса, а њихов русински језик, украјинским дијалектом.</s><s>У Хрватској и Србији (на простору АП Војводина), Русини су признати као национална мањина.</s> <s>Од осталих мањина присутни су Румуни и Молдавци (0,8%), Белоруси (0,6%), Кримски Татари (0,5%), Бугари (0,4%), Мађари, Пољаци (0,4%), Јевреји (0,3%) и Роми.</s> <s>Крајем 2010-их 1,4 милиона Украјинаца је било интерно расељено због рата у Донбасу, а почетком 2022. преко 4,1 милиона је побегло из земље након руске инвазије.</s> <s>Језик</s> <s>оком већег дела совјетске ере, број говорника украјинског опадао је из генерације у генерацију, а до средине 1980-их, употреба украјинског језика у јавном животу значајно је опала.</s><s>Након стицања независности, влада Украјине је почела да обнавља употребу украјинског језика у школама и влади кроз политику украјинизације.</s><s>Данас је већина страних филмова и ТВ програма, укључујући и руске, титлована или синхронизована се на украјински.</s><s>Украјински закон о образовању из 2017. забрањује основно образовање у државним школама од петог разреда и више на било којем језику осим на украјинском.</s> <s>Службени језик у Украјини је украјински, иако је знање руског језика веома важно како на културном тако и на економском плану.</s><s>Украјински говори око 55% док руски око 45% становништва (око 67,5% становника сматра украјински својим матерњим језиком, док руски сматра 29,6% становника, према попису из 2001).</s><s>Књижевни украјински се говори у западној Украјини, највише у Лавову.</s><s>Руски превладава у средишњој Украјини и у великим градовима (Кијев, Одеса, Севастопољ), док је суржик (мешавина украјинског и руског, карактеристичан по кориштењу украјинске граматике и фонетике и руског речника) распрострањен по руралним подручјима и мањим градовима.</s><s>Источна Украјина је под снажним руским утицајем и тамо са високим постотком превладава руски језик.</s><s>На Криму, украјински језик је скоро одсутан, упркос покушајима његовог увођења као једино допуштеног језика у администрацији, медијима и рекламирању.</s> <s>Број ученика који се школују на руском језику знатно је пао у последњих 10 година (са 41% на 24%).</s><s>Ипак, многе украјинске градске школе су -{de facto}- рускојезичне, посебно на истоку и југу земље.</s><s>Руски језик и даље остаје језиком међународног споразумевања за велик број Украјинаца и језик који је разумљив широм Украјине.</s> <s>Након усвајања закона о мањинским језицима 2012. руски језик је имао статус званичног у Дњепропетровској, Доњечкој, Запорошкој, Луганској, Миколајивској, Одеској, Харковској, Херсонској области, Севастопољу и АР Крим.</s><s>Осим тога у Закарпатској области мађарски језик је имао званичан статус у месту и рејону Берегово, у рејону Виноградов и у месту Шаланки, а румунски језик у месту Била Церква.</s><s>У Чернивачкој области у месту Тарасовци званичан је био молдавски језик а у месту Нижњи Петровци румунски језик.</s><s>Након револуције 2014. закон о мањинским језицима је укинут чиме су они изгубили званични статус.</s> <s>Религија Украјина има другу највећу православну популацију на свету, после Русије.</s><s>Истраживање из 2021. које је спровео Кијевски међународни институт за социологију (КИИС) показало је да се 82% Украјинаца изјаснило да су религиозни, док су 7% били атеисти, а додатних 11% је изјавило да им је тешко да одговоре на питање.</s><s>Ниво религиозности у Украјини највиши у западној Украјини (91%), а најнижи у Донбасу (57%) и источној Украјини (56%).</s> <s>Године 2019. 82% Украјинаца су били хришћани; од којих се 72,7% изјаснило као православци, 8,8% гркокатолици, 2,3% протестанти и 0,9% католици латинског обреда .</s><s>Остали хришћани су чинили 2,3%.</s><s>Јудаизам, ислам и хиндуизам су биле религије по 0,2% становништва.</s><s>Према студији КИИС-а, отприлике 58,3% украјинског православног становништва били су припадници Православне цркве Украјине, а 25,4% су били припадници Украјинске православне цркве (Московска патријаршија).</s> <s>Према истраживању Центра Разумков из 2018, 9,4% Украјинаца били су гркокатолици, а 0,8% католици латинског обреда.</s><s>Протестанти су заједница која расте у Украјини, која је 2016. чинила 1,9% становништва, али је 2018. године порасла на 2,2% становништва.</s> <s>Регионалне разлике Украјински језик је доминантан језик у западној Украјини и централној Украјини, док је руски језик доминантан у градовима источне Украјине и јужне Украјине.</s><s>У школама Украјинске ССР учење руског је било обавезно; у модерној Украјини, школе са украјинским језиком наставе нуде наставу на руском и на језицима других мањина.</s> <s>Мишљења о руском језику, Совјетском Савезу и украјинском национализму, у источној Украјини и јужној Украјини имају тенденцију да буде потпуно супротна од оних у западној Украјини; док су мишљења у централној Украјини о овим темама обично мање екстремна.</s> <s>Слични историјска мимоилажења такође остају евидентни на нивоу индивидуалне друштвене идентификације.</s><s>Ставови према најважнијем политичком питању, односима са Русијом, снажно су се разликовали између Лавова, који се више поистовећује са украјинским национализмом и Украјинском гркокатоличком црквом, и Доњецка, претежно руског оријентисаног и наклоњеног совјетском времену, док се у централној и јужној Украјини, као као и Кијев, такве поделе су биле мање важне и било је мање антипатије према људима из других региона.</s> <s>Истраживања регионалних идентитета у Украјини су показала да је осећај припадности „совјетском идентитету“ најјачи у Донбасу (око 40%) и на Криму (око 30%).</s> <s>Током избора бирачи западних и централноукрајинских области (покрајина) гласају углавном за странке ( Наша Украјина, Баткившчина) и председничке кандидате (Виктор Јушченко, Јулија Тимошенко) са прозападном и државном реформском платформом, док бирачи у јужним и источним областима гласају за странке (ЦПУ, Партија региона) и председничке кандидате (Виктор Јанукович) са проруском и статус кво платформом.</s><s>Међутим, ове поделе се смањују.</s> <s>Највећи градови</s> <s>Привреда</s> <s>У 2021. години пољопривреда је била највећи сектор привреде земље, а Украјина је била највећи светски извозник пшенице.</s><s>Међутим, Украјина је и даље међу најсиромашнијим земљама у Европи, а корупција је и даље распрострањено питање; земља је оцењена као 122. од 180 у Индексу перцепције корупције за 2021. годину, што је други најнижи резултат у Европи после Русије.</s><s>У 2021. украјински БДП по глави становника према паритету куповне моћи био је нешто више од 14.000 долара.</s><s>Упркос пружању хитне финансијске подршке, ММФ је очекивао да ће се економија знатно опасти у 2022. због инвазије Русије.</s><s>Једна процена за 2022. била је да би трошкови послератне обнове могли достићи пола трилиона долара.</s> <s>У 2021. просечна плата у Украјини достигла је највиши ниво од скоро 14.300 ₴ (525 америчких долара) месечно.</s><s>Око 1% Украјинаца је живело испод националне границе сиромаштва 2019.</s><s>Незапосленост у Украјини износила је 4,5% у 2019.</s><s>У 2019. 5–15% украјинског становништва било је категорисано као средња класа.</s><s>У 2020. државни дуг Украјине износио је отприлике 50% њеног номиналног БДП-а.</s> <s>Током 2021. минерални производи и лака индустрија били су важни сектори.</s><s>Украјина производи скоро све врсте транспортних возила и свемирских летелица.</s><s>Авиони Антонов и камиони КрАЗ извозе се у многе земље.</s><s>Европска унија је главни трговински партнер земље, а важне су дознаке Украјинаца који раде у иностранству.</s> <s>Извори интернета у земљи су разнолику.</s><s>Кључни званичници могу користити Старлинк као резервну копију.</s><s>Ај-ти индустрија је допринела скоро 5 процената украјинском БДП-у 2021. а 2022. наставила је и унутар и ван земље.</s> <s>Пољопривреда Украјина је међу водећим светским пољопривредним произвођачима и извозницима и често се описује као „житница Европе“.</s><s>Током 2020/21 (јул–јун), рангирана је као шеста највећаи извозница пшенице, чинећи девет одсто светске трговине пшеницом.</s><s>Земља је такође велики светски извозник кукуруза, јечма и уљане репице.</s><s>У 2020/21. години чинило је 12 одсто светске трговине кукурузом и јечмом и 14 одсто светског извоза уљане репице.</s><s>Њен трговински удео је још већи у сектору сунцокретовог уља, са око 50 одсто светског извоза у 2020/2021.</s> <s>Према Организацији Уједињених нација за храну и пољопривреду (ФАО), поред изазивања губитака живота и повећања хуманитарних потреба, вероватни поремећаји изазвани руско-украјинским ратом у украјинском сектору житарица и уљарица могли би угрозити сигурност хране многе земље, посебно оне које веома зависе од Украјине и Русије у погледу увоза хране и ђубрива.</s><s>Неколико од ових земаља спада у групу најнеразвијенијих земаља, док многе друге припадају групи земаља са ниским дохотком и дефицитом хране.</s><s>На пример, Еритреја је 47 одсто свог увоза пшенице током 2021. прибавила из Украјине.</s><s>Све у свему, више од 30 нација зависи од Украјине и Руске Федерације за преко 30 процената својих потреба за увозом пшенице, многе од њих у северној Африци те западној и централној Азији.</s> <s>Туризам</s> <s>Пре руско-украјинског рата број туриста који су посетили Украјину био је осми у Европи, према рангирању Светске туристичке организације.</s><s>Украјина има бројне туристичке атракције: планински ланци погодни за скијање, планинарење и риболов; обала Црног мора као популарна летња дестинација; резервати природе различитих екосистема; и цркве, рушевине двораца и друге архитектонске и парковске знаменитости.</s><s>Кијев, Лавов, Одеса и Камјањец-Подиљски били су главни туристички центри Украјине, од којих је сваки нудио историјске знаменитости и широку угоститељску инфраструктуру.</s><s>Туризам је био главни ослонац привреде Крима пре великог пада броја посетилаца након руске анексије 2014.</s> <s>Транспорт Многи путеви и мостови су уништени, а међународно поморско путовање блокирано је руском инвазијом на Украјину 2022.</s><s>Раније је путовање углавном било организовано углавном преко луке Одеса, одакле су редовно пловили трајекти за Истанбул, Варну и Хаифу.</s><s>Највећа трајектна компанија која управља овим рутама била је Укрфери.</s><s>Има их преко пловних путева на 7 река, углавном на Дунаву, Дњепру и Припјату.</s><s>Све реке Украјине се замрзавају зими, ограничавајући пловидбу.</s> <s>Железничка мрежа Украјине повезује све главне урбане области, лучке објекте и индустријске центре са суседним земљама.</s><s>Највећа концентрација железничке пруге је у региону Донбаса.</s><s>Иако је железнички теретни транспорт опао током 1990-их, Украјина је и даље један од највећих корисника железнице у свету.</s> <s>Ukraine International Airlines, је главни авиопревозник и највећа авиокомпанија, са седиштем у Кијеву и главним чвориштем на кијевском међународном аеродрому Кијев-Бориспољ.</s><s>Обављао је домаће и међународне путничке летове и карго услуге ка Европи, Блиском истоку, Сједињеним Државама, Канади, и Азији.</s> <s>Енергија Енергија у Украјини се углавном добија од гаса и угља, а затим од нуклеарне енергије и нафте.</s><s>Индустрија угља је поремећена сукобима.</s> <s>Већина гаса и нафте се увози, али од 2015. енергетска политика даје приоритет диверсификацији снабдевања енергијом.</s> <s>Отприлике половина производње електричне енергије је нуклеарна, а четвртина добијено на угаљ.</s><s>Највећа нуклеарна електрана у Европи, Запорожје, налази се у Украјини.</s><s>Субвенције за фосилна горива износиле су 2,2 милијарде долара у 2019.</s><s>До 2010-их сво украјинско нуклеарно гориво долазило је из Русије, али сада већина не.</s> <s>Иако транзит гаса опада, преко Украјине је 2021. протекло преко 40 милијарди кубних метара (бцм) руског гаса, што је представљало око трећину руског извоза у друге европске земље.</s><s>Део енергетске инфраструктуре је уништен у руској инвазији Украјине 2022.</s> <s>Почетком 2022.</s><s>Украјина и Молдавија су одвојиле своје електричне мреже од Интегрисаног електроенергетског система Русије и Белорусије а Европска мрежа оператора преносног система за електричну енергију их је синхронизовала са континенталном Европом.</s> <s>Култура</s> <s>Украјински обичаји су под великим утицајем православног хришћанства, доминантне религије у земљи.</s><s>Родне улоге такође имају тенденцију да буду традиционалније, а баке и деде играју већу улогу у васпитању деце него на Западу.</s> <s>Култура Украјине је такође била под утицајем њених источних и западних суседа, што се огледа у њеној архитектури, музици и уметности.</s> <s>Комунистичка ера је имала прилично снажан утицај на уметност и писање Украјине.</s><s>Стаљин је 1932. године направио државну политику социјалистичког реализма у Совјетском Савезу када је прогласио декрет „О реконструкцији књижевних и уметничких организација“.</s><s>Ово је у великој мери угушило креативност.</s><s>Током 1980-их уведена је гласност (отвореност) и совјетски уметници и писци поново су постали слободни да се изражавају како су желели.</s> <s>Завршно са 2022.</s><s>УНЕСКО је заштитио седам локалитета светске баштине у Украјини.</s><s>Украјина је позната по традицијама и наслеђу као што је петрикивско сликарство, керамици из Косива и козачким песмама.</s> <s>Традиција ускршњег јајета, познатог као писанка, има дуге корене у Украјини.</s><s>Ова јаја су нацртана воском да би се створио узорак; затим је нанета боја да би јаја добила пријатну боју.</s><s>Након што је цело јаје обојено, восак је уклоњен остављајући само шарени узорак.</s><s>Ова традиција је стара хиљадама година и претходи доласку хришћанства у Украјину.</s> <s>Књижевност</s> <s>Технички, историја украјинске књижевности датира све до 11 века, после христијанизације Кијевске Русије, међутим, ови најранији списи су били богослужбени и писани су на старословенском језику, а не на правом украјинском.</s><s>Историјски извештаји тог времена називани су хроникама, од којих је најзначајнија Прва хроника.</s><s>Књижевна стваралаштво је доживело нагли пад током монголске инвазије на Русију.</s> <s>Украјинска књижевност је поново почела да се развија у 14 века, а знатно је напредовала током 16 века са проналаском штампарије и са почетком козачке ере, под руском и пољском доминацијом.</s><s>Козаци су успоставили независно друштво и популарисали нову врсту епске песме, која је означила врхунац украјинске усмене књижевности.</s><s>Овај напредак је затим заостао у 17. и почетком 18. века века, када је издавање на украјинском језику стављено ван закона.</s><s>Ипак, крајем 18 века коначно се појавио савремени књижевни украјински.</s><s>Године 1798. почела је модерна ера украјинске књижевне традиције објављивањем Енеиде од стране Ивана Котљаревског на украјинском народном језику.</s> <s>До 1830-их година почела је да се развија украјинска романтична књижевност и појавила се најпознатија културна личност нације, романтичар песник-сликар Тарас Шевченко.</s><s>Док се Иван Котљаревски сматра оцем књижевности на украјинском народном језику; Шевченко је отац националног препорода.</s> <s>Затим, 1863. године, употреба украјинског језика у штампи је ефективно забрањена од стране Руске империје.</s><s>Ово је озбиљно ограничило књижевну активност на том подручју, а украјински писци су били приморани да или објављују своја дела на руском језику или их пуштају у Галицију под аустријском контролом.</s><s>Забрана никада није званично укинута, али је застарела након револуције и доласка бољшевика на власт.</s> <s>Украјинска књижевност је наставила да цвета у раним совјетским годинама када су скоро сви књижевни трендови били одобрени.</s><s>Ова политика се суочила са наглим падом 1930-их, када је НКВД током Велике чистке убио истакнуте представнике, као и многе друге.</s><s>Уопштено говорећи, око 223 писца била је потиснута од стране онога што је познато као Погубљена ренесанса.</s><s>Ове репресије су биле део Стаљинове спроведене политике социјалистичког реализма.</s><s>Доктрина није нужно потискивала употребу украјинског језика, али је захтевала да писци следе одређени стил у својим делима.</s> <s>Књижевна слобода је расла крајем 1980-их и почетком 1990-их заједно са опадањем и распадом СССР-а и поновним успостављањем независности Украјине 1991.</s> <s>Архитектура Украјинска архитектура укључује мотиве и стилове који се налазе у структурама изграђеним у модерној Украјини и од стране Украјинаца широм света.</s><s>То укључује почетне корене који су успостављени у источнословенској држави Кијевске Русије.</s><s>Од христијанизације Кијевске Русије неколико векова украјинска архитектура је била под утицајем византијске архитектуре.</s><s>После 12. века, у Галичко-волинској држави настављено је стварање релевантно за историју архитектуре.</s> <s>Након уједињења са руским царством, архитектура у Украјини је почела да се развија у различитим правцима, са многим објектима у већем источном подручју под руском влашћу изграђеним у стиловима руске архитектуре тог периода, док се западни регион Галиције развијао под пољским и аустроугарским архитектонским утицајима.</s><s>Украјински национални мотиви су били коришћени током периода Совјетског Савеза иу модерној независној Украјини.</s><s>Међутим, већим делом савремене архитектонске линије Украјине доминирају Хрушчовке у совјетском стилу, или јефтине стамбене зграде.</s> <s>Ткање</s> <s>Занатска текстилна уметност игра важну улогу у украјинској култури, посебно у украјинским традицијама венчања.</s><s>Украјински вез, ткање и израда чипке користе се у традиционалној народној ношњи и на традиционалним прославама.</s><s>Украјински вез варира у зависности од региона порекла, а дизајни имају дугу историју мотива, композиција, избора боја и врста шавова.</s><s>Употреба боје је веома важна и има корене у украјинском фолклору.</s><s>Мотиви веза пронађени у различитим деловима Украјине чувају се у Музеју Рушник у Перејаславу.</s> <s>Народна ношња је ткана и богато украшена.</s><s>Ткање на ручно рађеним разбојима и даље се практикује у селу Крупове, које се налази у Ривенској области.</s><s>Село је родно место две познате личности на сцени израде народних заната.</s> <s>Музика</s> <s>Украјинска музика почиње своју модернију историју од Кијевске Русије у 9. веку.</s><s>Њен снажан утицај види се у међународним надимцима за Украјину :Земља славуја и Словенска Италија.</s><s>У традиционалној украјинској музици може се приметити снажан хришћански утицај с обзиром да је средњовековна Украјина била хришћанско средиште Источних Словена преко четири века.</s><s>Украјински утицај примећује се и у познатој класичној руској музици, посебно када је реч о музичарима који имају украјинско порекло попут Петра Иљича Чајковског, Игора Стравинског и других.</s><s>Данас украјинска музика у својој разноврсности звукова у Украјини и иностранству, наставља да се развија у народним и професионалним традицијама.</s> <s>Медији Украјински правни оквир о слободи медија сматра се „међу најпрогресивнијим у источној Европи“, иако је примена била неуједначена.</s><s>Устав и закони предвиђају слободу говора и штампе.</s><s>Главни регулаторни орган за електронске медије је Национални савет за телевизију и радио-дифузију Украјине (НТРБЦУ), задужен за лиценцирање медијских кућа и осигурање њихове усклађености са законом.</s> <s>Кијев доминира медијским сектором у Украјини: националне новине, таблоиди и телевизија и радио углавном се тамо налазе, иако је Лавов такође значајан национални медијски центар.</s><s>Национална новинска агенција Украјине Укринформ је овде основана 1918. године.</s><s>Украјински Би-Би-Си је почео са емитовањем 1992. 75% становништва користи интернет, а друштвене медије нашироко користе влада и грађани.</s> <s>Спорт</s> <s>Крајем XIX века спортови као што су фудбал, мачевање, рвање, гимнастика и рагби су се раширили Украјином.</s><s>Током совјетског периода изграђена је спортска инфраструктура која је омогућила да украјински спортисти буду перјаница репрезентације Совјетског Савеза.</s> <s>Најпопуларнији спорт у Украјини је фудбал.</s><s>Током постојања Совјетског Савеза, фудбалери из Украјине су чинили окосницу репрезентације, која је била стандардни учесник светских првенстава после Другог светског рата и освајач златних медаља на Олимпијским играма 1952. и 1988. године.</s><s>Након распада Совјетског Савеза, једини запаженији резултат фудбалске репрезентације Украјине је четвртфинале на Светском првенству 2006. године.</s><s>Заједно са Пољском организовала је Европско првенство 2012. године.</s><s>Најуспешнији клуб у Украјини је кијевски Динамо освајач Купа победника купова 1986. године.</s><s>Олег Блохин и Андриј Шевченко су неки од најбољих фудбалера из ове земље.</s> <s>У атлетици, пливању и гимнастици украјински спортисти су остварили изузетне резултате.</s><s>Валериј Борзов је освајач златних медаља у тркама на 100 и 200 m на Олимпијским играма у Минхену 1972, док је Сергеј Бупка олимпијски и шестоструки светски првак у скоку мотком.</s><s>Јана Клочкова је четворострука олимпијска победница у пливању у дисциплинама 200 и 400 m мешовито.</s><s>Лариса Латињина је најуспешнија гимнастичарка свих времена са девет златних, пет сребрних и четири бронзане медаље на олимпијским играма.</s> <s>Као и другим земљама на простору бившег Совјетског Савеза и у Украјини је веома популаран шах а Руслан Пономарјов је бивши светски првак.</s><s>Последњих петнаестак година вероватно најпознатији украјински спортисти на свету су браћа Владимир и Виталиј Кличко, дугогодишњи прваци света у тешкој категорији.</s> <s>На олимпијским играма Украјина је као независна држава дебитовала 1996. у Атланти, пре тога се такмичила као део Аустро-Угарске, Совјетског Савеза и Заједнице Независних Држава.</s><s>На летњим олимпијским играма освојила је 115 медаља, од чега тридесет три златне, док је на зимским олимпијским играма освојила седам медаља, од чега две златне.</s> <s>Референце</s> <s>Литература</s> <s>Спољашње везе</s> <s>Званична веб страница Украјине Званичне странице Архива Украјине Остале везе Катедра за Украјински језик Филолошког факултета у Београду Историја циркулације новца у Украјини Прва украјинска валута Култура Одеса нумизматички музеј</s> <s>Државе у Европи Источна Европа</s>

953

https://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%95%D1%81%D1%82%D0%BE%D0%BD%D0%B8%D1%98%D0%B0

Естонија

<s>Естонија (), или званично Република Естонија (), суверена је држава смештена у балтичком региону северне Европе.</s><s>Држава је стешњена између акваторије Балтичког мора на северу и западу, Чудско-псковског језера и Русије на истоку и територије Републике Летоније на југу.</s><s>Са површином од 45.339 km² територијално је најмања међу земљама које излазе на обале Балтичког мора.</s><s>Поред континенталног дела Естонији припада и преко 2.200 острва у акваторији Балтичког мора, а највећа међу њима су Сарема (2.671 km²), Хијума (989 km²) и Муху (198 km²).</s> <s>Држава се налази у зони умереноконтиненталне климе подложне јаким маритимним утицајима са Балтика.</s><s>Територија је доста ниска, са просечном надморском висином од око 50 м, а надморска висина постепено расте идући ка југу, до максималних 318 м.</s><s>Укупна дужина обалне линије је 3.794 km, док је дужина копнених граница 657 km.</s><s>Од око 1.400 језера величином се издваја језеро Пејпус (Чудско језеро) које Естонија дели са Русијом.</s><s>Реке су бројне, али су углавном мањих дужина, бројне су мочваре и тресаве.</s><s>Око половине државне територије прекривено је шумама у којима доминирају бор, смрча и бреза.</s> <s>Прве људске насеобине на тлу данашње Естоније основане су пре око 11.000 година, а угро-фински преци савремених Естонаца населили су се на ово подручје пре 1800. п. н. е. Након векова тевтонске, данске, шведске и руске власти Естонија се по први пут изборила за своју независност након Првог светског рата.</s><s>Потом почетком Другог светског рата 1940. поново потпада под власт Нацистичке Немачке, а потом и Совјетског Савеза из чијег састава излази тек 1991. године.</s><s>У Совјетском Савезу Естонија је егзистирала као засебна политичка јединица − Естонска Совјетска Социјалистичка Република.</s><s>Савремена Естонија је демократска парламентарна република, и чланица је Уједињених нација, Европске уније, Савета Европе и НАТО пакта.</s><s>Такође је и део Шенгенске зоне, Еврозоне, чланица је Светске банке и других међународних институција.</s> <s>Држава је подељена на 15 округа.</s><s>Главни и највећи град је Талин са нешто мање од пола милиона становника, а већи градови су још и Тарту, Нарва, Кохтла-Јарве и Пјарну.</s><s>Са укупно око 1,3 милиона становника Естонија се налази међу земљама са најмањом популацијом у Европи.</s><s>Основу популације чине Естонци који припадају угро-финској групи народа, и који чине око 70% становништва државе.</s><s>Најбројнији мањински народ су Руси који чине око четвртине укупне популације.</s><s>Једини званичан језик на територији целе земље је естонски, и доста је сличан финском и лапонском језику.</s> <s>Естонија је у време постојања Совјетског Савеза била једна од привредно најразвијенијих држава, а висок степен развоја задржала је и након стицања независности.</s><s>Данас је Естонија међу земљама са највећом стопом раста међу чланицама Европске уније, са веома високим индексом хуманог развоја, економским и грађанским слободама и слободом штампе.</s><s>Образовни систем у земљи је јако развијен, а на ПИСА тестирању 2015. естонски средњошколци су заузели високо треће место у светским оквирима, одмах после Јапана и Сингапура.</s><s>Након стицања независности у земљи се нарочито интензивно развијао информационо-технолошки сектор.</s><s>Естонија је прва земља на свету која је својим грађанима омогућила гласање путем интернета, а први такви избори одржани су 2005. године.</s> <s>Етимологија Према појединим хипотезама име Естонија изведено је од латинског термина Ести () који је у писаним документима први пут употребио римски историчар Тацит (56−117) у свом свеобухватном делу Германија (; написано око 98. године).</s><s>Према Тациту Германи су тим именом називали све народе који су живели североисточно од реке Висле, а њихова земља која је називана -{Aestui}- налазила се на подручју источно од данашње Шведске, те западно од Ситоније, на обалама Балтичког мора.</s><s>Међутим, ови описи се вероватно односе на балтичке народе који су живели (и живе и данас) на подручјима нешто јужније од савремене Естоније.</s><s>Иако није искључена могућност да је име естонске државе изведено од старогерманског термина, извесно је да се поменути опис није односио на угро-финске Естонце.</s> <s>У старонордијским сагама често се помиње „земља на истоку” под именом -{Eistland}-, а под истим именом се и данас назива Естонија у савременом исландском језику.</s><s>У старијим списима на латинском језику срећу се и називи -{Estia}- и -{Hestia}-.</s> <s>У естонском језику најстарији ендоним који се односи на Естонце као народ је -{maarahvas}-, са значењем „људи који живе од земље”, док се у савременом естонском језику име земље пише као -{Eesti}-.</s><s>У савремени српски језик име Естонија вероватно је ушло преко руског језика и истоветно је руском називу за ову земљу − -{Эстония}-.</s> <s>Након што је Естонија обновила своју независност 1991. године, у националном парламенту те земље је дошло до опширне јавне дебате о званичном имену земље на енглеском језику.</s><s>Значајан део политичке елите је сматрао да суфикс -{–onia}- у имену -{Estonia}- (раније такође -{Esthonia}-) иако латинског порекла сувише подсећа на словенске топониме на латинском, те да као такав не одговара угро-финском карактеру земљу.</s><s>Покушала је да се наметне германизована алтернатива (-{Estland}-), што је и назив за ову земљу у већини германских језика (на пример у немачком, данском, норвешком, и шведском).</s> <s>Географија</s> <s>Република Естонија је смештена у источном делу балтичког басена, на прелазу из источне у северну Европу.</s><s>Обухвата територију површине 45.228 km² и по том параметру налази се на 32. месту међу европским државама, односно на 132. месту у светским оквирима.</s><s>Естонији припадају и територијалне воде Балтичког мора на удаљености од 12 наутичких миља од обале (22,2 km).</s> <s>Најсевернија тачка Естонија лежи на северној обали острва Вајндло на координатама , док је најсевернија тачка континенталног дела полуострво Пурекари на .</s><s>Најјужнија тачка је код села Наха на летонској граници, на координатама .</s><s>Западни екстрем налази се на острву Нотама на (у континенталном делу то је рт Рамзи на ), док је најисточнија тачка источно од града Нарве на .</s><s>Највећа удаљеност између два локалитета крећући се друмом износи око 400 km.</s><s>Већина острва се налази у близини континенталног дела земље, а најудаљеније је острво Рухну у Ришком заливу које је од копна удаљено 65 km.</s> <s>На северу и истоку Естонија излази на обале Балтичког мора, односно на његове заливе, Фински на северу и Ришки на југозападу.</s><s>Фински залив раздваја Естонију од Финске Удаљеност између Хелсинкија и Талина износи свега 87 km), док је централни део Балтичког мора раздваја од Шведске.</s><s>Укупна дужина естонске обале, укључујући и обале балтичких острва, је 2.551 km.</s><s>Естонија има копнене границе на југу и истоку, у укупној дужини од 657 km.</s><s>На југу се граничи са Летонијом у дужини од 333 km, док је на истоку граница са Руском Федерацијом, односно њеним областима Псковском и Лењинградском, у дужини од 324 km.</s><s>Највећи део државне границе са Русијом има природни карактер и протеже се акваторијем Чудско-псковског језера и реком Нарвом, док је једина копнена граница на подручју Печорског рејона Псковске области.</s><s>Власти Естоније сматрају Печорски рејон (територија површине 1.251 km²) делом своје територије под привременом окупацијом Русије.</s> <s>Геологија</s> <s>Највећи део естонске територије граде палеозојске седименте стене прекривене нешто тањим квартарним наслагама.</s><s>Палеозојске стене избијају на површину једино у приобалним подручјима и језерско-речним депресијама, на местима где је ерозија оголила површински квартарни слој.</s><s>Северна обала у својој основи изграђена је од кречњачких стена и подложна је интензивној абразији.</s><s>Депресије у централном делу земље настале су на контакту тврђих силурских кречњака са мекшим девонским пешчарима.</s><s>Пре око 350 милиона година, крајем девона, дошло је до коначног повлачења мора са садашњег естонског копна.</s><s>Море је за собом оставило песковити плато који се протеже од Финске на северу до Леоније на југу, те од Русије до Шведске.</s><s>Интензивна ерозија површинских централних делова Естоније и обала Финског залива започела је пре око 65 милиона година (почетком кенозоика) и трајала је све до последње плеистоцене глације (пре око 2 милиона година).</s><s>У то време Северноестонски клинт је имао висину и до 150 m и раздвајао је северне делове кречњачког платоа од депресија којима су текле реке на подручју данашњег Финског залива.</s> <s>Савремени рељеф Естоније последица је деловања плеистоцених ледника.</s><s>Пре око 12.000 година готово већина савремене естонске територије била је прекривена моћним леденим наслагама залеђеног Балтичког језера.</s><s>Северна и западна обала Естоније је пре око 7.000 година била под водама тадашњег Литориновог мора (претходника савременог Балтичког мора).</s><s>Лед који се на крају плеистоцене глацијације постепено повлачио ка северу са собом је носио знатне количине финих глина и песака са виших подручја и таложио их у низијским подручјима уз обалу.</s><s>Плеистоцена глацијација је тако у потпуности изменила рељеф тог подручја.</s><s>У односу на преглацијални период ниво мора је порастао за више од 100 m и вода је прекрила је значајна подручја која су раније била на сувом.</s><s>Након топљења моћних ледених наслага тло се ослободило притиска, што је довело до постепеног издизања нивоа копна, а процес издизања и данас је уочљив у северозападном делу земље где се на годишњем нивоу тло диже за 2−3 милиметра.</s><s>Издизање за последицу има повећање копнене масе, а уз обалу се формирају бројна нова острвца и хриди.</s> <s>Површинске квартарне наслаге формирале су се током и после последњег глацијалног процеса.</s><s>Просечна дебљина глацијалних седимената на платоима северне и централне Естоније је од 2 до 3 метра, док је у јужним деловима 5−10 m. Кречњачки платои на којима је приметно одсуство квартарних седимената − или су ти седименти пак јако танки (свега неколико центиметара) − називају се алвари.</s><s>Максимална дебљина квартарних седимената, која достиже и до 100 m, приметна је у древним долинама и акумулационим моренским побрђима на крајњем југу и југоистоку.</s> <s>Значајан утицај на развој савременог рељефа у низијским подручјима одиграле су бројне тресаве.</s><s>Прва тресетишта у Естонији настала су пре око 8.000 година, а најинтензивнији процес настанка тресета у мочварама одиграо се током последње две хиљаде година.</s><s>Ниске тресаве данас прекривају око петине естонске територије.</s> <s>Северни део Естоније је сеизмички активно подручје, а трусови, иако ретки, нису неуобичајена појава.</s><s>Најјачи земљотрес који је погодио ову земљу десио се 25. октобра 1976. са епицентром у мору недалеко од северне обале острва Осмусар.</s><s>Хипоцентар труса се налазио на дубини од 10−13 km, а магнитуда у хипоцентру износила је 4,7 степени рихтерове скале.</s><s>Земљотрес је изазвао мања оштећења на старијим објектима, а на неким местима је дошло и до мањег урушавања стена уз обалу.</s><s>Био је то званично најјачи земљотрес икада у Естонији.</s> <s>Рељеф</s> <s>Естонија обухвата северозападни део простране Источноевропске равнице и њеним рељефом доминира ниско и равно земљиште и мања узвишења моренског порекла местимично испресецана речним долинама и ујезереним депресијама.</s><s>Просечна надморска висина је око 50 m и постепено расте идући од балтичких обала ка унутрашњости.</s><s>Највиша тачка је брдо Сур Мунамаги () на крајњем југоистоку земље, на побрђу Ханја , које са надморском висином од 318 m уједно представља и највишу тачку источне балтичке регије.</s> <s>Побрђа заузимају углавном централне, јужне и југоисточне делове земље, а њихове основе су углавном на надморским висинама од 75 до 100 m. Побрђа су обично међусобно раздвојена дубоким депресијама којима пролазе речни токови.</s><s>У зависности од деловања спољашњих сила на рељеф виших делова, естонска побрђа, у основи моренског порекла, деле се на акумулативна и ерозивна.</s><s>Ерозивна побрђа су углавном доста заравњена, а њихова стеновита основа је прекривена релативно танким слојем квартарних стена.</s><s>Два најтипичнија ерозивна побрђа у Естонији су Пандивере у централном делу (највиши врх је Емумаги на 166 m) и Сакала (са највишим врхом Руту на 146 m) у јужном делу земље.</s><s>Акумулативна побрђа знатно су виша, рашчлањенија и такође су прекривени нешто моћнијим квартарним седиментима.</s><s>Три најзначајнија побрђа акумулативног типа су Ханја на југоистоку (где се налази и највиша тачка у земљи, брдо Сур Мунамаги са 318 m висине), на југу је побрђе Отепа (, највиша тачка је брдо Куце са 217 m), те Карула на југу (са највишом тачком Ребесејарве Торнимаги на 137 m).</s><s>Виша подручја су још и друмлини Садјарве () са висином од 144 метра, Западносаремско побрђе (54 метра) и побрђе Јихви (-{Jõhvi}-; 81 m).</s> <s>У виша подручја убрајају се и леднички платои који се налазе у северном делу земље, а најупечатљивији су платои Харју и Виру.</s><s>Оба платоа су од обале Финског залива одвојена стрмом ескарпом балтичког клифа (или глинта) и леже на надморским висинама између 30 и 70 m. Равна и једнолична површина платоа је местимично пресечена речним долинама и крашким удубљењима.</s><s>Плато Харју је услед интензивне ерозије рашчлањен на неколико мањих платоа (Томпеа и Вијмси код Талина и архипелаг Пакри).</s><s>С друге стране природни рељеф платоа Виру је модификован вештачким путем услед експлоатације уљних шкриљаца, одлагања јаловине и пепела.</s><s>У јужном делу налази се плато Уганди (висине 40−100 m) изграђен од пешчара и рашчлањен древним долинама.</s><s>Нешто виша подручја су и Средњоестонска равница (60−80 m) и Корвема (-{Kõrvemaa}-; 50−90 m висине)</s> <s>Низијска подручја распрострањена су уз обале Балтичког мора, Чудско-псковског језера и језера Вирцјарв (-{Võrtsjärv}-).</s><s>Надморска висина је ту испод 50 m, а терен је често плављен.</s><s>Низије заузимају око половине естонске територије, а најпространије се налазе у северозападним и западним деловима земље.</s><s>Највеће низијско подручје је Западноестонска низија која представља ниско и замочварено подручје са ког се местимично издижу кречњачка узвишења висине до 20 m (Кирбла, Михкли Салумаги, Салевере Салумаги и други).</s><s>Јужније уз обале Ришког залива је Парнска низија, такође мочварно подручје у чијој основи се налазе девонски пешчари.</s><s>Од мора је одвојена високим пешчаним динама које се пружају уз обале Ришког залива.</s> <s>Западноестонска низија се даље на западу наставља на острва западноестонског архипелага чијим рељефом доминирају ниска и равна подручја максималне висине до 20 m. Надморска висина на острвима постепено расте идући ка западу, а посебно долази до изражаја на западу Сареме и на полуострву Сирве на Хијуми.</s><s>Дуж северне обале Сареме и острва Муху протеђе се до 21 метра високи Панга клиф.</s> <s>Већим делом северне обале простире се уска Северноестонска приобална равница, стешњена између вода Финског залива на северу и Балтичког клинта на југу.</s><s>Ширина овог подручја варира од неколико метара до двадесетак километара, и на том делу обале налазе се бројна мања полуострва, заливи и острва.</s><s>Уз северне и западне обале Чудско-псковског језера (на естонском се то језеро назива Пејпси) такође се налазе ниске и мочварне равнице, а исти карактер има и депресија уз језеро Вирцјарв (Вирцјарвска низија, у јужном делу земље).</s><s>Уз северну обалу Чудског језера је низија Алутагусе, док је западно Пејпска приобална низија.</s> <s>Депресије и долине такође представљају значајне облике рељефа у јужном делу земље и стешњене су између нешто виших побрђа која међусобно раздвајају.</s><s>Долина реке Валге (висина 40−80 m) раздваја побрђе Сакала са једне од Каруле и Отепа са друге стране.</s><s>Долина Валге на североистоку се наставља на долину реке Мали Емајиги која се даље пружа све до Псковског језера.</s><s>Између Ханје и Каруле се налазе долине Виру и Харгла (висине 70−100 m).</s> <s>Балтички клинт који се простире уз северну обалу Естоније представља једну од најдужих ерозивних ескарпи у целој северној Европи (простире се од Оландских острва до језера Ладога).</s><s>У северозападним и североисточним деловима Балтички клинт има карактер ерозивног клифа и излази на обале Финског залива.</s><s>Највиши део Естонског клифа налази се код Онтике и висок је 56 m.</s> <s>Балтичка обала и острва</s> <s>На северу и западу Естонија излази на обале Балтичког мора, односно на обале његових залива, Финског на северу и Ришког на југозападу.</s><s>Укупна дужина морских обала континенталног дела Естоније је 1.242 km, а рачунајући и острва естонска балтичка обала дугачка је 2.551 km.</s><s>Најдужу обалу међу острвима има острво Сарема са 854 km.</s><s>Естонска обала је доста разуђена и препуна је малих и плитких залива и полуострва.</s><s>Уз обалу се налазе бројна стеновита острвца и гребени, а море је дуж целе естонске обале релативно плитко.</s><s>Најплићи део је подручје Хијуског плићака који се налази на око 15 km северозападно од Хијуме, а где дубина мора на појединим местима достиже свега 1 m. Највеће дубине унутар естонских територијалних вода су у Финском заливу, где дубине достижу до 100 m, док је максимална дубина Ришког залива 50−60 m. Ришки залив је на северу преко плитког пролаза Вајнамери (-{Väinameri}-), површине 2.200 km², повезан са Финским заливом.</s><s>Балтичко море се одликује јако малим плимним таласима чија је просечна висина око 10 cm.</s><s>Просечна висина валова је 1−2 метра, док највиши валови настају за време јаких олуја и њихова висина се креће до 10 m на отвореном мору, око 6 m у Финском и 3−4 метра у Ришком заливу.</s><s>Највећи заливи су Нарвски и Талински у Финском, те Парнски у Ришком заливу.</s><s>Естонији припада укупно 2.355 острва, рачунајући и балтичка и језерска острва.</s><s>Највећа група острва, налази се западно од западне обале земље и северно од Ришког залива, а реч је Западноестонском архипелагу.</s> <s>Западноестонска острва од копна раздваја уски и плитки Вајнамерски пролаз.</s><s>Укупна површина архипелага је око 4.000 km², а чини га око 500 острва.</s><s>Углавном је реч о мањим острвима често занемарљиве површине, а свега 5 острва у овом архипелагу има површину већу од 10 km².</s><s>Површином највеће естонско острво је острво Сарема, које је са површином од 2.672 km² четврто по величини острво у Балтичком мору (после Селанда, Готланда и Фина).</s><s>Сарема је релативно ниско и равно острво, а једино је нешто издигнутији његов крајњи западни део где се налази моренско Западносаремско побрђе максималне висине до 54 метра.</s><s>Друго по величини острво у архипелагу је Хијума са површином од 989 km².</s><s>Хијума је нешто виша у поређењу са Саремом, а на највишој тачки на острву, брду Кипу на 67 m висине, налази се најстарији естонски светионик.</s><s>Знатније површине имају још и острва Муху (198 km²), Вормси (93 km²) и Касари (19,3 km²).</s> <s>Највећа острва у Ришком заливу су Кихну (16,4 km²) у источном делу, Рухну (11,4 km²) у централном и Абрука (8,78 km²) у северном делу залива (јужно од јужне обале Сареме).</s> <s>У Финском заливу се налази око стотињак острва која територијално припадају Естонији, а већина њих се налази готово уз саму обалу.</s><s>Најсеверније међу њима је острво Вајндло са површином од свега око 6 хектара, а од обале су нешто даља још и острва Кери (површине 3 ха) и Ухтју (10 ха). највећа острва у овом делу естонске акваторије су Најсар (18,6 km²) северно од Талина, те архипелаг Пакри који чине два острва укупне површине 24,7 km² (Сур Пакри са 11,6 km² и Вајке Пакри са 12,9 km²).</s><s>Већа острва у заливу су још Прангли (6,44 km²), Осмусар (4,69 km²) и Аегна (2,9 km²).</s><s>Острво Осмусар представља најзападнију тачку Финског залива.</s> <s>Највеће језерско острво је острво Пијрисар (површине 7,85 km²) које се налази у јужном делу језера Пејпус.</s> <s>Хидрографија</s> <s>Једна од основних одлика Естоније је веома разноврсна хидрографска мрежа на чији настанак су деловали климатски фактори и рељеф.</s><s>Укупна годишња количина падавина је знатно виша од процента губљења воде услед испаравања, а остатак воде (200−300 mm годишње) са копна ка океану отиче путем бројних мањих водотока.</s><s>Цела територија Естонија одводњава се ка балтичком басену преко 4 сливна подручја: сливно подручје језера Пејпси и реке Нарве (38%); сливно подручје Финског залива (уз изузетак реке Нарве; 21%); сливно подручје Ришког залива (32%) и басен Западноестонских острва (9% територије).</s> <s>Најважнија развођа у земљи су побрђа Пандивере и Сакала са којих реке теку у сва три правца.</s><s>Територијом Естоније теку бројне реке, а заједничка одлика свих њих је доста кратак ток и низак ниво воде (изузев у пролеће када се топи снег и током влажнијих лета када су поплаве редовна појава).</s><s>Свега 10 река има дужину тока изнад 100 km, а већина њих тече у смеру језера Пејпси.</s><s>Река са најдужим током у Естонији је Виханду (притока језера Ламијарв) са током од 162 km.</s><s>Река са највећим протоком у Естонији је Нарва (дужина тока је 77 km) чији просечан проток у зони ушћа износи 370 m³/s. Нарва је једина отока језера Пејпси.</s><s>Река Емајиги повезује два највећа естонска језера, Пејпси и Вирцјарв, а уједно је једина естонска река која је пловна целом дужином свог тока (од 101 km).</s><s>Најдужа река у централном и западном делу земље, и друга по дужини тока је Парну са током од 144 km.</s><s>Реке Ахја и Виханду, које теку јужним делом земље, познате су по својим дубоким и питорескним кањонима омеђеним девонским пешчарима.</s><s>Вода из река се неретко користи за снабдевање великих градова пијаћом водом, а типичан пример таквог облика водопривреде је река Пирита (105 km) чије воде су преусмерене у језеро Илемисте (површине 9,436 km²) из ког се престоница Талин снабдева водом.</s><s>По дужини тока још се издвајају реке Пилцама (135 km), Педја (122 km), Кејла (116 km), Касари (112 km), Пјуза (109 km) и Навести (100 km).</s> <s>На територији Естоније налази се око 1.200 природних језера чија површина је већа од 1 хектара.</s><s>Унутрашње воде заузимају око 2.840 km².</s><s>Језера покривају око 4,7% државне територије Естоније, и неравномерно су распоређена по њеној територији.</s><s>Највећи део језерских басена формиран је као последица топљења континенталног леда у последњем постглацијалном периоду.</s><s>Већина језера налази се у побрђима на југу и југоистоку земље, у низији Алутагусе, те у резервату природе Пихја Кирвема (-{Põhja-Kõrvemaa}-) на северу земље.</s><s>На западним острвима налазе се бројна мања приобална језера која су настала услед издизања копна, а највеће међу њима је језеро Мулуту Сурлахт у јужном делу Сареме (површина му варира од 14,4 km² до 30 km²).</s><s>Занимљиво је да је вода код већине острвских језера слана.</s><s>Многобројна мања језера налазе се у тресавама на западу земље, а таквих водених базена има преко 20.000 али су толико малих површина да се и не сматрају језерима.</s><s>Свега 42 језера имају површину већу од 1 km², док само 20 језера има дубину већу од 20 m. Најдубље је језеро Рјуге Сурјарв (-{Rõuge Suurjärv}- ) са дубином од 38 m.</s> <s>Највећа језерска површина у Естонији налази се на западу земље, а реч је о Чудско-псковском језерском систему са укупном површином од 3.555 km², од чега Естонији припада 1.570 km² или 44% акваторије.</s><s>Овај језерски систем чине три међусобно повезана језера — Пејпси (Чудско језеро) је на северу (2.610 km²), Ламијарв (Топло језеро) у средини (235 km²) и Пихква (Псковско језеро) на југу (710 km²).</s><s>Највећи водостај у језеру је у пролеће, у време топљења снега, и у том периоду ниво воде у језеру се повећа за више од 1 метра и плави околно ниско земљиште, а површина језера се повећа за додатних до 780 km².</s><s>Најнижи водостај је током октобра месеца.</s><s>Језеро је обично под ледом од краја новембра па до краја марта, а просечна дебљина леда је од 50 до 60 cm.</s><s>Највеће језеро на побрђу Отепа је језеро Пихајарв (-{Pühajärv}-) са површином од око 3 km² и максималном дубином до 8,5 m (из језера отиче река Вајке Емајоги).</s><s>У централном делу земље налази се језеро Вирцјарв које са површином од 270 km² представља друго по величини естонско језеро.</s><s>Већа језера су још и Садјарв (7,08 km²), Вагула (5,187 km²), Вејсјарв (4,8 km²) и друга.</s> <s>На територији Естоније данас постоји око 150 вештачких језера која су настала преграђивањем речних корита или наливањем природних депресија у земљи.</s><s>Највеће вештачко језеро је Нарвско језеро на реци Нарви које Естонија дели са Русијом.</s><s>Од укупно 200 km² његове површине на тлу Естоније се налази 40 km².</s> <s>Естонија је позната по бројним изворима, а према званичним подацима регистровано је њих око 5 хиљада (иако су већина њих јако мали и привремено активни).</s><s>Неки од најлепших и водом најиздашнијих извора су Росна Алику, Есна, Пранди, Варангу и Симуна.</s> <s>Клима У климатском погледу Естонија је смештена у прелазној зони између благе морске и оштрије континенталне климе, а значајан утицај на климу имају влажне ваздушне масе са Атлантика које у ово подручје продиру преко Балтичког мора.</s><s>Продори хладних и влажних ваздушних маса са Арктика су редовна појава током зиме и пролећних месеци.</s> <s>Због свега тога Естонија има нешто више температуре у поређењу са континенталнијим подручјима на истој географској ширини.</s><s>Због велике географске ширине велике су разлике у дужини дана у зимском и летњем периоду.</s><s>Најдужи дан је за време летњег солстиција и тада је дужина обданице 18 сати и 40 минута, док је најкраћа обданица за време зимског солстиција и траје свега 6 сати и 2 минута.</s><s>Просечан број сунчаних сати на годишњем нивоу варира од 1.600 до 1.900, а инсолација је нешто виша у приобалном делу и на острвима.</s> <s>Захваљујући утицајима са Балтика подручја уз обалу и острва у току зиме имају знатно блажу климу, а идући ка унутрашњости клима постаје све оштрија.</s><s>Тако су просечне јануарске температуре ваздуха у западном делу земље од –2º до –4 °C, док су у истом периоду у унутрашњости температуре крећу од –6º до –7 °C. Најхладнији месец је фебруар.</s><s>У пролеће копно се пак много брже загрејава, те је ситуација обрнута и приобална подручја су знатно свежија, те је копно за око 3,5 °C топлије.</s><s>Температуре током лета су приближне у целој земљи и крећу се у просеку између 16,0 °C и 17,4 °C. Просечне температуре ваздуха на годишњем нивоу крећу се од 4,3 °C до 6,5 °C. Апсолутна максимална температура ваздуха измерена је 11. августа 1992. у Вируу и износила је 35,6 °C, док је апсолутно најнижа температура од –43,5 °C измерена 17. јануара 1940. у Јигеви.</s> <s>Просечна брзина ветрова у унутрашњим деловима земље је око 4 м/с, а на отвореном мору и у приобалном делу око 6 м/с.</s><s>Олујни ветрови јачина изнад 15 м/с су ретки у унутрашњости, док у приобалним деловима земље овакви ветрови дувају од 30 до 15 дана годишње.</s><s>Доминирају западни ветрови.</s><s>Естонија се налази у зони доста влажне климе, те је влажност ваздуха доста висока током целе године и креће се у вредностима од 80 до 83%.</s><s>Влажност ваздуха је највиша током зимских месеци, а најнижа у мају када износи око 70%.</s><s>Просечна годишња сума падавина варира од 550 до 800 милиметара, а највише падавина се излучи у унутрашњим деловима земље, посебно на побрђима.</s><s>Апсолутни максимум количине падавина на годишњем нивоу је 1.157 mm, на месечном нивоу 351 mm, а на дневном 148 милиметара.</s><s>Снежни покривач је редовна појава током зимских месеци, и задржава се од 75 до 135 дана.</s> <s>Током зимских месеци ледени покривач се формира дуж обала, обично крајем октобра и почетком новембра, а отопи се до краја априла.</s><s>Максималне температуре морске воде у летњим месецима крећу се од 16° до 17 °C на улазу у Фински залив, па до 18° и 19 °C у ивичним деловима мора.</s> <s>Вегетациони период траје од 180 до 195 дана, док је период без мраза између 110 и 190 дана.</s> <s>Живи свет и екологија</s> <s>Територија Естоније налази се на самој граници између источноевропске и средњоевропске фитогеографске области, што за последицу има доста велико флористичко богатство.</s><s>На овом подручју егзистира 538 врста и подврста васкуларних биљака (или око 35% од укупног броја европских таксона).</s><s>Од тог броја у земљи су регистрована 83 ендемска таксона.</s><s>Аутохтона флора је знатно обогаћена вештачким путем, превасходно захваљујући људској активности.</s><s>На тлу Естоније је такође регистровано постојање око 2.500 врста алги и око 680 врста лишајева и маховина.</s> <s>Естонија се налази у северном делу зоне мешовитих шума умерених подручја, а под шумама је готово половина укупне државне територије.</s><s>Најдоминантније врсте дрвећа су храст лужњак, смрча, јасен, брест, бреза, јасика, бор, а у мочварним подручјима црна јова.</s><s>Бројне ливаде које се простиру широм земље углавном су последица људске активности и развиле су се на крчевинама где су некада расле густе шуме.</s> <s>Тресаве заузимају скоро четвртину државне територије и углавном су раширене у западном и северозападном делу, те на острвима.</s><s>Најраширеније су високе тресаве у којима се током хиљада година наталожио доста дебео слој тресета.</s><s>У овим мочварама доминантне су маховине из рода -{Sphagnales}- које захваљујући својим апсорпционим способностима одржавају стабилан ниво воде у мочварним пределима.</s><s>Поред маховина у овим мочварама расту и јестиве морошке, те -{Rhododendron tomentosum}- и друге патуљасте врсте.</s><s>У нижим врстама доминантније су траве и шаш.</s><s>Мочварна подручја постепено прелазе у борове шуме.</s> <s>Најбројнија биљна заједница на тлу Естоније су гљиве којих укупно има регистровано око 4.500 различитих врста, од чега се око 60 врста сматра јестивим.</s> <s>Животињско царство чине 64 врсте сисара, 329 врста птица, 65 врста риба, 11 врста водоземаца, 5 врста гмизаваца и око 15.000 врста инсеката.</s><s>Међу копненим сисарима својом бројношћу се издвајају мрки медведи, вукови и рисови, а некада јако раширена и бројна европска видра вероватно је изумрла на овом простору.</s><s>Ондатра, ракун, америчка видрица су вештачким путем насељени на ово подручје.</s> <s>Од укупно 329 врста птица њих 206 је стално настањено на том подручју, док 38 врста чине арктичке птице селице.</s><s>У последње време приметан је велики раст популације галебова и корморана, док се популација дивљих патака и других птица мочварица значајно смањује.</s><s>У шумама највише има зеба и царића.</s> <s>Ихтиофауну чини 65 врста, а због доста ниске стопе салинитета приобалних подручја Балтичког мора, не постоји нека драстична разлика између морских и слатководних врста.</s><s>Најтипичнији представници маринске ихтиофауне су балтичке харинге.</s><s>Постоје две под врсте риба у језеру Пејпси које се сматрају ендемским врстама, а реч је о зракоперкама врсте -{Coregonus lavaretus}- и -{Osmerus eperlanus}-.</s><s>Од слатководних риба, некада најраширеније врсте попут сомова и буцова данас су на рубу изумирања, а такође је и популација лососа достигла критични ниво.</s><s>На тлу Естоније обитавају и две врсте змија, и то поскоци и водене змије.</s> <s>Као највећи загађивачи ваздуха у Естонији сматрају се две термоелектране у Нарви које као погонско гориво користе нафту из уљних шкриљаца чијим сагоревањем се ствара и до 4,5 милиона тона јако алкалног пепела (на годишњем нивоу).</s><s>Ове електране учествују у укупном загађењу ваздуха у земљи са чак 75%.</s><s>Експлоатација и прерада уљних шкриљаца има веома негативан утицај на животну средину, посебно у подручјима на североистоку земље.</s><s>Досадашња експлоатација довела је до стварања око 370 милиона тона чврстог рударског отпада, од чега око 200 милиона тона чини пепео, док остатак чине нуспродукти рударства.</s><s>Европска унија класикује отпад настао прерадом уљних шкриљаца као високо токсичан и опасан.</s><s>Велику еколошку опасност представља и око 1.200 тона осиромашеног уранијума и око 750 тона торијума нагомиланог у резервоару на месту некадашњег комбината за обогаћивање уранијума, недалеко од града Силамае.</s><s>Велики проблем је и истрошено нуклеарно гориво из некадашњих совјетских нуклеарних реактора код варошице Палдиски.</s> <s>Заштићена природна подручја Статус заштићених природних подручја у Естонији правно је регулисан „Законом о заштити природе” () који је званично усвојен у националном парламенту 21. априла 2004, а ступио на снагу 10. маја исте године.</s><s>У зависности од значаја одређеног подручја, заштићене територије се деле у три категорије: национални паркови (; има их укупно 5); резервати природе (; има их укупно 144) и паркови природе (; укупно 151 локалитет).</s> <s>Укупно је под заштитом државе чак 18,1% од укупне државне територије.</s> <s>Национални паркови Естоније се налазе под строгом заштитом државе и у њима је забрањена свака активност која може довести до промене природне равнотеже.</s><s>Списак националних паркова налази се у табели испод.</s> <s>Историја</s> <s>Праисторија и стари век</s> <s>Прве људске насеобине на тлу савремене Естоније појавиле су се у периоду од пре 13.000 до 11.000 година, одмах након повлачења леда који је током последњег леденог доба прекрио цело то подручје.</s><s>Као најстарије познато насеље на тлу Естоније сматра се локалитет Пули смештен на обалама реке Парну, недалеко од данашњег града Синди на југозападу земље.</s><s>Методом радиоактивног угљеника процењена је старост насеља на око 11.000 година.</s><s>Занимљиво је да се у време свог настанка насеље Пули налазило на обали Ришког залива, а данас је од обале удаљено око 14 km.</s><s>Археолози су на том локалитета пронашли остатке псећих зуба, што представља најстарији доказ о припитомљавању те животиње на том подручју.</s> <s>Најстарија насеља из периода мезолита везана су за Кундску културу са севера земље (код савременог града Кунде).</s><s>У том периоду земља је била готово у целости прекривена шумама, а људи су обитавали у полуномадским заједницама у близинама водених површина.</s><s>Основне активности становништва су били лов, риболов и скупљање шумских плодова.</s><s>Око 4900. п. н. е. појавила се неолитска култура керамике позната као Нарвска култура.</s><s>Око 3200. п. н. е. почиње да се шири Култура линеарне керамике и по први пут почиње да се развија примитивна обрада земље и сточарство.</s> <s>Током бронзаног доба, које је почело око 1800. п. н. е., почињу да се подижу прве утврђене грађевине у виду градина.</s><s>Постепен прелазак из полуномадског у седећи начин живота на овом подручју започиње око 1000. п. н. е. и траје наредних 500 година, до почетка гвозденог доба.</s><s>На археолошким локалитетима из тог периода пронађени су многобројни бронзани артефакти што упућује на веома живу трговачку активност са околним скандинавским и германским племенима.</s> <s>Гвоздено доба обележили су бројни и учестали сукоби са околним племенима, а сукоби са скандинавским племенима помињу се у древним скандинавским сагама.</s><s>Једна од сага помиње погибију шведског краља Ингвара који је страдао у сукобу са становницима Естланда.</ref> Са истока на тло Естоније продирала су руски владари.</s><s>Тако је новгородски књаз Јарослав Мудри након победе над Естонцима 1030. године основао утврђење на месту данашњег града Тартуа.</s><s>Тврђава није била дугог века пошто је већ 1061. спаљена од стране естонског племена Сосоли током њиховог похода на град Псков.</s><s>Поморску превласт скандинавских Викинга у источном делу Балтичког мора током 11. века преузели су Балтички Викинзи које су чинили балтички Курши и естонски Осилијанци са острва Сареме (познати и као Сарласеди и Ести).</s><s>Године 1187, Балтички Викинзи које су чинили Осилијанци, Курши и Карели опустошили су град Сигтуну који је у то време био главни град Шведске.<ref name="Tarvel">Enn Tarvel (2007). [http://haridus.opleht.ee/Arhiiv/7_82007/38-41.pdf Sigtuna hukkumine.] Haridus, 2007 (7–8). pp.</s><s>38–41</ref></s> <s>Током старог века појављују се и прве политички организоване јединице на тлу савремене Естоније, а најстарије су биле парохије (или жупе, ) и окрузи ().</s><s>Сваком жупом управљао је старешина, а чинила ју је ужа територија непосредно око централног утврђења (у ређим случајевима појединачна жупа је имала више утврђења).</s><s>Маконде су били територијално крупније јединице и чинило их је по неколико жупа.</s><s>До 13. века на тлу Естоније постојало је 8 крупних маконди (Харјума, Јарвама, Ланема, Ревала, Сарема, Сакала, Уганди и Вирума) и 6 мањих засебних жупа (Алемпоис, Јогентагана, Миху, Нурмекунд, Сополитсе и Вајга).</s><s>Маконде су егзистирале као засебне државице, а међусобно су се уједињавале само у борбама против заједничких непријатеља.</s> <s>Средњи век</s> <s>Године 1199, папа Иноћентије III покреће Ливонски крсташки рат чији циљ је била одбрана хришћанства и хришћанског становништва на подручју средњовековне Ливоније.</s><s>До првих сукоба на естонској земљи долази 1206. након што је дански краљ Валдемар II безуспешно покушао да изврши инвазију на Сарему.</s><s>Две године касније (1208. године), започињу интензивни напади витезова Ливонијског братства мача на естонске земље.</s><s>У сукобима који су трајали наредних неколико година Естонце је заједнички предводио старешина Сакале Лембиту.</s><s>Естонци су успешно одолевали нападима споља све до 1217. године када су претрпели тежак пораз у бици код Виљандија у којој је погинуо и сам Лембиту.</s><s>Већ 1219. данске трупе предвођене Валдемаром II искрцале су се код данашњег Талина наневши нови тежак пораз Естонцима (Битка код Линданиса).</s><s>За кратко време је цела северна Естонија дошла под данску власт.</s><s>Наредне године Швеђани су без успеха покушали да заузму западну Естонију.</s><s>Године 1223, долази до масовног устанка Естонаца који је довео до привременог протеривања немачких и данских освајача са подручја целе земље (изузев из Ревела).</s><s>Међутим крсташки напади су се наставили и до 1227. покорена је и Сарема, последња слободна естонска држава.</s> <s>Након што су крсташи заузели цело подручје некадашње Ливоније, цела област је добила ново име − Тера Маријана ().</s><s>Северна Естонија која је била под управом Данске претворена је у Естонско војводство (; ), док је остатак земље подељен између Ливонског братства и књажева-бискупа Дорпата и Есел Вика.</s><s>Године 1236, Ливонско братство мача и Тевтонски ред ујединили су се у Ливонски ред.</s><s>Током наредних деценија долазило је до учесталих побуна против освајача, посебно на Сареми, а највећа побуна која је захватила целу земљу десила се 1343. године и позната је као Ђурђевдански ноћни устанак ().</s><s>Мета устаника били су углавном хришћани и германски господари, а само у првој ноћи устанка на у Харјуу устаници су побили око 1.800 људи који су говорили немачки језик.</s><s>Тевтонски витезови су две године касније устанак угушили у крви, а 1346.</s><s>Данска је своје поседе на северу земље продала Тевтонском реду.</s><s>Неуспех устаника довео је до јачања политичке моћи мањинскин Балтичких Немаца који су током наредних векова чинили владајућу елиту на подручју целе земље.</s> <s>Данци су током владавине северном Естонијом основали град Ревал (данашњи Талин), на месту некадашњег Линданиса.</s><s>Године 1248, Ревал је добио статус града у складу са Либечким правом.</s><s>Ханзеатска лига која је у то време контролисала трговачке путеве на Балтику у свом чланству држала је и 4 највећа естонска града: Ревал, Дорпат (данас Тарту), Пернау и Фелин.</s><s>Ревал је служио као важна трговачка станица према Новгороду, док је исту функцију на југу имао Дорпат, али у трговини са Псковом.</s><s>У то време основани су и бројни еснафи, међутим у њима је приступ аутохтоном естонском становништву био доста ограничен.</s><s>Ревал и Дорпат су захваљујући трговини знатно ојачали, били су опасаним моћним каменим зидинама и уживали су велику заштиту Ханзе.</s><s>Оба града су, како им је расла економска моћ, све више и више излазили из правних оквира Ливоније и деловала независно од њих.</s><s>Након што је Тевтонски ред доживео тежак пораз у Бици код Гринвалда 1410, односно након пораза Ливонског реда 1435. у бици код Вилкомијержа, дошло је до реорганизовања државе и некадашња Тера Маријана званично је 4. децембра 1435. постала Ливонска конфедерација.</s> <s>Протестантска реформација која је у Европи започела 1517. убрзо је захватила и Ливонију, а главни противник реформације на том подручју био је Ливонски ред.</s><s>Протестантизам се већ током 1520-их учврстио по градовима, а током наредне две деценије већина племства је и званично прешла на лутеранство.</s><s>Литургије у црквама су почеле да се одржавају на немачком језику који је био званичан језик племства, а по први пут су почеле да се одржавају и црквене службе на естонском језику (углавном у сеоским црквама).</s> <s>Ливонска конфедерација је била јако децентрализована и политички слаба држава чије јачање су спречавали бројни унутардржавни сукоби између владајућих локалних елита, градова и црквених власти, и као таква је представљала лак плен за суседне државе које су током 16. века знатно ојачале (Московска кнежевина, Шведска и Пољско-литванска унија).</s> <s>Шведска Естонија</s> <s>Са циљем да Руско царство избије на обале Балтичког мора на западу, руски цар Иван Грозни године 1558. напада Ливонију и започиње Ливонски рат.</s><s>Већ 1560. ливонска војска је претрпела одлучујући пораз у сукобу са далеко моћнијим и бројнијим непријатељем, због чега је ливонско племство затражило званичну помоћ споља у сукобу са Русијом.</s><s>Највећи део Ливоније добровољно је прихватио власт Пољско-литванске уније, племство са севера земље заклело се на верност шведској круни, док је Езелвички бискуп своју земљу продао Данцима.</s><s>Руска војска је током првих десет година рата постепено заузела готово целу територију Ливоније, али је након заједничке контраофанзиве коју су крајем 1570-их започели Пољско-литванска унија и Шведска била приморана да одступи са освојених територија.</s><s>Ливонски рат је званично завршен 1583. године поразом и повлачењем руске војске.</s><s>По окончању рата цела северна Естонија остаје под управом Шведске и политички је организована као Шведска Естонија, јужни делови су ушли у састав Пољско-литванске државе (Ливонско војводство), док је острво Сарема остало под управом Данске.</s> <s>Период мира није дуго трајао и већ 1600. долази до рата између Шведске и Пољске који је за циљ имао остваривање превласти на источном Балтику.</s><s>Сукоб који је трајао пуних 29 година потпуно је уништио и онако девастирано подручје Ливоније, а током ратних дејстава број становника Естоније драстично је опао, са неких 250.000−270.000 колико их је било средином 16. века, на свега 115.000–120.000 људи на крају рата.</s> <s>Иако је новоуспостављена шведска власт задржала дотадашњи феудални систем кметства, извршене су и значајне реформе које су сељацима омогућавале наследна права на земљиште које су обрађивали.</s><s>Био је то први пут у историји да је естонским сељацима правно омогућено наслеђивање земље.</s><s>Због свега тога у естонском предању период шведске владавине се назива Старим добрим шведским добом ().</s><s>По налогу шведског краља Густафа II Адолфа у Ревалу и Дорпату су отворене прве гимназије, а 1632. основан је и Универзитет у Тартуу.</s><s>У оба града истовремено су почеле са радом и штампарије.</s><s>Током 1680-их отварају се и бројне основне школе широм земље, понајвише захваљујући залагању Бенгта Форселијуса који је извршио и ортографску реформу естонског језика.</s><s>У периоду од 60 до 70 година од успостављања шведске власти број становника Естоније је нагло растао, а популациони бум нагло је зауставила Велика глад која је за свега две године (1695–1697) однела око 70.000–75.000 живота (или око 20% од укупне тадашње популације).</s> <s>Естонија под руском влашћу и период „националног буђења”</s> <s>Године 1700, започиње Велики северни рат између Шведске и Русије, а већ 1710.</s><s>Русија је заузела цело подручје Ливоније и Естоније.</s><s>Превласт Русије на овом подручју извојевана на бојном пољу и званично је призната Ништадским миром из 1721. године.</s><s>Током трајања рата естонско становништво је поново претрпело велике губитке, а према подацима из 1712. на том подручју је живело између 150.000 и 170.000 људи.</s><s>Новоуспостављена руска власт повратила је сва политичка и економска права мањинским Балтичким Немцима, а кметство је поново постало доминантно међу сеоском популацијом током целог 18. века.</s><s>Естонски сељаци у том периоду готово да нису имали никаква права, а сва политичка, економска и црквена власт била је у рукама немачке племићке елите.</s><s>Иако је кметство званично укинуто у периоду 1816−1819, у стварности се феудални политички систем задржао знатно дуже, све до реформи спроведених средином 19. века које су сељацима дале знатно већа права.</s> <s>Укидањем кметства естонским сељацима је поново омогућено да управљају својим имањима, дозвољено им је и неограничено насељавање по градовима и приступ образовним установама.</s><s>Све то је за последицу имало јачање естонског националног идентитета.</s><s>Тај период у коме је врло жива литерарна, позоришна и музичка делатност назива се периодом „Естонског националног буђења” ().</s><s>Иако је естонски културни препород доживео свој врхунац у другој половини 19. века, естонска национална свест постепено је почела да се развија цео век раније када се све већи број припадника различитих естонских племена почиње називати заједничким именом естлани и марахваси.</s><s>Библија је преведена на естонски језик 1739, а број штампаних књига на естонском језику порастао је са свега 18, колико их је било током 1750-их, на 54 до краја 1790-их.</s><s>До краја века више од половине одрасле сеоске популације било је способно да чита и пише.</s><s>Први универзитетски образовани интелектуалци који су се званично декларисали као Естонци јављају се током 1820-их година, а најистакнутији међу њима били су Фридрих Роберт Фехлман (1798–1850), Кристјан Јак Петерсон (1801–1822) и Фридрих Рејнхолд Кројцвалд (1803–1882).</s><s>Ипак владајућу елиту у културном и привредном погледу и даље су чинили Немци.</s><s>Први који је Естонце сматрао јединственим народом, једнаким свим осталим народима у земљи, био је балтичконемачки естофил Гарлиб Меркел (1769–1850) који је тако постао симболом естонског националног културног покрета.</s><s>Естонски културни покрет постепено се ширио и постајао све амбициознији, а естонски културно-политички лидери средине 19. века Карл Роберт Јакобсон (1841–1882), Јакоб Хурт (1839–1907) и Јохан Волдемар Јансен (1819–1890)) све отвореније су заступали и тезе о политичкој аутономији по угледу на Финску.</s><s>Године 1862, на естонском и немачком језику штампан је национални еп -{Kalevipoeg}- (Калевов син).</s> <s>Руске власти су крајем 1890-их, са циљем да сузбију јачање естонског национализма, спровеле интензиван процес русификације на тлу Естоније.</s><s>У том периоду многе немачкојезичке установе су затворене, или су своју делатност почеле да обављају на руском језику (попут Универзитета у Тартуу).</s><s>Процес русификације наишао је на знатан отпор међу естонском популацијом, а све чешће су се почели појављивати захтеви за већом политичком аутономијом, па и потпуном независношћу од Руске Империје.</s><s>Велика револуција која је избила широм Империје током 1905. године захватила је и Естонију чије становништво је захтевало веће националне и политичке слободе.</s> <s>Први светски рат и независност Естоније</s> <s>Након Фебруарске револуције у Русији 1917.</s><s>Естонија је по први пут политички уједињена као засебна политичка јединица Естонска аутономна губернија, чије границе су се готово поклапале са модерним границама.</s><s>Аутономни статус гарантовала јој је новоизабрана руска Привремена влада одлуком од 12. априла 1917. године.</s><s>Избори за привремени естонски парламент () одржани су уз учешће мењшевичких и бољшевичких фракција Руске социјал-демократске радничке партије, а све са циљем да поменутој партији обезбеде што је могуће више места у новом националном парламенту.</s><s>Бољшевици који су изгубили те изборе никада званично нису признали резултате истих, те је два дана пре почетка Октобарске револуције у Санкт Петербургу (5. новембра) лидер естонских бољшевика Јан Анвелт са својим Војним револуционарним комитетом извршио пуч и преузео власт над земљом.</s><s>Како легално изабрани парламент никада није признао бољшевичку власт, бољшевици су покушали да га распусте.</s><s>Иако се на својој последњој седници одржаној 15. новембра Парламент прогласио за врховни и једини легални орган власти у земљи, парламент је званично распуштен од стране бољшевика 26. новембра.</s><s>На новим изборима који су одржани почетком 1918. већину гласова добиле су партије које су се залагале за независност, а национално веће прогласило је независност Естоније 19. фебруара.</s><s>Декларација о независности Естоније званично је донесена 24. фебруара 1918, одмах након што су бољшевички револуционари напустили Талин.</s><s>Већ наредног дана немачке трупе умарширале су у Талин, а након окупације целокупне територије Естоније и Летоније основана је сателитска држава Уједињено Балтичко Војводство ().</s><s>Сходно одредбама Брестлитовског мировног споразума између Русије и Централних сила потписаног 3. марта 1918. године, Русија је званично окончала своје учешће у Првом светском рату, а одрекла се и свих територијалних претензија на Естонију (између осталих).</s><s>Немачка окупација Естоније трајала је до новембра 1918. године, када је власт у земљи званично поново преузела Привремена естонска влада.</s> <s>Неколико дана након повлачења немачких трупа совјетска Црвена армија поново је извршила инвазију на Естонију, што је довело до новог рата.</s><s>Естонска војска успела је да протера све совјетске трупе са своје територије до краја фебруара 1919, а од 5−7. априла исте године одржани су и избори за Естонску уставотворну скупштину.</s><s>Естонски рат за независност трајао је пуних 14 месеци, од 28. новембра 1918. до 2. фебруара 1920. када је потписивањем мировног уговора у Тартуу Русија и званично признала Естонију као независну земљу.</s><s>Републику Естонију су међу првима званично признали Финска (7. јул 1920), Пољска (31. децембар 1920), Аргентина (12. јануар 1921) и „Западни савезници” (26. јануара 1921. године).</s> <s>Први Устав Естоније званично је усвојен 15. јуна 1920, (на снагу је ступио 21. децембра исте године), а по Уставу Естонија је уређена као парламентарна република.</s><s>Национални парламент (-Riigikogu}-) састојао се од 100 посланика који су бирани на трогодишњи мандат.</s><s>Устав је гарантовао и културну аутономију свим мањинским заједницама у земљи.</s> <s>Велика економска криза која је захватила земљу током 1930-их година довела је до јачања националистичких покрета у земљи, а један од најутицајнијих је био покрет „Вапси”, савез ратних војних ветерана рата за независност који се залагао за уставне реформе и прелазак са парламентарног на председнички систем.</s><s>Референдум о уставним променама одржан је у октобру 1933, а већина грађана (72,7%) се изјаснила за уставне реформе.</s><s>Кандидат покрета Вапс Артур Сирк био је главни фаворит на председничким изборима који је требало да се одрже у априлу 1934. године.</s><s>Међутим актуелни премијер Константин Патс распустио је скупштину 12. марта, успоставио ауторитарну власт и владао земљом на основу декрета све до 1938. године.</s><s>У том периоду који се у естонској историографији означава као „Време шутње” () Патс је владао диктаторски, забранио је деловање Покрета Вапс и многе његове утицајне присталице осудио на затворске казне.</s> <s>Република Естонија је у домену спољне политике заступала политику неутралности, а њена неутралност поштована је све до 23. августа 1939. године када је потписан Споразум Рибентроп—Молотов о подели подручја на истоку Европе између Совјетског Савеза и нацистичке Немачке.</s><s>Сходно том споразуму Естонија је потпала под совјетску сферу утицаја.</s> <s>Други светски рат у Естонији</s> <s>Совјетски Савез напао је Пољску 17. септембра 1939. године.</s><s>Пољска подморница класе -{ORP Orzeł}- која је била усидрена у луци у Талину несметано је напустила луку и отпловила у Уједињено Краљевство упркос захтевима совјетских власти да буде разоружана, а њена посада интернирана на тло Совјетског Савеза.</s><s>Совјетске власти су касније искористиле тај случај (познат и као Орзељски инцидент) и већ 24. септембра 1939. уз претње ратом захтевале од естонских власти дозволе за постављање војних база на њиховој територији (са до максимално 25.000 војника у њима).</s><s>Власти Естоније су четири дана касније, 28. септембра, пристале на ултиматум и допустиле совјетским трупама приступ естонској територији.</s> <s>Совјетска балтичка флота је 12. јуна 1940. извршила потпуну поморску блокаду Естоније, а свега четири дана касније Совјетски Савез је извршио и званичну инвазију на Естонију.</s><s>У земљи је убрзо успостављена комунистичка власт под диктатом Москве и Естонија је 21. јула 1940. и званично проглашена „социјалистичком републиком”.</s><s>Естонија је и формално постала чланица Совјетског Савеза 6. августа када је и преименована у Естонску Совјетску Социјалистичку Републику.</s><s>Већ у првој години совјетске управе похапшено је више од 8.000 истакнутих естонских политичких и војних лидера, око 2.200 ухапшених је стрељано, док је остатак протеран у гулаге широм Сибира.</s><s>Масовне депортације естонског становништва наставиле су се и у наредним годинама, а закључно са 14. јуном 1941. депортовано је око 10.000 естонских цивила које су совјетске власти сматрале противницима режима.</s> <s>Нацистичка Немачка је напала Совјетски Савез 22. јуна 1941. године, а трупе Вермахта су већ у јулу исте године, уз свесрдну помоћ герилских антисовјетских група Шумска браћа, продрле на тло Естоније.</s><s>Иако је локално становништво дочекало немачке војнике као ослободиоце, убрзо је постало јасно да не постоје никакве назнаке о евентуалној обнови естонске државности.</s><s>Територија Естоније укључена је у провинцију Рајхскомесаријат Остланд и основане су посебне безбедносне снаге (Зихерхајтсполицај) на чијем челу је био Аин Ервин Мере.</s><s>Немачке окупационе власти спроводиле су и масовне регрутације, а занимљиво је да се знатан број естонских младића добровољно прикључивао Финској војсци у борбама против Совјета.</s><s>У финској војсци је тако постојао посебан пук који су чинили искључиво естонски добровољци (Фински пешадијски пук 200; ).</s><s>У Естонији је деловала засебна Вафен-СС дивизија (20. дивизија) коју је чинило око 20.000 естонских војника.</s> <s>Немачке власти су и на подручју Естоније, баш као и на свим окупираним подручјима, вршиле масовне егзекуције Јевреја, Рома и других антифашиста.</s><s>Од око 4.500 Јевреја колико је живело у Естонији пре почетка рата, њих око 75% избегло је смрт побегавши на слободну територију Совјетског Савеза, док је преосталих око 1.000 Јевреја углавном побијено у концентрационим логорима већ у првој години нацистичке окупације.</s><s>У естонске концентрационе логорима допремани су јеврејски затвореници из других окупираних делова источне Европе, а према проценама у логорима је страдало око 10.000 Јевреја, 6.000 етничких Естонаца, око 1.000 етничких Руса, те преко 20.000 совјетских ратних војних заробљеника (укупан број жртава је око 35.000−40.000 особа).</s> <s>Совјетске трупе су у јануару 1944. кренуле у контраофанзиву потиснувши нацистичке јединице на запад све до естонских граница.</s><s>Када је постало јасно да се трупе Црвене армије неће зауставити на естонским границама почеле су да се организују масовне мобилизације за одбрану од совјетске војске.</s><s>Последњи легално изабрани премијер Естоније Јири Улуотс путем радија позвао је све војно способне мушкарце да се добровољно пријаве у војску за одбрану земље од нове „совјетске агресије”.</s><s>Већ наредног дана у војску се добровољно пријавило преко 38.000 естонских младића, а убрзо се у земљу вратио и велики број добровољаца из Финске који су се прикључили новооснованој Територијалној одбрани.</s><s>Естонске власти у егзилу рачунале су и на помоћ западних земаља у очувању властите независности.</s> <s>Повлачење немачких трупа из Естоније започело је 18. септембра 1944, а последњи немачки војници напустили су земљу пред налетом совјетске армије 22. септембра исте године.</s><s>Заједно са немачким окупаторима земљу је напустила и естонска влада која је све до 1992. и обнове државности земље, деловала као Влада у егзилу из Стокхолма.</s> <s>Током Другог светског рата погинуло је око 80.000 Естонаца, док је њих око 70.000 из разних разлога емигрирало из земље.</s> <s>Совјетска Естонија</s> <s>Иако је Црвена армија крајем 1944. протерала јединице Вермахта са естонске територије и поново успоставила своју власт на целом подручју, сукоби са преосталим герилским групама које су се противиле совјетској власти наставили су се све до 1953. године.</s><s>Естонски огранак герилске организације Шумска браћа чинило је између 14.000 и 15.000 људи.</s><s>Од новембра 1944. до новембра 1947. припадници ове групе извршили су 773 оружана напада у којима је убијено око 1.000 совјетских војника и присталица совјетске власти, а контролисали су и значајан број села широм земље.</s> <s>У репресијама које су уследиле у првим послератним годинама велики број особа је процесуиран због оптужби за колаборационизам, а у друге делове земље пресељаване су присилно целе породице.</s><s>Тако је само током мартовских депортација из Естоније у Сибир депортовано 20.713 особа (од чега су 15.916 били жене и деца).</s><s>Према савременим проценама Естонија је током рата и у постратним репресијама изгубила између 180 и 200.000 људи, или око 20% од укупне прератне популације.</s><s>Депортовано становништво „заменили” су досељеници из других делова Совјетског Савеза, што је за кратко време довело до потпуне промене демографске слике Естоније.</s> <s>Естонија је током рата доживела велика разарања, изгубила је значајан део популације (што у борбеним дејствима, што услед каснијих емиграција), а уништено је и више од половине укупне инфраструктуре у земљи.</s><s>Одмах по окончању рата совјетске власти су у земљи успоставиле совјетски самоуправни модел и већ 1945. онемогућено је приватно власништво у индустријском сектору (а две године касније и у трговачкој делатности).</s><s>Извршена је колективизација пољопривредног земљишта, а у првих неколико послератних година одузето је преко 900.000 хектара земљишта и шума који су претворени у државна добра (до краја 1950. било је 2.213 колхоза) или су додељени бројним досељеницима из осталих делова Совјетског Савеза.</s><s>Одмах након рата совјетске власти одузеле су Естонској ССР око 2.230 km² територије на истоку са већинским руским становништвом, прикључивши ту територију Руској СФСР (територија источно од Нарве и Печорски рејон).</s> <s>На челу совјетске Естоније () налазили су се етнички Естонци рођени на територији Русије и школовани у совјетским-руским школама, а за већину њих естонски је био тек други језик због чега су их у Естонији подругљиво називали Јестонцима ().</s><s>Сву власт у земљи држала је Комунистичка партија Естоније () која је представљала територијални огранак Комунистичке партије Совјетског Савеза (КПСС), односно Савет министара.</s><s>Већина западних земаља никада није -{de iure}- признала совјетску власт у Естонији, иако су Сједињене Државе и Уједињено Краљевство као учеснице Јалтске декларације -{de facto}- признали совјетску државу и њене границе.</s><s>Многе земље за званичну естонску власт признавале су владу која је деловала у егзилу (и такво стање је остало на снази све до обнове државности 1991. године).</s> <s>Након доласка на чело КПСС-а Никите Хрушчова дошло је до политичког отопљавања односа између званичне Москве и осталих совјетских држава, па су тако већ 1956. били омогућени и први повраци депортованих особа из изгнанства.</s><s>Естонска комунистичка партија добила је одређен степен аутономије у свом деловању у односу на КПСС.</s><s>Интензивна индустријализација коју су спроводиле совјетске власти преобразила је Естонију у једну од индустријски најразвијенијих и најурбанијих совјетских република са уделом градске популације од 65% у 1970. години.</s><s>Животни стандард естонског становништва био је знатно виши од просечног на нивоу Совјетског Савеза.</s> <s>У другој половини 1970-их долази до јачања дисидентских покрета широм земље, а посебно у прибалтичким совјетским чланицама.</s><s>Од краја септембра па до почетка октобра 1980. широм Естоније одржани су бројни антисовјетски студентски процеси који су насилно угушени.</s><s>Нешто касније, 28. октобра јавно је објављено Писмо четрдесеторице као својеврстан манифест против даље совјетизације који је потписало 40 најпознатијих естонских интелектуалаца тог времена.</s><s>Европски парламент је 13. јануара 1983. донео резолуцију којом је осудио чин анексије прибалтичких земаља од стране СССР, означивши сам чин као кршење међународних споразума које је СССР имао са поменутим републикама, уједно позвавши на непризнавање анексије.</s> <s>Обнова независности и савремена Република</s> <s>У другој половини 1980-их година широм Совјетског Савеза долази до јачања националних покрета, економија је доживела велики пад, незадовољства грађана социјалним и политичким статусом бивала су све већа, а тадашњи совјетски лидер Михаил Горбачов покушао је спроведе читав низ економских и политичких реформи (перестројка).</s><s>Протести против власти постајали су све учесталији и све жешћи.</s><s>Покушаји власти да на северу Естоније отворе нова постројења за експлоатацију фосфорита довели су до масовних протеста естонског становништва.</s><s>Протести који су избили 3. априла 1987. означени су као Фосфоритни рат (), а иако су у основи имали еколошки карактер због претњи загађењем животне средине, имали су и снажан политички предзнак пошто су естонски лидери сматрали да би отварање нових индустријских погона довело до нових масовних миграција радне снаге из Русије.</s><s>У званичном гласнику Тартуског градског комитета 26. септембра 1987. објављен је предлог будуће Естонске економске независности ( унутар граница заједничке државе.</s><s>Државне власти су овај предлог означиле актом сепаратизма.</s> <s>Током 1988. интензивира се развој националних политичких партија, те је у априлу основан Естонски народни фронт () под водством Едгара Сависара који се залагао за перестројку и политичке и економске реформе.</s><s>За кратко време народни фронт је постао најмасовнијим покретом на тлу совјетске Естоније.</s><s>Као одговор на совјетске репресије на десетине хиљада људи је на фестивалу фолклора у Талину (одржан 10−14. јуна 1988) певало патриотске песме и носило традиционална државна обележја из предсовјетског периода.</s><s>Мирни протести наставили су се и у наредном периоду, а цео догаћај остао је упамћен као Распевана револуција.</s><s>Убрзо су се формирали и радикалнији национални покрети који су захтевали обнову независности земље.</s><s>Врховни совјет Естонске ССР на седници одржаној 16. новембра 1988. донео је одлуку о проглашењу суверенитета Естонске ССР.</s><s>Истовремено на другој страни су почеле да се окупљају и руске политичке и грађанске елите које су инсистирале на опстанку заједничке државе.</s> <s>Дана 23. августа 1989. организована је акција позната као Балтички пут () где је око 2 милиона људи формирало континуиран људски ланац дужине преко 600 km који је повезао Талин, Ригу и Вилњус.</s><s>Естонски врховни совјет је 12. новембра 1989. године ставио ван снаге декларацију о приступању Естоније Совјетском Савезу од 22. јула 1940. године, а убрзо потом већином гласова усвојио декларацију о националном суверенитету.</s><s>Крајем фебруара 1990. формиран је Естонски национални конгрес од 464 члана који је деловао као прелазни национални парламент.</s><s>Комунистичка партија Естоније званично је иступила из чланства у КПСС 25. марта 1990. године.</s> <s>Естонски врховни совјет је 8. маја 1990. прогласио Устав из 1938. као важећи правни акт Естоније.</s><s>Председавајући Врховног Совјета Руске СФСР Борис Јељцин посетио је Талин 12. јануара 1991. године и са председником Естонског врховног Совјета Арнолдом Рителом потписао документ о обнови међудржавних односа између Русије и Естоније и међусобном признању две земље.</s> <s>Референдум о независности Естоније одржан је 3. марта 1991. године и на њему се 77,8% гласача изјаснило за независност од Совјетског Савеза.</s><s>Неколико дана касније одржан је свесовјетски референдум о опстанку заједничке совјетске државе који су естонске власти бојкотовале, а гласање је одржано једино на североистоку у већински руским подручјима.</s><s>Дан после неуспешног државног удара у Москви, 20. августа 1991. естонски парламент и званично је прогласио обнову независности Естоније.</s><s>Већ 17. септембра исте године Република Естонија постала је пуноправном чланицом Организације уједињених нација.</s><s>Прва земља која је признала обновљену естонску независност био је Исланд.</s> <s>Нови, четврти по реду Устав земље званично је ступио на снагу након што је усвојен на референдуму одржаном 28. јуна 1992. године.</s><s>Одмах након проглашења независности естонске власти водиле су преговоре са Русијом о повлачењу преосталих руских трупа стационираних у базама на естонској територији.</s><s>Након трогодишњих преговора последње руске трупе напустиле су Естонију 31. августа 1994. године.</s><s>Током 1996.</s><s>Естонија је извршила демаркацију своје јужне границе са Летонијом, док је погранични уговор са Русијом потписан 18. маја 2005. године (чиме су две земље незнатно редефинисале границу коју су делиле од 1991. године).</s> <s>Након стицања независности један од стратешких циљева земље била је интеграција у правно-политички и економски систем Европске уније.</s><s>С тим у вези Естонија је званично отпочела преговоре о чланству у ЕУ током 1998. године.</s><s>Након успешно окончаних преговора о чланству, становници Естоније су се на референдуму одржаном 14. септембра 2003. одлучили за пуноправно чланство у ЕУ (на референдуму је учествовало 64% уписаних бирача, а за чланство се изјаснило њих 66,83% док је против било њих 33,17%).</s><s>Естонија је постала пуноправном чланицом ЕУ-а 1. маја 2004. године (заједно са још 9 држава из источне и централне Европе).</s><s>Месец дана раније Естонија је постала и пуноправном чланицом НАТО пакта.</s> <s>Естонија је 1. јануара 2011. постала и делом еврозоне и као званичну валуту уместо дотадашње естонске круне увела евро (старе новчанице су замењене новим по званичном курсу од 15,6466 круна за 1€).</s> <s>Становништво</s> <s>На основу археолошких налаза извесно је да је подручје савремене Естоније стално насељено последњих 13.000 година, а прве људске заједнице појавиле су се одмах након повлачења моћних ледника који су се простирали на том подручју током последњег леденог доба.</s><s>Током последњих 800 година естонска популација се кретала између 800.000 и 1,6 милиона људи.</s><s>Почетком друге деценије 21. века у Естонији је живело око 1.340.000 људи.</s> <s>Критични периоди у демографском смислу били су 13. и 14. век када су ратови са хришћанским освајачима, епидемије и глад потпуно десетковале популацију, а број становника се смањивао и до 50%.</s><s>Следећи демографски негативан период трајао је од средине 16. па до почетка 18. века када је због ратова, глади и епидемија страдало више од половине популације, иако је у мирнијим декадама у истом периоду услед имиграција број становника растао и до два процента годишње.</s><s>Најнижу популациону тачку естонско становништво је досегло 1712. године када је на том подручју живело свега око 200.000 људи.</s><s>Према подацима са свесовјетског пописа из 1897. број становника на тлу Естоније достигао је 986.000, од чега су 89,2% били етнички Естонци (односно естонска племена).</s><s>Природни раст естонске популације током 20. века био је доста низак и одржавао се превасходно захваљујући миграцијама.</s><s>Током Другог светског рата Естонија је изгубила готово четвртину своје прератне популације.</s><s>Интензивна индустријализација коју су проводиле совјетске власти у послератном периоду довела је до масовних имиграција из других делова Совјетског Савеза, те се тако у периоду 1956−1991. због посла у Естонију доселило укупно око 1,4 милиона људи из других делова земље.</s><s>Њих око 200.000 трајно се настанило на том подручју.</s> <s>Интензивније имиграције захватале су Естонију углавном након периода са високим морталитетом.</s><s>Немачки и шведски насељеници, који су почели интензивније да долазе на ово подручје почев од 13. века, углавном су се задржавали у градовима.</s><s>Иако су етнички Естонци чинили већину градске популације, естонски градови су током средњег века били потпуно германизовани.</s><s>За разлику од градова, процес насељавања руралних подручја текао је знатно спорије, био је дуготрајнији и самим тим новопридошло сеоско становништво се много брже асимиловало.</s><s>Од краја 19. века нагло је порастао број имиграната из Русије који су учествовали у индустријализацији тих подручја.</s> <s>Пре Другог светског рата етнички Естонци чинили су 88,1% укупне популације, док су остатак чинили припадници 5 мањинских народа (традиционалне мањине Естоније).</s><s>Естонски устав из 1925. године гарантовао је културну аутономију традиционалним мањинским народима (са бројношћу изнад 3.000 особа) и био је јединствен у том погледу у Европи тог времена.</s><s>Културна аутономија тако је законом гарантована естонским Немцима и Јеврејима који су имали и своја властита културна већа.</s><s>Према подацима из 1934. најбројнији мањински народи били су Руси (92.000 или 8,2%), Немци (16.300 или 1,5%) и Швеђани (7.600 или 0,7%), док су Летонци и Јевреји чинили мање од 0,5% од укупног становништва.</s><s>Велике промене десиле су се током Другог светског рата, број становника се значајно смањио, а са естонске територије готово су у потпуности нестале 4 традиционалне мањинске заједнице (опстали су једино Руси).</s><s>Закон о културној аутономију поново је ступио на снагу 1993. године.</s> <s>Током периода совјетске власти драстично се променила демографска слика Естоније.</s><s>Удео етничких Естонаца у популацији пао је на око 61%, док се број етничких Руса, Украјинаца и Белоруса у истом периоду готово упетостручио, а мањински народи чинили су више од трећине укупне популације.</s> <s>Према подацима са пописа из 2010. основу естонске популације чинили су Естонци са 68% и Руси са 25%.</s><s>Значајнију популацију имали су још и Украјинци (2%), Белоруси и Финци (са по 1%).</s><s>Остале веће етничке групе чинили су још и Јевреји, Татари, Немци, Летонци, Пољаци и Литванци.</s><s>Савремена Естонија је етнички хетерогена земља у којој мањински народи чине око трећину популације.</s><s>Естонци чине више од 80% становништва у 13 од 15 округа, а најхомогенији округ је Хијума са 98,4% Естонаца.</s><s>Руска мањина је најбројнија на североистоку и истоку земље, те у Талину, а у округу Ида Виру чини око 70% популације.</s> <s>На основу пописа из 2021.</s><s>Естонци су чинили 69,1% становништва, Руси су други по бројности са 23,7%, Украјинаца има 2,1%, Белоруса 0,9%, док осталих националних мањина има 4,2%.</s> <s>Од почетка 19. века па на даље стопа живорођене деце по жени је постепено опадала, али се и степен смртности смањивао, што је довело до незнатног раста популације.</s><s>Тако је током педесетих година 20. века Естонија имала једну од најнижих стопа рађања у Европи и свету. да би природни прираштај поново постепено почео да расте почев од седамдесетих година 20. века.</s><s>Током деведесетих година 20. века поново долази до пада у броју становника, усељавање је готово заустављено, а број исељеника се нагло повећао, док је број умрлих био већи од броја рођених.</s><s>Демографска слика је почела да се стабилизује након 1997. године.</s><s>Главни демографски проблем Естоније је старење становништва пошто број деце по породици константно опада, а број старих се повећава.</s><s>Удео становника старијих од 64 године је око 18% (према подацима из 2008. године).</s><s>Проценат запослених радно способних становника је нешто виши у поређењу са просеком Европске уније, а посебно је висок проценат запослености међу женама.</s> <s>Према подацима из 2009. стопа фертилитета је 1,6 деце по жени, што одговара европском просеку.</s><s>У Естонији значајан број деце рођен је у нерегистрованим брачним заједницама, а током 2009. чак 60% од укупног броја рођених рођено је у нерегистрованим брачним заједницама.</s><s>Према подацима са пописа из 2000. око 21% живео је у нерегистрованим брачним заједницама.</s><s>Број разведених бракова је међу највишим у Европи.</s> <s>У поређењу са европским земљама естонско становништво живи најкраће, а посебно је велика разлика у животном веку између мушкараца и жена (жене живе у просеку 12 година дуже).</s><s>Тако је 2008. просечан животни век код жена износио 79,2 године, док су мушкарци у просеку живели 68,6 година.</s> <s>Људска права у Естонији Године 1997, Естонија је потписала Женевску конвенцију о избеглицама.</s><s>У периоду 1997−2008. избеглички азил у Естонији тражило је укупно 148 особа, од чега је свега њих 10 добило званичан статус избеглица, а за 12 особа је одређена специјална заштита.</s><s>Највише тражилаца азила било је из Русије (23), Ирака (22) и Турске (17 особа).</s><s>Број тражилаца азила се знатно повећао након 2009. након што је Естонија постала делом Шенгенске зоне.</s> <s>Према подацима од 2. јула 2010. о броју резидената, 84,1% резидената били су држављани Естоније, 8,6% су били страни држављани, док су 7,3% грађана чиниле особе са нејасним и неодређеним држављанством.</s><s>Од 1992. године око 140.000 особа добило је естонско држављанство.</s><s>Припадницима руске етничке мањине, који су се у Естонију доселили током совјетског периода, естонски закон о држављанству знатно отежава процес доделе статуса држављана, а Веће за људска права ОУН-а је 2008. године поменути закон означило као дискриминаторски.</s> <s>Естонија је у октобру 2014. донела закон којим су легализоване цивилне кохабитације истополних парова, поставши тако прва земља на постсовјетском простору која је правно регулисала права истополних заједница.</s><s>Закон о цивилном партнерству истополних заједница ступио је на снагу 1. јануара 2016. године.</s> <s>Језици у Естонији</s> <s>Модерна Естонија је вишенационална држава у којој се према званичним подацима са пописа из 2000. говори чак 109 језика.</s><s>Званичан језик земље је естонски који је матерњи језик за око 922.000 или 67,3% естонске популације.</s><s>Као званични мањински језици признати су још руски, шведски и немачки језик.</s> <s>Естонски језик () припада групи балто-финских језика из породице уралских језика и један је од тек неколико европских језика који не припада породици индоевропских језика.</s><s>Доста је сличан финском и карелском језику.</s><s>По језичкој структури припада групи аглутинативних језика.</s><s>Због вековног утицаја немачког језика и културе, око трећину речи у модерном естонском језику чине туђице управо из немачког језика.</s><s>Стандардни естонски језик базиран је на северноестонском дијалекту.</s><s>Јужноестонски језик (или дијалект) чине четири засебна дијалекта (тартски, мулги, виру и сето) који се понекад сматрају чак и засебним јужноестонским језицима.</s><s>Дијалекат виру се највише разликује од стандардног естонског језика, и једини је који има засебан језички -{ISO 639-3}- код „-{vro}-”.</s><s>Иако су јужноестонски дијалекти генеолошки различити од северноестонских званично се сматрају регионалним формама савременог естонског језика.</s><s>Ортографија естонског језика базира се на принципу „једно слово, један глас”.</s> <s>Руски језик је и даље најраширенији мањински језик у земљи и њиме као матерњим језиком говори око трећина укупне популације (29,7%).</s><s>У периоду совјетске власти руски језик је имао званичан статус службеног језика.</s><s>Према подацима из 1998. велика већина русофоне досељеничке струје из прве и друге генерације није говорила естонски језик.</s><s>Данас је ситуација знатно другачија, те према подацима са пописа из 2010. око 64% не-естонског становништва течно говори естонски језик.</s><s>Највећи број говорника руског језика живи у главном граду Талину, те у индустријским подручјима у округу Ида Виру.</s> <s>Иако Балтички Немци никада нису чинили више од 10% од укупне естонске популације, немачки језик је потпуно доминирао културним, политичким и привредним животом Естоније.</s><s>Иако је број етничких Немаца у естонској популацији данас готово занемарљив, немачки језик је трећи најраширенији страни језик међу естонским становништвом.</s><s>Шведским језиком, који је био доминантан у северозападном и западном делу земље, посебно у периоду између 13. и 20. века, данас говори јако мали број људи.</s> <s>Најраширенији страни језици који се уче у школама у Естонији данас су енглески, руски, немачки и француски, иако су доста популарни и фински, шведски и шпански језик.</s> <s>Званичан знаковни језик у земљи је естонски знаковни језик (код -{ESL}-, ) који користи око 4,5 хиљада особа, док је у званичној употреби у русофоним подручјима и руски знаковни језик.</s> <s>Религија</s> <s>Устав Републике Естоније гарантује слободу вероисповести свим верским заједницама, а верске организације су строго одвојене од државе.</s> <s>Пре христијанизације земље која се десила током 13. века, естонско становништво је било многобожачко.</s><s>Према описима из Ливонијске хронике (; писане у периоду 1180−1227. године) врховно естонско божанство била је Тарапита, естонски еквивалент нордијском божанству Тору.</s> <s>Хришћанство, које је данас доминантна религија у Естонији, проширили су Тевтонски витезови током 13. века.</s><s>Током реформације на тлу Естоније се учврстио протестантизам, а године 1686. званично је основана Естонска евангелистичка лутеранска црква.</s><s>Протестанти су у Естонији пре Другог светског рата чинили око 80% популације, већином су били лутерани, а један мањи број верника припадао је калвинистичкој протестантској деноминацији.</s><s>Иако је по Уставу из 1925. црква званично одвојена од државе, верска учења су и даље била присутна у јавном животу, а на Тартуском државном универзитету постојао је одсек за теолошке студије.</s><s>Током совјетских антиверских репресија естонска црква је изгубила више од две трећине свог свештенства, црквена имовина је национализована, а верске школе позатваране.</s> <s>Како је религија и њени лидери била у уској вези са немачким феудалним елитама током целог 19. века, већина етничке естонске популације није практиковала верске ритуале.</s><s>Ирелигиозност се одржала до данашњих дана, па је према подацима Евробарометра за 2010. више од половине естонске популације ирелигиозно, по чему је Естонија на првом месту у Европи.</s><s>Према истом истраживању 18% грађана се изјаснило да верује у бога, њих 50% сматра да постоји нека врста „више животне силе”, док чак 29% грађана не верује у постојање никаквих натприродних сила.</s><s>Према Галуповим истраживањима за период 2006−2008. свега 14% Естонаца религију је означило као важан део својих живота, што је био најнижи проценат међу 143 државе које су обухваћене истраживањем.</s> <s>Према Евробарометровим истраживањима из 2012. хришћанство је најважнија и најдоминантнија религија у Естонији са око 29% верника.</s><s>Највећа хришћанска црква у земљи је Естонска православна црква којој припада око 17% естонских грађана (помесна црква Руске православне цркве), протестанти чине 6%, а све остале хришћанске деноминације заједно око 22% грађана.</s><s>Међу нерелигиозним особама њих 22% се изјаснило као агностици, 15% као атеисти, док је око 15% било неизјашњено.</s><s>Естонска лутеранска црква је према подацима из 2014. имала званично регистрованих око 180.000 чланова.</s><s>Естонска апостолска православна црква која се налази под јурисдикцијом Цариградске патријаршије окупља око 20.000 чланова.</s> <s>У земљи делују и мање муслиманске, јудаистичке и будистичке групе, а такође и организација „Мавала Кода” која окупља вернике који поштују паганске традиције.</s> <s>Урбанизација</s> <s>Естонија је високо урбанизована земља и око 70% становништва живи у градским центрима.</s><s>У држави званично постоји 47 градских насеља, те 10 насеља у рангу варошица.</s><s>Сва градска насеља називају се званично -{linn}-.</s><s>Главни и највећи град у земљи је Талин који је уједно и једини град са више од 100.000 становника.</s><s>Остали важнији регионални центри су још и Тарту, Нарва, Парну и Кохтла-Јарве.</s> <s>Градска насеља у Естонију почињу да се развијају у 13. веку, и настајала су углавном око немачких утврђења у приобалним подручјима и на обалама река.</s><s>Први градови који се помињу у историјским изворима били су Тарту (1030), Талин (1248; односно 1154. под именом Коливан), Нарва (1256), Парну (1265), Хапсалу (1279), Виљанди (1283) и Паиде (1291. године).</s> <s>Према подацима из 2002. на подручју Естоније постојало је 4.430 села.</s> <s>Административна подела</s> <s>Република Естонија административно је подељена на 15 округа, односно маконада ().</s><s>У писаним изворима маконаде се по први пут помињу у Хроникама Хенрија Ливонског као естонске државице које су постојале током 13. века и северних крсташких ратова.</s> <s>Сваки округ има своју владу () на чијем челу се налази начелник () који представља националну власт на локалу.</s><s>Начелнике округа бира Влада Естоније на период од 5 година.</s><s>Границе између округа промењене су након што је Естонија прогласила независност 1991. године, најзначајнија промена је успостављање округа Валгама од делова округа Вирума, Тартума и Виљандима.</s> <s>Некадашњи округ Петсама након Другог светског рата прикључен је Русији и данас је административно уређен као Печорски рејон Псковске области.</s><s>Окрузи као административне јединице највишег нивоа поново су успостављени 1. јануара 1990. године и поклапали су се са границама некадашњих совјетских рејона унутар Естонске ССР.</s> <s>Сваки округ је даље подељен на општине (-{omavalitsus}-) које представљају другостепени административни ниво.</s><s>Општина има укупно 226 (по подацима из 2013), а деле се на градске (-{linn}-; 33 општине) и руралне (-{vald}-; њих 193).</s><s>Свака општина ужива одређен степен аутономије у односу на централну власт и има своје органе власти.</s><s>У границама општина може да се налази једно или више градских или сеоских насеља.</s><s>Две трећине општина имају мање од 3.000 становника. највећа општина је Талин са око 400.000 становника, док најмања општина Рухну има свега 97 становника.</s> <s>Град Талин административно је подељен на 8 градских округа (-{linnaosa}-), а сваки од округа има своју извршну власт.</s> <s>Политика</s> <s>Према Уставу Република Естоније је вишестраначка парламентарна представничка демократија којом управља народ преко својих изабраних представника.</s><s>Политички живот у земљи заснован је на принципу поделе власти.</s><s>На челу државе налази се председник, национални парламент је главни законодавни, а национална влада извршни орган власти у земљи.</s> <s>Сходно Декларацији о независности објављеној 1918. године Естонија је проглашена парламентарном републиком коју је политички и правно гледано формирала Естонска конститутивна скупштина.</s><s>Први Устав () као највиши правни акт земље усвојен је 15. јуна 1920. године, а на снагу је ступио 21. децембра исте године.</s><s>Последњи и актуелни, четврти по реду Устав усвојен је на референдуму одржаном 28. јуна 1992. године.</s> <s>Република Естонија има високо развијену електронску државну управу () која знатно олакшава комуникацију грађана са органима извршне власти.</s><s>Грађанима је омогућено да на изборима гласају путем интернета, а овакав вид гласања први пут је омогућен на локалним изборима одржаним 2005, а потом две године касније и на парламентарним изборима када је на овај начин гласало 30.275 бирача.</s> <s>Уставом свим грађанима Естоније гарантује основна људска права, слободе медија и економске слободе.</s><s>Према истраживањима невладине организације са седиштем у Паризу, Репортери без граница, године 2009.</s><s>Естонија је по степену слободе штампе и говора сврстана на високо 8. место у конкуренцији 175 држава света.</s> <s>Највиши судски орган у земљи је Врховни суд (-{Riigikohus}-) кога чини 17 судија, а председника врховног суда бира парламент на предлог председника, на мандат од 9 година.</s> <s>Народна скупштина Естоније</s> <s>Естонски парламент назива се Ригикогу () и најважније је законодавно тело у земљи.</s><s>Парламент је једнодомни, састоји се од 101 члана и његов састав бира се директно на изборима по пропорционалном изборном систему, на четворогодишњи мандат.</s><s>Право гласа на изборима имају сви пунолетни грађани који су држављани Естоније, а цензус за улазак у парламент за политичке странке је 5% од укупних гласова.</s><s>Парламент није заседао у периоду 1934–1938. познатом и као Доба тишине () након што је тадашњи шеф државе Константин Патс забранио деловање политичких партија и владао ауторитарно.</s><s>Након што је 1938. усвојен нови устав, национални парламент је поново сазван, овај пут као дводомно законодавно тело са доњим (-{Riigivolikogu}-) и горњим домом (-{Riiginõukogu}-).</s><s>Након совјетске окупације и оснивања Естонске ССР функцију националног парламента обављао је Врховни совјет Естонске ССР (од 25. августа 1940. па до 8. маја 1990. године), а потом након распада Совјетског Савеза и Врховно веће Републике Естоније (1990–5. октобар 1992) као прелазни законодавни орган.</s><s>Рад Ригикогуа поново је обновљен 1992. године.</s><s>Све седнице парламента одржавају се у дворцу Томпеа у Талину.</s> <s>У парламенту се усвајају сви законски акти, усваја се буџет, ратификују се и отказују међународни уговори, одлучује се о државним кредитима.</s><s>У парламенту се бира и председник државе, председник уставног суда, гувернер народне банке, државни ревизор и командант оружаних снага.</s> <s>Влада Естоније Влада Естоније () представља најважнији извршни орган власти у земљи.</s><s>Мандатара за састав нове владе предлаже председник државе, мандатар саставља свој кабинет, а избор владе потврђује се у националном парламенту.</s><s>Кабинет чини 12 министарстава, а Влада се бира на период од 4 године.</s><s>Сваки кабинет може да има максимално и 3 министарства без портфеља која именује лично председник владе, а максималан број министарстава у кабинету је 15.</s><s>У периоду 1918—2017.</s><s>Естонија је имала укупно 49 влада (рачунајући и владе у егзилу у периоду совјетске окупације).</s><s>Седиште Владе налази се у замку Стенбок на Томпеи у Талину.</s><s>Влада је задужена за спровођење закона који се усвајају у парламенту, усмерава и усклађује рад државних институција и спроводи унутрашњу и спољашњу државну политику.</s> <s>Сваки од 15 естонских округа има своју локалну владу.</s> <s>Председник Републике Естоније</s> <s>Председник Естоније () званично је шеф државе, иако је сама функција углавном церемонијална.</s><s>Бира се гласањем у националном парламенту, а кандидат званично постаје председник када добије више од две трећине гласова у парламенту.</s><s>Уколико и након три круга гласања кандидат не добије одговарајући број гласова у парламенту, формира се посебна изборна комисија коју поред чланова парламента чине и представници свих локалних органа власти (минимум по један представник сваке општине).</s><s>Мандат председника траје 5 година, а поново на исту функцију може да буде биран неограничен број пута, с тим да може да повеже максимум два мандата у континуитету.</s><s>Председник у време свог мандата не сме бити члан ни једне политичке партије, а такође мора да замрзне све остале политичке и привредне активности.</s> <s>Функција председника државе званично је уведена 1938. године, а први председник Естоније био је Константин Патс.</s><s>Пре тога у периоду 1920−1934. на челу државе налазио се шеф државе () који је комбиновао функције које имају данашњи председник и премијер.</s><s>У том периоду на челу Естоније било је укупно 16 шефова државе, а Патс је биран на ту функцију чак 5 пута.</s><s>Устав из 1934. раздвојио је функцију шефа државе од функције председника владе, али није ступио на снагу пошто је Патс исте године извршио државни удар и распустио парламент.</s><s>Совјетске власти су у јулу 1940. депортовале Патса у град Уфу у Сибиру.</s><s>Након тога, у складу са важећим Уставом функцију председника преузео је про-совјетски премијер Јоханес Варес који је потом потписао званичан документ о анексији Естоније од стране Совјетског Савеза.</s><s>У периоду под совјетском влашћу (1944−1991) седиште председника Естоније налазило се у егзилу у Стокхолму.</s> <s>За првог председника Друге Републике изабран је Ленарт Мери који је на власти био од октобра 1992. до октобра 2001. године.</s><s>Након њега функцију председника државе обављали су још и Арнолд Рител (2001−2006), Томас Хендрик Илвес (2006−2016), те од 2016.</s><s>Керсти Каљулаид као прва жена на месту председника државе.</s> <s>Међународни односи</s> <s>Естонија је била пуноправна чланица Лиге народа од 22. септембра 1921. године, а потом и Уједињених нација од 17. септембра 1991. године.</s><s>Између осталих Естонија је и једна од чланица Организације за европску безбедност и сарадњу (ОЕБС), Организације за економску сарадњу и развој -{(OECD)}-, Већа балтичких држава -{(CBSS)}- и Нордијске развојне банке.</s><s>Такође је и потписница Кјото протокола о климатским променама.</s> <s>Од обнове независности 1991. године естонска спољна политика фокусирана је на европске и евроатлантске интеграционе процесе.</s><s>Потпуна интеграција у западни политичко-безбедносни систем наступила је након пријема у пуноправно чланство НАТО пакта (чланица од 29. марта 2004) и Европске уније (1. мај 2004. године).</s><s>Интензивно политичко и војно приближавање земљама геополитичког запада за последицу је имало погоршавање односа са Руском Федерацијом, једине суседне земље са којом Естонија није у потпуности извршила демаркацију граничне линије.</s> <s>Од почетка 1990-их Естонија развија блиске политичко-економске односе са преостале две балтичке државе учествујући у раду Балтичке скупштине и Балтичког већа министара.</s><s>Естонија користи нордијски узор као пример свог политичко-друштвеног деловања.</s><s>Тешњем развоју међусобних односа балтичких и нордијских земаља доприноси и Нордијско-балтичка група 8 (НБ8).</s><s>Парламентарна сарадња између Балтичке скупштине и Нордијског савета започела је 1989. године и од тада два тела одржавају редовне годишње састанке на разним нивоима.</s><s>Нордијски савет министара има своју канцеларију у Талину и представништво у Тартуу, као и информативне центре у Нарви, Валги и Парнуу.</s> <s>Естонија негује традиционално добре односе са Шведском и Финском, а већина Естонаца себе сматра припадницима нордијског цивилизацијског круга.</s><s>Тако је 2009. приликом посете Стокхолму тадашњи министар спољних послова Естоније Томас Хендрик Илвес одржао предавање на Шведском институту за међународне односе под називом Естонија као нордијска земља.</s><s>Естонија тежи укључивању у Нордијски савет.</s> <s>Године 1992.</s><s>Русија је била најважнији трговачки партнер Естоније са уделом у укупној трговини од 92%, да би у 21. веку улогу Русије преузеле нордијске земље.</s><s>Агенција Европске уније за високо-технолошке информационе системе од 2012. има седиште у Талину.</s><s>У првој половини 2018.</s><s>Естонија ће председавати Саветом Европске уније.</s> <s>Војска Естоније</s> <s>Војску Естоније или званично Естонске одбрамбене снаге () чине копнена војска (-{Maavägi}-), ратна морнарица (-{Merevägi}-) и ратно ваздухопловство (-{Õhuvägi}-), те паравојна јединица Естонска одбрамбена лига (-{Kaitseliit}-).</s><s>По Уставу војска је дужна да брани независност и суверенитет земље, интегритет њене територије на копну, води и у ваздуху.</s><s>Тренутни стратешки циљеви естонске војске, поред одбране националних интереса, су и даљи развој оружаних снага и даљи рад на интероперабилности са осталим чланицама Натоа и Европске уније, те учешће у мисијама Натоа широм света.</s> <s>За разлику од преостале две балтичке земље (Летоније и Литваније) у којима је војска професионализована, у Естонији је војна обука обавезна.</s><s>Служење војног рока је обавеза за све мушкарце старости између 18 и 28 година, а дужина обуке траје од 8 до 11 месеци у зависности од рода војске.</s><s>Женама је омогућено да се добровољно пријављују за служење војног рока.</s><s>Према подацима војни буџет Естоније за 2017. износио је 477 милиона евра, или око 2,2% националног бруто дохотка (што је за 7,6% више у односу на претходну годину).</s><s>Оружане снаге Естоније, Летоније и Литваније заједнички учествују у војним вежбама у оквиру Натоа.</s> <s>Естонија војска као део Натоа учествује у бројним мировним и ратним мисијама широм света, а између осталих учествовали су у мировним мисијама у Хрватској 1995. (као део Унпрофора), у Босни и Херцеговини (1996−2011) као део ИФОР-а и СФОР-а, те у БЈР Македонији (2003. као део мисије -{EUFOR Concordia}-).</s><s>Естонске оружане снаге учествовале су и у мировним мисијама УН-а у Либану (на Голанској висоравни 1996−1997), ИСАФ-а у Авганистану (2003−2014) и у Ираку (2003−2009).</s><s>Естонски контингент са 50 војника од 2003. године део је мировних снага на Косову (седиште контингента је на северу српске покрајине у Косовској Митровици).</s> <s>Један од приоритета оружаних снага Естоније у 21. веку је одбрана од организованих сајбер напада усмерених против информатичких и телекомуникационих система у земљи.</s><s>Јединица за одбрану од организованих хакерских напада формирана је 2006. под акронимом -{CERT}- (електронска војска), а њен основни циљ је заштита информатичког подручја са интернет доменом .ее. од могућих хакерских напада.</s><s>Значај јединице за борбу против организованог сајбер криминала нагло је порастао након серије хакерских напада на естонске интернет мреже током 2007. године.</s> <s>Национални симболи</s> <s>Поред три званична државна симбола (застава, грб и химна) Естонија има још 4 званична национална симбола.</s><s>То су национални цвет, птица, камен и риба.</s> <s>Национална застава</s> <s>Застава Републике Естоније је правоугаона тробојка (плаво-црно-бела) димензија 105×165 cm и званично је усвојена 21. новембра 1918. године.</s><s>Први пут је званично употребљена 4. јуна 1884. у Отепи као застава естонске студентске организације.</s><s>Закон о националној застави усвојен је у националном парламенту 27. јуна 1922. године.</s><s>На естонском језику застава се колоквијално назива -{sinimustvalge}-, односно плаво-црно-бела тробојка.</s><s>Симболике боја на застави су следеће: плава – естонско небо, море и језера, боја вере и оданости домовини; црна – сећање на трагичну историју естонског народа; бела – тежњи ка бољој и светлијој будућности.</s> <s>Током периода совјетске власти естонска традиционална тробојка је замењена заставом Естонске ССР, а поново је почела да се користи са обновом државне независности земље.</s><s>Постојало је неколико предлога да се традиционална тробојка замени варијантом са нордијским крстом као симболом нордијској припадности земље, али ниједан од поменутих предлога није усвојен.</s> <s>Грб Естоније</s> <s>Грб Естоније је званични хералдички симбол Естонске Републике.</s><s>Грб у свом садашњем облику је златни штит са три витка, плава лава у пролазу (хералдичким речником -{passant guardant}-) на средини, са храстовим гранчицама са стране штита.</s><s>Мотив са три лава прекопиран је са грба Данске.</s> <s>Грб Естоније постојао је много раније пре званичног признавања после естонског рата за независност 1918-1920, када је Република Естонија међународно призната.</s><s>Државна скупштина Естоније званично је усвојила грб 19. јуна 1925. године.</s><s>Међутим, грб је званично забрањен после припајања Естоније Совјетском Савезу 1940. године и употреба ранијих симбола Естоније сматрана је кривичним делом.</s><s>Грб је враћен законом од 6. априла 1993. године, после обнове самосталности земље.</s><s>Хералдички плави лавови представљају један од најстаријих естонских државних симбола, и још од 13. века користили су се као основа за грб града Талина.</s> <s>Химна Естоније Званична химна Естоније је композиција -{Mu isamaa, mu õnn ja rõõm}- (Моја отаџбина је моја срећа и радост).</s><s>Музику је 1848. компоновао фински композитор немачког порекла Фредрик Пацијус, док је музику нешто касније написао естонски песник Јохан Волдемар Јансен.</s><s>Химна Естоније са текстом први пут је званично изведена на првом фестивалу естонске хорске музике 1869. године.</s><s>Као химна Естоније званично је усвојена 1920. године након рата за независност.</s><s>Занимљиво је да је идентична композиција, али са другачијим текстом, уједно и званична химна Финске.</s> <s>Остали национални симболи</s> <s>Кампању за избор националног цвета започело је током 1967. године естонско друштво за заштиту природе, а као званичан национални цвет изабран је плави различак (-{Centaurea cyanus}-), цвет који је вековима био значајан део националне културе и националног фолклора.</s><s>Стилизовани цвет плавог различка данас се налази на логоу Конзервативне народне партије Естоније.</s><s>Национална птица је, у Естонији широко распрострањена, сеоска ласта (-{Hirundo rustica}-) специфична по својој плаво-бело-црној боји.</s><s>Као национални камен изабран је сиви кречњак, седиментна стена од које су направљене бројне камене грађевине широм земље.</s><s>Национална риба је атлантска (балтичка) харинга (-{Clupea harengus}-) која је кроз историју представљала важан извор прихода и хране за естонско становништво.</s> <s>У предхришћанском периоду храст је сматран светим дрветом.</s> <s>Привреда</s> <s>У међуратном периоду између два светска рата естонска привреда је постепено почела да прелази са пољопривредног на индустријски сектор и развијала се по узору на привредну суседне Финске.</s><s>У том периоду естонски пољопривредни производи (посебно путер, млеко и сиреви) продавали су се на тржиштима Немачке и других западноевропских земаља.</s><s>Животни стандард естонског становништва у истом периоду био је готово једнак стандарду становништва Финске.</s><s>Током Другог светског рата привредни систем у земљи је доживео потпуни колапс, а након совјетске окупације и потпуни преокрет са тржишне на социјалистичку привреду.</s><s>Естонија је након 1944. у потпуности интегрисана у совјетски привредни систем базиран на друштвеној својини.</s><s>Иако је у том периоду дошло до интензивне индустријализације земље, животни стандард је значајно опао, па је тако према подацима из 1987.</s><s>БДП Естонске ССР готово остао на предратном нивоу од око 2.000 америчких долара, док је у истом периоду БДП Финске порастао на 14.370 америчких долара.</s> <s>Након обнове независности земље 1991. године извршена је поновна транзиција на тржишну привреду и у земљи су спроведене бројне привредне реформе.</s><s>Једна од најзначајнијих свакако је било увођење пореза на додатну вредност по јединственој стопи од 26% (невезано за висину примања), а пореска стопа је у периоду 2005–2008. постепено редукована на коначних 21%.</s><s>Целокупна вредност пореза на земљиште користи се за финансирање локалних самоуправа.</s><s>Опорезивању подлежу чак и јавне институције.</s><s>Степен наплате пореза је јако висок и износи преко 90%.</s> <s>Захваљујући свеобухватним реформама привреда се за кратко време опоравила, а период транзиције са социјалистичког на капиталистички привредни систем није био турбулентан као у неким другим државама са сличном проблематиком.</s><s>Тако је национални БДП у поређењу са ЕУ порастао са 34,8% колико је износио 1996. на 65% 2007. године.</s><s>За мање од 20 година привредне транзиције естонска привреда се трансформисала и интегрисала са привредним системима суседних нордијских земља, посебно Шведске и Финске, и према подацима Светске банке достигла статус високоразвијене економије.</s><s>Бруто друштвени производ по глави становника бележи константан раст, па је тако са 23.631 долара у 2012. порастао на 29.543 долара у 2016. години.</s><s>Бројне реформе знатно су олакшале развој малих бизниса у земљи, па је тако према индексу економских слобода за 2015.</s><s>Естонија рангирана на високо 8. место у свету, односно на 4. место међу европским државама.</s><s>Због успешне и брзе привредне транзиције и наглог развоја Естонија се често назива и балтичким тигром (заједно са привредама Летоније и Литваније).</s> <s>У новембру 1999.</s><s>Естонија је постала чланицом Светске трговинске организације, а од 2010. и Организације за економску сарадњу и развој (-{OECD}-).</s> <s>Пре званичног придруживања еврозони национална валута била је естонска круна која је била везана за немачку марку у односу 1 -{DEM}- за 8 -{EEK}-.</s><s>Круна као званична естонска валута била је у оптицају у два наврата, 1928–1940. и 1992–2011. године.</s><s>Претходила јој је естонска марка која је у оптицају била од 1918. до 1927. године, а наследио ју је евро након што је Естонија званично усвојила јединствену европску валуту као властито платежно средство 1. јануара 2011. године.</s><s>Са увођењем евра Естонија је тако постала 17. чланицом Еврозоне.</s><s>Замена естонске круне за евро вршена је по курсу 1€ за 15,64664 -{EEK}-.</s><s>Током периода совјетске власти званична валута била је совјетска рубља.</s> <s>Према подацима Евростата, Естонија има најмањи јавни дуг међу свим земљама Европске уније који је крајем 2010. износио 6,7% националног БДП-а.</s><s>Из европских фондова за развој Естонија је у периоду 2007–2013. добила око 3,4 милијарде евра.</s> <s>Естонска привреда је директно осетила последице велике економске кризе (2007–2010), те је тако БДП у првој половини 2008. пао за 1,4%, а до краја исте године за чак 9%.</s><s>Привреда се стабилизовала тек почетком 2010. и поново почела да бележи раст.</s><s>Тако је у трећем кварталу 2010. индустријска производња порасла за чак 23% у поређењу са истим периодом претходне године.</s><s>Од тада привреда сваке године бележи континуирани раст.</s><s>Према статистичким подацима из марта 2016. просечна месечна плата износила је 1.105 евра.</s><s>Међутим постоје знатне разлике у вредностима БДП међу појединим окрузима у земљи.</s><s>Тренутно подручје око главног града Талина учествује са више од 50% укупног националног БДП-а.</s><s>Тако је 2008.</s><s>БДП у Талину износио 172% од просечног БДП-а на националном нивоу, или чак 115% просечног БДП-а на нивоу ЕУ-а.</s><s>Стопа незапослености у марту 2016. износила је 6,4%, што је испод просека ЕУ-а, односно за пет пута мање од просека Еврозоне.</s><s>Једини период у ком је бележен константан раст незапослености био је период од маја 2008. до маја 2009. када је незапосленост порасла са 3,9% на чак 15,6%.</s><s>Године 2012.</s><s>Естонија је била једина чланица Еврозоне са буџетским суфицитом и са јавним дугом од свега 6%.</s> <s>Према проценама центра за економске студије (-{Centre d'Etudes Prospectives et d'Informations Internationales}-) уколико се настави актуелни тренд привредног раста естонска економија ће до 2025. достићи ниво развијености нордијских земаља, а до 2050. постати и једном од најпродуктивнијих привреда унутар Европске уније.</s> <s>Највећи удео (преко 71%) у укупном националном дохотку долази од услужног сектора, на индустријски сектор отпада око 25%, док пољопривреда и друге примарне делатности дају тек око 4% националног БДП-а.</s><s>Најважнији привредни сектори су прерађивачка индустрија која чини око 14,5% укупне производње, затим саобраћај, грађевинарство и комуникације са укупно 10%, трговина чини 13,5%, а сви остали сектори око 21%.</s> <s>Естонија има високо развијен сектор информационих технологија и сматра се једном од најразвијенијих информационих земаља у Европи.</s><s>Естонски програмери Ахти Хеинла, Прит Касесалу и Јан Талин учествовали су у стварању интернет мреже за телекомуникације Скајп.</s> <s>Пољопривреда и шумарство Године 1991, око 12% радно способног становништва Естоније било је запослено у пољопривредном сектору и производило је 15,4% укупног националног дохотка.</s><s>У то време Естонија је имала око 1,3 милиона хектара пољопривредног земљишта, а око милион хектара чиниле су оранице.</s><s>Током совјетског периода обрадиве површине смањене су за око 405.000 хектара и то земљиште је углавном пошумљено.</s><s>Колективизација која је спровођена током 1940-их и 1950-их негативно се одразила на естонску пољопривреду, посебно на мала сеоска имања која су у предратном периоду чинили основу естонске привреде.</s><s>До почетка 1990. на тлу Естоније је егзистирала 221 задруга и 117 државних фарми са просечно око 350 до 400 запослених на свакој од фарми.</s><s>На фармама су се највише узгајала говеда и свиње, а Естонија је била један од главних снабдевача других совјетских република месом и млеком.</s><s>Са друге страна храна за стоку се добављала углавном из Русије.</s> <s>Након обнове независности земље укинута је колективна својина и земља је поново денационализована.</s><s>Законом је омогућено да сваки појединац може да изнајми до 50 хектара обрадивог земљишта за узгој житарица и других култура.</s><s>Земљиште је наследно, али не може да се прода или купи.</s><s>Циљ реформе пољопривредног сектора било је оживљавање села и малих сеоских газдинстава која су била готово нестала услед колективизације.</s><s>Свега 6 месеци након усвајања сета реформи у пољопривредном сектору званично је регистровано око 2.000 малих сеоских газдинстава, и њихов број се повећавао у наредном периоду.</s><s>Године 1993. у Естонији је деловало укупно 8.781 сеоско газдинство на којима се обрађивало око четвртине свих обрадивих површина.</s><s>Према закону о порезу на имовину, који је током 1993. усвојио национални парламент, свако домаћинство плаћало је годишњи порез на имовину од 0,8% до 1,2% од укупне процењене вредности поседа (0,5% од пореза ишло је директно у државни буџет, а остатак у буџете локалних заједница).</s> <s>Међутим удео пољопривреде у укупном националном дохотку пао је са 15% на 3,3% у периоду 1991–2000, а број запослених у пољопривреди опао је у истом периоду са 15% на 5,2%.</s> <s>Најважније сточарске делатности су млечно говедарство, свињогојство и живинарство, док су главне ратарске културе житарице, кромпир и поврће.</s><s>Месо и месне прерађевине се углавном извозе, док се ратарски производи пласирају на домаћем тржишту.</s><s>Многе фарме почивају на принципима органске пољопривреде.</s> <s>Под шумама је око 2 милиона хектара са процењених око 274 милиона кубних метара дрвета, од чега је под комерцијалном експлоатацијом око 70% шумског богатства.</s><s>Око 40% свих шума налази се у директном власништву државе.</s><s>У шумарству је запослено око 1% од укупног радно активног становништва.</s> <s>Индустрија, рударство и енергетика</s> <s>Естонија је релативно сиромашна природним ресурсима.</s><s>Најважнији привредни ресурси су уљни шкриљци, кречњак који се користи као грађевински материјал и дрво (шуме покривају око половине државне територије).</s><s>Постоје и мање залихе фосфорита, уранинита и гранита које се још увек не експлоатишу у значајнијим количинама.</s><s>Значајнија су и налазишта ретких земљиних оксида који су се током последњих 50 година наталожили на одлагалиштима уранове руде, шкриљаца и лопарита на подручју Силамае.</s><s>Тренутно се годишње извози око 3.000 тона ових оксида, што чини око 2% укупне светске продукције.</s> <s>Најважније индустријске гране у земљи су машинска (на коју отпада око 25% укупне индустријске производње) и дрвопрерађивачка индустрија (око 20%), а за њима следе прехрамбена и хемијска индустрија са уделом од по 10%, металопрерађивачка (око 13%) и лака индустрија (са мање од 5% удела у укупној индустријској производњи).</s><s>У последње време знатније се развија електроиндустрија.</s><s>Најважнија индустријска постројења налазе се на истоку земље, у округу Ида-Вирума, те у околини Талина.</s><s>Прехрамбена индустрија концентрише се углавном на домаће тржиште на којем подмирује око 80% укупних потреба за храном.</s><s>Рударство као делатност је доста слабо развијено, управо због сиромаштва у рудама, и углавном се своди на експлоатације уљних шкриљаца, тресета и грађевинског материјала (шљунак, песак, кречњачки камен и глина).</s> <s>Индустрија уљних шкриљаца је високо развијена а шкриљци задовољавају око три четвртине укупних потреба за електричном енергијом (и учествује са 4% у укупном националном дохотку).</s><s>Уљни шкриљци () представљају један од стратешки најважнијих енергената у Естонији.</s><s>У овој грани индустрије у 2012. било је запослено око 6.500 радника, или око 1% укупне радне снаге у земљи.</s><s>Око 70% шкриљаца користи се као погонско гориво у термоелектранама, док се један мањи проценат користи за добијање синтетичке нафте путем процеса пиролизе.</s><s>Естонија је, после Кине, друга земља на свету по производњи нафте из уљних шкриљаца.</s><s>Шкриљци се користе и у грађевинској индустрији као сировина за производњу цемента.</s><s>Укупне залихе уљних шкриљаца у Естонији процењене су на око 4,8 милијарди тона, а економски исплатив период експлоатације процењен је на наредних 30 година.</s> <s>Естонија је енергетски зависна земља која производи око 75% од укупно потребне електричне енергије, док се остатак електричне енергије увози.</s><s>Око 85% од укупне производње електричне енергије производи се у термоелектранама које као погонско гориво користе уљни шкриљац.</s><s>Највећи електроенергетски објекат у земљи је комплекс Нарвске термоелектране () који се налази у околини града Нарве, на крајњем североистоку земље.</s><s>Комплекс чине две засебне термоелектране (Ести и Балти) које као погонско гориво користе уљне шкриљце, уједно два највећа електроенергетска објекта тог типа на свету.</s><s>Према подацима из 2007. у Нарвским термоелектранама производило се готово 95% укупне естонске продукције електричне енергије.</s> <s>Међу обновљивим изворима енергије највише се користи енергија ветра, а према подацима из 2014. укупна снага свих ветроелектрана износила је 303 MW, што је чинило око 3,2% укупне продукције електричне енергије.</s><s>Највећа концентрација ветроелектрана је у подручју око језера Пејпус и на острву Хијуми.</s> <s>Естонска електропривреда () део је јединственог тржишта електричне енергије Nord Pool Spot''''.</s> <s>Саобраћај, трговина и туризам</s> <s>Укупна дужина свих друмских праваца у земљи је 57.565 km, од чега је асфалтирано тек 12.926 km (подаци за 2013. годину).</s><s>Главни разлог за лошију друмску инфраструктуру, поред недостатка новца је и мала густина насељености и готово одсуство популације у многим деловима земље.</s><s>Око 10% или 1.602 km чине друмске саобраћајнице од националног значаја.</s><s>Најважнији ауто-путеви су Е20 Талин–Нарва–Санкт Петербург (дужине 211 km), Е263 Талин–Тарту–Виру–даље ка Пскову и Риги (291 km), Е264 Јихви–Тарту–Валга (216 km), Е67 Талин–Парну–даље ка Риги (193 km) и други.</s><s>Постоји укупно 12 друмских праваца првог степена.</s><s>Друмски саобраћај доминира превозом путника са уделом од око 90% у укупном путничком саобраћају.</s> <s>Железница доминира карго сектором и овим видом превоза транспортује се готово 70% укупног транспорта робе.</s><s>Укупна дужина свих железничких пруга у земљи је око 1.200 km, док је у употреби око 900 km.</s><s>Железнички саобраћај је у власништву државе, а ширина коловоза је 1.520 mm. најфреквентнији железнички правци су Талин–Тапа–Нарва, Талин–Палдиски, Талин–Рапла и Тапа–Тарту.</s> <s>Естонија је међу водећим земљама у Европи по броју електричних возила, са просеком од око 1 електричног аутомобила на 1.000 становника.</s><s>Влада потиче кориштење возила на електрични погон, а на чак 165 пумпи у земљи налазе се и одговарајући адаптери за пуњење батерија електричних аутомобила.</s> <s>Према званичном државном регистру лучких пристаништа, у Естонији постоји 45 лука и готово све се налазе на балтичким обалама. највеће и економски најважније луке су Муга (у близини Талина), Талин (са неколико пристаништа), Палдиски, Кунда, Парну и Силамае.</s><s>Највећи значај у путничком саобраћају на Балтику има компанија Таллинк која одржава редовне бродске везе између Талина са једне и Хелсинкија, Санкт Петербурга и шведских градова са друге стране.</s><s>Током летњих месеци из Талина ка Хелсинкију полазе трајекти на сваки сат, а руту између два града дужине око 80 km годишње пређе око 8 милиона путника.</s><s>Између континенталног дела и острва постоје редовне трајектне линије.</s> <s>У земљи се налази 12 аеродрома и 1 хелиодром.</s><s>Талински аеродром „Ленарт Мери” највећи је у земљи и кроз њега је током 2016. године прошло 2.221.615 путника.</s><s>Међународни летови обављају се и са аеродрома у Парнуу и Тартуу.</s><s>Сва четири већа острва такође имају властите аеродроме са којих полазе летови углавном у домаћем саобраћају.</s> <s>У саобраћају је запослено око 7,5% радно способног становништва.</s><s>Транзитни саобраћај између Русије и остатка Европе доноси знатне приходе у естонски буџер.</s> <s>Након чланства у Европској унији број иностраних туриста који посећују Естонију порастао је за више од 25%, па тако према актуелним подацима земљу годишње посети око 4 милиона страних туриста.</s><s>Највише страних туриста долази из суседне Финске, и углавном је реч о једнодневним туристима који због шопинга посећују Талин.</s><s>Талин је редовна станица свих балтичких крстарења.</s> <s>Од успоставе независности земље естонска привреда базира се на моделу тржишне економије и једна је од земаља Источне Европе са највишим БДП-ом.</s><s>Најважнији финансијски центар у земљи је Талин, а Талинска берза чланица је -{Nasdaq Nordic}- групе.</s> <s>Најважнији извозни производи су машине и опрема, дрво и папир, одећа, храна, намештај, те производи хемијске и металне индустрије.</s><s>Значајан удео у извозу чини и електрична енергија, у просеку око 1,562 милијарде киловат часова годишње.</s><s>Са друге стране годишње се увезе у просеку око 200 милиона киловат часова електричне енергије. највише се увози нафта (из Литваније и Норвешке) и земни гас (из Русије). три најважнија извозна тржишта Естоније су Шведска, Финска и Летонија на које отпада око половина укупног извоза.</s> <s>Образовање и наука</s> <s>Прве школе на тлу данашње Естоније отваране су током 13. и 14. века и углавном су то биле школе које су отваране под патронатом црквених (катедралне школе) и монашких заједница.</s><s>Први буквар на естонском језику одштампан је 1575. године.</s><s>Најстарија универзитетска установа у земљи је Универзитет у Тартуу, а основао га је још 1632. шведски краљ Густаф II Адолф.</s><s>Прва предавања на естонском језику на универзитетима одржана су тек 1919. године, чиме је прекинута пракса дотадашњег високошколског образовања на латинском, руском или немачком језику.</s> <s>Образовни систем у Естонији данас је подељен на 4 степена: предшколско образовање (вртић, до седме године), основно образовање (основна школа, 9 разреда, од 8. до 16. године), средње образовање (средња школа, 3 године) и високо образовање (више школе и факултети).</s><s>Школске институције могу бити државне, општинске (локалне), јавне и приватне установе, а према подацима из 2009. на територији Естоније деловало је укупно 589 школа.</s><s>Квалитет естонског образовања најбоље потврђује податак да су према проценама европске агенције за вредновање квалитета образовања (-{PISA}-) године 2010. естонски гимназијалци рангирани на 13. место у свету.</s><s>У Естонији је званично неписменост искорењена, а писмено је сто одсто одраслог становништва.</s><s>Једнако тако чак 89% становништва старости између 25 и 64 године има високу стручну спрему, што је једна од највиших стопа у савременом свету.</s> <s>Академски степен образовања подељен је на три ниво: основни студији, мастер студији и докторски студији.</s><s>У неким студијским програмима (основни медицински студији, ветерина, фармација, зубарство, архитектура и педагошки студији) изједначени су основни и мастер студији и имају исти степен.</s><s>Естонски јавни универзитети имају висок степен аутономије у свом раду и поред организовања академског живота унутар самог универзитета, универзитети имају слободу да креирају властите наставне програме, успостављају услове за пријем нових студената, усвајају буџет и планове будућег развоја, врше избор ректора и доносе одлуке о управљању властитом имовином.</s><s>Највећи јавни универзитети су Универзитет у Тартуу, Талински универзитет и Естонска академија уметности, до је највећа приватна високошколска установа Естонска пословна школа.</s><s>Тартуски универзитет је најстарија и најпрестижнија високошколска установа у земљи и похађа га око 13.000 студената (од чега око 1.300 страних академаца).</s><s>Према публикацији -{QS World University Rankings}- Универзитет у Тартуу је 2016. рангиран на 347. место у свету и најпрестижнији је универзитет на Балтику.</s><s>Једини је универзитет из балтичких земаља који се налази на листи 200 најбољих европских универзитета.</s> <s>Најважнија научна установа у земљи је Естонска академија наука () са седиштем у Талину, основана 1938. године.</s><s>У децембру 2012.</s><s>Академија је имала 75 сталних и 15 иностраних чланова.</s><s>Једна од најважнијих научно-истраживачких институција у земљи је национални институт за истраживање на пољима хемије, физике и биофизике ().</s><s>Први информатички научни центри у земљи основани су током 1950-их година у Талину и Тартуу, а естонски информатички стручњаци умногоме су учествовали у развоју софтвера које су користила разна министарства Совјетског Савеза током 1980-их.</s><s>Естонска влада улаже значајна средства у истраживања и развој и од 2011. проценат улагања у науку износи око 2,38% националног БДП-а, што је нешто више у односу на просек ЕУ који износи око 2%.</s> <s>Године 1810, у Дорпату (данашњи Тарту) завршени су радови на градњи опсерваторије, а 1814. постављени су први инструменти.</s><s>Ову опсерваторију је вон Струве користио као почетну тачку приликом одређивања геодетског лука (истраживања су обављана већ током 1816. године).</s><s>Године 1824, у опсерваторију је инсталиран у то време најмоћнији 9" рефрактор.</s><s>Опсерваторија данас располаже са 2 телескопа пречника 1,5 м и 0,6 m.</s> <s>Неки од најпознатијих естонских научника су астрономи Фридрих вон Струве, Ернст Епик и Јан Ејнасто (један од твораца теорије о тамној материји), биолози Карл Ернст вон Баер и Јакоб вон Икскил, хемичари Вилхелм Освалд и Карл Шмит, математичар Едгар Кран, физичар Томас Јохан Зебек и други.</s> <s>Култура Захваљујући свом географском положају Естонија се налази на месту где су се вековима сударали утицаји Северне, Западне и Источне Европе, место где су се сударале традиције католицизма, православља и протестантизма.</s><s>Због свега тога естонска културна сцена је јако разноврсна и јако специфична.</s><s>Културолошки утицај скандинавских народа нарочито је велики у приобалним подручјима земље која су традиционално била везана за скандинавске земље, док су јужни и источни делови били подложни утицајима балтичких Ливонаца (Летонаца) и словенских Руса и Пољака.</s><s>Немачка племићка елита која је практично вековима владала земљом оставила је велики траг на културу и традицију естонских градова.</s> <s>Током средњег века естонска култура сводила се на усмена предања и народне обичаје, а писана реч на естонском језику готово да није постојала.</s><s>Дански историчар Саксон Граматик у свом делу -{Gesta Danorum}- из 1179. по први пут детаљније описује естонску традиционалну музике помињући естонске ратнике који певају ноћу пре него што крену у битку.</s><s>Ливонски монах Хенрик Летонски на почетку 13. века детаљније је описивао естонски духовни живот, њихове жртвене обичаје, божанства и духове.</s><s>Немачки хроничар и свештеник Балтазар Русов 1578. у свом делу Ливонске хронике између осталих описује и традиционалне естонске прославе током летњег солстиција (-{jaanipäev}-) и празника светог Јована Крститеља, и то су били први детаљнији описи народних обичаја након христијанизације земље.</s><s>Естонска народна веровања, традиције и неколико народних песама описани су у делу -{Topographische Nachrichten von Liv- und Estland}- Аугуста Хупела (период 1774−1782. године).</s><s>Године 1778, вон Хердер је превео неколико естонских народних песама на немачки језик и објавио их у свом делу -{Volkslieder}-.</s> <s>Интересеовање за естонско народно стваралаштво нагло је порасло током „периода националног буђења” (1750−1840).</s><s>Године 1839, основано је Естонско учено друштво () са основним задатком у прикупљању и проучавању естонског фолклора и традиција.</s><s>Један од најистакнутијих чланова друштва био је књижевник Фридрих Роберт Фелман који је у преводу на немачки језик објавио бројне естонске митове и легенде.</s><s>Александар Неус прикупио је око 1.300 естонских народних песама и објавио их у тротомној антологији -{Ehstnische Volkslieder}- на естонском и немачком језику. (1850−1852. година) .</s> <s>Најважнија културна установа у земљи данас је Академија уметности () у Талину основана 1914. године.</s> <s>Естонска књижевност</s> <s>Књижевна делатност на естонском језику готово да није постојала у периоду од краја Северних крсташких ратова до краја Првог светског рата, и сводила се на свега неколико књижевних радова.</s><s>Једно од најстаријих дела у којима се налазе делови писани на естонском народном језику је Кулемски молитвеник писан у периоду између и 1528. године.</s><s>Прва позната штампана књига издата у билингвалној верзији, на немачком и естонском језику, је Лутерански катехезис из године.</s><s>Занимљиво је да је прво издање естонске граматике штампано на немачком језику 1637. године.</s><s>Нови Завет први пут је штампан 1686. на јужноестонском дијалекту, а издање на стандардном естонском језику штампано је три деценије касније, 1715. године.</s><s>Књижевна делатност на естонском језику активније почиње да се развија у периоду естофилског буђења од средине 18. до средине 19. века.</s><s>„Оцем” естонске књижевности и оснивачем модерне естонске поезије сматра се песник Кристјан Јак Петерсон (1801–1822).</s><s>У Талину је 1842. основано „Друштво естонских књижевника”.</s> <s>Првобитна естонска књижевност базирана је на богатом епском и лирском усменом стваралаштву које је преточено у писану реч.</s><s>Један од највећих представника тог жанра био је Фридрих Рејнхолд Кројцвалд који је написао први естонски национални еп -{Kalevipoeg}- („Калевов син”, штампан током 1850-их).</s><s>У његова значајнија дела убрајају се и Старе естонске бајке (1866) и поема Лембиту (1885. године).</s><s>Кројцвалд се сматра аутором првог оригиналног дела на естонском језику.</s> <s>Један од најутицајнијих естонских прозаиста из почетног периода естонске књижевности био је и Оскар Лутс (1887−1953), а његова новела Пролеће () сматра се једним од најбољих књижевних дела на естонском језику.</s><s>Лидија Којдула (1843–1886) сматра се родоначелницом женске поезије.</s> <s>У најзначајније литерарно дело естонске књижевности убраја се соцреалистична пенталогија Истина и правда ( писана у периоду 1926–1933) Антона Тамсареа, која прати еволуцију естонског друштва од сеоских заједница до независне нације.</s> <s>Међу најзначајније естонске савремене ауторе убрајају се Јан Крос, Јан Каплински, Тину Инепалу и Андрус Кивирахк.</s> <s>Музика</s> <s>Естонска музика развила се из традиционалних народних песама, а најстарији трагови те музике вуку корене још из 12. века и периода рунских записа.</s><s>Рунско певање доминирало је естонском традиционалном музиком све до 18. века када су га замениле знатно ритмичније форме.</s><s>Најстарији писани помен естонске традиционалне музике и игре датира из 1179. године када је дански историчар Саксон Граматик у свом делу -{Gesta Danorum}- међу првима детаљно описао музичку традицију естонског народа.</s><s>Саксон посебно помиње традиционалне ратничке песме које су се певале уочи војничких похода.</s><s>Народне песме јављају се у више форми, могу бити епске, лирске или радничке песме које су се певале на мобама.</s><s>Први који је организовано почео да прикупља естонске традиционалне песме био је Јакоб Хурт (1839–1907).</s><s>Хурт је укупно прикупио и објавио преко 12.400 страница традиционалних песама из свих делова Естоније.</s><s>Током 20. века традиционално рунско певање одржало се још једино на крајњем западу земље, на острву Кихнуу, те на крајњем југоистоку у регији Сетума.</s> <s>Међу најстарије традиционалне музичке инструменте убрајају се разне врсте дувачких инструмената, попут фруле и рога, које су користили естонски пастири напасајући своја стада.</s><s>У срединама са немачком већином популарни су били инструменти попут цитре, кончертинe, виолине и хармонике.</s><s>Традиционални инструмент који се и данас користи приликом извођења традиционалних песама је канел, жичани инструмент који је данас један од националних симбола.</s><s>У Виљандију је 2008. основан центар за очување традиционалне музике.</s> <s>Професионално музицирање почиње да се развија тек након периода „националног буђења” и то је период када се појављују први професионални композитори класичне музике.</s><s>Најзначајнији међу њима били су Рудолф Тобијас (1873–1918) и Артур Кап (1878–1952).</s><s>Значајан део музичке сцене Естоније представља хорско певање.</s><s>Први фестивал хорова (-{Laulupidu}-) одржан је 1869. године и данас представља један од најстаријих и највећих фестивала аматерских хорова у свету и одржава се сваких 5 година у Талину (Талин је домаћин фестивала од 1928. године).</s> <s>Током 1960-их година долази до праве ренесансе традиционалне фолк музике.</s><s>Широм земље оснивају се бројна културно-уметничка друштва која негују традиционалне музичке вредности.</s><s>Године 1967, снимљена је прва грамофонска плоча са традиционалним песмама и мелодијама (-{ Eesti rahvalaule ja pillilugusid}-).</s><s>Из тог периода су и композитор Арво Перт, један од најпознатијих и најтраженијих савремених естонских композитора, и оперски певач (баритон) Георг Отс.</s> <s>У савременој поп и рок музици највећи успех остварила је певачица Керли Кијв која је остварила значајан успех широм Европе и Северне Америке.</s><s>Керли се појављивала и као извођач једне нумере у америчком филму Алиса у земљи чуда из 2010. и ТВ серији Смолвил.</s><s>Међу популарније естонске извођаче убрајају се још и Којт Томе, Иво Лина, Герли Падар, Лаура Полдвере, Биргит Ијгемел, Јури Потсман и други.</s> <s>Године 1994.</s><s>Естонија је дебитовала на музичком фестивалу Песма Евровизије.</s><s>Своју прву и једину победу на овом такмичењу Естонија је остварила у Копенхагену 2001. када је песма -{Еverybody}- у извођењу Танела Падара и Дејва Бентона заузела прво место са 198. освојених бодова.</s><s>Захваљујући тој победи већ наредне године град Талин је био домаћин Песме Евровизије.</s> <s>Песма -{Rändajad}- у извођењу групе -{Urban Symphony}- једина је песма на естонском језику која се нашла на топ листама у Уједињеном Краљевству, Белгији и Швајцарској.</s> <s>Ликовна уметност и архитектура Најстарији примерак ликовне активности на тлу Естоније пронађен је на локалитету Тамула у Вируми на југу земље, а реч је о уклесаном људском лику на комаду кости чија време настанка се процењује на период другог миленијума пре нове ере.</s><s>Како је део историје Естоније од 13. до 20. века период владавине суседних народа над Естонцима, ликовна уметност Естонаца у том периоду своди се на народну радиност.</s> <s>Крајем 19. и почетком 20. века многобројни естонски уметници одлазе на студије на престижне универзитете широм Европе и по први пут у историји у Естонији се ствара класа школованих ликовних уметника.</s><s>Тако се Јохан Колер (1826–1899) који се школовао на Ликовној академији у Санкт Петербургу сматра првим школованим естонским сликаром.</s><s>Естонска ликовна уметност дели се на „немачки период” (експресионизам током Првог светског рат), „француски период” (постимпресионизам током 1930-их) и „руски период” (социјалистички реализам током 1940-их и 1950-их година).</s><s>Крај 1960-их означен је као „амерички период” у ком се уметност развијала у стилу поп-арта, да би крајем 20. и почетком 21. века доминантан правац у уметности Естоније постао фигуративизам.</s> <s>Међу најзначајније ликовне уметнике Естоније убрајају се још и сликари Антс Лајкма (1866–1942), Паул Рауд (1865–1930), Евалд Окас (1915–2011), Кристјан Рауд (1865–1943) и Конрад Маги (1878–1925).</s> <s>Најзначајнија музејска установа посвећена ликовној уметности у земљи је Музеј ликовних уметности Естоније () основан 17. новембра 1919. године у Талину.</s><s>Музеј чије еје првобитно седиште био дворац Кадриорг убрзо се проширио на више локалитета и данас, поред поставки локалних аутора излаже и међународне радове.</s> <s>Архитектонска историја Естоније углавном је пратила архитектонска дешавања у северној Европи, а свакако најтипичнији и највреднији архитектонски споменик је средњовековни центар града Талина који се налази на листи Светске баштине Унеска..</s><s>Вредни споменици архитектуре су и бројне градине из предхришћанског периода (као што су остаци утврђења Варбола) око којих су се с временом развила нека од најважнијих данашњих насеља.</s><s>Архитектонска историја Естоније започиње са једноставним сеоским шаторима и кућицама и каменим гробницама, наставља са утврђеним средњовековним насељима и кулминира са оригиналним сеоским кућама које су кроз векове успеле да опстају у свом оригиналном и првобитном облику.</s><s>Типичне естонске сеоске куће служиле су уједно и као складишта за жито, карактеришу их ниски дрвени зидови изграђени од округлих греда и са високим сламнатим крововима.</s> <s>Ширење хришћанства током 13. века у потпуности је изменило естонско друштво, па самим тим и архитектуру.</s><s>Са доласком нове религије широм земље почињу да се граде бројне цркве, а због њихове дрвене конструкције ни једна од цркава из тог периода није преживела.</s><s>До данашњих дана одржале су се једино оне сакралне грађевине које су биле саграђене од чврстог материјала и утврђене са свих страна, а један од најтипичнијих примера те архитектуре је црква у Ваљали на Сареми из 1227. године која се сматра најстаријом црквеном грађевином на тлу целе Естоније.</s><s>Валјалска црква саграђена је у комбинацији романике и готике.</s><s>Зидари и вајари са Готланда имали су најважнију улогу у раној црквеној архитектури на тлу Естоније.</s><s>С временом, како је хришћанство постајало све доминантније, и црквене грађевине постајале су све импозантније, што је посебно видљиво у црквеној архитектури северне Естоније из 15. века.</s><s>Тако је црква Светог Олафа у Талину са висином звоника од 124 метра током 16. века била једна од највиших грађевина у целој Европи.</s><s>Поед црквене архитектуре из средњовековног периода потичу и утврђења попут Хермановог дворца у Нарви, Томпеа у Талину и тврђава Куресаре на Сареми.</s> <s>Током периода руске владавине доминантан архитектонски правац постаје барок и рококо, а широм земље локална аристократија подиже велелепне и луксузне виле.</s><s>Типичан представник архитектуре из тог периода је замак Кадриорг подигнут по налогу императора Петра Великог.</s><s>Неокласицизам у естонској архитектури најбоље дочарава зграда градске већнице у Тартуу и околне грађевине из 18. века.</s><s>Током 19. века појављују се бројни експериментални архитектонски правци, а један од доминантнијих у Естонији постају архитектонски еклектицизам и неоготика.</s><s>Почетак 20. века обележио је стил сецесије који се у Естонији развио под утицајем ришке и финске сецесије, а најтипичнији представник сецесионистичке естонске архитектуре био је Жак Розенбаум (1878–1944).</s><s>Утицај руске архитектуре с краја 19. века највидљивији је у здању цркве Светог Александра Невског у Талину саграђеној у псеудоруском стилу који представља комбинацију традиционалне руске и византијске архитектуре.</s> <s>Током периода совјетске власти архитектонска решења проналажена су у социјалистичком реализму и брутализму, а класичан пример такве архитектуре је средиште града Силамае (Стаљинистичка архитектура).</s> <s>Позориште, филм и телевизија</s> <s>Оснивање аматерског позоришта у Талину 1784. године од стране драматурга Августа фон Коцебуа сматра се датумом оснивања позоришне сцене у Естонији.</s><s>У том периоду већину комада чиниле су комедије које су се изводиле искључиво за малобројну немачку племићку елиту која је владала градовима.</s><s>Прва професионална позоришна група основана је 1809. године, а њен репертоар су углавном чинили комади на немачком језику, иако су се у појединим приликама изводиле и представе на естонском и руском језику.</s><s>Прво искључиво естонско позориште -{Vanemuine}- основано је тек 1865. године у граду Тартуу, а 5 година касније позоришна група из овог града извела је први изворно естонски позоришни комад, комедију Тетка са Сареме Лидије Којдуле.</s><s>Тартуско позориште је 1906. добило властиту зграду, а почетком 20. века у њему почињу да се играју комади настали по делима страних аутора, попут Хенрика Ибсена, Герхарта Хауптмана, Максима Горког, али и домаћих аутора, Августа Кицберга, Оскара Лутса и Едварда Вилдеа.</s> <s>Највећа позоришна установа у земљи је Естонско народно позориште () у Талину, основано 1913. године.</s><s>У то време била је то највећа грађевина у Талину.</s> <s>Филмска индустрија у Естонији званично је почела са радом 1896. године када су у Талину снимљени први „покретни снимци”, а неколико година касније – 1908 – у истом граду отворен је и први биоскоп (годину дана касније отворен је и биоскоп у Парнуу).</s><s>Исте године снимљен је и први документарац у форми филмске новости, а односио се на посету шведског краља Густафа V Талину.</s> <s>Први филмски студио основао је 1912. у Тартуу Јоханес Пасуке (-{Estonia Film Tartus}-), и у поменутом студију снимљен је и први естонски документарни филм.</s><s>Две године касније Пасуке је снимио и свој други филм под насловом -{Karujaht Pärnumaal}- (у преводу Лов на медведе у Парнуми).</s><s>Пасуке, који се сматра оцем естонске кинематографије, снимао је документарне и краткометражне филмове естонске природе, а у Естонском филмском архиву до данас је сачувано укупно 8 његових радова.</s> <s>Први дугометражни филм Сенке прошлости снимљен је 1924. године у режији Константина Марска.</s><s>Неми филм Млади орлови () Теодора Лутса из 1927. сматра се прекретницом и првим озбиљним филмом у историји естонске кинематографије (филм има ратну тематику и бави се естонским ратом за независност).</s><s>Први тонски филм (Тлатни паук) снимљен је 1930. године.</s> <s>Међу највеће остварење естонске кинематографије 20. века убраја се филм Последња реликвија () Григорија Кроманова из 1969. године.</s><s>Филм представља екранизацију романа -{Vürst Gabriel ehk Pirita kloostri viimsed päevad}- (Принц Габријел и последњи дани Пиритског манастира) естонског књижевника Едварда Борнхохеа (сценарио је написао Арво Валтон).</s> <s>Године 1997, на иницијативу Министарства културе Естоније основана је Естонска филмска фондација ().</s> <s>Естонска национална телевизија (-{Eesti Televisioon, ETV}-) званично је почела да емитује програм 19. јула 1955. године и најстарија је телевизијска кућа у Естонији. -{ETV}- је постала пуноправном чланицом Европске радиодифузне агенције 1. јануара 1993. године.</s><s>Закључно са 1. јулом 2010.</s><s>Естонија је прешла на дигитално емитовање сигнала на територији целе земље.</s> <s>Естонска гастрономија</s> <s>Традиционална естонска кухиња базира се на месу и кромпиру, те на риби у приобалним подручјима и уз обале језера.</s><s>Најтипичније естонске намирнице су ражени хлеб, свињетина, кромпир и млечни производи, а начин исхране уско је повезан са годишњим добима.</s><s>У сеоским подручјима и данас је раширено спремање зимнице.</s><s>Савремена гастрономија развила се под утицајем суседних народа, нарочито са подручја Скандинавије, Немачке, Летоније, Литваније и Русије.</s> <s>У традиционалној естонској кухињи хладна предјела базирају се на кобасицама које се служе углавном уз кромпир салату () која се спрема са додатком цвекле и сушених харинги које су уједно и најпопуларнија риба.</s><s>Служе се и пецива звана -{pirukad }- која представљају естонску верзију пирошки, односно пециво пуњено месом, киселим купусом, шаргарепом и пиринчем.</s><s>Од риба као хладно предјело служе се још и димљене или мариниране јегуље и јела од домаћих ракова.</s><s>Једно од националних јела је -{räim}- или патуљаста харинга.</s><s>Специфично естонско јело је и слатка супа () која се прави од црног хлеба и јабука са додатком слатке павлаке, шећера и цимета.</s><s>Хлеб је најважнија намирница и служи се уз свако јело.</s> <s>Традиционални десерти укључују кисел (-{kissell}-), густи слатки сируп који се прави од рибизли, затим -{kohuke}- слаткиш који се прави од загрејаног и заслађеног киселог млека које се кува све док се не стврдне.</s><s>Један од најтипичнијих естонских слаткиша је кама и представља мешавину фино млевеног брашна од прженог јечма, ражи, овса и грашка која се помеша са млеком и шећером.</s> <s>Традиционална естонска пића су кали који је сличан руском квасу и медовина (-{mõdu}-).</s><s>Најпопуларнија алкохолна пића су пиво и вотка.</s><s>Две најстарије естонске дестилерије алкохолних пића основане су 1807. и 1820. године.</s> <s>Државни празници Најважнији државни празник у Естонији је Дан независности који се прославља 24. фебруара, на дан када је усвојена Декларација о независности Естоније''.</s><s>Према закону од 2013. године у Естонији се прославља 12 државних празника, и то су уједно и нерадни дани.</s> <s>Спорт</s> <s>Спорт је важан део естонске културе и естонског живота.</s><s>Дебитантски наступ на Летњим олимпијским играма спортисти из Естоније остварили су у Антверпену 1920, иако је Олимпијски комитет Естоније основан тек 1923. године.</s><s>Естонију је на Играма у Антверпену представљало 13 спортиста који су се такмичили у три спорта (у дизању тегова, атлетици и рвању), а прву златну олимпијску медаљу за Естонију у историји освојио је дизач тегова Алфред Неуланд.</s><s>Најуспешнији естонски спортиста који се такмичио на Летњим олимпијским играма био је рвач Кристјан Палусалу који је на ЛОИ 1936. у Берлину освојио две златне медаље у најтежој рвачкој категорији, у обе дисциплине.</s><s>Палусалу је тако постао први и једини рвач који је на једним олимпијским играма освојио златне медаље и у рвању грчко-римским и у рвању слободним стилом.</s><s>На Зимским олимпијским играма естонски спортисти су дебитовали у Санкт Морицу 1928. године.</s><s>Најуспешнији естонски спортиста на Зимским олимпијским играма је репрезентативка у нордијском скијању Кристина Шмигун-Вахи са две златне и једном сребрном медаљом.</s><s>Након совјетске анексије земље, естонски спортисти су се такмичили као део совјетске репрезентације (1952–1988), а као независна земља на међународну сцену се поново враћају 1991. године.</s><s>Најуспешнији олимпијски спортови у Естонији су атлетика, дизање тегова, рвање и нордијско скијање.</s><s>Град Талин је био домаћин олимпијске регате у једрењу током Летњих олимпијских игара 1980. у Москви.</s> <s>Најпопуларнији екипни спортови у земљи су фудбал, кошарка, одбојка и хокеј на леду.</s><s>Фудбалска репрезентација је највећи успех на међународној сцени остварила у квалификацијама за Европско првенство 2012. када је успела да се пласира у доигравање (али је изгубила од селекције Ирске и није се пласирала на завршни турнир).</s><s>Најуспешнији фудбалски клубови у земљи са 10, односно 19 националних титула су Флора и Левадија.</s><s>Мушка кошаркашка репрезентација учествовала је на ЛОИ 1936. (заузела 9. место) и на укупно 5 европских првенстава.</s> <s>Хокеј на леду у Естонији почео је да се развија почетком тридесетих година 20. века, а први аматерски клубови основани су у Талину и Тартуу.</s><s>Убрзо је основан и национални хокејашки савез који постаје пуноправним чланом Међународне хокејашке федерације 17. фебруара 1935. године.</s><s>Савез је остао члан Међународне хокејашке федерације све до 27. априла 1946. када је Естонија ушла у састав Совјетског Савеза, а све ингеренције у вези са хокејом на леду са републичких пренете су на федерални ниво.</s><s>Рад СХЛЕ је обновљен 4. маја 1992. године.</s> <s>Паул Керес је у периоду од 1930-ид до 1960-их био један од најбољих естонских и совјетских шахиста.</s><s>Међу најуспешније естонске спортисте убрајају се и атлетичари Ерки Нол, Герд Кантер и Александар Тамерт.</s><s>Најуспешнија естонска тенисерка је Каја Канепи која је 2012. била 15. на листи.</s> <s>Напомене</s> <s>Референце</s> <s>Литература</s> <s>. .</s> <s>Спољашње везе</s> <s>Званични портал Естоније Влада Републике Естоније Енциклопедија Естоника Туристичка презентација Естонски институт Министарство спољних послова</s> <s>Државе у Европи Источна Европа Државе чланице НАТО-а Државе чланице Европске уније</s>

954

https://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%93%D1%80%D1%83%D0%B7%D0%B8%D1%98%D0%B0

Грузија

<s>Грузија (, заст. срп.</s><s>Ђурђија), држава је у кавкаском региону Евроазије.</s><s>Граничи се са Русијом на северу и североистоку, Турском и Јерменијом на југу, и Азербејџаном на југоистоку, док на западу излази на обале Црног мора у дужини од око 310 km.</s><s>Грузија је чланица међународних организација попут Савета Европе, Организације за европску безбедност и сарадњу, ЕВРОКОНТРОЛ, Светске трговинске организације и ГУАМ-а, а такође је потписница НАТО програма Партнерство за мир.</s> <s>Грузија заузима површину од 69.700 km² од чега је 57.200 km² под директном грузијском контролом, док 12.500 km² контролишу власти Абхазије (8.600 km²) и Јужне Осетије (3.900 km²).</s><s>Према проценама за 2012. у Грузији је живело нешто мање од 4,5 милиона становника.</s><s>Главни и највећи град у земљи је Тбилиси који је седиште председника, националне владе и парламента, док је од маја 2012. град Кутаиси центар законодавне власти (парламента) до 1. јануара 2019. године.</s><s>Већи градови су још и Батуми који има функцију административног центра аутономне републике Аџарије и Рустави (оба преко 100 хиљада становника).</s><s>Град Поти који лежи у централном делу црноморске обале је најважнија грузијска лука.</s><s>Већину популације (преко 80%) чине етнички Грузини, службени језик је грузински (изузев на територији отцепљених република где се говоре абхаски и осетски језик), а око 80% популације су припадници Грузинске православне цркве.</s><s>По државном уређењу Грузија је унитарна полупарламентарна држава у којој извршну власт деле председник и влада.</s> <s>Рељефом Грузије доминирају високи планински ланци Великог Кавказа на северу са бројним врховима који прелазе 4.000 м надморске висине, укључујући и највиши врх у земљи Шхару (на надморској висини од 5.200 м) и Малог Кавказа на југу.</s><s>Црноморско приморје је доста ниско и замочварено и од обале ка унутрашњости се у виду левка шири пространа Колхидска низија.</s><s>Низијска подручја се налазе и у источним и централним деловима земље и прате токове највећих грузијских река Куре (или Мткварија) и њених притока.</s><s>Западни део земље припада сливу Црног мора, док источни део отиче ка Каспијском језеру управо преко реке Куре.</s> <s>На подручју данашње Грузије постојала су још током античких времена моћна и независна краљевства.</s><s>Краљевине Колхида и Иберија су још у 4. веку примиле хришћанство, па се Грузија може убрајати међу најстарије хришћанске земље на свету.</s><s>Свој највећи успон грузијска држава доживела је током -{XI}- и -{12. века}- за време владавине краља Давида IV и краљице Тамар.</s><s>Почетком 19. века грузијске државе долазе под власт Русије, а 1921.</s><s>Грузија постаје део СССР и постаје Грузијска ССР.</s><s>Распадом Совјетског Савеза 1991.</s><s>Грузија постаје самостална држава, а период транзиције ка капиталистичком и демократском друштву током 90-их година био је праћен великим економским проблемима и оружаним сукобима у Јужној Осетији и Абхазији.</s><s>Период криза и сукоба привремено је окончан Револуцијом ружа у новембру 2003. у којој је смењен тадашњи председник Едуард Шеварнадзе.</s> <s>Након оружаног сукоба у Јужној Осетији почетком августа 2008. у који се умешала и Русија, Грузија је изгубила суверенитет над провинцијама Јужна Осетија и Абхазија које су прогласиле независност.</s><s>Република Грузија ове области са делимичним међународним признањем сматра саставним делом властите територије који су под привременом окупацијом.</s> <s>Етимологија Изворно име за Грузију је Сакартвело () и у приближном преводу означава картвелску земљу.</s><s>Термин је кованица две речи картвел-и () која представља етноним и односи се на становнике централног грузијског региона Картли који се може сматрати језгром древне грузинске државе, и циркумфикса „са + народ + о“ који представља класичну конструкцију у грузинском језику за етнониме (у буквалном преводу „територија где живе ...“).</s><s>Од почетка 9. века термин Сакартвело је захваљујући ширењу јединствене вере, језика и културе постепено почео да се односи на подручје свих грузијских држава изван самог региона Картли.</s><s>Грузини себе називају Картвелеби (), а свој језик – картули (ქართული).</s> <s>Према древним грузијским рукописима (картлис цховреба, ) предак древних Картвела је био Картлос који је по предању био праунук најстаријег сина библијског пророка Ноје, Јафета од којег су после великог потопа настали сви европски народи (јафетити).</s><s>Антички грчки и римски аутори су становнике данашње западне Грузије називали Колхиђанима, а њихову земљу Колхидом, док су они на истоку били Иберијанци или Ивери, Иверани, а њихова земља Иверија.</s> <s>Постоје различита објашњења термина Грузија, односно Георгија.</s><s>Према неким теоријама творци термина Јоргија су били римски географи Помпоније Мела и Плиније Млађи који су у својим путописима описивали георгијанска племена и Георгијанце (у преводу „земљорадници“).</s><s>Наиме древни Грузини су се бавили ратарством, док су околни народи били сточари па вероватно отуда и сам назив георгос () да би се уочила разлика између њих.</s> <s>Термини Георгија, односно Георгијанци у западноевропским средњовекивним црквеним списима су у директној вези са ранохришћанским светитељем Светим Георгијем (тј. Св. Ђорђем или Св. Ђурђом, па отуд и назив Ђурђија) који је у то време међу хришћанским становницима Кавказа био веома поштован (и који се и данас поштује и слави као заштитних грузијске државе и народа).</s> <s>Према неким ауторима термин Грузија је настао у 11. или 12. веку и изведен је од арамејских речи гурз-ан (-{gurz-ān}-) или гурз-ијан (-{gurz-iyān}-), односно од арапског ђурђан (-{ĵurĵan}-) или ђурзан (-{ĵurzan}-).</s><s>Оба термина су настала од новоперсијских речи -{gurğ}- и -{gurğān}- и могу се превести као „земља вукова“, што се поклапа са савременим јерменским називом Вирк () односно Врастан () који има идентично значење.</s> <s>Егзоним Грузија је такође персијско-арапског порекла, и раширио се преко средњовековних руских путописаца углавном по источноевропским језицима (између осталих и српском).</s><s>Тако је путописац Игњатије Смолњанин 1389. писао о Гурзии и Гурзима, док је Атанасије Никитин средином 15. века писао о Гурзинској земљи ().</s> <s>Географија</s> <s>Положај Република Грузија лежи на подручју геополитичке регије Закавказје, на самој граници између источне Европе и југозападне Азије, те се стога може сматрати подједнако и европском и евроазијском државом.</s><s>Сами Грузини своју земљу називају балконом Европе.</s><s>У геополитичком и културолошком погледу Грузија се сматра искључиво делом европског континента.</s> <s>Државна територија се простире између 41° и 44° северне географске ширине и 40° и 47° источне географске дужине.</s><s>Обухвата укупну површину од 69.700 km², а по величини територије налази се на 121. месту међу светским државама.</s><s>На северу и североистоку Грузија граничи са Руском Федерацијом у дужини од 723 km, југоисточно је граница са Азербејџаном (322 km), на југу са Јерменијом (164 km) и Турском (252 km).</s><s>Укупна дужина копнених граница износи 1.461 km.</s><s>На западу Грузија излази на обалу Црног мора у дужини од око 315 km.</s><s>Од тога око 200 km обале се налази на територији Абхазије, а 54 km на територији Аџарије.</s> <s>Геологија и рељеф</s> <s>Брда и планине покривају 87% површина.</s><s>На северу се налази ланац планина Велики Кавказ.</s><s>На југу су западне падине Малог Кавказа и вулканска област која је део Јерменске висоравни.</s><s>Измећу њих се налази Колхидска низија.</s> <s>Највиши врх је Шхара на Великом Кавказу са 5.068,9 m. Најдужа река Грузије је 1.364 km дуга река Кура (грузијски: Мтквари), која кроз Грузију тече 351 km, од југа ка истоку земље.</s><s>Друге веће реке су: Аласани (351 -{km}-), Риони (333 -{km}-) и Енгури (213 -{km}-).</s><s>Највеће језеро је Паравани (37,5 km²) на 2.073 m надморске висине.</s><s>Пећина Вороња је са 2.190 m дубине најдубља пећина на свету.</s> <s>Воде Према Црном мору теку многобројне реке; највећа је Риони (314 km).</s><s>Источни део је сушан, из њега реке отичу у реку Куру (Мтквари, 1346 km) и затим у Каспијско језеро.</s><s>На Јерменском узвишењу постоје и многа слана језера.</s> <s>Клима Клима Грузије је изузетно разнолика, узевши у обзиром малу величину државе.</s><s>Постоје две главне климатске зоне, које отприлике одговарају источним и западним деловима земље.</s><s>Велики кавкаски планински ланац игра важну улогу у ублажавању климе Грузије и штити нацију од продора хладнијих ваздушних маса са севера.</s><s>Планине Малог Кавказа делимично штите регион од утицаја сувих и врућих ваздушних маса са југа.</s> <s>Клима Грузије је влажно-суптропска на западу до сушне и умерене климе на истоку.</s><s>Просечна годишња температура ваздуха је 15 °C на западу, а 11 до 13 °C на истоку.</s><s>На западу годишње падне 3.000 милиметара падавина, а на истоку само 400.</s> <s>Флора и фауна Под шумом је 44% површина, од чега је 5% прашума.</s><s>На високим надморским висинама биљни покривач је алпски.</s><s>У подножју планина су области степа које се користе за пољопривреду.</s> <s>Због своје велике пејзажне разноликости и ниске географске ширине, у Грузији живи око 5.601 врста животиња, укључујући 648 врста кичмењака (више од 1% врста које се налазе широм света) од чега су многе врсте ендемске.</s><s>У шумама живи велики број великих месождера, као што су мрки медвед, вук, рис и кавкаски леопард.</s><s>Обични фазан је ендемска птица Грузије која је широко уведена у остатак света као важна птица дивљачи.</s><s>Сматра се да је број врста бескичмењака веома висок, али подаци се дистрибуирају у великом броју публикација.</s><s>Контролна листа паука у Грузији, на пример, укључује 501 врсту.</s><s>Река Риони може да садржи гнездећу популацију критично угрожене јесетре.</s> <s>У Грузији је забележено нешто више од 6.500 врста гљива, укључујући врсте које стварају лишајеве, али овај број је далеко од потпуне.</s><s>Прави укупан број гљивичних врста које се јављају у Грузији, укључујући врсте које још нису забележене, вероватно ће бити далеко већи, с обзиром на опште прихваћену процену да је до сада откривено само око седам одсто свих гљива широм света.</s><s>Иако је количина доступних информација још увек веома мала, учињен је први напор да се процени број врста гљива ендемских за Грузију, а 2.595 врста је условно идентификовано као могући ендемске врсте.</s><s>Према Међународној унији за очување природе, у Грузији постоји 4.300 врста васкуларних биљака.</s> <s>Грузија је дом за четири екорегије: Кавкаске мешовите шуме, eуксинско-колхијске широколисне шумее, источноанадолске планинске степе и aзербејџанске пустиње и степе.</s><s>Грузија је имала средњу оцену индекса интегритета шумског пејзажа из 2018. од 7,79/10, што га је рангирало на 31. место у свету од 172 земље.</s> <s>Историја</s> <s>Праисторија Територију данашње Грузије су насељавали Homo erectus још од палеолита.</s><s>Протогрузијска племена се први пут појављују у писаној историји у 12. веку пре нове ере.</s><s>Најранији доказ о вину до данас пронађен је у Грузији, где су откривене винске посуде старе 8.000 година.</s><s>Археолошки налази и референце у древним изворима такође откривају елементе раних политичких и државних формација које карактерише напредна металургија и златарске технике које датирају из 7. века пре нове ере и даље.</s><s>У ствари, рана металургија је почела у Грузији током 6. миленијума пре нове ере, повезана са културом Шулавери-Шому.</s> <s>Антика Археолошки докази указују на то да је Грузија била место производње вина од најмање 6.000 година пре нове ере, што је током времена играло улогу у формирању грузијске културе и националног идентитета.</s><s>У класичном периоду дошло је до успона бројних раних грузијских држава, од којих су главне биле Колхида на западу и Иберија на истоку.</s><s>У грчкој митологији, Колхида је била локација Златног руна које су тражили Јасон и Аргонаути у епској причи Аргонаутика Аполонија Родија.</s><s>Укључивање златног руна у мит можда је произашло из локалне праксе коришћења руна за просијавање златне прашине из река.</s><s>У 4. веку пре нове ере, успостављено је краљевство Иберија – рани пример напредне државне организације под једним краљем и аристократском хијерархијом.</s> <s>Након што је Римска република завршила своје кратко освајање данашње Грузије 66.</s><s>ПХ, ово подручје је постало примарни циљ онога што ће се на крају испоставити као преко 700 година дуготрајног иранско-римског геополитичког ривалства и ратовања.</s><s>Од првих векова нове ере, култ Митре, паганска веровања и зороастризам су били уобичајено практиковани у Грузији.</s><s>Године 337. нове ере краљ Миријан III прогласио је хришћанство државном религијом, дајући велики подстицај развоју књижевности, уметности и на крају одигравши кључну улогу у формирању уједињене грузијске нације, Прихватање је довело до споро, али сигурно опадање зороастризма, који је до 5. века нове ере изгледао као да је постао нешто попут друге успостављене религије у Иберији (источна Грузија), и тамо се широко практиковао.</s> <s>Средњи век Смештена на раскрсници дуготрајних римско-персијских ратова, 54. п. н. е. – 628. године нове ере (681 година), рана грузијска краљевства распала су се у различите феудалне регионе до раног средњег века.</s><s>Ово је омогућило да преостала грузијска царства постану жртве раних муслиманских освајања у 7. столећу.</s><s>До 12. века пре нове ере у североисточној Анадолији је постојала држава Диаоха.</s><s>У 6. веку пре нове ере на територији данашње Грузије су постојале две државе: Колхида (западна Грузија) и Иверија (источна Грузија).</s><s>Ове земље су освојили Римљани.</s><s>Грузија је 327. усвојила хришћанство као званичну државну религију и тако постала друга земља на свету која је овој религији дала државни статус, после Јерменије.</s><s>Касније су Грузијом владали Византинци, Арапи и Персијанци.</s><s>Крајем 10. века наступило је златно доба Грузије.</s><s>Стечена је независност од Византије.</s><s>Под влашћу краља Давида Градитеља (1089—1125) и краљице Тамаре (1184—1213), Грузија је између 11. и 13. века била највећа сила на Кавказу.</s><s>Тај период је прекинула инвазија Монгола под Тимуром Ленком.</s><s>У 16. веку Грузија је била издељена на државице које су биле под турским и персијским утицајем.</s><s>Источна Грузија је 1783. закључила одбрамбени уговор са Русијом.</s><s>Руски цареви су присвојили ову краљевину 1801.</s><s>Западна Грузија је остала независна још један век, до 1810.</s><s>Русији је требало још 54 године да успостави пуну контролу над овим областима.</s><s>Последња је пала кнежевина Абхазија 1864.</s> <s>Руска владавина нудила је Грузијцима сигурност од спољниһ претњи, али је такође често била груба и неосетљива.</s><s>До краја 19. века, незадовољство руским властима прерасло је у покрет националног препорода који је предводио Илија Чавчавадзе.</s><s>Овај период је такође донео друштвене и економске промене у Грузији, са појавом нових друштвених класа: еманципација кметова ослободила је многе сељаке, али је мало допринела ублажавању њиховог сиромаштва; раст капитализма створио је урбану радничку класу у Грузији.</s><s>И сељаци и радници нашли су израз свог незадовољства кроз побуне и штрајкове, који су кулминирали Револуцијом 1905. године.</s><s>Њихов циљ су заступали социјалистички мењшевици, који су постали доминантна политичка снага у Грузији у последњим годинама руске владавине.</s> <s>Демократска Република Грузија и Закавкаска СФСР</s> <s>После Октобарске револуције, Грузија је прогласила независност 26. маја 1918. (Демократска Република Грузија).</s> <s>Грузијско-јерменски рат 1918. године, који је избио у деловима спорних провинција између Јерменије и Грузије насељених углавном Јерменима, завршио се услед британске интервенције.</s><s>У периоду 1918–1919, грузијски генерал Гиорги Мазниасхвили је предводио напад на Белу армију коју су предводили Мојсејев и Дењикин како би заузели обалу Црног мора од Туапсеа до Сочија и Адлера за независну Грузију.</s><s>Совјетска Русија је 1920. године признала независност Грузије Московским уговором.</s><s>Међутим, показало се да је признање било од мале вредности, пошто је Црвена армија предвођена Јосифом Стаљином извршила инвазију на Грузију 1921. и званично је припојила Совјетском Савезу 1922.</s> <s>Грузијска Совјетска Социјалистичка Република</s> <s>У фебруару 1921, током Руског грађанског рата, Црвена армија је напредовала у Грузију и довела локалне бољшевике на власт.</s><s>Грузијска војска је поражена, а социјалдемократска влада је побегла из земље.</s><s>Дана 25. фебруара 1921. године, Црвена армија је ушла у Тбилиси и успоставила владу радничких и сељачких совјета са Филипом Махарадзеом као вршиоцем дужности шефа државе.</s><s>Грузија је 1921. године укључена у Закавкаску Социјалистичку Федеративну Совјетску Републику, заједно са Јерменијом и Азербејџаном, која ће 1922. постати чланица-оснивач Совјетског Савеза.</s><s>Совјетска власт је чврсто успостављена тек након што је устанак брзо поражен.</s><s>Грузија би остала неиндустријализована периферија СССР-а све до првог петогодишњег плана када је постала главни центар текстилне робе.</s><s>Касније, 1936. године, ТСФСР је распуштен и Грузија се појавила као синдикална република: Грузијска Совјетска Социјалистичка Република.</s> <s>Јосиф Стаљин, етнички Грузијац, рођен као Јосиф Висарионович Југашвили (იოსებ ბესარიონის ძე ჯუღასძეს ძე ჯუღაიოსებ ბესარიონის ძე ჯუღაიძე ჯუღააიესარიონის ძე ჯუღალ) рођен у Горију, био је један од челних људи међу бољшевицима.</s><s>Стаљин је требало да се попне на највиши положај, предводећи Совјетски Савез од 1924. до своје смрти 5. марта 1953. године.</s> <s>У јуну 1941.</s><s>Немачка је извршила инвазију на Совјетски Савез на непосредан курс ка кавкаским нафтним пољима и фабрикама муниције.</s><s>Међутим, никада нису стигли до Грузије, а скоро 700.000 Грузијаца борило се у Црвеној армији да одбије освајаче и напредује према Берлину.</s><s>Од тога је око 350.000 убијено.</s> <s>Након Стаљинове смрти, Никита Хрушчов је постао вођа Совјетског Савеза и спровео политику дестаљинизације.</s><s>Томе се нигде више није јавно и насилно супротставило него у Грузији, где су 1956. избили немири након објављивања Хрушчовљеве јавне осуде Стаљина, која је морала бити умирена војном силом.</s> <s>Током остатка совјетског периода, грузијска економија је наставила да расте и доживљава значајан напредак, иако је све више показивала очигледну корупцију и отуђење владе од народа.</s><s>Са почетком перестројке 1986. године, грузијско совјетско руководство се показало толико неспособним да се носи са променама да је већина Грузијаца, укључујући обичне комунисте, закључила да је једини пут напред раскид са постојећим совјетским системом</s> <s>Независност</s> <s>Дана 9. априла 1991.</s><s>Грузија је поново прогласила независност.</s><s>Убрзо после тога дошло је до сецесије Абхазије и Јужне Осетије, праћене оружаним сукобима.</s><s>Упркос томе што нема контролу над њима, Грузија сматра ове две територије својим аутономним покрајинама.</s><s>Током рата у Абхазији (1992–1993), отприлике 230.000 до 250.000 Грузијаца је протерано из Абхазије од стране абхаскиһ сепаратиста и севернокавкаских добровољаца (укључујући Чечене).</s><s>Око 23.000 Грузијаца побегло је и из Јужне Осетије.</s> <s>Након периода релативног мира од средине 90-их година, који су гарантовале и руске мировне снаге, једнострано проглашена независност Косова допринела је да се интензивирају напори Абхазије и Јужне Осетије спрам потпуне независности.</s><s>У вези са тим, Грузија је против њих у августу 2008. године повела рат, међутим уплитање руске војске довело је до пораза и признања ових -{de facto}- држава од стране Русије, Никарагве и Венецуеле.</s> <s>Револуција ружа је 2003. године збацила Шеварнадзеа (који је поново изабран 2000.), након што су грузијска опозиција и међународни посматрачи тврдили да су парламентарни избори 2. новембра били поремећени преваром.</s><s>Револуцију су предводили Михаил Сакашвили, Зураб Жванија и Нино Бурџанадзе, бивши чланови и лидери Шеварнадзеове владајуће партије.</s><s>Михаил Сакашвили је изабран за председника Грузије 2004. године.</s> <s>Након Револуције ружа, покренут је низ реформи за јачање војних и економских способности земље, као и за преоријентацију њене спољне политике на запад.</s><s>Напори нове владе да поново потврди грузијски ауторитет у југозападној аутономној републици Аџара довели су до велике кризе 2004.</s> <s>Нови прозападни став земље, заједно са оптужбама за умешаност Грузије у Други чеченски рат, је довео до озбиљног погоршања односа са Русијом, подстакнутог и отвореном помоћи и подршком Русије двема сецесионистичким областима.</s><s>Упркос овим све тежим односима, у мају 2005.</s><s>Грузија и Русија су постигле билатерални споразум којим су повучене руске војне базе (које још из совјетске ере) у Батумију и Ахалкалакију .</s><s>Русија је повукла сво особље и опрему са ових локација до децембра 2007. док није успела да се повуче из базе Гудаута у Абхазији, коју је морала да напусти након усвајања Уговора о прилагођеним конвенционалним оружаним снагама у Европи током самита у Истанбулу 1999. године.</s> <s>Руско-грузијски рат Дошло је до руско-грузијске дипломатске кризе у априлу 2008.</s><s>Експлозија бомбе 1. августа 2008. разнела је аутомобил који је превозио грузијске мировњаке.</s><s>Снаге Јужне Осетије су одговорне за подстицање овог инцидента, који је означио почетак непријатељстава и повредио пет грузијских војника, а затим је неколико јужноосетијских милиција убијено од снајпериста.</s><s>Јужноосетијски сепаратисти почели су да гранатирају грузијска села 1. августа.</s><s>Због ових артиљеријских бомбардовања грузијски војници су периодично узвраћали ватру.</s> <s>Грузијски председник Михаил Сакашвили је 7. августа 2008. објавио једнострани прекид ватре и позвао на мировне преговоре.</s><s>Још више напада на грузијска села (која се налазе у зони сукоба у Јужној Осетији) убрзо су праћени пуцњавом грузијских трупа, које су затим наставиле да се крећу у правцу главног града самопроглашене Републике Јужне Осетије (Цхинвали) у ноћи 8. августа, стигавши у центар ујутру 8. августа.</s><s>Према руском војном експерту Павелу Фелгенхауеру, осетинска провокација је имала за циљ изазивање грузијске одмазде, која је била потребна као изговор за руску војну инвазију.</s><s>Према грузијским обавештајним службама и извештајима неколико руских медија, делови редовне (немировне) руске армије већ су се преселили на територију Јужне Осетије кроз тунел Роки пре грузијске војне акције.</s> <s>Русија је оптужила Грузију за „агресију на Јужну Осетију“ и започела велику копнену, ваздушну и поморску инвазију на Грузију под изговором операције „наметања мира“ Осмог августа 2008.</s><s>Абхаске снаге отвориле су други фронт 9. августа битком у Кодорској долини, нападом на Кодорску клисуру, коју је држала Грузија.</s><s>Цхинвали је заузела руска војска до 10. августа.</s><s>Руске снаге су заузеле грузијске градове изван спорниһ територија.</s> <s>Током сукоба, постојала је кампања етничког чишћења против Грузијаца у Јужној Осетији, укључујући уништавање грузијских насеља након завршетка рата.</s><s>Рат је раселио 192.000 људи и док су многи могли да се врате својим домовима након рата, годину дана касније око 30.000 етничких Грузијаца остало је расељено.</s><s>У интервјуу објављеном у Комерсанту, лидер Јужне Осетије Едуард Кокојти рекао је да неће дозволити Грузијцима да се врате.</s> <s>Председник Француске Никола Саркози преговарао је о споразуму о прекиду ватре 12. августа 2008.</s><s>Русија је признала Абхазију и Јужну Осетију као засебне републике 26. августа.</s><s>Грузијска влада прекинула је дипломатске односе са Русијом.</s><s>Руске снаге напустиле су тампон области које се граниче са Абһазијом и Јужном Осетијом 8. октобра, а посматрачка мисија Европске уније у Грузији је послата у тампон зоне.</s><s>Од рата, Грузија је тврдила да су Абхазија и Јужна Осетија окупиране грузијске територије.</s><s>Од руске инвазије на Украјину 2022. године, Грузија је на врху листе земаља у које су руски изгнаници отишли након што је почео рат; Русима је дозвољено да остану у Грузији најмање годину дана без визе, иако многи Грузијци гледају на присуство већег броја руских држављана у Грузији као безбедносни ризик.</s> <s>Хронологија 35 војска грузијског племена Картљица упада у Јерменију, те на јерменском престолу сацарује Грузијац Митринад (брат цара Картљица) 63 Колхида улази у састав Римског царства 326 Света Нина прогласи хришћанство као државну религију Кавкаске Иберије IV—VI век на територији данашње западне Грузије је основано царство Лаза 482—484. цар Вахтанг I Горгасал води устанак против Сасанида 542. почетак великог рата измећу Византије и Персијанаца 562. завршетак великог рата измећу Византије и Персијанаца 608. црквени раскол између Јерменске и Грузинске цркве 627. византијски цар Ираклије опсада Тбилиси 628.</s><s>Тбилиси заузму Хазари 654. потписан договор са Арапским калифатом 735. арапски војсковођа Мерван II (Мурван глуви) напада Грузију 853.</s><s>Тбилиси заузимају Арапи по командом Буга-Турка 914. емир Абул-Касим упада на простор данашње јужне и источне Грузије 979.</s><s>Давид Курапалат помаже сузбити устанак Вардје Склира против византијског цара Василија II 1010.</s><s>Баграт III припојио градове Кахети и Ерети 1021. бој Ђурђа II са византијским императором Василијем II код Ширимна 1023. мировни договор измећу Византије и Грузије 1028. напад Византије на Грузију 1032. ухваћен тбилисијски емир Џафар 1064. први поход Турака на Грузију 1068. други поход Турака 1073. устанак властеле против грузијског цара Ђурђа II 1083.</s><s>Грузија почиње плаћати харач Турцима 1099.</s><s>Давид IV престаје плаћати харач Турцима 1104.</s><s>Давид IV Грузијски сазвао Руис-Урбнискиј сабор, почетак времена великог културног препорода и изградња манастира 1106. изградња Гелатског манастира 1110.</s><s>Самшвилде ослобођен од Турака 1115.</s><s>Рустави ослобођен од Турака 1117.</s><s>Гиши ослобођен од Турака 1118.</s><s>Лоре ослобођен од Турака 12. августа 1121.</s><s>Турци поражени у бици код Дидрога 1122.</s><s>Тбилиси ослобођен од Турака 1123.</s><s>Дманиси ослобођен од Турака 1185.</s><s>Царица Тамара се удаје за Ђурђа Богољупског, који је касније протеран из Грузије 1188.</s><s>Царица Тамара се удаје за Давида Сослана 1210.</s><s>Грузија предузима војни поход на северни део Персијског царства 1220. први упад Монгола у Грузију 1226.</s><s>Тбилиси заузима Џалал ед Дин Мангуберди 1266 кнежевина Самцхе отцепила се од Грузије 1386—1403.</s><s>Тамерлан изводи осам војних похода на Грузију 1403.</s><s>Тамерлан и Ђурађ VII потписују примирје 1416. напад Кара-Јусуфа на Самцхе 1462. устанак Баграта против Ћурћа VIII 1520. инвазија шаха Исмаила у Картлију 1535. победа над Турцима у бици код Мурџахета 1578. подела Кавказа између Османлија и Персијанаца 1597. персијски Шах-Абас протерао Турке из Грузије и Кавказа 1599. ослобођење тврђаве Гори 1625.</s><s>Персијска војска разбија грузијску 1629. прва грузијска књига издана у Европи 1639.</s><s>Кахетински цар Тејмураз I потчинио се руском цару 1660. устанак у Кахетију 1709. прва типографија у Грузији 1752.</s><s>Персијанци поражени од стране Ираклија код Јеревана 1757. у Хресиљинској бици Соломон I победио Османлије 1758.</s><s>Тењмурау II, Ираклиј II и Соломон I потписали договор 1770.</s><s>Ираклиј II победио Турке код Аспиндзе 1774. мировни дговор у Кјучук-Кајнарджијском између Руске империје и Турске, Имерети и Гурија ослобођена од Турака 1774. прва регуларна војска под Ираклијем II 1783.</s><s>Ираклиј II потписао Грузијски теракт 1795. битка са Персијанцима под командом хана Ага-Мухамеда Грузија је 7. августа 2008. године покушала војном инвазијом да заузме Јужну Осетију.</s><s>Ово је довело до интервенције руских трупа и ратног ваздухопловства који су ушли у рат са Грузијом.</s><s>Једна од последица овог рата је било руско међународно признање независности Абхазије и Јужне Осетије.</s><s>Ову независност је признала Никарагва и Венецуела.</s> <s>Становништво Највећи градови Грузије су: Тбилиси (1.108.717 становника), Кутаиси (147.635), Батуми (152.839), Рустави (125.103), Сухуми (39.100), Зугдиди (42.998), Гори (48.143) и Поти (41.465) (стање:2014).</s> <s>Језик</s> <s>Службени језик: грузински.</s><s>У Абхазији је службени абхаски језик.</s> <s>87,7% популације Грузије прича грузинским, 6,2% азерским, 3,9% јерменским, 1,2% руским и 1% осталим језицима по попису из 2014.</s> <s>Етничке групе Грузини 83,8% Азери 6,5% Јермени 5,7% Руси 1,5% Осети 0,8% Грци 0,3% други 1,4%</s> <s>Религија</s> <s>Данас се 83,4 одсто становништва идентификује као православни хришћани а већина њих се придржава националне Грузинске православне цркве.</s><s>Грузијска православна црква је једна од најстаријих хришћанских цркава на свету, и тврди да је њене апостолске основе успоставио Свети Андреј.</s><s>У првој половини 4. века хришћанство је усвојено као државна религија Иберије (данашњи Картли, или источна Грузија), након мисионарског рада Свете Нине из Кападокије.</s><s>Црква је добила аутокефалност током раног средњег века; укинута је током периода руске доминације над земљом, обновљен 1917. и потпуно признат од Цариградске васељенске патријаршије 1989.</s><s>Верске мањине у Грузији укључују муслимане (10,7 одсто), јерменске хришћане (2,9 одсто) и римокатолике (0,5 одсто).</s><s>0,7 одсто људи се на попису из 2014. изјаснило да припадају другим вероисповестима, 1,2 одсто је одбило или није навело своју веру, а 0,5 одсто се изјаснило да уопште није вероисповест.</s><s>Ислам представљају и азербејџански шитски муслимани (на југоистоку), етнички грузијски сунитски муслимани, и сунитски муслимани који говоре лаз, као и сунитски мешкетински Турци дуж границе са Турском.</s><s>У Абхазији, мањина становништва Абхазије су такође сунитски муслимани, поред верника оживљене абхаске паганске вере .</s><s>Постоје и мање заједнице грчких муслимана (понтско грчког порекла) и јерменских муслимана, од којих оба потичу од преобраћеника из отоманског доба у турски ислам из источне Анадолије који су се населили у Грузији након кавкаског похода Лала Мустафа-паше који је довео до османлијског освајање земље 1578.</s><s>Грузијски Јевреји историју своје заједнице у Грузији датирају до 6. века пре нове ере; њихов број се смањио последњих деценија због високог нивоа миграције у Израел.</s><s>Упркос дугој историји верске хармоније у Грузији, било је случајева верске дискриминације и насиља против „нетрадиционалних вера“, као што су Јеховини сведоци, од стране следбеника православног свештеника Василија Мкалавишвилија који је рашчињен.</s><s>Поред традиционалних верских организација, Грузија задржава секуларне и нерелигиозне сегменте друштва (0,5 одсто), као и значајан проценат религиозних појединаца који не практикују активно своју веру.</s> <s>Административна подела Грузија је административно подељена на 9 региона, 1 главни регион и 2 аутономне републике.</s><s>Они су заузврат подељени на 67 округа и 5 самоуправних градова.</s> <s>Грузија има две званичне аутономне области, од којих је једна прогласила независност.</s><s>Званично аутономна унутар Грузије, де факто независни регион Абхазија прогласио је независност 1999.</s><s>Поред тога, још једна територија која није званично аутономна такође је прогласила независност.</s><s>Јужна Осетија је у Грузији званично позната као регион Тскинвали, јер сматра да „Јужна Осетија“ имплицира политичке везе са руском Северном Осетијом.</s><s>Звала се Јужна Осетијска аутономна област када је Грузија била део Совјетског Савеза.</s><s>Њен аутономни статус је укинут 1990. године.</s><s>Де факто је одвојена од независности Грузије.</s><s>Постојале су понуде да се Јужној Осетији поново да аутономија, али је 2006. непризнати референдум у тој области резултирао гласањем у корист независности.</s> <s>И у Абхазији и у Јужној Осетији велики број људи је добио руске пасоше, неки кроз процес присилне пасошизације од стране руских власти.</s><s>Ово је коришћено као оправдање за руску инвазију на Грузију током рата у Јужној Осетији 2008. године након којег је Русија признала независност региона.</s><s>Грузија сматра регионе окупираним од стране Русије.</s><s>Две самопроглашене републике стекле су ограничено међународно признање након руско-грузијског рата 2008.</s><s>Већина земаља сматра те регионе грузијском територијом под руском окупацијом.</s> <s>Привреда Археолошка истраживања показују да је Грузија била укључена у трговину са многим земљама и царствима од античког периода, углавном због свог положаја на Црном мору и касније на историјском Путу свиле.</s><s>Злато, сребро, бакар и гвожђе скопани су на Кавкаским планинама.</s><s>Производња грузијског вина је веома стара традиција и кључна грана привреде земље.</s><s>Земља има значајне хидроенергетске ресурсе.</s><s>Током модерне историје Грузије, пољопривреда и туризам су били главни економски сектори, због климе и топографије земље.</s> <s>Већи део 20. века, привреда Грузије је била унутар совјетског модела планске економије.</s><s>Од пада СССР-а 1991. године, Грузија је започела велику структурну реформу осмишљену да пређе на слободну тржишну економију.</s><s>Као и све друге постсовјетске државе, Грузија се суочила са тешким економским колапсом.</s><s>Грађански рат и војни сукоби у Јужној Осетији и Абхазији су погоршали економску кризу.</s><s>Производња пољопривреде и индустрије је смањена.</s><s>До 1994. бруто домаћи производ се смањио на четвртину оног из 1989.</s> <s>Од почетка 21. века примећени су видљиви позитивни помаци у привреди Грузије.</s><s>У 2007. години реална стопа раста БДП-а Грузије достигла је 12 процената, чинећи Грузију једном од најбрже растућих економија у источној Европи.</s><s>Грузија је постала више интегрисана у глобалну трговинску мрежу: њен увоз и извоз у 2015. чине 50% односно 21% БДП-а.</s><s>Главни увоз у Грузију су возила, руде, фосилна горива и фармацеутика.</s><s>Главни извозни производи су руде, феролегуре, возила, вина, минералне воде и ђубрива.</s><s>Светска банка је Грузију назвала „економским реформатором број један у свету“ јер је за годину дана напредовала са 112. на 18. место у погледу лакоће пословања, а до 2020. године додатно је побољшала своју позицију на 6. место у свету.</s><s>Од 2021. године заузима 12. место у свету по економској слободи .</s><s>Грузија је 2019. године заузела 61. место по Индексу људског развоја (ХДИ).</s><s>Између 2000. и 2019. године ХДИ у Грузији је побољшан за 17,7%.</s><s>Од фактора који су допринели ХДИ, образовање је имало најпозитивнији утицај пошто се Грузија сврстава у прву квинтилу приликом мерења Индекса образовања.</s> <s>Грузија се развија у међународни транспортни коридор кроз луке Батуми и Поти, железничку линију Баку–Тбилиси–Карс, нафтовод од Бакуа преко Тбилисија до Џејхана, нафтовод Баку–Тбилиси–Џејхан (БТЦ) и паралелни јужнокавкаски гасовод.</s> <s>Од доласка на власт Сакашвилијева администрација је извршила низ реформи у циљу побољшања наплате пореза.</s><s>Између осталог, 2004. године уведен је паушални порез на доходак.</s><s>Као резултат тога, буџетски приходи су се увећали четири пута, а некада велики буџетски дефицит се претворио у суфицит.</s> <s>Од 2001. године, 54 процента становништва је живело испод националне границе сиромаштва, али је до 2006. године сиромаштво смањено на 34 процента, а до 2015. на 10,1 проценат.</s><s>Током 2015. просечан месечни приход домаћинства износио је 1.022,3 ₾ (око 426 долара).</s><s>Државни буџет за 2015. наводи номинални БДП Грузије на 13,98 долара милијарде.</s><s>Економија Грузије постаје све више посвећена услугама (, што представља 59,4 одсто БДП-а), удаљавајући се од пољопривредног сектора (6,1 одсто).</s><s>Од 2014. године, незапосленост се постепено смањивала сваке године, али је остала двоцифрена и погоршала се током пандемије ковида 19.</s><s>Перцепција економске стагнације довела је до тога да је истраживање спроведено 2019. на 1.500 становника показало да је незапосленост виђена као значајан проблем од стране 73% испитаника, а 49% је изјавило да им се приход смањио у односу на претходну годину.</s> <s>Телекомуникациона инфраструктура Грузије је на последњем месту међу суседима на граници у Индексу спремности мреже (НРИ) Светског економског форума – индикатору за одређивање нивоа развоја информационих и комуникационих технологија у земљи.</s><s>Грузија је заузела укупно 58. место на ранг-листи НРИ за 2016. у односу на 60. у 2015.</s><s>Грузија је 2021. године била рангирана на 63. месту у Глобалном индексу иновација, у односу на 48. у 2019.</s> <s>Политика У саставу Грузије налазе се аутономне републике Абхазија и Аџарија, као и аутономна област Јужна Осетија.</s><s>Абхазија и Јужна Осетија су се 1992. отцепиле од Грузије и данас постоје као фактички независне државе.</s> <s>Грузија је председничка демократска парламентарна република, са председником као церемонијалним шефом државе и премијером као шефом владе.</s><s>Извршну власт чини Кабинет Грузије.</s><s>Кабинет се састоји од министара, на челу са премијером, а именује их Скупштина.</s><s>Саломе Зурабишвили је актуелна председница Грузије након што је освојила 59,52% гласова на грузијским председничким изборима 2018.</s><s>Од фебруара 2021.</s><s>Иракли Гарибашвили је премијер Грузије.</s> <s>Законодавна власт припада парламенту Грузије.</s><s>Парламент је једнодоман и има 150 чланова, познатих као посланици, од којих се 30 бира плуралношћу да представљају једночлане округе, а 120 бира да представљају странке пропорционалном заступљеношћу.</s><s>Посланици се бирају на четири године.</s><s>Сакашвили је 26. маја 2012. године отворио нову зграду парламента у западном граду Кутаисију, у настојању да децентрализује власт и пребаци одређену политичку контролу ближе Абхазији.</s><s>Сакашвилијеви ривали, који су дошли на власт касније 2012. године, никада нису истински прихватили пресељење у Кутаиси и шест година касније Парламент се вратио на своју стару локацију у Тбилисију након прилагођавања уставне клаузуле.</s> <s>Грузија одржава добре односе са својим директним суседима Јерменијом, Азербејџаном и Турском и чланица је Уједињених нација, Савета Европе, Светске трговинске организације, Организације за црноморску економску сарадњу, Организације за безбедност и сарадњу у Европа, Заједница демократског избора, Организација ГУАМ за демократију и економски развој, Европска банка за обнову и развој и Азијска развојна банка.</s><s>Грузија такође одржава политичке, економске и војне односе са Француском, Немачком, Израелом, Јапаном, Јужном Корејом, Шри Ланком, Турском, Украјином, Сједињене Америчке Државе и многе друге земље.</s> <s>Грузија је поднела захтев за чланство у ЕУ 3. марта 2022, убрзо након почетка руске инвазије на Украјину 2022.</s> <s>Грузија тренутно ради на томе да постане пуноправна чланица НАТО-а.</s><s>У августу 2004. године, Индивидуални партнерски акциони план Грузије је званично достављен НАТО-у.</s><s>Северноатлантски савет НАТО-а је 29. октобра 2004. одобрио Индивидуални акциони план за партнерство (ИПАП) Грузије и Грузија је прешла на другу фазу евроатлантских интеграција.</s><s>Године 2005. ступио је на снагу споразум о именовању официра за везу у Партнерству за мир (ПзМ) између Грузије и НАТО-а, којим је у Грузију распоређен официр за везу за Јужни Кавказ.</s><s>2. марта 2005. потписан је споразум о пружању подршке и транзиту НАТО снага и особља НАТО-а од земље домаћина.</s><s>Тим за привремену процену имплементације ИПАП-а је 6-9. марта 2006. стигао у Тбилиси.</s><s>Дана 13. априла 2006. године у седишту НАТО-а одржана је расправа о извештају о процени спровођења Индивидуалног акционог плана партнерства, у формату 26+1. Већина Грузијаца и политичара у Грузији подржава настојање за чланство у НАТО-у.</s> <s>У припремама за парламентарне изборе 2012.</s><s>Грузија је спровела уставне реформе како би прешла на парламентарну демократију, преносећи извршна овлашћења са председника на премијера.</s><s>Транзиција је требало да почне парламентарним изборима у октобру 2012, а да буде завршена председничким изборима 2013.</s><s>Противно очекивањима тада владајућег Уједињеног националног покрета (УНМ) председника Михаила Сакашвилија, шестостраначка опозициона коалиција око новооснованог Грузијског сна победила је на парламентарним изборима у октобру 2012. године, чиме је окончана деветогодишња владавина УНМ-а и означила прву миран, изборни, пренос власти у Грузији.</s><s>Председник Сакашвили је сутрадан признао пораз своје странке.</s><s>Грузијски сан је основао, водио и финансирао тајкун Бидзина Иванишвилии, најбогатији човек у земљи кога је парламент касније изабрао за новог премијера.</s><s>Због непотпуног преласка на парламентарну демократију, уследила је година нелагодне кохабитације ривала Иванишвилија и Сакашвилија до председничких избора у октобру 2013. године.</s> <s>У октобру 2016. године, владајућа партија Грузијски сан победила је на парламентарним изборима са 48,61 одсто гласова док је опозициони Уједињени национални покрет (УНМ) добио 27,04 одсто гласова.</s><s>Већина коалиционих партија Грузијског сна напустила је коалицију и изашла ван парламента.</s><s>Као резултат мешовитог пропорционално-већинског система, са цензусом од 5% за пропорционалне гласове и редефинисаним већинским дистриктима, само четири странке су ушле у парламент, при чему је партија Грузијски сан добила уставну већину од 77% (+36 места).</s><s>Ова изборна неравнотежа постала је кључно питање политичких и грађанских сукоба у наредним годинама.</s><s>Након међународног посредовања за превазилажење дубоке политичке кризе уочи парламентарних избора 2020. усвојен је измењен изборни систем, посебно за изборе 2020. године.</s> <s>У међувремену, Саломе Зурабишвили је победила на председничким изборима 2018. у два круга, поставши прва жена у Грузији која је обављала ту функцију у пуном капацитету након што је председница парламента Нино Бурџанадзе два пута обављала функцију привремене председнице, 2003. и 2007. године.</s><s>Зурабишвилијеву је подржала владајућа партија Грузијски сан.</s><s>То су били последњи директан избори грузијског председника, пошто су додатне уставне реформе уклониле гласање народа.</s> <s>Првог октобра 2021. бивши председник Михаил Сакашвили је ухапшен по повратку из егзила.</s><s>Сакашвили је водио земљу од 2004. до 2013. године, али је касније осуђен у одсуству због оптужби за корупцију и злоупотребу положаја, што је негирао.</s> <s>Култура На територији Грузије налази се велики број камених кула које су имале улогу у одбрани од освајача али и борбама између грузијских кланова.<ref name="pz"</s> <s>Грузијска култура је еволуирала хиљадама година од свог оснивања у иберијској и колхијској цивилизацији.</s><s>Грузијска култура је у 11. веку доживела ренесансу и златно доба класичне књижевности, уметности, филозофије, архитектуре и науке.</s><s>Грузијска култура је била под утицајем класичне Грчке, Римског царства, Византијског царства, разних иранских империја (посебно Ахеменидског, Партског, Сасанидског, Сафавидског и Каџарског царства), и касније, из 19. века, од стране Руске империје.</s><s>Грузијска историја је обликовала њену културну, верску и политичку еволуцију преведена је на Грузијце који себе сматрају европском нацијом.</s> <s>Грузијски језик и класична грузијска књижевност песника Шоте Руставели ревитализовани су у 19. веку након дугог периода превирања, постављајући темеље романтичарима и романописцима модерне ере као што су Григол Орбелијани, Николоз Бараташвили, Илија Чавчавадзе., Акаки Тсеретели, и Важа-Пшавела.</s><s>Грузијски језик је написан у три јединствена писма која је, према традиционалним извештајима, измислио иберијски краљ Фарнаваз I у 3. веку пре нове ере.</s> <s>Грузија је позната по свом фолклору, традиционалној музици, плесовима, позоришту, биоскопу и уметности.</s> <s>Спорт у Грузији</s> <s>Најпопуларнији спортови у Грузији су фудбал, кошарка, рагби јунион, рвање, џудо и дизање тегова.</s><s>Рагби се сматра националним спортом Грузије.</s><s>Рагби репрезентација Грузије редовно учествује на светском првенству.</s> <s>Историјски гледано, Грузија је била позната по свом физичком васпитању; Римљани су били фасцинирани физичким квалитетима Грузијаца након што су видели технике тренинга у древној Иберији.</s><s>Рвање остаје историјски важан спорт у Грузији, а неки историчари сматрају да грчко-римски стил рвања укључује многе грузијске елементе.</s> <s>У Грузији, један од најпопуларнијих стилова рвања је кахетски стил.</s><s>У прошлости је постојао низ других стилова који се данас не користе тако широко.</s><s>Други популарни спортови у Грузији из 19. века били су поло и лело, традиционална грузијска игра веома слична рагбију.</s> <s>Прва и једина тркачка стаза у кавкаском региону налази се у Грузији.</s><s>Међународни мотопарк Рустави првобитно изграђен 1978. поново је отворен 2012. након потпуне реконструкције која је коштала 20 долара милиона.</s><s>Стаза задовољава захтеве ФИА оцене 2 и тренутно је домаћин Legends car racing и Формула Алфа такмичења.</s> <s>Кошарка је увек била један од запажених спортова у Грузији, а Грузија је имала неколико веома познатих репрезентативаца Совјетског Савеза, као што су Отар Коркија, Михаил Коркија, Зураб Саканделидзе и Леван Мошешвили.</s><s>Динамо Тбилиси је освојио престижно такмичење Евролиге 1962.</s><s>Грузија је у НБА лиги имала пет играча.</s> <s>Референце</s> <s>Литература</s> <s>Спољашње везе</s> <s>О Грузији — званична лична карта Министарство спољних послова Туристичка презентација</s> <s>Државе у Европи Кавказ</s>

955

https://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%88%D0%B5%D1%80%D0%BC%D0%B5%D0%BD%D0%B8%D1%98%D0%B0

Јерменија

<s>Јерменија (), званично Република Јерменија (), континентална је планинска држава у региону Закавказја.</s><s>Смештена је на раскрсници путева југозападне Азије и источне Европе — између Турске на западу, Грузије на северу, Ирана на југу, те Азербејџана и дефакто независне Републике Арцах на истоку.</s> <s>Јерменија је држава са богатим и древним културно-историјским наслеђем.</s><s>Краљевина Јерменија је била прва држава на свету која је хришћанство прогласила службеном националном религијом, још почетком 4. века — 301. године.</s><s>Иако је према Уставу Републике Јерменије данас држава одвојена од цркве, Устав уважава историјску важност Јерменске апостолске цркве као националне цркве Јермена.</s> <s>Некадашња чланица Совјетског Савеза данас је чланица преко 40 међународних организација, укључујући Уједињене нације, Савет Европе, Заједницу независних држава, Организацију Уговора о колективној безбедности, Светску трговинску организацију, Азијску развојну банку, Организацију црноморске економске сарадње, Франкофоније, а такође је потписница НАТО програма Партнерство за мир.</s><s>Јерменија је од 2. јануара 2015. члан Евроазијске економске уније и земља посматрач у Покрету несврстаних.</s> <s>Етимологија Јерменско изворно име за државу је Хајк (), а у средњем веку том термину је додат ирански суфикс за земљу стан чиме је формиран данашњи јерменски назив Հայաստան — Хајастан.</s><s>Термин Хајк се традиционално веже за легендарног јерменског војсковођу Хајка () који је по легенди био Нојев пра-пра унук — Тогармахов син, који је пак био син Гомера, а овај пак син Нојевог сина Јафета.</s><s>Када је имао 130 година Хајк је отишао у Вавилон да гради Вавилонску кулу.</s><s>Вавилонски краљ Нимрод је захтевао од Хајка да остане у Вавилону, али је Хајк чезнуо за својом домовином под Араратом па је кришом побегао.</s><s>Зато је Нимрод са својом војском кренуо за њим и сустигао га код језера Ван, али је Хајк успео да убије Нимрода стрелом са три пера што се по легенди десило 2492. п. н. е. и да се врати у своју домовину где је и основао прву јерменску државу у региону Арарата.</s> <s>Термин Јерменија први пут се спомиње у староперсијским Бехистунским натписима из 515. п. н. е., као Армина.</s><s>Хекатеј Милетски је писао о Јерменији као о Αρμενια.</s><s>Ксенофонт је био први који је детаљније описивао јерменска села и народ.</s><s>Он је писао како је језик којим говори тај народ веома сличан персијском.</s> <s>Географија</s> <s>Положај Јерменија је континентална држава смештена у региону Закавказја.</s><s>Иако се са географске тачке гледишта налази у Азији, често се из културно-историјских разлога сматра делом Европе.</s><s>Правцем запад—исток протеже се између 43° 30‘ и 46° 00‘ источне географске дужине.</s><s>Најзападнија тачка Јерменије налази се на тромеђи са Турском и Грузијом, а најисточнија тачка налази се на граници са Азербејџаном источно од града Капана.</s><s>Правцем север—југ Јерменија је смештена између 41° 20' и 38° 50‘ северне географске ширине.</s><s>Најсевернија тачка налази се на тромеђи са Грузијом и Азербејџаном, а најјужнија на граници са Ираном.</s><s>Удаљеност између крајњих тачака правцем север—југ износи 360 -{km}-, а правцем запад—исток 200 -{km}-.</s> <s>На северу се граничи са Грузијом, а на истоку са Азербејџаном.</s><s>На југу дели најкраћу међународну границу са Ираном као и са азербејџанском ексклавом Нахчиваном, док се на западу граничи са Турском.</s><s>Под термином Јерменија поред Републике Јерменије подразумевају се и неке историјске јерменске територије које се данас налазе у саставу суседних држава: Арцах, долину реке Аракс и подручје око језера Ван у Турској.</s> <s>Геологија Највећи део територије Јерменије састоји се од вулканских и седиментних стена кенозојске и квартарне старости, односно стена палеогенске, неогенске и плеистоценске старости.</s><s>Стене миоценске и плиоценске старости захватају простор између границе са Турском на западу, од долине реке Аракс, па све до језера Севан на истоку, и границе са Азербејџаном.</s><s>Северне и североисточне делове земље покривају палеогене и јурске стене, са мањим деловима кредне старости у подручју Малог Кавказа.</s><s>На југу и југозападу такође су заступљени јурски и палеогени седименти, али са моћним гранитним наслагама.</s> <s>Скорашња вулканска активност довела је до стварања великих вулканских формација и висоравни које се састоје од низова нижих и виших планинских масива.</s><s>Као резултат тектонске активности формирана су и бројна тектонска језера од којих је највеће језеро Севан.</s> <s>Рељеф</s> <s>Република Јерменија захвата површину од 29.743 -{km²}- у североисточним деловима Јерменске висоравни.</s><s>Конкретно, територија Јерменије обухвата 10% Јерменске висоравни, која се постепено спушта ка југозападу, односно ка долини реке Аракса и граници са Турском, а са севера је окружује Мали Кавказ.</s><s>Рељеф је углавном планински, испресецан брзим и водом богатим водотоцима и ретким шумама.</s><s>Планински ланци заузимају око 14.000 -{km²}- односно 47% површине земље, а висоравни 11.000 -{km²}- или више од 33% јерменске територије.</s><s>Због тога се 76,5% површине Јерменије налази на надморској висини између 1.000 и 2.500 -{m}-, док просечна висина износи 1.850 -{m}-.</s><s>Са висоравни се уздижу ниже планине и угашени вулкани, међу којима се налази и највиша планина Јерменије — Арагац висока 4,095 -{m}-.</s><s>Најнижа тачка Јерменије налази се на висини од 390 -{m}- у долини реке Аракс на југу, а на нешто вишој надморској висини — 430 -{m}-, налази се долина реке Дебед на северу земље.</s> <s>Клима</s> <s>На простору Јерменије може се издвојити шест климатских зона, што је последица географског положаја и надморске висине на којој се налази.</s><s>Вредности температуре ваздуха највише зависе од надморске висине.</s><s>Високи планински ланци спречавају продор маритимних утицаја са Средоземног и Црног мора, стварајући велике сезонске варијације у температури.</s><s>На Јерменској висоравни просечна температура ваздуха у току зиме износи око 0 °C, а просечна летња прелази 25 °C. Годишње у просеку падне између 250 -{mm}- падавина у најнижим пределима земље и 800 -{mm}- на планинским врховима.</s> <s>Упркос чињеници да се Јерменија налази на суптропским ширинама, суптропска клима је заступљена само на крајњем југу земље, тачније у околини града Мегрија, где се производи карактеристично јужно воће — лимун, наранџе, маслине итд.</s><s>У остатку земље клима варира од планинске до континенталне са врућим летима и хладним зимама.</s><s>Тако у долинама средња јануарска температура износи −5 °C, а јулска 25 °C, док у планинама износи −6 °C, односно 20 °C. Најмања количина падавина је у Араратској долини — 200—250 -{mm}- годишње.</s><s>Са порастом надморске висине расте и количина падавина, па у побрђу падне 500 -{mm}-, а у планинама 700—900 -{mm}-.</s><s>Релативно велика количина падавина забележена је у марзу Лори који је захваљујући тако влажној клими прекривен густим шумама.</s> <s>Воде</s> <s>Већина Јерменије, 21.900 -{km²}-, налази се у сливу Аракса и његове највеће притоке Храздана, који је уједно и отока језера Севан.</s><s>Аракс је уједно и гранична река према Турској и Ирану.</s><s>Реке воду добивају топљењем снега, кроз падавине или из подземних вода.</s><s>Због топљења снега и интензивних киша у пролеће честе су поплаве.</s><s>Просечна густина речне мреже износи 0,4 -{km/km²}-.</s><s>Долине река Дебед и Агстев које се са севера пробијају кроз уске кањоне су уједно и главни саобраћајни правци на северу земље.</s> <s>Највеће језеро је Севан, смештено у источном делу Јерменске висоравни у истоименој котлини између планинских ланаца Гегама, Вардена, Севана и Арегунија.</s><s>Налази се на 1.916 -{m}- надморске висине и представља једно од највећих планинских тектонских језера на свету.</s><s>Садржи 80% свих водних резерви Јерменије и има врло велику економску важност, јер се од 1933. године његове воде користе за наводњавање и производњу електричне енергије.</s><s>Осим Севана у Јерменији се налази и низ мањих језера, као и вештачких акумулација попут акумулација Ахурјан, Арпи, Апаран, Азат, Спандарјан и Толорс, која служе за снабдевање водом.</s> <s>Флора и фауна</s> <s>Захваљујући неприступачном и разноликом терену и климатским варијацијама, на територији Јерменије се развио специфичан и шаролик живи свет.</s><s>У вегетацијском погледу издваја се 5 биома.</s><s>Полупустињски појас је заступљен на југу земље и карактерише га оскудна вегетација и суво земљиште.</s><s>Зона степа се налази на висинама између 1.300 и 2.400 m и одликују је бујне ливаде и пашњаци.</s><s>Појас четинарских и листопадних шума је заступљен на крајњем северу и истоку земље.</s><s>Субалпска зона на крајњем северу, на обронцима Малог Кавказа прелази у алпски појас у коме доминира високопланинска ливадска вегетација.</s> <s>Биљни свет је веома разноврстан.</s><s>Регистроване је постојање 143 врсте алги, 4200 врста гљива, 290 врста лишајева (од којих се 190 настанило у басену Севана), 430 врста маховина, 2 врсте ликоподијума, 6 врста раставића, 38 врста папрати, 9 врста голосеменица и 3015 врста скривеносеменица.</s><s>Постоји око 120 ендемских врста, што чини 3% целокупне флоре Јерменије.</s> <s>Регистровано је постојање око 155 врста мекушаца (од чега је 141 врста пужева и 14 врста шкољки), око 16.845 врсти зглавкара (2.000 врста паукова и 14.845 врста инсеката).</s><s>Међу бескичмењацима је око 316 ендемских и око 100 заштићених врста.</s> <s>Постоји и више различитих врста кичмењака.</s><s>Од риба издвајају се 22 врсте шарана, 5 врста из породице -{Salmonidae}-, 2 врсте крезубица и једна врста сома.</s><s>Ендемска врста је севанска пастрмка (или „ишхан“), јерменска харинга, севанска мрена, деверика.</s> <s>Класа водоземаца је представљена са 8 врста.</s><s>Од жаба најраширеније су зелена жаба и крастаче, кавкаска жаба (у зони планинских степа), шељковникова гаталинка (у северној шумској зони), малоазијска гаталинка (на југу), сиријска жаба, малоазијски тритон (на северу).</s> <s>Посебно се истиче велика разноврсност гмизаваца.</s><s>Од 156 врста у целом бившем Совјетском Савезу чак 53 се налазило на територији Јерменије.</s><s>Међутим данас је већина њих на листи угрожених врста.</s><s>Постоје 3 врсте корњача, 26 врста гуштера и 24 врсте змија.</s> <s>У свету птица постоји 349 врста, од којих су најраспрострањеније птице певачице (146 врста), мочварице (62 врсте), соколови (35 врста), пловуше (28 врста), ждралови (13 врста).</s> <s>Постоје и 83 врсте сисара.</s><s>Ендемске врсте су јерменски муфлон, малоазијски скочимиш, планинска ласица, кавкаски миш, араксијанска сова ушара.</s> <s>Национални паркови Укупно 10% површине Јерменије су заштићене еколошке зоне.</s><s>Постоје 23 национална природна резервата, 4 национална парка и неколико паркова природе.</s><s>Севански национални парк заузима површину од 150.100 хектара.</s><s>Обухвата целу површину језера Севан и око 25.000 ха земљишта на обалама језера.</s><s>Национални парк Аревик је основан 2010. на југу марза Сјуник, у горњем току Мегрија, на 34.400 хектара површине.</s><s>Дилиџански национални парк (до 2002. резерват природе) заузима површину од 27.995 ха у долинама река Гетик и Агстев.</s><s>Од 900 врста биљака, угроженим се сматра 35 њих.</s><s>Доминирају шуме букве, храста и тисе.</s><s>Национални парк Арпи је основан 2010. на северу Ширака на површини од 62.000 хектара.</s><s>Гарнијски парк природе заузима површину од 14.600 хектара на западним обронцима Гегамских планина.</s><s>У парку је регистровано 1.686 врста биљака (половна целокупне вегетације у држави), а 146 врста је регистровано у јерменској Црвеној књизи{.</s><s>Од 171 врсте животиња, 60 врста су ендемске.</s><s>Шикахогски резерват заузима површину од 10 хектара у Сјунику у басену река Шикаох и Цав.</s><s>Парк је обрастао заштићеним грабово-храстовим шумама.</s><s>Еребунски парк се налази обухвата 89 хектара површине недалеко од Јеревана.</s><s>У њему живи око 293 врсте биљака (углавном траве), 17 врста гмизаваца, 50 врста птица (препелице, јаребице), разне врсте сисара (лисица, ласица итд).</s> <s>Животна средина Прве јавне дебате о еколошким проблемима у земљи почеле су средином 80-их година, када је и организована прва група „зелених“ која је упозоравала на све интензивније загађење ваздуха у главном граду.</s><s>Загађење је било толико да се 60 -{km}- удаљени врх Арарата могао видети само на махове.</s><s>Влада, свесна еколошких проблема, донела је неколико еколошких закона и основала посебан ресор за заштиту животне средине.</s><s>Уведене су и тзв „еколошке таксе“ за загађиваче, а новац од њих се даље користи за разне еколошке пројекте.</s><s>Међутим још увек нема свеобухватног програма о заштити животне средине, а све одлуке везане за ову тему обично су на ad hoc основама јер највећи загађивачи су огромни фабрички комплекси од чијег рада зависи економска стабилност земље.</s><s>Два тренутно горућа еколошка проблема су интензивна дефорестација (због трговачке блокаде од стране Турске и Азербејџана заустављен је увоз енергената из тих земаља) и константан пад нивоа Севана због све већих потреба индустрије за водом.</s> <s>Упркос великом потенцијалу када су обновљиви извори енергије у питању (посебно хидроенергија и енергија ветра) Јерменска влада је обновила рад нуклеарке код Мецамора крај Јеревана (затворена 1988. након земљотреса) иако не задовољава ИАЕА стандарде.</s> <s>Историја</s> <s>Антички период</s> <s>Јерменија лежи на висоравни која окружује библијску планину Арарат на којој се према предању зауставила Нојева барка након велике поплаве (Стари завет; Књига Постања 8.4).</s><s>Савремена археолошка истраживања сведоче о развијеном винарству на територији Јерменије из периода око 4.000. п. н. е. и то је један од доказа постојања најранијих цивилизација на том подручју.</s><s>У бронзаном добу на подручју Велике Јерменије постојало је неколико развијених цивилизација, укључујући Хетитско царство на врхунцу моћи, Митанско краљевство на југозападу историјске Јерменије и Хајаса-Ази царство (1500—1200. п. н. е.).</s><s>Између 12. и 9. века п. н. е. на подручју Јерменске висоравни своје државу су имали и Наири, као и Урарту (1000—600. п. н. е.).</s><s>Сви ови народи и племена су учествовали у етногенези савременог јерменског народа.</s><s>Јереван, савремена престоница Јерменије је основан 782. п. н. е. од стране краља Аргиштија -{I}-.</s> <s>Краљевина Јерменија је формирана око 600. п. н. е. под јерменском династијом Оронтида (-{Yervanduni}-).</s><s>Држава је достигла свој врхунац моћи у периоду између 95. и 66. п. н. е. под владавином краља Тиграна Великог, и у том периоду је била једна од најмоћнијих сила у региону.</s><s>Кроз њену историју смењивали су се периоди независности и вазалстава.</s> <s>Стратешки веома повољан положај Јерменије између два континента, кроз историју јој је задавао много невоља и доводио до честих инвазија суседних народа, попут Асираца, Грка, Римљана, Византинаца, Арапа, Монгола, Персијанаца, Османлија и Руса.</s> <s>Доминантна религија древне Јерменије (и уопште целог подручја Блиског истока) био је зороастризам или маздаизам — религија заснована на учењима светог пророка Заратустре.</s><s>Међутим, хришћанство је веома рано почело да се шири Јерменијом, већ 40. године.</s><s>Краљ Тиридат III Велики (238—314) прогласио је хришћанство службеном религијом Јерменије 301. године и тако је Јерменија постала прва хришћанска држава на свету (чак 10 година пре него што је император Галерије гарантовао слободу вероисповести у Риму, и 36 година пре крштења Константина Великог).</s><s>Године 428. јерменско краљевство је потпало под власт династије Сасанида и укључено у Јерменски марзпанат Персије, да би 451. године добила аутономију и слободу вероисповести у оквиру персијске државе.</s> <s>Средњи век</s> <s>Након марзпанатског периода (428—636), Јерменија је потпала под арапску власт као аутономна кнежевина Јерменски Емират (637—884), која је чак успела да поврати неке територије које су раније биле изгубљене у ратовима са Византијом.</s><s>Кнежевином је управљао кнез кога су признавали и арапски калиф и византијски цар.</s><s>Јерменски емират (-{Arminiyya}-) је обухватао и делове Грузије и Кавкаске Албаније а престоница му се налазила у јерменском граду Двину.</s><s>Године 884.</s><s>Кнежевина је успела да се ослободи арапске власти и врати своју независност.</s> <s>Обновљеном краљевином владала је династија Багратида све до 1045. године када се распала на неколико самосталних краљевина и кнежевина које су и даље признавале врховну премоћ багратидских краљева.</s> <s>Године 1045.</s><s>Византија је освојила багратидску Јерменију, а убрзо потом и остале јерменске државе, али се њихова власт кратко одржала, јер су их већ 1071. поразили Турци Селџуци.</s><s>Многи Јермени су бежећи пред Селџуцима нашли уточиште у планинама Тауруса где им је византијског управитељ пружио уточиште.</s><s>На том месту, у подручју града Тарсуса у Киликији је већ 1080. формирана јерменска Краљевина Киликија (1080—1375).</s> <s>Киликија је била веома важан савезник европским крсташима на Блиском истоку, и сматрала се бедемом хришћанства на истоку.</s> <s>Током тридесетих година 13. века на територије јерменских држава на северу упали су Монголи и друга средњоазијска племена.</s><s>Монголски упади, који су све више слабили јерменске државице, трајали су све до краја 15. века.</s> <s>Рано модерно доба</s> <s>Током 16. века Јерменија је била подељена између Османског царства и сафавидске Персије.</s><s>Након Руско-турског рата (1828—1829), Источна Јерменија потпала је под власт царске Русије (укључујући тадашњи Јеревански и Карабашки канат који су били под управом Персије).</s> <s>Под османском влашћу, Јермени су у оквиру својих енклава уживали одређену аутономију и живели су у релативно складним односима са осталим нацијама у царству (укључујући и владајуће Османлије).</s><s>Ипак, живот хришћана у строго муслиманском друштву био је подложан честим дискриминаторским актима, што је довело до захтева јерменске заједнице за већим правима и слободама.</s><s>Као одговор на те протесте, тадашњи султан Абдул Хамид II спровео је масовне чистке над Јерменима између 1894. и 1896. године у којима је према проценама страдало између 80.000 и 300.000 Јермена.</s> <s>Султан Абдул Хамид II је 1908. збачен са власти у младотурској револуцији, а Јермени су у томе видели шансу за побољшање њиховог статуса грађанина „другог реда“ (већ 1914. донесен је пакет закона тзв „Јерменски програм реформи“ који је требало да побољша статус Јермена у имерији).</s> <s>Први светски рат и геноцид над Јерменима</s> <s>Русија и Турска су ушле у Први светски рат као непријатељи, а Турци су Јермене сматрали руском петом колоном.</s><s>Већ 24. априла 1915. турске власти су почеле са масовним хапшењима јерменских интелектуалаца, а усвајање контроверзног антијерменског техчирског закона (турски -{tehcir}- = депортација) 29. маја 1915. довело до догађаја који је постао познат под именом Геноцид над Јерменима.</s> <s>У периоду од 1915. до 1917. у погрому над Јерменима страдало је између 600.000 и преко милион Јермена.</s><s>Турске власти никада нису признале да се то заиста и догодило, већ су упорно причале о грађанском рату и обостраним сукобима.</s><s>Држава Јерменија и јерменска дијаспора широм света покренуле су опсежну акцију службеног признавања ових догађаја из Првог светског рата као геноцида.</s><s>У Јерменији се сваке године 24. априла обележава Дан мученика (односно Дан жртава геноцида над Јерменима).</s> <s>Демократска Република Јерменија</s> <s>Након завршетка Првог светског рата бољшевичка Русија је од Источне Јерменије, Грузије и Азербејџана формирала Транскавкаску Демократску Федералну Републику, која је живела веома кратко, од фебруара до маја 1918. када се распала.</s><s>Од Источне Јерменије 28. маја је формирана ДРЈ (јерм. -{Hayastani Demokratakan Hanrapetut’yun}-; 1918—1920).</s> <s>Иако су силе Антанте на све начине подржавала новоосновану јерменску државу, слабашна ДРЈ се морала суочавати са честим ратовима, територијалним споровима са суседима, масовним приливом избеглица из Османског царства, епидемијама и глађу.</s> <s>Према мировном уговору из Севра од 10. августа 1920.</s><s>Јерменији је гарантован континуитет и територијално проширење на историјске покрајине у Турској, а размишљало се и о стварању Јерменије као мандатног подручја под заштитом Друштва народа.</s><s>Међутим, уговор је одбијен од стране Турског народног покрета и никада није ступио на снагу.</s> <s>Године 1920.</s><s>Турска војска је напала Јерменију са истока што је значило почетак новог Турско-јерменског рата (24. септембар - 2. децембар 1920).</s><s>За само 8 дана турске трупе предвођене генералом Казимом Карабекиром су успеле да освоје цео источни део земље и продру све до града Гјумрија, а Јерменија је изгубила преко 50% предратне територије и већину војске.</s><s>Готово истовремено, совјетска XI армија предвођена генералом Григоријем Орџоникидзеом је упала са севера код Каравансараја (данашњег Иџевана), а пад Јеревана 4. децембра је означио и крај ДРЈ.</s> <s>Совјетска Јерменија</s> <s>Јерменија је анектирана од стране бољшевичке Русије и заједно са Грузијом и Азербејџаном ушла у састав СССР као део Транскавкаске СФСР 4. марта 1922.</s> <s>ТСФСР је постојала у периоду 1922. до 1936. када је коначно подељена на три посебне Совјетске републике.</s><s>Совјетска власт је Јерменима донела период релативног мира и стабилности, а влада у Москви је издашно помагала Јереван и са залихама хране и медицинским средствима.</s><s>Међутим, ситуација је била изразито тешка за Јерменску цркву, а нарочито се погоршала доласком на власт Јосифа Стаљина.</s><s>У Стаљиновим великим чисткама страдало је или расељено на десетине хиљада „неподобних“ Јермена.</s><s>Иако је током Другог светског рата, Јерменија избегла директна разарања на својој територији, преко пола милиона Јермена је било мобилисано, а око 175.000 војника је погинуло у току рата.</s> <s>Статус Јерменске цркве се знатно поправио након Стаљинове смрти 1953. а већ две године касније Католикос свих Јермена Вазген I се и службено вратио у Патријаршијски двор у Ечмијадзину.</s> <s>Током 80-их година долази до немира у суседном Азербејџану због Нагорно-Карабаха који је био насељен већинским Јерменима, а који је Стаљин 1923. искључио из састава Јерменије.</s><s>Мирни протести у Јеревану у знак подршке нагорнокарабашким Јерменима, у Бакуу су протумачени као провокације и довели су до антијерменских протеста у Сумгајиту у Азербејџану.</s><s>Уз све проблеме политичке природе, Јерменију је 1988. задесио стравичан земљотрес магнитуде 7,2° у којем је живот изгубило преко 25.000 људи на северу земље.</s> <s>Неспособност актуелне власти у Москви да реше све бројније проблеме (а посебно проблем око Нагорно-Карабаха) доводила је до разочарења међу Јерменима, и њихове тежње ка независности су се само појачавале.</s><s>У мају 1990. формиране су и оружане трупе Јерменије (Нова Јерменска Армија) одвојене од Црвене армије.</s><s>Убрзо је дошло и до сукоба између две војске у Јеревану у коме је неколико људи страдало.</s><s>Готово истовремено, у Бакуу (јануар 1990) десио се нови велики погром Јермена у коме је протерано преко 200.000 етничких Јермена.</s> <s>Обнова државности Јерменија је прогласила независност од Совјетског Савеза 23. августа, 1990. године и тако постала прва небалтичка држава која је иступила из заједнице, а међународно је била призната крајем септембра наредне године.</s><s>Међутим, прве постсовјетске године биле су праћене великом економском кризом и крвавим ратом између Нагорно-Карабаха и Азербејџана.</s><s>Као одговор на јерменску подршку Нагорно-Карабаху у сукобу, Азербејџан је увео трговачку и саобраћајну блокаду према Јерменији (којој се 1993. придружила и Турска) што је уништило и онако слабу економију Јерменије.</s> <s>Примирје је потписано 1994. године уз посредство Русије, а у рату је страдало око 30.000 људи док је преко милион лица расељено из својих домова на обе стране Видети напомену 2. Површина коју је заузимао Нагорно-Карабах после примирја износила је 15% територије Азербејџана.</s> <s>Као демократија у развоју, јерменска влада је имала амбиције ка стицању пуноправног чланства у Европској унији.</s> <s>Јерменија је последњих година учинила много на преласку на тржишну економију (2009. је сврстана на 31. место у свету по слободи пословања).</s><s>Интензивирање односа са европским земљама, Блиским истоком и Заједницом независних држава довело је до раста трговачке размене.</s><s>Главне сировине и добра у земљу и даље улазе преко Грузије и Ирана са којима Јерменија има специјалне и паралелне везе.</s> <s>Становништво</s> <s>Према проценама за 2010. годину, у Јерменији живи око 3.262.200 становника, што ову државу сврстава на 134. место у свету.</s><s>По густини насељености од просечно 108,4/-{km²}- налази се на 99. месту у свету, односно на 2. месту на територији бившег Совјетског Савеза.</s><s>Јерменија је једина моноетничка држава бившег Совјетског Савеза, јер готово 98% популације су етнички Јермени.</s><s>Негативан природни прираштај и интензивна емиграција, посебно ка Русији, у првим годинама након проглашења независности довели су до значајног пада броја становника.</s><s>Последњих година, због све интензивнијег повратка припадника јерменске дијаспоре у матицу заустављен је пад броја становника и остварен раст.</s><s>Такав тренд раста популације очекује се и у наредним годинама.</s> <s>Према попису становништва из 2001. године од 3.213.011 становника Јерменије апсолутну већину чинили су Јермени са 97,89%.</s><s>Једини народ чији је удио у укупном становништву био већи од 1% били су Језиди са 1,26%.</s><s>Мање од 1% становништва чинили су Руси са 0,46%, Асирци са 0,11%, Украјинци са 0,05%, Курди са 0,047% и Грци са 0,036%, док је осталих било 0,14%.</s><s>Као националне мањине регистровани су још и Грузини, Белоруси, Власи, Мордовини, Осети, Удини и Тати.</s><s>Припадници пољске и немачке мањине данас су у потпуности русификовани.</s><s>У совјетском периоду Азери су, по бројности, чинили другу националну заједницу у земљи, која је 1989. чинила 2,5% становништва.</s><s>Готово читава азерска заједница је емигрирала у Азербејџан током Рата у Нагорно-Карабаху.</s><s>Са друге стране из Азербејџана је стигла велика скупина азерских Јермена, што је само још више хомогенизовало становништво земље.</s> <s>Јерменија има релативно велику дијаспору широм света, чији се број процењује на неких 8 милиона.</s><s>Најбројнија дијаспора је у Русији, где живи око 2.500.000 Јермена.</s><s>Највише Јермена живи у Краснодарском крају — њих око 1.000.000 и у Москви — 600.000, САД 1.500.000. и у Француској око 800.000.</s><s>Јерменска дијаспора је присутна још и у Ирану (560.000), Турској (470.000), Грузији (250.000), Сирији (190.000), Либану (око 150.000).</s><s>У Србији постоји јерменска заједница са око 15.000 чланова, али највећи део њих је асимилован и посрбљен кроз историју.</s> <s>Језик Јерменски језик који је службени језик у земљи припада групи индоевропских језика и има доста елемената преузетих из грчког и персијског језика.</s><s>Јерменски језик има властити алфабет који је саставио Месроп Маштоц у периоду између 405. и 406. године и од тада се користи у готово истоветном облику.</s><s>Услед утицаја руског језика настала је варијаната јерменског језика — источнојерменски или рускојерменски језик.</s><s>Руски језик је такође веома раширен и може се сматрати de facto другим службеним језиком.</s><s>Интензивно се изучава у школама и постоје многи штампани и електронски медији у земљи на том језику.</s><s>Чак 95% одраслих Јермена сматра да је веома важно да њихова деца говоре руски језик.</s> <s>Религија</s> <s>У конфесионалном погледу 99% јерменске популације су хришћани.</s><s>Од тога 95% су припадници Јерменске апостолске цркве, а постоји и мања заједница јерменске католичке цркве са укупно око 280.000 верника у 36 парохија чији припадници се називају Франки и углавном живе на северу земље.</s><s>Јерменија је била прва држава која је хришћанство прогласила државном религијом, још 301. године.</s><s>Корени Јерменске цркве леже још у 1. веку, када су према легенди, између 40. и 60. године, двојица Христових апостола — Тадеј и Вартоломеј ширили хришћанство на јерменском тлу.</s><s>Управо у њихову част Јерменска црква у свом називу и има одредницу апостолска.</s><s>Јерменска апостолска црква припада скупини древноисточних цркава, а по обредима је доста слична Коптској и Сиријској оријентално-православној цркви.</s><s>У 5. веку прихватила је монофизитство да би постала независна од Кесарије Кападокијске и Антиохије које су се налазиле под византијским утицајем.</s> <s>Језиди углавном практикују језидизам, док један мањи део исповеда сунитски ислам.</s><s>Јеврејска заједница у Јерменији има око 1.000 чланова, а постоје и две синагоге — у Јеревану и Севану.</s> <s>Према јерменском уставу свим грађанима cу загарантоване верске слободе, но признаје се посебан статус Јерменске апостолске цркве као националне цркве.</s> <s>Највећи градови</s> <s>Према подацима Јерменског статистичког завода, у Јерменији постоји 49 урбаних средина.</s><s>Убедљиво највећи, а уједно и једини милионски град у земљи је престоница Јереван у коме живи трећина целокупне популације земље.</s> <s>Државни симболи</s> <s>Јерменска национална застава је правоугаоног облика и хоризонтално је подељена на три једнака дела.</s><s>Горње поље је црвене боје, поље у средини је плаво, а доње поље је наранџасто.</s><s>Садашња застава је усвојена 24. августа 1990. године од стране Врховног совјета Републике Јерменије, а 15. јуна 2006.</s><s>Народна скупштина Јерменије је усвојила нови закон о националној застави.</s><s>Однос ширине према дужини заставе је 1:2.</s><s>Постоји много тумачења значења боја на застави, али међу народом је најшире прихваћено следеће: црвена боја је симбол крви свих оних који су дали властити живот за одбрану домовине, плава боја симболише природу земље а наранџаста храброст и напоран рад Јермена.</s><s>Значење боја описано је и у Уставу Републике Јерменије: "Црвена боја је симбол вечне борбе Јермена за опстанак, слободу, хришћанску веру и независност на простору Јерменске висоравни.</s><s>Плава је симбол жеље јерменског народа за својим парчетом слободног неба.</s><s>Наранџаста симболизује рад, жељу и вољу за напретком нације."</s> <s>Јерменски грб је усвојен на седници Врховног совјета 19. априла 1992. године, а новим законом од 15. јуна 2006. године су измењени неки детаљи.</s> <s>На грбу се налазе следећи елементи: штит у центру грба, са планином Арарат (која представља национални симбол Јермена) на чијем врху је Нојева барка (која се према Библији зауставила управо на тој планини након „великог потопа").</s><s>Штит је подељен на 4 дела која симболишу 4 независна јерменска краљевства:</s> <s>горњи леви угао: Багратиди горњи десни угао: Аршакиди доњи леви угао: Арташесиди доњи десни угао: Рубениди Лав и орао који држе штит (као краљеви у животињском свету) симболизују мудрост, достојанство, стрпљење и великодушност.</s><s>Основна боја на грбу је златна, краљевства су представљена плавом и црвеном подлогом, док је централни штит са Араратом у наранџастој боји.</s><s>То су уједно и боје које су се традиционално користиле кроз историју, и исте су као и на националној застави.</s><s>На дну грба се налази 5 важних симбола.</s><s>Поломљени ланци представљају борбу за слободу и независност, мач је симбол моћи и снаге, класје пшенице је симбол благодети јерменске земље, а гране представљају културно историјско наслеђе, док тробојна лента представља заставу Јерменије.</s> <s>Национална химна је композиција Наша отаџбина, а потврђена је као химна на седници Врховног совјета од 1. јула 1991. године.</s><s>Има 4 строфе, али се у скраћеној верзији употребљавају прва и четврта строфа.</s><s>За основу је узета химна ДР Јерменије из 1918. године.</s><s>Музику је компоновао Берсек Каначјан, а текст Микаел Налбандијан.</s> <s>Политика</s> <s>Највиши правни акт државе је Устав Републике Јерменије који је усвојен на референдуму 5. јула 1995. године.</s><s>Према Уставу Јерменија је суверена, демократска, социјална и правна држава у којој власт припада народу преко слободних избора и референдума, а спроводе је државни органи, органи локалне самоуправе и званичници изабрани од стране народа.</s> <s>Председник се бира директно на изборима на петогодишњи мандат.</s><s>Председник мора бити држављанин Јерменије, не млађи од 35 година, са максимално 10 годишњим сталним боравком на територији државе.</s><s>Председник гарантује за спровођење Устава, територијалну целовитост, независност и безбедност земље.</s><s>Председник има одобрења за спровођење хитних мера у случајевима ванредног стања у земљи.</s><s>Тренутно дужност председника Јерменије обавља Серж Саргсјан.</s> <s>Врховно законодавно тело је Народна скупштина Јерменије која заседа у Јеревану.</s><s>Скупштински посланици се бирају на петогодишњи мандат путем општих избора — од 131 посланика од 2007. 41 посланик се бира путем просте већине, а осталих 90 пропорционалним системом.</s> <s>Последњи парламентарни избори су одржани 12. маја 2007, на којима је највише места у Скупштини освојила Републиканска партија председника Саргсјана (63 мандата) и која је формирала власт са либералном партијом Оринац Еркир (8 мандата) Артура Багдасарјана.</s> <s>Председник путем консултација са странкама из Народне скупштине именује мандатара за састав Владе који је способан да обезбеди већину гласова у Скупштини.</s><s>Председник државе је такође задужен да на предлог премијера поставља, односно смењује министре у Влади.</s><s>Актуелни премијер је Тигран Саргсјан из Републиканске партије.</s> <s>Спољна политика</s> <s>Република Јерменија има развијене добре односе са готово свим светским државама, са изузетком Азербејџана и Турске.</s><s>Тензије између суседних земаља су ескалирале ратом у Нагорно-Карабаху.</s><s>Границе између две сукобљене државе су остале и даље затворене, а решење проблема се и не назире, упркос посредовању разних светских организација попут ОЕБС-а.</s> <s>Турска такође има дугу историју слабих односа са Јерменијом због одбијања да призна постојање геноцида према Јерменима из Првог светског рата, а такође је блокирала своје границе према Јерменији због Рата у Нагорно-Карабаху.</s><s>Ипак Турска је службено била прва земља која је признала независност Јерменије 16. децембра 1991.</s><s>Због тога су и економски и трговачки односи између две земље компликовани и на нивоу неслужбених.</s> <s>Последњих година дошло је до отопљавања односа између две земље, нарочито после посете председника Турске Абдулаха Гула Јеревану 6. септембра 2008, а већ 10. октобра наредне године у Цириху су министри иностраних послова обе земље Ахмет Давутоглу и Едвард Налбандијан потписали протокол о успостављању билатералних односа између две земље.</s><s>Договорено је и формирање заједничког и неутралног тела које би се бавило питањем Јерменског геноцида.</s> <s>Са друге стране Јерменија има традиционално добре економске и политичке односе са Русијом.</s><s>Трговина са Русијом чини 20% укупне спољно-трговачке размене државе, а руске компаније су и највећи улагачи у јерменску привреду.</s><s>У близини града Гјумрија налази се велика руска војна база, као део договора о колективној безбедности држава чланица ЗНД-а.</s> <s>Јерменија има и јако добро односе са својим јужним суседом Ираном, посебно у економском погледу.</s><s>Најважнији економски пројекат између две земље је изградња гасовода отвореног 19. марта 2007. и вредног 250 милиона долара којим би до 2019.</s><s>Иран требало да испоручује гас Јерменији у количини од 2,3 млр м³ годишње у наредних 20 година.</s> <s>Јерменија има добре економске односе и са Грузијом чије луке користи за властиту трговачку размену са светом.</s><s>Јерменија као чланица Савета Европе има јако добре билатералне односе са свим европским државама, а посебно са Француском и Грчком.</s> <s>Војска Оружане снаге Републике Јерменије се састоје од копнених трупа, авијације, против ваздушне одбране (ПВО) и граничара.</s><s>Оружане снаге су формиране одмах након распада Совјетског Савеза успостављањем националног Министарства одбране 1992. године.</s><s>Главнокомандујући оружаних снага је по Уставу председник.</s><s>Армија данас броји око 81.000 активних и око 32.000 војника и официра у резервном саставу.</s><s>Национална гранична служба је задужена за сигурност дуж граница са Грузијом и Азербејџаном, док руске трупе контролишу границе према Турској и Ирану.</s><s>У случају потреба, војска је у стању да мобилише све војно способне мушкарце старости од 15 до 59 година.</s> <s>Од 1992.</s><s>Јерменија је чланица Организације уговора о заједничкој безбедности.</s><s>Потписница је Споразума о Конвенционалним оружаним снагама у Европи, који поставља нека ограничења када је у питању наоружање.</s><s>Јерменија у складу са споразумом врши ревизије бројног стања у војсци.</s><s>У току рата у Нагорно-Карабаху Јерменија је пружала сву могућу војну помоћ Карабашким Јерменима.</s><s>Јерменија је такође потписница Уговора о неширењу хемијског и нуклеарног оружја.</s><s>Чланица је и НАТО програма Партнерство за мир.</s> <s>Јерменски војници учествују и у мировним мисијама широм света.</s><s>У оквиру КФОР-а учествују 34 јерменска војника у мисији на Космету у саставу грчког батаљона.</s><s>Јерменске трупе су учествовале и у мировним мисијама у Ираку (у саставу пољског батаљона), а тренутно учествују у мисији у Авганистану (обезбеђење аеродрома у Кабулу, до краја 2011. године).</s> <s>Планирани војни буџет за 2011. годину износи 387 милиона америчких долара.</s> <s>Административна подела</s> <s>Јерменија је подељена на 11 административних дивизија, од којих су 10 марзеви () или окрузи и на подручје града Јеревана.</s><s>Влада је задужена за именовање гувернера сваког марза, док главним градом управља градоначелник кога именује лично председник државе.</s><s>Сваки регион је подељен на општине, а сваку општину чини једно до неколико насеља.</s><s>Године 2007. у Јерменији је било 49 урбаних и 866 руралних средина.</s><s>Град Јереван је подељен на 12 дистриката.</s> <s>Јерменска Совјетска Социјалистичка Република била је подељена на управне округе.</s><s>До 1928. их је било 10, а касније 5: Зангезурски, Ленинакански, Лоријски, Севански и Јеревански који су се даље делили на мање регионе.</s><s>Број округа је варирао до 1952. када је извршена нова подела на три округа: Јеревански, Кировакански и Ленинакански и такав систем административне поделе је важио све до 1995. са честим изменама када је уведена садашња подела на марзеве.</s> <s>Привреда</s> <s>Јерменија је индустријско-аграрна земља.</s><s>Држава располаже са значајнијим налазиштима бакра, молибдена, боксита и грађевинског материјала, а постоје и мање залихе племенитих метала попут злата и полудрагог камења.</s><s>Такође, бројни су и минерални извори.</s> <s>Опште одлике привреде БДП је према паритету куповне моћи 2010. године износио 17,27 милијарди америчких долара, док је БДП по глави становника износио 5.800 америчких долара.</s><s>Структура БДП-а за 2010. је била следећа: примарни сектор 22%, секундарни сектор 46,6% и терцијарни сектор 31,4%.</s> <s>Још у совјетско доба, у Јерменији је била развијена модерна индустрија која је снабдевала остатак Совјетског Савеза машинама, опремом и другим производима у замену за сировине и енергију.</s><s>Пољопривреда се развијала на бази великих пољопривредно-индустријских комбината.</s><s>Распад Совјетског Савеза, рат у Нагорно-Карабаху и затварање граница са Турском довели су до привредног колапса почетком 90-их година.</s><s>Многе фабрике су затворене због недостатка сировина и енергије, а пољопривреда се вратила у оквире производње за властите потребе.</s><s>Након стицања независности у земљи се спроводе бројне тржишне реформе, укључујући и приватизацију државног капитала, да би се ублажиле последице транзиције на тржишну привреду.</s><s>Изузетно велика зависност домаће привреде од спољних фактора, учинила је Јерменију посебно осетљивом на потресе на глобалном тржишту.</s><s>Уз помоћ ММФ-а, Влада је 1994. покренула амбициозан програм економске либерализације што је помогло да се смањи сиромаштво и изузетно висока инфлација, стабилизована је национална валута, а интензивирана је и приватизација средњих и малих предузећа.</s> <s>Према Индексу хуманог развоја УН-а Јерменија је у 2010. рангирана на 78. место што је најлошије у односу на остале земље Кавказа — Азербејџан је 67. а Грузија 76, а по Индексу перцепције корупције у 2010. од 178 држава рангирана је на 123. место.</s><s>Према индексу економских слобода сврстана је на 36. место (3. мај 2011).</s> <s>Средином 2000-их година годишња стопа привредног раста је била око 10%, али је 2009. дошло до велике рецесије и пада БДП за чак 14% (упркос огромним ино-кредитима).</s><s>Иако је средином 2010. дошло до благог опоравка, магазин Форбс је у својој публикацији за 2011. рангирао Јерменију као другу најгору економију на свету.</s><s>Јерменија је чланица СТО од 2003. године.</s><s>Упркос снажном економском расту последњих година, и даље је један од великих проблема изразито висока стопа незапослености.</s> <s>Пољопривреда Јерменија располаже са веома мало обрадивог и плодног тла, и то углавном у долини Аракса и на јужним ободима Араратске низије.</s><s>На малом броју пољопривредних површина узгаја се памук, маслине, винова лоза, бадеми, житарице и поврће.</s><s>Јерменија је традиционално подручје узгоја винове лозе — а на њеном тлу је пронађена и најстарија винарија на свету.</s><s>Грожђе је због климатских фактора и педолошких карактеристика одличног квалитета, плод је богат шећером и као такав погодан за производњу десертних вина и ракија.</s><s>Развијено је и воћарство, а по квалитету се посебно издвајају сорте кајсија, брескве, дуње, шљиве и ораси.</s> <s>Сточарство, лов и риболов Захваљујући великим пространствима која су под пашњацима развијено је овчарство и говедарство, односно месна и млечна индустрија.</s><s>Традиционални сточарски крај је Лоријска висораван, где се узгаја кавкаско говече.</s><s>Овчарство је углавном раширено на вишим подручјима под планинским ливадама.</s><s>Најважнији рибљи ресурси су сконцентрисани на језеру Севан, на ком је тренутно забрањен риболов у економске сврхе.</s><s>Најважније врсте рибе су севанска пастрмка, белица и шаран.</s> <s>Индустрија и енергетика Секундарни сектор осигурава најважније извозне производе — челик, бакар, молибден и друге обојене метале.</s><s>Дисбаланс у спољној трговини настао углавном због турске и азербејџанске економске блокаде делимично је покриван средствима међународне помоћи, дознакама из дијаспоре те преко директних страних инвестицја.</s><s>Нуклеарна енергија учествује са 40% у енергетском сектору земље, док на хидроенергију отпада свега 25% упркос великом хидропотенцијалу јерменских река, а постоје планови у вези са искориштавањем енергије ветра у економске сврхе.</s><s>У енергетском сектору Јерменија је веома зависна од увоза енергената (посебно из Русије и Ирана).</s><s>Многи електроенергетски објекти данас су углавном у руском власништву.</s><s>Један реактор нуклеарне електране код Мецамора изграђене 1970. је затворен након великог земљотреса 1988. (иако сама електрана није претрпела већа оштећења), док је други наставио рад све до 1995, а последњих година је поново почела са радом (под управом руске агенције за енергију).</s><s>Градња нових нуклеарки је једини начин да се спречи зависност земље у енергетском сектору.</s><s>Крајем 2007. је завршена градња гасовода којим би се транспортовао природни гас из Ирана за потребе термоелектране код Јеревана (завршене средином 2010).</s> <s>Саобраћај</s> <s>Укупна дужина пруга је 852 км (2001. год) и све су електрификоване и имају висок пропусни опсег, али је неопходна реконструкција већине од њих.</s><s>Јерменске железнице у међународном саобраћају имају отворене линије једино са Грузијом.</s><s>Планиране су изградње нових линија према Ирану (вредност пројекта између 1 и 2 милијарде евра) укупне дужине око 500 -{km}-.</s> <s>Укупна дужина асфалтираних путева је 8,4 хиљаде км, и већина је у јако лошем стању.</s><s>Посебно очајна је друмска инфраструктура у провинцији где доминира макадам.</s> <s>Ваздушни саобраћај се одвија преко два аеродрома: Звартнотс у Јеревану и Ширак у Гјумрију.</s><s>Национална авио-компанија је Армавија.</s><s>Међународни аеродром Звартнотс се налази 10 км западно од Јеревана и повезан је са 70 градова широм света.</s><s>Изграђен је 1961, а 1998. отворен је нови карго терминал, и 2007. нови путнички терминал.</s><s>Са аеродрома Ширак се лети углавном ка Москви, Ростову на Дону и Сочију, а у току су проширења и радови на модернизацији писте у складу са међународним стандардима.</s> <s>Туризам Туристички сектор у Јерменији још увек није довољно развијен, а приходи од туризма не представљају значајнију ставку у пуњењу буџета.</s><s>У 2009.</s><s>Јерменију је посетило 575.281 туриста.</s><s>Туристима су посебно интересантни планинска одмаралишта попут Дилиџана и Цахкадзора, где се налази популарни скијашки центри на свега 50 км североисточно од Јеревана и свега 5 км од Храздана, а који је у совјетско доба био главна база за висинске припреме совјетских спортиста.</s><s>Туристима су привлачне и бројне ваздушне бање са минералним изворима на висинама од преко 2.000 м попут Џермука, Мегрија као и бројни средњовековни манастири широм земље.</s><s>Главни купалишни центри налазе се на језеру Севан.</s> <s>Култура</s> <s>Јермени имају карактеристичан језик и писмо које садржи 38 слова, а које је почетком 5. века саставио монах Месроп Маштоц.</s><s>Овај је заједно са својим ученицима превео и Свето писмо и дела светих отаца са грчког и сиријског на народни језик, због чега је проглашен светим.</s><s>Поред јерменског језика, скоро 76% становника говори и руски језик.</s> <s>Музика и плес</s> <s>Традиционална јерменска музика представља мешавину аутохтоних музичких праваца Јерменске висоравни.</s><s>У етно музици се могу наћи традиционални инструменти попут дудука и зурне (дувачки инструменти), дола (врста бубња) и кануна (жичани инструмент).</s> <s>Једна од најстаријих врста певања је традиционално јерменско појање које се углавном користи у верске сврхе (овакав вид певања има корене у прехришћанском периоду).</s><s>Један од најпознатијих јерменских класичних композитора је Арам Хачатурјан који је у својим класичним композицијама додао народне елементе из јерменске традиције.</s> <s>Многи јерменски извођачи популарне музике данас користе традиционалне елементе, попут поп певачице Сирушо, која је представљала Јерменију на песми Евровизије у Београду 2008.</s><s>Светску славу стекли су и хеви метал бенд System of a Down као и певачица и глумица Шер, који су пореклом Јермени, али живе и раде у САД.</s><s>У класичној музици прослављени су певач и композитор Шарл Азнавур, пијанист Сахан Арзруни, као и сопрани Хасмик Папијан, Исабел Бајракдаријан и Ана Касјан.</s> <s>Уметност У Јеревану се налази пијаца уметничких дела и занатства Вернисаж, близу Трга републике, на којој стотине продаваца нуде разноврсне рукотворине.</s><s>На овој пијаци се могу купити антиквитети, чипка, ручно-рађени вунени теписи.</s><s>Јерменско златарство има дугу и чувену традицију, и у једном одељку пијаце се могу купити предмети начињени од злата.</s><s>Такође је веома популаран и накит и украси од опсидијана (вулканског стакла).</s> <s>Богато културно наслеђе и бурна историја широм земље је оставило бројне архитектонске споменике, попут камених мегалита крсташа хачкара, средњовековних манастира и цркава и бројних древних замкова и утврђења.</s><s>Цркве и манастири су очувани готово у првобитном издању.</s> <s>Национална галерија у Јеревану чува више од 16.000 експоната из ближе и даље прошлости Јерменије.</s><s>Међу експонатима се налазе и бројне слике европских мајстора сликарства.</s><s>Сваке године у Јеревану се отварају нове приватне галерије и музеји.</s> <s>На УНЕСКО-вом списку светске културне баштине у Јерменији се налази 9 објеката:</s> <s>Образовање</s> <s>Традиционално, у Јерменији се велика пажња придаје образовању.</s><s>Стога и не чуди да је још 1960. стопа писмености становништва била веома висока.</s><s>У складу са чланом 39 важећег устава, сваки грађанин Републике Јерменије има право на бесплатно основно и високо образовање или друге видове професионалног образовања у јавним школама, а завршетак средње школе је обавезан за све.</s><s>Национални парламент је још 1999. године усвојио закон о образовању који доприноси развоју образовног система и обезбеђује једнака права на образовање за све, а влада је 2004. донела нови национални програм образовања.</s> <s>Најважнија високо образовна институција је Јеревански државни универзитет основан 16. маја 1919. године, а прва предавања су почела фебруара 1920. године.</s><s>Данас на 19 факултета студира око 20.000 студената.</s><s>Од 1.660 предавача, 215 има звање доктора наука.</s><s>Државни машински универзитет је основан 1933. и данас је лидер у погледу техничких наука у земљи.</s><s>Има три факултета ван Јеревана, у Гјумрију, Ванадзору и Капану.</s><s>Јеревански државни медицински универзитет је основан 1930. и важи за једну од цењенијих установа тог типа у регији источне Европе.</s><s>Јеревански државни конзерваториј је основан 1920. као музички студио, да би две године касније прерастао у вишу музичку школу.</s><s>Данас при конзерваторијуму функционишу симфонијски и камерни оркестар, те оркестар народних инструмената и фолклорни хор.</s> <s>У Јеревану је на иницијативу руске владе 1998. основан Руско-јерменски државни универзитет, који данас има око 3.000 студената.</s> <s>Спорт</s> <s>Најпопуларнији спортови у Јерменији су између осталих рвање, дизање тегова, џудо, шах, фудбал и бокс.</s><s>Захваљујући свом планинском рељефу постоје одлични услови за бављење спортовима попут скијања и планинарства.</s><s>Водени спортови су оријентисани углавном на подручју језера Севан.</s><s>На међународном нивоу, јерменски спортисти постижу велике успехе у шаху, рвању и дизању тегова.</s><s>Јерменија је чланица многобројних светских спортских организација, попут МОК-а, ФИФА-е, ФИБА-е и других.</s> <s>До 1992. године јерменски спортисти су учествовали на олимпијским играма и међународним спортским такмичењима у оквиру репрезентације Совјетског Савеза.</s><s>Први јерменски спортиста у модерној историји који је освојио медаљу на Олимпијским играма био је гимнастичар Грант Шагинјан који је на Летњим олимпијским играма 1952. у Хелсинкију освојио две златне и две сребрне медаље за олимпијски тим Совјетског Савеза.</s> <s>Јерменски спортисти су на Летњим олимпијским играма 1992. у Барселони учествовали у оквиру уједињеног олимпијског тима (државе чланице бившег Совјетског Савеза у оквиру једног тима).</s><s>Тада је 5 јерменских спортиста успело да освоји укупно 4 медаље (3 злата и једно сребро у рвању, дизању тегова и стрељаштву).</s><s>Као независна држава Јерменија се на Олимпијским играма такмичи од 1994. и Зимских олимпијских игара у Лилехамеру.</s> <s>У оквиру летњих Олимпијских игара, јерменски спортисти су до сада учествовали у такмичењима у боксу, рвању, дизању тегова, џуду, атлетици, гимнастици, скоковима у воду, пливању и стрељаштву, док су у оквиру зимских Олимпијских игара имали такмичаре у алпском, нордијском и слободном скијању, бобу и уметничком клизању.</s><s>Све олимпијске медаље (укупно 9 медаља од 1996. до 2010) су освојене на такмичењима летњих олимпијских игара (8 од 9 медаља су донели рвачи и дизачи тегова).</s> <s>Фудбал је веома популаран спорт у Јерменији.</s><s>Најуспешнија фудбалска екипа је ФК Арарат Јереван чији је златни период био током 70-их година јер су два пута успели да освоје Совјетски куп (1973. и 1975) и Совјетску топ лигу (1973).</s><s>У сезони 1974/75. успели су да уђу међу 8 најбољих тимова Европе у Лиги шампиона (у четвртини финала су елиминисани од Бајерна из Минхена са укупно 2:1).</s><s>Фудбалска репрезентација Јерменије је основана 1992. године и своју прву утакмицу је одиграла исте године (14. октобра) у Јеревану против Молдавије (било је 0:0).</s><s>Национална фудбалска организација је Фудбалски савез Јерменије.</s><s>Национални фудбалски тим се никада није успео пласирати на завршницу неког већег такмичења, а најбољи пласман на ФИФА ранг листи су имали у септембру 2011. када су били на 44. месту у свету (а тренутно су на 46. месту - новембар 2011).</s><s>Највиши ранг такмичења у земљи је Премијер лига Јерменије којом од оснивања суверено влада ФК Пјуник из Јеревана (укупно 13 титула од 1992).</s> <s>Јерменска дијаспора је изнедрила мноштво познатих фудбалера попут Јурија Ђоркефа и Алана Богосјана који су са Француском 1998. освојили Светско првенство у фудбалу.</s><s>Рвање је убедљиво најуспешнији јерменски спорт на Олимпијским играма.</s><s>Управо су прве две олимпијске медаље за независну Јерменију освојене у овом спорту.</s><s>Десило се то на Летњим олимпијским играма у Атланти 1996. када је Армен Назарјан освојио злато (грчко-римски стил, категорија до 52 кг), а Армен Мкерчијан сребро (слободни стил, до 48 кг).</s> <s>Традиционално рвање у Јерменији се назива кокх где су такмичари обучени у традиционалне народне ношње.</s><s>На основу ове дисциплине настао је борилачки спорт самбо, који је такође веома популаран.</s> <s>Влада Јерменије и министарство за спорт и омладину на годишњем нивоу издвајају око 2,8 милиона долара за развој спорта у земљи.</s><s>У последњих неколико година реновирано је 16 спортских гимназија широм земље на шта је потрошено скоро 2 милиона долара.</s><s>Највише новца је уложено у скијашки центар Цакхадзор са циљем унапређења развоја зимских спортова (укупно 9,3 милиона долара).</s><s>У Јеревану је 2005. отворен национални бициклистички центар.</s><s>Влада је такође обећала новчане награде за освајаче медаља на великим такмичењима (злато на Олимпијским играма би тако вредело 700.000 долара).</s> <s>Традиционално, Јерменија је веома успешна у шаху, а чак три пута су освајали Шаховске олимпијаде (2006, 2008, и 2011).</s><s>Најуспешнији јерменски шахиста свих времена је био Тигран Петросјан (три титуле током 1960-их), док је тренутно најуспешнији такмичар Левон Аронјан, а један од најбољих светских шаховских велемајстора Гари Каспаров је такође пореклом Јермен (његова мајка је Јерменка).</s> <s>Национални симболи и празници Јерменија има неколико препознатљивих националних симбола, попут планине Арарата, на чијем се врху према легенди зауставила Нојева барка након великог потопа.</s><s>Хачкар је симбол и културни споменик Јерменије и јерменског народа.</s><s>Хачкари, односно камен крсташ постоје још из времена древног Урартуа.</s><s>Ове камене громаде сведоче о древној историји и традицији Јермена.</s><s>Дудук је инструмент које датира још из времена Урартуа а прави се од кајсијиног дрвета.</s><s>Такође, Јерменија је домовина кајсија () која представља и један од заштитних знакова ове кавкаске земље.</s><s>Осим кајсије симбол Јерменије је и грожђе.</s><s>По легенди, када је Ноје изашао из Арке након потопа, управо је на тлу Јерменије засадио лозу од које је израсло грожђе.</s><s>Климатски услови у Јермении су веома погодни за ову воћку, а велики проценат шећера у плоду гарантује врхунска вина и ракију.</s> <s>Нар симболизује плодност и богатство, а према старој јерменској традицији, млада удара наром о зид куће да би било много дечице у браку.</s> <s>Кухиња</s> <s>Напомене</s> <s>Референце</s> <s>Литература</s> <s>Спољашње везе</s> <s>Влада Јерменије Скупштина Јерменије Председник Јерменије Судство Јерменије Министарство унутрашњих послова Републике Јерменије Национална служба за статистику Републике Јерменије Званична туристичка презентација Централна изборна комисија Републике Јерменије Међународни аеродром Цвартност, Јереван Централна Банка Јерменије Флора и фауна Јерменије Привредна комора Републике Јерменије Национални Институт за проучавање Геноцида Јерменије Историја Јерменије Вахана М.</s><s>Куркијана Списак свих иностраних дипломатских представништава у Републици Јерменији</s> <s>Државе у Европи Кавказ Евроазијска економска унија Државе у Азији Континенталне земље</s>

956

https://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%90%D0%B7%D0%B5%D1%80%D0%B1%D0%B5%D1%98%D1%9F%D0%B0%D0%BD

Азербејџан

<s>Азербејџан (), званично Азербејџанска Република (), највећа је држава у региону Закавказја.</s><s>Налази се на прелазу између југозападне Азије и источне Европе те се као таква сматра евроазијском земљом.</s><s>Граничи се са Русијом на северу, Грузијом на северозападу, Јерменијом на западу и Ираном на југу.</s><s>На истоку Азербејџан излази на обале Каспијског језера.</s><s>Азербејџану припада и ексклава Нахчиван која се граничи са Јерменијом на северу и истоку, на југу и западу са Ираном, док је на северозападу кратка граница са Турском.</s> <s>Азербејџанска Демократска Република која је основана 1918. године, а већ 1920. инкорпорирана у састав Совјетског Савеза, је била прва демократска и секуларна република у исламском свету Након 71 године битисања у оквирима СССР, Азербејџан је 1991. обновио своју самосталност.</s><s>Убрзо након стицања независности, у азерској покрајини Нагорно-Карабах која је насељена претежно Јерменима је дошло до рата који је завршен са фактичком независношћу Нагорно-Карабаха.</s><s>Ситуација у том делу земље је и даље у фази замрзнутог конфликта.</s> <s>Азери припадају групи туркијских народа и исламске су вероисповести (шиитски ислам).</s><s>Азерски језик којим говори већина становништва и који је службени језик земље је члан туркијске језичне скупине (најпознатији члан ове скупине је турски језик).</s><s>Азербејџан је једна од 6 независних туркијских држава и активни је члан Савета туркофоних држава и светурске културне организације ТЈУРКСОЈ.</s><s>Држава има дипломатске односе са 158 земаља широм света и чланица је у 38 међународних организација.</s><s>Један је и од оснивача организације ГУАМ и Организације за забрану хемијског наоружања.</s><s>У децембру 1991. била је и међу оснивачима Заједнице независних држава.</s><s>Азербејџан је и пуноправни члан у УН, ОЕБС, Савету Европе, НАТО програму Партнерство за мир и Покрету несврстаних.</s><s>Има статус посматрача у СТО, а своју канцеларију у земљи има и Европска комисија ЕУ-а.</s> <s>Према подацима Међународног монетарног фонда, Азербејџан је једна од најбољих земаља за пословање и најбогатија држава региона јужног Кавказа.</s> <s>Порекло имена Термин Азербејџан (или тачније Азарбајџан - آذربایجان) се појављује по први пут као арабизована форма персијског термина -{Āδarbāyagān}-.</s><s>Термин је настао од речи -{Āturpātākān}- која потиче из мртвог средњоперсидског језика (; ; ).</s><s>Спада у категорије хоронима и етнонима који воде порекло од одређене личности која се сматра оцем одређене нације.</s><s>У овом случају термин се односи на последњег ахеменидског сатрапа Медије Атропата (-{Āturpāt}-) који је 320. п. н. е. у северним деловима Медије основао независну државу под именом Атропатена (данашњи ирански Азербејџан).</s><s>Термин -{Āturpāt}- у буквалном преводу значи „онај који је заштићен светом ватром“.</s><s>Када се именици -{Āturpāt}- дода ирански петроним -{-akān}- добије се назив -{Āturpātākān}- који се може превести као „Земља (свете) ватре“.</s><s>Првобитно име земље „Мад и Атрупатакан“ (односно Атропатова Медија) се временом мењало, прво у Атурпатакан затим у Адарбаган (-{Ādharbādhagān}-) до данашњег термина Азербејџан.</s> <s>Након што је Арапски калифат завладао Персијом током -{VII—VIII}- века топоним -{Āturpātākān}- је под утицајем арапског језика трансформисан у Азарбајџан (آذربایجان).</s><s>Историјски гледано, тај топоним се односио искључиво на територију некадашње Атропатене (данашњи Ирански Азербејџан или јужни Азербејџан).</s><s>Арапски географи су у својим описима јасно раздвајали подручје Атропатене од Арана (данашњи Азербејџан) и Јерменије на северу.</s><s>И почетком 20. века у светским енциклопедијама се термином Азербејџан означавала искључиво иранска провинција јужно од реке Аракс, док је подручје данашње Републике Азербејџан означавано као Руско источно Закавказје.</s><s>Чак ни азерски аутори 19. век нису називали источни Кавказ Азербејџаном.</s><s>Током 18. и 19. века овим појмом се означавала једино северозападна Персијска провинција јужно од Аракса.</s><s>Мирза Бег је такође овим термином означава земљу јужно од реке Аракс.</s> <s>Данашње име Азербејџан је настало под утицајем турске културе и први пут је употребљено 27. маја 1918. године на седници Транскавкаског сејма, када су муслимански чланови тражили успостављање Републике Азербејџан а себе прогласили Националним Саветом Азербејџана.</s> <s>Географија</s> <s>Положај Азербејџан је највећа држава у региону јужног Кавказа и налази се на прелазу између југозападне Азије и источне Европе те се може сматрати Евроазијском земљом.</s><s>Државна територија се простире између 38° и 42° северне географске ширине и 44° и 51° источне географске дужине на површини од 86.600 км².</s><s>Простире се у правцу север југ у дужини од 400 km, а од запада ка истоку 500 km.</s> <s>Укупна дужина међународних граница износи 2.648 km.</s><s>На северу се граничи са Русијом (Дагестан - 390 km), на северозападу са Грузијом (480 km), на западу је Јерменија (1.007 km), на југу Иран (765 km) и на крајњем северозападу Нахичевана је међународна граница са Турском (15 km).</s><s>На истоку Азербејџан излази на обале Каспијског језера, а дужина обалне линије је 850 km.</s> <s>У физичко-географском смислу Азербејџан се може поделити на три целине: Каспијско приморје на истоку; Високе планине - Велики Кавказ на северу и северозападу, Мали Кавказ на западу, Талишке планине на југу; Низије - Курско-Араксинска у централном делу и Ленкоранска на југу земље.</s> <s>Геологија Територија Азербејџана је смештена између крајњег источног сегмента Кавкаског дела алпске орогенезе и каспијске депресије на истоку.</s><s>Северни делови земље који припадају мегаантиклинаријуму Великог Кавказа су изграђени од седимената из доба јуре, креде, палеогена и неогена.</s><s>У том делу доминирају шкриљци и глине из периода јуре и позно јурски флиш.</s><s>Идући ка југу старије наслаге се постепено замењују млађима вулканског типа.</s><s>Централни делови су депресије прекривене моћним неогенским наслагама на чијем дну су формиране долине Куре и доњег Аракса.</s> <s>У геолошкој грађи Малог Кавказа доминирају средњо-јурске вулканске стене те кречњаци позне креде, док се у северним деловима примећују и слојеви прекамбријских метаморфних стена, а приметне су и бројне гранитне интрузије из позног еоцена.</s><s>Талишке планине које се налазе на крајњем југу (од Малог Кавказа одвојене попречном депресијом доњег Аракса) представљају систем маритимних палеогених набора са вулканском основом.</s> <s>Као реликтни некадашње интензивне вулканске активности, на крајњим југоисточним обронцима Великог Кавказа, широм централне низије налази се преко 200 активних блатних вулкана.</s><s>Сеизмичка активност целог региона је изразито висока.</s> <s>Рељеф</s> <s>Рељефна слика Азербејџана је веома разноврсна и на њој доминирају два главна облика рељефа: низије и планине.</s><s>Око 40% државне територије је планинског карактера, а просечна надморска висина износи око 400 м.</s><s>Хипсометријски најнижа тачка је Каспијско море које се налази на 28 m испод нивоа светског мора, док је највиши врх Базардјузју (4.466 м) на крајњем северу.</s><s>Тако је разлика између два хипсометријска екстрема чак 4.494 m.</s> <s>Планински систем Азербејџана чине Велики и Мали Кавказ и Талишке планине.</s><s>Велики Кавказ у Азербејџану представља крајњи југоисточни обод овог планинског ланца и простире се северним и североисточним делом земље.</s><s>У Азербејџану је представљен преко два планинска ланца: јужни Базардјузју висине 4.466 м и севернији Шахдаг висине 4.243 м.</s><s>Идући ка југоистоку надморска висина постепено опада на 1.000 – 700 m. Мали Кавказ се простире у западним и југозападним деловима земље и знатно је нижи и равнији.</s><s>Главни планински ланци су Муровдаг, Зангезур и Шахдаг.</s><s>Јужно од Муровдага се простире Карабашка вулканска висораван која се пружа ка југу све до долине реке Аракса.</s><s>Овај део земље је обрастао бујним листопадним шумама.</s><s>Талишке планине се налазе на крајњем југоистоку земље, уз границу са Ираном, и представљају прелаз од Малог Кавказа ка Елбрусу.</s><s>Максимална висина ових планина износи 2.477 m.</s> <s>Између високих планинских ланаца на северу, западу и југу, у централном делу земље сместила се пространа Курско-араксинска низија (највећа у Закавказју).</s><s>Централни део низије прати токове Куре и Аракса и дели се на 5 мањих целина: Муганска, Миљска, Карабашка, Ширванска и Саљанска степа.</s><s>Ленкоранска низија представља јужни продужетак централне низије у виду уског појаса ниског земљишта између Талиша и Каспијског језера.</s><s>Северно од Абшеронског полуострва уз каспијску обалу према Дагестану пружа се Самурско-дивичинска низија.</s><s>Већина ових низија, укључујући и Абшерон се налази на надморској висини нижој од нивоа светског мора (-28 м на обали).</s> <s>Воде Река Кура је најзначајнија река Азербејџана која протиче средњим делом Републике Азербејџан.</s><s>Извире у Грузијским планинама, а улива се у Каспијско море које има стратешки значај за Азербејџан, посебно због поморског саобраћаја, риболова и великих ресурсних налазишта нафте и плина.</s> <s>Азербејџан излази на Каспијско море у дужини од око 400 km.</s> <s>Клима Клима у Азербејџану је изразито континентална и сува, суптропска на југоистоку.</s><s>Просечне температуре су 3,5 °C у јануару и 25 степени Целзијусових у јулу.</s><s>Просечна количина падавина у равницама износи између 200 mm и 300 mm.</s> <s>Флора и фауна Први извештаји о богатству и разноврсности животињског света у Азербејџану могу се наћи у путописним белешкама источњачких путника.</s><s>Први подаци о флори и фауни Азербејџана прикупљени су током посета природњака Азербејџану у 17. веку.</s> <s>У Азербејџану је забележено и класификовано 106 врста сисара, 97 врста риба, 363 врсте птица, 10 врста водоземаца и 52 врсте гмизаваца.</s><s>Национална животиња Азербејџана је карабашки коњ, планинско-степски тркачки и јахаћи коњ ендем Азербејџана.</s><s>Карабашки коњ има репутацију због добре нарави, брзине, елеганције и интелигенције.</s><s>То је једна од најстаријих раса, чије порекло датира из античког света, али данас је коњ угрожена врста.</s> <s>Флора Азербејџана се састоји од више од 4.500 врста виших биљака .</s><s>Због јединствене климе у Азербејџану, флора је много богатија по броју врста од флоре других република Јужног Кавказа.</s><s>У Азербејџану се може наћи 66 одсто врста које расту на целом Кавказу.</s><s>Земља се налази у оквиру четири екорегиона: каспијске хирканске мешовите шуме, кавкаске мешовите шуме, источноанадолске планинске степе и азербејџанске пустиње и степе.</s><s>Азербејџан је за 2018. имао средњу оцену индекса интегритета шумског пејзажа од 6,55/10, што га је рангирало на 72. место у свету од 172 земље.</s> <s>Историја</s> <s>Антика Најранији докази насељавања људи на територији Азербејџана датирају из касног каменог доба и везани су за Гуручајску културу пећине Азих.</s> <s>Рана насеља на територији Азербејџана су била скитсеке насеобине, током 9. века пре нове ере.</s><s>Након Скита, ирански Медијци су завладали подручјем јужно од реке Арас.</s><s>Медији су изградили огромно царство између 900. и 700. године пре нове ере, која је интегрисана у Ахеменидско царство око 550. године пре нове ере.</s><s>Ову област су освојили Ахемениди што је довело до ширења зороастризма.</s> <s>Од Сасанидског периода до Сафавидског периода Сасанидско царство је претворило Кавкаску Албанију у вазалну државу 252. године, док је краљ Урнаир званично прихватио хришћанство као државну религију у 4. веку.</s><s>Упркос сасанидској владавини, Албанија је остала ентитет у региону до 9. века, док је у потпуности била подређена Сасанидском Ирану и задржала своју монархију.</s><s>Упркос томе што је био један од главних вазала сасанидског цара, албански краљ је имао само привид ауторитета, а сасанидски марзбан (војни гувернер) имао је већину цивилне, верске и војне власти.</s> <s>У првој половини 7. века, Кавкаска Албанија је, као вазал Сасанида, дошла под номиналну муслиманску власт као последица муслиманског освајања Персије.</s><s>Омајадски калифат зауставио је продирање Сасанида и Византинаца са Јужног Кавказа и претворио кавкаску Албанију у вазалну државу након што је хришћански отпор предвођен краљем Јаванширом угушен 667.</s><s>Вакум који је оставио пад Абасидског калифата попуниле су бројне локалне династије као што су Салариди, Сајиди и Шададиди.</s><s>Почетком 11. века територију су постепено заузели таласи Турака Огуза из централне Азије, који су у то време прихватили туркомански етноним.</s><s>Прва од ових турских династија била је Селџучка империја, која је ушла у област данас позната као Азербејџан до 1067.</s> <s>Предтурско становништво које је живело на територији савременог Азербејџана говорило је неколико индоевропских и кавкаских језика, међу њима јерменски и ирански језик, староазербејџански, који је био постепено замењен турским језиком, раним претходником данашњег азербејџанског језика.</s><s>Неки лингвисти су такође изјавили да тати дијалекти иранског Азербејџана и Републике Азербејџан, попут оних којима говоре Тати, потичу од старог азерског.</s><s>Локално, поседима каснијег Селџучког царства владали су Елдигузиди, вазали селџучких султана, али понекад су и сами били дефакто владари.</s><s>Под Селџуцима, локални песници као што су Низами Ганџави и Хакани својим радом довели су до процвата персијске књижевности на територији данашњег Азербејџана.</s> <s>Локална династија Ширваншаха постала је вазална држава Тимуровог царства и помагала му је у рату са владаром Златне Хорде Тохтамишом .</s><s>Након Тимурове смрти, настале су две независне и ривалске државе: Кара Коиунлу и Ак Коиунлу .</s><s>Ширваншахови су се вратили, одржавајући током многих наредних векова висок степен аутономије као локални владари и вазали, као што су то чинили од 861.</s><s>Године 1501. иранска династија Сафавида покорила је Ширваншахе и добила своје поседе.</s><s>Током следећег века, Сафавиди су преобратили раније сунитско становништво у шиитски ислам, као што су учинили са становништвом данашњег Ирана.</s><s>Сафавиди су дозволили Ширваншахима да остану на власти, под Сафавидским врховном влашћу, до 1538. године, када их је Сафавидски краљ Тахмасп I (р.</s><s>1524–1576) потпуно свргнуо и претворио ову област у Сафавидску провинцију Ширван.</s><s>Сунитски Османлије су накратко успеле да заузму делове данашњег Азербејџана као резултат Османско-Сафавидског рата 1578–1590 ; до раног 17. века, збацио их је сафавидски ирански владар Абас I (р.</s><s>1588–1629).</s><s>Након пропасти Сафавидског царства, Баку и његову околину су накратко окупирали Руси као последица руско-персијског рата 1722–1723 .</s><s>Упркос кратким прекидима попут ових од стране суседних ривала Сафавидског Ирана, земља данашњег Азербејџана остала је под иранском влашћу од најраније појаве Сафавида до 19. века.</s> <s>Модерна историја Након Сафавида, овим подручјем је владала иранска династија Афшарида.</s><s>Након смрти Надер Шаха (р.</s><s>1736–1747), многи од његових бивших поданика искористили су ерупцију нестабилности.</s><s>На том подручју су настали бројни самоуправни канати са различитим облицима аутономије.</s><s>Владари ових каната били су директно повезани са владајућим династијама Ирана и били су вазали и поданици иранског шаха.</s><s>Канати су вршили контролу над својим пословима преко међународних трговачких путева између Централне Азије и Запада.</s> <s>Након тога, област је била под узастопном влашћу иранских Занда и Каџара.</s><s>Од касног 18. века, царска Русија је прешла на агресивнији гео-политички став према своја два суседа и ривала на југу, наиме Ирану и Отоманском царству.</s><s>Русија је сада активно покушавала да добије посед кавкаског региона који је највећим делом био у рукама Ирана.</s><s>Године 1804.</s><s>Руси су напали и опљачкали ирански град Ганџу, што је изазвало руско-персијски рат 1804–1813.</s><s>Војно надмоћнији Руси су победом окончали Руско-персијски рат 1804–1813.</s> <s>Након губитка Каџарског Ирана у рату 1804–1813, он је био приморан да уступи власт над већином каната, заједно са Грузијом и Дагестаном, Руском царству, према Гулистанском уговору.</s> <s>Област северно од реке Арас, међу којом се налази и савремена Република Азербејџан, била је иранска територија све док је Русија није заузела у 19. веку.</s><s>Отприлике деценију касније, кршећи Гулистански споразум, Руси су извршили инвазију на ирански Еривански канат.</s><s>Ово је изазвало последњи налет непријатељстава између њих двоје, Руско-персијски рат 1826–1828.</s><s>Резултирајући споразум из Туркменчаја, приморао је Каџарски Иран да уступи суверенитет над Ериванским канатом, Нахичиванским канатом и остатком Талишког каната који је обухватао последње делове тла савремене Азербејџанске Републике који су још увек били у иранским рукама.</s><s>Након укључивања свих кавкаских територија од Ирана у састав Русије, нова граница између њих је постављена на реци Арас, која је након распада Совјетског Савеза постала део границе између Ирана и Републике Азербејџан.</s> <s>Каџарски Иран је у 19. веку био принуђен да уступи своје кавкаске територије Русији, што је укључивало и територију данашње Азербејџанске Републике, док је као резултат те цесије азербејџанска етничка група данас подељена између два народа: Ирана и Азербејџан.</s> <s>Упркос руском освајању, током читавог 19. века, заокупљеност иранском културом, књижевношћу и језиком остала је широко распрострањена међу шиитским и сунитским интелектуалцима у градовима Бакуу, Ганџи и Тифлису (Тбилиси, сада Грузија) под руском контролом.</s><s>У истом веку, на источном Кавказу, који је држала Русија након Ирана, крајем 19. века појавио се азербејџански национални идентитет.</s> <s>Након распада Руске империје током Првог светског рата, проглашена је краткотрајна Закавкаска Демократска Федеративна Република, која је обухватала данашње републике Азербејџан, Грузију и Јерменију.</s><s>Уследили су масакри на мартовске дане који су се одиграли између 30. марта и 2. априла 1918. у граду Бакуу и суседним областима Бакуске губерније Руске империје.</s><s>Када се република распала у мају 1918. године, водећа странка Мусават прогласила је независност као Азербејџанска Демократска Република (АДР), усвајајући назив „Азербејџан“ за нову републику; назив који се пре проглашења АДР-а користио искључиво за означавање суседног северозападног региона савременог Ирана.</s><s>АДР је била прва модерна парламентарна република у муслиманском свету.</s><s>Међу важним достигнућима парламента било је проширење права гласа на жене, чиме је Азербејџан постао прва муслиманска нација која је женама дала једнака политичка права са мушкарцима.</s><s>Још једно значајно достигнуће АДР-а било је оснивање Државног универзитета у Бакуу, који је био први универзитет модерног типа основан на муслиманском истоку.</s> <s>До марта 1920. било је очигледно да ће совјетска Русија напасти Баку.</s><s>Владимир Лењин је рекао да је инвазија била оправдана јер Совјетска Русија није могла да преживи без нафте из Бакуа.</s><s>Независни Азербејџан је трајао само 23 месеца док га бољшевичка 11. совјетска Црвена армија није напала, оснивајући Азербејџанску ССР 28. априла 1920.</s><s>Иако је већина новоформиране азербејџанске војске била ангажована на гушењу јерменске побуне која је управо избила у Карабаху, Азербејџанци нису брзо или лако предали своју кратку независност из периода 1918-20. 20.000 азербејџанских војника је погинуло одупирући се ономе што је заправо представљало руско поновно освајање.</s><s>У раном совјетском периоду који је уследио, настао је азербејџански национални идентитет.</s> <s>Дана 13. октобра 1921. године, совјетске републике Русија, Јерменија, Азербејџан и Грузија потписале су споразум са Турском познат као Карски мир.</s><s>Раније независна Република Арас би такође постала Нахичиванска Аутономна Совјетска Социјалистичка Република у оквиру Азербејџанске ССР уговором из Карса.</s><s>С друге стране, Јерменија је добила регион Зангезур и Турска је пристала да врати Гјумри (тада познат као Александропољ).</s> <s>Током Другог светског рата, Азербејџан је играо кључну улогу у стратешкој енергетској политици Совјетског Савеза, при чему је 80 одсто совјетске нафте за источном фронту снабдеван из Бакуа.</s><s>Указом Врховног совјета СССР- а из фебруара 1942. године, залагање више од 500 радника и запослених у нафтној индустрији Азербејџана одликовало се орденима и медаљама.</s><s>Операција Еделвајс коју је спровео немачки Вермахт била је усмерена на Баку због његовог значаја као енергетског (нафтног) изворишта важног за функционисање СССР-а.</s><s>Петина свих Азербејџанаца борила се у Другом светском рату од 1941. до 1945. године.</s><s>На фронт је отишло око 681.000 људи, од којих је преко 100.000 жена, док је укупан број становника Азербејџана био 3,4 милиона људи у то време.</s><s>На фронту је убијено око 250.000 људи из Азербејџана.</s><s>Више од 130 Азербејџанаца проглашено је за хероје Совјетског Савеза.</s><s>Азербејџански генерал-мајор Ази Асланов је два пута одликован Херојем Совјетског Савеза.</s> <s>Независност Након политике гласности коју је покренуо Михаил Горбачов, грађански немири и етнички сукоби су расли у различитим регионима Совјетског Савеза, укључујући Нагорно-Карабах, аутономну област Азербејџанске ССР.</s><s>Немири у Азербејџану, као одговор на равнодушност Москве према већ загрејаном сукобу, резултирали су позивима на независност и отцепљење, што је кулминирало догађајима у црном јануару у Бакуу.</s><s>Касније 1990. године, Врховни савет Азербејџанске ССР је избацио речи „совјетски социјалиста“ из наслова, усвојио „Декларацију о суверенитету Републике Азербејџан“ и вратио заставу Азербејџанске Демократске Републике као државну заставу.</s><s>Као последица неуспелог покушаја совјетског државног удара 1991. у Москви, Врховни савет Азербејџана је 18. октобра 1991. усвојио Декларацију о независности, која је потврђена на националном референдуму у децембру 1991. године, док је Совјетски Савез званично престао да постоји.</s><s>26. децембра 1991.</s><s>Земља сада слави свој Дан независности 18. октобра.</s> <s>Први период азербејџанске независности обележен је Првим ратом у Нагорно-Карабаху са етничком јерменском већином области Нагорно-Карабаха коју је подржавала Јерменија.</s><s>До краја сукоба 1994. године, Јермени су контролисали до 14–16 процената азербејџанске територије, укључујући и сам Нагорно-Карабах.</s><s>Током рата почињена су многа зверства и погроми од стране обе зараћене стране, укључујући масакре у Малибејлију и Гушчулару, масакр у Гарадагли и масакри у Хоџалију, заједно са погромом у Бакуу, масакром у Мараги и погромом у Кировабаду.</s><s>Штавише, процењује се да је око 30.000 људи убијено и више од милион људи је расељено, више од 800.000 Азербејџанаца и 300.000 Јермена.</s><s>Четири резолуције Савета безбедности Уједињених нација (822, 853, 874 и 884) захтевају „хитно повлачење свих јерменских снага са свих окупираних територија Азербејџана“.</s><s>Многи Руси и Јермени напустили су и побегли из Азербејџана као избеглице током 1990-их.</s><s>Према попису из 1970. године, у Азербејџану је живело 510.000 етничких Руса и 484.000 Јермена.</s> <s>Хејдар Алијев, 1993–данас Године 1993. демократски изабрани председник Абулфаз Елчибеј збачен је војном побуном коју је предводио пуковник Сурат Хусејнов, што је резултирало успоном на власт бившег лидера совјетског Азербејџана, Хејдара Алијева.</s><s>Године 1994.</s><s>Сурат Хусејнов, у то време премијер, покушао је још један војни удар против Хејдара Алијева, али је ухапшен и оптужен за издају.</s><s>Годину дана касније, 1995. године, покушан је још један државни удар против Алијева, овог пута од стране команданта специјалне јединице ОМОН - а Ровшана Јавадова.</s><s>Пуч је избегнут, што је резуловало убиством потоњег и распуштањем азербејџанских јединица ОМОН-а.</s><s>У исто време, земља је била окаљана раширеном корупцијом у владајућој бирократији.</s><s>У октобру 1998.</s><s>Алијев је поново изабран.</s><s>Упркос знатно побољшаном економском стању у зебљи, што је посебно остварено експлоатацијом нафтног поља Азери–Чираг–Гунешли и гасног поља Шах Дениз, Алијевов мандат је критикован због сумње на изборну превару, високог нивоа економске неједнакости и домаће корупције.</s> <s>Илхам Алијев, син Хејдара Алијева, постао је председник странке Нови Азербејџан, као и председник Азербејџана када му је отац умро 2003. године.</s><s>Поново је изабран на трећи председнички мандат у октобру 2013. године.</s><s>У априлу 2018, председник Илхам Алијев је добио четврти узастопни мандат на изборима које су главне опозиционе странке бојкотовале као лажне.</s><s>27. септембра 2020. настављени су нови сукоби у нерешеном сукобу у Нагорно-Карабаху дуж границе Нагорно-Карабаха.</s><s>И оружане снаге Азербејџана и Јерменије пријавиле су војне и цивилне жртве.</s><s>Споразум о прекиду ватре у Нагорно-Карабаху и завршетак шестонедељног рата између Азербејџана и Јерменије навелико су прослављени у Азербејџану, пошто су остварили значајне територијалне добити за Азербејџан.</s> <s>Државно уређење Азербејџан је република у чијем саставу се налази и Аутономна Република Нахчиван, као и Аутономна Област Нагорно-Карабах насељена претежно јерменским становништвом.</s><s>Нагорно-Карабах се једнострано отцепио од Азербејџана и данас постоји као фактички независна држава, међутим, међународно непризната.</s> <s>Административна подела</s> <s>Азербејџан се дели на 66 рејона (), 12 градова () и 1 аутономну републику ().</s><s>Подела на рејоне потиче из времена Азербејџанске ССР.</s> <s>Рејони се деле на општине, којих укупно има 2698 ().</s><s>Два града, Баку и Ганџа, такође су подељени на рејоне.</s> <s>Део територије Азербејџана је под контролом непризнате државе Нагорно-Карабах.</s> <s>Већи градови</s> <s>Четири највећа града Азербејџана са приближним бројем становника: Баку (2.100.000) Ганџа (302.200) Сумгајит (299.000) Мингечевир (98.200)</s> <s>Становништво</s> <s>Језик Службени језик Азербејџана је азерски језик.</s><s>То је језик којим говори (95%) становника и припада туркијској групи, односно Огуз (јужнотуркиској) подгрупи језика (заједно са гагаушким, кримско-татарским, турским и туркменским ).</s><s>Осим Републике Азербејџан и Дагестана (у Русији) где је азерски званичан језик, широко је распрострањен и на северу Ирана, као и у деловима источне Турске, Јерменије и Казахстана.</s><s>Језик користи три писма: латиницу, ћирилицу и арапско писмо.</s><s>Уредбом председника Азербејџана 9. август је проглашен за дан овог језика.</s> <s>Други мањински језици у Азербејџану су руски и јерменски језик у Нагорно-Карабаху.</s> <s>Најпознатији композитор који је писао и компоновао на азерском је Узеир Хаџибејли.</s><s>Један од најистакнутијих савремених писаца на азерском језику је Мирза Казар.</s> <s>Религија</s> <s>Слобода вероисповести у Азербејџану је гарантована уставом Азербејџана.</s><s>Према званичним подацима муслимани чине између 93,4% и 96% становништва од чега су 85% шиити и 15% сунити.</s><s>Хришћани чине између 3% и 4% становништва од којих највише има верника Руска православна црква и Јерменска апостолска црква (Нагорно-Карабах).</s> <s>Етничке групе</s> <s>Азери 8.172.000 (92%) Руси 119.000 Јермени 120.000 (Нагорно-Карабах)</s> <s>Економија Након стицања независности 1991. године, Азербејџан је постао члан Међународног монетарног фонда, Светске банке, Европске банке за обнову и развој, Исламске развојне банке и Азијске развојне банке.</s><s>Банкарски систем Азербејџана састоји се од Централне банке Азербејџана, комерцијалних банака и небанкарских кредитних организација.</s><s>Национална (сада Централна) банка је створена 1992. године на основу Државне штедионице Азербејџана, филијале бивше Државне штедионице СССР-а.</s><s>Централна банка служи као централна банка Азербејџана, овлашћена да издаје националну валуту, азербејџански манат, и да надгледа све комерцијалне банке.</s><s>Две велике комерцијалне банке су УниБанк и државна Међународна банка Азербејџана, коју води Абас Ибрахимов.</s> <s>Подстакнута растом потрошње и тражње, стопа инфлације у К1 2007. достигла је 16,6%.</s><s>Номинални приходи и месечне зараде порасли су за 29% и 25% респективно у односу на ову цифру, али је повећање цена у не-нафтној индустрији подстакло инфлацију.</s><s>Азербејџан показује неке знаке такозване „ холандске болести “ због свог брзорастућег енергетског сектора, који изазива инфлацију и поскупљује извоз у другим гранама мимо енергетике.</s> <s>Почетком 2000-их, хронично висока инфлација је стављена под контролу.</s><s>Ово је довело до покретања нове валуте, новог азербејџанског маната, 1. јануара 2006. године, како би се учврстиле економске реформе и избрисали наслеђени остаци нестабилне економије.</s><s>До 2012.</s><s>БДП Азербејџана је порастао 20 пута у односу на ниво из 1995. године.</s> <s>Види још Азербејџанска Совјетска Социјалистичка Република Војска Азербејџана Есад Беј, писац романа „Али и Нино“ (азербејџанског класика) Култура Азербејџана</s> <s>Референце</s> <s>Литература</s> <s>Географические названия мира: Топонимический словарь. — М: АСТ.</s><s>Поспелов Е. М.</s><s>2001; Географическая энциклопедия.</s> <s>Спољашње везе</s> <s>Званични портал Азербејџана Председник Азербејџана Парламент Азербејџана Статистичка канцеларија Азербејџана</s> <s>Кавказ Државе у Азији Државе у Европи Континенталне земље</s>

958

https://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%A1%D0%B0%D1%83%D0%B4%D0%B8%D1%98%D1%81%D0%BA%D0%B0%20%D0%90%D1%80%D0%B0%D0%B1%D0%B8%D1%98%D0%B0

Саудијска Арабија

<s>Саудијска Арабија (), званично Краљевина Саудијска Арабија (, ), највећа је држава Арабијског полуострва у југозападној Азији.</s><s>Граничи се са Јорданом на северу, Ираком на северу и североистоку, са Кувајтом, Катаром, Бахреином и Уједињеним Арапским Емиратима на истоку, Оманом на југоистоку и Јеменом на југу, и Персијским заливом на североистоку и Црвеним морем на западу.</s><s>Заузима површину од око 2.150.000 km², и има преко 30 милиона становника, од чега су две трећине Саудијци и једна трећина су страни држављани.</s> <s>Пре оснивања Краљевства Саудијске Арабија, територија данашње Саудијске Арабије је обухватала четири посебна региона: Хиџаз, Наџд и делове источне Арабије (Ел Хаса) и јужне Арабија (Асир).</s><s>Краљевство Саудијску Арабију је 1932. основао Ибн Сауд, који је ујединио ова четири региона у једну државу кроз низ освајања почевши од 1902. и освајања Ријада, постојбине своје породице, династије Сауд.</s><s>Од тада држава је апсолутна монархија којом се влада по исламским принципа, нарочито под утицајем вахабизма.</s><s>Вахаби Ислам је називан „предоминантним својством Саудијске културе”.</s><s>Саудијска Арабија се понекад назива „земљом две свете џамије” у смислу Месџид ел Харам (у Меки) и Месџид ен Набави (у Медини) — два најсветија места ислама.</s><s>Тренутно државно уређење је на снази од 1932. године када је Абдул-Азиз ибн Сауд прогласио независност Краљевства, док се његови коријени могу наћи још дубље у историји, са успоставом прве саудијске државе 1744. године.</s> <s>Саудијска Арабија је водећи светски извозник нафте, која је уједно и главни економски покретач развоја државе.</s><s>Извоз нафте чини око 90% укупног извоза и доноси око 75% прихода државног буџета, што доприноси релативном економском благостању њених становника.</s><s>Лоша страна велике зависности економије од нафте је нестабилна цена наведеног енергента на светском тржишту.</s><s>Такође понекад ову земљу и Русију називају енергетским суперсилама.</s><s>Групе за заштиту људских права учестало оптужују владу Саудијске Арабије за њихова кршења, међутим саудијске власти те оптужбе одбацују.</s> <s>Географија</s> <s>Краљевина заузима око 80% територије полуострва и лежи између 16° и 33° северне географске ширине и између 34° и 56° источне географске дужине.</s><s>Године 2000.</s><s>Саудијска Арабија и Јемен су склопили договор о разграничењу Велики део границе са јужним комшијама, Уједињеним Арапским Емиратима и Оманом, још увек није прецизно одређен нити маркиран, тако да тачна величина земље још увек није позната.</s><s>Саудијске власти наводе површину од 2.217.949 km².</s><s>Други извори дају податке који се крећу између 1.960.582 km² и 2.240.000 km².</s><s>Земља се обично рангира као 13/14. по величини у свету.</s> <s>Географијом Саудијске Арабије доминира Арабијска пустиња и суседне полупустиње и жбунотвите степе.</s><s>Више од девет десетина територије заузима пустиња, укључујући највећу непрекидну површину под песком на Земљи, Руб ел Хали.</s><s>У држави нема река или језера, али зато су вадији бројни.</s><s>Мало обрадивих површина се налази у алувијалним наносима у вадијима, басенима и оазама.</s><s>Главна топографска одлика је централна висораван, са планинама које се уздижу високо из уског низијског појаса уз Црвено море.</s><s>Главни планински ланци су Хиџаз и Асир са највишим врхом Саудом (3.133 m).</s><s>Овај део је познат као најзеленији и део с најсвежијом климом у Арабији.</s><s>Са источне стране планина терен се полако спушта до западног приобаља уз Персијски залив и граница са УАЕ и Оманом.</s><s>У центру је зараван Нејд.</s><s>На југу лежи негостољубива пустиња „Руб ел Кали” (Празни ћошак) у којој готово уопће нема живота.</s> <s>Саудијска Арабија нема сталних река или језера.</s><s>Њена обала је дуга око 2.640 km.</s> <s>Флора и фауна Локалне животиње укључују: ибексе (планинске дивокозе), дивље мачке, бабуне, вукове и хијене у брдским и планинским крајевима.</s><s>Мале птице живе у оазама.</s><s>Обалски дио Црвеног мора је богат коралима и бројним морским врстама.</s> <s>Клима</s> <s>Екстремна врућина и безводност су карактеристике већег дела Саудијске Арабије.</s><s>То је једно од неколико подручја у свету где температуре достижу од преко 50 °C; док је највећа забележена температура 51,7 °C. Зими се повремено појављују мраз или снег у унутрашњости или на већим надморским висинама, међутим то се дешава свега једном или два пута у деценији.</s><s>Најнижа забележена температура је −12 °C у Тураифу.</s><s>Просечне зимске (јануар) температуре се крећу у распону 8—20 °C у градовима у унутрашњости, попут Ријада, док су у Џеди и на обали Црвеног мора износи 19—29 °C. С друге стране, просечне летње температуре (јул) износе 27—43 °C у Ријаду, односно 27—38 °C у Џеди.</s><s>Ноћу се температуре у пустињама у унутрашњости спуштају на изузетно ниске вредности, а дању пустињски песак повећава Сунчеву топлоту.</s> <s>Годишња количина кише у просеку креће од 20 до 40 cm.</s><s>Јужни делови кишу добијају повремено, захваљујући деловању југозападних монсуна.</s><s>У планинама зими понекад пада снег.</s><s>У унутрашњости земље температуре су углавном више, а дуж обале влажност ваздуха је преко 90%.</s><s>Годишња количина падавина износи око 100 mm у Ријаду (углавном у периоду од јануара до маја), док је у Џеди око 54 mm (углавном у периоду од новембра до јануара).</s><s>Изненадни пљускови могу довести до јаких бујица у вадијима (сувим коритима).</s> <s>Историја</s> <s>Осим малог броја градских трговачких насеља, као што су Мека и Медина, која се налази у Хеџазу на западу Арабијског полуострва, већи део данашње Саудијске Арабије су биле негостољубиве пустиње која су насељавала номадска племенска друштва.</s><s>Оснивач ислама Мухамед је рођен у Меки око 570.</s><s>Почетком 7. века, Мухамед је ујединио бројна племена широм полуострва и створио јединствену исламску верску заједницу.</s><s>Након његове смрти 632, његови следбеници су брзо проширили територију под муслиманском владавином изван Арабије, освајајући огромна пространства (од Иберијског полуострва на западу до данашњег Пакистана на истоку) у року од неколико деценија.</s><s>На тај начин Арабија је ускоро постала политички периферни регион у муслиманском свету како се фокус померао на развијеније заузете земље.</s><s>Од 10. века до почетка 20. века, Меку и Медина били под контролом локалних арапских владара, који су носили титуле шариф Меке, али је већи део овог периода шариф дуговао верност владару једног од највећих исламских царстава са престоницама у Багдаду, Каиру или Истанбулу.</s><s>Већи део остатка данашње Саудијске Арабије се вратио на традиционалну племенску управу.</s> <s>У стара времена домаћи и страни владари борили су се за превласт над овом облашћу.</s><s>Године 1517.</s><s>Османско царство успоставило је власт над већим делом полуострва.</s> <s>Исламски верски реформатор Мухамед ибн Абд ел Вахаб удружио је око 1750. снаге с владаром места Дираџа у средишњој Арабији, Мухамадом ибн Саудом, чији су наследници до почетка 19. века с потпором широких слојева поборника новог верског вође освојили већину Арапског полуострва.</s><s>Веза династије Сауд с вахабском интерпретацијом ислама остаће једно од кључних обележја саудијске државе и у будућности.</s> <s>Нова арапска сила побудила је реакцију својих моћних сусједа, Османског царства и његовог савезника Египта који су 1818. уништили прву саудијску државу.</s><s>Убрзо је уследила обнова, али друга држава подлегла је унутрашњим сукобима и ратовима са суседима 1891.</s> <s>Модерну Саудијску Арабију основао је Абдулазиз ибн Абдул-Рахман, а на Западу познат као Ибн Сауд, који је 1902. започео да окупља традиционалне породичне земље комбинацијом оружаних сукоба и веште дипломације.</s><s>Саудијска Арабија била је под Британским протекторатом од 1915. до 1927.</s><s>Уједињено Краљевство, тада најзначајнија сила на Блиском истоку, признало је независност Саудове краљевине 1927, а 1932.</s><s>Хиџаз и Неџд (средишњи део Арапског полуострва) и формално су уједињени у Краљевину Саудијску Арабију.</s> <s>Након уједињења Политички успеси нису били праћени економским све док нису откривена нафтна налазишта у марту 1938. године.</s><s>Развојни програми искориштавања налазишта су прекинути Другим светским ратом 1939. године, да би били поново покренути 1946. године, а производња је достигла пуне капацитете 1949. године.</s><s>Нафта је обезбедила економски просперитет земље и ојачала њену позицију у свету.</s><s>На међународном плану Саудијска Арабија балансира између добрих односа с државама Запада и оданости заједничким арапским циљевима.</s><s>Саудијско друштво је још је увек у великој мери конзервативно и значајан утицај имају исламске верске вође (улема).</s> <s>После Абдул Азизове смрти 1953. године трон је преузео његов син Сауд, који је владао до 1964. године, да би га наслиједио Фајсал.</s><s>Унутарпородична ривалства су довела до убиства Фајсала од стране његовог нећака принца Фајсал ибн Мусаида 1975. године.</s><s>Након убиства престо је преузео краљ Кхалид који је владао седам година и био наслеђен од краља Фахда 1982. године.</s><s>Фахд је умро 2005. године а наследио га је његов полубрат Абдула, тренутни владар Саудијске Арабије.</s> <s>Од Другог светског рата па наовамо, владари ове династије подржавају Палестинце и одржавају блиске везе са САД.</s><s>Године 2000.</s><s>Саудијска Арабија и Јемен решили су дуготрајан спор око границе.</s> <s>Саобраћај Мрежа железничких пруга дуга је 1.392 km, а мрежа путева 152.044 km, од чега је 45.461 km асфалтирано.</s><s>Мрежом саобраћајница Ријад је повезан са обалом, Јеменом, Кувајтом и Јорданом.</s> <s>Привреда</s> <s>Привреда Саудијске Арабије је базирана на нафти.</s><s>Она је највећи произвођач нафте међу земљама чланицама ОПЕК-а и трећи произвођач нафте у свету.</s><s>Резерве Саудијске Арабије чине једну четвртину укупних светских залиха нафте.</s><s>Отприлике 75% буџета се пуни приходима од извоза нафте.</s><s>Нафтна индустрија учествује са 45% у друштвеном производу Саудијске Арабије.</s><s>Ова држава има службено залихе нафте у износу 260 милијарди барела, што је 24% свјетских резерви.</s><s>Осим нафте, производи се земни гас, гипс, урма, пшеница и десалинизована вода.</s> <s>Пораст цена нафте у годинама 2008—2009 је започео други нафтни „бум”, остварујући вишак у буџету од 28 милијарди америчких долара.</s><s>Акције компанија су знатно добиле на вредности.</s> <s>Привреда Саудијске Арабије је 13. у свету по компетитивности.</s><s>Улажу се веома велика средства да привреда постане више разнолика.</s><s>У току је рекордан пораст кориштења персоналних компјутера, захваљујући дерегулацији.</s><s>Државни систем осигурава ученицима и студентима бесплатно образовање, књиге и здравствену заштиту, и отворена је свим Саудијцима.</s><s>Преко 25% годишњег државног буџета се издваја за образовање, укључујући и издвајања за професионалну оријентацију.</s><s>Саудијска Арабија је једна од неколико најбрже растућих економија у свету, са приходом по становнику од 20.700 амерички долара (2007).</s> <s>Административна подела</s> <s>Саудијска Арабија је подељена на 13 провинција:</s> <s>Ел Баха Северна граница Ел Џауф Ел Медина Ел Касим Ријад Источна провинција Асир Хаил Џизан Мека Наџран Табук</s> <s>Политичко уређење</s> <s>Централна институција власти земље је Саудијска монархија.</s><s>У закону усвојеном 1992. године наведено је да је Саудијска Арабија монархија под влашћу синова и унука првог краља Абдулазиза ибн Сауда.</s> <s>Куран представља устав земље, а врховни закон чини шеријат (исламски закон базиран на Курану).</s><s>Неке западне организације процењују да је режим ове државе девети по реду најтоталитарнији режим у свету.</s> <s>Не постоје признате политичке странке нити избори, изузев локалних избора одржаних 2005. године на којима су право гласа имали само мушкарци.</s><s>Краљева власт је теоретски ограничена шеријатом и неким локалним традицијама.</s><s>Он такође мора имати подршку остатка Саудијске фамилије, улеме (верских лидера) и других важних група саудијског друштва.</s> <s>Саудијска влада подржава ислам финансирајући џамије и школе Курана широм света.</s><s>Водећи људи краљевске породице бирају краља из редова једног од својих припадника, уз одобрење улеме.</s> <s>Становништво</s> <s>Велики дио копна се састоји од слабо насељених пустиња и полупустињских регија; на тим подручјима се углавном налазе Бедуини.</s><s>У наведеном делу земље вегетација је ограничена на коров и грмље.</s><s>Мање од 2% земље чини обрадива површина.</s><s>Насељена места су углавном концентрисана уз источне и западне обале, те на пар густо насељених оаза у унутрашњости као што су Хофуф и Бурахда.</s><s>Неке области, попут пустиње Руб ел Кали и Арабијске пустиње, уопште нису насељене, иако се због потреба индустрије нафте планира изградња насеља и у тим деловима земље.</s><s>Становништво је концентрисано у градовима на западној обали и њеном залеђу (Џеда, Мека, Медина), главном граду Ријаду у средишту земље, као и на источном приобаљу гдје је лоцирана већина нафтних извора (Дамам, Хуфуф, Дахран).</s> <s>Ислам је религија скоро целокупног домаћег становништва и једини има службено признање.</s><s>Саудијска Арабија је колевка ове вере и у земљи се налазе два најважнија исламска светишта, Мека и Медина.</s><s>Арапски односно његов локални дијалект је језик већине становништва.</s><s>Велик број становника (око 6 мил.) су страни држављани на раду у индустрији нафте и у другим секторима привреде.</s> <s>Највећи градови</s> <s>Култура</s> <s>Култура Саудијске Арабије је утемељена на исламским и племенским вредностима.</s><s>Мека и Медина су главни културни центри у држави.</s><s>Викенд обухвата петак и суботу.</s> <s>„Ел Ардха” је државни национални фолклорни плес, а то је игра са мачевима, базирана на бедуинској традицији.</s><s>„Ел сихба” је фолклорна музика, пореклом из Андалузије.</s><s>У градовима Мека, Медина и Џеда, веома је популаран инструмент „мизмар”, налик на обоу.</s><s>„Самри” је популарна форма традиционалне музике, која укључује и модерни арапски инструмент „оуд”.</s> <s>Облачење прати стриктно принципе „хиџаба”, што је исламски одраз једноставности, посебно у облачењу.</s><s>Облачење је прилагођено климатским условима.</s><s>Одећа се састоји од традиционалних одевних предмета.</s> <s>Модерни Саудијски писци су: Абдул Рахман Муниф, Јосеф ел Мохајмид, Абду Кал, Али ел Домаини, Ахмед Абодехман, Абдула ел Квасеми</s> <s>Спорт Мушкарци се често баве спортом.</s><s>Жене ретко учествују у спортским активностима, најчешће у дворанама.</s><s>Фудбал је најпопуларнији спорт.</s><s>Саудијска Арабија учествује на Летним Олимпијадама.</s><s>Фудбалска репрезентација Саудијске Арабије учествује у такмичењима која су под окриљем ФИФА-е.</s><s>Поједини популарни фудбалери су: Маџед Абдула, Мохамед ел Деајеа, Сами ел Џабер, Саид ел Увајран и Фахад ел Биши.</s> <s>Војска</s> <s>Саудијско Министарство одбране и авијације је задужено за управљање војним снагама Саудијске Арабије.</s><s>Оно је такође задужено за изградњу цивилних аеродрома и војних база, као и за метеорологију.</s> <s>Оружане снаге су састављене од: Армије, морнарице, ваздухопловства, противваздушне одбране, Националне гарде, Краљевске заштитне регименте, и специјалних снага.</s> <s>Саудија има своју војну индустрију.</s><s>Војни буџет је у износу од 38 милијарди америчких долара.</s> <s>У оквиру Министарства унутрашњих послова се налазе: полиција, граничари, обалска стража и „Ел Муџахедин”.</s> <s>Напомене</s> <s>Референце</s> <s>Литература</s> <s>Helmuth Blume: Saudi Arabien.</s><s>Horst Erdmann Verlag.</s><s>Tübingen Basel.</s><s>1976.</s><s>Hans Karl Barth, Konrad Schliephake: Saudi Arabien in der Reihe „Perthes Länderprofile”, Klett-Perthes, Gotha und Stuttgart.</s><s>1998.</s><s>Robert Baer: Sleeping With The Devil: How Washington Sold Our Soul for Saudi Crude, Crown. ; Second edition: Cambridge University Press. (hardback) und. (paperback) Madawi Al-Rasheed: Kingdom without Borders .</s><s>Saudi Arabia’s Political, Redligious and Media Frontiers.</s><s>Who's who in the Saudi Arabia 2006.</s><s>Asia Pacific Infoserv, Sydney 2006.</s> <s>Спољашње везе</s> <s>Инфо центар Саудијска Арабија Сајт Владе Саудијска Арабија на сајту Би-Би-Си Key Development Forecasts for Saudi Arabia на сајту International Futures''</s> <s>Државе у Азији</s>

959

https://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%A7%D0%B8%D0%BB%D0%B5

Чиле

<s>Чиле (), званично Република Чиле (), председничка је република у Јужној Америци, која заузима дуг и узан појас земљишта између Анда на истоку и Тихог океана на западу.</s><s>Граничи се са Перуом на сјеверу, са Боливијом на сјевероистоку, са Аргентином на истоку, док на крајњем југу излази на Дрејков пролаз.</s><s>У састав Чилеа су укључена и острва Хуан Фернандез, Сала и Гомез, Десвентурадас и Ускршња острва у Океанији.</s><s>Чиле претендује на територију од 1.250.000 km² на Антарктику, иако су све претензије суспендоване према Антарктичкој повељи.</s> <s>Главни град је Сантијаго де Чиле, док се скупштина састаје у оближњем Валпараису.</s><s>У Сантијагу живи 40% становништва Чилеа.</s><s>Остали већи градови су: Валпараисо, Антофагаста, Пунта Аренас, Икике, Серена, Талка и други.</s> <s>Данас је Чиле једна од најстабилнијих и најпросперитетнијих латиноамеричких држава, са угледном војском и растућом привредом.</s><s>Чиле предводи Латинску Америку у људском развоју, дохотку по глави становника, конкурентности, економским слободама и ниској стопи корупције.</s><s>Чиле је оснивач Уједињених нација, Уније јужноамеричких народа и Заједнице латиноамеричких и карипских држава.</s> <s>Порекло имена Постоје разне теорије које се односе на порекло речи Чиле.</s><s>Према теорији Дијега де Росалеса, шпанског хроничара из 17. века, перуанске Инке су долину реке Аконкагва звале Чиле, што је неправилан изговор имена поглавице племена Пикунче који се звао Тиле.</s><s>Друга теорија указује на сличност долине реке Аконкагва са долином Касма у Перуу, где су се налазили град и долина по имену Чиле.</s><s>Према осталим теоријама Чиле је изведено од речи Индијанаца која значи „крај света“ или „морски галеб“, од речи чили Мапуче народа, која значи „где се земља завршава;“ или из језика кечуа чири што значи „хладно“, или чили, што значи „снег“ или „најдубља тачка на Земљи“.</s><s>Шпански конкистадори су за ово име чули од Инка а неколико чланова прве шпанске експедиције Дијега де Алмагра, јужно од Перуа, је себе звало људима Чилеа.</s> <s>Географија</s> <s>Положај</s> <s>Чиле је веома дуга и узана земља смештена у приобаљу јужног дела Јужне Америке са западне стране Анда.</s><s>Од севера до југа протеже се у дужини од 4300 km док је на најширем делу, у правцу исток – запад, широк 350 km.</s><s>Карактерише га разноврстан крајолик и разни типови климе.</s><s>Простире се на површини од 756.950 km2.</s><s>Смештен је унутар Ватреног појаса Пацифика.</s><s>Заједно са острвима, али без територије на коју полаже право на Антарктику, Чиле је смештен између 17. и 56. степена ЈГШ, и 66. и 81. степена ЗГД.</s> <s>Чиле спада међу земље са највећом дужином између најсеверније и најјужније тачке државе.</s><s>Ако изузмемо острва, Чиле је јединствена земља гледајући распон између најзападније и најисточније тачке државе, јер друге земље које су у правцу север – југ дугачке као Чиле у правцу исток – запад су и по десет пута шире.</s><s>Чиле делом своје територије сматра и 1.250.000 km2 Антарктика.</s><s>Међутим, након потписивања Антарктичког споразума морао је да суспендује претензије на ову област.</s> <s>Под управом Чилеа су и Ускршње острво као и Сала и Гомез, најисточнија острва Полинезије.</s><s>Такође, Чилеу припада острво Робинзон Крусо у архипелагу Хуан Фернандез, као и два повремено насељена острва Сан Амбросио и Сан Феликс.</s><s>Ова острва су значајна јер захваљујући њима територијалне воде Чилеа се простиру много даље од јужноамеричког континента.</s> <s>Геологија и рељеф</s> <s>Пустиња Атакама, на северу земље, богата је рудама, првенствено бакром и нитратима.</s><s>Главнина становништва и обрадивих површина смештена је у релативно малој Средишњој долини, где се налази и главни град Сантијаго.</s><s>Ова област представља и историјско средиште из ког се чилеанска држава ширила крајем 19. века, када је обухватила северне и јужне области.</s><s>Југ Чилеа је богат шумама и пашњацима, а истиче се и низ вулкана и језера.</s><s>Јужна обала је лавиринт фјордова, морских рукаваца, канала, вијугавих полуострва, и острва.</s><s>Анди се протежу дуж источне границе Чилеа.</s> <s>Воде</s> <s>Због специфичне територије Чиле је испресецан бројним кратким рекама малог протока воде.</s><s>Све оне се протежу од Анда до Тихог океана, и теку у смеру од истока ка западу.</s> <s>У региону Норте Гранде, с обзиром да се ради о пустињском пределу, постоје само мали потоци ендореичног типа, осим реке Лоа, најдуже у Чилеу, дуге 440 km.</s><s>Језеро Чунгара смештено је на 4500 m надморске висине, на граници са Боливијом.</s><s>Такође, Чиле са овом земљом дели и реке Лаука и Љута У средишњем делу региона Норте Чико има више река од значаја за пољопривреду.</s><s>Треба споменути Елки у дужини од 75 km; Аконкагва (142 km); Маипо у дужини од 250; и њихове притоке Мапочо (110 km); и Мауле (240 km).</s><s>Ове реке воду углавном добијају топљењем снега на Андима током лета и од зимских киша.</s><s>Најважнија језера у овом подручју су вештачко језеро Рапел, лагуне Колбун Мауле и Лаха.</s> <s>Флора и фауна</s> <s>Клима</s> <s>Чиле има разноврсну климу.</s><s>На северу је најсувља пустиња на свету Атакама, у средишњем делу је средоземна клима, на Ускршњем острву је влажна суптропска, док је на југу и истоку земље у подручјима алпијских тундри и глечера присутна океанска клима.</s><s>Према Кепеновој класификацији климата у Чилеу постоји барем седам климатских подтипова.</s><s>У већем делу земље постоје сва четири годишња доба: лето (од децембра до фебруара), јесен (од марта до маја), зима (од јуна до августа), и пролеће (од септембра до новембра).</s> <s>Историја</s> <s>Рана историја и колонизација</s> <s>Пре отприлике 10.000 година Индијанци су се настанили у плодним долинама и дуж обале данашњег Чилеа.</s><s>Најстарије људске насеобине у Чилеу су локалитети Монте Верда, Национални парк Куева дел Милодон и тунели кратера вулкана Пали Аике.</s><s>Урођеничке културе које су постојале на територији данашњег Чилеа, пре доласка Европљана, могу се поделити у три групе: северни народ; арауканска култура, која је обухватала подручје између реке Чоапа и острва Чилое; и патагонијска култура, која су сачињавала разна номадска племена.</s><s>Године 1520, на свом путу око света Фернандо Магелан је открио јужни пролаз који је назвао по себи, Магеланов мореуз.</s><s>То је уједно била прва европска експедиција која је дошла на тле данашњег Чилеа.</s><s>Након њега је Дијего де Алмагро са шпанским конкистадорима, 1535. дошао из Перуа у потрази за златом.</s><s>Освајање Чилеа је почело почетком 1540. а спровео га је Педро де Валдивија, један од официра Франсиска Пизара.</s><s>Он је основао град Сантијаго де Чиле 12. фебруара 1541. године.</s><s>Иако Шпанци нису нашли злато које су тражили, препознали су пољопривредне потенцијале Чилеа и припојили га Шпанској империји.</s> <s>Освајање земље се одвијало постепено а Европљани су наилазили на неуспехе код домородачког становништва.</s><s>Велика побуна народа Мапуче која је почела 1553. довела је до Валдивијине смрти и уништавања великог броја насеља колониста.</s><s>Веће побуне догодиле су се 1598. и 1655. године.</s><s>Сваки пут би се побунили Мапуче и други домородачки народи, јужна граница колоније би била померена ка северу.</s><s>Шпанска круна је укинула ропство 1683. јер је схватила да поробљавање народа Мапуче само појачава њихов отпор уместо да га слаби.</s><s>Упркос краљевским забранама односи су остали затегнути због непрекидних сметњи колониста.</s><s>Одсечен од севера пустињом, према југу народом Мапуче, према истоку Андима, и према западу океаном, Чиле је постао једна од најцентрализованијих и најхомогенијих шпанских колонија у Америци.</s> <s>Служећи као гранични гарнизон, колонија је имала улогу у спречавању напада Мапуча и европских непријатеља Шпаније, посебно Британаца и Холанђана.</s><s>Пирати и енглески авантуристи су заједно са Индијанцима Мапуче угрожавали колонију, поготово 1578. током похода сер Франсиса Дрејка на Валпараисо, главну луку у колонији.</s><s>Чиле је имао једну од највећих стајаћих армија у Америци, што га је чинило једним од најмилитаризованијих шпанских поседа, као и један од трошкова за благајну Вицекраљевства Перу.</s><s>Први општи попис становништва је спровела влада Агустина де Хаурегија између 1777. и 1778. године.</s><s>Он је показао да у колонији Чиле живи 259.646 становника од којих је 73,5% европског порекла, 7,9% местика, 8,6% урођеника и 9,8% црнаца.</s><s>Франсиско Уртадо је 1784. као гувернер провинције Чилое обавио у њој попис становништва на ком је утврђено да је број становника 26.703, од којих су 64,4% били белци а 33,5% су били урођеници.</s> <s>Независност Постављење Жозефа Бонапарту, брата Наполеона, за краља Шпаније 1808. године подстакло је колонију на отцепљење од Шпаније.</s><s>Дана 18. септембра 1810. је у име Фернанда – наследника свргнутог краља – основана народна хунта.</s><s>Влада хунте Чилеа прогласила је Чиле аутономном републиком унутар шпанског краљевства (у знак сећања на овај догађај Чиле слави 18. септембар као Дан државности).</s><s>Након ових догађаја под командом Хосе Мигела Карере, једног од најславнијих родољуба, и његова два брата Хуана Хосеа и Луиса Карере покрет за потпуно ослобођење убрзо је стекао велику подршку.</s><s>Шпански покушаји да поново успостави судску власт током тзв. Реконкисте продужили су борбу а дошло је и до закулисних борби између Бернарда О’Хигинса, који је претендовао на Карерино место.</s> <s>Спорадични сукоби су се наставили до 1817. године.</s><s>Док је Карера био у затвору у Аргентини, О’Хигинс и анти-Карерина кохорта Хосе де Сан Мартина, хероја Аргентинског рата за независност, предводили су Војску Анда са којом су поразили ројалисте у Чилеу.</s><s>Дана 12. фебруара 1818.</s><s>Чиле је проглашен за независну републику.</s><s>Независност је донела мање друштвене промене, међутим, чилеанско друштво у 19. веку је сачувало основну друштвену структуру на коју је у највећој мери утицала породична политика и римокатоличка црква.</s><s>Успостављена је јака институција председника али су богати земљопоседници задржали утицај на политику.</s><s>Последњих деценија 19. века, влада у Сантијагу је учврстила своје позиције на југу након што је угушила побуне Мапуча током Окупације Арауканије.</s><s>Споразум са Аргентином потписан 1881. потврдио је суверенитет Чилеа над Магелановим мореузом.</s><s>Као резултат Рата на Пацифику са Перуом и Боливијом од 1879. до 1883.</s><s>Чиле је проширио своју територију на север за једну трећину, чиме је онемогућио Боливију да изађе на Тихи океан и стекао вредне залихе нитрата чија је експлоатација довела до ере националног просперитета.</s><s>Чилеански грађански рат 1891. је као последицу имао прерасподелу моћи између председника и конгреса и успоставу демократије парламентарног типа.</s><s>Међутим, у грађанском рату су се такође сукобили и они који су заговарали развој домаће индустрије и они који су заступали интересе банака, првенствено породица Едвардс која је имала јаке везе са страним инвеститорима.</s> <s>20. век Припадници растуће средње и радничке класе су незадовољни привредним системом, који је био подређен владајућој олигархији, 1920. изабрали реформисту Артура Алесандрија за председника Чилеа.</s><s>Његов програм социјалне правде је био у супротности са ставовима чланова Конгреса.</s><s>Током двадесетих година 20. века популарност су стекле и бројне марксистичке групе.</s><s>Генерал Луис Алтамирано је 1924. извршио војни пуч па је у Чилеу дошло до нестабилности која је трајала до 1932. године.</s><s>У том периоду на власти је било десет влада од којих је најдуже трајала влада генерала Карлоса Ибањеза дел Кампа.</s><s>Он је на власти био кратко током 1925, и између 1927. и 1931. године.</s><s>Његова владавина се могла сматрати диктатуром али умеренијом у поређењу са диктатурама карактеристичним за Латинску Америку.</s><s>Одрекавши се власти у корист демократски изабраног наследника, Ибањез дел Кампо је стекао поштовање великог дела становништва што му је омогућило да остане значајан политичар током наредних тридесет година.</s><s>Са успоставом демократске власти 1932. појавила се Радикална странка која је представљала велики број припадника средње класе.</s><s>Она је представљала главног чиниоца у коалиционим владама током наредних двадесет година.</s><s>Током раздобља владавине Радикалне странке (1932—1952) држава је повећала своје присуство у привреди.</s><s>Године 1952. на власт се вратио Ибањез дел Кампо.</s><s>Њега је 1958. наследио представник конзервативне политике Хорхе Алесандри.</s> <s>На председничким изборима 1964.</s><s>Едвардо Фреи Монталва, из Хришћанско – демократске партије, добио је апсолутну већину.</s><s>Његова победа је означила почетак великих реформи.</s><s>Под слоганом „револуција у слободи“, Фреијева администрација је започела спровођење дугорочних друштвених и економских програма, посебно у здравству, станоградњи, као и пољопривредну реформу, која је обухватала организовање пољопривредника у синдикате.</s><s>Међутим, до 1967.</s><s>Фреи је наишао на снажно противљење левичара, који су сматрали његове реформе неодговарајућим, и конзервативаца који су их с друге стране сматрали претераним.</s><s>До краја свог мандата Фреи није успео да оствари амбициозне циљеве своје странке.</s> <s>На изборима 1970. кандидат Социјалистичке партије Чилеа (део тзв. коалиције „Народног јединства“, коју су чинили и комунисти, радикали, социјалдемократе, дисиденти из Хришћанско – демократске странке, Јединствени народни акциони покрет, и Независна народна акција) сенатор Салвадор Аљенде је добио релативну већину на изборима.</s><s>Био је испред кандидата хришћанских демократа Радомира Томика и конзервативца Хорхеа Алесандрија.</s><s>Аљенде је добио 36% гласова, док је Алесандри освојио 34% а Томик 27% гласова.</s> <s>Упркос притиску владе САД, Конгрес Чилеа је организовао гласање између два водећа кандидата, Аљендеа и бившег председника Хорхеа Алесандрија, и у складу са традицијом изабрао Аљендеа са 153 према 35 гласова.</s><s>Фреи је одбио да оформи савез са Алесандријем ради супротстављања Аљендеу, јер је сматрао да Хришћанско – демократска партија представља раднике и да не може имати заједничке ставове са десничарима.</s><s>Заједнички јавно – приватни јавни радови помогли су у смањењу незапослености.</s><s>Већи део банкарског сектора је национализован.</s><s>Велики део индустрије бакра, угља, гвожђа, нитрата и челика је национализован или је постао зависан од државе.</s><s>Индустријска производња је значајно порасла а незапосленост је пала током прве године Аљендеове администрације.</s> <s>Аљендеов програм је укључио у побољшање интереса радника, заменивши правосудни систем са „социјалистичком једнакошћу“, национализацијом банака и приморавањем других на банкротство, као и јачање „народних милиција“ познатих као MIR ().</s><s>Платформа Народног јединства за национализацију рудника бакра додата је у форми амандмана у устав.</s><s>У Конгресу је усвојена једногласно.</s> <s>Као последицу, администрација Ричарда Никсона је организовала и убацила тајне агенте у Чиле да би дестабилизовала Аљендеову владу.</s><s>Такође Американци су финансијским притиском ограничили међународне економске кредите Чилеу.</s><s>Структурна привредна криза која је почела 1972. погоршана је одливом капитала, смањењем инвестицијама, и повлачењем банкарских улога као одговор на Аљендеов социјалистички програм.</s><s>Производња је пала а незапосленост је порасла.</s><s>Ради подстицања потрошње и прерасподеле дохотка у корист оних са мањим примањима Аљенде је применио мере замрзавања цена, повећања плата и промене пореских стопа.</s><s>Економски проблеми су се погоршали јавном потрошњом која је финансирана углавном штампањем новца и слабим кредитним проценама комерцијалних банака.</s><s>Истовремено, опзициони медији, политичари, привредници и друге организације су помогли да се подстакне политичка и привредна нестабилност, а неке од њих су потпомогнуте из САД.</s><s>Почетком 1973. инфлација је била изван контроле.</s><s>Осакаћена привреда је такође погођена дугим и понекад истовременим штрајковима лекара, наставника, студената, камионџија, рудара и малих привредника.</s> <s>Врховни суд Чилеа је 26. маја 1973. једногласно осудио Аљендеово „ремећење законодавства државе“.</s><s>Суд је подржао и оснажио Пиночеово преузимање власти, иако је то било у супротности са уставом.</s><s>Коначно Салвадор Аљенде је свргнут у војном пучу 11. септембра 1973.</s><s>Након што је војска бомбардовала председничку палату, Аљенде је наводно извршио самоубиство.</s><s>Војна хунта предвођена генералом Аугустом Пиночеом преузела је власт у земљи.</s><s>Прве године владавине Пиночеовог режима су биле обележене кршењем људских права.</s><s>Само у октобру 1973. тзв. Караван смрти је убио најмање седамдесет двоје људи, док је према Ретиговом извештају у првих шест месеци убијено хиљаду а током наредних шеснаест година још око две хиљаде људи.</s><s>Нови устав је усвојен на контроверзном плебисциту 11. септембра 1980. а генерал Пиноче је постао председник републике са осмогодишњим мандатом.</s><s>Крајем 1980-их углавном као последица привредног колапса из 1982. и масовне грађанске непослушности од 1983. до 1988, влада је постепено дозволила већу слободу окупљања, говора, и удруживања.</s><s>Министар финансија Ернан Бучи је покренуо реформе ка тржишно оријентисаној привреди али је сиромаштво наставило да расте.</s><s>Чиле се окренуо ка тржишној привреди која се огледала у повећању домаћих и страних приватних инвестиција, иако индустрија бакра и друге важне гране у експлоатацији руда остале затворене за приватна улагања.</s><s>На плебисциту одржаном 5. октобра 1988, генерал Пиноче није добио други осмогодишњи мандат, јер је 56% бирача гласало против.</s><s>Чилеанци су изабрали новог председника и већину чланова оба дома Конгреса 14. децембра 1989.</s><s>Хришћански демократа Патрисио Аилвин, кандидат коалиције 17 странака назване „Консетрасион“ (), добио је апсолутну већину гласова (55%).</s><s>Патрисио Аилвин је владао од 1990. до 1994. током тзв. транзиционог периода.</s><s>На изборима у децембру 1993, син бившег председника Едуарда Фреија, Едуардо Фреи Риуз-Тахле предводио је коалицију Консентрасион и са њом је освојио 58% гласова.</s> <s>21. век</s> <s>Фреија Руиза – Тахлеа је 2000. наследио социјалиста Рикардо Лагос, који је победио у другом кругу Хоакина Лавина кандидата десничарске Алијансе за Чиле Јануара 2006.</s><s>Чилеанци су први пут изабрали жену за председника - Мишел Башеле Херија, кандидата Социјалистичке партије.</s><s>Она је поразила Себастијана Пињеру из странке Народне обнове, продуживши владавину коалиције Консетрасион за још четири године.</s><s>У јануару 2010.</s><s>Чилеанци су изабрали Себастијана Пињеру, првог десничарског председника после 20 година.</s><s>Он је поразио бившег председника Едварда Фреија Руиза – Тахлеа, кандидата коалиције Консетрасион.</s> <s>Дана 27. фебруара 2010.</s><s>Чиле је потресао земљотрес јачине 8,8 ° Меркалијеве скале, један од најснажнијих икада забележених на свету.</s><s>Погинуло је око 500 људи а хиљаде грађевина је оштећено.</s><s>Процене о штети износе од 15 до 30 милијарди долара, што представља између десет и петнаест процената бруто друштвеног производа Чилеа.</s> <s>Административна подела</s> <s>Становништво</s> <s>Према резултатима пописа из 2012.</s><s>Чиле има 16.634.603 становника, мушкараца је 8.101.890 а жена 8.532.713.</s><s>Стопа природног прираштаја опада од 1990, због смањене стопе наталитета.</s><s>Демографи процењују да ће до 2050.</s><s>Чиле имати око 20,2 милиона становника.</s><s>Око 85% становништва живи у градовима, од чега 40% у ширем подручју Сантијага де Чилеа.</s><s>Највеће агломерације су шира подручја Сантијага де Чилеа са 5,6 милиона људи, Консепсиона са 861.000 људи, и Валпараиса са 824.000 људи.</s><s>Чиле је мултиетничко друштво, дом људима различитог етничког порекла.</s><s>Постоје различите студије о етничкој структури Чилеа.</s> <s>У студији коју је урадио Универзитет Чиле се наводи да 30% становништва чине белци; местици, који су 60% белци и 40% Индијанци, чине 65% становништва, док Индијанци чине преосталих 5%.</s><s>Једна генетска студија, коју је урадио исти универзитет, показала је да просечан Чилеанаца има 64% гена белаца и 35% индијанских гена.</s><s>Упркос генетским разматрањима, уколико се постави питање, већина Чилеанаца ће се изјаснити као белци.</s><s>Према истраживању „Латинобарометра“ () из 2011. на питање којој раси припадају већина је одговорила „белој“ (59%), док је 25% рекло да су „местици“ а 8% су се изјаснили као „домороци“.</s> <s>Религија Међу религијама превладава католицизам, које држава подупире иако није службена религија.</s><s>Осим католика, постоји и већи број припадника јеврејске религије и протестаната.</s> <s>Католика је 70%, протестаната 15,1%.</s> <s>Привреда</s> <s>Чиле је једна од најстабилнијих и најпросперитетнијих држава у Јужној Америци.</s><s>Водећа је латиноамеричка земља по индексу хуманог развоја, конкурентности, дохотку по становнику, глобализацији, економским слободама и малој стопи корупције.</s><s>Међутим, у Чилеу су присутне велике несразмере у расподели дохотка, изражене Џини индексом.</s><s>Године 2006.</s><s>Чиле је постао земља са највећим номиналним дохотком по становнику у Латинској Америци, а маја 2010.</s><s>Чиле прва јужноамеричка земља чланица ОЕЦД-а.</s> <s>Чиле је почетком 1990-их, током владавине Патрисио Аилвина, имао узорну привреду у погледу економских реформи.</s><s>Просечан раст БДП-а између 1991. и 1997. је био осам посто, али је 1998. преполовљен услед рестриктивне монетарне политике (спровођене ради спречавања буџетског дефицита) и мањих прихода од извоза, првенствено у Азију погођену финансијском кризом.</s> <s>Привредна је остала трома све до 2003, када је почела да даје јасне знаке опоравка остварујући стопу раста БДП-а од четири посто.</s><s>Привреда Чилеа је 2004. годину завршила са растом БДП-а од шест посто, док је у 2005. раст био 5,7 процената да би 2006. пао за четири процента.</s><s>Наредне године БДП је порастао за пет посто.</s><s>Незапосленост је током 1990-их била око седам посто, да би од почетка економске кризе 1999. била између осам и десет посто.</s><s>Године 2006. пала је на 7,8% и наставила је свој пад па је 2007. била 6,8 процената.</s><s>Плате су расле брже него инфлација што је била последица раста продуктивности и пораста животног стандарда.</s><s>Према владиним истраживањима проценат Чилеанаца чији је доходак по домаћинству испод линије сиромаштва је смањен са 45,1% 1987. на 11,5% 2009.</s><s>Међутим, критичари сматрају да су ови износи знатно већи од онога што власт приказује.</s><s>Према њиховим тврдњама стопа сиромаштва је 2007. била 29%.) Према подацима из новембра 2012 око 11,1 милион људи или 64% становништва је примало социјалну помоћ, преко „Социјалне заштитне карте“, којом су обухваћени људи који живе у сиромаштву или су близу уласка у сиромаштво.</s> <s>Економска политика</s> <s>Захваљујући стабилној економској политици од 1980-их, Чиле је имао континуиран привредни раст који је допринео преполовљавању стопе сиромаштва.</s><s>Војна хунта је током своје владавине од 1973. до 1990. продала велики број предузећа у државном власништву а демократске владе су након 1990. наставиле приватизацију, али споријим темпом.</s><s>Држава нема већу улогу у привреди изузев њеног регулисања.</s><s>Она управља највећим светским произвођачем бакра „Коделком“, и са неколико јавних предузећа, међу којима је и једна банка.</s><s>Чиле има потписане споразуме о слободној трговини са великим бројем земаља, међу којима су Сједињене Америчке Државе.</s><s>Централна банка Чилеа, као независна институција, тежи ка одржавању стопе инфлације између два и четири посто, у 2012. години инфлација је била 2,8%.</s><s>Апресијација чилеанског песа према америчком долару је помогла да се, последњих година, обори инфлација.</s><s>Већина плата и кредита је „везана“ за амерички долар па је на тај начин смањена могућност појаве веће стопе инфлације.</s><s>У 2006.</s><s>Чиле је инвестирао 0,6% БДП-а у истраживање и развој.</s><s>Од тог износа две трећине је уложила држава.</s><s>Поред економске и политичке стабилности влада Чилеа промовише Чиле као „инвестициону платформу“ за мултинационалне корпорације које намеравају да послују у региону.</s><s>Страни инвеститори су изједначени са домаћим, регистрација је једноставна и белодана а страним инвеститорима је омогућено несметано располагање профитом и капиталом.</s><s>Влада Чилеа је оформила Савет за иновације и конкурентност, чији је задатак да препозна нове гране привреде ради њихове промоције.</s><s>Чиле је једна од земаља у Латинској Америци са најбољим кредитним рејтингом.</s><s>Према агенцији Стандард енд пур кредитни рејтинг Чилеа је А+.</s><s>Влада Чилеа је обавезна по закону да оствари буџетски суфицит од најмање једног процента БДП-а.</s><s>У 2006. буџетски суфицит је износио 11,3 милијарде долара, што је готово осам процената БДП-а.</s><s>Влада Чилеа наставља да отплаћује спољни дуг земље а он је на крају 2012. износио је 10,2%.</s> <s>Спољна трговина</s> <s>Најзначајнији извозни производ Чилеа је бакар и он чини око половине извоза, поред тога Чиле извози дрво и производе од дрвета, свеже воће, морску рибу и вино.</s><s>У 2011.</s><s>Чиле је извезао добрâ и услуге у вредности од 81,71 милијарди долара а увоз је био 70,92 милијарде долара, тако је остварен трговински суфицит од 10,79 милијарди долара.</s><s>Најважнији спољнотрговински партнери Чилеа су Кина где је 2011. пласирано 22,8% укупног извоза, затим САД и Јапан где је пласирано по 11,1% извоза, па Бразил и Јужна Кореја са по 5,5% и Холандија са 4,7% извоза.</s><s>Чиле је 2011. највише увезао из САД 20,1% укупног увоза, Кине 16,9%, Бразила 8,3%, Аргентине 6,3% и Немачке 4,2%.</s> <s>Познати Чилеанци</s> <s>Уметници: Пабло Неруда - песник Габријела Мистрал - песникиња Изабела Аљенде - прозни писац</s> <s>Национални хероји: Бернардо О’Хигинс - оснивач модерног Чилеа, Отац нације и ослободилац Артуро Прат - капетан брода Есмералда у поморској бици код Икикеа</s> <s>Политичари: Салвадор Аљенде - председник Чилеа од 1970. до 1973 Аугусто Пиноче - диктатор Чилеа од 1973. до 1990 Мишел Башле - прва жена изабрана за председника Чилеа (2006)</s> <s>Спортисти: Николас Масу - тенисер, двоструки Олимпијски победник Фернандо Гонзалез - тенисер Иван Заморано - бивши ас фудбалског тима Реал Мадрида Марсело Салас - фудбалски интернационалац Алексис Санчез - фудбалски интернационалац</s> <s>Види још Химна Чилеа</s> <s>Референце</s> <s>Литература</s> <s>Спољашње везе</s> <s>Чиле Државе у Јужној Америци Латинска Америка</s>

960

https://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%9F%D0%B0%D1%80%D0%B0%D0%B3%D0%B2%D0%B0%D1%98

Парагвај

<s>Парагвај (, ), или званично Република Парагвај (, ), држава је на прелазу јужног у средишњи део Јужне Америке, без излаза на море.</s><s>На северозападу се граничи са Боливијом, на североистоку са Бразилом и на југозападу са Аргентином.</s><s>Због своје централне локације у Јужној Америци, Парагвај се понекад назива Срце Америке ().</s> <s>Географија</s> <s>Положај Државе са којима се Парагвај граничи су: Аргентина, Боливија и Бразил.</s><s>Површина државе износи 406.752 km².</s> <s>Геологија и рељеф</s> <s>Река Парагвај дели земљу на два дела: на северозападу је равни и ретко насељени Гран Чако, док је исток рељефно разноликији (на југоистоку се налази највиши врх, Керо Перо, висок 842 -{m}-) и насељенији (у њему живи 95% парагвајског становништва).</s> <s>Воде</s> <s>Флора и фауна</s> <s>Клима</s> <s>Клима је у Гран Чаку тропска са великим варијацијама температуре, а на истоку суптропска.</s> <s>Историја</s> <s>Домородачки народи су настанили ово подручје пре више хиљада година.</s><s>Пре доласка Европљана на подручју данашњег Парагваја налазила су се полуномадска племена са ратничком традицијом.</s><s>Урођеничка племена на овим просторима припадала су некој од пет језичких породица, што је био најважнији вид поделе међу њима.</s><s>Припадници различитих језичких породица су се често међусобно сукобљавали око територије и природних богатстава.</s><s>Језичке породице су се преко племена даље делиле на гране.</s><s>Данас у Парагвају постоји 17 етнолингвистичких група.</s> <s>Први Европљани, који су дошли у подручје данашњег Парагваја, били су шпански истраживачи 1516. године.</s><s>Шпански истраживач Хуан Салазар де Еспиноса је 15. avgusta 1537. основао насеобину Асунсион.</s><s>Овај град је касније постао средиште шпанске колонијалне провинције Парагвај.</s><s>Такође, током 18. века био је и седиште исусовачких мисија у овом делу Јужне Америке.</s><s>Исусовци су основали исусовачке редукције с циљем да индијанско становништво заштите од робовласништва ком су били изложени од шпанских насељеника, такође и ради њихове христијанизације.</s><s>Током сто педесет година у источном делу Парагваја створен је велики број исусовачких редукција, све док шпанска круна није протерала Исусовце 1767. године.</s><s>Рушевине у којима су биле смештене њихове мисије из 18. века стављене су на Унескову листу Светске културне баштине.</s> <s>Независност од Шпаније (1811)</s> <s>Шпанска власт је у Парагвају срушена 15. маја 1811. године.</s><s>Од 1814. до своје смрти 1840.</s><s>Парагвајем је владао Хосе Гаспар Родригез де Франсија.</s><s>Он је намеравао да створи утопијско друштво према делу француског филозофа Жан Жака Русоа О друштвеном уговору.</s><s>Родригез де Франсија је донео нове законе којима је смањио моћ цркве и владе.</s><s>Прекинуо је односе између Парагваја и остатка Јужне Америке.</s><s>Због диктатуре коју је завео, Фулхенсио Јегрос и неколико официра и бивших политичара планирало је пуч против њега.</s><s>Де Франсија је открио заверу а заверенике је побио или их је послао на доживотну робију.</s> <s>Након његове владавине Парагвајем је владала војна хунта, све док Карлос Антонио Лопез, Де Франсијин нећак, није прогласио себе за диктатора.</s><s>Лопез је модернизовао Парагвај и омогућио је трговину са иностранством.</s><s>Са Аргентином је 1852. склопио споразум о ненападању и изборио се за признавање независности Парагваја.</s><s>Након његове смрти на власт је дошао његов најстарији син Франсиско Солано Лопез,</s> <s>Парагвајски рат (1864–1870)</s> <s>Парагвај је под Лопезовим вођством 1864. ушао у рат против Тројног савеза, који су чинили Бразил, Аргентина, и Уругвај.</s><s>Током рата који је трајао до 1870. године Парагвај је изгубио огроман број становника.</s><s>Историчар Вилијам Д. Рубинстајн процењује да је од становништва пре почетка рата, које је бројало између 450 и 900 хиљада људи, преживело 220 хиљада, међу којима је било само 28 хиљада одраслих мушкараца.</s><s>Поред губитака у људству Парагвај је изгубио и велики део територије.</s> <s>Група парагвајских дисидената, смештена у Буенос Ајресу, окарактерисала је Франсиска Лопеза као лудог тиранина и борила се на страни Тројног савеза.</s><s>Ова група је 1869, под бразилским покровитељством, успоставила привремену владу и наредне године је потписала мировне споразуме, којима је Парагвају зајамчена независност и слободна пловидба рекама.</s><s>Исте године донет је и нови устав.</s> <s>Уништен ратом, глађу, помором, и неплаћеним спољним дуговима, Парагвај је био на ивици распада 1870. године.</s><s>Након рата парагвајско углавном сеоско становништво наставило је да живи онако како је живело вековима.</s><s>Окупација Парагваја потрајала је до 1876. године.</s><s>Без обзира што су повукли своје трупе Бразил и Аргентина су и даље имали велики утицај у Парагвају подржавајући две супротстављене политичке опције, колорадосе и либерале.</s><s>Народни републикански савез – партија колорадо () владала је Парагвајем од краја осамдесетих година 19. века до 1904. година када су их са власти сменили либерали.</s><s>Либерали су били под аргентинским утицајем па је њихов долазак на власт смањио утицај Бразила на политику Парагваја.</s> <s>20. век</s> <s>Владавину либерала обележила је велика политичка нестабилност.</s><s>Између 1904. и 1954. на челу Парагваја био је тридесет један председник, од којих је већина свргнута насилним путем.</s><s>Због ратова и лоше дипломатије граница између Боливије и Парагваја није била јасно одређена.</s><s>Иако је Парагвај имао власт над облашћу Чако није улагао у његов развој.</s><s>Поред разбацаних менонитских колонија и индијанских номадских племена мало ко је живео на том подручју.</s><s>Након што је изгубила излаз на море у рату са Чилеом, Боливија је желела да добије излаз на реку Парагвај.</s><s>Поред тога, привредни потенцијали Чака су били примамљиви Боливијцима, јер је Стандард ојл током двадесетих година 20. века открио резерве нафте на том подручју.</s><s>Ови разлози су довели до избијања рата између две државе које су биле највеће жртве ратова на јужноамеричком континенту.</s> <s>Боливијци су током двадесетих година 20. века направили низ утврђења у парагвајском делу Чака а поред тога купили су и наоружање из Немачке и ангажовали су немачке официре ради обуке њихових снага.</s><s>У децембру 1928. парагвајски мајор Рафаел Франко предводио је напад на утврђење боливијске армије Фортин Вангвардија на реци Парагвај.</s><s>Разбијене боливијске снаге су одговориле заузимањем два парагвајска утврђења.</s><s>Након ових догађаја обе стране су спровеле мобилизацију али је влада либерала била неспремна за рат па је пристала да Боливијцима обнови Фортин Вангвардију.</s> <s>Рат за Чако</s> <s>Рат са Боливијом око области Чако званично је почео у јулу 1932. године.</s><s>Иако су Боливијци били уверени у своју победу, с обзиром да је њихова земља била многољуднија и богатија, са јачим оружаним снагама, то се показало небитним јер су Парагвајци бранили своју домовину.</s><s>Парагвајци су били мотивисанији, боље су познавали терен и лако су се убацивали иза боливијских линија, неутралисали предстраже и прекидали линије снабдевања.</s><s>С друге стране, Индијанци са висоравни Алтиплано били су присиљени да се боре у боливијској војсци, нису имали никакву мотивацију да учествују у рату и тешко су се привикавали на топлу климу у подручју Чака.</s><s>Такође, боливијски поход на Чако су спутавале дуге линије снабдевања, лоши путеви и слаба логистика.</s><s>Након што су у децембру 1933. однели победу у Кампо Вији, изгледало је да је Боливија на ивици предаје.</s><s>Тада је, међутим, председник Ајала пристао на примирје.</s><s>Ова одлука је наишла на осуду у Асунсиону.</s><s>Примирје је омогућило Боливијцима да се организују чиме је рат продужен до јула 1935. године.</s><s>Рат је завршен победом Парагваја уз велике губитке на обе стране.</s><s>Иако су успешно водили земљу током рата либерали нису успели да задрже власт.</s><s>Војска је 17. фебруара 1936. свргнула председника Ајалу и тиме окончала тридесетдвогодишњу владавину либерала.</s> <s>Морињигова владавина</s> <s>Након рата на положају председника кратко су се задржали Феликс Паива и Хосе Феликс Естигариба.</s><s>После погибије Естигарибе у авионској несрећи, управљање државом преузео је Ихињио Морињиго.</s><s>Дужност председника обављао је од 17. маја 1940. до 7. септембра 1948. године.</s><s>Иако су либерали очекивали да ће моћи да га контролишу десило се супротно.</s><s>Морињиго је забранио рад странкама, и ограничио слободу говора.</s><s>Током Другог светског рата Парагвај је имао углавном неутралну позицију да би 1945. стао на страну савезника.</s><s>По завршетку Другог светског рата Морињигов режим постао је нешто либералнији, међутим, у децембру 1946. извршен је неуспели пуч који је за последицу имао избијање грађанског рата у марту 1947. године.</s><s>Рат је трајао до августа исте године и у њему је страдало око осам хиљада људи.</s> <s>Стреснерова владавина</s> <s>После грађанског рата Парагвајем су управљале нестабилне владе, да би 1954. на власт дошао Алфредо Стреснер.</s><s>Његова владавина потрајала је до 1989. а обележена је снажном репресијом али и модернизацијом земље.</s><s>У другој половини осамдесетих година 20. века долази до озбиљнијих протеста у земљи.</s><s>Опозицију је у том раздобљу предводио Доминго Лаино, вођа Аутентичне радикалне либералне партије.</s><s>Након избора 1988. на којима је Стреснер прогласио победу долази до нових превирања која су довела до пуча у ком је свргнут Алфредо Стреснер.</s><s>Дужност председника преузео је генерал Андрес Родригез.</s><s>Родригез је спровео политичке, законодавне, и привредне реформе и покренуо процес приближавања Парагваја међународној заједници.</s> <s>Крај 20. и почетак 21. века</s> <s>У јуну 1992. усвојен је нови устав Парагваја којим је успостављен демократски систем владавине и значајно је повећана заштита основних људских права.</s><s>Хуан Карлос Васмоси, кандидат партије Колорадо, изабран је у мају 1993. за председника Парагваја.</s><s>У априлу 1996. начелник генералштаба парагвајске војске Лино Овиједо је покушао да свргне Васмосија али није задобио подршку.</s><s>Овиједо је 1998. требало да буде кандидат за председника испред партије Колорадо али је Врховни суд донео одлуку да због покушаја да изврши пуч две године раније не може да буде кандидат на изборима и задржан је у затвору.</s><s>На изборима у мају 1999. победио је кандидат партије Колорадо Раул Кубас.</s><s>Одмах по преузимању дужности председника покушао је да ублажи Овиједову казну и да га ослободи.</s><s>У децембру 1998.</s><s>Врховни суд је прогласио ове поступке незаконитим.</s><s>У напетој атмосфери након убиства потпредседника и дугогодишњег Овиједовог ривала Луиса Марије Аргање 23. марта 1999, Представнички дом је донео одлуку о смени Кубаса.</s><s>Осам студената, који су протестовали против режима, убијено је 26. марта па је Кубас 28. марта 1999. морао да поднесе оставку.</s><s>Председник Сената Луис Гонзалез Маки, Кубасов противник, истог дана је постао председник.</s> <s>Становништво</s> <s>Парагвајско становништво је међу најхомогенијима на континенту: 95% чине местици Шпанаца и Америчких Индијанаца који углавном говоре гварански, а три четвртине становништва користи се и шпанским.</s><s>Мање заједнице досељеника из Немачке, Јапана, Кореје и других земаља делимично су задржале свој језик и културу.</s><s>Верски, становници углавном припадају римокатоличкој цркви, уз мање групе менонита и других протестаната.</s> <s>Административна подела</s> <s>Привреда</s> <s>Парагвај има тржишну привреду са великим сектором сиве економије због традиционално нижих цена него у суседном Бразилу и Аргентини.</s><s>Значајан је извоз пољопривредних добара и електричне енергије.</s><s>Струја се производи у великој хидроелектрани Итаипу, највећој на свету по инсталираној снази, која се налази на реци Парани на граници са Бразилом, и такође великој електрани Јакирета на граници са Аргентином.</s> <s>БДП је за 2005. процењен на 4.555 УСД по становнику, мерено по ППП-у.</s> <s>Референце</s> <s>Литература</s> <s>Спољашње везе</s> <s>Енциклопедија Британика о Парагвају</s> <s>Латинска Америка Државе у Јужној Америци Континенталне земље</s>

961

https://sr.wikipedia.org/wiki/1904

1904

<s>1904. је била преступна година.</s> <s>Догађаји</s> <s>Јануар 25. јануар — У Београду је почео да излази дневни лист Политика.</s> <s>Фебруар 4. фебруар — Јапанска ратна морнарица је блокирала руску далекоисточну луку Порт Артур.</s><s>8. фебруар — Изненадним нападима торпедима на руске бродове у Порт Артуру које су извршили Јапанци почео је Руско-јапански рат.</s> <s>Април 8. април — У Лондону је потписан англо-француски споразум „Срдачна антанта“.</s> <s>Мај</s> <s>Јун</s> <s>Јул</s> <s>Август 10. август — Одиграла се битка у Жутом мору између руске и јапанске флоте током Руско-јапанског рата.</s> <s>Септембар 21. септембар — Петар I Карађорђевић је крунисан за краља Србије.</s> <s>Октобар 27. октобар — Пуштена је у рад прва линија Њујоршког метроа.</s> <s>Новембар</s> <s>Децембар</s> <s>Рођења</s> <s>Јануар 8. јануар — Карл Брант, немачки лекар, осуђен за ратне злочине 13. јануар — Сава Јеремић, српски фрулаш и солиста Радио Београда (†1989) 13. јануар — Сесил Битон, енглески фотограф, костимограф, сценограф (†1980) 15. јануар — Антонен Мањ, француски бициклиста. (†1983).</s><s>18. јануар — Кери Грант, амерички глумац енглеског порекла (†1986)</s> <s>Фебруар 2. фебруар — Вера Шнајдер, босанскохерцеговачка математичарка (прем.</s><s>1976) 11. фебруар — Лисил Рандон, најстарија жива особа у Европи и свету 27. фебруар — Андре Ледик, француски бициклиста (†1980).</s><s>29. фебруар — Јалу Курек, пољски песник, прозни писац и критичар (†1983)</s> <s>Март 4. март — Бахрија Нури-Хаџић, оперска певачица (†1993) 7. март — Рајнхард Хајдрих, немачки нацистички званичник 31. март — Ђорђе Андрејевић Кун, српски сликар (†1964)</s> <s>Април 22. април — Роберт Опенхајмер, амерички физичар (†1967) 24. април — Вилем де Кунинг, холандско-амерички сликар (†1997)</s> <s>Мај 11. мај — Салвадор Дали, надреалистички уметник, један од најзначајнијих уметника 20. века (†1989) 29. мај — Грег Толанд, амерички сниматељ и редитељ (†1948)</s> <s>Јун</s> <s>2. јун — Џони Вајсмилер, амерички спортиста и глумац (†1984) 2. јун — Ернст Мајр, еволуциони биолог (†2005) 28. јун — Петар I Карађорђевић открио је Споменик косовским јунацима у Крушевцу</s> <s>Јул 2. јул — Рене Лакост, француски тенисер и бизнисмен, оснивач компаније Лакост (†1996 12. јул — Пабло Неруда, чилеански књижевник и добитник Нобелове награде за књижевност (†1973) 14. јул — Исак Башевис Сингер, амерички писац 14. јул — Владо Јанић Цапо, народни херој Југославије (†1991) 18. јул — Јелисавета Вељковић, суперстогодишњакиња, најстарија особа у Србији (†2016) 28. јул — Селвин Лојд, британски правник и политичар (†1978)</s> <s>Август 4. август — Хелен Кејн, америчка певачица, послужила за модел Бети Буп.</s><s>12. август — Алексеј Николајевич, био је најмлађе дете руског цара Николаја II и Александре Фјордовне (†1918)</s> <s>Септембар 13. септембар — Гледис Џорџ, америчка глумица (†1954) 13. септембар — Умберто II, последњи краљ Италије (†1983)</s> <s>Новембар 16. новембар — Намди Азикиве, нигеријски политичар и први председник Нигерије (†1996)</s> <s>Децембар 10. децембар — Антоњин Новотни, комуниста и председник Чехословачке (†1975) 19. децембар — Никола Перваз, српски правник (†1977).</s> <s>Смрти</s> <s>Јануар 8. јануар — Феликс Каниц, мађарски путописац, археолог и етнолог. (*1829).</s> <s>Април 26. април — Димитрије Нешић, српски математичар, председник Српске краљевске академије. (*1836).</s> <s>Јул 15. јул — Антон Чехов, руски књижевник</s> <s>Нобелове награде Физика — Џон Вилијам Страт, 3. барон Рејли Хемија — Сер Вилијам Ремзи Медицина — Иван Петрович Павлов Књижевност — Фредерик Мистрал и Хосе Ечегарај и Еизагире Мир — Институт за међународно право (Белгија) Економија — Награда у овој области почела је да се додељује 1969. године</s> <s></s> <s>1900-е 01904</s>

962

https://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%A0%D0%B0%D0%B4%D0%B8%D0%BE

Радио

<s>Радио је назив за бежични пренос и детекцију комуникационих сигнала електромагнетних таласа чије су фреквенције ниже од фреквенције видљиве светлости.</s><s>Радио-таласи путују кроз хомогени простор (ваздух или вакуум) праволинијски, у свим правцима.</s><s>Уколико постоје дисконтинуитети, као што је јоносфера у Земљиној атмосфери, долази до рефлексије односно одбијања, а исто такво одбијање се дешава и од површине Земље.</s><s>Када се радио-таласи усмере ка комуникационом сателиту они се ту примају, појачавају и емитују назад ка Земљи.</s> <s>Информација се преноси систематским мењањем неке особине радио-таласа, као што је амплитуда, фреквенција или фаза.</s><s>То мењање се зове модулација.</s><s>Такав електрични сигнал се онда уводи у резонантно коло које је прикључено на емисиону антену, одакле се емитују радио-таласи у простор.</s><s>Уређај који емитује радио-таласе се назива радио-предајник.</s> <s>Када се електрични проводник нађе у електромагнетском пољу радио-таласа, променљиво електромагнетско поље индукује наизменичну струју у проводнику.</s><s>Ово се може детектовати и трансформисати у звук или други сигнал који носи информацију тако што се прво што већа количина енергије радио-таласа детектује у антени пријемника, уради обрнути процес од модулације (демодулација) и потом се добије електрични сигнал који садржи неку корисну информацију.</s><s>Уређај који прима и обрађује радио-таласе се назива радио-пријемник.</s> <s>Проналазак Дејвид Е. Хјуз је пренео Морзеову азбуку бежично 1878.</s><s>Међутим, његов рад није испунио захтеве у вези познавања природног принципа или познавања процеса који је предмет новог феномена.</s><s>Између 1893. и 1894.</s><s>Роберто Ландел де Моура, бразилски свештеник и научник, је вршио експерименте.</s><s>Није објавио своје резултате до 1900. али је касније прибавио бразилске и америчке патенте.</s><s>Александар Степанович Попов је 1894. направио први уређај који је у пријемном колу садржао кохерер.</s><s>Овај уређај је описан као детектор муња и представљен Руском физичком и хемијском друштву 7. маја 1895. године.</s><s>Никола Тесла је званични проналазач радија.</s><s>Он је први развио и објаснио начин за производњу радио фреквенција, принцип усаглашених резонантних кола у предајној и пријемној антени и јавно представио принципе радија и пренос сигнала на велике даљине.</s><s>За овај свој проналазак је 1897. године добио патент број 645576 за уређај описан као „бежични пренос података“.</s><s>Ђуљелмо Маркони је један од пионира радио телеграфије.</s><s>Остварио је први пренос радио-таласа преко Атлантског океана и 1909. године добио Нобелову награду за овај допринос.</s><s>Основао је прву фирму која се бавила комерцијалном употребом радио преноса.</s><s>До 1943. године је сматран проналазачем радија док му Врховни суд САД није одузео патентно право и доделио га Николи Тесли.</s><s>Реџиналд Фесенден и Ли де Форест су пронашли принцип амплитудске модулације.</s><s>Са усавршавањем технологије, више радио-станица је могло слати радио-сигнале и истовремено бити присутно у етру на блиским фреквенцијама (за разлику од варничног радија где је једна радио-станица заузимала широки опсег спектра).</s><s>Едвин Армстронг је пронашао радио са фреквентном модулацијом, па је сада сигнал био отпорнији на интерференцију произведену електричном опремом и на атмосферске утицаје.</s> <s>Историја</s> <s>Најраније радио-станице су биле једноставно радиотелеграфски системи и нису преносили звучни сигнал.</s><s>Да би аудио емисија била могућа, морало је доћи до развоја електронских уређаји за детекцију и амплификацију.</s> <s>Термоелектронску цев је изумео 1904. године енглески физичар Џон Амброз Флеминг.</s><s>Он је развио уређај који је назвао „осцилациони вентил“ (пошто је пропуштао струју у само једном смеру).</s><s>Загрејано влакно, или катода, је имала способност термоелектронске емисије електрона који су текли до плочасте електроде (или аноде) кад би се применио висок напон.</s><s>Електрони, међутим, нису могли да иду у супротном смеру попто плоча није била загревана и стога није имала способност термоелектронске емисије електрона.</s><s>Касније позната као електровакумска диода, она се користила као исправљач наизменичне струје и као радио таласни демодулатор.</s><s>Ово је знатно побољшао кристални сет који је исправљао радио сигнал користећи једну рану диоду у чврстом стању базирану на кристалу и кристалном детектору.</s><s>Међутим, оно што је још увек недостајало је био појачивач.</s> <s>Триоду (напуњену паром живе са контролном мрежом) је патентирао 4. марта 1906. аустријанац Роберт фон Либен.</s><s>Независно од тога, 25. октобра 1906, Ли де Форест је патентирао његов троелементни аудион.<ref name="De Forest"> The link is to a reprint of the paper in the Scientific American Supplement, No.</s><s>1665, November 30, (1907). стр. 348.–350, copied on Thomas H. White's United States Early Radio History website</ref> Неки извори сматрају овај изум првом триодом.</s><s>То није нашло практичну прмену до 1912. кад се њену појачавачку способност препознали истраживачи.</s> <s>Око 1920, технологија је сазрела у довољној мери да је радио емитовање брзо постајало одрживо.</s><s>Један од првих аудио преноса који би се могао назвати емитовањем је извео на Бадње вече 1906. године Реџиналд Фесенден, мада неки аутори то оспоравају.</s><s>Док су многи рани истраживачи покушали да направе системе сличне радиотелефонским уређајима помоћу којих само два учесника могу да комуницирају, било је других који су намеравали да трансмитују широј публици.</s><s>Чарлс Херолд је започео емитовање у Калифорнији 1909. године и преносио је аудио сигнале следеће године. (Херолдова станица је коначно постала -{KCBS}-).</s> <s>У Хагу, Холандија, станица -{PCGG}- је почела са емитовањем 6. 11. 1919, што је вероватно чини првом комерцијалном радио-дифузном станицом.</s><s>Године 1916, Франк Конрад, један електроинжењер запослен у -{Westinghouse Electric Corporation}-, почео је емитовање из његове гараже у Вилкинсбергу у Пенсилванији) са позивним словима -{8XK}-.</s><s>Касније се станица преселила на врх зграде Вестингхаусове фарике у источном Питсбургу у Пенсилванији).</s><s>Веstinghаus је поновно лансирао станицу као -{KDKA}- дан 2. 11. 1920, као прву комерцијално лиценцирану радио станицу у Америци.</s><s>Ознака комерцијалног емитовања потиче од типа лиценце за емитовање; рекламе нису емитоване до након неколико година касније.</s><s>Прву лиценцирану емисију у Сједињеним Државама је урадила станица KDKA, што је било у контексту Хардинг/Коксових председничких извора.</s><s>Монтреалска станица која је постала -{CFCF}- је почела емисионо програмирање дана 20. маја 1920, а Детроитска станица која је постала -{WWJ}- је почела с програмским емитовањем дана 20. августа 1920, мада ни једна од њих није имала лиценцу у то време.</s> <s>Године 1920, бежично емитовање за забаву је започету у UK са Марконијевог истраживачког центра -{2MT}- у Ритлу у близини Челмсфорда у Енглеској.</s><s>Позната емисија из Марконије радне фабрике у Њу Стриту у Челмсфорду је прославила сопрано даму Нели Мелбу дана 15. јуна 1920, кад је она певала две арије и њен познати трил.</s><s>Она је била први уметник међународног реномеа који је учествовао у директној радио емисији.</s><s>Станица -{2MT}- је почела са емитовањем регуларног забавног програма 1922. године.</s><s>Станица -{BBC}- је настала 1922, а добила је Краљевску повељу 1926. године, чиме је постала први национални емитер на свету, чему је следила станица Чешки радио и други европски емитери 1923. године.</s> <s>Радио Аргентина је почела са регуларним планским трансмисијама из -{Teatro Coliseo}- у Буенос Ајресу дана 27. августа 1920.</s><s>Ова станица је добила лиценцу 19. новембра 1923.</s><s>Кашњење је било узроковано недостатком званичног аргентинског поступака лиценцирања пре тог датума.</s><s>Ова станица је наставила с регуларним емитовањем забавног и културног садржаја током неколико деценија.</s> <s>Радио у образовању је ускоро следео и колеџи широм САД су почели да уводе курсеве радио емитовања у њихове наставне планове и програме.</s><s>Кари колеџ у Милтону, Масачусетс је увео један од првих наставних смерова за емитовање 1932. године, кад је колеџ успоставио сарадњу са WLOE у Бостону ради израде студентских радио програма.</s> <s>Електромагнетни спектар</s> <s>Радио-таласи су облик електромагнетног зрачења, који се стварају када се било који наелектрисани објекат (у радио преносу електрон) убрза са фреквенцијом која лежи у радијском фреквентном опсегу (-{RF}-) електромагнетног спектра.</s><s>У радију ово убрзавање изазива наизменична струја у антени.</s><s>Радио-таласи заузимају опсег од неколико десетина -{Hz}- до 300 -{GHz}-, иако комерцијално важне примене користе мали део овог спектра.</s> <s>-{ELF}-: 3 -{Hz}- - 30 -{Hz}- -{SLF}-: 30 -{Hz}- - 300 -{Hz}- -{ULF}-: 300 -{Hz}- - 3 -{kHz}- -{VLF}-: 3 -{kHz}- - 30 -{kHz}- -{LF}-: 30 -{kHz}- - 300 -{kHz}- -{MF}-: 300 -{kHz}- - 3 -{MHz}- -{HF}-: 3 -{MHz}- - 30 -{MHz}- -{VHF}-: 30 -{MHz}- - 300 -{MHz}- -{UHF}-: 300 -{MHz}- - 3 -{GHz}- -{SHF}-: 3 -{GHz}- - 30 -{GHz}- -{EHF}-: 30 -{GHz}- - 300 -{GHz}- Остале врсте електромагнетног зрачења, са фреквенцијама изнад радио-фреквентног опсега, су микроталаси, инфрацрвено зрачење, видљива светлост, ултраљубичасто зрачење, икс-зраци и гама зрачење.</s><s>Пошто је енергија појединачног фотона у -{RF}- опсегу премала да избије електрон из атома, радио-таласи се класификују као нејонизуће зрачење.</s> <s>Нилсен Аудио, раније познат као Арбитрон, америчка је компанија која извештава о радио публици, дефинише „радио станицу“ као: АМ или ФМ станицу коју је лиценцирала влада; ХД радио (примарну или мултикаст) станицу; пренос преко интернета постојеће станице коју је влада лиценцирала; један од сателитских радио канала из XM сателитског радија или Сиријус сателитског радија; или потенцијално станицу која није лиценцирана.</s> <s>Галерија</s> <s>Види још Радио-пријемник</s> <s>Референце</s> <s>Литература</s> <s>.</s><s>Crisell, Andrew.</s><s>An Introductory History of British Broadcasting (2002) excerpt Ewbank Henry and Lawton Sherman P. Broadcasting: Radio and Television (Harper & Brothers, 1952).</s><s>Fisher, Marc.</s><s>Something In The Air: Radio, Rock, and the Revolution That Shaped A Generation (Random House, 2007).</s><s>Hausman, Carl, Messere, Fritz, Benoit, Philip, and O'Donnell, Lewis, Modern Radio Production, 9th ed., (Cengage, 2013) Head, Sydney W., Christopher W. Sterling, and Lemuel B. Schofield.</s><s>Broadcasting in America." (7th ed.</s><s>1994).</s><s>"Empire of the Air: The Men Who Made Radio" (1992) by Ken Burns was a PBS documentary based on the book.</s><s>Pilon, Robert, Isabelle Lamoureux, and Gilles Turcotte.</s><s>Le Marché de la radio au Québec: document de reference. [Montréal]: Association québécoise de l'industrie du dique, du spectacle et de la video, 1991. unpaged.</s><s>N.B.: Comprises: Robert Pilon's and Isabelle Lamoureux' Profil du marché de radio au Québec: un analyse de Média-culture. -- Gilles Turcotte's Analyse comparative de l'écoute des principals stations de Montréal: prepare par Info Cible. .</s><s>Russo, Alexan der.</s><s>Points on the Dial: Golden Age Radio Beyond the Networks (Duke University Press; 2010) 278 pages; discusses regional and local radio as forms that "complicate" the image of the medium as a national unifier from the 1920s to the 1950s. Scannell, Paddy, and Cardiff, David.</s><s>A Social History of British Broadcasting, Volume One, 1922-1939 (Basil Blackwell, 1991).</s><s>Schramm, Wilbur, ed.</s><s>The Process and Effects of Mass Communication (1955 and later editions) articles by social scientists Schramm, Wilbur, ed.</s><s>Mass Communication (1950, 2nd ed.</s><s>1960); more popular essays .</s><s>Stewart, Sandy.</s><s>A Pictorial History of Radio in Canada (Gage Publishing, 1975). v, [1], 154 p., amply ill. in b&w mostly with photos.</s><s>SBN 7715-9948-X .</s><s>Патенти , Georg Graf von Arco, "Radiotelegraphic station" (December 1913) , Richard Pfund, "Station for the transmission and reception of electromagnetic wave energy". (November 1914) , Gustav Reuthe, "Antenna for radiotelegraph station" (February 1917)</s> <s>Спољашње везе</s> <s>Radio stanice na Internetu Federal Communications Commission website - fcc.gov DXing.info - Information about radio stations worldwide Radio-Locator.com- Links to 13,000 radio stations worldwide BBC reception advice DXradio.50webs.com "The SWDXER" - with general SWL information and radio antenna tips RadioStationZone.com - 10.000+ radio stations worldwide with ratings, comments and listen live links RadioBeta.com, search for stations around the globe Online-Radio-Stations.org - The Web Radio Tuner has a comprehensive list of over 50.000 radio stations RadioStations.com has a directory of radio stations and real-time music listings ZoZanga.com List of radio stations and real-time music listings UnwantedEmissions.com - A general reference to radio spectrum allocations Radio stanice - Search for radio stations throughout the Europe Radio Emisoras Latinas - has a directory with thousands of Latin America Radio Stations NEC Lab - A tool to design and test antennas for Radio broadcasting autocww.colorado.edu - Broadcasting, Radio and Television MY FM Radio Live - MY FM Radio Live - Internet radio broadcast</s> <s>Телекомуникације Саобраћај</s>

964

https://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%A2%D0%B0%D1%98%D0%BB%D0%B0%D0%BD%D0%B4

Тајланд

<s>Тајланд (), или званично Краљевина Тајланд (), држава је у југоисточној Азији.</s><s>Пре 1939. ова држава се звала Сијам која је настала 1782.</s><s>На југу излази на Тајландски залив, део Јужног кинеског мора.</s><s>Граничи се на западу са Мјанмаром, на северу и истоку са Лаосом, на истоку са Камбоџом и на југу са Малезијом.</s> <s>Тајланд је монархија на челу које је био краљ Бумибол Адуљадеј, Рама IX, а њиме је после управља војна хунта која је преузела власт маја 2014.</s><s>Краљ је девети монарх из Чакри династије, и владао од 1946, те је био најдуже служећи шеф државе.</s><s>Титуле краља Тајланда су шеф државе, шеф оружаних снага, присталица будизма, и бранитељ религија.</s><s>Мада је конституциони систем успостављен 1932, монархија и оружане снаге су наставиле да врше периодичне интервенције у политици.</s><s>Тајландски бат је национална валута Тајланда, док Банка Тајланда врши функцију централне банке у овој земљи са скоро 70 милиона становника.</s> <s>Географија Са , Тајланд је 51. земља по величини у свету.</s><s>Он је нешто мало мањи од Јемена и мало већи од Шпаније.</s><s>Тајланд својом обалом излази на два мора и на два океана, на Индијски океан и Тихи океан.</s> <s>Тајланд је дом неколико различитих географских подручја, која деломично одговарају покрајинским групама.</s><s>Север земље је планинска област Тајландско горје, где је највиша тачка Дои Интанон у Танон Тонг Чај ланцу са 2565 м надморске висине.</s><s>Североисточно, Исан се састоји од Коратовог платоа, ограниченог на истоку Меконг.</s><s>Центар земље доминира предоминантно равна долина реке Чао Праја, која се улива у Тајландски залив.</s><s>Та долина са плодном равницом је језгро тајландске државе; овде живи већина становништва.</s><s>Тајланду припада и северни део Малајског полуострва.</s> <s>Јужни Тајланд се састоји од уског Кра Истмуса који се шири у Малајско полуострво.</s><s>Политички, постоји шест географских региона који се међусобно разликују по популацији, основним ресурсима, природним својствима, и нивоу друштвеног и економског развоја.</s><s>Разноврсност региона је најнаглашенији атрибут Тајландске физичке поставе.</s> <s>Реке Чао Праја и Меконг су незамењиви водени токови руралног Тајланда.</s><s>Реке и њихове притоке се користе за производњу усева на индустријској скали.</s><s>Тајландски залив покрива 320.000 km² и у њега се уливају реке Чао Праја, Мае Клонг, Банг Паконг, и Тапи.</s><s>Он доприноси туристичком сектору захваљујући његовим чистим плитким водама дуж обале у јужном региону и Кра Истмусу.</s><s>Источна обала Тајландског залива је индустријски центар Тајланда са главном дубоководном луком краљевства у Сатахипу и најпрометнијом комерцијалном луком, Лам Чабанг.</s> <s>Андаманско море је драгоцени природни ресурс у коме се налази велики број популарних и луксузних одмаралишта у Азији.</s><s>Пукет, Краби, Ранонг, Пханг Нга, и Транг и друга острва сва леже дуж обала Андаманског мора.</s><s>Она су упркос цунамија из 2004 туристички магнет за посетиоце из целог света.</s> <s>Поново су се појавили планови за изградњу канала који би повезао Андаманско море и Тајландски залив, попут Суецког и Панамског канала.</s><s>Идеја је наишла на позитивни пријем код Тајванских политичара јер би се тиме умањиле накнаде које наплаћује Сингапурска лука, побољшале везе са Кином и Индијом, скратило време транспорта, елиминисали пиратски напади у Малајском пролазу, и у сагласности је са намером Тајванске владе да земља постане логистичко седиште јужноисточне Азије.</s><s>Тврди се да би канал побољшао економске прилике јужног Тајланда, које су у великој мери зависне од прихода од туризма, и то би такође променило структуру Тајванске економије.</s><s>Канал би био огроман инжењерски пројекат и очекује се да би коштао УС $20–30 милијарди.</s><s>Канал је изграђен касније, у Тајланду, пошто је пољопривредна земља, канали за наводњавање нису реткост, јер добар део становништва живи од пољопривреде.</s> <s>Клима У Тајланду преовладава тропска монсунска клима.</s><s>На југу је влажна екваторијална клима.</s><s>Кишовита сезона траје од јуна до октобра.</s><s>У Бангкоку су регистроване просечне температуре између 20 и 32 °C у јануару и између 24 и 32 степена у августу.</s><s>Због високе влажности ваздуха ниже температуре се тешко подносе.</s><s>На северу је влажност ваздуха значајно мања, а клима блажа.</s> <s>Југозападни монсуни који стижу између маја и јула (изузев на југу) сигнализују долазак кишне сезоне (руеду фон).</s><s>Она траје до октобра и облаци редукују температуру.</s><s>Влажност ваздуха у то време је висока.</s><s>Новембар и децембар означавају долазак суве сезоне и ноћне температуре у пределима се великом надморском висином могу повремено да падну до нивоа благог мраза.</s><s>Температуре почињу да се пењу у јануару.</s> <s>Дивље животиње</s> <s>Слон је национални симбол Тајланда.</s><s>Мада је било 100.000 припитомљених слонова у Тајланду 1850, популација слонова је пала на око 2.000.</s><s>Зверокрадице су дуго ловиле слонове ради слоноваче, меса, и коже.</s><s>Млади слонови су често хватани да би се користили као туристичке атракције или као радне животиње, мада је њихова употреба опала од када је влада забранила сечу дрва 1989.</s><s>Сада има више слонова у заробљеништву него у дивљини, и еколошких активисти тврде да се слонови у заробљеништву често лоше третирају.</s> <s>Криволов заштићених врста остаје велики проблем.</s><s>Ловци су десетковали популације тигрова, леопарда, и других великих мачака због њихових вредних крзна.</s><s>Многе животиње (укључујући тигрове, медведе, крокодиле, и краљевске кобре) се узгајају или лове због меса, која се сматра деликатесом, и ради њихових наводних лековитих својства.</s><s>Иако је таква трговина незаконита, чувено Бангкошко тржиште Чатучак је још увек познато по продаји угрожених врста.</s> <s>Пракса држања дивљих животиња као кућних љубимаца озбиљно угрожава неколико врста.</s><s>Младунци животиња се обично хватају и продају, што често захтева убијање мајке.</s><s>Једном у заточеништву и ван њиховог природног станишта, многи кућни љубимци умру или се не репродукују.</s><s>Угрожене популације укључују азијског црног медведа, малајског сунчаног медведа, белоруког гибона, -{Hylobates pileatus}- и бинтуронга.</s> <s>Историја</s> <s>Прво домаће краљевство било је Сукотаи које се почетком 13. века осамосталило од Кмерског царства.</s><s>Теравада будизам проглашен је тада државном религијом.</s><s>Од средине 14. века до 1767. доминирало је краљевство Ајутаја, а након пораза од бурманских снага тајландску државу је 1769. поново ујединио краљ Таксин.</s><s>Његов генерал Чакри преузео је престо 1782. и основао династију из које потиче и данашњи краљ .</s> <s>У доба колонијалних освајања европских сила у 19. веку Тајланд је успео очувати независност, иако се обично сматрао делом британске интересне сфере.</s><s>Након државног удара 1932. постао је уставна монархија, а на власти су се углавном смењивале војне владе.</s><s>Године 1939. тачније 23. јуна 1939. краљевина Сијам је променила име у краљевина Тајланд, што значи у преводу „земља слободних”.</s><s>У доба Другог светског рата, Тајланд је желео да сачува неутралност која је трајала све до децембра 1941. године, након инвазије Јапана, на већи део Азије и југоисточне Азије.</s><s>Јапанско царство је вршило велики притисак на тадашњу владу Тајланда, да омогући јапанским војним трупама на походе на тада британску Малају и Бурму, настојећи искористити слабост поражене Француске.</s><s>Године 1940, због граничних спорова водио рат са вишијским снагама у Индокини.</s><s>Сукоб је завршио тајландским поразом, али је Тајланд убрзо постао јапански савезник, па је његова територија кориштена у јапанским походима на Малају и Бурму.</s><s>Око 5 569 тајландских војника је погинуло у Другом светском рату.</s><s>Након капитулације Јапана године 1945. није окупиран због подршке САД, којима је био потребан поуздани антикомунистички савезник у југоисточној Азији.</s><s>Након крвавих студентских немира 1970-их, у Тајланду су започеле политичке и економске реформе у смеру демократизације, где је најмање 2000 особа настрадало 1973. године.</s><s>Током 1974. и 1975. па све до 1979. године, на хиљаде сељака и пољопривредника са севера Тајланда из провинција као Чијанг Мај је протестовало због ниских откупних цена пиринча и због диктатуре и неплаћеног рада.</s><s>Тајланд се није мешао у оно што се дешавало у Камбоџи, која је у том тренутку била под окупацијом Црвених Кмера.</s><s>21 активиста је био брутално убијен и стрељан, а тајландска влада је то покушавала да прикрије.</s><s>Политички стабилна цивилна влада формирана је 1992.</s><s>Био је погођен Азијском финансијском кризом 1997.</s><s>Валута је девалвирала више од два пута.</s> <s>Тајланд је свој савез са САД потврдио учешћем у Рату против тероризма, али је и сам постао бојиште због исламистичке побуне на југу земље.</s><s>Иако је успешно водио економију земље дугогодишњега председника владе Таксина Шинаватру су оптужили за подршку председнику Бушу, за неспособност да се обрачуна са герилом на југу и посебно за утају новца.</s><s>Војска је искористила његово одсуство из земље, па је 2006. извршен војни пуч, у коме је срушена влада Таксина Шинаватре.</s><s>На власт је дошла војна хунта, која је укинула устав и диктирала нови устав.</s><s>Демократија је поново успостављена крајем 2007.</s><s>Стална политичка криза одржавала се у земљи све до избора јула 2011.</s><s>Априла 2010 избили су велики насилни протести опозиције, у којима је погинуло 87 људи, а рањено око 1.400 људи.</s><s>Опозиција предвођена Шинаватрином сестром Јинглак Шинаватром убедљиво је победила на изборима одржаним јула 2011.</s> <s>Становништво Већину становништва чине етнички Таи, чији је језик члан тајске језичке групе (сродан језику лао) и који су углавном будисти.</s><s>Осим њих, у земљи живи и велик број Лаошана сконцентрисаних у североисточном делу земље.</s><s>Бројна кинеска заједница има велики утицај у привредном животу земље.</s><s>На северу живе планински народи, међу којима се истичу Хмонг и Карен.</s><s>Са укупном површином од око 513.000 km², Тајланд је по величини 51. земља у свету.</s><s>Такође је и 20. најнасељенија земља у свету, са око 69 милиона људи.</s><s>Главни и највећи град је Бангкок, са више од 10 милиона становника, који је тајландски политички, комерцијални, индустријски и културни центар, остали значајнији градови су Патаја, Чијанг Мај, Сурин .</s><s>Око 75–95% становништва су етнички Тајланђани, што обухвата четири главне регионалне групе: централни Тајланђани, североисточни Тајланђани (Кхон [Лао] Исан), северни Тајланђани (Кхон Муеанг); и јужни Тајланђани.</s><s>Тајландски Кинези, са знатним кинеским наслеђем чине 14% популације, док Тајланђани са делимичним кинеским пореклом сачињавају до 40% популације.</s><s>Тајландски Малајци представљају 3% становништва, док је остатак сачињен од Мона, Кмера и разних брдских племена.</s><s>Званични језик у земљи је тајландски, а главна религија је будизам, коју практикује око 95% становништва.</s> <s>Религија и култура</s> <s>Према последњем попису (2000) 95% Тајланђана су теравада будисти.</s><s>Муслимани су друга највећа верска група (4,6%).</s><s>Неке провинције и градови имају већинско муслиманско становништво нпр. Чампон.</s><s>Хришћана (углавном католика) има око 0,75%.</s><s>Познати тајландски глумац је Тони Џа, већина тајландских сликара и уметника су самоуки, нису школовани, већином су наивни уметници, који сликају слонове или праве фигуре од слонова, фигуре од дрвета и глине, природни пејзажи, мртва природа и слично.</s><s>Земља има своју филмску индустрију, а нарочито су популарни филмови са борилачким вештинама, са тајландски боксом.</s> <s>Привреда</s> <s>У последње три деценије тајландска привреда је забележила једну од највећих стопа раста на свету, са прекидом у доба азијске финансијске кризе 1997—1998.</s><s>Извоз индустријских производа, посебно електронике, телефона, мотора и моторних делова, одеће и обуће, возила, машина, намештаја, хране, од чега Тајланд највише извози пиринач, чај, каучук, туну, свињетину, ананас, манго, какао, кафу, затим пластика и играчке чини око 60% БДП-а.</s><s>Због јакога извоза Тајланд је брзо превладао економску кризу из 1998.</s><s>Велики део становништва се бави риболовом.</s><s>Све је важнији и туризам.</s><s>БДП је у 2004. био 8.100 УСД по становнику, мерено по ППП-у.</s><s>2017. године, Тајланд је 25. економија света по бруто домаћем производу.</s><s>Туристи троше новац на тајландску масажу и третмане лепоте у спа центрима и тајландским саунама и потроше 10% свога новца на сексуалне услуге, због тога Тајланд има неславну репутацију да је познат по борделима тј. по јавним кућама и по трансвеститима.</s> <s>Тајланд је доживео брз економских раст између 1985 и 1996, поставши ново индустријализована земља и велики извозник.</s><s>Тајланд је одмах после Индонезије, највећа економија у југоисточној Азији.</s><s>Према проценама економиста, Тајланд би могао до 2030. године, могао да претекне Турску и Јужну Кореју по бруто домаћем производу, и да буде мећу 15 највећих економија света, да буде испред Италије, Шпаније, чак и Мексика.</s><s>Тајланд је доживео велики економски процват у последњих 35 година, држава која је одавно изашла из економске транзиције, која је успешно прешла са лаке индустрије на тешку индустрију.</s><s>Туризам и угоститељство у Тајланду су нарочито веома лукративни, доносе велику, брзу и лаку зараду, милиони туриста посете земљу због летовалишта као Патаја и острва Пукет, због добре и јефтине хране, смештаја и провода .</s> <s>Тајланд у последњих 20 година, улаже у културу, у обнову будистичких и хиндуистичких храмова, као и у борбу против наркоманије, трговине дрогом, нелегалне проституције, као и рад на црно и запошљавање малолетника и деце у фабрикама.</s><s>Корупција, која је присутна и на државном врху, и у влади, је нешто са чиме се Тајланд бори, многи политичари и тајкуни су завршили у затвору, док су неки у бекству, тајландске власти их траже, а неретко заврше и на међународној потерници.</s><s>Становништво у Тајланду је младо, велики је проценат младог становништва, а од страних језика највише говоре енглески и кинески језик.</s><s>Тајландска влада, слично попут владе НР Кине, даје субвенције у пољопривреди сељацима за узгој пиринча и стоке у руралним срединама.</s><s>Тајланд је познат и као земља која улаже у екологију, заштиту животне средине, и биљних и животињских врста.</s><s>Држава нарочито ради на очувању својих тропских шума на северу земље, бори се против недозвољене и илегалне сече шума на северу и у унутрашњости Тајланда.</s><s>Велики број грађана одлази из неразвијених сеоских средина у веће градове или у Бангкок у потрази за бољим животом, образовањем и послом.</s><s>Земља уме да се носи са елементарним непогодама, услед изливања река и поплава и јаких киша током монсуна који делимично дувају и долазе из Индије, али поплаве у Тајланду нису честе, као у околним земљама и у Бангладешу, суше су проблем током топлих сувих месеци.</s><s>Национална авио компанија Тајланда је Тај ервејз интернашонал и једна је од најутицајнијих авио компанија у свету.</s><s>Због свог положаја који Тајланд заузима у Азији, авионски летови ка Кини, Индији, Индонезији, Аустралији, Русији, су веома чести, као и транзитни летови, где путници преседају, па је међународни аеродром у Бангкоку због тога веома прометан, са великим гужвама и бројем путника.</s><s>Друмски саобраћај у Тајланду је најлошије развијен, проблем представљају и одрони као и клизишта, услед јаких киша током кишне сезоне и недовољно добрих путева, па се у Тајланду у друмском саобраћају често користе велики џипови и камионети, нарочито у унутрашњости и на северу земље.</s> <s>Речни саобраћај је најразвијенији на рекама Меконг и Чао Праја, где речне пијаце нису реткост, на којима сељаци и мали пољопривредници продају воће, рибу и пиринач на чамцима и мањим бродовима.</s><s>Крузери су на мору, веома популаран и присутан вид транспорта, како за стране туристе, тако и за домаће становништво када путују у време годишњих одмора.</s><s>Бангкок је једини град који има подземну железницу или метро и брзе возове који олакшавају саобраћај.</s><s>Туризам јесте претежно развијен на морској обали и острвима, али се туризам развија на северу земље, због нетакнутих тропских шума, чистих водопада и река, туристи могу нпр. да јашу, хране тајландске слонове, који умеју и да сликају.</s><s>У АСЕАН, мећу којима је Тајланд држава чланица, Тајланд има најзначајније економске и трговинске односе са Индонезијом, Филипинима, Вијетнамом и Малезијом, док Тајланд помаже у економском развоју много сиромашнијим чланицама и у трговинској сарадњи са осталим државама чланицама ове организације као што су Лаос и Мјанмар.</s><s>Поред тога, Тајланд је и држава чланица Светске трговинске организације, APEC, Међународног удружења за развој или IDA, Међународног монетарног фонда, Високог комесаријата за избеглице, Међународне хидрографске организације, Међународне организације за стандардизацију, Међународне банке за обнову и развој, Светске туристичке организације, Светске здравствене организације, Групе 77, Међународне финансијске корпорације, Интерпола, Организације за забрану хемијског оружја, Светске организације за интелектуалну својину, Покрета несврстаних, Интерпарламентарне уније, Унеска, Светске фондације за природу, Светског поштанског савеза, Удружења за заштиту животиња Пета и Орка, Удружења за борбу против и заштиту од сиде, Удружења за борбу против дијабетеса, Удружења за борбу против дечје експлоатације, Црвеног крста, Уједињених нација и других међународних и светских удружења и организација, у последњих тридесет година Тајланд веома активно учествује у многим међународним скуповима и организацијама, као и светским конференцијама и самитима.</s> <s>Интернет у Тајланду је цензурисан, али не толико у тој мери као у Кини, уклањају се било какви негативни коментари о Тајланду и о политици земље.</s><s>У јавности, сем ако нисте на плажи, није дозвољено возити се на скутеру, шетати се наг до појаса, бити у јавном превозу наг или превише непримерено обучен, јер су грађани у метро улазили непримерено обучени.</s><s>Туристи могу кривично да одговарају и да буду депортовани, јер су житељи имали проблема са тучама, алкохолисаним страним туристима и не треба се шалити са тајландском полицијом која је налазила дрогу код туриста било ради шверца, продаје или личне употребе исте.</s><s>Море је веома загађено као што није био случај пре 50 година, када су се први велики хотели и туристичка насеља изградили, јер велики број туриста баца смеће на плажи и у море, као и хотели који су релативно близу изграђени поред морске обале.</s><s>Тајландска влада је хтела да неким државама и њиховим грађанима, као нпр. Велика Британија, да им отежа добијање туристичких виза због недоличног понашања њихових грађана као туриста на одмору и да уопште смањи „превелики број туриста” којих је током 2017. било више од 35 милиона.</s><s>Тајланд има значајне дипломатске односе и са источним и западним силама, са САД и Кином.</s><s>Са Вијетнамом је обновио и побољшао дипломатске односе тек после Вијетнамског рата, док је са Совјетским Савезом и данас Русијом, увек имао и има коректне односе.</s><s>2016, према подацима владе Тајланда, шест милиона људи је живело испод границе сиромаштва, али се процењује да је тај број много већи.</s><s>Тајланд има јединствено државно уређење јер је унитарна парламентарна уставна монархија под војном хунтом.</s><s>Тајланд је значајан извозник пољопривредних машина и добара у Азији, али и у свету, јер је велики извозник пиринча, соје и соја соса, као и тајландског чилија и бибера.</s><s>Тајланд су колоквијално називали „Италијом Азије” и једина земља коју Европљани нису могли да колонизују у југоисточној Азији.</s><s>Образовање у Тајланду је такво да је основна школа законом обавезна, деца са шест година крену у школу, потом уписују средњу школу, али после основне школе могу да раде.</s><s>Бангкок је средиште универзитета и културе, град са највише могућности и најбољим стандардом и квалитетом живота од свих осталих у Тајланду, док други градови који су много мањи и по становништву и по површини и немају доста утицајних високо образованих установа, па зато Тајланђани уколико се не школују после средње школе, раде у угоститељству, туризму или у пољопривреди.</s><s>Мушкарци више зарађују и политички су више ангажовани од жена.</s><s>Жене у тајландској политици у последњих 30 година имају већи и значајнији утицај.</s><s>Тајланд је познат по својој специфичној свили, од које се праве мараме за плажу, које носе и жене и мушкарци које се зову саронг или парео.</s><s>У Тајланду има јако пуно страних и домаћих компанија које се баве телекомуникацијама, које се баве производњом телефона и електронике у других уређаја, и продајом некретнина због велике изградње инфраструктуре, поготову стамбених некретнина и локала за издавање простора нарочито у Бангкоку.</s><s>Индустријска производња, металургија, пољопривреда, и туризам су водећи сектори економије.</s><s>Међу АСЕАН земљама, Тајланд се рангира на другом месту по квалитету живота и ХДИ земље је подигнут на „висок“ ниво.</s><s>Његова велика популација и растући економски утицај су га учинили средњом силом у региону и широм света.</s> <s>Административна подела</s> <s>Тајланд је подељен у 76 провинција (จังหวัด, -{changwat}-), које су груписане у 5 група провинција по локацији.</s><s>Постоје 2 дистрикта са специјалним статусом: главни град Бангкок (Крунг Теп Маха Након) и Патаја.</s><s>Бангкок је на провинцијском нивоу и стога се често рачуна као провинција.</s> <s>Свака провинција се дели у дистрикте и они се даље делу у под-дистрикте (-{tambons}-).</s><s>Gодине 2006 било је 877 дистрикта (อำเภอ, -{amphoe}-) и 50 дистрикта Бангкока (เขต, -{khet}-).</s><s>Неки делови провинција на граници са Бангкоком се сматрају ширим Бангкоком (ปริมณฑล, -{pari monthon}-).</s><s>Те провинције су Нонтабури, Патум Тани, Самут Пракан, Након Патом и Самут Сакон.</s><s>Име провинцијског главног града (เมือง, -{mueang}-) је исто као и име провинције.</s> <s>Јужни регион</s> <s>Тајланд је контролисао Малајско полуострво до крајњег југа Малака током 1400-их и држао већи део полуострва, укључујући Темасек (Сингапур), нека од Андаманских острва, и колонију на Јави, али се на крају повукао када су Британци користили силу да би гарантовали њихово сизеренство над султанатом.</s> <s>Северне државе султаната су представљале годишње дарове тајландском краљу у облику златних цветова — гест признавања вазалства.</s><s>Британци су интервенисали у Малајској држави и са Англо-Сијамским уговором покушали да изграде железничку пругу од југа до Бангкока.</s><s>Тајланд се одрекао суверенитета над оним што су данас северне малајске провинције Кедах, Перлис, Келантан, и Теренггану у корист Британаца.</s><s>Провинције Сатун и Патани су припале Тајланду.</s> <s>Малајске полуострвске провинције су Јапанци окупирали током Другог светског рата.</s><s>Оне су биле инфилтриране Малајском комунистичком партијом (ЦПМ) од 1942. до 2008.</s><s>ЦПМ је изгубила подршку Вијетнама и Кине након културне револуције.</s><s>Могуће је да су недавни побуњенички устанци наставак сепаратистичке борбе која је започела након Другог светског рата уз Сукарнову подршку за ПУЛО.</s><s>Већина жртава од времена побуна су будистички и муслимански посматрачи.</s> <s>Међународни односи</s> <s>Међународним односима Тајланда руководи министар спољних послова.</s> <s>Таиланд у потпуности учествује у међународним и регионалним организацијама.</s><s>Он је НАТО савезник, мада се налази на приоритетној је листи надгледања по основи Специјалног 301 извештаја Сједињених Држава.</s><s>Земља је и даље активни члан АСЕАН (Асоцијације јужноисточних азијских нација).</s><s>Тајланд је развио блиске везе са осталим члановима АСЕАН-а: Индонезијом, Малезијом, Филипинима, Сингапуром, Брунејима, Лаосом, Камбоџом, Бурмом, и Вијетнамом, чији министри спољних послова и економије одржавају годишње састанке.</s><s>Регионална кооперација се одвија по питањима економије, трговине, банкарства, политике, и културе.</s><s>Године 2003, Тајланд је служио као домаћин АПЕЦ (Азијске пацифичке економске кооперације).</s><s>Др. Супацхаи Панитцхпакди, бивши заменик премијера Тајланда, тренутно служи као генерални секретар у Конференцији за трговину и развој Уједињених нација (УНЦТАД).</s><s>Године 2005. представници Тајланда су присуствовали инаугуралном Источно азијском самиту.</s> <s>Задњих година, Тајланд је имао све активнију улогу на међународној сцени.</s><s>Кад је Источни Тимор стекао независност од Индонезије, Тајланд је по први пут у својој историји послао трупе за помоћ међународном мировном напору.</s><s>Његове трупе су остале тамо као део УН мировних снага.</s><s>Као део својих напора да побољша међународне везе, Тајланд је ступио у контакт за таквим регионалним организацијама као што су Организација америчких држава (ОАС) и Организација за безбедности и кооперацију у Европи (ОСЦЕ).</s><s>Тајланд је допринео напорима за обнову у Авганистана и Ирака слањем трупа.</s> <s>Таксин је иницирао преговоре ради остваривања неколико споразума о слободној трговини са Кином, Аустралијом, Бахреином, Индијом, и САД.</s><s>Овај задњи споразум је посебно критикован, с тврдњама да неконкурентне Тајванске индустрије могу да буду уништене.</s> <s>Таксин је исто тако најавио да ће Тајланд опростити страну помоћ, и да ће радити са земљама донаторима на помоћи у развоју суседа у широј Меконг подрегији.</s><s>Таксин је покушао да стави Тајланд у позицију регионалног лидера, путем иницирања разних развојних пројеката у сиромашнијим суседним земљама, као што је Лаос.</s><s>Више контроверзно је да је он успоставио блиске, пријатељске односе с бурманском диктатуром.</s> <s>Тајланд је приступио инвазији Ирака предвођеној Сједињеним Државама, шаљући хуманитарни контингент са 423 војника.</s><s>Трупе су повучене 10. септембра 2004.</s><s>Два војника су погинула у Ираку у побуњеничким нападу.</s> <s>Абхисит је именовао Касит Пиромyа лидера Народне алијансе за демократију за министра спољних послова.</s><s>Априла 2009. је извио сукоб између тајванских и камбоџанских трупа на територији у непосредном суседству 900 година старих руина камбоџанског Преах Вихеар хиндуистичког храма у близини границе.</s><s>Камбоџанска влада је тврдила да је њена армија убила најмање четири Тајванца и заробила десет, мада је Тајванска влада демантовала да су тајвански војници убијени или повређени.</s><s>Два камбоџанска и три тајванска војника су погинула.</s><s>Обе армије су окривљивале једна другу за почетак пуцања и порицале улазак туђу територију.</s> <s>Референце</s> <s>Литература</s> <s>-{Jürgen Hohnholz: Die Gewässer.</s><s>In: Jürgen Hohnholz (ed): Thailand – Geographie – Geschichte – Kultur – Religion – Staat – Gesellschaft – Politik – Wirtschaft.</s><s>Tübingen}- 1980 -{M. Domrös: Die Vegetation.</s><s>In: Jürgen Hohnholz (ed): Thailand – Geographie – Geschichte – Kultur – Religion – Staat – Gesellschaft – Politik – Wirtschaft, Tübingen}- 1980 -{M. Domrös: Die Tierwelt.</s><s>In: Jürgen Hohnholz (ed): Thailand – Geographie – Geschichte – Kultur – Religion – Staat – Gesellschaft – Politik – Wirtschaft.</s><s>Tübingen}- 1980 -{К.</s><s>Кинель, Д. Мишукова.</s><s>Таиланд.</s><s>Королевство храмов и дворцов.</s><s>М., Вече, 2011 (Исторический путеводитель).}- -{Погадаев, В. Страна королевских слонов — в: Азия и Африка сегодня. — 2003. — N9}-</s> <s>Спољашње везе</s> <s>-{Thaigov.go.th Government of Thailand}- -{Mfa.go.th Ministry of Foreign Affairs}- -{Thailand Internet Information National Electronics and Computer Technology Center}- -{Ministry of Culture}- -{Thailand entry in Library of Congress Country Studies.}- 1987 -{Thailand from UCB Libraries GovPubs}- -{Thailand from the BBC News}- -{Thailand Encyclopædia Britannica entry}- -{Longdo Map On-line Thailand maps in English and Thai}- -{Thailand Laws – Thailand acts and legal information, both in English and Thai language.}- -{Key Development Forecasts for Thailand from International Futures}- -{2010 Thailand population census by Economic and Social statistics Bureau}- -{Tourism Authority of Thailand Official tourism website}-</s> <s>Државе у Азији</s>

965

https://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%A4%D0%B8%D0%BB%D0%B8%D0%BF%D0%B8%D0%BD%D0%B8

Филипини

<s>Филипини (, ), званично Република Филипини (, ), острвска је држава у југоисточној Азији.</s><s>Обухвата архипелаг са 7.641 острва који чине три целине: Лузон, Висаја и Минданао.</s><s>Главни град је Манила, док је највећи град Кезон Сити; оба града заједно чине метрополитанско подручје Маниле.</s> <s>Северно од Филипина преко Лузонског мореуза налази се Тајван; Вијетнам се налази са западне стране Јужнокинеског мора; према југозападу Сулуско море одваја Филипине од острва Борнео, а Целебеско море одваја га од других индонежанских острва; према истоку излази на Филипинско море.</s><s>С обзиром да се налази у Ватреном појасу Пацифика и близине екватора Филипини су изложени земљотресима и тајфунима али обилују великим природним богатствима што их сврстава међу земље са најразноврснијом флором и фауном.</s><s>Са површином од око 300.000 km², Филипини су 64. земља по величини у свету.</s> <s>Филипини имају 100 милиона становника, што их сврстава на седмо у Азији и на дванаесто место у свету.</s><s>Филипинска дијаспора је једна од најбројнијих а процењује се да око 12 милиона Филипинаца живи ван матице.</s><s>На филипинском архипелагу живе бројне етничке групе.</s><s>Први становници су били Негрити који су се настанили још у преисторијско доба.</s><s>Након њих, у таласима су пристизали аустронезијски народи.</s><s>Током векова овде су се настанили припадници разних нација чему је допринела и трговина са Кинезима, Малајцима, Индусима и исламским државама.</s> <s>Долазак Фернанда Магелана 1521. означио је почетак шпанске колонизације.</s><s>Шпански истраживач Руј Лопез де Виљалобос назвао је архипелаг Las Islas Filipinas у част шпанског краља Филипа II од Шпаније.</s><s>Доласком Мигела Лопеза де Легазпија 1565. из Мексико Ситија основана је прва стална шпанска насеобина на филипинском архипелагу.</s><s>Филипини су више од триста година били део Шпанске империје.</s><s>Током овог раздобља католичка религија постала је преовлађујућа, а Манила је служила као главно чвориште за шпанску трговачку флоту у Азији.</s> <s>Крајем 19. и почетком 20. века на Филипинима су се одиграле Филипинска револуција и Филипинско-амерички рат.</s><s>САД су, изузев за време јапанске окупације, имале власт над архипелагом све до 1946. године.</s><s>Након Другог светског рата Филипинима је призната независност.</s><s>Од тада ова земља има прилично бурна политичка искуства.</s><s>Филипини су учествовали у оснивању Уједињених нација, Светске трговинске организације, АСЕАН-а, и Самита Источне Азије.</s> <s>Порекло имена Филипини су име добили по шпанском краљу Филипу II.</s><s>Шпански истраживач Руј Лопез де Виљалобос је 1542. острва Лејте и Самар назвао Felipinas по ондашњем Принцу од Астурије, да би касније израз Las Islas Filipinas почео да се користи за целокупни архипелаг.</s><s>Пре него што је прихваћен овај назив архипелаг је називан и Islas del Poniente (Острва запада) а такође је коришћен и Магеланов назив San Lázaro.</s> <s>Током историје овај архипелаг је неколико пута мењао име.</s><s>За време Филипинске револуције Конгрес у Малолосу прогласио је Филипинску Републику ().</s><s>Америчке колонијалне власти су током првих деценија 20. века ову земљу звале Филипинска острва (), што је превод шпанског назива.</s><s>Од завршетка Другог светског рата службени назив за ову земљу је Република Филипини.</s> <s>Староседеоци су Филипине називали Дајав (-{Dayaw}-), отуда је предложено да се колонијални назив замени са Република Дајав (-{Repúblikang Dayaw}-), поред осталих предлога.</s> <s>Географија</s> <s>Положај Филипини су архипелаг који обухвата 7.107 острва са површином од око 300.000 km².</s><s>Једанаест највећих острва заузима 94% површине Филипина.</s><s>Два највећа острва су Лузон, који се простире на 105.000 km², и Минданао, површине од 95.000 km².</s><s>Дужина обале је 36.289 km, што Филипине сврстава на пето место на свету.</s><s>Филипински архипелаг је смештен између 116° 40', и 126° 34' ИГД и 4° 40' и 21° 10' СГШ.</s><s>Према истоку се граничи са Филипинским, према западу са Јужнокинеским а према југу са Селебеским морем.</s><s>Острво Борнео је смештено неколико стотина километара југозападно, док се Тајван налази северно од филипинског архипелага.</s><s>Молучка и острва Сулавеси налазе се јужно и југозападно, док се Палау налази источно од Филипина.</s> <s>Геологија и рељеф Острва филипинског архипелага су вулканског порекла и углавном су брдовита.</s><s>На њима преовлађују тропске кишне шуме.</s><s>Највиша планина је Маунт Апо, са висином од 2954 метра, на острву Минданао.</s><s>Најдужа река је Кагајан, на северу острва Лузон, док је највеће језеро Лагуна де Бај, на истоименом острву.</s><s>Већи заливи на филипинском архипелагу су Субик, Давао, и Моро.</s> <s>С обзиром да се налазе у Ватреном појасу Пацифика на Филипинима је честа сеизмичка и вулканска активност.</s><s>Плато Бенам у Филипинском мору је подводни регион захваћен процесом тектонске субдукције.</s><s>Архипелаг дневно погоди око двадесет углавном слабијих земљотреса.</s><s>Последњи озбиљнији земљотрес погодио је Филипине 1990. године на острву Лузон.</s><s>На Филипинима постоји више активних вулкана као што су Мајон, Маунт Пинатубо, и Тал.</s><s>Ерупција Маунт Пинатуба у јуну 1991. била је друга највећа ерупција на свету у 20. веку.</s> <s>Захваљујући свом вулканском пореклу острва обилују рудама.</s><s>Процењује се да су Филипини, после Јужноафричке Републике, на другом месту по резервама злата и једна од земаља са највећим резервама бакра на свету.</s><s>Такође, поседују значајне резерве никла, хромита, и цинка.</s><s>Међутим, због лошег газдовања, велике густине становништва, као и бриге за очување животне средине, ова рудна богатства су углавном неискоришћена.</s><s>Поред руда, захваљујући вулканском земљишту, земља обилује геотермалном енергијом.</s><s>Филипини су, после Сједињених Држава, други произвођач геотермалне енергије на свету, па тако помоћу ње обезбеђују 18% електричне енергије.</s> <s>Воде</s> <s>Клима</s> <s>Филипини имају умерено тропску климу коју карактерише велика влажност и врућина.</s><s>На филипинском архипелагу присутна су три годишња доба: таг-инит или таг-арав је суво и веома топло годишње доба које траје од марта до маја; кишна сезона је од јуна до новембра; а таг-ламиг, хладно и суво годишње доба траје од децембра до фебруара.</s><s>Од маја до октобра југозапад архипелага је изложен монсуну познатом као Хабагат, док је на североистоку од новембра до априла присутан монсун Амихан.</s><s>Температура се креће у распону од 21 до 32 °C мада може да буде и знатно виша или нижа у зависности од годишњег доба.</s><s>Најхладнији месец је јануар, док је најтоплији мај.</s> <s>Просечна годишња температура је 26,6 °C. Без обзира на географску ширину и дужину варијације температуре на нивоу мора су минималне, док са променом надморске висине то није случај.</s><s>Просечна годишња температура у Багију, на надморској висини од 1500 m, износи 18,3 °C.</s> <s>С обзиром да се Филипини налазе у средишту тајфунског појаса највећи део архипелага изложен је у периоду од јула до октобра бујичним кишама и пљусковима праћеним грмљавином.</s><s>Годишње филипински архипелаг погоди око деветнаест тајфуна а осам до девет причини већу материјалну штету.</s><s>Годишња количина падавина креће се од 5000 мм у планинским областима на истоку архипелага до мање од 1000 мм у неким долинама.</s><s>Најснажнији забележени тропски циклон погодио је филипински архипелаг током јула 1911. када је за 24 сата у Багију пало 1168 литара кише.</s><s>Багјо је локални израз на Филипинима за изузетно снажне тропске циклоне.</s> <s>Флора и фауна</s> <s>Историја</s> <s>Преисторија На основу анализе људских костију пронађених у пећини Каљао дошло се до закључка да су први људи на Филипинима живели пре 67.000 година.</s><s>Претходна теорија, заснована на фосилним остацима Табонског човека са Палавана, указивала је да су људи на филипинском архипелагу били присутни 24.000 година.</s><s>Негрити су један од најстаријих народа на архипелагу али се не зна поуздано од када ту живе.</s><s>О пореклу древних Филипинаца постоји неколико супротстављених теорија.</s><s>Најшире је прихваћена претпоставка да су аустронезијски народи почели да долазе на Филипине око 4000 година пре нове ере.</s> <s>Првобитне државе</s> <s>Иако су неке племенске заједнице остале изоловане постоји већи број оних које су прерасле у праве државе развивши обимну трговину са народима источне и јужне Азије, тј. са Индијом, Кином, Јапаном и појединим аустронезијским острвима.</s><s>У првом миленијуму у приобалном подручју настају кнежевине које временом прерастају у поморске државе</s> <s>У њима су се налазили барангаји, села или градови са високим степеном аутономије.</s><s>Ове поморске државе биле су или независне или у савезништву са већим малајским, кинеским или индијским државама.</s><s>На пример, поглавица Пути владао је Конфедерацијом Мађа-ас након што је од поглавице племена Ати, Марикуде, купио његове области.</s><s>Мађа-ас је основан на острву Панај.</s><s>Поред ове државе постојао је и Раџанат Бутуан, који је славу стекао за време владавине раџе Сри Бата Шаџа, као и Краљевина Тондо, под управом династије Лакандула, и Раџанат Себу, предвођен Раџамудом Сри Лумајем.</s><s>Треба споменути и кинеско краљевство Маји, на челу са Гат Са Ли-ханом и Султанат Сулу, који је пре исламизације, такође био под управом Индуса на челу са раџом Сипадом старијим.</s><s>У овом раздобљу настали су велики филипински епови: Хинилавод, Даранган и Бјаг Ни Лам-Анг.</s> <s>Почетком 14. века долази до наговештаја о могућем расколу међу муслиманима на филипинском архипелагу.</s><s>Махдум Карим и Хашим Сајед Ебу Бекр, арапски трговац из Џохора, дошли су 1380. из Малаке на острво Сулу и основали Султанат Сулу тако што су преобратили тамошњег раџу.</s><s>Крајем 15. века Мухамед Кабунгсуван из Џохора проширио је ислам на острво Минданао, затим се оженио иланунском принцезом Парамисули и основао Султанат Магиндао.</s><s>Доцније се ислам проширио на север све до острва Лузон на северу архипелага.</s><s>Манила је такође исламизована током владавине султана Болкије од 1485. до 1521. године.</s><s>Султанат Брунеј је покорио древно краљевство Тондо захваљујући преобраћењу раџе Салалиле у ислам.</s><s>Међутим, заједница Игорота, и државе Мађа-ас, Маји, и краљевина Бутуан очувале су своју културу.</s><s>У неким краљевствима био је присутан отпор исламизацији, што је довело до међуетничких сукоба који су знатно олакшали будућу шпанску колонизацију архипелага.</s><s>Све ове државе су потпале под власт шпанске круне а становништво је хиспанизовано и покрштено.</s> <s>Шпанска владавина</s> <s>Португалски истраживач Фернандо Магелан је 1521. дошао на филипински архипелаг и прогласио га шпанским поседом.</s><s>Међутим, Шпанци су почели да колонизују ово подручје тек 1565. када је Мигел Лопез де Легазпи дошао из Мексика и основао прву шпанску насеобину на острву Себу.</s><s>Након што су се преселили на острво Панај, и учврстили савез са Висајцима, Шпанци су заузели Манилу.</s><s>Током првих година шпанске владавине Манила је постала главни град Шпанских источних Индија, угушена је побуна у краљевству Тондо и поражен је кинески војсковођа Лимахунг.</s><s>Шпанска владавина значајно је допринела стварању политичког јединства између расцепканих државица архипелага.</s><s>Од 1565. до 1821.</s><s>Филипини су били у саставу Вицекраљевства Нова Шпанија.</s><s>У том раздобљу између Маниле и Акапулка саобраћала је флота великих бродова.</s><s>Са америчког континента донети су кукуруз, кромпир, парадајз, бибер, и ананас.</s><s>Католички мисионари преобратили су већину становништва у хришћане и основали школе, универзитет, и болнице.</s> <s>Током своје владавине Шпанци су угушили више устанака домородачког становништва и спречили неколико упада кинеских пирата, Холанђана, и Португалаца.</s><s>Британци су накратко заузели Манилу, у раздобљу од 1762. до 1764. али су након потписивања Споразума у Паризу 1763. морали да се повуку.</s><s>У 19. веку филипинске луке су постале доступне бродовима из других земаља а у филипинском друштву дошло је до значајних промена.</s><s>Многи Шпанци рођени на Филипинима, тзв. креоли, и они из мешовитих бракова су се обогатили.</s><s>Поред тога прилив досељеника из Латинске Америке довео је до преузимања руководећих позиција које су традиционално имали Шпанци рођени на Иберијском полуострву.</s><s>Револуционарне идеје су се такође шириле архипелагом.</s><s>Незадовољство креола довело је 1872. до побуне у Кавитеу, што је био увод у Филипинску револуцију.</s> <s>Револуционарна осећања су подстакнута 1872. након што су колонијалне власти погубиле три свештеника – Маријана Гомеза, Хосе Бургоса, и Хасинта Замору – оптуживши их да су подстрекивали народ на побуну.</s><s>Ови догађаји су допринели стварању пропагандистичког покрета у Шпанији, под вођством Марсела И. дел Пилара, Хосе Ризала, и Маријана Понсеа, с циљем спровођења политичких реформи на Филипинима.</s><s>Пошто су покушаји да дође до промена наишли на отпор, Андрес Бонифасио је 1892. основао тајно удружење Катипунан, које се залагало за независност од Шпаније оружаним путем.</s><s>Бонифасио и Катипунан су 1896. започели Филипинску револуцију.</s><s>Фракција Катипунана, Магдало из провинције Кавите, свргнула је Бонифасија са места вође револуције и поставила Емилија Агиналда.</s><s>Године 1898, Шпанско-амерички рат који је почео на Куби проширио се и на Филипине.</s><s>Агиналдо је прогласио независност Филипина од Шпаније у Кавиту 12. јуна 1898. године.</s><s>Прва филипинска република проглашена је наредне године.</s> <s>Америчка владавина</s> <s>Споразумом у Паризу из 1898.</s><s>Филипинска острва је Шпанија уступила Сједињеним Државама за двадесет милиона долара.</s><s>Када је постало јасно да САД неће признати Прву Филипинску Републику избио је Филипинско-амерички рат.</s><s>Филипинци су поражени а архипелагом је почела да управља Острвска влада Филипинских острва ().</s><s>Након завршетка рата Американци су се обрачунали са државама насталим распадом Прве Филипинске Републике: Султанатом Сулу, Тагалошком Републиком, Републиком Негрос, и Републиком Замбоанга.</s><s>У овом раздобљу филипинска култура је процветала, посебно кинематографија и књижевност.</s><s>Данијел Бернам је направио урбанистички план Маниле чиме је омогућена њена каснија трансформација у модеран град.</s> <s>Филипини су 1935. добили статус комонвелта на челу са Мануелом Кезоном као председником.</s><s>Кезон је заслужан за увођење филипинског као националног језика, давање права гласа женама, и аграрну реформу.</s><s>Планове за независност је током наредне деценије прекинуо Други светски рат и јапанска окупација архипелага.</s><s>Јапанци су подржали марионетску Другу Филипинску Републику на чијем челу је био Хосе П.</s><s>Лаурел.</s><s>Током јапанске окупације почињени су бројни злочини, међу којима се истичу Батански марш смрти и масакр у Манили.</s><s>Филипини су ослобођени након битке за Манилу 1945. године.</s><s>Мануел Кезон је умро 1944. у егзилу у Сједињеним Државама а наследио га је Серхио Осмења.</s><s>Процењује се да је током Другог светског рата погинуло више од милион Филипинаца.</s> <s>Хладноратовско раздобље</s> <s>Филипини су један од оснивача Уједињених нација.</s><s>Потпуну независност су стекли 4. јула 1946. када су их признале Сједињене Државе, током председавања Мануела Рохаса.</s><s>До половине педесетих година 20. века, филипинске власти су се обрачунавале са припадницима комунистичке организације Хукбалахап.</s><s>Њихова побуна угушена је током владавине Рамона Магсајсаја, наследника Елпидија Кирина.</s><s>Након Магсајсаја на власт је дошао Карлос П.</s><s>Гарсија.</s><s>Он је започео спровођење економских мера под именом Filipino First Policy, које је наставио Диосдадо Макапагал.</s><s>Макапагал је водио спор са Малезијом око територије на северном Борнеу.</s> <s>На председничким изборима 1965.</s><s>Макапагал је поражен од Фердинанда Маркоса.</s><s>Маркос је на почетку свог мандата започео бројне јавне радове али је и оптужен за масовну корупцију.</s><s>Велика друштвена превирања, до којих је дошло крајем његовог председничког мандата, Маркос је искористио за увођење ванредног стања.</s><s>Овај период његове владавине обележила је политичка репресија, цензура, и кршење људских права.</s><s>Између осталог, његов режим остао је упамћен и по екстравагантном животу владајуће клике док је већина Филипинаца живела у сиромаштву.</s><s>Његов највећи противник, и вођа опозиције, Бенигно Акино млађи, убијен је 21. августа 1983. на Међународном аеродрому у Манили.</s><s>Под притиском је 1986. пристао да распише изборе на којима је опозицију предводила Коразон Акино, удовица Бенигна Акина млађег.</s><s>Маркос је проглашен победником али је због лажирања гласања дошло до Револуције народне снаге.</s><s>То је имало за последицу бег Маркоса и његових сарадника из земље и постављање Коразон Акино на место председника државе.</s> <s>Постмаркосова ера</s> <s>Након свргавања Маркоса започео је повратак демократији и реформа друштва.</s><s>То је отежавао висок спољни дуг, корупција на највишем нивоу, више покушаја пуча, природне непогоде, стална претња од комунистичких герилаца, и оружани сукоб са сепаратистима.</s><s>Америчке трупе су 1992. окончале присуство на Филипинима.</s><s>Током владавине Фидела В. Рамоса, изабраног 1992. године, филипинска економија се сврстала међу тзв. азијске тигрове, са просечном годишњом стопом раста БДП-а од 6%.</s><s>Међутим, помаке у економији и на пољу политике, као што је мировни споразум са Националним ослободилачким фронтом Моро, поништила је финансијска криза у источној Азији 1997. године.</s> <s>Рамосов наследник, Џозеф Естрада, преузео је дужност у јуну 1998. године.</s><s>Привреда је већ током прве године његовог мандата остварила раст.</s><s>Влада је у марту 2000. објавила рат против Исламског ослободилачког покрета Моро.</s><s>Због оптужби за корупцију Џозеф Естрада је свргнут након протеста од 17. до 20. јануара 2001. а место председника преузела је дотадашња потпредседница Глорија Аројо.</s> <s>Током деветогодишње владавине Глорије Аројо, филипинска привреда је остварила раст и успела да избегне рецесију.</s><s>На изборима 2010. победио је Бенигно Акино III и постао петнаести филипински председник.</s><s>Његова администрација ради на стварању аутономног политичког ентитета Бангсамора, који ће заменити Аутономни регион у Муслиманском Минданау.</s><s>Поред тога, суочава се са несугласицама око територије на северном Борнеу и у Јужнокинеском мору.</s><s>Привреда Филипина последњих година бележи високе стопе раста, који је 2013. износио 7,2%.</s> <s>Политика Филипини су демократска република са председничким системом власти.</s><s>Унитарна су држава са изузетком Аутономног региона Муслимански Минданао који је у углавном изузет од надлежности републичке владе.</s><s>Од Рамосове владавине постоје покушаји да се промени организација власти тако што би држава постала федерализовала.</s> <s>Председник Филипина обавља функције шефа државе и председника владе као и главнокомандујућег оружаних снага.</s><s>Бира га народ на изборима који се одржавају сваких шест година.</s><s>Функцију председника једна особа може да обавља само у једном мандату.</s><s>Филипински конгрес има два дома; сенат или горњи дом, чији чланови имају шестогодишњи мандат, и представнички или доњи дом, са члановима који имају трогодишњи мандат.</s><s>Сенатори се бирају по већинском систему док се чланови представничког дома бирају по комбинованим систему, већински и пропорционално.</s><s>Судску власт има врховни суд, који чини петнаест судија.</s><s>Судије врховног суда именује председник на основу предлога Већа судија и адвокатске коморе.</s> <s>Становништво</s> <s>Први попис становништва на Филипинима је спроведен 1877. године када је евидентирано 5.567.685 становника.</s><s>Филипини су 2014. постали дванаеста земља на свету са више од сто милиона становника.</s><s>Процене су да половина становништва живи на острву Лузон.</s><s>У раздобљу између 1990. и 2000. број становника је растао по годишњој стопи од 2,34%, док је између 2000. и 2010. тај пораст износио 1,9%.</s><s>Мушкарци чине 50,4% а жене 49,6% становништва.</s><s>Очекивани животни век је 71,7 година; за жене је 73,9 док је за мушкарце 69,5 година.</s><s>Просечна старост становништва је 23,4 године; особе старије од 18 година чине 60,3% становништва.</s><s>Око десет милиона Филипинаца живи у иностранству.</s> <s>Градови Шире подручје града Маниле је најнасељенија област на Филипинима, док је у светским оквирима овај град на једанаестом месту.</s><s>Према подацима из 2007.</s><s>Манила је имала 11.553.427 становника, или 13% укупног становништва државе.</s><s>Заједно са предграђима и околним провинцијама (Булакан, Кавите, Лагуна, и Ризал) Манила има двадесет један милион становника.</s> <s>Друштвени производ ширег подручја Маниле 2009. године је износио 468,4 милијарде филипинских пезоса што представља 33% БДП Филипина.</s><s>Прајсвотерхаускуперс () сврстао је 2011. године Манилу и њену околину на 28. у свету и 2. место у југоисточној Азији по богатству.</s> <s>Административна подела</s> <s>Привреда</s> <s>Привреда Филипина је једна од најразвијенијих у АСЕАН земљама, али се на светском нивоу сматра земљом у развоју.</s><s>Велики је проценат радно способног становништва, које ради у текстилној индустрији и у производњи одеће и патика.</s><s>Од пољопривредних производа највише се извозе пиринач, чај, рум, кафа, дрво банане, какао, ананас, гума од каучука, пластика, играчке, месо, риба, нарочито туна, чили и паприке, сладак кромпир или батат, касава, кокос итд.</s><s>Земља има знатне количине руда и нафте .</s> <s>Референце</s> <s>Литература</s> <s>.</s> <s>Спољашње везе</s> <s>Председник Филипина Влада Филипина</s> <s>Државе у Азији Југоисточна Азија</s>

966

https://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%98%D0%BD%D0%B4%D0%BE%D0%BD%D0%B5%D0%B7%D0%B8%D1%98%D0%B0

Индонезија

<s>Индонезија (), или званично Република Индонезија (), држава је у југоисточној Азији.</s><s>Обухвата архипелаг од 13.466 острва и највећа је острвска држава на свету и по броју становника и по површини, по површини је и 14. највећа земља на свету., међу којима се издвајају Борнео, Суматра, Јава, које је најнасељеније острво на свету са преко 140 милиона становника и у којем живи 50% целокупног становништва, Мадура, Бали, Ломбок, Ниас, Сумбава, Сумба, Флорес, Тимор, Сулавеси, Халмахера, Амбон, Комодо, Кракатау, Алор, Белитунг, Бинтан, Ринка, Банка, Буру, Серам и западни део Нове Гвинеје и хиљаде малих и ненасељених острва.</s><s>Према процени, Индонезија је 2016. имала више од 260 милиона становника, што ју је сврстало на четврто место у свету.</s><s>Такође, Индонезија је земља са највише становника у којој су муслимани већина.</s> <s>По друштвеном уређењу је република са председником на челу државе.</s><s>Подељена је на 34 провинције, од којих пет имају посебан административни статус.</s><s>Главни град је Џакарта на острву Јава, међутим влада је најавила да ће престоницу преместити у град Нусантара у области Калимантан.</s><s>Председник Џоко Видодо је први најавио да ће престоница бити пресељена још 2019. године, наводећи забринутост због еколошке и економске одрживости Џакарте.</s><s>Џакарта се налази на мочварном тлу у близини мора, што је чини посебно осетљивом на поплаве.</s><s>Светски економски форум наводи да је то један од градова, који најбрже тону.</s><s>Тај град тоне у Јаванско море алармантном брзином, због прекомерног извлачења подземних вода.</s><s>Пресељење ће почети између 2022. и 2024. године, а вредност пројекта је 32 милијарде долара.</s><s>Ново име града одабрао је председник Видодо, а име значи „архипелаг“.</s><s>Џакарта остаје главни град, док се не изда председнички декрет, којим ће се формализовати промена.</s><s>Индонезија има копнену границу са Папуом Новом Гвинејом, Источним Тимором, и Малезијом.</s><s>Поред њих суседне земље су и Сингапур, Филипини, Аустралија, Палау и територија Индије Андаманска и Никобарска острва.</s> <s>Индонезија је оснивач Покрета несврстаних, Асоцијације нација Југоисточне Азије и члан је групе Г-20.</s><s>По висини номиналног БДП-а налази се на 16. а по висини БДП-а мереног паритетом куповне моћи на осмом месту у свету.</s> <s>Индонежански архипелаг представља важно трговачко подручје од 7. века када су некадашње државе Сривиџаја и Маџапахит трговале са Кином и Индијом.</s><s>Још од почетка нове ере тамошњи владари постепено прихватају стране културне, верске и политичке узоре, и долази до процвата хиндуистичких и будистичких краљевстава.</s><s>Привучене природним богатствима, стране силе су у знатној мери обликовале индонежанску историју.</s><s>Муслимански трговци донели су, сада преовлађујући, ислам, док су европске силе донеле хришћанство.</s><s>Ове две стране су се сукобиле око монопола у трговини зачинима у подручју Молучких острва током Доба великих географских открића.</s><s>Након Другог светског рата, Индонезија је успела да избори независност, чиме је окончана троиповековна првенствено холандска, а у нешто мањој мери британска, француска и португалска, колонијална владавина.</s><s>Од тада њена историја је прилично бурна од владавина председника Сукарна и Сухарта, јер се сусреће са изазовима попут природних катастрофа, масовних погрома, корупције, сепаратизма, демократизације, и раздобљима брзих привредних промена.</s> <s>Становници Индонезије су припадници стотина различитих етничких и лингвистичких група.</s><s>Највећа, уједно и преовлађујућа, етничка група су Јаванци.</s><s>Развијен је заједнички идентитет, дефинисан националним језиком, етничком шароликошћу, верским плурализмом унутар већински муслиманског становништва, и историјом колонијализма и отпора према њему.</s><s>Национални мото Индонезије, Bhinneka Tunggal Ika (Јединство у различитости), наглашава различитост која обликује ову земљу.</s><s>Без обзира што има велики број становника и густо насељене области, Индонезија има и огромне пределе богате флором и фауном, захваљујући чему је сврстана на друго место у свету по биолошкој разноврсности.</s> <s>Порекло имена</s> <s>Назив Индонезија је изведен из грчких речи индос и несос, што значи Индијско острво.</s><s>Име потиче из 18. века, далеко пре настанка независне Индонезије.</s><s>Џорџ Виндзор Ерл, енглески етнолог, предложио је 1850. термине Индунежани и Малајунежани за становнике „Индијског архипелага или Малајског архипелага“.</s><s>У истој публикацији, један Ерлов студент, Џејмс Ричардсон Логан, користио је Индонезију као синоним за Индијски архипелаг.</s><s>Међутим, холандски академици у публикацијама о Источним Индијама одбацивали су употребу израза Индонезија.</s><s>Уместо њега, они су користили изразе Малајски архипелаг (); Холандска Источна Индија (), краће Индија (); Исток () и Инсулиндија ().</s> <s>Након 1900. назив Индонезија се проширио у академским круговима ван Холандије, а индонежанске националистичке групе су га прихватиле за испољавање своје политике.</s><s>Адолф Бастијан са Универзитета у Берлину популарисао је ово име у својој књизи Индонезија или острва Малајског архипелага, 1884-1894 ().</s><s>Први индонежански научник који је употребио овај назив био је Суварди Сурјанинграт, када је 1913. основао биро за штампу у Холандији под именом Indonesisch Pers-bureau.</s> <s>Географија</s> <s>Положај</s> <s>Индонезија је смештена између 11°ЈГШ и 6 °CГШ, и између 94. и 141. степена ИГД.</s><s>Заузима површину од 1.919.440 km², што је сврстава на петнаесто место у свету.</s><s>Чине је 17.504 острва, од којих је око 6.000 настањено.</s><s>Највећа острва су Јава, Суматра, Борнео (дели га са Брунејем и Малезијом), Нова Гвинеја, коју дели са Папуом Новом Гвинејом, и Сулавеси.</s><s>Индонезија има копнену границу са Малезијом на Борнеу, Папуом Новом Гвинејом на Новој Гвинеји, и Источним Тимором на острву Тимор.</s><s>Поморску границу има са Сингапуром, Малезијом, Филипинима, и Палауом према северу, док је на југу Аустралија.</s><s>Главни и највећи град је Џакарта, смештена на Јави, а остали већи градови су Сурабаја, Бандунг, Медан, и Семаранг.</s> <s>Геологија и рељеф</s> <s>Највиши врх је Пунцак Џаја, висине 4.884 метра, на планини Карстенс.</s><s>Највеће језеро је Тоба на Суматри са површином од 1.145 km².</s><s>Највеће реке се налазе на Калимантану (део Борнеа), међу којима се издвајају Махакам и Барито.</s> <s>С обзиром да се налази на ободима пацифичке, евроазијске, и аустралијске тектонске плоче у Индонезији се налазе бројни вулкани.</s><s>Такође, чести су и земљотреси.</s><s>Индонезија има најмање 150 активним вулкана, међу којима су Кракатау и Тамбора, познати по разорним ерупцијама у 19. веку.</s><s>Ерупција супервулкана Тоба, пре отприлике 70.000 година, била је једна од највећих ерупција икада, и представљала је глобалну катастрофу.</s> <s>Последњих година Индонезија је претрпела две велике природне непогоде изазване сеизмичком активношћу; цунами 2004, за који се процењује да је усмртио 167.736 особа у северном делу Суматре, и земљотрес у Јогјакарти из 2006.</s><s>Међутим, вулкански пепео значајно доприноси великој плодности пољопривредног земљишта која је омогућила да се током историје на подручју Јаве и Балија одржи висока густина насељености.</s> <s>Воде</s> <s>Најдужа река у Индонезији је Капуас на острву Борнео, а највеће језеро је Тоба на острву Суматра .</s> <s>Клима Индонезију карактерише тропска клима, са два монсунска годишња доба: влажним и сувим.</s><s>Просечна годишња количина падавина у низијским пределима се креће између 1.780 и 3.175 литара по квадратном метру, док је у планинским областима и до 6.100 литара по квадратном метру.</s><s>Највише падавина имају планински предели, нарочито западна обала Суматре, западна Јава, Калимантан, Сулавеси и Папуа.</s><s>Влажност је велика у целој земљи, у просеку око 80%.</s><s>Промене температуре током године су веома мале; у Џакарти је просечна температура током дана између 26 и 30 °C.</s> <s>Флора и фауна</s> <s>Захваљујући свој величини, тропској клими, и мноштву острва Индонезија је по броју биљних и животињских врста на другом месту у свету, после Бразила.</s><s>Њена флора и фауна је мешавина азијских и аустралазијских врста.</s><s>Острва Сундског шелфа (Суматра, Јава, Борнео, и Бали) некада су била спојена са азијским континентом, захваљујући чему обилују азијском фауном.</s><s>Мноштво великих животиња, као што су тигар, носорог, орангутан, слон, и леопард, некада се могло срести према истоку све до острва Бали, али је њихов број данас знатно мањи.</s><s>Шуме покривају приближно 60% територије Индонезије.</s><s>На Суматри и Калимантану преовлађују биљке карактеристичне за Азију.</s><s>Међутим, шуме на мањој и гушће насељеној Јави, углавном су раскрчене ради изградње насеља и бављења пољопривредом.</s> <s>На Сулавесију, Нуси Тенгари, и Молуцима је захваљујући одвојености од континенталне масе настала аутентична флора и фауна.</s><s>Папуа је као део некадашње аустралијске континенталне масе станиште јединствене флоре и фауне веома сличне аустралијској, међу које спада преко шестсто врста птица.</s> <s>Индонезија, после Аустралије, има највише ендемских врста, јер је 36% од 1.531 врсте птица и 39% од 515 врста сисара на Индонезији ендемско.</s><s>Индонежанску обалу, дугу око 80.000 km, окружују тропска мора доприносећи тиме високом степену биодиверзитета.</s><s>Индонезија има мноштво морских и приобалних екосистема, међу којима су плаже, пешчане дине, естуари, мангрове, корални гребени, морске траве, муљевите обале, алге и мањи острвски екосистеми.</s><s>Индонезија је једна од земаља Коралног троугла са највећом разноврсношћу рибе која живи у коралним гребенима.</s><s>Само у источној Индонезији има више од 1.650 врста ове рибе.</s><s>Алфред Волис, британски природњак, дефинисао је линију разграничења између азијских и аустралазијских врста у Индонезији.</s><s>Позната као Волисова линија она се протеже правцем север-југ дуж ивице Сундског шелфа, између Калимантана и Сулавесија, и дуж Ломбочког мореуза, између Ломбока и Балија.</s><s>Западно од ове линије флора и фауна је више азијска, док идући источно од Ломбока постаје све више аустралијска.</s><s>У својој књизи из 1869.</s><s>„Малајски архипелаг“, Волис је описао бројне врсте јединствене на свету.</s><s>Подручје на ком се налазе острва између његове линије и Нове Гвинеје данас се назива Волисеја.</s> <s>Животна средина</s> <s>Велики број становника и убрзана индустријализација представљају озбиљне проблеме по животну средину Индонезије, којој се често придаје мањи значај због великог сиромаштва и мањка средстава.</s><s>У ове проблеме спада крчење великих површина под шумом (углавном илегално) и пратећи пожари, који узрокују појаву великог смога над деловима западне Индонезије, Малезије и Сингапура; превелики излов рибе и морских плодова; и проблеми животне средине настали убрзаном урбанизацијом и привредним развојем (загађење ваздуха, загушење саобраћаја, управљање отпадом, обезбеђивање питке воде и управљање отпадним водама).</s><s>Сечом шума и уништавањем тресетишта Индонезија је постала трећи емитер гасова који доприносе стварању ефекта стаклене баште.</s><s>Уништавање станишта угрожава опстанак аутохтоних и ендемских врста.</s><s>Међународна унија за конзервацију (IUCN) евидентирала је 140 угрожених врста сисара, као и 15 других врста које су пред изумирањем, међу које спада и чворак са Балија, Суматрански орангутан, и Јавански носорог.</s><s>Главни разлог због ког се у Индонезији шуме масовно крче јесте стварање обрадивог земљишта за производњу палминог уља.</s><s>Плантаже са палмама се простиру на девет милиона хектара а до 2025. би требало да заузимају двадесет шест милиона хектара.</s> <s>Историја</s> <s>Преисторијско раздобље</s> <s>Фосили и остаци алата указују да се пре 1,5 милиона година на индонежанском архипелагу појавио хомо еректус, у народу познат као јавански човек, који је ту живео до пре 35.000 година.</s><s>Хомо сапиенс се појавио у овој области пре 45.000 година.</s><s>У суседном Источном Тимору су 2011. пронашли доказе на основу којих се може закључити да су први становници архипелага пре 42.000 година у великим количинама ловили рибу као што је туна, а умели су и да прелазе океан, да би дошли до Аустралије и других острва.</s> <s>Аустронезијски народи, који чине већину данашњих становника архипелага, дошли су у југоисточну Азију са Тајвана.</s><s>Процењује се да су у Индонезију дошли око 2.000 године пре нове ере, и раширивши се по архипелагу, потиснули су домороце Меланежане у најисточније пределе.</s><s>Повољни услови за бављење пољопривредом, и овладавање узгоја пиринча, већ почетком осмог века пре нове ере, омогућило је процват села, градова и малих краљевстава до првог века нове ере.</s><s>Стратешка позиција Индонезије допринела је развоју међуострвске и међународне трговине, укључујући и везе са индијским краљевствима и Кином, која је успостављена неколико векова пре нове ере.</s><s>Од онда је трговина пресудно утицала на индонежанску историју.</s> <s>Доба хиндуистичких и будистичких краљевстава</s> <s>Развојем трговине са Индијом, нарочито са областима којима је владала династија Палава, током 4. и 5. века на простор данашње Индонезије долазе хиндуизам и махајана будизам.</s><s>О томе сведоче краљевства из овог раздобља: Кутаи, Таруманагара, и Кантоли.</s><s>Од седмог века, као резултат трговине и утицаја хиндуизма и будизма, долази до ширења моћног Сривиџајанског краљевства.</s><s>Између 8. и 10. века будистичка Саилендра и хиндуистичка Матар династија доживеле су свој успон и пад у унутрашњости острва Јава, остављајући за собом монументалне верске споменике као што су Борободур, династије Саилендра, и Прамбанан, династије Матарам.</s><s>Хиндуистичко краљевство Маџапахит настало је у источном делу Јаве крајем 13. века а под вођством Гаџа Маде остварило је утицај на већем делу Индонезије.</s> <s>Ширење ислама и европска колонизација</s> <s>Ислам су на подручје Индонезије донели муслимански трговци у 13. веку.</s><s>Ширење ислама је почело са севера Суматре.</s><s>Остали делови Индонезије су постепено прихватали ислам, да би крајем 16. века ова религија постала доминантна на Јави и Суматри.</s><s>Највећим делом, ислам је прихватио постојеће културне и верске утицаје, чиме је створен преовлађујући облик ислама у Индонезији, нарочито на Јави.</s><s>Индонежански народи и Европљани су први пут дошли у контакт 1512, када су португалски трговци, предвођени Франсиском Сераом, покушали да монополизују изворе орашчића, каранфилића, и бибера на Молучким острвима.</s><s>Њих су следили холандски и британски трговци.</s><s>Холанђани су 1602. основали Холандску источноиндијску компанију и постали доминантна европска сила на овом подручју.</s><s>Након што је банкротирала, Холандска источноиндијска компанија је ликвидирана 1800. а холандска влада је на њеним поседима основала Холандску Индију.</s> <s>Други светски рат и независност</s> <s>Током већег дела колонијалног раздобља, Холанђани су вршили власт само у приобалним упориштима; тек се почетком 20. века холандска доминација проширила се на подручје данашње Индонезије.</s><s>Јапанска окупација током Другог светског рата окончала је холандску владавину и охрабрила раније потиснути индонежански покрет отпора.</s><s>Уједињене нације су неколико деценија касније објавиле извештај по ком је током јапанске окупације индонежанског архипелага страдало четири милиона људи.</s><s>Две недеље пре капитулације Јапана, 17. августа 1945, Сукарно, утицајни националистички вођа, прогласио је независност и постављен је за председника.</s><s>Нешто касније, Холандија је покушала да поново успостави власт над овим подручјем што је довело до Индонезијског рата за независност који је окончан децембра 1949, када су под међународним притиском Холанђани званично признали независност Индонезије са изузетком холандске територије у Западној Новој Гвинеји, присаједињене Индонезији након Њујоршког споразума из 1962, и Акта о слободном избору 1969. подржаним од Уједињених нација.</s><s>Овај споразум је изазвао недоумице око валидности гласања становништва Западне Нове Гвинеје на плебисциту.</s> <s>Нови поредак и реформе</s> <s>Сукарно је владао политиком чврсте руке а моћ је одржавао балансирајући између војске и Комунистичке партије Индонезије.</s><s>Покушај пуча 30. септембра 1965. спречила је армија након чега је спровела насилну антикомунистичку чистку, током које је комунистичка партија оптужена за пуч и практично уништена.</s><s>Процењује се да је током овог погрома побијено више стотина хиљада људи.</s><s>Начелник генералштаба, генерал Сухарто, надмудрио је политички ослабљеног Сукарна и формално је именован за председника марта 1968. године.</s><s>Његову владу Новог поретка подржала је администрација САД, и подстакла прилив страних директних инвестиција у Индонезију, што је био главни разлог знатног привредног раста током више од три деценије.</s><s>Међутим, ауторитарни Нови поредак је оптужен за корупцију и сузбијање политичке опозиције.</s> <s>Индонезија је најтеже погођена Азијском финансијском кризом крајем деведесетих година 20. века.</s><s>Као резултат тога долази до протеста против Новог поретка и Сухартове оставке у мају 1998. године.</s><s>Источни Тимор је 1999. изгласао независност од Индонезије, након двадесетпетогодишње војне окупације.</s><s>Након Сухартове оставке јачање демократије обухватило је давање регионалне аутономије и прве директне председничке изборе одржане 2004. године.</s><s>Политичка и економска нестабилност, социјално незадовољство, корупција и тероризам успорили су напредак; међутим, током последњих пет година привреда Индонезије бележи високе стопе раста.</s><s>Иако су односи између различитих верских и етничких група углавном складни, секташко незадовољство и насиље се и даље јавља.</s><s>Са наоружаним сепаратистима у Аћеху је 2005. постигнут политички договор.</s><s>Џоко Видодо је на изборима 2014. изабран за председника Индонезије.</s> <s>Политика</s> <s>Индонезија је по друштвеном уређењу република са председничким системом.</s><s>Као унитарна држава, извршну власт има централна влада.</s><s>Председник Индонезије је шеф државе и владе и врховни командант Националних оружаних снага Индонезије.</s><s>Председнички избори 2004. су били први на којима су грађани директно бирали председника и потпредседника.</s><s>На положају председника једна особа може да буде у највише два узастопна петогодишња мандата.</s> <s>Највише представничко тело је Народна консултативна скупштина ().</s><s>Њена основна улога је поштовање и евентуално доношење измена устава, инаугурисање председника, спровођење главних потеза државне политике.</s><s>Такође, она има могућност опозива председника.</s><s>Народну консултативну скупштину чине два дома; Народно представничко веће () са 560 чланова, и Регионално представничко веће () са 136 чланова.</s><s>Народно заступничко веће доноси законе и надзире извршну власт; њени чланови се бирају по пропорционалном систему на петогодишњи мандат.</s><s>Регионално представничко веће је формирано након амандмана на устав из 2001. с циљем регионалног управљања.</s><s>Њега чине по четири представника, делегирана на народним изборима, из сваке од тридесет четири провинције, са мандатом од пет година.</s> <s>Врховни суд Индонезије () највиша је судска инстанца.</s><s>Судије Врховног суда именује председник Индонезије.</s><s>Уставни суд доноси пресуде везане за уставна и политичка питања, док Судска комисија () надгледа рад судија.</s> <s>Спољни односи и оружане снаге</s> <s>Током Сукарнове владавине спољну политику Индонезије карактерисала је антиимперијалистичка антипатија према западним силама и напети односи са Малезијом.</s><s>Након промене власти крајем деведесетих година 20. века спољна политика земље се окреће ка привредној и политичкој сарадњи са Западом.</s><s>Индонезија одржава блиске везе са азијским суседима, такође, оснивач је Асоцијације нација Југоисточне Азије и Самита источне Азије.</s><s>Дипломатски односи са Народном Републиком Кином су обновљени 1990. пошто су били замрзнути након антикомунистичких прогона почетком Сухартове владавине.</s><s>Индонезија је чланица Уједињених нација од 1950, оснивач је Покрета несврстаних и Организације исламске конференције (сада Организације исламске сарадње).</s><s>Индонезија је потписница споразума о слободној трговини земаља АСЕАН-а, чланица је Групе Кернс и Светске трговинске организације.</s><s>Иако је била дугогодишња чланица ОПЕК-а из ове организације се повукла 2008. јер више није извозница нафте.</s><s>Оружане снаге Индонезије () чине копнена војска (), морнарица (), заједно са маринцима, и ратно ваздухопловство ().</s><s>Број припадника оружаних снага се креће око четиристо хиљада.</s><s>Издаци за одбрану су 2006. износили око 4% БДП-а.</s><s>Након Сухартове владавине представници оружаних снага су изгубили своје место у парламенту, мада је њихов политички утицај и даље веома присутан.</s> <s>Сепаратистички покрети у провинцијама Аћех и Папуа изазвали су оружане сукобе, и касније оптужбе за кршење људских права и бруталност сваке од страна.</s><s>Спорадични тридесетогодишњи герилски рат између Покрета за слободни Аћех () и индонежанске војске закључен је споразумом о обустави борби 2005. године.</s><s>У Папуи су, током владавине председника Сусила Бамбанг Јудојона, постигнути значајни резултати у примени закона о регионалној аутономији, чиме је смањена стопа насиља и кршења људских права.</s> <s>Административна подела</s> <s>Индонезија је подељена на 34 провинције, од којих пет има посебан статус.</s><s>Свака провинција има законодавну власт и гувернера.</s><s>Провинције су подељене на регенства () и градове (), који се деле на дистрикте, и на села.</s><s>Село је најмања јединица самоуправе у Индонезији.</s><s>Спровођењем мера регионалне аутономије 2001. године, регенства и градови су постали кључне јединице управе, одговорне за рад већине владиних служби.</s><s>На свакодневни живот грађана највећи утицај има сеоска администрација.</s> <s>Провинције Аћех, Џакарта, Јогјакарта, Папуа, и Западна Папуа имају веће законодавне принадлежности и виши степен аутономије него друге провинције.</s><s>Аћешка влада, на пример, има право да самостално уноси одређене одредбе у своје законодавство; она је 2003. институционализовала један облик шеријатског права.</s><s>Јогјакарти је гарантован статус Посебног Региона као признање за подршку коју је пружила на почетку Индонежанске револуције и њеној спремности да се придружи Индонезији.</s><s>Папуа, раније позната као Иријан Џаја, добила је посебан аутономни статус 2001. а две године касније је подељена на Папуу и Западну Папуу.</s><s>Главни град Џакарта такође има статус посебног региона.</s> <s>Списак индонежанских провинција и њихових главних градова по регионима * провинције са посебним статусом</s> <s>Суматра Аћех (Nanggroe Aceh Darussalam) * – Банда Аћех Северна Суматра (Sumatera Utara) – Медан Западна Суматра (Sumatera Barat) – Паданг Ријау (Riau) – Пеканбару Острва Ријау (Kepulauan Riau) – Танџунг Пинанг Џамби – Џамби Јужна Суматра (Sumatera Selatan) – Палембанг Бангка Белитунг (Kepulauan Bangka-Belitung) – Пангкал Пинанг Бенгкулу (Bengkulu) – Бенгкулу Лампунг (Lampung) – Бандар Лампунг Јава Посебни регион главног града Џакарте* (Daerah Khusus Ibu Kota Jakarta) – Џакарта Бантен (Banten) – Серанг Западна Јава (Jawa Barat) – Бандунг Централна Јава (Jawa Tengah) – Семаранг Јогјакарта* (Daerah Istimewa Yogyakarta) – Јогјакарта Источна Јава (Jawa Timur) – Сурабаја Мала Сундска острва Бали (Bali) – Денпасар Западна Нуса Тенгара (Nusa Tenggara Barat) – Матарам Источна Нуса Тенгара (Nusa Tenggara Timur) – Купанг</s> <s>Калимантан Западни Калимантан (Kalimantan Barat) – Понтијнак Централни Калимантан (Kalimantan Tengah) – Палангкараја Јужни Калимантан (Kalimantan Selatan) – Банџармасин Источни Калимантан (Kalimantan Timur) – Самаринда Северни Калимантан (Kalimantan Utara) – Танџунг Селор</s> <s>Сулавеси Северни Сулавеси (Sulawesi Utara) – Манадо Горонтало – Горонтало Централни Сулавеси (Sulawesi Tengah) – Палу Западни Сулавеси (Sulawesi Barat) – Мамуџу Јужни Сулавеси (Sulawesi Selatan) – Макасар Југоисточни Сулавеси (Sulawesi Tenggara) – Кендари Молуци Молуци – Амбон Северни Молуци (Maluku Utara) – Софифи Западна Нова Гвинеја Западна Папуа* (Papua Barat) – Маноквари Папуа* – Џајапура</s> <s>Привреда</s> <s>Индонезија има мешовиту привреду у којој и приватни сектор и влада имају значајне улоге.</s><s>Номинални бруто друштвени производ Индонезије је у 2014. износио 888,538 милијарди америчких долара, или 3.523 долара по становнику.</s><s>По висини номиналног БДП-а налази се на шеснаестом а по висини БДП-а мереног паритетом куповне моћи на осмом месту у свету.</s><s>Спољни дуг државе је у 2012. чинио 29% номиналног БДП-а.</s><s>Прерађивачки сектор је највећи и ствара 46,4% БДП-а (2012), следи сектор услуга који остварује 38,6% БДП-а и пољопривреда са 14,4% БДП-а.</s><s>У пољопривреди ради 34%, у производњи 13,3%, док у услужним делатностима ради 28,7% радно способног становништва.</s> <s>Индонезија је 2014. извезла робу и услуге у вредности од 176 а увезла у износу од 178 милијарди америчких долара.</s><s>Главни спољнотрговински партнери су Јапан, Кина, Сингапур, Јужна Кореја и САД, као и земље Европске уније.</s> <s>Пиринач је најважнија пољопривредна култура у земљи а Индонезија је трећи произвођач ове намирнице у свету, док је у производњи палминог уља, каучука, касаве и кокоса на првом месту у свету.</s><s>Остали битнији пољопривредни производи су какао, кафа, дуван, чај, и банане.</s> <s>Као велики произвођач нафте Индонезија је дуго година била чланица ОПЕК-а, све до 2009. када је замрзла чланство.</s><s>Рекордну производњу нафте остваривала је 1981. и 1991. од када је производња преполовљена.</s><s>Дневна производња нафте је током 2014. била 852.000 барела што је Индонезију сврстало на 23. место у свету.</s><s>Током 2014.</s><s>Индонезија је произвела 73,4 милијарде кубних метара природног гаса, по чему је 10. у свету, док су домаће потребе биле скоро упола мање и износиле су 38,4 милијарде кубних метара.</s> <s>Становништво</s> <s>Према резултатима пописа становништва спроведеног 2010. у Индонезији је живело 237,6 милиона становника.</s><s>Према процени из 2017. године, Индонезија је имала 260 милиона становника.</s><s>Просечна стопа природног прираштаја је у раздобљу од 2000. до 2010. износила 1,49%.</s><s>Становништво Индонезије је неравномерно распоређено па нека подручја, као што је Јава, где живи 140 милиона становника на острву, имају изузетно велику густину насељености, док су нека, попут Папуе, ретко насељена.</s><s>У просеку у Индонезији живе 132 особе по квадратном километру, међутим, на Јави тај број прелази 1.000, a на подручју Џакарте живи више од 15.000 људи по квадратном километру.</s><s>На Јави живи 57% становништва Индонезије, уједно је ово острво најнасељеније на свету.</s> <s>Етничка структура</s> <s>У етничком погледу становништво Индонезије је веома хетерогено.</s><s>На индонежанском архипелагу постоје 634 етничке групе и подгрупе, и говори се више од 1.400 језика.</s><s>Већина Индонежана су потомци аустронезијских народа који су на ово подручје вероватно дошли са Тајвана.</s><s>Друга већа групација су Меланежани, који настањују источну Индонезију.</s> <s>Јаванци чине нешто више од 40% становника Индонезије и далеко су најбројнија етничка група.</s><s>Такође, они су доминантни и у политичком и у културном погледу.</s><s>Поред њих, најбројније етничке групе су Сунди (15,5%), Малајци (3,7%), Батаци (3,58%), Мадурци (3,03%), Бетави (2,88%), Минангкабауи (2,73%), Бугинци (2,71%), Бантенци (1,96%), и Банјарци (1,74%).</s><s>Етнички Кинези чине нешто више од једног процента становништва али су веома утицајни, посебно у сфери привреде и трговине.</s> <s>Религија</s> <s>Иако је у Индонезији слобода вероисповести зајамчена уставом, званично је признато само шест религија: ислам, хришћанство (протестантизам, римокатолицизам), хиндуизам, будизам и конфучијанизам.</s><s>Доминантна религија је ислам, коју исповеда 87,2% становника, такође, Индонезија је земља са највише становника у којој су муслимани већина.</s><s>Скоро целокупно муслиманско становништво су сунити, док шиити чине 0,5% а ахмедије 0,2% исламских верника у земљи.</s><s>Протестанти чине 6,96%, католици 2,91%, хиндуисти 1,69%, будисти 0,72% становништва.</s><s>У 13. веку ислам су на просторе индонежанског архипелага донели арапски трговци, а до 16. века постао је доминантна религија.</s><s>Католицизам је у ове крајеве дошао са првим португалским колонистима и мисионарима, док је ширење протестантизма резултат колонијалне владавине Холанђана.</s><s>Већина индонежанских хиндуиста су Балинежани, а већина будиста су етнички Кинези.</s><s>Без обзира што су хиндуизам и будизам мањинске религије оне имају снажан утицај на индонежанску културу.</s> <s>Језици Званични национални језик је индонежански.</s><s>Користи се у школама, политичком животу, економији, трговини, медијима.</s><s>Скоро сви Индонежани разумеју овај језик.</s><s>Индонежански језик је веома сличан малајском језику.</s><s>Промовисали су га националисти 1920-их, а постао је званичан стицањем независности 1945.</s><s>Већина Индонежана говори и неке од стотина локалних језика.</s><s>Међу њима је најзначајнији јавански, као језик највеће и најутицајније етничке групе.</s> <s>На западној Новој Гвинеји, регији са свега 2,7 милиона становника, говори се више од 500 домородачких папуанских и аустронезијских језика.</s> <s>Највећи градови</s> <s>Култура</s> <s>Етничка шароликост Индонезије је допринела високом степену културне разноврсности овог поднебља.</s><s>На развој овдашње културе велики утицај су имали будизам, хиндуизам, ислам, као и разни облици паганизма.</s><s>Такође, страни освајачи Индуси, Кинези, Арапи и Европљани су дали значајан културни допринос индонежанском архипелагу.</s> <s>Књижевност</s> <s>Књижевност на овом поднебљу може се поделити на четири периода: најстарији прехинду, хинду-будистички, исламски и савремени.</s><s>Из прехинду периода је остало мало сачуваних дела.</s><s>Од VII до XV века трајао је хинду-будистички период, током ког се књижевност развијала на дворовима принчева феудалаца.</s><s>Ондашњи књижевници су углавном писали химне и похвале у славу краљева и принчева; на јаванском и на санскрту.</s><s>Током владавине краља Хајам-Варука у VIII веку, Пу Прапанти је написао дело Нагаракртагама у ком је описао величину Хајрам-Варукиног краљевства, као и његова путовања.</s><s>Други знаменити књижевник у овом раздобљу, Мпу Тантулар, написао је дело Параратон у ком је описан живот индонежанских краљева, поред тога он је заслужан за крилатицу јединство у различитости која се налази на грбу Индонезије.</s> <s>У исламском периоду долази до бржег развоја књижевности, нарочито на средњој и источној Јави.</s><s>Под утицајем исламске теологије на јаванском језику дела су написали књижевници Ћособипура и Ронговарсито.</s><s>Упоредо се развија и књижевност на малајском, на ком је написана легендарна прича Хикајат Ханг Туах, о херојским делима официра Ханг Туаха.</s> <s>Значај и утицај индонежанског језика расте почетком 20. века.</s><s>Тада настаје савремена индонежанска књижевност а двадесетих година 20. века јављају се нови литерарни правци.</s><s>Међу њима се истиче рад групе Пуџанг бару коју предводи песник и есејист Такдир Али Сјахбан.</s><s>Поред њега у овој групи су и Санеси Пане и његов брат Армијин Пане.</s><s>Абдул Муис је са романом Немудро васпитање постигао велики успех.</s> <s>Стварањем индонежанске државе на сцену ступа нова генерација младих индонежанских писаца, која одбацује старомодно и традиционално и ствара нови књижевни израз.</s><s>Најзнаменитији међу њима је песник Чаирил Анвар, који је описивао психичка стања и узбуђења, а његова збирка Бука и прашина из 1949. доживела је велики успех.</s><s>Поред њега ту су и Посихон Анвара и Асрул Санија.</s> <s>У савременој индонежанској књижевности издвајају се Мултатули, критичар односа Холанђана према Индонежанима током колонијалне владавине; Мухамед Јами и Хамка, утицајни национални писци и политичари, и писац социјалних тематике Прамудја Ананта Тур, најпознатији индонежански романописац.</s> <s>На свим индонежанским острвима развијена је усмена народна књижевност, која обилује бајкама, загонеткама, изрекама и пословицама.</s> <s>Спорт</s> <s>Најпопуларнији спортови у Индонезији су бадминтон и фудбал.</s><s>Индонежански играчи бадминтона су од 1949. освојили Томасов куп (екипно светско првенство за мушкарце) тринаест пута, као и бројне медаље на Олимпијским играма.</s><s>У женској конкуренцији су освојили Убер куп, еквивалент Томасовом купу, три пута, 1975, 1994. и 1996. године.</s><s>Највећи успеси индонежанске фудбалске репрезентације су учешће на Светском првенству 1938. као Холандска Индија и на Олимпијским играма 1956. када су одиграли нерешено са репрезентацијом Совјетског Савеза.</s><s>На Азијским играма 1958. освојили су бронзану медаљу, док су се на Купу Азије појавили први пут 1996. године.</s><s>На куповима Азије 2000, 2004. и 2007.</s><s>Индонезија није успела да прође први круг такмичења.</s> <s>Бокс је најпопуларнији борилачки спорт.</s><s>Неки од познатијих индонежанских боксера су Елијас Пикал, троструки првак у супермува категорији у верзији IBF; Нико Томас, Мухамед Рахман, и Крис Џон.</s><s>Међу традиционалне спортове спада сепак такро, и трка бикова у Мадури.</s><s>Пенчак силат је индонежанска борилачка вештина уврштена међу дисциплине на Играма југоисточне Азије.</s> <s>Индонезија је од 1977. десет пута била најуспешнија на Играма југоисточне Азије.</s> <s>Референце</s> <s>Литература</s> <s>Историја</s> <s>Географија</s> <s>Биљни и животињски свет</s> <s>Политика</s> <s>Становништво</s> <s>Спољашње везе</s> <s></s> <s>Југоисточна Азија Државе у Азији</s>

967

https://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%91%D1%80%D1%83%D0%BD%D0%B5%D1%98

Брунеј

<s>Брунеј (), званично Брунеј Дарусалам (), држава је у југоисточној Азији.</s><s>Налази се на северу острва Борнео, на обали Јужног кинеског мора.</s><s>На копну се граничи с Малезијом.</s><s>Источни округ Брунеја, Тембуронг, је енклава одвојена од остатка земље малезијском територијом.</s><s>То је једина суверена држава чија територија се налази у потпуности на острву Борнео, а остатак острва припада Индонезији и Малезији.</s><s>Број становника је око 400.000 (јул 2010).</s><s>Влада је апсолутна монархија под султаном која проводи шеријатски закон и усмерава исламске праксе.</s><s>Клима у земљи је екваторска, а обележавају је високе температуре и доста падавина.</s><s>Економским растом током 1970-их и 1990-их, у просеку од 56% од 1999. до 2008. године, Брунеј се трансформисао у новоиндустријализоване државе.</s> <s>Историја</s> <s>Историја Брунеја пре доласка Европљана је мало позната.</s><s>На острву Борнеу је у 7. веку постојала држава Виџајапура која је била вазална држава моћне државе Шривиџаја на Суматри и Малајском полуострву.</s><s>Од 10. века је постојала држава По-ни која је у 14. веку вазална држава с државом Маџапахит на острву Јави.</s><s>У то доба је на Борнеу био раширен хиндуизам.</s><s>У 15. веку јак утицај на Борнеу има исламско краљевство Малака на Малајском полуострву одакле се на Борнеу шири ислам.</s> <s>Године 1363, је Мухамед Шах основао султанат Брунеј и постао први султан.</s><s>У 15. веку је султанат ојачао, те је имао север Борнеа и острва Сулу.</s><s>Почетком 16. века су Португалци заузели Малаку и основали трговачко средиште.</s><s>Брунеј је био значајна трговачка сила између Кине, индонезијских острва богатим зачинима и Португалаца у Малаки.</s><s>У то доба је владао султан Болкиах чија владавина се сматра златним добом Брунеја.</s><s>1521. године чланови Магеланове експедиције били су први Европљани који су посетили Брунеј и описали његово богатство.</s><s>Брунеј је дошао у сукоб са Шпанцима који су ширили свој колонијални посед на Филипинима.</s><s>1578. године Шпанци су заузели и разорили главни град Брунеја и тамо владали 72 дана, али су ипак протерани упркос слабијој снази Брунеја.</s><s>Након тога је опала привредна моћ Брунеја.</s> <s>У 19. веку јача британски колонијални утицај.</s><s>1839. године избила је побуна на територији Саравак.</s><s>Британци су у почетку помогли султану против побуњеника, али су заузврат добили контролу над Сараваком који је 1843. године прогласио независност под британском управом.</s><s>Британци су 1846. године напали Брунеј и постигли повољан трговачки споразум.</s><s>1888. године је султан Хашим Џалилул Алам Акамадин склопио споразум с Британцима којим Брунеј постаје британски протекторат с унутрашњом самоуправом.</s> <s>Године 1929. је откривена нафта.</s><s>Током Другог светског рата Брунеј је био под јапанском окупацијом.</s><s>1959. године донесен је устав који Брунеју даје широку аутономију.</s><s>1963. године су суседне британске колоније на Борнеу, Сабах и Саравак, постале део независне Малезије.</s><s>У Брунеју се појавио покрет који је тражио прикључење Малезији, али је султан то одбио и најавио да ће од Британаца тражити пуну независност.</s><s>То је постигнуто тек 1. јануара 1984. године када је Брунеј постао независна држава, али је остао унутар Комонвелта.</s> <s>Географија Брунеј је држава у југоисточној Азији која се састоји од два територијално одвојена дела укупне површине 5.765 квадратних километара на острву Борнео.</s><s>Излази на Јужно кинеско море и обухвата обалу у дужини од 161 километра.</s><s>Једину копнену границу дели са Малезијом и то у дужини од 381 километара.</s><s>Поседује 500 квадратних километара територијалних вода и ексклузивну економску зону од 200 наутичких миља.</s> <s>Око 97% становништва живи у већем западном делу (Белаит, Тутонг и Брунеј-Муара), док само око 10.000 људи живи у претежно планинском источном делу (област Тембуронг).</s><s>Године 2010, укупну популација Брунеја чинило је око 408.000 становника, од чега је око 150.000 њих живело у главном граду Бандар Сери Бегаван.</s><s>Други већи градови су лучки град Муара, град за производњу нафте Серија и суседни град Куала Белаит.</s><s>У округу Белаит, област Панага, живи већи број европских исељеника, махом због присуства британске нафтне компаније Ројал Дач Шел плц и припадника британске војске.</s> <s>Геологија и рељеф</s> <s>Воде</s> <s>Флора и фауна</s> <s>Клима</s> <s>Становништво</s> <s>Становништво Брунеја је у јулу 2013. године био 417.784 становника од чега 76% живи у урбаним срединама.</s><s>Стопа урбанизације се процењује 2,13% годишње од 2010. до 2015. године, а просечан животни век је 77,7 година.</s><s>У 2014. години, 65,7% становништва су били Малајци, 10,3% Кинези, 3,4% домороци, а 20,6% чине мање етничке групе.</s><s>Званични језик Брунеја је малајски.</s><s>Министарство културе, омладине и спорта подржава употребу језика у Брунеју.</s> <s>Језик</s> <s>Главни говорни језик је брунејски малајски.</s><s>Брунејски малајски се прилично разликује од стандардног малајског, али и од остатка малајских дијалекта.</s><s>Брунејски малајски језик је сродан са стандардним малајским језиком око 84% што га чини неразумљивим са малајским.</s> <s>Енглески и кинески се такође говоре.</s><s>Енглески језик се користи у послу, али и као језик из основном у високом образовању.</s><s>У држави је релативно велика страна заједница.</s> <s>Већина исељеника долазе из немуслиманских земаља као што су Аустралија, Уједињено Краљевство, Јужна Кореја, Јапан, Филипини, Тајланд, Камбоџа и Индија.</s> <s>Остали језици и дијалекти који се говоре укључују арапски, кедајански малајски, тутонг малајски, мурут и дусун језик.</s> <s>Религија</s> <s>Међу свима религијама, сунитски ислам је доминантан.</s><s>67% становништва је исламско.</s><s>Међутим друге религије имају значајно упориште у Брунеју.</s><s>13% становништва су будисти, а 10% су хришћани.</s><s>Преосталих 10% припадају разним религијама укључујући и домородачке религије.</s> <s>Ислам је државна религија Брунеја, али слобода вероисповести је загарантована.</s> <s>Државно уређење и међународни односи</s> <s>Од 1959. године Брунеј је парламентарна монархија, али заправо султан има веће законодавне и извршне власти, па Брунеј можемо звати апсолутистичком монархијом.</s><s>Постоји Законодавни савет од 20 чланова које има саветодавни карактер, али све законе доноси султан.</s><s>Султан је истовремено шеф државе и председник владе.</s><s>Актуелни султан, Падука Сери Багинда Султан Хаџи Хасанал Болкијах Му'изадин Вадаулах (скраћено Хасанал Болкиах), влада од 1967. године и сматра се најбогатијим владаром и једним од најбогатијих људи на свету.</s> <s>Брунеј је пуноправан члан Уједињених нација, Британског Комонвелта нација, Асоцијације нација Југоисточне Азије (АСЕАН), Светске трговинске организације, Азијско-пацифичког форума за сарадњу те Организације исламске конференције.</s> <s>Административна подела</s> <s>Брунеј је подељен у 4 округа и 38 подокруга</s> <s>Привреда Производња нафте и гаса главна је привредна активност Брунеја.</s><s>БДП по глави становника је значајно виши од просека регије, али привреда Брунеја је осетљива је на флуктуације на светском тржишту нафте.</s> <s>Што се тиче пољопривреде гаје се пиринач, маниока, банане, ананас.</s><s>Развијен је и риболов.</s> <s>Референце</s> <s>Литература</s> <s>Спољашње везе</s> <s>Влада Брунеја -{Prime Minister's Office of Brunei Darussalam website}- -{Chief of State and Cabinet Members }- -{Brunei profile from the BBC News}- -{Brunei at Encyclopædia Britannica}- -{Key Development Forecasts for Brunei from International Futures}- -{Brunei Tourism website}-</s> <s>Државе у Азији</s>

968

https://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%9D%D0%BE%D0%B2%D0%B8%20%D0%97%D0%B5%D0%BB%D0%B0%D0%BD%D0%B4

Нови Зеланд

<s>Нови Зеланд (, изговор: ; , изговор: ) је острвска држава у југозападном делу Тихог океана у Океанији.</s><s>Састоји се од два велика острва ‒ Северног и Јужног ‒ као и већег броја мањих острва.</s><s>Званично име државе на маорском је Аотеароа, што се често преводи као „Земља дугог белог облака“.</s><s>Нови Зеланд је географски најизолованија држава на свету.</s><s>Најближи сусед, Аустралија, удаљена је 1.500 km северозападно од главних острва, преко Тасмановог мора.</s><s>Једина значајнија копнена маса ка југу је Антарктик, ка северу су Нова Каледонија, Фиџи и Тонга.</s> <s>Због своје изолованости Нови Зеланд је једно од последње насељених места на планети.</s><s>Током ове изолације развијен је карактеристичан диверзитет флоре и фауне.</s><s>Најзначајнији је велики број јединствених птица, од којих су многе изумрле доласком људи и сисара.</s><s>Са умереном морском климом, земљиште је углавном покривено шумом.</s><s>Разноврсну топографију земље чине и оштри планински врхови који су резултат тектонског померања тихоокеанске и индо-аустралијске плоче.</s> <s>Полинежани су населили територију данашњег Новог Зеланда између 1250. и 1300. године, притом развивши карактеристичну Маори културу.</s><s>Први контакт Европљана је био 1642. када је до обала допловио Абел Тасман.</s><s>Појава кромпира и мускета је довела до преокрета у маорском начину живота, и као последица наступили су међуплеменски Мускетни ратови.</s><s>Британска империја и Маори су 1840. потписали Уговор из Вајтангија којим је Нови Зеланд посао британска колонија, а Маори су добили заштиту од надолазећих француских колонизатора и самовоље колонијалних компанија.</s><s>Уследио је прилив великог број имиграната из Европе што је довело до бројних сукоба и напослетку Новозеландских ратова, после којих је дошло до масовне конфискације маорске имовине.</s><s>Економске кризе су пратили периоди политичке реформе, жене су добиле пуно право гласа током деведесетих година 19. века, а од тридесетих година 20. века формирана је социјална држава благостања.</s><s>Након Другог светског рата, Нови Зеланд се прикључио АНЗУС пакту заједно са САД и Аустралијом, али је уговор касније суспендован од стране САД када је Нови Зеланд прогласио своју територију за слободну зону од нуклеарне енергије и обновљен је тек 2010.</s><s>Нови Зеланд је део договора УКУСА о дељењу обавештајних података између држава англосфере — Уједињеног Краљевства, САД, Канаде и Аустралије.</s><s>Током педесетих година 20. века животни стандард је био међу највишима на свету али је седамдесетих година наступила рецесија која је додатно погоршана стањем на тржишту нафте и уласком Велике Британије у ЕЕЗ.</s><s>Током осамдесетих година извршене су бројне економске реформе познате под називом -{Rogernomics}- по Роџеру Дагласу, министру финансија, када је укинута политика протекционизма и уведена слободна трговина.</s><s>Тржишта за пољопривредне производе са Новог Зеланда су умногоме промењена након седамдесетих, па је некада најпопуларнији извозни производ вуна, замењена млечним и месним производима а у скорије време и вином.</s> <s>Већина Новозеланђана је европског порекла.</s><s>Највећа мањинска група су домороци Маори, а осим њих бројни су досељеници из Азије и других држава Полинезије.</s><s>Енглески је најдоминантнији језик, док маорски и новозеландски знаковни језик имају статус званичног језика.</s><s>Културу Новог Зеланда углавном чине елементи маорске и културе раних британских досељеника.</s><s>У раном периоду европског досељавања сликарску уметност су углавном чинили пејзажи и у мањој мери портрети Маора.</s><s>У скорије време су популаризоване класичне маорске уметности попут дубореза, плетења и тетоважа.</s><s>Многи уметници данас комбинују елементе маорских и западних техника у стварању јединствених форми.</s><s>Култура Новог Зеланда је додатно проширена глобализацијом и повећаном имиграцијом са острва у Пацифику и из Азије.</s><s>Разнолик пејзаж Новог Зеланда пружа многе могућности за спољне активности и коришћен је као позадина низа високобуџетних филмова.</s> <s>Нови Зеланд се састоји од 11 региона, 67 територијалних управа у сврху локалне самоуправе али уз мање овлашћења од некадашњих провинција.</s><s>На националном нивоу власт врши кабинет министара, предвођен премијером.</s><s>Шеф државе је краљ Чарлс III кога представља генерални гувернер.</s><s>Краљевство Нови Зеланд чине још и Токелау (зависна територија), Кукова острва и Нијуе (самоуправне територије у слободној асоцијацији) и Росова територија (територијална претензија Новог Зеланда на Антарктик).</s><s>Нови Зеланд је чланица међународних организација ОУН, АПЕК, Комонвелт, ОЕСР, ФПО и СТО.</s> <s>Етимологија</s> <s>Маори данас Нови Зеланд називају Аотеароа (што се преводи као „земља дугог белог облака“), а овај назив је у употреби и у новозеландској варијанти енглеског језика.</s><s>Овај назив потиче од једног назива за Северно острво на маорском.</s><s>Непознато је да ли су Маори имали назив за територију целе државе пре доласка Европљана.</s><s>Абел Тасман је 1642. приметио обалу Новог Зеланда и ову земљу назвао -{Staten Landt}-, уверен да је у питању део истоименог јужног дела Јужне Америке.</s><s>Холандски картографи су променили име ове земље у -{Nova Zeelandia}- 1645. године, по провинцији Зеланд.</s><s>Британски истраживач Џејмс Кук који га је први опловио, је прилагодио овај назив енглеском језику и назвао га -{New Zealand}-, што је име које се и данас користи.</s> <s>Маори су имали више назива за ова два острва, укључујући -{Te Ika-a-Māui}- (риба Мауија) за Северно и -{Te Wai Pounamu}- (вода зеленог камена) и -{Te Waka o Aoraki}- (кану Аоракија) за Јужно острво.</s><s>На првобитним европским мапама Јужним острвом је називано мало острво Стјуарт а садашње Јужно острво је називано Средњим острвом.</s><s>Садашња подела потиче из 1830. године а од 1907. је стандардна.</s><s>Географски савет Новог Зеланда је 2009. године открио да имена острва никада нису озваничена.</s><s>Називи су озваничени 2013, а истовремено су дати и називи на маорском језику - -{Te Ika-a-Māui}- за Северно острво и -{Te Waipounamu}- за Јужно острво.</s> <s>Географија</s> <s>Геологија и рељеф</s> <s>Нови Зеланд чине два главна и већи број мањих острва, која се налазе близу центра Водене хемисфере (насупрот Копнене чији је центар у Француској).</s><s>Северно и Јужно острво раздваја Куков пролаз, широк 22 km на најужој тачки.</s><s>Осим ова два острва, пет највећих насељених острва су Острво Стјуарт, Чатам, Острво Велики гребен (у заливу Хаураки), Острво Дурвил (у Марлборо мореузу) и Острво Вајхеке (22 km од Окланда)..</s> <s>Нови Зеланд је дугачак (преко 1600 km дуж северо-североисточне осе) и узак (на најширем делу 400 km између обала) са приближно 15.134 km обале и укупном површином од 268.021 km.</s><s>Због удаљених острва и дуге обале, држава је богата морским ресурсима.</s><s>Ексклузивна економска зона је једна од највећих на свету и више од 15 пута је већа од површине самог Новог Зеланда.</s> <s>Јужно острво је највећа копнена маса Новог Зеланда, и подељена је уздужно Јужним Алпима.</s><s>На њима се налази више од 18 врхова висине преко 3.000 m, од којих је највиши Маунт Кук са 3.754 метра што је и највиши врх на целом Новом Зеланду.</s><s>У подножју Јужних Алпа налази се област Фјордленд са дубоким фјордовима, од којих је најпознатији Милфорд Саунд.</s><s>Северно острво има мање планинских венаца али има велики број вулкана.</s><s>Најактивнија је вулканска зона Таупо око које је формирана вулканска висија коју обележава највиши врх Северног острва, Маунт Руапеху (2,797 m).</s><s>На овој висији налази се и највеће језеро на Новом Зеланду, Таупо које се налази у калдери једног од највећих супервулкана.</s> <s>Разноврсност топографије, а вероватно и појаву као копна, Нови Зеланд дугује тектонском померању тихоокеанске и индо-аустралијске плоче.</s><s>Нови Зеланд је део Зеландије, микроконтинента величине половине Аустралије, који је постепено потапан након одвајања од Гондване.</s><s>Пре 25 милиона година започела је орогенеза „Кајокура“.</s><s>Доказ овога данас је видљив на Јужним Алпима који су настали у склопу континенталне колизије дуж Алпског раседа.</s><s>У другим деловима граница плоча је обележена субдукцијом једне плоче испод друге што је произвело Пујсегуров ров на југу, ров Хикуранги на истоку и ровове Кермадеков и Тонга на северу.</s> <s>Клима</s> <s>Нови Зеланд има благу и умерену морску климу са средњим годишњим температурама од 10 °C на југу до 16 °C на северу.</s><s>Историјски максимум је забележен у месту Рангиора и износио је 42,4 °C а историјски минимум је забележен у месту Ренфарли и износио је −25,6 °C. Клима се разликује између региона, па је тако на западној обали Јужног острва заступљена изузетно влажна клима, у централним деловима влада семиаридна клима а на самом северу суптропска клима.</s><s>Од седам највећих градова, Крајстчерч је најсувљи са око 640 мм падавина годишње, а са око дупло више највлажнији је Окланд.</s><s>Окланд, Велингтон и Крајстчерч имају преко 2.000 сунчаних сати годишње.</s><s>Јужни и југозападни делови Јужног острва имају хладнију и облачнију климу са око 1.400 до 1.600 сунчаних сати; северни и североисточни делови Јужног острва су најсунчанији делови и имају у просеку 2.400 до 2.500 сунчаних сати.</s> <s>Воде</s> <s>Флора и фауна</s> <s>Географска изолација Новог Зеланда од преко 80 милиона година и острвска биогеографија је одговорна за ендемичност врста флоре и фауне Новог Зеланда.</s><s>Они су настали или еволуцијом живог света Гондване или преко врста које су успеле да дођу до удаљених обала Новог Зеланда преко ваздуха или мора.</s><s>Од свих васкуларних биљака, 82% су ендемске врсте и чини их 1.944 врсте у 65 родова и у једној породици.</s><s>Велике површине острва су под шумама подокарпа и јужне букве.</s><s>Подокарп је врста зимзеленог дрвета – голосеменице и формира шуме углавном у северним деловима Новог Зеланда.</s><s>На крајњем северу Северног острва у овим шумама расте каури – џиновско дрво које нарасте до 50 м у висину.</s><s>Шуме јужне букве су заступљене у јужнијим пределима острва.</s><s>За Северно острво су карактеристична папратишта и шикаре.</s><s>У њима расте већи број папрати (сребрнасте, дрвене итд) и разног жбунастог растиња.</s><s>На Јужном острву су велике планинске површине под пашњацима и ниским жбуновима.</s> <s>Пре доласка људи око 80% површине Новог Зеланда је било покривено шумом, практично цела територија осим планинских врхова, мочвара, неплодног земљишта и вулканских подручја.</s><s>Након доласка људи долази до масовне дефорестације, посебно од пожара насталих након полинежанског насељавања.</s><s>Остатак шума су искрчили Европљани створивши оранице, тако да данас површина покривена шумом износи 23%.</s> <s>Шумама су доминирале птице а у недостатку сисара, неке од врста попут кивија, какапоа и такахеа су еволуирале у нелетачице.</s><s>Доласком људи долази и до појаве пацова, творова, разних других глодара и сисара што је довело до изумирања бројних врста, укључујући и велике птице као што су моа и хастов орао.</s> <s>Друге ендемске врсте чине рептили (туатаре, скинкови и гекони), жабе (укључујући 4 врсте најстаријих и најпримитивнијих жаба на свету, рода -{Leiopelma}- а то су хамилтонова, арчијева, хохштетерова и маудска жаба), пауци (катипо), инсекти (вета) и пужеви.</s><s>Одређене врсте попут птица царића и гмизаваца туатара су толико јединствене да се сматрају за живе фосиле.</s><s>Једини доказ о постојању сисара на Новом Зеланду су три врсте слепих мишева (једна изумрла а једна од две преостале је -{Chalinolobus tuberculatus}-) и фосил малог сисара величине миша који је пронађен 2006. и процењен на 16 милиона година старости.</s><s>Морски сисари су бројни, половина врста китова, делфина и плискавица као и фока живи у водама Новог Зеланда.</s><s>Такође уз обалу се може видети велики број морских птица, од чега је трећина ендемских врста.</s><s>На Новом Зеланду се налази највећи број врста пингвина, укључујући ендемске врсте жутооког пингвина, малог пингвина, снерског пингвина и фјордландског пингвина, од свих држава на свету.</s> <s>Од доласка људи близу половине ендемских врста је изумрло, укључујући 51 врсту птица (нпр. хуија), 3 врсте жаба, 3 врсте речних риба, 4 врсте биљака и 1 врсту слепог миша.</s><s>Преостале врсте су угрожене и њихово станиште је значајно смањено.</s><s>Ипак на Новом Зеланду су настале неке од успешнијих метода очувања угрожених врста попут заштићених острва, борбе против штеточина, премештања живог света, удомљавања као и еколошке обнове острва и других одабраних области.</s> <s>Национални паркови</s> <s>На Новом Зеланду постоји четрнаест националних паркова:</s> <s>Историја</s> <s>Нови Зеланд је једно од последњих насељених копна на Земљи.</s><s>Радиоугљенично датирање, дефорестација и маорски митохондријски геном сугеришу да је Нови Зеланд први пут насељен од стране источних Полинежана између 1250. и 1300. након серија дугих путовања преко острва у јужном Пацифику.</s><s>Током наредних векова ти досељеници су развили засебну културу данас познату под називом Маори.</s><s>Становништво је подељено на иви (племена) и хапу (подплемена), која су имала разнолике односе, од међусобне сарадње до сукоба.</s><s>Група Маора је у једном тренутку населила Чатамска острва (која су назвали Рекоху, данас Варекаури), на самом југу, где су развили сопствену културу која се зове Мориори.</s><s>Популација Мориори је била десеткована између 1835. и 1862, углавном због маорске инвазије и поробљавања, уз болести које су донели Европљани.</s><s>До 1862. преживео је свега 101 припадник овог племена а последњи пунокрвни Мориори је умро 1933.</s><s>Данас се око 1.000 становника Новог Зеланда изјашњава као Мориори.</s> <s>Први Европљани који су дошли до Новог Зеланда били су Холанђанин Абел Тасман и његова посада који су допловили до Новог Зеланда 1642.</s><s>Сусрет са домородачким становништвом је био непријатељски, четири члана посаде су убијена а један Маор је погођен из топа.</s><s>Европљани нису поново долазили на Нови Зеланд све до 1769. када је британски истраживач Џејмс Кук опловио и мапирао целу обалу.</s><s>Након Кука, Нови Зеланд су посећивали бројни бродови који су се бавили ловом на китове и фоке као и трговачки бродови.</s><s>Трговали су храном, оруђем, оружјем и другом робом у замену за дрво, храну и воду.</s><s>Појава кромпира и мускета су значајно изменили маорску пољопривреду и ратништво.</s><s>Кромпири су обезбедили довољну количину хране, што је омогућило дуже и одрживије војне акције.</s><s>Као последица наступили су међуплеменски Мускетни ратови, више од 600 битака између 1801. и 1840. у којима је убијено 30-40.000 Маора.</s><s>Од почетка 19. века хришћански мисионари су почели да насељавају Нови Зеланд и као резултат њиховог рада већина маорског становништва је прихватила хришћанство.</s><s>Маорско становништво је током 19. века спало на око 40% броја пре контакта са Европљанима, а главни фактор су биле нове болести док су сукоби са Европљанима били веома ретки.</s> <s>Британска влада је 1832. поставила Џејмса Басбија за намесника на Новом Зеланду а 1835, након најаве Француске да жели да колонизује Нови Зеланд, лабава конфедерација под називом Уједињена племена Новог Зеланда је дала проглас о независности и обратила се британском краљу Вилијаму -{IV}- са молбом за заштиту.</s><s>Немири који су уследили и праве нејасноће о карактеру ове декларације о независности су приморали британско Министарство колонија да пошаље капетана Вилијама Хобсона да успостави суверенитет британске круне и да испреговара договор са Маорима.</s><s>У Заливу острва је 6. фебруара 1840. потписан Уговор из Вајтангија, један од најзначајнијих докумената из историје Новог Зеланда.</s><s>Као одговор на покушај колонијалних компанија да оснују независну насеобину у Велингтону и покушаја колонизације од стране Француза у Акарои Хобсон је 21. маја 1840. прогласио британски суверенитет на територији целог Новог Зеланда.</s><s>Након потписивања уговора и проглашења суверенитета, број имиграната, углавном из Уједињеног Краљевства се повећава.</s> <s>Нови Зеланд је у првом периоду био део колоније Нови Јужни Велс, али убрзо 1841. године постаје засебна крунска колонија.</s><s>Аутономију добија 1852. године а први сазив парламента је заседао 1854. године.</s><s>Добија пуну аутономију по практично свим унутрашњим питањима 1856. године.</s><s>Постојало је страховање да би Јужно острво могло да оформи засебну колонију, па је премијер Алфред Домет донео одлуку да пресели главни град из Окланда (који је био главни град од 1841. а пре тога свега годину дана то је био Расел, данашњи Окијато) на локацију у Куковом пролазу.</s><s>Одабран је Велингтон због луке и централне позиције а прва седница парламента у новом главном граду била је 1865. године.</s><s>Како је растао број имиграната долазило је до сукоба око земље што је довело до Новозеландских ратова током 1860-их и 1870-их и конфискације маорских поседа.</s><s>Нови Зеланд је постао прва земља која је дала право гласа женама а 1894. је донет један од првих закона о обавезној арбитражи између послодаваца и синдиката.</s> <s>Нови Зеланд се прогласио за доминион Британске империје 1907. године а пуну независност у виду крунске земље Комонвелта добио је Вестминстерским статутом који је донет 1931, а службено прихваћен 1947. године.</s><s>Нови Зеланд је учествовао у светским дешавањима као савезник Британске империје током Првог и Другог светског рата а био је погођен и Великом кризом Криза је довела до избора прве лабуристичке владе и успостављања државе благостања и протекционистичке привреде.</s><s>Након Другог светског рата Нови Зеланд улази у период растућег економског успеха а маорско становништво почиње да напушта села и да се сели у градове у потрази за послом.</s><s>Долази до развоја маорског протестног покрета који критикује евроцентризам и ради на већем признању маорске културе и Уговора из Вајтангија.</s><s>Вајтанги трибунал је успостављен 1975. да би се бавио кршењем Уговора а од 1985. има мандат да се бави и историјским притужбама.</s><s>Влада је постигла договор о накнади за кршење Уговора са многим племенима али током 2000-их долази до неспоразума око власништва над приморском зоном у зони плиме и осеке и океанског дна у склопу Новог Зеланда јер Маори захтевају да овај простор од важности за рибарство припада њима.</s> <s>Становништво</s> <s>Нови Зеланд има око 4,4 милиона житеља.</s><s>Нови Зеланд је већим делом урбана земља, са 72 процента становништва у једној од 16 градских зона, и 53 процента у једном од четири највећа града Окланду, Крајстчерчу, Велингтону и Хамилтону.</s><s>Градови Новог Зеланда су често високо рангирани у истраживањима о квалитету живота.</s><s>Окланд се, по истраживању консултантске куће Мерсер за 2010. годину, налази на четвртом месту по квалитету живота и стандарту а Велингтон на дванаестом месту.</s> <s>Очекивана животна доб на Новом Зеланду 2008. је била 82,4 године за жене и 78,4 за мушкарце.</s><s>Очекивана животна доб при рођењу ће по предвиђању бити повећана на 85 година до 2050. године а морталитет новорођенчади ће опасти.</s><s>Очекује се да 2050. године Нови Зеланд достигне 5,3 милиона становника а да просечна старост буде повећана са 36 на 43 године, и да проценат старијих од 60 година буде повећан са 18 на 29%.</s> <s>Етничка припадност и имиграција</s> <s>На попису 2006. године, 67,6% становништва се изјаснило као Европљани а 14,6% као Маори.</s><s>Друге важније етничке групе су Азијати (9,2%) и Пацифички народи (6,9%) док се 11,1% изјаснило као Новозеланђани а 1% је припадало некој другој етничкој групи.</s><s>Резултати су доста различити у односу на ранији период, на попису 1961. 92% се изјаснило као Европљани а 7% као Маори, док су азијске и пацифичке мањине чиниле преосталих 1%.</s><s>Иако је званичан термин за становника Новог Зеланда „Новозеланђанин“ () неформално се користи израз „Киви“, како међународно, тако и од стране локалаца.</s><s>Маорска реч -{Pākehā}- означава Новозеланђане европског порекла, мада ова реч није прихваћена од стране свих, а неки Маори је користе за све неполинежане на Новом Зеланду.</s> <s>Маори су били први људи на Новом Зеланду, а за њима су уследили први европски досељеници.</s><s>Након периода колонизације имигранти су били углавном из Британије, Ирске и Аустралије, због рестриктивне политике сличне политици Беле Аустралије.</s><s>Укупно је 23% становника Новог Зеланда рођена у другој држави и већина њих живи у региону Окланда.</s><s>Већина је дошла из Уједињеног Краљевства и Ирске (29%) убрзано се повећава број имиграната из Источне Азије, понајвише из Кине али и из Кореје, Тајвана, Јапана и Хонгконга.</s><s>Број страних студената је тако повећан након 1990-их и у 2002. години 20.000 њих је студирало на високошколским установама Новог Зеланда.</s> <s>Језик Енглески је доминантан језик, и њиме се служи 98% становништва.</s><s>Новозеландска варијанта енглеског је најсличнија аустралијској варијанти енглеског језика и странцима је тешко да разликују ова два акцента.</s><s>Најпрепознатљивија одлика новозеландског енглеског је промена кратких предњих вокала - тврдо „и“ које звучи као глас шва (као нпр. „а“ у речи -{about}-), кратко „е“ које звучи као кратко „и“ и кратко „а“ које звучи као стандардно кратко „е“.</s><s>Стога странцима речи -{„bad“}-, -{„dead“}-, -{„fish“}- и -{„chips“}- звуче као -{„bed“}-, -{„did“}-, -{„fush“}- и -{„chups“}-.</s> <s>Након Другог светског рата Маори су обесхрабривани да користе свој језик у школама и на радним местима и он је као језик заједнице опстајао само у забаченим крајевима.</s><s>У скорије време наступио је процес ревитализације, маорски је проглашен за званични језик 1987. и говори га 4,1% становника.</s><s>Данас постоје школе на маорском као и два канала Маорске телевизије.</s><s>Многа места имају двоструке називе, на маорском и енглеском.</s><s>Према подацима са почетка 21. века маорски у свакодневном животу као матерњи језик говори око 30.000 људи (4,2% од укупног новозеландског становништва), а 150.000 га повремено говори те га разуме.</s><s>После енглеског и маорског најраспрострањенији је самоански који са по више од 40.000 људи прате француски, хинди, јуе и северни кинески.</s><s>Новозеландски знаковни језик користи око 28.000 људи и постао је званичан језик 2006. године.</s> <s>Образовање и вероисповест</s> <s>Основно и средње образовање је обавезно за децу до 6 до 16 година, док већина у школу креће са 5 година.</s><s>Постоји 13 разреда а јавне школе су бесплатне.</s><s>Нови Зеланд има стопу писмености одраслих од 99%, док половина становништва од 15 до 29 година има неки вид вишег образовања.</s><s>Постоји пет типова високошколских установа, универзитети, колеџи, политехничке школе, специјалистички колеџи и „вананге“ (маорски универзитети) као и приватне високошколске образовне установе.</s><s>Факултетску диплому има 14,2% становништва, 30,4% има неку врсту вишег образовања а 22,4 процента нема никакво звање.</s> <s>Хришћанство је главна религија на Новом Зеланду. према попису 2006. 55,6% становништва се изјаснило као хришћани, 34,7% се изјаснило да нема вероисповест а око 4 процента се изјаснило према некој другој религији.</s><s>Главни хришћанске деноминације су англиканизам, католицизам, презбитеријанизам и методизам.</s><s>Такође постоји значајан број пентекосталаца, баптиста и припадника Цркве Исуса Христа светаца последњих дана као и мароске цркве „Ратана“.</s><s>Мањинске вероисповести по попису су хиндуизам, будизам и ислам.</s> <s>Привреда</s> <s>Нови Зеланд има савремену, просперитетну развијену тржишну привреду са бруто друштвеним производом (паритет куповне моћи) процењеним на око 28.250 америчких долара по особи.</s><s>Валута на Новом Зеланду зове се новозеландски долар или често неформално као киви долар.</s><s>Уз локалне кованице користи се и на Куковим острвима, Нијуеу, Токелауу и на Острвима Питкерн.</s><s>Нови Зеланд се налази на петом месту извештаја УН о Индексу хуманог развоја за 2011. годину.</s> <s>Током историје сировинска индустрија је имала важну позицију у привреди Новог Зеланда, укључујући лов на фоке, китоловство, новозеландски лан, злато, каури гуму и дрвну грађу.</s><s>Са развојем хладњача током 1880-их месо и млечни производи су извожени у Британију, што је био основ за јак економски развој Новог Зеланда.</s><s>Велика потражња за пољопривредним производима у Уједињеном Краљевству и у САД је омогућила да животни стандард на Новом Зеланду буде виши него у Аустралији и Западној Европи током 1950-их и 1960-их.</s><s>Када је Уједињено Краљевство приступило Европској заједници новозеландско извозно тржиште се смањило, што је заједно са нафтном кризом 1973. године и енергетском кризом 1979. довело до економске депресије.</s><s>Животни стандард је опао у односу на Аустралију и државе западне Европе а 1982. године су лични приходи Новозеланђана били најнижи од свих развијених земаља за које је Група Светске банке радила процену.</s><s>Након1984. бројне владе су спроводиле структурне макроекономске реформе (познате као и ) када је протекционистичка привреда замењена либералном слободном привредом.</s> <s>Незапосленост је била највиша 1991. и 1992. када је била изнад 10%, као резултат слома берзе 1987. године, али је до 2007. године дошло до пуног опоравка када је незапосленост износила 3,4 процента (што је Нови Зеланд поставило на пето место од двадесет и седам рангираних држава у склопу истраживања ОЕСР).</s><s>Ипак светска економска криза која је уследила је довела до рецесије у пет узастопних квартала што је најдужа економска депресија за 30 година и незапосленост је порасла на 7% током 2009. године.</s><s>Незапосленост међу младима је у јуну 2011. износила 17,4 процента.</s><s>Од 1970-их до данас Нови Зеланд се суочава са проблемом „одлива мозгова“.</s><s>Око четвртине високо квалификованих радника живи у иностранству, углавном у Аустралији и Британији, што је највиша стопа међу развијеним државама.</s><s>Ипак постоји и супротан процес „прилива мозгова“ кроз имиграцију стручњака из Европе и мање развијених држава.</s> <s>Рударство</s> <s>Пре доласка Европљана Маори су се бавили вађењем аргилита.</s><s>Нови Зеланд је богат налазиштима угља, сребра, руде гвожђа, кречњака и злата.</s><s>У свету је рангиран на 22. месту по производњи руде гвожђа и 29. по производњи злата.</s><s>Укупна вредност производених руда на Новом Зеланду 2006. износила је 1,5 милијарди долара (не рачунајући нафту и гас).</s><s>Најважније руде метала су злато (10.62 тона), сребро (27.2 тоне) и титаномагнетит гвозденог песка (2,15 милиона тона).</s><s>У извештају из 2008. процењује се да су неискоришћени ресурси од само седам основних руда (укључујући злато, бакар, гвожђе и молибден) вредни око 140 милијарди долара.</s><s>Рударство је једна од значајнијих грана новозеландске привреде.</s><s>Према процени из 2010. године око 4000 хектара, или 0,016% територије Новог Зеланда је покривена рудницима, углавном каменоломима.</s> <s>Инфраструктура</s> <s>Снабдевање енергијом потиче од нафте, гаса и угља (69%) и из обновљивих извора енергије, првенствено хидро и геотермалних електрана.</s><s>Саобраћајна мрежа Новог Зеланда се састоји од 93.805 km путева вредних 23 милијарде долара, и 4.128 km железничке пруге.</s><s>Већина градова је повезана аутобуским линијама али је доминантан вид превоза приватни аутомобил.</s><s>Железнице су приватизоване 1993. године али су поново враћене под окриље државе 2008. године.</s><s>Пруга се протеже целом дужином државе али данас служи углавном за теретни а не путнички транспорт.</s><s>Већина страних посетилаца долази авионом, преко неког од седам међународних аеродрома (везе са другим државама осим Аустралије и Фиџија имају аеродроми у Окланду и Крајстчерчу).</s><s>Национална авио-компанија је Ер Нови Зеланд.</s><s>Пошта Новог Зеланда је имала монопол на телекомуникације до 1989. када је формирана компанија „Телеком Нови Зеланд“ која је приватизована 1990. године.</s><s>Телеком у свом власништву има већину телекомуникационе инфраструктуре али је повећана конкуренција других провајдера.</s> <s>Трговина</s> <s>Привреда Новог Зеланда веома зависи од међународне трговине, посебно у области пољопривредних производа.</s><s>Извоз чини високих 24 процента производње, због чега је Нови Зеланд осетљив на међународне цене робе и на глобалне економске рецесије.</s><s>Главне извозне гране су пољопривреда, цвећарство, риболов, шумарство и рударство који чине око половине извоза.</s><s>Главни извозни партнери су Аустралија, САД, Јапан, Кина и Уједињено Краљевство.</s><s>Од 7. априла 2008.</s><s>Нови Зеланд и Кина су потписници уговора о слободној трговини.</s><s>Услужни сектор је најјача грана у привреди Новог Зеланда а за њим следе производња и грађевинарство, а затим пољопривреда и вађење сировина.</s><s>Туризам игра важну улогу у новозеландској привреди, у 2010. је допринео 15 милијарди долара новозеландском БДП и у овој области је запослено 9,6% радне снаге.</s><s>Број страних туриста се током 2010. повећао 3,1% и очекује се да ће до 2015. бележити годишњи раст 2,5%.</s> <s>Током 19. века вуна је била главни извозни артикал Новог Зеланда.</s><s>Све до 1960-их вуна је чинила трећину извоза, али је од тада њена цена у сталном паду у односу на друге робе и више није исплатива за многе пољопривреднике.</s><s>Насупрот томе млекарска индустрија је у сталном порасту, број крава је дуплиран у периоду између 1990. и 2007. чиме је ова грана доспела на прво место по извозној заради.</s><s>Млечни производи су 2009. износили 21% (9,1 милијарда долара) укупног робног извоза, а највећа компанија на Новом Зеланду, Фонтера, контролише трећину међународне трговине млечним производима.</s><s>Други пољопривредни извозни производи су месо са 13,2 процента, вуна са 6,3 процента, воће са 3,5% и риба са 3,3 процента.</s><s>Број винарија је такође удвостручен, што је довело до тога да вино 2007. године престигне вуну у извозу.</s> <s>Политика</s> <s>Влада Нови Зеланд је уставна монархија и парламентарна демократија, иако нема кодификован устав.</s><s>Шеф државе је краљ Новог Зеланда Чарлс III.</s><s>Краља представља генерални гувернер Новог Зеланда, кога поставља на предлог премијера Новог Зеланда.</s><s>Генерални гувернер може да спроводи крунске прерогативе (као што је разматрање случајева неправде или постављање кабинетских министара, амбасадора и других кључних јавних функционера)</s> <s>Парламент Новог Зеланда је законодавно тело и чине га суверен (представља га генерални гувернер) и Представнички дом.</s><s>Раније је постојао и горњи дом Законодавни савет али је укинут 1950. године.</s><s>Превласт Представничког дома над сувереном је настала у Енглеској по Повељи о правима из 1689. који је Нови Зеланд ратификовао као закон.</s><s>Представнички дом је демократски изабрано тело, а владу формира странка или коалиција са највише места.</s><s>Може бити формирана и мањинска влада уколико се обезбеди подршка за гласања о поверењу влади и буџету.</s><s>Генерални гувернер поставља министре по савету премијера, који је такође вођа посланичке групе која чини власт.</s><s>Кабинет, који чине министри које предводи премијер, највише је извршно тело које доноси најважније одлуке и ствара државну политику.</s><s>По конвенцији, чланови Кабинета су везани колективном одговорношћу за одлуке које доноси кабинет.</s> <s>Судије и судски службеници се именују неполитички и под строгим правилима о доживотном мандату која помажу у одржавању уставне независности судске власти.</s><s>Ово теоријски омогућава правосуђу да тумачи право искључиво по законима које је донео парламент без било каквог другог утицаја на њихове одлуке.</s><s>Судски комитет Државног савета у Лондону је био врховни суд све до 2004. године када је формиран Врховни суд Новог Зеланда.</s><s>Правосудни систем, којим руководи главни судија (), чине Апелациони суд, Високи суд и подређени судови.</s> <s>Готово сви избори од 1853. до 1996. су одржани по већинском систему (странка са већином гласова побеђује, није потребна апсолутна већина).</s><s>Од 1930. политичком сценом доминирају две странке, Национална и Лабуристичка.</s><s>Од 1996. у употреби је пропорционални изборни систем који се зове комбиновано пропорционално представљање ().</s><s>По овом систему свако има два гласа, један за посланика за седамдесет изборних јединица (седам је резервисано за Маоре), а други за странку као листу.</s><s>Преосталих 50 посланика се бира управо са листе, уз неопходност да партија освоји макар једну изборну јединицу или пет процената укупно да би имала право да уђе у парламент.</s><s>Између марта 2005. и 2006.</s><s>Нови Зеланд је био једина држава на свету у којој су све највише функције (шефа државе, генералног гувернера, председника владе, председника парламента и председника врховног суда) истовремено држале жене.</s> <s>Спољни односи и војска</s> <s>У раном колонијалном периоду Нови Зеланд је препустио питања трговине и спољне политике британској влади.</s><s>Током Империјских конференција 1923. и 1926. одлучено је да се Новом Зеланду дозволи склапање међународних уговора, а први такав уговор је био потписан са Јапаном 1928.</s><s>Без обзира на независност, Нови Зеланд је следио политику Уједињеног Краљевства, нпр. када је проглашен рат против Немачке 3. септембра 1939. када је тадашњи премијер Мајкл Севиџ у односу на Британску империју прогласио „где иде она, идемо и ми; где она стоји, стојимо и ми“.</s> <s>Нови Зеланд је од 1951. у АНЗУС пакту са САД и Аустралијом.</s><s>Утицај САД је убрзо почео да бледи због несугласица око Вијетнамског рата, одбијања САД да се прикључе осуди Француске због потапања Гринпис брода „Дугин ратник“ у Окланду, неслагања око трговинских питања и на крају проглашавања Новог Зеланда за слободну зону од нуклеарне енергије што је довело до тога да САД билатерално суспендују пакт све до 2010. године.</s><s>Нови Зеланд одржава блиске политичке везе са Аустралијом, на снази су споразум о слободној трговини () и споразум о слободи кретања () који дозвољава држављанима две државе да посећују, живе и раде у другој без ограничења.</s><s>Тренутно око 500.000 Новозеланђана живи у Аустралији и око 65.000 Аустралијанаца живи на Новом Зеланду.</s> <s>Нови Зеланд одржава присутност међу тихоокеанским државама.</s><s>Велики део хуманитарне и друге помоћи са Новог Зеланда иде управо овим државама, док многи становници ових држава одлазе на Нови Зеланд ради запослења.</s><s>Трајне миграције су одређене правилима -{1970 Samoan Quota Scheme}- и -{2002 Pacific Access Category}- која дозвољавају да до 1.000 становника Самое и до 750 становника других тихоокеанских држава добије трајно пребивалиште на Новом Зеланду.</s><s>Програм за сезонске раднике је уведен 2007. године и 2009. је 8.000 острвљана било запослено на тај начин.</s><s>Нови Зеланд активно учествује у раду организација Форум пацифичких острва, Азијско-тихоокеанска економска сарадња, Асоцијација нација Југоисточне Азије а члан је такође и Уједињених нација, Комонвелта и Организације за економску сарадњу и развој.</s> <s>Оружане снаге Новог Зеланда () се састоји из гране: Краљевска морнарица Новог Зеланда (), Војска Новог Зеланда () и Краљевска авијација Новог Зеланда ().</s><s>Одбрамбене потребе Новог Зеланда су скромне јер су процене да су шансе за спољни напад мале, али је ипак учествовао у светским сукобима од којих је најзначајније учешће у Галипољској операцији, бици за Крит, другој бици код Ел Аламејна, бици за Монте Касино.</s><s>Галипољска операција је била од изузетне важности за изградњу националног идентитета и јачање АНЗАК () традиције.</s><s>У Првом светском рату је погинуло око 18.500 Новозеланђана а 41.000 је рањена од око 103.000 бораца на тадашњу популацију од једног милиона.</s><s>Нови Зеланд је такође одиграо кључну улогу у јединој бици у Јужној Америци током Другог светског рата, бици код Ла Плате као и у бици за Британију.</s><s>Током рата САД су имале око 400.000 војника стационираних на Новом Зеланду.</s> <s>Поред оба светска рата и рата у Вијетнаму, Нови Зеланд је учествовао и у Корејском рату, Другом бурском рату, Побуни у Малаји, Заливском рату и рату у Авганистану.</s><s>Током рата у Ираку Нови Зеланд је одбио учешће у директном сукобу већ је на годину дана послао тим инжењера да помажу у обнови државе.</s><s>Нови Зеланд је учествовао и у миротворачким мисијама у Киперу, Сомалији, Босни и Херцеговини, на Синају, Анголи, Камбоџи, на Иранско-ирачкој граници, на Бугенвилу, на Источном Тимору и на Соломонским острвима.</s> <s>Административна подела</s> <s>Рани европски досељеници су Нови Зеланд поделили на провинције са одређеним нивоом аутономије.</s><s>Због финансијског притиска и жеље да се консолидују железнице, образовање, продаја земље и друге политике власти, власт је централизована и провинције су укинуте 1876. године.</s><s>Као резултат тога Нови Зеланд нема посебно представљене поднационалне ентитете.</s><s>Сећање на провинције одржавају регионални празници и спортска ривалства.</s> <s>Од 1876. године, разне врсте локалних самоуправа су вршиле власт на локалном нивоу по одлукама централне владе.</s><s>Влада је 1989. из тадашњих 249 општина извршила реорганизацију локалне самоуправе у садашњи систем 11 региона () којим управљају регионални савети и 67 територијалних управа.</s><s>Улога регионалних савета је да регулишу „природно окружење са посебним нагласком на управљање ресурсима“, док су територијалне управе надлежне за питања водовода и канализације, локалних путева, издавања грађевинских дозвола и разних локалних питања.</s> <s>Краљевство Нови Зеланд је једна од 16 крунских земаља Комонвелта и обухвата Нови Зеланд, Токелау (зависна територија), Кукова острва и Нијуе (самоуправне територије у слободној асоцијацији) и Росова територија (територијална претензија Новог Зеланда на Антарктик).</s><s>Парламент Новог Зеланда не може да доноси законе за Кукова острва и Нијуе, али уз њихов пристанак може да их представља у питањима спољне политике и одбране.</s><s>Токелау је по дефиницији УН недеколонизована територија и несамоуправна територија () која користи заставу и химну Новог Зеланда али њом управља савет стараца, са сваког од три атола по један.</s><s>Росова територија је територијална претензија Новог Зеланда на Антарктик где се налази истраживачка станица Скотова база.</s><s>Законодавство Новог Зеланда по питањима држављанства третира све земље краљевства једнако уколико су рођени пре 2006. а за оне рођене након те године постоје одређени услови.</s> <s>Култура Рани Маори су адаптирали културу источне Полинезије, у складу са изазовима у вези са већим и разноврснијим окружењем, из чега на крају развијају сопствену специфичну културу.</s><s>Друштвена организација је била у великој мери комунална са породицама (-{whanau}-), под-племенима (-{hapu}-) и племенима (-{iwi}-) којима је руководио поглавица (-{rangatira}-) чија позиција је била предмет сагласности заједнице.</s><s>Британски и ирски имигранти су донели аспекте своје културе на Нови Зеланд и такође су утицали на маорску културу, посебно увођењем хришћанства.</s><s>Међутим, Маори и даље сматрају своју лојалност племенским групама као витални део свог идентитета, а маорске родбинске улоге личе на оне из других полинежанских народа.</s><s>У скорије време америчка, аустралијска, азијска и друге европске културе су извршиле утицај на Новом Зеланду.</s><s>Немаорске полинежанске културе су такође очигледне, као нпр. фестивал „Пасифика“, највећи полинежански фестивал на свету који се одржава у Окланду.</s> <s>У великој мери рурални живот у раном Новом Зеланду је допринео томе да Новозеланђани имају углед робусних и вредних мајстора.</s><s>Тада се очекивала скромност а сви успешни људи су били изложени критици.</s><s>Нови Зеланд тада није био држава интелектуалаца.</s><s>Маорска култура је такође сузбијана све до касних 1960-их.</s><s>Тада је започео процес урбанизације а високо образовање је постало доступно ширем кругу људи.</s><s>Иако данас већина становништва живи у градовима добар део новозеландске уметности, књижевности, кинематографије и хумора има руралне теме.</s> <s>Уметност Као део оживљавања маорске културе, традиционални занати попут резбарења и ткања су шире распрострањени а маорски уметници су све бројнији и утицајнији.</s><s>Већина маорских резбарија приказују људске фигуре, углавном са три прста и са главом која је приказана природно и са пуно детаља или гротескно.</s><s>Шаре на површини се састоје од спирала, бразда засека и рибљих крљушти ради декорације резбарија.</s><s>Изражена маорска архитектура се састојала од резбарених кућа за састајање (-{wharenui}-) које одликују симболичке резбарије и илустрације.</s><s>Иницијално ове зграде су осмишљене да се стално обнављају, мењају и адаптирају према различитим потребама.</s> <s>Маори су декорисали бело дрво на зградама, кануима и кенотафима користећи црвену (мешавина окера и ајкулине масти) и црну (од чађи) боју и цртали су слике птица, рептила и друго на зидовима пећина.</s><s>Маорске тетоваже (-{moko}-) су цртане мешавином обојене чађи и гуме а уцртаване су уз помоћ коштаног длета.</s><s>Прве европске слике и фотографије су приказивале пејзаже, али нису биле осмишљене као уметност већ ради приказивања Новог Зеланда.</s><s>Портрети Маора су такође били уобичајени а уметници су их приказивали као „племените дивљаке“, егзотичну лепоту или пријатељски настројене староседеоце.</s><s>Изолација Новог Зеланда је допринела развоју особене локалне уметности.</s><s>Током 1960-их и 70-их многи уметници су стварали јединствене форме комбинујући маорске и западне технике.</s><s>Постепено су новозеландска уметност и занат достигли шире међународно признање а посебно су били запажени наступи на Бијеналу у Венецији 2001. и на изложби у Њујорку 2004.</s> <s>Маорски огртачи су прављени од лана и украшени су црним, црвеним и белим облицима.</s><s>Од локалног жада се праве минђуше и огрлице, а најпознатији је облик -{„hei-tiki“}-, изобличена људска фигура која седи прекрштених ногу са главом помереном у страну.</s><s>Европљани су донели и свој смисао за моду и до 1950-их већина људи се посебно облачила за друштвене догађаје.</s><s>Од тада су стандарди облачења промењени и новозеландска мода се оцењује као неформална, практична и без сјаја.</s><s>Ипак, локална модна индустрија је доживела велики раст од 2000, а извоз је дуплиран и број произвођача је повећан са неколико на око 50 познатих фирми, од којих су неке постале признате и на међународном нивоу.</s> <s>Књижевност Маори су брзо прихватили идеју о записивању као начину дељења идеја, и многе њихове приче и песме су тада записане.</s><s>Већина раних књига на енглеском је потицала из Британије, и тек 1950-их локални писци добијају на значају.</s><s>Иако под утицајем глобалних трендова (модернизам) и ситуација (Велика криза) писци су од 1930-их почели да развијају приче које су биле фокусиране на њихове доживљаје на Новом Зеланду.</s><s>Током овог периода, књижевност се померила из извештачког стила ка више академским тежњама.</s><s>Учешће у светским ратовима је дало неким од писаца нову перспективу на новозеландску културу а након рата експанзија универзитета је довела до процвата локалне књижевности.</s> <s>Забава Основни музички правци на Новом Зеланду су блуз, џез, кантри, рокенрол и хип хоп са локалним елементима.</s><s>Маори су развили сопствено појање и песме на основи древних корена из југоисточне Азије које има сетан призвук.</s><s>Флауте и трубе су коришћене као локални инструменти или за сигнализацију током рата и у посебним приликама.</s><s>Рани досељеници су донели своју музику, дувачке групе и хорове, а прве музичке турнеје су организоване 1860-их.</s><s>Групе састављене од гајдаша и перкусиониста, су биле изузетно популарне током раног 20. века.</s><s>Музичка индустрија је почела да се развија 1940-их а многи новозеландски музичари су остварили успех у Британији и САД.</s><s>Неки уметници издају песме на маорском језику а музичко-сценска уметност „капа хака“ је поново заживела.</s><s>Новозеландске музичке награде се додељују сваке године од стране „РИАНЗ-а“ почев од 1965. под називом -{„Loxene Golden Disc Awards“}- у организацији компаније „Рекит и Колман“.</s><s>„РИАНЗ“ такође објављује званичну топ-листу.</s> <s>Радио је на Нови Зеланд стигао 1920. године а телевизија 1960.</s><s>Број новозеландских филмова је посебно порастао 1970-их.</s><s>Новозеландска филмска комисија је од 1978. почела да помаже локалне филмске ствараоце а многи од филмова су доживели међународни успех.</s><s>Дерегулација током 1980-их је допринела наглом повећању броја радио и ТВ станица.</s><s>Новозеландска телевизија углавном емитује емисије америчке и британске производње уз велики број аустралијских и локалних продукција.</s><s>Пејзажи Новог Зеланда, компактност државе и државни подстицаји су допринели да се неки од високобуџетних филмова попут трилогије Господар прстенова, новозеландског режисера Питера Џексона, снимају на Новом Зеланду.</s><s>Медијском индустријом Новог Зеланда доминира мањи број компанија, већином у страном власништву уз неколико државних ТВ и радио-станица.</s><s>Репортери без граница сврставају Нови Зеланд у сам врх у својим годишњим извештајима о слободи медија.</s> <s>Спорт на Новом Зеланду</s> <s>Већина најпопуларнијих спортова на Новом Зеланду су енглеских корена.</s><s>Рагби је национални спорт.</s><s>Рагби репрезентација Новог Зеланда ("Ол блекси") била је 3 пута шампион Света.</s><s>Рагби репрезентација Новог Зеланда је најбољи спортски тим на Свету.</s><s>Рагби репрезентација Новог Зеланда је победила у 77% одиграних тест мечева.</s><s>54% младих људи на Новом Зеланду се баве неким спортом.</s><s>Највише људи игра голф, нетбол, тенис и крикет, међу млађима најпопуларнији спорт је фудбал док највише посетилаца има рагби.</s><s>Победничке турнеје у рагбију у Аустралији и Уједињеном Краљевству касних 1880-их и раних 1900их су играле важну улогу у консолидовању националног идентитета, иако је утицај спорта од тада опао.</s><s>Коњске трке су такође биле популарне и биле су важан део доминантне културе током 1960-их која је позната под називом „рагби, трке и пиво“.</s><s>Учешће Маора у европским спортовима је посебно приметно у рагбију и у „хака“ плесу који национални тимови изводе пред међународне утакмице.</s> <s>Новозеландски тимови који имају резултате на међународном нивоу су рагби, рагби лига, нетбол, крикет, и софтбол тимови а на појединачном нивоу резултати су остваривани у триатлону, веслању, једрењу и бициклизму.</s><s>Однос броја становника и освојених медаља на Олимпијским и Комонвелт играма се сматра за успешан.</s><s>Популарни су и екстремни спортови, авантуристички туризам и постоји јака традиција планинарења — новозеландски алпиниста и истраживач Едмунд Хилари је заједно са непалским шерпасом Тензингом Норгајем, 29. маја 1953. први успешно освојио највиши врх Монт Еверест.</s><s>Поред тога спољне активности попут бициклизма, пецања, пливања, трчања, трампинга (активност популарна на Новом Зеланду која се састоји у камповању у унутрашњости), кануинга, лова и спортова на снегу су такође популарне.</s><s>Трке „-{waka ama}-“ у аутригер кануима полинезијског порекла су такође све популарније и данас је то међународни спорт, са такмичењима у целом тихоокеанском региону.</s> <s>Празници</s> <s>Државни празници на Новом Зеланду су:</s> <s>Референце</s> <s>Литература</s> <s>Спољашње везе</s> <s>Влада Министарство културе и наслеђа Статистика Новог Зеланда</s> <s>Туризам Туристички водич</s> <s>Остало Те Ара, енциклопедија Новог Зеланда Историја Новог Зеланда Клима Новог Зеланда Црквено-школска општина Свети краљ Милутин српски за Окланд и Хамилтон</s> <s>Полинезија</s>

969

https://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%90%D1%83%D1%81%D1%82%D1%80%D0%B0%D0%BB%D0%B8%D1%98%D0%B0

Аустралија

<s>Аустралија (), званично Комонвелт Аустралија (), држава је на јужној хемисфери која обухвата копно истоименог најмањег континента на свету, острво Тасманију, као и бројна друга острва у Јужном, Индијском и Тихом океану.</s><s>Површина Аустралије износи 7.692.024 -{km²}- и по површини је 6. у свету.</s><s>Окружена је Индонезијом, Источним Тимором и Папуом Новом Гвинејом на северу, Соломонским Острвима, Вануатуом и француском прекоморском територијом Новом Каледонијом на североистоку, и Новим Зеландом на југоистоку.</s> <s>По попису становништва из 2006.</s><s>Аустралија је имала 19.855.288 становника.</s><s>Главни град је Канбера, смештен у Аустралијској престоничкој територији.</s><s>Највећи градови су Сиднеј, Мелбурн, Бризбејн, Перт и Аделејд у којима живи већина становника Аустралије.</s> <s>Аустралијски домороци насељавају аустралијско копно више од 42.000 година.</s><s>Након спорадичних посета рибара са севера и европских истраживача и трговаца у 17. веку, Велика Британија је запосела источну половину острва током 1770, где је слала људе по казни у колонију названу Нови Јужни Велс, која је формирана 26. јануара 1788. године.</s><s>Како је број становника растао и како су откриване нове територије, током 19. века формирано је још пет великих аутономних Британских прекоморских територија.</s><s>Дана 1. јануара 1901, шест колонија формирало је федерацију названу Комонвелт Аустралија.</s><s>Као федерација, Аустралија је успоставила стабилан либерално-демократски политички систем, остајући чланица Крунских земаља Комонвелта.</s> <s>Етимологија</s> <s>Име „Аустралија“ настало је од латинске речи -{Australis}-, што значи „са југа“.</s><s>Приче о „непознатој јужној земљи“ () из доба старог Рима биле су уобичајене у средњовековној географији, иако нису имале упориште у стварном знању о континенту.</s><s>У енглеском језику, реч -{Australia}- први пут је употребљена 1625. у делу Мастера Хаклита „Белешка о Аустралији, земљи посвећеној Светом духу“.</s><s>Придев -{Australische}- користили су холандски званичници у Батавији од 1638, у значењу новооткривеног копна на југу.</s><s>Име Аустралија коришћено је и 1693, у преводу књиге „Авантуре Жака Садера током истраживања и путовања у јужну земљу“, француског аутора Габријела де Фонија, који је писао под псеудонимом Жак Садер.</s> <s>Александар Далримпел користио је исти термин у делу „Историјски скуп путовања и открића у јужном Пацифику“ из 1771, у значењу читаве јужнопацифичке области.</s><s>Џорџ Шо и сер Џејмс Смит објавили су 1793. књигу „Зоологија и ботаника Нове Холандије“, у којој су писали о „огромном острву, или боље — континенту Аустралији, Аустралазији или Новој Холандији“.</s> <s>Назив „Аустралија“ раширио се под утицајем књиге Метјуа Фландерса, „Путовање у јужну земљу (Аустралију)“, првог човека за кога се зна да је опловио континент.</s><s>Овом књигом Фландерс је дао тој речи опште значење.</s><s>Гувернер Новог Јужној Велса, Лаклан Маквари, касније је користио ту реч у званичним извештајима које је слао у Енглеску, да би 1817. предложио да она буде усвојена као званично име.</s><s>Британска Краљевска морнарица је 1824. званично назвала овај континент Аустралијом.</s> <s>Географија</s> <s>Положај</s> <s>Суседне државе Аустралије су: Индонезија, Нови Зеланд и Папуа Нова Гвинеја.</s><s>Површина државе износи 7.692.024 km².</s><s>Аустралијски континент је део Индо-аустралијског платоа.</s><s>Окружена Индијским, Јужним и Тихим океаном, Аустралија је од Азије одвојена Арафурским и Тиморским морем.</s><s>Аустралијска обала дуга је 34.218 -{km}- (не рачунајући прекоморска острва), а земља поседује пространу Ексклузивну економску зону од 8.148.250 -{km²}-, не рачунајући Аустралијску антарктичку територију.</s> <s>Велики корални гребен, највећи те врсте на свету,, налази се близу североисточне обале и простире на више од 2.000 -{km²}-.</s><s>Планина Аугустус, која се сматра највећим монолитом на свету, налази се у Западној Аустралији.</s><s>Са 2.228 m надморске висине, Кошћушко је највећа планина на аустралијском копну, иако је врх Мосон на удаљеној аустралијској територији Херд и Макдоналд висок 2.527 m.</s> <s>Геологија и рељеф</s> <s>Аустралија се може поделити на три велике природне регије: Источно побрђе, Средишњу низију и Западни плато.</s> <s>У Источном побрђу налази се највише планине Аустралије.</s><s>Додуше, у поређењу с другим високим планинама у свету те планине су сразмерно ниске.</s><s>Највиши планински врх регије и целе Аустралије је Кошћушко, висок 2.228 m. Обалска раван додирује пешчане плаже и стеновите клифове дуж тихоокеанске обале.</s><s>У подручју обалне равни падне више кише него било где у Аустралији.</s><s>То је основни разлог зашто је југоисточни део регије, од Бризбејна до Мелбурна, најгушће насељени део Аустралије.</s><s>На нешто вишим надморским висинама налазе се висоравни.</s><s>Неке висоравни имају плодно тло и користе се за гајење усева, док су друге под пашњацима и шумом.</s><s>Шуме су честе у Источном побрђу, али већином су, осим далеко на северу, искрчене ради пољопривредних површина и градова.</s> <s>Средишња низија је најнижи простор у Аустралији.</s><s>У овом крајолику превладава равница.</s><s>Већи део низине је врло сув и врућ за усеве.</s><s>Због тога је нужно наводњавање пољопривредних површина.</s><s>У западном делу регије простире се пешчана пустиња.</s><s>У неким деловима, ближе северној или јужној обали, тло је прекривено грубом травом или грмљем.</s><s>Ти простори се користе за испашу стоке.</s><s>На југу Средишње низине, где има више падавина, пољопривредници сеју пшеницу.</s><s>У регији нема великих градова, тако да два највећа (Маунт Иса и Брокен Хил) имају једва око 30.000 становника.</s><s>То су у ствари два рударска града.</s> <s>Западни плато заузима 2/3 Аустралије.</s><s>Регија је нешто виша од Средишње низије, али је већином у ствари равница.</s><s>Средишњи део Западне равни је полупустиња и пустиња.</s><s>Према југу и североистоку пустиње поступно прелазе у простор с травом и грмљем.</s><s>Већина такве земље користи се за испашу стоке.</s><s>Ниже планине такође су пашњачко подручје.</s><s>Највише кише пада на крајњем северу и југозападу, што омогућава развој пољопривреде.</s> <s>Воде Аустралија је најсушнији континент, па је највећи проблем недостатак воде у унутрашњости јер трећина Аустралије нема водених токова или су они повремени.</s><s>Најважнија река Аустралије је Мари која се налази на југоистоку.</s><s>Богата је водом зато што извире у планинским прегледима, па се њене користе за наводњавање.</s><s>У унутрашњости су бројна слана језера (Ерово, Торенсово и Гарднерово језеро).</s> <s>Клима Највећи део Аустралије чине пустиње или полусушне области.</s><s>Аустралија је најравнији континент са најстаријим и најнеплоднијим земљиштем, а уједно је и најсувљи насељени континент.</s><s>Умерена клима простире се само на југоистоку и југозападу земље, где живи и највећи број становника.</s><s>Пејзаж севера, са тропском климом, обухвата тропске шуме, шумовите области, травнате површине, мангрове мочваре и пустиње.</s><s>На климу значајно утичу океанске струје, укључујући и Ел Нињо - јужно колебање, што утиче на периодичне суше и сезонски систем ниског ваздушног притиска, који ствара циклоне у северној Аустралији.</s> <s>Флора и фауна</s> <s>Иако највећи део Аустралије чине пустиње и полусушне области, она обухвата широк спектар природних станишта, од планинских врхова до тропских кишних шума и коралних гребена, и убраја се у једну од земаља са највећим биодиверзитетом.</s><s>Због старости и, као последица тога, ниске плодности земљишта, изразито нетипичног распореда вода и дуготрајне географске изолације, аустралијски живи свет је разноврстан и јединствен.</s><s>Око 85% цветних биљака, 84% сисара, више од 45% птица и 89% риба из умереног копненог појаса припадају ендемским врстама.</s><s>Човекова активност угрожава многе аустралијске екорегионе и врсте које их насељавају.</s><s>Федерални Акт о заштити животне средине и конзервацији биодиверзитета 1999 је правни оквир за заштиту угрожених врста.</s><s>У оквиру националног Акционог плана о биодиверзитету, формиране су бројне заштићене зоне како би се сачували и заштитили јединствени екосистеми; 64 мочварна подручја уписана су на листу Рамсарске конвенције, док је 16 локација уврштено у Светску баштину.</s><s>Аустралија је 2005. рангирана као 13. земља на свету према Индексу одрживог развоја околине.</s><s>Обала Аустралије и океан су богати коралним гребенима, јер ту је Велики корални гребен који је највећи на свету.</s><s>У океану има отровних ража и најотровнија медуза, као и ајкула, хоботница и разне врсте тропских риба.</s> <s>Већина аустралијских дрвених биљака су зимзелене, а многе, попут еукалиптуса и акације, прилагодиле су се дуготрајним сушама и честим пожарима.</s><s>У Аустралији расту разноврсне бобичасте врсте које бујају на солима сиромашном земљишту.</s><s>Земљиште је препуно отровних змија и паукова .</s><s>У добро познате аустралијске животињске спадају монотермати (кљунар платипус и ехидна); торбари (кенгури, коале, вомбати) и птице ему и кокабура, велики рептили као естуарски крокодил и мање врсте крокодила .</s><s>Динго је пренесен у Аустралију око 3.000 пре нове ере, трговином аустронезијских народа са аустралијским урођеницима.</s><s>Многе биљне и животињске врсте су изумрле након доласка људи, укључујући и аустралијску мегафауну; друге су нестале доласком Европљана, међу њима и тасманијски тигар.</s> <s>Историја</s> <s>Процењује се да су први људи населили Аустралију пре 42.000 до 48.000 година.</s><s>Ови први Аустралијанци били су преци данашњих аустралијских домородаца; кретали су се дуж обала јужне Азије и преко копнених мостова доспели до данашње Аустралије.</s><s>Већина ових људи били су ловци-скупљачи, са развијеном говорном културом и веровањем у духове, поштовањем земље и веровањем у тзв. правреме ().</s><s>Острвљани Торесовог мореуза, етнички Меланежани, населили су Острва у Торесовом мореузу и делове Квинсленда на крајњем северу; њихови обичаји били су и остали другачији од абориџинских.</s> <s>Први Европљанин који је несумњиво закорачио на аустралијско тле био је холандски морепловац Виљем Јансон, који се 1606. искрцао на обале полуострва Кејп Јорк.</s><s>Током седамнаестог века, Холанђани су исцртали карте приобалног појаса на западу и северу острва и назвали га Новом Холандијом, али га нису населили.</s><s>Године 1770, Џејмс Кук је опловио и уцртао источну обалу Аустралије коју је назвао Новим Јужним Велсом и прогласио поседом Велике Британије.</s><s>Велика Британија је у Аустралији основала кажњеничку колонију у коју је слала преступнике на одслужење казне.</s> <s>Британска краљевска колонија Новог Јужног Велса основана је формирањем насеобине у Луци Џексон, 26. јануара 1788.</s><s>Овај датум је касније постао Дан државности Аустралије.</s><s>Ван Дименова Земља, данашња Тасманија, насељена је 1803, а 1825. постала је засебна колонија.</s><s>Уједињено Краљевство је 1829. формално успоставило контролу над западним делом Аустралије.</s><s>Од делова Новог Јужног Велса формиране су одвојене колоније: Јужна Аустралија 1836, Викторија 1851. и Квинсленд 1859.</s><s>Северна Територија је основана 1911, издвајањем из провинције Јужна Аустралија.</s><s>Јужна Аустралија је успостављена као „слободна провинција“ и као таква никада није била кажњеничка колонија.</s><s>Викторија и Западна Аустралија такође су основане као „слободне“, али су касније прихватале и осуђенике.</s><s>Довоз осуђеника у колонију Нови Јужни Велс прекинут је 1848, након притисака тамошњих досељеника.</s> <s>Аустралијски домороци, чији је број у тренутку доласка Европљана процењен на 350.000, смањивао се током наредних 150 година, превасходно због нових болести, присилног расељавања и културне дезинтеграције.</s><s>Одвајање деце од породица, које неки историчари и аустралијски староседеоци називају и геноцидом, вероватно је допринело том смањењу.</s><s>Такве интерпретације абориџинске историје други историчари критикују, сматрајући их претераним или исконструисаним из политичких или идеолошких разлога.</s><s>Ова дебата је у Аустралији позната под називом Историјски ратови ().</s><s>Након референдума из 1967, федерална влада је била овлашћена да спроводи политику и доноси законе поштујући Абориџине и њихову традицију.</s><s>Старо власништво над земљом признато је тек 1992, када је у случају Мабо против Квинсленда (бр.2) одбачено тумачење Аустралије као „празне земље“ () у време доласка Европљана.</s> <s>Златна грозница у Аустралији започела је средином 19. века, а побуна рудара против пореза на дозволе за копање из 1854. била је први рани израз грађанске непослушности и аустралијске демократије.</s><s>Између 1855. и 1890, у свакој од шест колонија успостављене су локалне владе које су руководиле највећим делом унутрашњих послова, остајући притом део Британског царства.</s><s>Колонијална канцеларија у Лондону задржала је овлашћења у неким питањима, као што су спољни послови, одбрана и међународна пловидба.</s><s>Након десетогодишњих припрема, колоније су 1. јануара 1901. формирале федерацију, која је названа Комонвелт Аустралија и организована је као доминион Британског царства.</s><s>Аустралијска Престоничка Територија формирана је 1911, од дела територије Новог Јужног Велса, како би био обезбеђен простор за предложени главни град федерације — Канберу (Мелбурн је био престоница од 1901. до 1927).</s><s>Северна Територија је изопштена из контроле владе Јужне Аустралије и 1911. предата на управу Комонвелту.</s> <s>Аустралија је добровољно учествовала у Првом светском рату.</s><s>Многи Аустралијанци сматрају пораз Војних снага Аустралије и Новог Зеланда на Галипољу као догађај у ком је рођена аустралијска нација.</s> <s>Вестминстерским статутом 1931, који је Аустралија прихватила 1942, формално су прекинуте скоро све уставне везе између Аустралије и Уједињеног Краљевства.</s><s>Шок изазван поразом Велике Британије у Азији током 1942. и претња од јапанске инвазије, утицали су да се Аустралија окрене Сједињеним Државама као новом савезнику и заштитнику.</s><s>Од 1951, Аустралија је и формално постала војни савезник САД под окриљем АНЗУС уговора.</s><s>Након Другог светског рата, Аустралија је подстицала масовну емиграцију из Европе; од седамдесетих и укидања Беле политике Аустралије, оснажена је имиграција из Азије и других неевропских делова света.</s><s>Као последица тога, аустралијска демографија, култура и општа слика драматично су промењени.</s><s>Последње уставне везе између Аустралије и Велике Британије покидане су 1986, усвајањем Аустралијског акта 1986, чиме је британска улога у аустралијској власти завршена.</s><s>Године 1999, Аустралијанци су на референдуму педесетпетопроцентном већином одбацили предлог да Аустралија постане република, са председником кога би бирао парламент.</s><s>Од избора Витлама Гофа за премијера 1972, Аустралија је усмерена на будућност у оквиру азијско-пацифичког региона.</s> <s>Политика</s> <s>Аустралија је уставна монархија са парламентарним системом власти.</s><s>Краљ Чарлс III је аустралијски монарх, a његова улога се разликује од позиције коју има у осталим крунским земљама Комонвелта.</s><s>На савезном нивоу краљa представља генерални гувернер Аустралије, док се гувернери нижег ранга налазе на челу држава чланица.</s><s>Иако устав даје широка овлашћења генералном гувернеру, он их користи само уз препоруку премијера.</s><s>Најпознатији случај употребе ових овлашћења мимо сагласности премијера било је распуштање Витламове владе током уставне кризе из 1975.</s> <s>Систем поделе власти у Аустралији чине: Законодавна власт: Парламент Аустралије, који чине краљ, Сенат и Представнички дом; краљa представља генерални гувернер Аустралије, чије су моћи сведене на пристајање на законе.</s><s>Извршна власт: Савезно извршно веће, на чијем се челу налази генерални гувернер, ког „саветују“ извршни саветници; у пракси, они који стварно саветују гувернера су премијер и државни министри. судска власт: Високи суд Аустралије и други савезни судови.</s><s>Усвајањем Аустралијског акта 1986, државни судови постали су формално независни од британског Судског комитета Државног савета.</s> <s>Дводомни парламент чине краљица, Сенат (горњи дом) са 76 сенатора, и Представнички дом (доњи дом) са 150 чланова.</s><s>Чланови доњег дома бирају се на изборима, у оквиру посебних изборних јединица, тзв. електората, који дају по једног представника.</s><s>Број делегата из сваке државе одређен је на основу броја становника, при чему је свакој држави загарантован минимум од пет представника.</s><s>У Сенату, сваку државу представља 12 сенатора, а територије (Аустралијску Престоничку и Северну) по два.</s><s>Избори за оба дома одржавају се на сваке три године; мандат сенатора траје шест година, па се на сваким изборима бира половина горњег дома, осим у случају тзв. двоструког распуштања.</s><s>Странка са највећим бројем представника и Представничком дому формира владу, а њен лидер постаје премијер.</s> <s>Три највеће политичке партије су Аустралијска радничка партија, Либерална партија и Национална партија.</s><s>Неколико малих партија, укључујући и Зелене и аустралијске демократе, имају своје представнике у парламенту, као и неколико независних кандидата.</s><s>Од избора 2018, Либерална странка Аустралије коју тренутно предводи премијер Скот Морисон, налази се на власти у Канбери.</s><s>Радничка партија је на власти у свакој држави и територији.</s><s>Гласачко право, на нивоу територија, држава и федерације, имају сви пунолетни грађани (преко 18 година старости), а гласање је обавезно у свим јединицама, изузев у Јужној Аустралији.</s> <s>Административна подела</s> <s>Аустралија се састоји од шест држава, три територије на матичном копну и седам мањих прекоморских територија.</s><s>Државе су Нови Јужни Велс, Квинсленд, Јужна Аустралија, Тасманија, Викторија и Западна Аустралија.</s><s>Две значајније континенталне територије су Северна Територија и Аустралијска Престоничка Територија.</s><s>У многим питањима територије функционишу као државе.</s><s>Једини изузетак је правило да федерални парламент може да поништи законе територијалних парламената.</s><s>Насупрот томе, акти федерације могу да суспендују државне само у случајевима који су дефинисани Чланом 51.</s><s>Устава Аустралије; сва остала законодавна овлашћења, укључујући и области здравства, образовања, полиције, правосуђа, саобраћаја, јавног транспорта и локалне самоуправе, искључиво су у надлежности државних парламената.</s> <s>Свака држава и територија има своје законодавне органе (једнодомне у случају Северне Територије, Престоничке Територије и Квинсленда, односне дводомне у свим осталим државама).</s><s>Доњи дом је познат под називом Законодавна Скупштина (Скупштински Дом у Јужној Аустралији и Тасманији), а горњи као Законодавни Савет.</s><s>Шефови влада у свакој држави и територији називају се премијери, односно главни министри.</s><s>Државни гувернер представља краљицу у свакој држави, администратор у Северној Територији, а главни гувернер (федерални) столује у Аустралијској Престоничкој Територији.</s> <s>У саставу Аустралије је и неколико мањих територија; федерална влада контролише одвојену област у Новом Јужном Велсу — Територију Џервис беј, као морнаричку базу и луку за главни град.</s><s>Уз ову, Аустралија контролише и следеће, насељене територије ван аустралијског континента: острво Норфок, Божићна острва, Кокосова острва, као и неколико углавном ненасељених прекоморских територија: Острва Ашмор и Картије, Острва Коралног мора, Острво Херд и острва Мекдоналд, и Аустралијску антарктичку територију.</s> <s>Спољна политика и војска</s> <s>Током последњих деценија, аустралијска спољна политика почива на тесној вези са Сједињеним Државама, кроз АНЗУС пакт, али и сарадњи са државама азијско-пацифичког региона, преко уговора АСЕАН и Форума пацифичких острва.</s><s>Аустралија је 2005. постала чланица Источноазијског самита, да би потом потписала и Уговор о пријатељству и сарадњи.</s><s>Аустралија је чланица Комонвелта нација, чији се лидери окупљају на посебним скуповима шефова земаља Комонвелта.</s><s>Земља се активно залаже за либерализацију у светској трговини.</s><s>Предводила је формирање Каирнс групе и АПЕК-а, чланица је Организације за економску сарадњу и развој и Светске трговинске организације.</s><s>Аустралија је иницирала неколико важних билатералних уговора о слободној трговини, међу којима је најновији Аустралијско-амерички уговор о слободној трговини.</s><s>Једна је од земаља оснивача Уједињених нација, а учествује и у међународном програму помоћи, који делује у више од 60 земаља.</s><s>У буџету за 2005-2006. предвиђено је 2,5 милијарди аустралијских долара за програме помоћи земљама у развоју, што је, у односу на аустралијски БДП мање него што је земља требало да одвоји по стратегији УН о Миленијумским развојним циљевима.</s> <s>Аустралијске одбрамбене снаге састоје се од Аустралијске морнарице, Аустралијске копнене војске и Краљевских аустралијских ваздушних снага, и чини их више од 51.000 припадника у редовном, односно 21.000 у резервном саставу.</s><s>Сви војни сектори ангажовани су у регионалним и светским мировним мисијама Уједињених нација (последње у Источном Тимору, на Соломонским острвима и у Судану), у санирању последица катастрофа, као и у оружаним конфликтима, укључујући и инвазију на Ирак из 2003.</s><s>Влада поставља шефа одбрамбених снага, бирајући га из редова једног од три сектора; актуелних шеф одбрамбених снага је шеф ваздушних снага маршал Ангус Хјустон.</s><s>У буџету за 2006/07. за област одбране предвиђена су 22 милиона долара.</s> <s>Привреда</s> <s>Аустралија има развијену, мешовиту привреду западног типа, са нешто вишим бруто домаћим производом у односу на Велику Британију, Немачку и Француску, посматрано кроз паритет куповне моћи.</s><s>Земља се налази на трећем месту листе Индекса друштвеног развоја УН за 2006, док је у односу на општи квалитет живота у 2005. заузела шесту позицију на листи магазина Економист.</s><s>Одсуство извозно оријентисане прерађивачке индустрије најчешће означава као кључна слабост аустралијске привреде.</s><s>Међутим, све развијенији туризам и растући извоз робе широке потрошње учинили су ову критику мање битном.</s><s>Аустралија је ипак четврта земља на свету по висини текућег дефицита, изражено у апсолутним цифрама (у релативним, то износи око 7% БДП-а).</s><s>Неки економисти сматрају ово проблематичним, посебно због тога што се подудара са високом трговинском разменом и ниским каматама које смањују трошкове отплате спољног дуга.</s> <s>Хоукова влада започела је процес економске реформе увођењем пливајућег курса аустралијског долара и делимичном дерегулацијом финансијског система.</s><s>Хауардова влада наставила је процес микроекономских реформи, укључујући и делимичну дерегулацију тржишта рада и приватизацију државних фирми, пре свега у области телекомуникација.</s><s>Посредни порески систем суштински је реформисан у јулу 2000, увођењем пореза на добра и услуге од 10%, што је незнатно смањило чврсто ослањање аустралијског пореског система на порез од прихода појединаца и фирми.</s> <s>У јануару 2007, незапосленост у Аустралији била је 4,6%, са 10.033.480 запослених људи.</s><s>Током последње деценије, инфлација се углавном кретала између 2—3%, а минималне каматне стопе између 5—6%.</s><s>Сектор услуга, укључујући туризам, образовање и финансијске услуге, чини 69% бруто домаћег производа.</s><s>Пољопривреда и природне сировине чине између 3—5% БДП-а, али значајно доприносе укупној спољнотрговинској способности земље.</s><s>Аустралија највише извози у Јапан, Кину, Сједињене Државе, Јужну Кореју и Нови Зеланд.</s> <s>Становништво</s> <s>Већина Аустралијанаца су потомци европских досељеника из 18. и 19. века, посебно Британаца и Ираца.</s><s>Од краја Првог светског рата, аустралијска популација се учетворостручила, подстицана амбициозним програмима за имиграцију.</s><s>Након Другог светског рата, па до 2000, скоро 5,9 милиона људи имигрирало је у земљу, што значи да је скоро двоје од сваких седам Аустралијанаца рођено у иностранству.</s><s>Имигранти су углавном обучени, али имиграциона квота обухвата и категорије за чланове породице и избеглице.</s><s>У 2001, пет највећих група које чине 23,1% Аустралијанаца рођених у иностранству, потичу из Уједињеног Краљевства, Новог Зеланда, Италије, Вијетнама и Кине.</s><s>Убрзо након укидања Беле аустралијске политике 1973, влада је организовала и подстицала бројне иницијативе, како би промовисала расну хармонију базирану на политици мултикултурализма.</s><s>У Аустралију је 2005. емигрирало укупно 123.424 људи.</s><s>Од њих, 17,736 било је из Африке (5.654 из Судана, 4.594 из Јужне Африке итд), 54.804 из Азије (4.239 са Филипина, 3.036 из Сингапура, 2.936 из Малезије, 1.936 из Ирака итд), 1.506 из Јужне Америке и 1.813 из јужне Европе (671 из Србије и Црне Горе, 310 из Македоније, 115 из Албаније итд).</s> <s>Аустралијских староседелаца, Абориџина и Острвљана Торесовог мореуза, према попису из 2001. било је 410.003 (2,2% укупне популације), што је значајно повећање у односу на 1976, када их је било 115.953.</s><s>Ниво незапослености код аустралијских домородаца је изнад аустралијског просека, чешће су предмет хапшења, лошије су образовани и са мање животног искуства у односу на остало становништво.</s> <s>Попут других високоразвијених земаља, и Аустралија се суочава са израженим променама у старосној структури становништва, које су повећале број одлазака у пензију, смањујући обим радно активног становништва.</s><s>Велики број Аустралијанаца (759.849 у периоду 2002-2003) живи ван државе у којој су рођени.</s> <s>Званични језик је енглески, којим се говори и пише у облику који је познат као аустралијски енглески.</s><s>Према попису из 2001, енглески као једини језик у кући користи око 80% становништва.</s><s>Следећи најучесталији језик је кинески (2,1%), па италијански (1,9%) и грчки (1,4%).</s><s>Око 50.000 аустралијских држављана (0,25% од укупног становништва) говори неки од домородачких језика као матерњи, а најраспрострањенији су западни пустињски (7.400) и арернте (5.500).</s> <s>Многи припадници прве или друге генерације потомака миграната говоре два језика.</s><s>Верује се да је у време првих контаката са Европљанима, постојало између 200 и 300 аустралијских абориџинских језика.</s><s>До данас је преживело свега 70, од чега само њих 20 није у опасности од изумирања.</s><s>Домородачки језик остао је основни језик за око 50.000 људи (0,25%).</s><s>Знаковни језик познат као ослен () користи око 6.500 Аустралијанаца.</s> <s>Аустралија нема државну религију.</s><s>На попису из 2006, око 68% Аустралијанаца сматра себе хришћанима: 26% се изјаснило као католици, а 19% као англиканци.</s><s>Аустралијанаца који се не изјашњавају као хришћани, има око 5%.</s><s>Око 19% испитаних не подржава ни једну религију (што обухвата атеизам, хуманизам, агностицизам и рационализам), док је 12% испитаних одбило да се изјасни или дâ адекватне одговоре.</s><s>Попут других западних земаља, активно учешће грађана у црквеним активностима је на знатно нижем нивоу; цркву једном недељно посећује око 1,5 милиона Аустралијанаца, тј. око 7,5% популације.</s> <s>Школско образовање је обавезно од 6-15. године (16. у Јужној Аустралији и Тасманији, односно 17. у Западној Аустралији), што је утицало на то да стопа неписмености буде мања од 1%.</s><s>Аустралијска влада је подржала оснивање 38 универзитета и, иако је у међувремену отворено неколико приватних, већина се финансира средствима из буџета.</s><s>Постоји и државни систем колеџа за стручну обуку, познат као ТАФЕ институти, а многи синдикати организују обуку нових радника.</s><s>Око 58% Аустралијанаца између 25. и 64. године има стручно или високо образовање, а са 49% факултетски образованог становништва, Аустралија је на првом месту међу земљама чланицама Организације за економску сарадњу и развој.</s><s>Однос домаћих и иностраних студената на аустралијским факултетима највећи је у ОЕЦД-у.</s> <s>Највећи градови</s> <s>Култура</s> <s>Од 1788. па све до средине 20. века, англо-келтска културна традиција била је основ аустралијске културе и развијала се под утицајем специфичног окружења и култура староседелаца.</s><s>Током последњих 50 година, аустралијска култура се развијала под снажним утицајем америчке поп културе (телевизије и филма пре свега), масовне емиграције из земаља неенглеског говорног подручја и азијских суседа.</s><s>Богата и оригинална аустралијска уметност — књижевност, филм, опера, музика, сликарство, позориште, плес и занати — позната је и призната широм света.</s> <s>Аустралија има дугу историју ликовних уметности, коју су зачели аустралијски домороци, цртајући по пећинским зидовима или на кожи.</s><s>Од доласка Европљана крајем 18. века, најчешћи мотив аустралијског сликарства је аустралијски пејзаж, виђен у радовима Артура Стретона, Артура Бојда и Алберта Наматџире, између осталих.</s><s>Традиција староседелаца углавном је преношена усмено и у уској је вези са обичајима и предањима о тзв. правремену (-{Dreamtime}-).</s><s>Музика аустралијских Абориџина, њихов плес и сликарство, видљиво утичу на савремену ликовну и сценску уметност.</s><s>Аустралија има живу традицију у музици, балету и позоришној уметности; многе позоришне трупе се финансирају из федералног буџета, преко Аустралијског Савета.</s><s>Сваки главни град има симфонијски оркестар, док је Аустралијска опера постала позната са чувеном дивом Џоан Сатерленд; аустралијска музика обухвата класичну, џез, и многе популарне жанрове.</s><s>Најпознатија поп певачица је Кајли Миног, а глумци у Холивуду су Никол Кидман, Хју Џекмен, Кејт Бланчет, Сем Вортингтон и други .</s> <s>И аустралијска књижевност је инспирисана окружењем; дела писаца попут Банџоа Петерсона и Хенрија Лоусона доносе упечатљив доживљај аустралијске дивљине.</s><s>Обележја колонијалне Аустралије, отелотворена у раној књижевности, разлежу се до периода модерне Аустралије, наглашавајући идеје једнакости, повезаности међу људима (тзв. mateship) и антиауторитаризма.</s><s>Патрик Вајт је једини Аустралијанац који је 1973. добио Нобелову награду за књижевност; многи га сматрају једним од најзначајнијих писаца на енглеском језику у 20. веку.</s><s>Аустралијски енглески је основна варијанта енглеског језика; његова граматика и изговор углавном се базирају на британском енглеском, али је обогаћен бројним локалним лексичким правилима и фразама, од којих су неке ушле и у стандардни енглески.</s> <s>Аустралијски фудбал настао је у Викторији касних педесетих година 19. века, а играо се како на аматерском, тако и на професионалном нивоу.</s><s>Реч је о спорту који привлачи највећу пажњу публике у Аустралији; утакмице су веома посећене, а чланство у клубовима масовно.</s> <s>Аустралија има два јавна сервиса (Еј Би Си и вишејезични Ес Би Ес), три комерцијалне телевизијске мреже, неколико претплатничких ТВ сервиса, и бројне јавне, непрофитне телевизијске и радио-станице.</s><s>Аустралијска филмска индустрија доживела је критички и комерцијални успех.</s><s>Сви већи градови имају дневне новине, а на нивоу целе земље излазе два дневна листа, Острелиан () и Острелиан фајненшел ривју ().</s><s>Према подацима Репортера без граница, Аустралија је 2006. била на 35. месту на листи земаља по слободи медија, иза Новог Зеланда (19) и Уједињеног Краљевства (27), али испред Сједињених Држава.</s><s>Овако ниска позиција последица је ограничења у погледу могућности приватног власништва над медијима у Аустралији; у ствари, већина аустралијских штампаних медија су под контролом Њуз корпорејшна, односно Ферфакс мидија.</s> <s>Спорт у Аустралији</s> <s>Спорт је важан део аустралијске културе.</s><s>Специфична клима допушта бројне спољне делатности; 23,5% Аустралијанаца старијих од 15 година редовно учествује у организованим спортским активностима.</s><s>Аустралијски фудбал је најпопуларнији спорт у Аустралији.</s><s>Затим следе рагби 13, рагби 15, а на четвртом месту је фудбал.</s><s>На међународном нивоу, Аустралија има јаке тимове у крикету, хокеју, нетболу (игра слична кошарци), рагбију, а добре резултате остварује и у бициклизму, веслању и пливању.</s><s>У Аустралији су популарни популарни спортови и трке коња и аутомобилизам.</s><s>Рагби 15 репрезентација Аустралије је два пута била првак Света.</s><s>Рагби 13 репрезентација Аустралије је чак 10 пута била првак Света.</s><s>Аустралија је учествовала на свим Летњим олимпијским играма новог доба, као и на сваким Комонвелтским играма.</s><s>Била је домаћин Летњих олимпијских игара 1956. у Мелбурни и 2000. у Сиднеју, а од 2000. године налази се међу првих пет олимпијских земаља у односу на број освојених медаља.</s><s>Аустралија је такође била домаћин Комонвелтских игара 1938, 1962, 1982. и 2006.</s><s>У остале значајне међународни спортске догађаје који се редовно организују у Аустралији спадају Отворено првенство Аустралије, први од четири гренд слем тениска турнира, годишње међународни турнири у крикету и Велика награда Аустралије у формули један.</s><s>У Аустралији је уобичајено да влада или компаније стипендирају успешне спортисте.</s><s>Телевизијски преноси спортских такмичења су веома популарни; у најгледаније телевизијске програме спадају Летње олимпијске игре и финала домаћих или међународних фудбалских такмичења (аустралијског, односно европског фудбала).</s> <s>Референце</s> <s>Литература</s> <s>Спољашње везе</s> <s>Владе Аустралије (федерације, држава и територија) Влада Аустралије Аустралијски биро за статистику Туризам Аустралије Сателитске слике Аустралије (Гугл мапе)</s>

970

https://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%91%D0%B0%D0%BD%D0%B3%D0%BB%D0%B0%D0%B4%D0%B5%D1%88

Бангладеш

<s>Бангладеш (), или званично Народна Република Бангладеш (- Гонопроџатонтри Бангладеш) је држава у јужној Азији, која чини источни део древног региона познатог као Бенгал.</s><s>Бангладеш (বাংলাদেশ) дословно значи „Земља Бенгала“.</s><s>Лежи северно од Бенгалског залива, а копнене границе има са Индијом и Мјанмаром.</s><s>У близини се налазе Кина, Непал и Бутан.</s><s>Са својих 169 милиона становника, Бангладеш је осма земља на свету по броју становника, земља која је склона великим поплавама услед великих монсунских киша, али и услед изливања река Ганг и Брамапутре, које формирају заједничку делту и сливови им заузимају знатну површину ове претежно низијске пољопривредне земље.</s><s>Ова земља попут Индије, има велики проблем са корупцијом, неписменошћу, сиромаштвом, временским непогодама услед јаке монсунске климе која узрокује јаке суше и поплаве.</s><s>У Бангладешу постоји знатан број квалификоване јефтине радне снаге, која ради у текстилној индустрији.</s><s>Службени језик је бенгалски, а главни и највећи град је Дака.</s><s>На формирање Бангладеша као независне државе, утицао је Бангладешки ослободилачки рат из 1971. године, који је за последицу имао велики број жртава и избеглица .</s> <s>Историја</s> <s>Већ дуго постоји напредна цивилизација у данашњем Бангладешу, некада источном делу региона Бенгал.</s><s>Скорашњи докази говоре о цивилизацијама које датирају из 500. п. н. е., а чак постоје тврдње о постојању социјалних структура око 1000. п. н. е. Један од најранијих историјских сведочанстава је помен земље Гангаридаи у Старој Грчкој око 100. п. н. е. Сматра се да та реч потиче од Гангахрд (земља са Гангом у свом средишту) и верује се да означава област у Бангладешу.</s> <s>Ипак, конкретнији докази политичког ентитета у Бенгалу се појављују са Шашанком у 7. веку нове ере.</s><s>Уследиле су (мада не непосредно) династије Пала и Сена.</s><s>Пала династија је била будистичка док су и Шашанка и Сене били хиндуси.</s> <s>Бенгал је прихватио ислам у 13. веку и развио се у богати трговачки и индустријски центар под Могулским царством током 16. века.</s><s>Европски трговци су се појавили у касном 15. веку а до касног 18. века, Британска источноиндијска компанија је контролисала регион, из чега су Британци проширили своју власт на целу Индију.</s><s>Када је Индија стекла независност, 1947, из политичких мотива је била подељена у исламску државу, Пакистан, и секуларну Индију.</s> <s>Подела Индије је учинила да Бенгал буде подељен у две нове државе: муслимански источни део, Источни Бенгал, који одговара данашњем Бангладешу, и западни део, индијска држава Западни Бенгал.</s><s>Укидање заминдари система (класна подела друштва) у Источном Бенгалу (1950) је било важан тренутак у стварању Бангладеша као „народне државе“.</s><s>Језички покрет 1952. је успоставио право бенгалске заједнице да говори својим језиком.</s><s>1955, влада Пакистана је променила име провинције из Источни Бенгал у Источни Пакистан.</s> <s>Источним Пакистаном је владао Западни Пакистан, који је обухватао остатак Пакистана (Западни Пенџаб, Синд, Белуџистан, и Северозападна Гранична Провинција).</s><s>Упркос чињеници да је Источни Пакистан доносио већи део националног дохотка, посебно кроз извоз јуте, већина улагања у развој је вршена у Западном Пакистану.</s><s>Тензије су досегле врхунац 1971, након отвореног, недемократског одбијања пакистанског председника Јаје Кана, војног вође, изборних резултата који су донели Авами лиги велику премоћ у парламенту (167 од 169 места одређених за Источни Пакистан);.</s> <s>Под вођством шеика Муџибура Рахмана, познатог као Бонгобондху (Bôngobondhu) (пријатељ Бенгала), Бангладеш је започео своју борбу за независност.</s><s>Званични почетак рата је уследио након једног од најкрвавијих геноцида модерних времена, који је извршила пакистанска војска над бенгалским цивилима 25. марта, 1971.</s><s>Практично сва бенгалска интелигенција је елиминисана.</s><s>Овај геноцид је један од најстрашнијих по броју погинулих након Другог светског рата.</s><s>Захваљујући напорима Западног Пакистана да се реши страних новинара, тешко је доћи до тачних бројки, али неке процене говоре о 50.000 мртвих у прва три дана операције Рефлектор, коју је извела пакистанска војска.</s> <s>Више од десет милиона Бенгалаца је пребегло у суседну Индију.</s><s>Ово је довело до жестоког економског притиска на Индију, и тадашња индијска премијерка, Индира Ганди је од западних земаља морала да тражи помоћ.</s> <s>Бангладешки ослободилачки рат се одиграо током Хладног рата.</s><s>Сједињене Државе и Народна Република Кина су сматрали рат унутрашњим питањем Пакистана, чиме су практично подржали Западни Пакистан.</s><s>Међутим, Индија, СССР са својим савезницима, као и народ Јапана и западних земаља су снажно подржавале Бангладеш.</s><s>Да би се стекла стратешка предност над Сино-САД-пакистанском осовином, Споразум о индо-совјетском пријатељству је потписан 9. августа, 1971."</s> <s>Индија је због свог географског положаја и војног антагонизма према Пакистану, као и због економских и социјалних проблема које је узроковао дотицај избеглица на њену територију, снажно подржала Бангладеш, посебно након што је и СССР пружио подршку.</s><s>Стратешки, независност Бангладеша би за Индију значила један фронт мање за борбу са Пакистаном.</s><s>Такође ваља поменути да су одређене регионалне владе дале подршку на етничким основама.</s><s>27. марта, 1971, премијерка Индије, Индира Ганди је изразила пуну подршку своје владе борби за слободу.</s><s>Бангладешко-индијска граница је отворена да би се допустило измученим и застрашеним Бенгалцима да нађу склониште у Индији.</s><s>Владе Западног Бенгала, Бихара, Асама, Мегхалаје и Трипуре су успоставиле избегличке кампове дуж границе.</s><s>Ови кампови су омогућили и регрутовање бораца.</s><s>Главни штаб бангладешких снага је успостављен у Калкути почев од 12. априла.</s> <s>Током рата, упркос жестоком противљењу владе Западног Пакистана, BBC је наставио да прати догађаје преко BBC Бангла радио служби у Јужној Азији.</s><s>Међу међународним напорима да се подигне стање свести о догађајима у Бангладешу је био и Концерт за Бангладеш, бившег Битлса, Џорџа Харисона.</s> <s>Пакистанска влада је ухапсила Муџибура Рахмана који је идентификован као најутицајнија бенгалска фигура.</s><s>Пре него што је ухапшен, шеик Муџибур Рахман је формално и званично прогласио независност, 26. марта.</s><s>Стога се овај датум сматра Даном независности Бангладеша.</s><s>27. марта, Зиаур Рахман, тада армијски мајор (а председник Бангладеша много касније), је објавио декларацију независности Бангладеша у име врховног вође, Бонгобондхуа, преко привремени радио-предајник у Калургату близу лучког града Читагонга.</s><s>Уз помоћ бенгалских официра, подршку цивила и војно/хуманитарну помоћ из Индије, Бангладеш је брзо формирао редовну војску, као и герилске снаге познате као Мукти бахини (борци за слободу), наоружану групу коју су чинили углавном млади студенти, радници, фармери и други цивили.</s><s>Поред напада на пакистанску војску, Мукти бахини су пружали локалне обавештајне податке и вођство од немерљивог значаја здруженим снагама војсци Бангладеша и Индије, које су напале окупациону војску Западног Пакистана (80.000), раног децембра 1971.</s><s>За две недеље од индијске инвазије, 16. децембра, 1971, пакистанска војска се формално предала источној команди индијске армије, која је трансформисала Мукти Бахини у ефективну борбену силу.</s><s>Индија је заробила 93.000 ратних заробљеника, који су одведени у логоре у Индији, како би се избегле репресалије бангладешког становништва.</s><s>Нова држава, Бангладеш је успостављена, и шеик Муџибур Рахман, који је био затворен у Западном Пакистану од марта, тријумфално се вратио као први премијер.</s><s>Индија је повукла своје трупе из Бангладеша у року од три месеца од краја рата.</s><s>Становници Бангладеша и данас памте по злу пакистански режим из периода пре и током рата.</s> <s>Након рата шеик Муџибур Рахман је постао премијер, и касније председник Бангладеша.</s><s>Њега, и већи део његове породице масакрирала је незадовољна група армијских официра 15. августа 1975.</s><s>Након његове смрти (генерал-мајор) Калед Мушараф је повео војни пуч, 3. новембра 1975.</s><s>Мушараф је убијен у контра-пучу, 7. новембра 1975.</s><s>На крају је генерал Зиаур Рахман дошао на власт.</s><s>Касније је постао председник.</s><s>Међутим, 1981, је и он убијен у новом пучу у Читагонгу.</s><s>Године 1982. генерал Хосаин Мохамад Ершад је организовао ненасилни пуч.</s><s>Ершад се касније прогласио председником основао нову политичку партију, Џанадал, којој је касније променио име у Партија Џатија.</s><s>Ершад је владао до 1990. када га је народна побуна приморала да да оставку и отвори врата парламентарној демократији.</s> <s>Географија</s> <s>Бангладеш је изразито низијска земља која заузима подручје доњег тока и највећи део заједничке делте Брамапутре и Ганга.</s><s>Лежи између 20° и 27° северне географске ширине, и 88° и 93° источне географске дужине.</s><s>Територија Бангладеша се може поделити у две географске целине: широка равница формирана око речне мреже и брдски појас на југоистоку земље.</s><s>Једини брдовити део Бангладеша чини појас Читагонг брда, који се налази на југоистоку земље.</s><s>Врх Кеокрадонг, који се налази на 1.230 m надморске висине, је највиши врх у Бангладешу.</s><s>Од укупне површине земљишта, око 67% заузима обрадиво земљиште, док шумско подручје заузима 17%.</s> <s>Геологија и рељеф</s> <s>Око 12% површине Бангладеша заузимају брда и планине.</s><s>Највиша тачка државе је врх Сака Хапхонг са висином од 1,064 мнв.</s><s>У прошлости, врхови Кеокрадонг или Танцинг Донг сматрани су највишима.</s><s>Скоро цела територија земље је на висини од тек неколико десетина метара изнад нивоа мора.</s><s>Сви досадашњи покушаји подизања стабилне бране, која би спречавала да огромне количине воде изазову поплаве, били су неуспешни.</s><s>Циклони сваки пут оштећују градове и села огромним таласима, а реке које се изливају из свог корита уништавају њиве.</s> <s>Воде Кроз територију Бангладеша протичу две реке које се уливају у Бенгалски залив пошто су се у њима здружиле воде притока из целе Азије - Ганг и Брамапутра.</s><s>Корита ових река се рашчлањују на хиљаде малих рукаваца и на овај начин отежавају речну пловидбу.</s><s>Највећи део територије Бангладеша заузимају речни системи.</s><s>Делта коју ове две реке са њиховим притокама праве на улазу у Бенгалски залив је највећа делта на свету.</s><s>Усљед разгранатости речне мреже у Бангладешу земљиште је изузетно равно и веома плодно.</s><s>Ове алувијалне равне заузимају око 80% територије Бангладеша и формирају целину која се назива Бангладешка равница.</s><s>Ипак, с обзиром да се равница највећим делом налази у нивоу мора, често долази до поплава.</s> <s>Клима</s> <s>Бангладеш има тропску монсунску климу коју карактеришу високе температуре и велика влажност.</s><s>Постоје три годишња доба: топло лето (од марта до јуна), сезона монсуна (од јуна до новембра), и блага зима (од децембра до фебруара).</s><s>За време сезоне монсуна падне чак 80% годишње количине падавина.</s><s>Најхладнији месец је јануар са дневним температурама које се крећу око 26 °C, док је април најтоплији месец када се температуре крећу од 33 °C до 36 °C.</s> <s>Суша траје од новембра до априла.</s><s>Просечне температуре износе 19 °C у јануару, 28 °C у јулу.</s><s>Бангладеш спада у државе са највише падавина у току године.</s><s>Природне непогоде као што су поплаве, торнада, тропски циклони, плиме и осеке јављају се скоро сваке године.</s><s>Циклон који је погодио Бангладеш 1991. године погинуло је око 130.000 људи.</s><s>У септембру 1998. године, Бангладеш су погодиле најтеже поплаве у модерној светској историји.</s><s>Тада је скоро 2/3 земље било под водом.</s><s>Више од 300.000 кућа је порушено (поплављено), 9.700 км путне мреже је оштећено, 1.000 људи је погинуло и скоро 30 милиона људи је остало без крова над главом .</s> <s>Услед јаких ветрова, територију Бангладеша често погађају природне непогоде: тропски циклони, торнада и плимски таласи.</s><s>Најразорнији тропски циклон који је икада забележен у свету погодио је територију Бангладеша 1970. године.</s> <s>Флора и фауна</s> <s>Бангладеш има разноврстан биљни и животињски свет.</s><s>Посебно је богат животињски свет, јер у дивљини живе азијски слон, носорог, тапир, али животиње којима је ова земља велико станиште јесу бенгалски тигар и бенгалска лисица.</s><s>У Бангладешу од животиња живе и разне врсте змија, као што су кобра и питон, слепи мишеви, затим Бенгалски залив је препун мангрове где има и ража, ајкула и разних тропских риба.</s> <s>Административна подела</s> <s>Бангладеш је подељен у седам управних области (дивизија), од којих сваки носи име највећег града у области:</s> <s>Дака је главни град и највећи град Бангладеша.</s><s>Остали већи градови у земљи: Читагонг, Кулна, Рајшахи, Силхет, Барисал, Цомила, Рангпур.</s><s>У великим градовима, постоји процедура избора градоначелника, док за остале општине градоначелника бира председник.</s> <s>Становништво</s> <s>Изузев врло малих држава попут Сингапура и Бахреина, Бангладеш је најгушће насељена земља на свету.</s><s>Са 1305 становника/км², Бангладеш се често пореди са индонежанским острвом Јава.</s> <s>Бангладеш је етнички хомоген - Бенгалци чине 98% становништва Велика већина говори језик бангла, или бенгали.</s><s>Преостала два процента махом говоре урду, небенгалски муслимани из индијских региона као што је Бихар.</s><s>Значајан број не-бенгалских племенских група насељава брдска подручја Читагонг у југоисточним и северним регионима Бангладеша, укључујући делове дистрикта Мјеменсинг (-{Mymensingh}-), Силхет (-{Sylhet}-), Рангпур (-{Rangpur}-).</s><s>Скоро сви не-бенгалци говоре бангла као други језик.</s> <s>Већина Бангладешана (око 88,7%) су муслимани, али хиндуси чине значајну (9,5%) мањину.</s><s>Такође постоји мали број будиста, хришћана, и анимиста.</s><s>Бенгали, индоаријски језик, користи писмо слично деванагарију.</s><s>Службени је језик, мада је енглески прихваћен у службеним дужностима и (високом) образовању.</s> <s>Средином осамдесетих, влада је започела програм контроле рађања, како би успорила раст становништва, али је ова политика била ограниченог успеха.</s><s>Међутим, влада је постигла значајне резултате у спречавању многих дечјих болести, кроз ефективан национални програм имунизације, тако да је просечан број деце по породици спао са 5,5 1985. године, на 2,0 2020. године.</s> <s>Велики број људи је без земље, или је приморан да живи на опасним равницама подложним поплавама, што доводи до ширења болести путем воде, а посебан проблем представљају воде богате арсеником.</s><s>У напорима да зауставе ширење патогена попут колере и дизентерије, међународне организације су почеле да промовишу изградњу бунара широм земље.</s><s>Неколико година након што је овај програм проширен, преко четвртине популације је почело да показује симптоме тровања арсеном.</s><s>Ефекти воде затроване арсеником и даље остају проблем.</s> <s>Велика већина становника живи у руралним областима (61%), док 39% становиштва живи у градовима.</s><s>Популација је релативно млада, просечан становник има 28 година.</s><s>26% популације је млађе од 14 година, а око 5% има 65 или више година.</s> <s>Бангладеш је познат по топлим температурама, тако када је у јануару 2013. године измерено +3 °C 80 људи је умрло од хладноће.</s> <s>Урбани центри Највећи град је Дака, главни град државе са око 10,2 милиона становика.</s><s>Остали већи урбани центри су Читагонг са 3,2 милиона, Газипур са 2,6 милиона, Нарајанганџ са 967 хиљада и Кулна са 718 хиљада</s> <s>Образовање</s> <s>Образовање у Бангладешу у великој мери субвенционише држава, која руководи мноштвом школа и колеџа у примарном, секундарном и вишем секундарном нивоу, као и многим јавним универзитетима.</s><s>Цела држава је подељена у седам образовних одбора (Дака, Читагонг, Раџашахи, Џесоре, Баришал, Силхет и Комила образовни одбор) који надгледају образовање од примарног до вишег секундарног нивоа.</s><s>Влада такође прибавља велики део новца за плате учитеља у не-владиним школама.</s><s>Како би се промовисала писменост међу женама, образовање је за женске студенте бесплатно све до вишег секундарног нивоа.</s><s>Такође постоји програм, који финансира влада, који даје подстреке попут стипендија за наставак образовања у секундарном нивоу.</s> <s>У Бангладешу постоји 22 јавна универзитета.</s><s>Пет од њих обезбеђују инжењерско образовање, а остали су општи универзитети.</s> <s>Стопа писмености износи 74,7%, 77,4% за мушкарце и 71,9% за жене.</s> <s>Политика</s> <s>Политичко-правни систем Бангладеша је уређен на основу Устава из 1972. године.</s><s>Бангладеш се овим Уставом проглашава за народну, демократску, социјалистичку и секуларну државу.</s><s>Устав је суспендован 1982. године услед војног пуча и поново враћен на снагу 1986. године.</s><s>Од 1972. године па до данас, основни текст Устава није значајно мијењан, осим што је закључно са 2011. годином усвојено петнаест амандмана.</s> <s>Извршна власт је састављена од председника државе и владе на челу са премијером.</s><s>Целокупна моћ извршне гране власти у Бангладешу је сконцентрисана у влади коју води премијер.</s><s>Председник именује за премијера оног члана парламента који има подршку скупштинске већине за формирање владе.</s><s>Законодавну власт у земљи врши једнодоми парламент.</s><s>Парламент има 300 чланова који се бирају на мандат од 5 година.</s><s>Уставним амандманом из 2011. године 50 места у парламенту је резервисано за жене.</s><s>Парламент функционише све док је извршна власт у стању да обезбједи подршку скупштинске већине.</s><s>Оног тренутка када неки законски приједлог не може да буде изгласан услед недостатка потребне већине, председник може да распусти парламент и распише нове парламентарне изборе.</s> <s>Правосудни систем Бангладеша се састоји од Врховног суда, нижих судова и општих судова.</s><s>Председавајућег Врховног суда, као и остале судије овог суда, именује председник државе.</s><s>Врховни суд Бангладеша има надлежност не само да интерпретира законе које доноси парламент, већ и да их прогласи ништавим уколико оцени да ти закони штете фундаменталним правима грађана.</s> <s>Привреда</s> <s>Бангладеш је једна од најсиромашнијих држава на свету.</s><s>Преко 40% становништва Бангладеша зарађује мање од 1 долара дневно.</s><s>Са друге стране, Бангладеш од 1996. године успева да бележи стабилан и значајан привредни раст, и то упркос политичкој нестабилности, слабој инфраструктури и спорој примени пакета економских реформи.</s><s>Током последњих неколико година вредност раста реалног бруто домаћег производа (ГДП) је износила од 5 до 7%.</s><s>У 2011. години реални бруто домаћи производ (ГДП) је износио 6,7%.</s><s>Више од половине вредности ГДП се добија из сектора услуга.</s><s>Највећи проценат Бангладежана, чак 45% је запослен у пољопривредном сектору.</s><s>Значајни пољопривредни извозни производи су пиринач, јута, шећер, маниока, свила, памук, бибер, кари и остали зачини итд.</s> <s>Бангладеш је један од највећих светских произвођача: риже (4. место у свету), кромпира (11.), манго (9.), ананаса (16.), тропског воћа (5.), лука (16.), банана (17.), јуте (2.), чај (11.).</s><s>Три четвртине прихода у извозу добијају, заправо, од текстилних производа.</s><s>Рангирани су као 4-ти највећи извозник одеће у свету.</s> <s>Препреке развоју су: чести циклони и поплаве, неефикасне фирме у државном власништву, лоше управљање лукама, вишак радне снаге, неефикасна употреба енергије, посебно природног гаса.</s><s>Остали недостаци су: недостатак електричне енергије, спора примена економских реформи, политичка трвења и корупција.</s><s>Светска банка извјештава да је Бангладеш, упркос недаћама, остваривао просечан годишњи раст од 5%, рачунајући од 1990. године.</s> <s>У Бангладешу је приметан пораст и развој средње класе, као и његове потрошачке индустрије.</s><s>Финансијска институција Голдман Сакс је ову земљу прогласила као једну од "Следећих 11 (-{Next Eleven}-)", заједно са Египтом, Индонезијом, Вијетнамом и других седам држава, у смислу очекиваног развоја привреде.</s> <s>Међународне корпорације и локалне велике компаније много улажу у развој привреде, између осталих: -{Beximco}-, -{Square}-, -{Akij Group}-, -{Ispahani}-, -{Navana Group}-, -{Transcom Group}-, -{Habib Group}-, -{KDS Group}-, -{Dragon Group}-, као и -{Unocal Corporation}- и -{Chevron}-.</s><s>Сектор природног гаса је приоритет.</s> <s>Референце</s> <s>Литература</s> <s>-{Abdul Momin Chowdhury (1967) Dynastic History of Bengal, c. 750–1200 A.D, Dacca: The Asiatic Society of Pakistan, 1967, Pages: 310, }- Sirajul Islam (Chief Editor) Banglapedia: A National Encyclopedia of Bangladesh.</s><s>(10 Vols.</s><s>Set), (written by 1300 scholars & 22 editors) The Asiatic Society of Bangladesh.</s><s>Srinath Raghavan: 1971.</s><s>A Global History of the Creation of Bangladesh.</s><s>Harvard University Press.</s><s>Cambridge, Massachusetts, USA. (rezensiert in: Andreas Eckert: Srinath Raghavan: „1971“: Massive genozidale Gewalt Frankfurter Allgemeine Zeitung vom 17.</s><s>Februar 2014, Seite 8) Iftekhar Iqbal The Bengal Delta: Ecology, State and Social Change, 1840–1943, Cambridge Imperial and Post-Colonial Studies, Palgrave Macmillan, Pages: 288. -{M. Mufakharul Islam (edited) (2004) Socio-Economic History of Bangladesh: essays in memory of Professor Shafiqur Rahman, 1st Edition, Asiatic Society of Bangladesh,}- M. Mufakharul Islam .</s><s>Bengal Agriculture 1920–1946: A Quantitative Study, Cambridge South Asian Studies, Cambridge University Press.</s><s>Pages: 300. .</s><s>Meghna Guhathakurta & Willem van Schendel (Edited) .</s><s>The Bangladesh Reader: History, Culture, Politics (The World Readers), Duke University Press Books.</s><s>Pages: 568. .</s><s>Sirajul Islam (edited) History of Bangladesh 1704–1971(Three Volumes: Vol 1: Political History, Vol 2: Economic History Vol 3: Social and Cultural History), (Revised New Edition), The Asiatic Society of Bangladesh.</s> <s>Спољашње везе</s> <s>Влада Бангладеша Парламент Бангладеша Национална новинска агенција -{Bangladesh Corruption Profile from the Business-Anti-Corruption Portal}- -{Banglapedia Regional Map Data}- -{World Bank Summary Trade Statistics Bangladesh,}- 2007 -{Offizielle Internetpräsenz der Botschaft von Bangladesch in Deutschland }- -{Länder- und Reiseinformationen des Auswärtiges Amt}- -{NETZ – deutschsprachige Zeitschrift zu Bangladesch}- -{Der Spiegel Artikel Dossier zu Bangladesh}- -{Wirtschaftsdaten 1990-1997 (Universität Heidelberg)}- -{Weiterführende und landeskundliche Texte bei suedasien.info}- -{Untersuchungen zum Landnutzungswandel und Klimawandel in Bangladesch}-</s> <s>Државе у Азији</s>

971

https://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%91%D1%83%D1%82%D0%B0%D0%BD

Бутан

<s>Бутан (џон. འབྲུག་ཡུལ་), званично (џон. འབྲུག་རྒྱལ་ཁབ་) континентална је планинска држава у јужној Азији смештена на источном ободу Хималаја.</s><s>На северу се граничи са Кином док је са истока, запада и југа окружена Индијом.</s> <s>Независност Бутана трајала је вековима и никада није био колонизован у својој историји.</s><s>Смештен на древном путу свиле између Тибета, Индијског потконтинента и југоисточне Азије, Бутан је градио посебан национални идентитет заснован на будизму.</s><s>Бутан је био подељен на низ независних територија до 17. века када их је ујединио Шабдрунг Нгаванг Намгјал.</s><s>Након грађанског рата у 19. веку, династија Вангчука поново је ујединила земљу и успоставила односе са Британским царством.</s><s>Након деколонизације Индије, Бутан је подстицао стратешко партнерство са овом државом.</s><s>Бутан је 2008. године прешао из апсолутне у уставну монархију и одржао прве изборе за Народну скупштину Бутана.</s> <s>Влада предузима мере за очување националне културе, традиције, идентитета и природе кроз концепт Бруто националне среће.</s><s>По истраживању магазина -{Businessweek}- из 2006. године, становници Бутана су најсрећнији становници у Азији и осми по реду на свету.</s> <s>Бутанов пејзаж варира од суптропских равница на југу до високих Хималаја на северу, које на неким местима прелазе и 7.000 m надморске висине.</s><s>Према подацима из 2014. у Бутану живи 747.830 становника.</s><s>Државна религија у Бутану је Вађрајана будизам.</s><s>Већина становништва су будисти, а друга по величини религија је хиндуизам.</s><s>Главни град је Тимбу.</s><s>Укупна површина државе је 38.394 km².</s> <s>Бутан је члан Уједињених нација и Јужноазијског удружења за међународну сарадњу.</s><s>Члан је и Покрета несврстаних од 1973. године.</s> <s>Етимологија Име „Бутан“ вероватно потиче од санскритске речи „Bhu-Utthan" што значи „планински регион“.</s><s>Постоји и друга теорија која каже да име земље потиче од санскритске речи „Bhoṭa-anta", што у буквалном преводу значи крај „Тибета“, што има смисла, јер је Бутан одмах на јужној страни Тибета.</s> <s>У историјским изворима Бутан се помиње под различитим именима, као што су „-{Lho Mon}-" (тамна јужна земља), „-{Lho Tsendenjong}-" (јужна земља чемпреса), „-{Lhomen Khazhi}-" (јужна земља од четири прелаза) и „-{Lho Men Jong}-" (јужна земља лековитог биља).</s> <s>Географија</s> <s>Положај</s> <s>Бутан се налази на јужним падинама источних Хималаја и нема излаз на море.</s><s>Окружује га кинеске Аутономне регије Тибет на северу, индијске државе Сиким, Западни Бенгал и Асам на западу и југу и индијска држава Аруначал Прадеш на истоку.</s><s>Површина државе износи 47.000 km².</s><s>Углавном састоји од стрмих и високих планина испресецаних мрежом брзих река које формирају дубоке долине пре него што се уливају у индијске равнице.</s><s>Надморска висина се пење од 200 м у јужном делу Бутана до више од 7.000 м на северу.</s><s>Ова велика географска разноликост у комбинацији са подједнако разноликим климатским условима доприноси изузетном спектру биодиверзитета и екосистема Бутана.</s> <s>Бутан се налази између Индије и Кине.</s><s>Тренутно већи политички утицај у народу имају Индијци.</s><s>Један од разлога је чињеница да након осамостаљења Индије од Британије, Бутан никада није био стављен под управом Индије, осим спољне политике што је дефинисано уговором из 1949]]. године.</s><s>Индија је одиграла важну улогу у развоју инфраструктуре, а поред тога влада Индије наставља да обезбеђује око 60% владиних финансија Бутана.</s><s>Бутан и Индија потписале су 2007. године нови споразум који је дозволио Бутану да има контролу над својим спошљшњим односима.</s><s>Он је заменио споразум потписан 1949. године.</s> <s>Један од разлога за слабије веза са Кином је агресије Кине на Тибет у периоду од 1949. до 1959. године.</s><s>Тибетанци имају јаке културне, историјске и верске везе са Бутаном.</s><s>Бутан контролише неколико стратешких хималајских превоја, укључујући путеве између кинеске аутономне области Тибета и индијске државе Асама.</s><s>Ови путеви, који су једини пут до краљевства, заједно са вековном политиком изолације, довели су до тога да Бутан добије надимак Планинска тврђава богова.</s><s>Иако су Британци успоставили протекторат над Бутаном и заузели његове долине, никада нису извршили успешну инвазију на планинску унутрашњост.</s> <s>Рељеф</s> <s>Већина врхова на северу земље прелази 7.000 m. Највећи врх у Бутану је Гангкхар Пуенсум који је висок 7.570 m. Најнижа тачка од 98 m се налази на југу, у долини реке Манас која тече кроз Бутан и Индију.</s> <s>Црне планине у централном делу Бутана се налазе између два главна речна система:Мо Чуа и Манаса.</s><s>Врхови на Црним планинама се крећу од 1.500 до 4.925 m, а брзе реке су исклесале дубоке клисуре у нижим планинским областима.</s><s>У вишим пределима источних Хималаја углавном се налазе четинарске шуме, док у нижим пределима источних Хималаја преовлађују тропске листопадне шуме.</s><s>Најважније реке су Торса, Раидак, Санкош и Манас.</s><s>Већина становништва живи у централним висоравнима.</s> <s>На југу, планине Шивалик су прекривене густим тропским листопадним шумама, равничарским алувијалним долинама и врховима од око 1.500 m. Ту је смештена и низија Дуарс која се већи делом налази у Индији, док се мањи део од 10 до 15 km налази у Бутану.</s><s>Бутански Дуарс је подељен на два дела:северни и јужни Дуарс.</s><s>Северни се наслања на подножје Хималаја и има нераван терен, порозно земљиште са густом вегетацијом и великим бројем дивљачи.</s><s>Јужни има умерено плодно тло, густу шуму и слатководне изворе.</s><s>Устав Бутана прописује да држава мора барем 60% да буде покривена шумом.</s><s>Тренутно шуме чине 72% земље.</s> <s>Количина копнених вода у Бутану је веома мала.</s><s>Највећа количина је у чврстом стању (снег и лед) на врховима високих планина на северу државе.</s><s>Планинске реке, које се напајају отопљеним снегом или монсунским кишама, уливају се у реку Брамапутра у Индији.</s> <s>Клима</s> <s>Западни Бутан је погођен монсунима који доносе између 60 и 90% падавина у региону.</s><s>На југу, у равницама клима је влажна и суптропска, док је на северу хладно, а на Хималајима је током целе године снег.</s> <s>Температуре варирају у зависности од надморске висине.</s><s>Температура у Тимбу у западном Бутану који се налази на 2.200 m надморске висине, током сезоне монсуна од јуна до септембра крећу се у распону од 15 до 26 °C, али у јануару температуре могу пасти између -4 и -16 °C. Већина централног дела земље има умерену климу током целе године.</s><s>На југу је топло са температуром у распону између 15 и 30 °C, а могу достићи и 40 °C током лета.</s> <s>Годишња количина падавина је различита.</s><s>На северу има само око 40 мм годишњих падавина, пре свега снега.</s><s>У умереним централним регионима годишњи просек је око 1.000 мм, а на влажном троспком југу количина падавина износи 7.800 мм.</s> <s>Бутан одликује суво пролеће које почиње почетком марта и траје до средине априла.</s><s>Летње време почиње средином априла и траје до краја јуна када почиње период монсуна са великим кишама и траје до септембра.</s><s>Монсун доноси јаке кише, високу влажност, поплаве, клизишта и велики број облачних дана.</s><s>Јесен почиње од краја септембра или почетком октобра и траје до краја новембра.</s><s>Одликује се сунчаним данима, повременом кишом и раним снегом на већим надморским висинама.</s><s>Од почетка новембра до марта је зима коју одликује мраз и снег у већем делу земље.</s> <s>Флора и фауна</s> <s>Више од 5.400 врста биљака налази се у Бутану, укључујући врсту -{Pedicularis cacuminidenta}- која расте само на овом подручју.</s><s>Гљиве чине кључни део бутанског екосистема, при чему микоризне врсте обезбеђују шумском дрвећу минералне хранљиве материје неопходне за раст, а врсте које пропадају и разлажу се играју важну улогу у природној рециклажи.</s> <s>Бутан има веома специфичан и шаролик живи свет са ретким врстама као што је златни мајмун.</s><s>Забележена је посебна врста асамског макакија који се зове аруначалски макаки.</s> <s>Бенгалски тигар, облачасти леопард, зец и медвед уснаш живе у тропским низијама и шумама тврдог дрвета на југу земље.</s><s>У умереном појасу, у мешовитим шумама четинара и лишћара живе сиви мајмун, тигар, горал и -{Serow}- (врста сисара слична јарцу или антилопи).</s><s>Дрвеће воћа и бамбуса представљају станиште хималајског црног медведа, црвене панде, веверице, самбара, дивље свиње и мунтјака (врста јелена).</s><s>У стаништима великог хималајског ланца на северу земље живе снежни леопард, плава овца, мрмот, тибетански вук, антилопа, хималајски мошусни јелен и такин, национална животиња Бутана.</s><s>У малом броју се у јужном Бутану јавља угрожени дивљи водени биво.</s> <s>У Бутану је забележено више од 770 врста птица.</s><s>Глобално угрожена белокрила патка додата је 2006. године на листу птица Бутана.</s> <s>Национални паркови</s> <s>Око 42% Бутана је проглашено за националне паркове, резервате природе и резервате за дивље животиње, а сви су повезани мрежом биолошких коридора.</s><s>Већина ових заштићених подручја је први пут проглашена шездесетих година прошлог века, првобитно покривајући већину северних и јужних области Бутана.</s> <s>Листа 10 заштићених подручја Бутана: Национални парк Џигме Дорџи Национални парк Џигме Синге Вангчук Краљевски национални парк Манас Национални парк стогодишњице династије Вангчук Национални парк Пхрумсенгла Строги резерват природе Џигме Хесар Резерват за животиње Бумделинг Резерват за животиње Џомотсангкха Резерват за животиње Пхибсу Резерват за животиње Сактенг</s> <s>Поред тога, Краљевска влада одржава: Резерват Мотитханг Такин</s> <s>Приватне организације штите или одржавају следеће области Бутана: Долина Пробјикха</s> <s>Историја</s> <s>Рани период Неолитски алати пронађени у Бутану говоре о томе да су људи живели у региону Хималаја већ најмање 11.000 година.</s><s>Најранији становници Бутана и околних хималајских области Јужне Азије били су људи из цивилизације долине Инда.</s> <s>Бутанска рана историја је прожета митологијом и остаје нејасна.</s><s>Камено оруђе, алати, слонови, и остаци великих камених структура пружају доказе да је регион био насељен већ 2000. године п. н. е. Историчари дају теорије да је држава Ломон (дословно, јужна тама) или Моњул (мрачна земља, референца је на Монпе један од староседелачких тибетанско-бурманских народа Бутана) постојала као држава између 500. п. н. е. и 600. године.</s><s>Имена Ломон Ценденџонг (јужна држава Мон сандаловине) и Ломон Каши (јужна држава Мон са четири приступа), поменуте су у древним бутанским и тибетанским хроникама, такође могу имати веродостојност, и поједини бутански учењаци су их користили када говоре о својој домовини.</s><s>Варијације санскритских речи -{Bhota-ant}- (крај Боте) или -{Bhu-uttan}- (са значењем висораван) историчари су предложили као порекло имена Бутан, које је ушло у уобичајену инострану употребу крајем 19. века, а користи се у Бутану само у званичној преписци на енглеском језику.</s><s>Традиционално име земље од 17. века било је Друкјул - земља Друкпе, Змајев народ или Земља громовског змаја, што је референца на доминантну будистичку секту у земљи.</s> <s>Неки научници верују да су током раног историјског периода становници били жестоки планински абориџини, Монпе, који нису имали ни тибетанско, ни монголско порекло, који су касније надвладали северним Бутаном.</s><s>Народ Моњула је практиковао шаманску религију, која је истицала обожавање природе и постојање добрих и злих духова.</s><s>Током последњег дела овог периода, историјске легенде говоре да је моћни краљ Моњула напао јужну регију познату као Дуарс, покорио регионе модерног Асама, Западног Бенгала и Бихара у Индији.</s> <s>Средњи век</s> <s>Будизам се први пут појављује у Бутану у 7. веку нове ере.</s><s>Тибетански краљ Сонгтсен Гампо (владао 627-49), наредио је изградњу два будистичка храма у централном Бутану у граду Бумтангу, као и у регији Паро.</s><s>Будизам је систематски пропагиран 746. под краљем Синду Раџом , индијским краљем у прогонству, који је успоставио владу у Бумтангу у палати Чакар Гуто.</s> <s>Један од најранијих записа о догађајима у Бутану је био пролаз будистичког учитеља и касније свеца Падмасамбхаве 747. године.</s><s>Рана историја Бутана није у потпуности јасна, јер многи записи су уништени у пожару у древном граду Бутана, Пунаки, 1827. године.</s><s>До 10. века, развој бутанског политичког живота био је под јаким утицајем религије.</s><s>Различите будистичке подгрупе почеле су да се појављују у Бутану током инвазије Монгола.</s><s>После пада Монгола у 14. веку, ове подгрупе су се ујединиле у 16. веку у будистичку религијску подгрупу Друкпа.</s> <s>Бутан је једна од свега неколико земаља које су биле независне током своје историје, никада их није освојила, заузела или њима управљала спољна сила (упркос повременог номиналног вазалског статуса).</s><s>Иако се спекулише да је постојало Краљевство Камарупа или Тибетанско царство од 7. до 9. века, недостају чврсти докази.</s><s>Од времена кад постоје јасни историјски извори, Бутан је континуирано и успешно бранио свој суверенитет.</s> <s>Нови век</s> <s>Све до почетка 17. века, Бутан је био подељен на неколико области којима су управљали локални феудалци, који су се касније ујединили под тибетанским ламом и војним лидером Шабдрунг Нгаванг Намгјалом који је на Тибету верски прогањан.</s><s>Консолидација Бутана догодила се 1616. године када је Нгаванаг Намгјал, победио три тибетанске инвазије, покорио ривалске верске школе, кодификовао Ца Јиг, замршен и свеобухватан систем закона и успоставио се као владар преко система црквених и цивилних администратора.</s> <s>За борбу против верских противника, он је изградио ланац утврђења, познат као Дзонг и локалним лидерима успоставио централну власт.</s><s>Многе од ових тврђава су опстале и данас су центар верских и политичких збивања.</s><s>Око 1627, португалски језуит Естевао Касела и неколико свештеника били су први Европљани који су посетили Бутан у шетњи према Тибету.</s><s>Тада су се срели са Нгаванг Намгјалом коме су представили барут и телескоп и понудили му помоћ у рату против Тибета, али Нгаванг је ову понуду одбио.</s><s>После боравка од око осам месеци, Касела је написао писмо у манастиру Чагри-гомпа у којем описује путовање у Бутан.</s><s>Ово је један од ретких писаних података о Бутану у том периоду.</s> <s>После смрти Намгјала 1652. године, у Бутану је избио грађански рат.</s><s>У таквој хаотичној ситуацији, Тибет је уз помоћ Монгола два пута нападао Бутан, 1710. и 1730. године.</s><s>У оба напада су били поражени и мировни споразум је потписан 1759. године.</s> <s>У 18. веку, Бутанци су напали и окупирали царство Бехар, које се налазило јужно од Бутана.</s><s>Године 1772, краљевство Бехар је затражило помоћ од Британско источноиндијске компаније који су им помогли у одбрани од напада, а касније су и напали Бутан 1774. године.</s><s>Мировним споразумом који је потписан, Бутан је морао да врати окупиране територије и да се врати на границе из 1730. године.</s><s>После споразума, чарке између Бутана и Британске Индије наставиле су се и у наредих 100 година, што је довело до Бутанског рата (1864–1865), сукоб који је вођен за превласт над Бенгалом.</s><s>Након годину дана ратовања, потписан је споразум између Британске Индије и Бутана.</s><s>Бенгал је припојен Британској Индији, а Бутан је добио новац за узврат.</s> <s>Током седамдесетих година 19. века, моћни ривалитет области Паро и Тонгса довело до новог грађанског рата у земљи, а превласт је остварила област Тонгса на челу са Уген Вангчуком.</s><s>Из његовог центра у централном Бутану је победио своје политичке непријатеље и ујединио земљу у којој ће у наредном периоду бити још грађанских ратова.</s><s>Уген Вангчук је 1885. успео да консолидује власт и почео је да ближе сарађује са Британцима на потконтиненту.</s> <s>ХХ век</s> <s>Године 1907, дошло је до значајних промена у држави.</s><s>Уген Вангчук је једногласно изабран за наследног краља земље од стране скупштине водећих будистичких монаха и утицајних бутанских породица.</s><s>Крунисан је 17. децембра 1907. године и постављен за шефа државе као Друк Гјалпо (Краљ Змаја).</s><s>Британска влада признала је 1910. нову бутанску монархију.</s><s>Краљ Уген и Британци су 1910. године потписали Пунашки уговор којим је предвиђено да се Британска Индија неће мешати у унутрашње ствари Бутана, уколико земља прихвати њене савете у својим спољним односима.</s> <s>Када је 1926. умро Уген Вангчук, наследио га је његов син Џигме Вангчук.</s><s>После независности Индије од Велике Британије, 15. августа 1947, Бутан је био једна од првих земаља које су признале Индију.</s><s>Године 1949, Индија и Бутан су потписали Уговор о миру и пријатељству сличан оном из 1910. године, који је предвидео да се Индија неће мешати у унутрашње ствари Бутана, али ће водити његову спољну политику</s> <s>На бутански престо 1952. године долази Џигме Дорџи Вангчук.</s><s>Бутан је полако почео да излази из своје изолације и започео је програм планираног развоја.</s><s>Краљ Џигме Дорџи Вангчук донео је 1953. године закон о конституисању Народне скупштине која је имала 130 места.</s><s>Вангчук је 1965. основао краљевски народни савет, а 1968. године је формирао кабинет министра.</s><s>Бутан је постао члан Уједињених нација 1971. године, након што је три године имао статус посматрача.</s> <s>Џигме Синге Вангчук је у јулу 1972. године наследио престо од свог оца Џигме Дорџи Вангчука када је имао само 16 година.</s><s>Он је акценат ставио на модерно образовање, децентрализацију управљања, развој хидроелектрицитета и туризма, и побољшања у руралном развоју.</s><s>Можда међународно најпознатији је постао по својој свеобухватној развојној филозофији „бруто националне среће”.</s><s>Она препознаје да развој има много димензија и да сами економски циљеви нису довољни.</s> <s>Етнички конфликт</s> <s>Деведесетих година 20. века Бутан је протерао скоро једну петину свог становништва под изговором „очувања своје тибетанске будистичке Махајана културе и идентитета”, тврдећи да су протерани били илегални становници.</s><s>Одлука је била мотивисана забринутошћу да ће брзо растућа непалска хинду мањина преузети земљу, као што су слични догађаји довели до колапса у оближњем краљевству Сиким 1975. године.</s><s>Непалци су наводно били изложени малтретирању и хапшењу.</s><s>Према подацима УНХЦР-а из 2008. године, више од 107.000 избеглица, живи у седам кампова у источном Непалу.</s><s>После много година у избегличким камповима, многи становници су сада као избеглице отишле у Канаду, Норвешку, САД, Уједињеном Краљевству и Аустралији.</s><s>САД је признала 60.773 избеглица у периоду од 2008. до 2012. године.</s> <s>Влада не даје држављанство бутанским избеглицама, тако да су већина њих постали избеглице без држављанства.</s><s>Превелике бирократске препреке су коришћене да би их омеле од добијања личне карте и гласачких права.</s><s>Политичке странке које заступају избеглице су нерегистроване или забрањене.</s><s>Штавише, многе су дефинисане као екстремне или терористичке групе.</s><s>Групе за људска права, тврде да бутанска влада крши људска права захтевајући од свих грађана, укључујући и припаднике националних мањина, да носе на јавним местима традиционалну хаљину коју носи већински део народа.</s><s>Влада стриктно примењује тај закон у будистичким верским објектима, владиним канцеларијама, школама, званичним функцијама и јавним церемонијама.</s> <s>Операција све чисто</s> <s>Током деведесетих година двадесетог века, индијске сепаратистичке групе Уједињени ослободилачки гронт Асом (УЛФА), Национални демократски фронт Бодоланда (НДФБ) и Ослободилачка организација Камптапур (КЛО) почеле су да постављају логоре у густим џунглама у јужном Бутану.</s><s>У њима су обучавани терористи за нападе у Индији.</s><s>Влада Бутана је већ 1996. године била свесна да су они присутни на њеној територији и редовно се расправљало о томе у Народној скупштини.</s><s>Влада Индије је почела да врши дипломатски притисак на краљевску владу да уништи логоре и предлагала је заједничку акцију.</s><s>Влада је желела да мирно реши ову ситуацију и почела је преговоре 1998. године.</s><s>До децембра 2003. године, преговори нису успели да произведу било какав договор и краљевска влада више није желела њихово присуство и издала је 13. децембра 48-часовни ултиматум.</s><s>Када је ултиматум истекао, 15. децембра краљевска бутанска армија је почела војне операције против милитантних група.</s> <s>Под вођством краља Џигме Дорџи Вангчука у Операцији све чисто војска и полиција са 6.000 људи, напала је око 3.000 терориста који су се налазили у 30 логора.</s><s>До 27. децембра 2003. године, свих 30 логора било је уништено.</s><s>Војска Бутана је запленила више од 500 АК 47/56 аутоматске пушке и 500 других оружја, укључујући ракетне бацаче и минобацаче, заједно са више од 100.000 комада муниције.</s><s>Такође је заплељено и оружје противваздухопловне одбране.</s> <s>До 3. јануара 2004. свих 30 терористичких логора и додатних 35 осматрачница су уништени, а терористи протерани.</s><s>Убијено је или заробљено око 485 терориста.</s><s>Заробљени терористи су предати влади Индије.</s><s>Бутанци су имали 11 убијених и 35 рањених војника.</s> <s>Политичке реформе</s> <s>За време владавине краља Џигме Синге Вангчука уведене су значајне политичке реформе.</s><s>Једна од њих је пренос већине административних овлашћења на Савет министара и омогућаваље разрешење краља ако постоји двотрећинска већина у Народној скупштини.</s> <s>Године 1999, влада је укинула забрану која се односила на телевизију и интернет.</s><s>У свом говору, краљ је рекао да је телевизија била главни корак ка модернизацији Бутана, и да је дала велики допринос у повећању бруто националне среће.</s><s>Међутим, истовремено је упозорио да би „злоупотреба“ телевизије могла угрозити традиционалне бутанске вредности.</s> <s>Нови устав је представљен почетком 2005. године.</s><s>Задовољан транзицијским процесом демократизације Бутана, у децембру 2005. године, Џигме Синге Вангчук је најавио да ће абдицирати у корист свога сина, што је и учинио 14. децембра 2006. године.</s><s>Ово је било праћено првим националним парламентарним изборима у децембру 2007. и марту 2008. године.</s><s>Наследио га је 28-годишњи Џигме Хесар Намгјел Вангчук који је крунисан за краља 28. новембра 2006. године.</s> <s>Млади краљ је владавину почео демократизацијом државе.</s><s>Као председавајући Народне скупштине повео је питање о изборним законима, реформама земљишта и другим важним питањима.</s><s>Он је навео да је одговорност ове генерације Бутанаца да се осигура успех демократије.</s><s>Путовао широм земље да подстакне учешће младих у демократизацији Бутана, говорећи углавном младима о потреби Бутанаца да се залажу за веће стандарде у образовању, у послу, јавној служби и потреби људи у малим земљама да раде напорније од других.</s> <s>Становништво</s> <s>У Бутану можемо издвојити неколико етничких група.</s><s>Нгалопи живе у западном делу земље и њихова култура је тесно повезано са Тибетом.</s><s>Шарчопи живе претежно у источном Бутану и практикују тибетански будизам.</s><s>У Бутану живи и трећа велика група, Лоцампа који су хетерогена група углавном непалског порекла.</s><s>Сматра се да су према попису из 1988. године они представљали 45% становништва Бутана.</s><s>Осамдесетих година дошло је до рата због борбе „за право на пребивалиште, језик и облачење.” Због тога је стотине хиљаде људи морало да напусти Бутан и нашло се у избегличким камповима у Непалу без држављанства.</s><s>У модерним временима, са побољшањем саобраћајне инфраструктуре, било је много бракова између ових група, али је након рата осамдесетих година то много ређе.</s> <s>У високим планинама северозападног Бутана у селу Лаја живи аутохотон народ Лајапи.</s><s>Захваљујући тибетанском утицају, Лајапи практикују мешавину Бона (тибетанска традиционална религија) и тибетанског будизма.</s><s>Према легенди, село Лаја је место где је Нгаванг Намгијал, оснивач Бутана, први пут ушао у земљу.</s> <s>Стопа писмености у Бутану је 59,5%.</s><s>Земља има средњу старост 24,8 година, животни век је 62,2 година (61 за мушкарце и 64,5 за жене), а на сваких 1070 мушкараца иде 1000 жена.</s> <s>Религија</s> <s>Процењује се да су између две трећине и три четвртине становништва припадници вађрајана будизма, што је уједно и државна религија.</s><s>Отприлике једна четвртина до једне трећине су следбеници хиндуизма.</s><s>Друге религије чине мање од 1% становништва.</s><s>Постојећи правни оквир, у принципу гарантује слободу вероисповести.</s><s>Прозелитизам је забрањен одлуком краљевске владе и Уставом.</s> <s>Будизам се на овим просторима појављује у седмом веку.</s><s>Тибетански краљ Сонгтсен Гампо (владао 627–649) наредио је да се направе два будистичка храма у области Бумтанг у централном Бутану и други у близини места Паро у западном Бутану.</s> <s>Језици Национални језик Бутана џонгка, један је од 53 језика у породици тибетанских језика.</s><s>Џонгка језик користи писмо које се назива Чокеј, које је идентично као тибетанско.</s><s>У Бутану се говори 24 језика и сви припадају тибетско-бурманским језицима, осим непалског који припада групи индо-аријских језика.</s><s>До осамдесетих година 20. века, влада је финансирала наставу на непалском језику у школама у јужном Бутану.</s><s>Међутим, након оружаног устанка на југу, непалски је избачен из наставног плана и програма.</s><s>Непалским језиком по подацима из осамдесетих година, говорило је око 30% становништва.</s><s>Неки од језика нису довољно познати лингвистима.</s> <s>Најважнији градови</s> <s>Главни, а уједно и највећи град је Тимбу.</s><s>Уз Пјонгјанг то је једини главни град без семафора, а саобраћај регулишу полицајци који су стационирани у кућицама који су декорисани у традиционалном стилу.</s><s>Други по величини град је Пхунчолинг који се налази на само 293 метара надморске висине на граници са Индијом.</s><s>У граду Паро налази се Аеродром Паро, једини међународни аеродром у Бутану.</s><s>Пунака је стара престоница Бутана и седиште владе до 1955. године.</s> <s>У табели је број становника према према последњем попису из 2017. године.</s> <s>Државни симболи</s> <s>Застава Бутана састоји се од белог змаја на црвеној и наранџастој подлози.</s><s>Застава је подељена дијагоналом из доњег левог угла на два троугла.</s><s>Горњи троугао је жут а доњи наранџаст.</s><s>Змај је смештен на граничну линију, окренут ка доњем углу.</s><s>Ова застава са мањим изменама се користи од 19. века, а свој садашњи облик добила је 1960. године.</s><s>Змај приказан на застави је Пијани змај или Змај гром који представља локално име Бутана, земља Змаја.</s><s>Змај има драгуље у својим канџама што представља богатство.</s><s>Жута боја представља секуларну монархију а наранжаста будизам.</s> <s>Грб Бутана састоји се од круга унутар којег се налазе многи будистички симболи попут лотоса, драгог камења и златних змајева.</s><s>Стилизоване муње у амблему симбол су хармоније између световне и религијске снаге, лотос је симбол чистоће, драги камен представља снагу и моћ владара.</s><s>Присутне боје у амблему су златна, црвена и ружичаста.</s> <s>Назив химне је композиција У земљи грома змајевог краљевства: {{цитат|У земљи грома змајевог краљевства где расту чемпресиуточиште од религиозног живота и славне традиције грађанског животанашао је краљ змаја, славни монарх,чије је постојање вечно, а његова владавина величанственаучи нас напредовању и води ка просветљењунека сија као Сунце мира и среће.}}</s> <s>Политика</s> <s>Политички систем Бутана развио из апсолутне монархије у уставну монархију.</s><s>Мањине су све више заступљеније у влади Бутана, укључујући кабинет, парламент и локалну управу.</s> <s>Краљ Бутана је шеф државе.</s><s>Носи титулу (-{Druk Gyalpo}-), што се преводи као Краљ Змаја.</s><s>Владајући монарх је Џигме Хесар Намгјел Вангчук.</s><s>Позиција је наследна, али се краљ повлачи са 65 година.</s><s>Краљева владавина може бити прекинута двотрећинском већином гласова из законодавног тела и референдума где је потребна обична већина у свих двадесет округа земље.</s><s>Најближи краљев саветник је Џе Кхенпо (-{Je Khenpo}- који је највиши верски поглавар у Бутану.</s><s>Он води комисију за монашка питања.</s> <s>Премијер Бутана је признат као шеф владе.</s><s>Политичка партија која има већину места у Народној скупштини добија могућност да именује премијера.</s><s>Премијер председава саветом министара (-{Lhengye Zhungtshog}-) који је установљен 1999. године.</s><s>Тренутно има 10 министара Бутана који су задужени за разна министарства и одељења.</s><s>Савет министара има мандат да планира и координира политику државе и надгледа њихову имплементацију, наглашава циљеве деловања државе и издваја ресурсе потребне за њихово остваривање и представља Краљевство на националном и глобалном нивоу.</s><s>Савет саветује краља.</s><s>Краљ може тражити савет од премијера и савета министара, посебно о међународним питањима.</s><s>Тренутни премијер Бутана је Лотај Черинг, који је заменио Шеринг Тобгаја који је ту функцију обављао од 2013 до 2018. године.</s> <s>У Уставу Бутана из 2008. године прописано је да се законодавна власт бира путем општег бирачког права.</s><s>Законодавство земље има горњи дом (Национални савет) и доњи дом (Народну скупштину).</s><s>Национални савет се састоји од 25 изабраних чланова, а Народна скупштина са 47 изабраних посланика из политичких партија.</s><s>Парламент земље задржава моћ да доноси законе и држи краља и министре под контролом.</s><s>Чланови оба дома имају мандат пет година након чега се организују избори.</s> <s>Избори се одржавају у два круга.</s><s>У првом кругу све странке се такмиче у 20 џонгхага (административне и судске области у Бутан).</s><s>Две странке са највећим бројем гласова пролазе у други круг, у коме се боре за 47 посланичка места у Народној скупштини Бутана.</s><s>На изборима одржаним 2008. године победила је Партија мира и напретка са убедљиво освојених 45 мандата.</s><s>На 2013. године Партија мира и напретка освојила је 17 мандата, док је победила Народна демократска партија.</s><s>На последњим изборима одржаним 2018. године највише мандата освојила је Уједињена бутанска партија (30 мандата), а друга је била Партија мира и напретка.</s><s>Владајућа Народна демократска партија није прошла у други круг и остала је први пут без места у Народној скупштини.</s> <s>Спољни послови</s> <s>Бутан одржава јаке економске, војне и стратешке односе са суседном Индијом.</s><s>Бутан и Индија потписале су 2007. нови споразум који је дозволио Бутану да има контролу над својим спољашњим односима.</s><s>Он је заменио споразум потписан 1949. године.</s><s>Влада Бутана одлучује о свим спољашњим питањима, укључујући и она у којима Индија има витални интерес, као што је бутанска граница са Кином.</s><s>Овим споразумом потврђен је статус Бутана као сувереној и независној нацији.</s> <s>Бутан има дипломатске односе са 52 државе и Европском унијом.</s><s>Има представништва у Индији, Бангладешу, Тајланду и Кувајту, има два представника УН, једног у Њујорку и једног у Женеви.</s><s>Само Индија и Бангладеш имају амбасаде у Бутану, док Тајланд има конзулат у Бутану.</s><s>Државе попут Сједињених Америчких Држава и Велике Британије, немају формалних дипломатских односа са Бутаном, али одржавају неформални контакт преко њихових амбасада у Њу Делхију и Бутанског почасног конзулата у Вашингтону.</s><s>Уједињено Краљевство има почасног конзула у Тимбуу.</s><s>Друге земље одржавају дипломатски неформални контакт преко својих амбасада у Њу Делхију.</s> <s>Бутан има веома срдачне односе са Јапаном, који пружа значајну развојну помоћ.</s><s>Јапанска царска породица угостила је краљевску породицу Бутана током државне посете 2011. године.</s><s>Јапан такође помаже Бутану да се носи са глацијалним поплавама кроз развој система раног упозорења.</s><s>Бутан има јаке политичке и дипломатске односе са Бангладешом.</s><s>Бутански краљ је био почасни гост током прославе 40. годишњице независности Бангладеша.</s><s>У заједничкој изјави премијера обе земље из 2014. године најављена је сарадња у областима хидроенергије, управљања рекама и ублажавања климатских промена.</s><s>Бангладеш и Бутан су 2020. потписали споразум о преференцијалној трговини са одредбама о слободној трговини.</s> <s>Индијски и бутански држављани могу путовати у земље међусобно, без пасоша или визе, само уз личну карту.</s><s>Грађани Бутана такође могу радити у Индији без правног ограничења.</s><s>Бутан нема формалне дипломатске односе са својим северним суседом Народном Републиком Кином, мада се размена посета на разним нивоима између две државе значајно повећала у последње време.</s><s>Први билатерални споразум између Кине и Бутана је потписан 1998. године, а Бутан такође има почасне конзулате у кинеским зависним територијама Макау и Хонгконгу.</s><s>Бутанска граница са Кином је у великој мери неразграничена и спорна у неким местима.</s><s>Око 269 km² и даље је предмет дискусије између Кине и Бутана.</s> <s>Дана 13. новембра 2005, кинески војници прешли су у спорне територије између Кине и Бутана, и почеле изградњу путева и мостова.</s><s>Бутански министар спољних послова Канду Вангчук се обратио кинеским властима након што је то питање покренуто у бутанском парламенту.</s><s>У одговору, портпарол Министарства спољних послова Народне Републике Кине Ђин Ганг рекао је да граница остаје у спору и да две стране настављају да раде на мирном и срдачном решавању спора, негирајући да је присуство војника у тој области било покушај насилне окупације.</s> <s>Војска</s> <s>Оружане снаге Бутана чини Краљевска бутанска армија која је одговорна за очување суверенитета и територијалног интегритета земље.</s><s>Врховни командант војске је краљ Бутана.</s><s>Део краљевске бутанске армије чине и краљеви телохранитељи, елитни део оружаних снага одговорних за безбедност краља, краљевске породице и других важних личности у држави.</s><s>Чланство је добровољно и минимална старосна граница за регрутацију је 18 година.</s><s>Обичај је, али не и обавеза да из сваке породице бар један син служи у војсци.</s><s>Стајаћа војска броји око 16.000 и обучена је од стране индијске војске.</s><s>Има годишњи буџет од око 13,7 милиона долара (1,8% БДП-а).</s><s>Бутан је континентална земља, и нема морнарицу, а такође нема ни ваздухопловне снаге.</s><s>Војска се ослања на индијско ваздухопловство.</s><s>У ванредним ситуацијама и Краљевска полиција Бутана помаже војсци у одржавању реда и закона.</s> <s>Административна подела</s> <s>Бутан је подељен на четири административне зоне.</s><s>Свака зона је подељена на области.</s><s>Бутан има 20 округа.</s><s>Веће области су даље подељене на мање области (дунгхаг).</s><s>На најнижем нивоу, група села стварају мале административне јединице (гевог) којима управља гуп, кога је изабрао народ.</s> <s>Привреда</s> <s>Бутанска валута је Нгултрум, чија вредност је фиксирана према Индијској рупији.</s><s>Рупија је такође прихваћена као законско средство плаћања у земљи.</s> <s>И ако је Бутанска економија једна од најмањих на свету, нагло је порастла у последњих неколико година, од осам процената 2005. до 14% 2006. године.</s><s>Бутан је 2007. је имао другу по реду најбрже растућу економију на свету, са годишњом стопом економског раста од 22,4%.</s><s>То је углавном због пуштања у рад Хидроелектране Тал.</s><s>Од 2012. године приход по глави становника је 2.420 долара.</s> <s>Привреда Бутана се заснива на пољопривреди, шумарству, туризму и продаји хидроелектричне енергије у Индију.</s><s>Пољопривреда је главна грана привреде за 55,4% становништва.</s><s>Велика пажња се посвећује рукотворинама, посебно ткање и израда религиозне уметности.</s><s>Недостатак приступа мору, значио је да Бутан није био у могућности да значајно тргује својим производима.</s><s>Бутан нема железнице, мада индијске железнице планирају да се повежу са јужним Бутаном у складу са споразумом који је потписан у јануару 2005. године.</s><s>Бутан и Индија потписале су 2008. споразум о слободној трговини, што је додатно повећало бутански увоз и извоз на трећим тржиштима преко Индије без царина.</s><s>Бутан је до 1960. године имао трговинске односе са Тибетом, када је затворио границу са Кином, након прилива избеглица.</s> <s>Индустријски сектор је у повоју, а иако већина производња долази из домаће радиности, подстиче се и индустријска производња.</s><s>Индустрија обухвата производњу цемента, производе од дрвета, прераду воћа, алкохолних пића и калцијум-карбида.</s><s>Већина развојних пројеката, као што је изградња путева, ослања се на индијски уговор о раду.</s><s>У Бутану је примећен раст у сектору технологије, у областима као што су зелена технологија и потрошачког интернета (Електронско пословање)</s> <s>Приходи од преко 100.000 бутанских нгултрума годишње се опорезују, али веома мали број људи успева да заради годишње толико новца.</s><s>Стопа инфлације Бутана је процењена на око три посто у 2003. години.</s><s>Бутан има бруто друштвени производ од око 2,913 милијарди долара што их ставља на 162. месту по величини економија у свету.</s><s>Приход по глави становника је око 1.400 долара што их рангира на 124. место у свету.</s><s>Владини приходи су укупно 272 милиона, а расходи 350 милиона долара.</s><s>Међутим 60% бутанских расхода финансира Министарство спољних послова Индије.</s><s>Бутан извози струју, кардамон, гипс, дрво, рукотворине, цемент, воће, зачине и драго камење, укупно 128 милиона долара.</s><s>Увоз, међутим износи 164 милиона долара што доводи до дефицита.</s><s>Главне ставке обухватају увозна горива и мазива, жито, машине, возила, тканине и пиринач.</s><s>Главни извозни партнер Бутана према подацима из 2012. године су Индија, која увози 93,69% производа из Бутана и Бангладеш 4,12%.</s><s>Пошто је њена граница са Тибетом затворена, трговина између Кине и Бутана сада готово да не постоји.</s><s>Бутан увози највише из Индије (78,80%), Јужне Кореје (3,12%), Кине (2,51%), Јапана (2,37%) и Аустрије (1,77%).</s> <s>Пољопривреда</s> <s>Удео пољопривредног сектора у Бруто домаћем производу, смањена је са око 55% колико је било 1985. године, на 33% 2003. године.</s><s>Упркос томе, пољопривреда остаје примарни извор средстава за живот за већину становништва.</s><s>Влада је 2013. године најавила да ће Бутан постати прва земља у свету са 100% органске пољопривреде.</s> <s>Главни усеви који се узгајају у Бутану су кукуруз и пиринач.</s><s>Кукуруз чини 49% укупног домаћег узгоја житарица, а пиринач 43%.</s><s>Пиринач је главна култура и узгаја се у свим регионима где је доступно наводњавање.</s><s>Осим пиринча, на овим просторима се узгајају и друге културе попут попут пшенице, јечма, биљног уља, кромпира и различитог поврћа.</s><s>Кукуруз се углавном узгаја у сушним регионима на нижим надморским висинама.</s><s>Бутански црвени пиринач је најпознатији пољопривредни извозни производ, који долази до тржишта у Северној Америци и Европи.</s><s>Бангладеш је највеће тржиште бутанских јабука и поморанџи.</s> <s>Саобраћај и транспорт</s> <s>Ваздушни саобраћај Аеродром Паро је једини међународни аеродром у Бутану, а налази се 6 km од града Паро у долини истоимене реке на 2.237 m надморске висине.</s><s>Због околних врхова високих 5.500 м аеродром Паро се сматра једном од најзахтевнијих на свету.</s><s>Довољно говори чињеница да је до октобра 2009. године само осам пилота било лиценцирано за слетање на овај аеродром.</s><s>Ваздушни саобраћај на аеродрому је дозвољен само у добрим визуелним и метеоролошким условима те у времену од изласка до заласка сунца.</s><s>Осим аеродрома Паро, у Бутану постоје и аеродроми Бартхпалатханг и Јонгпхула који служе за домаће летове.</s> <s>Железнички саобраћај Бутан нема железницу, иако је склопљен споразум са Индијом да се повеже јужни Бутан са Индијом изградњом пруге у дужине од 18 -{km}-.</s><s>Пруга би ишла од села Хасимара у Западном Бенгалу до села Торибари у Бутану.</s> <s>Друмски саобраћај Источно-западни коридор повезује Пхунчолинг на југозападу и Трашиганг на истоку земље.</s><s>Пут пролази кроз Вангди-Пходранг, Тронгсу и друга важна места.</s><s>Пут повезује главни град Тимбу са другим већим градовима, са Паром и Пунаком.</s><s>Као и остали путеви у Бутану, тако и коловоз на источно-западном коридору није у најбољем стању због обилних киша и клизишта.</s> <s>Туризам</s> <s>Туризам у Бутану је почео 1974. године, када је влада Бутана, у настојању да прикупи приходе и да промовише јединствену културу и традицију Бутана у спољном свету, отворила своју изоловану земљу за странце.</s><s>Uкупно 287 туриста посетило је Краљевину Бутан 1974. године.</s><s>Број туриста порастао је на 1992. године на 2.850, а већ 1999. године број је порастао на 7.158.</s><s>До касних 1980-их, туризам је допринео преко 2 милиона америчких долара годишњег прихода.</s> <s>Током 2017. године Бутан је посетило више од 250.000 људи што је највећи број до сада.</s><s>Највећи број туриста долази из Азије и Пацифика, посебно из Индије, Тајланда, Вијетнама, Филипина, Аустралије, Јапана, Кине, Сингапура, Бангладеша, Малезије, Малдива и Јужне Кореје.</s><s>Порастао је и број са запада, посебно из Сједињених Америчких Држава, Уједињеног Краљевства, Немачке и Француске.</s> <s>Култура</s> <s>Бутан има богато и јединствено културно наслеђе које је углавном остало нетакнуто због своје изолованости од остатка света до средине 20. века.</s><s>Једна од главних атракција за туристе је култура и традиција земље.</s><s>Бутанска традиција је дубоко огрезла у свом будистичком наслеђу.</s><s>Хиндуизам је друга најдоминантнија религија у Бутану, а највише је заступљена у јужним регионима.</s><s>Влада све више улаже напоре да очува и одржи садашњу културу и традицију земље.</s><s>Због свог углавном нетакнутог природног окружења и културног наслеђа, Бутан је назван „Последњи Шангри-Ла”.</s> <s>Док грађани Бутана могу слободно да путују у иностранство, многи странци сматрају Бутан неприступачним.</s><s>Разлог зашто је то непопуларна дестинација је цена, која је висока за туристе са мањим буџетима.</s><s>Улаз је бесплатан за држављане Индије, Бангладеша и Малдива, али сви остали странци морају да се пријаве код бутанског туроператора и плате око 250 долара дневно за боравак у земљи.</s><s>Бутан је 2011. године примио 37.482 посетиоца, од којих је 25% било оних који су дошли на састанке, конференције и изложбе.</s> <s>Бутан је био прва нација на свету која је забранила дуван.</s><s>Било је незаконито пушити у јавности или продавати дуван, према Закону о контроли дувана из Бутана из 2010. године прекршитељи се кажњавају новчаном казном у износу од 232 долара — месечне плате у Бутану.</s><s>Године 2021. ово је поништено новим Законом о контроли дувана из 2021. како би се омогућио увоз и продаја дуванских производа и како би се сузбио прекогранични шверц дуванских производа током пандемије.</s> <s>Архитектура</s> <s>Бутанска архитектура остаје изразито традиционална, користећи набијену земљу и методе градње од плетера, зидање камена и замршену столарију око прозора и кровова.</s><s>Традиционална архитектура не користи ексере или гвоздене шипке у грађевинарству.</s><s>Карактеристика региона је врста тврђаве замка позната као дзонг.</s><s>Од давнина, они су служили као верски и световни административни центри за своје округе.</s> <s>Музика и плес Плес маски уз бубњеве као што је плес Чам уобичајени су на традиционалним фестивалима, обично праћени традиционалном музиком.</s><s>На овим догађајима плесачи приказују хероје, демоне, мртве главе животиња, богове и карикатуре обичних људи носећи шарене дрвене или композитне маске за лице и стилизоване костиме.</s><s>Плесачи уживају краљевско покровитељство, чувају древне народне и верске обичаје и одржавају древну традицију и уметност прављења маски.</s> <s>Плес маски уз бубњеве у Драмеци је свети плес који се изводи током фестивала у част Падмасамбхаве, будистичког гуруа из 8. века, у селу Драмеца на истоку Бутана.</s><s>Фестивал се организује два пута годишње, петог и десетог месеца бутанског календара, у манастиу Чоелинг Огиен Тегчок Намдроел.</s><s>У изведби плеса учествује шеснаест маскираних мушких плесача и десет музичара.</s><s>Плесачи носе монашке одежде и дрвене маске са цртежима животиња, како стварних, тако и митских.</s><s>Музичари свирају „чинеле, трубе и бубњеве, укључујући банг нга, велики цилиндрични бубањ, лаг нга, мали ручни кружни равни бубањ и нга чен, бубањ који се удара савијеним штапом“.</s><s>Прво изводе молитвени плес у соелдеп чам, главном светилишту, пре него што се један по један појаве у дворишту манастира.</s><s>Плес се састоји из два дела: мирног, контемплативног дела који представља мирна божанства и брзог, атлетског дела за оне љуте.</s><s>Представе плеса изводе се скоро пет векова.</s><s>Крајем деветнаестог века, плес је почео да се шири и на друге делове Бутана.</s><s>Данас се приближава томе да буде нешто попут националног плеса за земљу, и представља идентитет бутанске нације.</s><s>Плес је УНЕСКО уписао на Репрезентативну листу нематеријалне културне баштине човечанства 2008. године.</s> <s>Музика Бутана се генерално може поделити на традиционалну и модерну варијанту.</s><s>Традиционална музика обухвата религиозне и народне жанрове, међу којима су жунгдра и боедра.</s><s>Модерни жанр ригсар се свира на мешавини традиционалних инструмената и електронских клавијатура, а датира из раних деведесетих година прошлог века.</s><s>Показује утицај индијске популарне музике, хибридне форме традиционалних и западних популарних утицаја.</s> <s>Државни празници Бутан има бројне државне празнике, од којих се већина поклапа са традиционалним, сезонским, секуларним или верским фестивалима.</s><s>Они укључују краткодневницу (око 1. јануара у зависности од лунарног календара), Лунарну нову годину (фебруар или март), краљев рођендан и годишњицу његовог крунисања, званични завршетак сезоне монсуна (22. децембар), Дан државности (17. децембар) и разне будистичке и хиндуистичке прославе.</s> <s>Породица У бутанским породицама, наслеђе углавном прелази по женској, а не мушкој линији.</s><s>Ћерке наслеђују родитељску кућу.</s><s>Од мушкарца се очекује да се сам снађе у свету и често се сели у дом своје жене.</s><s>Бракови из љубави су чешћи у урбаним срединама, али је традиција склапања уговорених бракова међу познатим породицама и даље присутна у већини руралних средина.</s><s>Иако неуобичајена, полигамија је прихваћена, често као средство за задржавање имовине у затвореној породичној јединици, а не за њено распарчавање.</s> <s>Кухиња</s> <s>Пиринач (црвени пиринач), хељда и све више кукуруза су главни производи бутанске кухиње.</s><s>Локална исхрана такође укључује свињетину, говедину, месо јака, пилетину и јагњетину.</s><s>Припремају се супе и чорбе од меса и сушеног поврћа зачињене чилијем и сиром.</s><s>Ема даци је једно од најпознатијих јела Бутанске кухиње, признато као национално јело Бутана.</s><s>Направљен је од чилија и сира.</s><s>Млечна храна, посебно путер и сир од јака и крава, такође су популарни, и заиста се скоро сво млеко претвара у путер и сир.</s><s>Популарна пића укључују чај од путера, црни чај, локално пиће ара (пиринчано вино) и пиво.</s> <s>Образовање</s> <s>Историјски гледано, образовање у Бутану је било монашко, а секуларно школско образовање за општу популацију уведено је шездесетих година прошлог века.</s><s>Планински пејзаж представља препреке у функционисању образовања у Бутану.</s><s>Данас Бутан има два децентрализована универзитета са једанаест конститутивних факултета распоређених широм краљевства.</s><s>То су Краљевски универзитет у Бутану и Универзитет медицинских наука Кхесар Гјалпо.</s> <s>Од почетка модерног образовања у Бутану, наставници из Индије (посебно државе Керале) су служили у неким од најудаљенијих села Бутана.</s><s>Тако су 43 пензионисана наставника који су служили најдуже лично позвана у Тимбу, током прославе Дана учитеља 2018. године, где им је одао почаст и индивидуалну захвалност лично краљ Џигме Хесар Намгјел Вангчук.</s><s>Тренутно у школама широм Бутана има 121 наставника из Индије.</s> <s>Спорт</s> <s>Национални спорт Бутана је стреличарство, а такмичења се одржавају редовно у већини села.</s><s>Разликује се од олимпијских стандарда у техничким детаљима, као што су постављање циљева и атмосфере.</s><s>Постоје две мете смештенe преко 100 m и тимови пуцају са једног краја терена на други.</s><s>Сваки члан тима пуца по две стреле у једној рунди.</s><s>Стреличарство је друштвени догађај и такмичења се организују између села, градова и аматерских тимова.</s> <s>Још један традиционални спорт је Дигор, који подсећа на бацање кугле.</s><s>Крикет је стекао популарност у Бутану, поготово од увођења телевизијских канала из Индије.</s><s>Репрезентација Бутана у крикету је једна од успешнијих земаља у региону.</s> <s>Фудбал је такође све популарнији спорт.</s><s>Фудбалска репрезентација Бутана играла је 2002. године против Монсерата меч као две најслабије рангиране екипе на свету, на исти дан када се на светском првенству играло финале Бразил - Немачка.</s><s>Меч је одигран на националном стадиону Чанглимитанг, а Бутан је победио са 4:0.</s><s>Утакмицу је судио енглески судија Стив Бенет.</s><s>Документарни филм о овој утакмици под називом Друго финале урадио је холандски ражисер Јохан Крамер.</s><s>Првенство Бутана у фудбалу се одржава од 1986. године, а лига броји 10 клубова.</s> <s>Бутан се први пут појавио на Олимпијским играма 1984. године и од тада спортисти Бутана нису пропустили ниједне наредне Летње олимпијске игре.</s><s>Представници Бутана нису освојили ниједну олимпијску медаљу.</s><s>Једини спорт у којем су се такмичили на првих седам олимпијских игара је стреличарство, али су на олимпијским играма 2012. у Лондону први пут имали представника и у стрељаштву.</s><s>На Олимпијским играма 2020. године поред стреличарства и стрељаштва, имали су представнике и у џудоу и пливању.</s><s>На Зимске олимпијске игре Бутан никада није слао своје представнике.</s> <s>Види још Династија Вангчук</s> <s>Референце</s> <s>Литература</s> <s>Спољашње везе</s> <s>Национални портал Бутана Енциклопедија Бутаника Туристички савет Бутана Министарство спољних послова Бутана</s> <s>Државе у Азији Континенталне земље</s>

972

https://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%9D%D0%B5%D0%BF%D0%B0%D0%BB

Непал

<s>Непал (), званично Савезна Демократска Република Непал (), планинска је континентална држава у Хималајима на северу јужне Азије.</s><s>Граничи се на југу, истоку и западу са Индијом и на северу са Кином (Аутономним регионом Тибет).</s> <s>Површина Непала је 147.181 km², где је 2005. живело 27.133.000 становника.</s><s>Политичка и верска престоница земље је његов убедљиво највећи град Катманду.</s><s>По уређењу Непал је савезна демократска република.</s> <s>Историја</s> <s>Кроз већи део своје историје Непал је био монархија.</s><s>Њиме је од 1768. владала династија Шах која је ујединила мала краљевства.</s><s>У време британске колонијалне власти у Индији Непал је остао независан, али изолован од спољног света, плативши цену кроз привредну неразвијеност и феудалну заосталост.</s><s>Привредне реформе и делимично отварање према суседној Индији последњих деценија довеле су до промена набоље.</s><s>Сметња развоју је било избијање грађанског рата 1996. у којем се марксистичка герила борила против централних власти.</s><s>Године 2006. окончан је грађански рат договором о одржавању избора за уставотворну скупштину.</s> <s>Непалски парламент је 28. маја 2008. године изгласао укидање монархије и успостављање Савезне Демократске Републике Непал.</s> <s>Географија</s> <s>Положај Државе са којима се Непал граничи су Кина и Индија.</s><s>Површина државе износи 147.181 km².</s><s>Непал је држава трапезоидног облика на јужним падинама Хималаја, дуга око 800 и широка око 200 km.</s> <s>Геологија и рељеф</s> <s>Иако мала држава, Непал поседује велику разноврсност предела, од тропско влажне климе на југу, до највиших врхова света на северу.</s><s>Обично се дели у три физичко-географске регије: планине, брда и регион Тераи (влажна регија).</s><s>Ове еколошке зоне се простиру у правцу исток-запад, а вертикално их пресецају речни системи.</s><s>Са повећањем надморске висине долази до смањивања температуре.</s> <s>Осам од десет највиших светских врхова је у Непалу, од којих се највиши врх на Земљи Монт Еверест (8.848 m, непалски: Сагармата) налази на граници са Кином.</s> <s>Воде</s> <s>Флора и фауна</s> <s>Клима</s> <s>Привреда Главна привредна делатност и даље је пољопривреда, али расте удео услужних делатности (туризам).</s><s>Држава велику помоћ прима од страних донатора: Немачке, Кине, Јапана и САД.</s><s>Пољопривредне културе су: кукуруз, пшеница, пиринач, памук, дуван, кромпир, чај као и ароматично биље.</s><s>Сточарство је развијено; оваца (2,4 мил) говеда (7 мил) свиња, коза.</s><s>Индустрија је у зачетку: текстилна, прехрамбена, дуванска, коже, обућа.</s><s>Руде: злато, бакар, гвожђе, манган и никл.</s> <s>Становништво</s> <s>У Непалу живи више од 60 различитих етничких заједница и каста.</s><s>Најбројније четири групе су: кшатрије (око 16%), брамани (око 13%), Магар (7%) и Тару (6,75%).</s><s>Етнички Шерпе, познати као водичи алпинистичких експедиција, чине свега 0,68% становништва.</s><s>Хиндуизам је најбројнија религија (80%), следи будизам (11%).</s><s>Оснивач будизма Сидарта Гаутама (Буда) је рођен у Непалу.</s><s>Непалским говори око половине становника, а служи и као -{lingua franca}- за говорнике других језика.</s> <s>Око половина становништва живи испод границе сиромаштва (1,25 $ дневно).</s> <s>Непалска застава једина је државна застава која нема правоугаони облик.</s> <s>Административна подела</s> <s>Референце</s> <s>Литература</s> <s>Michaels, Axel, et al. "Nepalese History in a European Experience: A Case Study in Transcultural Historiography." History and Theory 55.2 (2016): 210–232.</s><s>Garzilli, Enrica, "A Sanskrit Letter Written by Sylvain Lévi in 1923 to Hemarāja Śarmā Along With Some Hitherto Unknown Biographical Notes (Cultural Nationalism and Internationalism in the First Half of the 21st Cent.: Famous Indologists Write to the Raj Guru of Nepal – no.</s><s>1), in Commemorative Volume for about 30 Years of the Nepal-German Manuscript Preservation Project.</s><s>Journal of the Nepal Research Centre, XII (2001), Kathmandu, ed. by A. Wezler in collaboration with H. Haffner, A. Michaels, B. Kölver, M. R. Pant and D. Jackson, pp.</s><s>115–149.</s><s>Garzilli, Enrica, "Strage a palazzo, movimento dei Maoisti e crisi di governabilità in Nepal", in Asia Major 2002, pp.</s><s>143–160.</s><s>Garzilli, Enrica, "Il nuovo Stato del Nepal: il difficile cammino dalla monarchia assoluta alla democrazia", in Asia Major 2005-2006, pp.</s><s>229–251.</s><s>Garzilli, Enrica, "Il Nepal da monarchia a stato federale", in Asia Major 2008, pp.</s><s>163–181.</s><s>Garzilli, Enrica, "La fine dell'isolamento del Nepal, la costruzione della sua identità politica e delle sue alleanze regionali" in ISPI: Istituto per gli Studi di Politica Internazionali, CVII (Nov. 2008), pp.</s><s>1–7; Garzilli, Enrica, "Le elezioni dell'Assemblea Costituente e i primi mesi di governo della Repubblica Democratica Federale del Nepal", in Asia Maior 2010, pp.</s><s>115–126.</s><s>Garzilli, Enrica, "Nepal, la difficile costruzione della nazione: un paese senza Costituzione e un parlamento senza primo ministro", in Asia Maior 2011, pp.</s><s>161–171.</s><s>Garzilli, Enrica, "The Interplay between Gender, Religion and Politics, and the New Violence against Women in Nepal", in J. Dragsbæk Schmidt and T. Roedel Berg (eds.), Gender, Social Change and the Media: Perspective from Nepal, University of Aalborg and Rawat Publications, Aalborg-Jaipur: 2012, pp.</s><s>27–91.</s><s>Garzilli, Enrica, "Nepal, stallo politico e lentezze nella realizzazione del processo di pace e di riconciliazione", in Asia Maior 2012, pp.</s><s>213–222.</s><s>Garzilli, Enrica, "A Sanskrit Letter Written by Sylvain Lévy in 1925 to Hemarāja Śarmā along with Some Hitherto Unknown Biographical Notes (Cultural Nationalism and Internationalism in the First Half of the 20th Century – Famous Indologists write to the Raj Guru of Nepal – No.</s><s>2)", in History of Indological Studies.</s><s>Papers of the 12th World Sanskrit Conference Vol.</s><s>11.2, ed. by K. Karttunen, P. Koskikallio and A. Parpola, Motilal Banarsidass and University of Helsinki, Delhi 2015, pp.</s><s>17–53.</s><s>Garzilli, Enrica, "Nepal 2013-2014: Breaking the Political Impasse", in Asia Maior 2014, pp.</s><s>87–98.</s><s>Tiwari, Sudarshan Raj (2002).</s><s>The Brick and the Bull: An account of Handigaun, the Ancient Capital of Nepal.</s><s>Himal Books. .</s><s>Kayastha, Chhatra Bahadur (2003).</s><s>Nepal Sanskriti: Samanyajnan.</s><s>Nepal Sanskriti. .</s><s>Stiller, Ludwig (1993): Nepal: growth of a nation, HRDRC, Kathmandu, 1993, 215pp.</s> <s>Спољашње везе</s> <s>Влада Владе Непала Званични веб-сајт Непалске туристичке управе</s> <s>Опште Непал на сајту Би-Би-Си њуз Непал на сајту UCB Libraries GovPubs Непал на сајту Encyclopædia Britannica Кључне развојне прогнозе за Непал на сајту International Futures</s> <s>Државе у Азији Континенталне земље</s>

975

https://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%92%D0%BE%D1%98%D0%B2%D0%BE%D0%B4%D0%B8%D0%BD%D0%B0

Војводина

<s>Војводина, званично Аутономна Покрајина Војводина — скраћено АПВ, јесте аутономна покрајина у саставу Републике Србије.</s><s>Простире се преко Панонске низије, а на југу граничи са главним градом Београдом и рекама Савом и Дунавом.</s><s>Према попису из 2022. има 1.740.230 становника.</s><s>Административни центар је Нови Сад, други по величини град у Србији.</s> <s>Војводину чине историјски региони Банат, Бачка и Срем.</s><s>Покрајина се граничи на северу са Мађарском, на истоку са Румунијом, на западу са Хрватском и на југозападу са БиХ (Република Српска).</s><s>Јужну границу већим делом чине реке Дунав и Сава.</s><s>Позната је као мултиетничко и мултикултурално подручје, са око 26 етничких група и шест службених језика.</s> <s>Име Име Војводина на српском језику означава територију којом управља војвода.</s><s>У српском језику се користе још две варијанте имена Војводине, а то су: Војводовина и Војводство.</s><s>У пољском језику се данас такође користи назив -{województwo}- као ознака за покрајину.</s><s>Име Војводине потиче из 1848. године, када се простор данашње Војводине звао Српска Војводина (1848—1849) и Војводство Србија (1849—1860).</s><s>Од 1945. године, у службеној је употреби назив Војводина.</s> <s>Службени називи на осталим службеним језицима Војводине:</s> <s>Иако се име Војводине у континуитету користи од 1848. године, назив има дубље историјско порекло, тако да је још 1690. и 1694. године Србима у Хабзбуршкој монархији било признато право на војводу и засебну територију (војводину), а још у 9. веку су на подручју данашње Војводине постојала војводства, којима су владале бугарске војводе.</s> <s>Географија</s> <s>Војводина се простире у Панонској низији и скоро целом својом површином (са изузетком северне Мачве) спада географски у средњу Европу, са површином од 21.500 -{km²}-, на којој живи нешто више од два милиона становника.</s><s>Административно седиште покрајине је Нови Сад.</s><s>Географски региони који чине Војводину су Банат, Бачка и Срем, као и мали северни део Мачве.</s> <s>Рељеф Војводине је претежно равничарски, изузев Срема, којим доминира планина Фрушка гора, и југоистока Баната, са Вршачким планинама.</s><s>Најнижа тачка Војводине је 75 -{m}-, a највиша 641 -{m}-.</s> <s>Највећи хидрографски потенцијал чини река Дунав са својим притокама, као најважнија водена саобраћајница и стратешки саобраћајни правац у средњој Европи.</s><s>Дунав кроз Србију протиче у дужини од 588 km, и то претежно кроз Војводину, а целом овом дужином је плован.</s><s>Пловне су и његове притоке Тиса (168 -{km}-), Сава (206 -{km}-) и Бегеј (75 -{km}-), између којих је прокопана разграната мрежа канала за наводњавање, одводњавање и транспорт, канал Дунав—Тиса—Дунав, укупне дужине 939 -{km}-, од чега је 673 -{km}- пловно.</s> <s>У географском смислу, појам Војводина може се односити и на делове Срема и Баната који припадају граду Београду (Панчевачки Рит, Земун, Нови Београд, Сурчин), а у историјском смислу овај појам се односио и на делове Срема, Бачке и Баната који данас припадају Хрватској, Мађарској и Румунији, а такође се односио и на подручје Барање.</s> <s>Историја</s> <s>Током историје, на територији данашње Војводине траг су оставили многи народи: Срби, Илири, Трачани, Келти, Римљани, Сармати, Готи, Хуни, Гепиди, Остроготи, Лангобарди, Византинци, Стари Словени, Авари, Франци, Бугари, Мађари, Османски Турци, Немци и други.</s> <s>У време римске управе, подручје данашње Војводине било је у самом средишту светских дешавања, будући да је град Сирмијум (данашња Сремска Митровица) био један од четири главна града Римског царства, а у самом граду или његовој околини рођено је шест римских царева.</s> <s>Словени (углавном преци данашњих Срба) се насељавају на територију данашње Војводине у шестом веку, заједно са Аварима (а у мањим групама вероватно и пре шестог века).</s><s>За време аварске и бугарске управе, деловима данашње Војводине су управљали локални владари који су носили титуле војводе или жупана.</s><s>Такви владари били су Кувер (7. век), Бута-ул (8. век), Салан са резиденцијом у граду Тителу и Глад (9. век), као и Ахтум и Сермон (11. век).</s> <s>Између десетог и дванаестог века, на подручју данашње Војводине се устаљује угарска власт.</s><s>Становништво средњовековне Угарске било је етнички мешовито и укључивало је Мађаре, Словене, Кумане, Сасе, Секеље, Јасе, Влахе, итд.</s><s>Мађари су у почетку чинили владајући слој угарског друштва, док су кметови били углавном Словени.</s> <s>Крајем 13. и почетком 14. века, доњим и горњим Сремом (данашња Мачва и данашњи Срем), владали су српски краљ Стефан Драгутин (између 1282. и 1316. године) и угарски великаш Угрин Чак (умро 1311. године), а обојица су били фактички независни владари.</s> <s>Иако су Срби на територији Војводине били део староседелачког словенског становништва (посебно у Срему), већи број Срба почиње да се насељава на ово подручје почевши од четрнаестог века.</s><s>Непосредно пред отоманско освајање ових простора, Срби су чинили знатан део становништва данашње Војводине.</s><s>После пада Србије под Турке (1459. године), деспоти Србије су наставили да владају на територији данашње Војводине (углавном у Срему), тада под управом Угарске, као вазали угарских краљева.</s><s>Резиденција српских деспота налазила се у граду Купинику (данашње Купиново) у Срему.</s> <s>Убрзо после Мохачке битке (1526. године) и војног пораза који је Угарској нанело Османско царство, на историјску сцену излази самозвани српски цар, Јован Ненад.</s><s>Уз помоћ војске првобитно састављене од српских плаћеника, Јован Ненад успоставља своју власт у Бачкој, северном Банату и делу Срема и ствара једну пролазну независну државу, чији је главни град била Суботица.</s><s>На врхунцу моћи, Јован Ненад се у Суботици крунисао за српског цара.</s><s>Ова српска држава била је кратког века.</s><s>Угарски племићи су се удружили против Јована Ненада и поразили његову војску у лето 1527. године, а цар Јован Ненад је убијен.</s><s>После пропасти цареве државе, Бачка и делови Баната којима је управљао долазе за кратко време поново под угарску управу, да би убрзо дошли под директну отоманску управу.</s> <s>После убиства цара Јована Ненада, дотадашњи врховни командант његове армије, Радослав Челник, преместио се са делом бивше цареве војске из Бачке у Срем, којим је тада управљало Османско царство.</s><s>Челник је за себе узео титулу сремског војводе и владао Сремом од 1527. до 1530. године као отомански вазал, а резиденција му се налазила у граду Сланкамену.</s><s>Пошто је Челник раскинуо свој савез са Турцима и преместио се на хабсбуршку територију, Срем долази под директну отоманску управу после 1530. године.</s> <s>Током отоманског освајања и успоставе отоманске власти мађарско и католичко словенско (шокачко) становништво се углавном иселило са ових простора.</s><s>Током отоманске владавине, већи део становништва Војводине чинили су Срби, који су претежно живели у селима, док је градове настањивало етнички и верски мешовито становништво, које је укључивало Србе, муслимане (Турци, исламизовани Срби, Арапи), Роме, Грке, Цинцаре, Јевреје, итд.</s><s>После обнове Пећке патријаршије 1557. године, које је издејствовао Мехмед паша Соколовић, православни Срби са подручја Војводине дошли су под њену јурисдикцију, а поглавар патријаршије имао је тада титулу „патријарха Срба, Бугара, поморских и северних страна“.</s><s>Срби у Банату су подигли велики устанак против турске власти 1594. године, а царевина им се осветила спаљивањем моштију Светог Саве – највеће српске реликвије, коју су поштовали чак и муслимани српског порекла.</s> <s>После Карловачког (1699) и Пожаревачког мира (1718), целокупна територија данашње Војводине долази под аустријску (хабсбуршку) власт.</s><s>Делови територије данашње Војводине укључени су тада у војну границу, а други делови су дошли под цивилну (жупанијску) власт.</s><s>За разлику од територија под цивилном управом, војном границом управљало се директно из Беча.</s><s>Из овог периода су познате и две велике сеобе Срба у Аустријску царевину (1690. и 1739. године), којима је појачана бројност српског становништва на подручју Војводине.</s><s>Срби су тада признати за једну од нација Хабсбуршке монархије (Natio Rasciana) и признато им је право на једно посебно војводство, односно територијалну аутономију.</s><s>Ово право је, међутим, остварено тек у револуцији од 1848. до 1849. године.</s><s>Током аустријске владавине, на територију Војводине су се, поред Срба, населили и многи колонисти, највише Немци и Мађари, али такође и Словаци, Хрвати, Русини, Румуни и други.</s> <s>После избијања мађарске револуције (15. марта 1848. године), делегација војвођанских Срба кренула је у Пожун, да новој мађарској влади достави захтеве Срба за равноправним положајем у Угарској.</s><s>После неуспелих преговора, дошло је до немира у војвођанским градовима, којом приликом су Срби спалили матичне књиге вођене на мађарском језику.</s><s>Што је мађарска влада била непопустљивија према умереним српским захтевима, то су ови захтеви постајали радикалнији.</s><s>У првим српским захтевима не спомињу се ни војвода ни војводина ни аутономија, али ће то веома брзо постати главне тачке српских захтева.</s><s>На Мајској скупштини у Сремским Карловцима (од 13. до 15. маја 1848. године), Срби су прогласили Српску Војводину, која се састојала од Срема, Баната, Бачке и Барање.</s><s>За војводу је изабран Стеван Шупљикац, Карловачка митрополија је уздигнута на ранг патријаршије, а тадашњи митрополит, Јосиф Рајачић, проглашен је за српског патријарха.</s><s>Изабран је народни одбор као привремена влада Српске Војводине.</s><s>Одлуке Мајске скупштине потврђене су касније од стране аустријског двора.</s><s>Мађарска влада је цео овај покрет српског народа прогласила бунтовничким и решила да га сломи војнички.</s><s>Срби су пружили енергичан отпор и у данашњој Војводини је беснео прави рат.</s><s>Непопустљивост мађарске владе искористило је српско вођство, на челу са патријархом Рајачићем.</s><s>Кад је аустријски цар прогласио Мађаре за бунтовнике, српске трупе из Војводине укључиле су се у царску војску и учествовале су у гушењу револуције у Угарској.</s> <s>После пораза мађарске револуције, одлуком аустријског цара, у новембру 1849. године, формирана је једна засебна аустријска покрајина названа Војводство Србија и Тамишки Банат (-{Wojwodschaft Serbien und Tamisch Banat}-), која се састојала од делова Баната, Бачке и Срема.</s><s>Покрајином је управљао аустријски гувернер, чије се седиште налазило у Темишвару, а титула војводе је припадала аустријском цару.</s><s>Службени језици Војводства Србије били су немачки и илирски (српски).</s><s>Покрајина Војводство Србија и Тамишки Банат је укинута 1860. године а већи део њене територије (Банат и Бачка) је прикључен хабсбуршкој Угарској, са изузетком Срема који је прикључен Краљевини Славонији, која касније постаје део Краљевине Хрватске-Славоније у оквиру хабсбуршке Угарске.</s> <s>После распада Аустроугарске монархије (29. октобра 1918. године), Велика народна скупштина Срба, Буњеваца и осталих Словена у Банату, Бачкој и Барањи је Новом Саду 25. новембра 1918. године прогласила отцепљење Баната, Бачке и Барање од Угарске и њихово присаједињење Краљевини Србији, што је касније озакоњено Видовданским уставом.</s><s>Један дан пре тога (24. новембра 1918.), скупштина Срема, одржана у Руми, се такође изјаснила за прикључење Срема Србији.</s><s>Делегацију представника Баната, Бачке и Барање примио је регент Александар у Београду 1. децембра 1918. године, када је проглашено стварање Краљевине Срба, Хрвата и Словенаца.</s> <s>Поред одлуке о присаједињењу Краљевини Србији, Велика народна скупштина у Новом Саду је такође донела одлуку о формирању покрајинске владе (народне управе) и покрајинске скупштине (великог народног савета) за Банат, Бачку и Барању.</s><s>За председника народне управе изабран је др Јован Лалошевић, а за председника великог народног савета др Славко Милетић.</s><s>Народна управа за Банат, Бачку и Барању била је активна све до 11. марта 1919. године, када је одржала своју последњу седницу.</s> <s>Краљевство Срба, Хрвата и Словенаца било је у почетку подељено на округе и жупаније, а затим на области.</s><s>1929. године формирана је покрајина Краљевине Југославије, названа Дунавска бановина, са седиштем у Новом Саду, која је обухватала Бачку, Барању, већи део Баната и Срема, као и део Шумадије и Браничева.</s> <s>После краткотрајног Априлског рата и брзе капитулације Краљевине Југославије 1941. године, Војводина је окупирана од стране Сила Осовине и подељена на три окупационе зоне: Срем су Немци предали Независној Држави Хрватској, Бачку и Барању је анектирала Хортијева Мађарска, док је Банат потпао под власт домаћих Немаца, иако је формално припадао Недићевој Србији.</s><s>Терор и физичко уништење недужног народа, привредна пљачка, општа обесправљеност, беда и очај карактерисали су четворогодишњу окупацију (1941—1944).</s><s>У току фашистичке окупације у Војводини је око 50.000 људи убијено, а преко 280.000 је било интернирано, хапшено, злостављано и мучено.</s> <s>Покрет отпора, који су комунисти покренули већ у лето 1941, недовољно припремљен и осмишљен према датим условима, претрпео је у Банату и Бачкој тежак пораз, док је у Срему, после солиднијих припрема, постепено прерастао у општенародни устанак.</s><s>Искуства из Срема у организовању ослободилачке борбе пренесена су у лето 1944. у Банат, Бачку и Барању, тако да је пре доласка Црвене армије, октобра 1944, овде већ била устројена нова народна власт са ослободилачким институцијама.</s> <s>Током Народноослободилачке борбе (1941-1945), на појединим привремено ослобођеним подручјима Војводине основани су органи народне власти, на челу са Главним народноослободилачким одбором Војводине (ГНООВ), који је установљен у новембру 1943. године.</s><s>Након ослобођења највећег дела Војводине у јесен 1944. године, покренуто је питање о озваничењу статуса Војводине као аутономне покрајине, с обзиром на њене историјске, економске и културне посебности, као и постојање већег броја припадника националних мањина.</s> <s>На пленарном заседању које је одржано 6. априла 1945. године у Новом Саду, чланови ГНООВ су донели једногласну одлуку: "Да Војводина има да буде у саставу федералне јединице Србије.</s><s>Да Војводина у саставу федералне Србије има пуну аутономију као аутономна покрајина".</s><s>Делегација ГНООВ је потом отпутовала у Београд, где је учествовала на заседању Антифашистичке скупштине народног ослобођења Србије (АСНОС).</s><s>На седници која је одржана 7. априла 1945. године, представници ГНООВ су делегатима АСНОС-а саопштили одлуку о укључивању Војводине у састав Србије, на шта је АСНОС одговорио усвајањем резолуције којом је одлука ГНООВ поздрављена и прихваћена.</s> <s>Скупштина изасланика народа Војводине, која је одржана 30. и 31. јула 1945. године у Новом Саду, потврдила је дотадашњи рад и одлуке ГНООВ.</s><s>Скупштина је такође формализовала одлуку о уласку Војводине, као аутономне покрајине, у састав федералне јединице Србије.</s><s>Статус аутономне покрајине у Србији, Војводина је задржала до данас, иако се степен аутономије мењао током времена.</s><s>Највећи степен аутономије Војводина је имала између 1974. и 1990. године, када је, иако формално у саставу Србије, имала статус федералног субјекта Југославије са елементима државности.</s> <s>Правни статус Највиши правни акт Аутономне Покрајине Војводине је Статут (изнад којег је Устав Републике Србије), који је ступио на снагу 1. јануара 2010. године.</s><s>Највиши покрајински орган је Скупштина, у коју се слободним изборима бира 120 посланика са територије АПВ и у којој су равноправни сви службени језици.</s><s>Орган извршне власти је покрајинска Влада на чијем је челу председник владе.</s> <s>АП Војводина је чланица Савета европских регија при Европском парламенту, као прва, а засада и једина, регија која је постала чланица, а да матична држава није у том тренутку била члан Европске уније или Савета Европе.</s><s>Такође, саоснивач је и регионалног савета еурорегије ДКМТ (Дунав—Кереш—Мориш—Тиса), који окупља, осим саме Војводине, и неколико жупанија из Мађарске и Румуније, и чији је задатак међусобна сарадња у регионалном привредном, културном и еколошком развоју.</s> <s>Територијална организација Војводина се састоји од 39 општина и 8 градова, подељених у 7 округа.</s><s>Седишта округа су у: Новом Саду, Суботици, Зрењанину, Панчеву, Сомбору, Кикинди и Сремској Митровици.</s> <s>Саобраћајни значај Кроз Војводину пролазе важне саобраћајнице, пре свега ауто-пут који иде од средње Европе и Хоргоша на граници према Мађарској, па преко Новог Сада до Београда, и даље на југоисток ка Нишу где се рачва у два правца: један правац води на исток ка граници са Бугарском; други на југ, према Скопљу и Солуну.</s><s>Трећи крак ауто-пута се у Срему одваја на запад, према суседној Републици Хрватској и даље ка западној Европи.</s><s>Око ауто-пута је развијена и мрежа локалних путева и железничких праваца.</s> <s>На југу Војводине почиње моравско-вардарска долина, најважнија комуникација између севера и југа Балканског полуострва, која се управо код Београда укршта са дунавским правцем Исток—Запад, чинећи геостратешки чвор.</s><s>То чини географскостратешки положај ове покрајине повољним и значајним за Србију.</s> <s>Демографија</s> <s>Етничке групе Према попису из 2022. године, Аутономна Покрајина Војводина има 1.740.230 становника, што чини 26,18% од укупног броја становника Републике Србије (без КиМ).</s><s>Срби, којих у Војводини има 1.190.785 (или 68,43%), већинско су становништво ове северне српске покрајине.</s><s>По бројности затим следе: Мађари (182.321 или 10,48%), Роми (40.938 или 2,35%), Словаци (39.807 или 2,29%), Хрвати (32.684 или 1,88%), Румуни (19.595 или 1,13%), Црногорци (12.424 или 0,71%), Буњевци (10.949 или 0,63%), Русини (11.207 или 0,64%), Југословени (12.438 или 0,71%), Македонци (7.021 или 0,40%), као и остале мање етничке скупине у које спадају: Руси (0,24%) Украјинци (0,18%), Муслимани (0,14%), Немци (0,11%), Албанци (0,11%), Словенци (0,06%), Бугари (0,06%) и други (укупно има више од 26 нација и националних или етничких група).</s> <s>У већини општина и градова Војводине већинско становништво су Срби.</s><s>Мађари чине већину становништва у пет општина на северу Покрајине (Кањижа, Сента, Ада, Бачка Топола и Мали Иђош), Словаци чине већину становништва у општини Бачки Петровац, док су град Суботица и општине Бечеј, Чока, Бач и Ковачица етнички мешовите.</s><s>У граду Суботици и у општинама Бечеј и Бач, појединачно најбројнија етничка група су Срби, у општини Чока Мађари, а у општини Ковачица Словаци (највећи број војвођанских Словака живи управо у овој општини).</s><s>Други бројнији народи Војводине (Русини, Румуни, Црногорци, Буњевци, Хрвати, Чеси) чине већину становништва у појединим насељима, док Роми чине већину становништва у појединим градским четвртима и формалним приградским насељима.</s> <s>Религија</s> <s>Према резултатима пописа становништва из 2011. године, од укупног броја становника Војводине већину (према верској припадности) чине хришћани: православци (70,25%), католици (17,43%) и протестанти (3,31%).</s><s>Муслимани чине 0,74% становника покрајине.</s> <s>Упоредни подаци о верској и етничкој припадности сведоче да у оквиру сваке етничке заједнице постоје специфичне религијске већине и мањине.</s><s>Тако су Срби, Румуни, Црногорци, Роми и Македонци највећим делом православци, док су Мађари, Хрвати и Буњевци највећим делом католици.</s><s>Украјинци су већим делом православци (57%), а мањим делом католици (36%), док су Русини већим делом католици (75%), а мањим делом православци (18%).</s><s>Словаци су већим делом протестанти (82%), а мањим делом католици (6%).</s><s>Бошњаци су највећим делом муслимани.</s> <s>Међу војвођанским Русинима, Украјинцима и Румунима који припадају католичкој вероисповести, највећи део су гркокатолици.</s> <s>Службени језици</s> <s>У Војводини је службено шест језика уз употребу њихових писама: српски (ћирилично писмо уз могућност употребе латиничног), мађарски (латиница), словачки (латиница), хрватски (латиница), румунски (латиница) и русински (ћирилица).</s><s>Извршно Веће АПВ је оснивач и издавач новина на службеним језицима и то: дневне новине Дневник на српском језику и Magyar Szó (Мађарска реч) на мађарском језику, а недељници су Hrvatska riječ (Хрватска реч — хрватски), Hlas Ľudu (Глас народа — словачки), Libertatea (Слобода — румунски) и Руске слово (Русинска реч — русински).</s> <s>Састав становништва према матерњем језику, према попису из 2011. године, био је: српски језик (76,91%), мађарски језик (12,48%), словачки језик (2,47%), ромски језик (1,42%), румунски језик (1,25%), хрватски језик (0,75%), и други.</s> <s>Већи градови</s> <s>Школство У Војводини је школски систем развијен и састоји се од мреже: предшколских установа; основних школа (539), у којима се настава држи и на језицима националних мањина; средњих школа (110), на којима је омогућена и настава на језицима националних мањина; и Новосадског Универзитета, са 13 факултета, на којима се настава обавља и на језицима националних мањина.</s> <s>Наука и култура</s> <s>У традиционалном културном и научном упоришту српског народа у Војводини најстарије установе су: Матица српска, основана 1826. године и Српско народно позориште, основано 1861. године, у коме се представе изводе и на језицима националних мањина.</s><s>У Новом Саду се налази и огранак Српске академије наука и уметности, Војвођанска академија наука и уметности, као и два научна института.</s><s>У тим институцијама и на факултетима ради око три хиљаде стручњака различитих усмерења.</s><s>Прво фотографско удружење основано је 1901. године: Фото, кино и видео савез Војводине, и једно је од најактивнијих удружења бивше СФР Југославије.</s> <s>Привреда У Војводини је привреда заснована на великом богатству квалитетног обрадивог земљишта, које захвата 84% њене површине, и чија природна плодност је побољшана мрежом канала за наводњавање, тако да је од 1,78 милиона хектара обрадиве земље око 0,5 милиона дренирано.</s><s>Око 70% приноса са ових поља отпада на житарице, 20% на индустријско биље, а 10% на остале културе.</s><s>Део плодова се извози, али већина се прерађује у домаћој прехрамбеној индустрији, стационираној углавном у Војводини (погони за прераду меса, воћа и поврћа, уљаре, шећеране, млекаре, итд).</s> <s>Неке од значајних компанија у Војводини су: Нафтна индустрија Србије Синтелон Србијагас ХИП Петрохемија (основана 1977) Апатинска пивара (основана 1756) АТП Војводина (основана 1945) Дневник холдинг Новосадски сајам Кондиторска индустрија Пионир (основана 1917) Фабрика шећера Зрењанин (основана 1911) Фабрика шећера Сента (основана 1961) -{MK Group}- Фабрика шећера Бачка (основана 1913) Радун инжењеринг Бачка Паланка (основана 1992) Нектар Бачка Паланка (основана 1998) Дунавпревоз Бачка Паланка (основана 1951) АД Бачка — Бачка Паланка (основана 1968) -{Hellenic Sugar}- Фабрика шећера Црвенка (основана 1911) Фабрика шећера Шајкашка (основана 1976) ПИК БЕЧЕЈ Пољопривреда АД Хемофарм ШТАДА Вршац (основана 1960) -{SwissLion}- — Таково Вршац</s> <s>Постоји и снажна базична индустрија, која производи машине за обраду метала, електричне уређаје и каблове, грађевинске материјале, нафтне деривате, хемијске производе, електромоторе, рото папир.</s><s>Развијена је и индустрија производа високог нивоа обраде, попут зубарске опреме, возила, фармацеутских производа, порцелана и другог.</s> <s>Део прихода војвођанске привреде долази и од туризма, који је нарочито развијен на рекама и језерима, термалним изворима и на Фрушкој гори на којој се налазе бројни православни манастири српско-барокног стила, углавном подигнути између 15. и 17. века.</s> <s>Политика</s> <s>Види још: Покрајински избори 2004. и Покрајински избори 2008.</s> <s>На покрајинским изборима из 2008. године, од 120 посланичких места у скупштини АП Војводине, натполовичну већину (64 посланичка места) добила је коалиција За европску Војводину.</s><s>Српска радикална странка освојила је 25 мандата, Мађарска коалиција 9, Заједно за Војводину 6, Демократска странка Србије — Нова Србија 6, Социјалистичка партија Србије – Партија уједињених пензионера Србије 5, док су различите групе грађана освојиле 5 мандата.</s> <s>Туризам</s> <s>Као туристичка дестинација, Војводина је позната по лову и риболову, бројним фестивалима хране, етно фестивалима, музичким фестивалима, као и богатим архитектонским и културним наслеђем, које укључује бројне православне манастире, дворце, тврђаве, као и остатке античке Римске цивилизације од којих су најзначајнији остаци римског Сирмијума.</s> <s>Галерија</s> <s>Види још Банат Бачка Срем Барања</s> <s>Референце</s> <s>Литература</s> <s>Спољашње везе</s> <s>Званична презентација Владе АП Војводине Званична презентација Скупштине АП Војводине Покрајински секретаријат за регионалну и међународну сарадњу Фонд "Европски послови" Аутономне Покрајине Војводине Привредна комора Војводине Званична презентација туристичке организације Војводине Војводина шуме Ловачки савез Војводине — туризам Национални парк Фрушка гора Воде Војводине Архив Војводине Покрајински секретаријат за културу Војводине Војвођанска академија наука Матица српска Радио Телевизија Војводине Музеј Војводине Музеј савремене уметности Војводине Град Нови Сад Дневник Војвођански информативно — забавни портал Дворци и летњиковци Војводине Црвени крст Војводине Документарни филм "Присаједињење 1918 - 2018"</s> <s>Административна подела Србије Статистички региони Србије Панонска низија</s>

977

https://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%9C%D0%B0%D1%80%D0%BE%D0%BA%D0%BE

Мароко

<s>Мароко ( [-{al-Maġrib}- — ал-Магриб], берб. -{Murakuc}-, ⵎⵓⵔⴰⴾⵓⵛ), или званично Краљевина Мароко ( [-{al-Mamlakah al-Maghribiyah}-], берб. -{Tageldit en Murakuc}-, ⵝⴰⴳⴻⵍⴷⵉⵝ ⴻⵏ ⵎⵓⵔⴰⴾⵓⵛ), је земља на северозападу Африке.</s><s>На западу излази на Атлантски океан, а на северу на Средоземно море.</s><s>Граничи се са Алжиром на истоку и Мауританијом на југу.</s><s>Мароко је под своју контролу ставио Западну Сахару, чији највећи део територије држи још од 1975. године.</s> <s>Насељену од палеолитске ере пре више од 90.000 година, прву мароканску државу је основао Идрис I 788.</s><s>Њом је касније владао низ независних династија, достигавши врхунац као регионална сила у 11. и 12. веку, под Алморавидима и династије Алмохада, када је контролисала већи део Пиринејског полуострва и Магреба.</s><s>У 15. и 16. веку, Мароко се суочио са спољним претњама свом суверенитету, са Португалијом која је заузела неку територију, а Османско царство је ушло са истока.</s><s>Династије Мариниди и Садити иначе су се одупирали страној доминацији, а Мароко је био једина северноафричка нација која је избегла османску власт.</s><s>Династија Алауита, која до данас влада земљом, преузела је власт 1631. године и током наредна два века проширила дипломатске и комерцијалне односе са западним светом.</s><s>Стратешка локација Марока у близини ушћа у Медитеран привукла је обновљено интересовање Европе; 1912.</s><s>Француска и Шпанија су поделиле земљу на одговарајуће протекторате, резервишући међународну зону у Тангеру.</s><s>Након повремених нереда и побуна против колонијалне власти, Мароко је 1956. поново стекао независност и поново се ујединио.</s> <s>Од стицања независности, Мароко је остао релативно стабилан.</s><s>Има пету највећу економију у Африци и има значајан утицај и у Африци и у арапском свету; сматра се средњом силом у глобалним пословима и има чланство у Арапској лиги, Унији за Медитеран и Афричкој унији.</s><s>Мароко је унитарна полууставна монархија са изабраним парламентом.</s><s>Извршну власт предводе краљ Марока и премијер, док законодавну власт имају два дома парламента: Представнички дом и Дом саветника.</s><s>Судску власт има Уставни суд, који може да преиспитује валидност закона, избора и референдума.</s><s>Краљ има огромна извршна и законодавна овлашћења, посебно над војном, спољном политиком и верским пословима; може издавати указе зване дахири, који имају снагу закона, а може и распустити парламент након консултација са премијером и председником уставног суда.</s> <s>Мароко полаже право на власништво над несамоуправном територијом Западне Сахаре, коју је означио својим јужним провинцијама.</s><s>Године 1975, након што је Шпанија пристала да деколонизује територију и уступи своју контролу Мароку и Мауританији, избио је герилски рат између тих сила и неких од локалних становника.</s><s>Године 1979.</s><s>Мауританија се одрекла права на ту област, али је рат наставио да бесни.</s><s>Године 1991. постигнут је споразум о прекиду ватре, али је питање суверенитета остало нерешено.</s><s>Данас Мароко заузима две трећине територије, а напори да се спор реши до сада нису успели да прекину политички ћорсокак.</s> <s>Етимологија имена</s> <s>Пуно арапско име -{al-mamlakâ l-maġribīyâ}- (المملكة المغربية) најбоље се може превести као „Краљевство Запада“, иако је „Запад“ на арапском језику الغرب -{al-Gharb}-.</s><s>Име се такође може превести као „краљевство вечери”.</s><s>Средњовјековни арапски историчари и географи понекад су Мароко називали -{al-Maghrib al-Aqṣá}- (المغرب الأقصى - што значи 'најудаљенији запад') како би га разликовали од суседних регија које су се тада звале -{al-Maghrib al-Awsaṭ}- (المغرب الأوسط - што значи 'блиски запад') и -{al-Maghrib al-Adná}- (المغرب الأدنى, што значи - 'најближи запад').</s> <s>Реч Мароко изведена је из имена града Маракеш, који је био његова престолница под династијом Алморавида и Алмохадским калифатом.</s><s>Порекло имена Маракеш оспорава се, али најверојатније долази од берберских речи -{amur (n) akush}- (ⴰⵎⵓⵔ ⵏ ⴰⴽⵓⵛ), што значи „Божја земља“.</s><s>Модерно берберско име за Маракеш је -{Mṛṛakc}- (на берберском латиничном писму).</s><s>На турском језику Мароко је познат као -{Fas}-, име изведено из његове древне престолнице Фес.</s><s>Међутим, у другим деловима исламског света, на пример у египатској и блискоисточној арапској литератури пре средине 20. века, назив који се често користио за означавање Марока био је Маракеш (مراكش).</s> <s>То се име и данас користи за нацију на неким језицима, укључујући персијски, урду и панџапски.</s><s>Енглески назив -{Morocco}- представља англицизацију шпанског назива државе, -{Marruecos}-.</s><s>То шпанско име било је и основа за стару тосканску реч за земљу, -{Morrocco}-, одакле је изведена модерна италијанска реч за земљу, -{Marocco}-.</s> <s>Географија</s> <s>Положај Мароко има обалу Атлантског океана која сеже поред Гибралтарског мореуза у Средоземно море.</s><s>Граничи се са Шпанијом на северу (водна граница кроз мореуз и копнена граница са три мале ексклаве под контролом Шпаније, Сеута, Мелиља и Пењон де Велез де ла Гомера), Алжиром на истоку и Западном Сахаром на југу.</s><s>Пошто Мароко контролише већи део Западне Сахаре, његова де факто јужна граница је са Мауританијом.</s><s>Међународно признате границе земље леже између географских ширина 27° и 36° N и географске дужине 1° и 14°.</s><s>Додајући Западну Сахару, Мароко се углавном налази између 21° и 36° N и 1° и 17° З (полуострво Рас Нуадибу је мало јужно од 21° и западно од 17°).</s> <s>Географија Марока се протеже од Атлантског океана, преко планинских подручја, до пустиње Сахаре.</s><s>Мароко је северноафричка држава, граничи се са северним Атлантским океаном и Средоземним морем, између Алжира и анексиране Западне Сахаре.</s><s>То је једна од само три нације (заједно са Шпанијом и Француском) које имају обалу Атлантика и Медитерана.</s> <s>Велики део Марока је планински.</s><s>Планине Атлас налазе се углавном у центру и на југу земље.</s><s>Планине Риф се налазе на северу земље.</s><s>Оба подручја углавном насељава Берберски народ.</s><s>Са 446.550 km², Мароко је, без Западне Сахаре, педесет седма по величини земља на свету.</s><s>Алжир се граничи са Мароком на истоку и југоистоку, иако је граница између две земље затворена од 1994. године.</s> <s>Шпанска територија у северозападној Африци поред Марока обухвата пет енклава на обали Средоземног мора: Сеута, Мелиља, Пењон де Велез де ла Гомера, Пењон де Алусемас, острва Чафаринас и спорно острво Перехиљ.</s><s>Уз обалу Атлантика Канарска острва припадају Шпанији, док је Мадеира на северу португалска.</s><s>На северу, Мароко се граничи са Гибралтарским мореузом, где међународни транспорт има несметан транзитни пролаз између Атлантика и Медитерана.</s> <s>Планине Риф се простиру преко региона који се граничи са Медитераном од северозапада до североистока.</s><s>Атлас планине се простиру низ кичму земље, од североистока ка југозападу.</s><s>Већина југоисточног дела земље налази се у пустињи Сахара и као таква је углавном слабо насељена и економски непродуктивна.</s><s>Већина становништва живи северно од ових планина, док на југу лежи Западна Сахара, бивша шпанска колонија коју је Мароко припојио 1975. (види Зелени марш).</s><s>Мароко тврди да је Западна Сахара део његове територије и то назива својим јужним провинцијама.</s> <s>Главни град Марока је Рабат; његов највећи град је главна лука Казабланка.</s><s>Остали градови са преко 500.000 становника на мароканском попису из 2014. су Фес, Маракеш, Мекнес, Сале и Тангер.</s> <s>Мароко је у ИСО 3166-1 алфа-2 стандарду географског кодирања представљен симболом МА.</s><s>Овај код је коришћен као основа за интернет домен Марока, .ma.</s> <s>Клима</s> <s>Клима је пустињска на југу, у подручју пустиње Сахара, а средоземна на северу и умерена на планинама.</s><s>Количина падавина варира од 200 -{mm}-−1 do 5050-{mm}-−1. Реке: Сус, Тенсфит, Себу.</s> <s>Клима Марока показује на северозападу утицаје медитеранске и сахарско-континенталне на југу и југоистоку.</s><s>Висови Атласа, који имају властиту климу, утичу на клматску слику.</s><s>Северозападни део земље има сува и топла лета са средњом августовском температуром од 23 °C (26 °C Казабланка и 29 °C Тангер).</s><s>Зиме су благе (јануар 12 °C) и кишне, где се количина падавина идући према југу смањује.</s><s>У унутрашњости опада благи утицај мора, тако да у централним деловима влада континентална клима, са летњим температурама од 29 °C до 45 °C, а зими се спуштају до 0 °C. Падавине су испод -{250 mm}-.</s><s>Zapadni planinski obronci prime i više od 1.000 -{mm}- годишње, а изнад 1.000 -{m}- надморске висине у зимским месецима пада и снег.</s><s>Јужно од Атласа, на рубовима Сахаре влада сува и топла клима.</s><s>Падавине су неравномерне и ретко достигну 200 -{mm}- годишње, па се земљорадња задржава у подручју оаза.</s><s>Током летњих месеци дува широко, топли ветар пун пустињског песка из Сахаре.</s> <s>Биодиверзитет</s> <s>Мароко има широк спектар биодиверзитета.</s><s>То је део средоземног басена, области са изузетном концентрацијом ендемских врста које пролазе кроз брзе стопе губитка станишта, и стога се сматра жариштем за приоритет очувања.</s><s>Авифауна су посебно варијанте.</s><s>Авифауна Марока обухвата укупно 454 врсте, од којих су пет унели људи, а 156 се ретко или случајно виђају.</s> <s>Берберски лав, који је у дивљини прогоњен до изумирања, био је подврста пореклом из Марока и национални је амблем.</s><s>Последњи берберски лав у дивљини устрељен је у планинама Атлас 1922. године.</s><s>Друга два примарна предатора северне Африке, атласки медвед и берберски леопард, сада су изумрли, односно критично су угрожени.</s><s>Реликтне популације западноафричких крокодила опстајале су у реци Дра све до 20. века.</s> <s>Берберски макаки, примат ендем Марока и Алжира, такође је суочен са изумирањем због престанка трговине, урбанизације, ширења дрвета и некретнина које умањују пошумљено подручје – станиште макакија.</s> <s>Трговина животињама и биљкама за храну, кућне љубимце, медицинске сврхе, сувенире и фото реквизите је уобичајена широм Марока, упркос законима који велики део тога чине незаконитим.</s><s>Ова трговина је нерегулисана и узрокује непознато смањење дивљих популација аутохтоних мароканских дивљих животиња.</s><s>Због близине северног Марока Европи, врсте као што су кактуси, корњаче, коже сисара и високо вредне птице (соколови и дропље) се узимају у разним деловима земље и извозе у значајним количинама, са посебно великим количинама јегуље – 60 тона извезено на Далеки исток у периоду 2009‒2011.</s> <s>Мароко је дом за шест копнених екорегија: медитеранске четинарске и мешовите шуме, медитеранску високоатласку степу клеке, медитеранске багремско-арганије суве шуме и сукулентне шикаре, медитеранске суве шуме и степе, медитеранске шуме и шуме и 7 сахарске шуме.</s><s>Имао је средњу оцену индекса интегритета шумског пејзажа из 2019. од 6,74/10, што га је рангирало на 66. место у свету од 172 земље.</s> <s>Историја</s> <s>Праисторија и антика Подручје данашњег Марока било је насељено најмање од палеолита, почевши негде између 190.000 и 90.000 година пре нове ере.</s><s>Недавна публикација сугерише да постоје докази за још раније људско становање у овој области: фосили Хомо сапиенса који су откривени касних 2000-их у близини атлантске обале у Џебел Ирхуду недавно су датирани на отприлике 315.000 година.</s><s>Током горњег палеолита, Магреб је био плоднији него данас, подсећајући на савану, за разлику од свог модерног сушног пејзажа.</s><s>Пре двадесет две хиљаде година, већ постојећу атеријанску културу наследила је иберомуруска култура, која је делила сличности са иберијским културама.</s><s>Предложене су скелетне сличности између људских остатака пронађених на иберомуруским гробницама „Мешта-Афалоу“ и остатака европских кромањонаца.</s><s>Иберомаурусску културу наследила је култура Беакер у Мароку.</s> <s>Студије митохондријалне ДНК откриле су блиску везу предака између Бербера и Саамија из Скандинавије.</s><s>Ови докази подржавају теорију да су неки од народа који су живели у франко-кантабријском уточишту у југозападној Европи током касног глацијалног периода мигрирали у северну Европу, доприносећи њеној поновној популацији након последњег леденог доба.</s> <s>У раном делу периода класичне антике, Феничани су полако увлачили северозападну Африку и Мароко у шири медитерански свет у настајању, који су тамо основали трговачке колоније и насеља, од којих су најзначајнија била Чела, Ликс и Могадор.</s><s>Могадор је основан као феничанска колонија још у 6. веку пре нове ере.</s> <s>Мароко је касније постао царство северозападне афричке цивилизације древне Картагине и део Картагињанског царства.</s><s>Најранија позната независна мароканска држава била је Берберско краљевство Мауретанија, под краљем Багом.</s><s>Ово древно краљевство (не треба га мешати са модерном државом Мауританије) цветало је око 225. године пре нове ере или раније.</s> <s>Мауретанија је постала клијентско краљевство Римског царства 33. п. н. е. Цар Клаудије је директно анектирао Мауретанију 44. године нове ере, чиме је постала римска провинција којом је владао царски гувернер.</s> <s>Током такозване „кризе 3. века“, делове Мауретаније су поново освојила берберска племена.</s><s>Као резултат тога, до касног 3. века, директна римска власт постала је ограничена на неколико приморских градова, као што су Септум у Мавретанији Тингитана и Цезарејска Мавретанија.</s><s>Када су 429. године ово подручје опустошили Вандали, Римско царство је изгубило своје преостале поседе у Мавретанији, а локални мауро-римски краљеви су преузели контролу над њима.</s><s>530-их година, Источно римско царство, под контролом Византије, поново је успоставило директну царску власт Септума и Тингија, утврдило Тинги и подигло цркву.</s> <s>Исламско доба Први забележени становници подручја данашњег Марока били су Бербери.</s><s>Крајем 7. века с истока су стигли арапски освајачи и донели ислам.</s><s>У 11. веку подручје је постало део државе Алморавида, а у 12. веку Алмохада.</s><s>У 16. веку Мароканци су се успели одупрети покушајима европске колонизације и отоманским освајачима који су заузели суседни Алжир и на тај начин створили засебни идентитет.</s><s>Године 1666. локални владар са североистока Ар-Рашид заузео је Фес, а нешто касније и већину мароканске унутрашњости, утемељивши тако династију Алави која влада Мароком до данас.</s> <s>Године 1830.</s><s>Французи су освојили суседни Алжир, али је Мароко остао независан све до почетка 20. века када је Велика Британија попустила пред захтевима Француске и отворила јој пут према већем утицају у земљи.</s><s>Француским претензијама у Мароку противила се Немачка, па је дипломатска криза у два наврата, 1906. и 1911. замало прерасла у оружани сукоб великих сила.</s><s>Године 1912.</s><s>Мароко је постао француски протекторат под формалном управом султана, али са стварном моћи у рукама француског главног резидента.</s><s>Северни део земље доспео је под управу Шпаније са средиштем у Тетуану, а Тангер је постао међународни град.</s> <s>За време француске власти административни центар Марока премештено је из унутрашњости на обалу.</s><s>Лука Казабланка је израсла у милионски град, индустријски и финансијски центар са значајном заједницом Европљана, а Рабат постао нова престоница.</s><s>Након Другог светског рата све су израженије биле тежње Мароканаца за самосталношћу, отелотворене у личности султана Мухамеда V. Француска је покушала да заустави осамостаљење, али је у другој половини 50-их година 20. века морала да попусти и Мароко је 1956. постао независна монархија, а годину дана касније султан Мухамед се прогласио краљем.</s> <s>Мароканску независност обележила је дуга (1961—1999) владавина краља Хасана II, који је комбинацијом ауторитарне и умерено реформистичке политике успео да одржи јединство и политичку стабилност земље.</s><s>Мароко је за разлику од многих арапских земаља остао чврсто на страни Запада у Хладном рату.</s><s>Године 1976.</s><s>Хасан је у савезништву с Мауританијом заузео суседну Западну Сахару, бившу шпанску колонију с вредним налазиштима фосфата, отпочевши тиме сукоб са западносахарским герилским покретом Полисарио, ког је подржавао суседни Алжир.</s> <s>Током 90-их година 20. века у Мароку је започео процес поступне демократизације.</s><s>Хасана је наследио син Мухамед VI, који је убрзао политичке и друштвене реформе.</s> <s>Становништво</s> <s>Према подацима из 2021. године, Мароко је имао популацију од око 37.076.584 становника.</s><s>Процењује се да између 44% и 67% становника чине Арапи, а између 31% и 41% су Бербери.</s><s>Значајан део становништва идентификован је као припадници народа Харатина и Гнава, западноафричких или мешовитих потомака робова, и Морискоси, европски муслимани протерани из Шпаније и Португала током 17. века.</s> <s>Према попису становништва из 2014. године, у земљи је било око 84.000 имиграната.</s><s>Од ових становника рођених у иностранству, већина је била француског порекла, а следе појединци углавном из различитих нација у Западној Африци и Алжиру.</s><s>Постоји и известан број страних становника шпанског порекла.</s><s>Неки од њих су потомци колонијалних досељеника, који првенствено раде за европске мултинационалне компаније, док су други у браку са Мароканкама или су пензионери.</s><s>Пре стицања независности, Мароко је био дом за пола милиона Европљана, који су већином били хришћани.</s><s>Такође, пре стицања независности, Мароко је био дом за 250.000 Шпанаца.</s><s>Некада истакнута јеврејска мањина бројала је 265.000 људи 1948, године, а процењује се да је данас чине тек око 2.500 Јевреја..</s> <s>Мароко има велику дијаспору, од које се већина налази у Француској, која, према неким проценама броји преко милион Мароканаца до треће генерације.</s><s>Такође, постоје велике мароканске заједнице у Шпанији (око 700.000 Мароканаца), Холандији (око 360.000) и Белгији (300.000).</s><s>Друге велике заједнице могу се наћи у Италији, Канади, Сједињеним Америчким Државама и Израелу, где се сматра да марокански Јевреји чине другу по величини јеврејску етничку подгрупу.</s> <s>Религија Према подацима аналитичког центра Pew Research из 2010. године, 99% становништва Марока били су муслиманске вероисповести, док су све остале религије имале мање од 1% становништва.</s><s>Практично сви су били сунитски муслимани, при чему су шиитски муслиманили чинили мање од 0,1%.</s><s>Упркос томе што је већина Мароканаца била повезана са исламом, истраживање из 2018. године које је спровела истраживачка агенција Arab Barometer за потребе Би-Би-Сија, показало је да око 15% њих себе сматрало нерелигијским особама.</s><s>Друго истраживање ове агенције из 2021. године, показало је да се 67,8% Мароканаца изјаснило као религиозно, 29,1% као донекле религиозно, а 3,1% као нерелигиозно..</s><s>Анкета коју је спровео Gallup International 2015, показала је да 93% Мароканаца себе сматра религиозним.</s> <s>Пре независности, Мароко је био дом за више од 500.000 хришћана углавном шпанског и француског порекла.</s><s>Многи хришћани отишли су у Шпанију или Француску након стицања независности 1956. године.</s><s>Претежно католичка и протестантска хришћанска заједница са страним пребивалиштем има око 40.000 верника.</s><s>Већина страних хришћана живи у урбаним подручјима Казабланке, Тангера и Рабата.</s><s>Различити локални хришћански лидери процењују да је између 2005. и 2010. било 5.000 преобраћених хришћана, углавном етнички Бербера, који редовно посећују „кућне цркве“ и живе претежно на југу.</s><s>Неки локални хришћански лидери процењују да је број хришћанских верника око 8.000, али да се многи не састају због страха од надзора владе или друштвеног прогона.</s><s>Према неким проценама, број оних који су из других религија прешли у хришћанску, износи од 8.000 до 50.000.</s> <s>Главни језици становништва су арапски, односно његово наречје који се значајно разликује од стандардног језика, те наречја берберског којима се говори углавном у планинским подручјима.</s><s>Становништво Марока је мешавина многих скупина, од староседелаца Бербера, преко досељеника из северне и подсахарске Африке, до избеглица с Иберијског полуострва након реконкисте.</s> <s>Мароко је по броју становника четврта арапска земља, иза Египта, Судана и Алжира.</s> <s>Политика</s> <s>Мароко је монархија у којој постоји парламент и независно судство.</s><s>На челу државе је краљ.</s><s>Он председава Саветом министара, именује премијера на основу резултата избора, именује све министре у влади на предлог премијера и има право да распусти скупштину, распише нове изборе и смени министре.</s><s>Краљ је врховни командант војске и религијски лидер.</s> <s>По Уставу из 1992. године, који је 1996. године измењен, Мароко је конститутивна монархија, на челу са краљем Мухамедом -{VI}-, који припада династији Алида.</s><s>Краљ је уједно и духовни вођа мароканског народа, као и врховни заповедник оружаних снага.</s><s>Краљ проглашава председника владе, ког предлаже најјача политичка партија у парламенту, као и поједине министре и чланове владе.</s><s>Краљ има право распуштања парламента и право проглашавања ванредног стања.</s><s>У поређењу са монархијама европског типа, краљ има већа овлаштења, мада у пракси та овлаштења извршава председник владе.</s><s>Председник владе од септембра 2007. године је Абас ал-Фаси, потомак богате породице из града Фес, те председник партије Истиqлал.</s><s>Влада је изабрана у коалицији партија Истиклал, -{UNFP}-, -{PPS}-, -{RNI}-, и -{MP}-.</s> <s>Скупштина и сенат</s> <s>По Уставној реформи из 1996. године Мароко има скупштински систем који се састоји од два дома: Националне скупштине и Сената.</s><s>Скупштина се састоји од 325 представника који се сваких пет година директно бирају, а од тога је 30 мста предвиђено за жене.</s><s>Неповјерење предсједнику владе је могуће изгласати са двотрећинском већином.</s><s>Право гласа имају сви држављани Марока старији од 20 година.</s><s>Сенат се састоји од 270 представника, који се бирају индиректно сваких девет година.</s><s>Закон предложени од скупштине, морају се потврдити одлуком краља, који може законе предложити на усвајање изјашњавањем народа, референдумом или неким другим обликом изјашњавања.</s> <s>Задњи скупштински избори 7. септембра 2007. године, показали су се као релативно слободни, али због ниског учешћа од само 37% од уписаних гласача, те укупно 19 % неважећих гласова сматрају се прилично неуспелим.</s><s>Најјача партија постала је Истиклал, -{PJD}-, -{MP}-, -{RNI}- и -{UNFP}-.</s><s>Исламски оријентисана партија -{PJD}-, је дуга најјача партија у скупштини и најјача опозициона партија у држави.</s> <s>Административна подела</s> <s>Привреда</s> <s>Напомене</s> <s>Референце</s> <s>Литература</s> <s>.</s><s>Chandler, James A. "Spain and Her Moroccan Protectorate, 1898–1927," Journal of Contemporary History 10 ( April 1975): 301–22.</s><s>Stenner, David.</s><s>Globalizing Morocco: Transnational Activism and the Postcolonial State (Stanford UP, 2019). online review Terrasse, Henri.</s><s>History of Morocco, Éd.</s><s>Atlantides, 1952.</s><s>Woolman, David.</s><s>Rebels in the Rif: Abd-el-Krim and the Rif Rebellion (Stanford UP, 1967) David Bensoussan, Il était une fois le Maroc : témoignages du passé judéo-marocain, Éd. du Lys. .</s><s>Bernard Lugan, Histoire du Maroc, Éd.</s><s>Perrin.</s><s>Michel Abitbol, Histoire du Maroc, Éd.</s><s>Perrin.</s> <s>Спољашње везе</s> <s>Kingdom of Morocco званични портал Парламент Марока званична веб страница (арапски) allAfrica - Morocco Новости из Марока The North Africa Journal Финансијске новости Arab Gateway – Morocco BBC News – Country Profile: Morocco CIA World Factbook – Morocco Moroccan raioo culture in bits & bytes (енглески) Moroccans on the world портал (француски)</s> <s>|* Државе у Африци</s>

978

https://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%90%D0%BD%D0%B3%D0%BE%D0%BB%D0%B0

Ангола

<s>Ангола (), или службено Република Ангола () је држава у југозападној Африци.</s><s>Граничи се са Намибијом, Републиком Конго, Демократском Републиком Конго и Замбијом, а на западу излази на Атлантски океан.</s><s>Ангола је бивша португалска колонија, има значајна природна богатства, међу којима су најзначајнији нафта и дијаманти.</s> <s>Површина Анголе је 1.246.700 km².</s><s>Главни град државе је Луанда.</s><s>Чланица је Уједињених нација, -{OPEC}--а, Афричке Уније, Заједнице држава португалског говорног подручја и Јужноафричке развојне заједнице.</s><s>Ангола је мултиетнична држава с 25,8 милиона становника, који су припадници разних племенских група, обичаја и традиција.</s><s>Култура у држави одражава векове португалске владавине у облику доминантног португалског језика и католичке цркве.</s><s>Након дуготрајне борбе с колонијалистима, независност је остварена 1975. након што је основана Народна Република Ангола, марксистичко-лењинистичка једнопартијска држава коју су подржавали Совјетски Савез и Куба.</s><s>Врло брзо након тога избио је грађански рат између владајућег Народног покрета за ослобођење Анголе (-{MPLA}-) i Националне уније за потпуну независност Анголе (-{UNITA}-) коју су подржавали Сједињене Државе и апартхејдска Јужноафричка Република, који је трајао до 2002.</s><s>Држава је након завршетка рата постала релативно стабилна унитарна конститутивна република.</s> <s>Географија Са 1.246.700 km2, Ангола је двадесет и четврта највећа земља на свету — упоредива по величини са Малијем, или двоструко већа од Француске или Тексаса.</s><s>Лежи углавном између 4° и 18° јужне географске ширине и 12° и 24° источне географске дужине.</s> <s>Ангола се граничи са Намибијом на југу у дужини од 1.376 km, Замбијом на истоку у дужини од 1.110 km, Демократском Републиком Конго на североистоку у дужини од 2.511 km и Јужним Атлантским океаном на западу са обалом дугачком 201 km.</s> <s>Обална ексклава Кабинда на северу граничи се са Републиком Конго и са Демократском Републиком Конго на југу.</s><s>Главни град Луанда има 5.192.900 становника, и налази се на северозападу земље, на обали Атлантика.</s> <s>Ангола је за 2018. имала средњу оцену индекса интегритета шумског пејзажа од 8,35/10, што је рангира на 23. место у свету од 172 земље.</s> <s>Геологија и рељеф</s> <s>Клима Клима је екваторијална и тропска.</s><s>Просечна температура на обали је 16 °C зими и 21 °C лети.</s> <s>Као и остатак тропске Африке, у Анголи су заступљене различите, наизменично кишне и сушне сезоне.</s><s>На северу, кишна сезона може да траје чак седам месеци, обично од септембра до априла, уз повремено кратко смањење у јануару или фебруару.</s><s>На југу, кишна сезона почиње касније, у новембру, и траје отприлике до фебруара.</s><s>Суву сезону често карактерише јака јутарња магла.</s><s>У просеку, падавине су веће на северу, али су на било којој географској ширини веће у унутрашњости него уз обалу и повећавају се са висином.</s><s>Температуре падају са растојањем од екватора и са висином и имају тенденцију раста ближе Атлантском океану.</s><s>Тако је у Сојо, на ушћу реке Конго, просечна годишња температура око 26°C, али је испод 16°C у Хуамбоу на умереној централној висоравни.</s><s>Најхладнији месеци су јул и август (усред сушне сезоне), када је могуће формирање мраз на већим надморским висинама.</s> <s>Воде</s> <s>Флора и фауна Флора и фауна Анголе типична је за већи део тропске Африке.</s><s>На југу, све до Бенгуеле, обални регион је богат уљаним палмама и мангровама.</s><s>У северном делу покрајине су густе шуме.</s><s>На југу према Куненеу су региони густог шибља.</s><s>Вреже богате природним каучуком и дрвећа има у изобиљу, али у неким областима њихов број је знатно смањен примитивним методама које су усвојили домаћи сакупљачи каучука.</s><s>Међу биљкама, веома заступљена је Carpodinus chylorrhiza.</s><s>Ова врста и друге сорте карподинуса су веома широко распрострањене.</s><s>Ландолфије су такође распрострањене у Анголи.</s><s>Биљке кафе, памука и гвинејске паприке су аутохтоне, а биљка дувана цвета у неколико округа.</s><s>Међу дрвећем препознатљива је анголска махагонија и Pterocarpus tinctorius познато по својој висини и карактеристичној црвеној боји.</s> <s>Фауна Анголе чине бројни лавови, леопарди, гепарди, слонови, жирафе, носорози, нилски коњи, биволи, зебре, куди и многе друге врсте антилопа, дивље свиње, ноје и крокодиле.</s><s>Ангола је раније служила као станиште за угроженог афричког дивљег пса, за којег се сада сматра да је изумрло у целој земљи.</s> <s>Историја</s> <s>Најранији људи који су живели у овој области су били припадници ловачког племена Коисан.</s><s>Они су били у великој већини измештени од стране Банту племена током банту миграције, док се мали број Коисан племена још увек налази у јужној Анголи.</s><s>Географска област данашње Анголе је први пут дошла у контакт са Европљанима крајем 15. века.</s><s>Португалци утврђују своје базе 1483. где се налазила Конго држава Ндонга и Лунда.</s><s>Конго држава се протезала од данашњег Габона на северу до Кванза реке на југу.</s><s>Португалци оснивају 1575. колонију Кабинда за превоз робова.</s><s>Пре преноса робова преко Атлантика, ропство се практиковало од стране многих урођеничких народа у Африци.</s> <s>Колонијални период Португалци, постепено, у 16. веку заузимају уски део обале са серијом ратова и формирају португалску колоније Анголу.</s><s>Холанђани су окупирали Луанду од 1641. до 1648. где се они удружују са локалним становништвом како би се бранили од Португалаца.</s> <s>Португал враћа Луанду 1648. и започиње процес враћања изгубљених територија.</s><s>Споразумом регулише односе са Конгом 1649. и краљевствима Матамба и Ндонга 1656.</s><s>Освајање Пунго Адонгао 1671. је било последње велико португалско проширење, док су покушаји заузимања Конга 1670. и Матанбе 1681. пропали.</s><s>Португал проширује своју колонију иза колоније Бенгуела у 18. веку и почиње са покушајима да опколи остале регионе средином 19. века.</s><s>Овај процес је довео до неколико проширења до 1880-их.</s><s>Колонија је 1951. означена као прекоморска провинција, названа Португалска западна Африка.</s><s>Португалци су били присутни у Анголи скоро 500 година.</s> <s>Независност Анголски рат за независност, који се водио од 1961. до 1974, временом је постао групна борба за контролу Анголе, а завршио се 1975. када анголска влада, Национална унија за потпуну независност Анголе (УНИТА), Народни покрет за ослобођење Анголе — Радничка партија (MPLA) и Национални ослободилачки фронт Анголе (ФНЛА), потписује Алворски споразум након левичарског војног удара у Лисабону априла 1974.</s><s>То је био герилски рат у којем се португалска војска борила против неколико група које су се бориле за независност.</s> <s>У тим борбама водећу улогу су имали MPLA која је основана 1956, ФНЛА основана 1961. и УНИТА формирана 1966.</s><s>Након дугогодишњег сукоба држава је добила независност 11. априла 1975. када ударом долази нова власт у Португалу која је одобравала давање независности португалским колонијама.</s> <s>Грађански рат</s> <s>Португал је дала власт Анголе у рукама коалицији три највећа засебна покрета MPLA, FNLA и UNITA кроз Алворски споразум.</s><s>Коалиција се брзо распала и држава је ушла у грађански рат.</s><s>САД, Заир и Јужноафричка република су војно подржавале ФНЛА и УНИТА-у, док је Куба војно интервенисала за MPLA.</s><s>Новембра 1975.</s><s>MPLA је поразила УНИТА-у и протерала јужноафричке трупе.</s><s>Амерички конгрес је прекинуо даље америчко војно учешће у Анголи.</s> <s>Агостино Нето је проглашен за првог председника Анголе, а на његово место после смрти долази Жозе Едуардо дос Сантос 1979.</s><s>Опозициони покрети ФНЛА и УНИТА, формирају заједничку владу у областима које су контролисали.</s><s>Самопрокламована Демократска Република Ангола је формирана 24. новембра 1975. са Холденом Робертом и Жонасом Савимбијем као ко- председницима.</s><s>Ова влада се распала 30. јануар 1976.</s> <s>Грађански рат се наставља између MPLA и UNITA све до повлачења кубанских трупа из Анголе и јужноафричких из Намибије, када је потписан споразум 1989. који је водио до споразума 1991.</s><s>Овај споразум је заговарао изборни процес за демократску Анголу под надгледањем Уједињених нација.</s><s>MPLA је победила освојивши 49 % гласова док је УНИТА освојила 40 %.</s><s>Опозиционар Савимби је одбио да прихвати резултате избора и обнавља рат.</s><s>Други мировни споразум, Лусака протокол је потписан у Лусаки, Замбија 20. новембра 1994.</s> <s>Овај мировни споразум између владе и УНИТА-е је предвиђао укључење УНИТА-е у владу и војсци.</s><s>Међутим 1995. локални сукоби се настављају.</s><s>Национална јединствена влада је основана у априлу 1997. али се борбе настављају крајем 1998. када Савимби поново по други пут обнавља рат.</s><s>Савет Безбедности Уједињених нација изгласава 27. априла 1997. увођене санкција УНИТА-и.</s><s>Анголска војска покреће масивну офанзиву 1999. против УНИТА-е и уништава главне капацитете УНИТА и градове које је држао Савимби.</s><s>Савимби је тада објавио да се УНИТА враћа у герилску тактику ратовања и већи део земље захватају немири.</s><s>Око 1.500.000 људи је погинуло у овом рату или од његових последица.</s> <s>Прекид ватре са УНИТА-ом Дана 22. фебруара 2002, Жонас Савимби вођа покрета УНИТА је убијен од стране владиних трупа и коначни прекид ватре је дошао на снагу.</s><s>УНИТА је добила војно крило и место главне опозиционе партије.</s> <s>Административна подела</s> <s>Ангола је подељена на осамнаест провинција (províncias) и 163 општине.</s><s>Провинције су:</s> <s>Привреда</s> <s>Становништво Три највеће етничке групе у Анголи говоре банту језицима и то су Овимбунду који чине 37 %, Мбунду 25 % и Баконго 13 %.</s><s>Остале етничке групе укључују Чокве (или Лунда), Гангуела, Амбо, Хереро, Ксидунга.</s><s>Такође има и мешаних раса (Европљани и Африканци) који чине 2 % становништва и око 1 % белаца, већином етнички Португалци.</s> <s>У јулу 2007.</s><s>Ангола је имала 12.263.596 становника, а већ 2009. око 18.498.000 становника.</s><s>Португалски је службени језик, поред њега признат статус националног језика имају и језици из банту групе: киконго, лунда, умбудну, кимбунду, гангуела и квањама.</s> <s>Референце</s> <s>Литература</s> <s>Gerald Bender, Angola Under the Portuguese, London: Heinemann, 1978 David Birmingham, The Portuguese Conquest of Angola, London: Oxford University Press, 1965.</s><s>David Birmingham, Trade and Conquest in Angola, London: Oxford University Press, 1966.</s><s>Armando Castro, O sistema colonial português em África (Meados do século XX), Lisbon: Caminho, 1978 Patrick Chabal and others, A History of Postcolonial Lusophone Africa, London: Hurst, 2002 (article on Angola by David Birmingham) Basil Davidson, Portuguese-speaking Africa.</s><s>In: Michael Crowder (Hg.): The Cambridge History of Africa.</s><s>Vol.</s><s>8. Cambridge, Cambridge University Press. .</s><s>Fernando Andresen Guimarães, The Origins of the Angolan Civil War, London + New York: Macmillan Press + St.</s><s>Martin's Press, 1998 Cecile Fromont, The Art of Conversion: Christian Visual Culture in the Kingdom of Kongo.</s><s>Chapel Hill: University of North Carolina Press, 2014.</s><s>Beatrix Heintze, Studien zur Geschichte Angolas im 16. und 17.</s><s>Jahrhundert, Cologne: Rüdiger Köppe Verlag, 1996 Lawrence W. Henderson, Angola: Five Centuries of Conflict, Ithaca: Cornell University Press, 1979 John Marcum, The Angolan Revolution, vol.</s><s>I, The anatomy of an explosion (1950—1962), Cambridge, Massachusetts & London, MIT Press, 1969; vol.</s><s>II, Exile Politics and Guerrilla Warfare (1962—1976), Cambridge, Massachusetts & London, MIT Press, 1978 Christine Messiant, L’Angola colonial, histoire et société: Les prémisses du mouvement nationaliste, Basle: Schlettwein, 2006.</s><s>René Pélissier, Les Guerres Grises: Résistance et revoltes en Angola (1845—1941), Orgeval: published by the author, 1977 René Pélissier, La colonie du Minotaure: Nationalismes et revoltes en Angola (1926—1961), Orgeval: published by the author,1978 René Pélissier, Les campagnes coloniales du Portugal, Paris: Pygmalion, 2004 Graziano Saccardo, Congo e Angola con la storia dell'antica missione dei Cappuccini, 3 vols., Venice, 1982-3</s> <s>Спољашње везе</s> <s>-{Angola from UCB Libraries GovPubs.}- -{Angola profile from the BBC News.}- -{Key Development Forecasts for Angola from International Futures.}- -{Bertelsmann Transformation Index 2012 — Angola Country Report}- -{Markus Weimer, „The Peace Dividend: Analysis of a Decade of Angolan Indicators, 2002—2012”.}- -{The participation of Hungarian soldiers in UN peacekeeping operations in Angola}-</s> <s>Државе у Африци</s>

979

https://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%90%D0%BD%D0%B4%D0%BE%D1%80%D0%B0

Андора

<s>Андора (), или службено Кнежевина Андора () је мала кнежевина без излаза на море у југозападној Европи , смештена у источним Пиринејима и граничи се са Француском и Шпанијом.</s><s>Некада је била изолована, а данас је просперитетна државица, углавном захваљујући туризму и ниским порезима.</s> <s>Главни град Андоре је Андора ла Веља са 20.437 становника, а највиши је главни град у Европи, лежи на висини од 1.023 m изнад нивоа мора.</s><s>Од осталих градова са преко 8.000 становника издвајају се Лес Ескалдес, Енкамп и Сент Ђулија де Лорија.</s> <s>Андора је шеста најмања нација у Европи, која има површину од 468 km² и са популацијом од око 85.000.</s><s>Службени језик је каталонски, врло често се користе шпански, француски и португалски језик.</s><s>Није чланица Европске уније, али је евро званична валута.</s><s>Од 1993. је чланица Уједињених нација.</s> <s>Географија</s> <s>Положај Андора је малена континентална државица на Пиринејском полуострву у југозападној Европи.</s><s>Смештена је између Француске на северу и Шпаније на југу у области источних Пиринеја и са површином од свега 468 km² међу најмањим је европским државама и једна је од 6 такозваних микродржава у Европи.</s> <s>Геологија и рељеф</s> <s>С обзиром да је смештена на планинском масиву источних Пиринеја, рељеф Андоре се углавном састоји од планина просечне висине 1.997 m, док је највиши врх Coma Pedrosa на 2.946 m. Планине су раздвојене трима уским долинама у облику слова -{Y}-, које се сустичу у једној долини која даље прати главни ток, тј. реку Валира на њеном путу према Шпанији (на најнижој тачки Андоре, на свега 870 m надморске висине.</s> <s>Воде Река Валира је уједно и главни и највећи водоток у земљи (дужина тока око 44 km).</s><s>Настаје од Северне и Источне Валире које се састају недалеко од главног града земље Андоре ла Веље.</s> <s>Клима Клима Андоре је врло слична климатским приликама њених суседа, с тим што висока надморска висина значи и више снежних падавина зими и нешто свежија лета.</s> <s>У вишим планинским подручјима преовладава оштра планинска клима, док је клима у долинама нешто умеренија.</s><s>Због изразито велике надморске висине количина падавина је изразито висока и креће се и до 2.000 mm на годишњем нивоу.</s><s>Снежни покривач у току зимског дела године је изразито висок што се позитивно одражава на зимску туристичку сезону.</s><s>Надморска висина је главни разлог и великог броја сунчаних сати (300 дана годишње је без облака).</s> <s>Флора и фауна У фитогеографском смислу Андора је део циркумбореалне области холарктичког флористичког царства.</s><s>Држава лежи у зони пиринејских четинарских и мешовитих шума.</s> <s>Највеће еколошке проблеме на територији Андоре изазивају клизишта и снежне лавине, док опасност од снажнијих земљотреса не постоји (максималне до сада забележене јачине трусова износиле су до 2° рихтера).</s> <s>Историја</s> <s>Према једној легенди, Карло Велики је повељом доделио земљу Андорцима како би наградио њихову борбу против Мавара.</s><s>Контрола над територијом прешла је у руке грофа од Урхела, потом су се о њој заједнички старали бискуп од Урхела и породица Кабое коју су наследили грофови покрајине Фоа.</s><s>Два владаоца (један световни и други црквени) често су се сукобљавали око права првенства над долином.</s> <s>Године 1278, конфликт је разрешен успостављањем подељеног суверенитета над Андором између француског грофа покрајине Фоа (касније, шефа француске државе) и бискупа Урхела из шпанске регије Каталоније.</s><s>То је учврстило територију ове мале кнежевине.</s> <s>У периоду између 1812. и 1814, француско царство анексирало је Каталонију и поделило је на четири департмана.</s><s>Андора је такође припојена и ушла је у састав једног од департмана.</s> <s>Дана 6. јула 1934.</s><s>Рус Борис Скосирев се прогласио кнезом Андоре.</s><s>Осам дана касније, 14. јула шпанска војна полиција је ушла у Андору и ухапсила га.</s> <s>Између јула 1936. и јуна 1940, један француски војни одред је упућен у Андору како би спречио погубан утицај Шпанског грађанског рата и Франкове Шпаније.</s><s>Јун 1940. је месец капитулације Француске у Другом светском рату.</s> <s>Дана 25. септембра 1939.</s><s>Андора је била приморана да потпише мировни споразум са Немачком јер никада пре тога није ратификовала Версајски мировни уговор, што ју је, у чисто правном погледу, оставило у рату са Немачком.</s><s>Државица је успела да очува неутралност током целог Другог светског рата.</s> <s>Узевши у обзир њену релативну изолованост, Андора је остала на маргини европске историје, са покојим везама са Француском и Шпанијом.</s><s>Па ипак, у новије време њен туризам бележи успех, баш као што су развој саобраћаја и телекомуникација извукли земљу из изолације.</s><s>Њен политички систем је осетно модернизован 1993.</s> <s>Политика</s> <s>Андора је по организацији парламентарна кнежевина, чији су су кнежеви председник Француске и бискуп Урхела из Шпаније.</s><s>Премијер Андоре је шеф владе, која има извршну власт.</s><s>Законодавна власт је у рукама и парламента и владе.</s><s>Судство је независно од ове две гране власти.</s><s>Модерни андорски устав је усвојен референдумом 14. марта 1993.</s> <s>Председник Владе Андоре је Антони Марти из партије Демократе Андоре.</s> <s>Привреда Туризам је главна андорска привредна активност која носи око 80% укупног БДП-а.</s><s>Годишње државу посети око 10 милиона туриста, који су привучени богатом зимском и летњом понудом, те беспорезним производима.</s> <s>Банкарски сектор, са статусом порезног раја, такође значајно доприноси укупној привреди.</s><s>Пољопривреда је прилично ограничена, будући да је само 2% земљишта државе обрадиво и храна се већином увози.</s><s>Главна сточарска активност је овчарство.</s><s>Производе се већином цигарете.</s> <s>Андора није пуноправни члан Европске уније, али с њом има посебне односе, се третира као њена чланица у производњи добара, али се тако не третира у пољопривредној производњи.</s><s>Будући да Андора нема сопствену валуту, користи валуту суседних земаља.</s><s>До 1999. године у употреби су били француски франак и шпанска пезета, који су замењени евром.</s><s>За разлику од других малих европских држава, Андора нема властите кованице, те су у фази преговори са ЕУ о производњи андорских кованица.</s><s>Андорски природни ресурси су: хидроенергија, минерална вода, дрво, руда и олово.</s> <s>Саобраћај</s> <s>Андора је једна од најмањих земаља у свету.</s><s>Ова државица је на великој надморској висини и изразитог планинског рељефа, па су услови за развој саобраћаја изузетно сложени.</s><s>Међутим, развојем земље протеклих деценија саобраћај у земљи је знатно унапређен и изолованост земље је смањена на најмању могућу меру.</s><s>Саобраћај Андоре тесно повезан са саобраћајем у Француској и саобраћајем у Шпанији, које је окружују.</s> <s>Железничка мрежа у Андори не постоји, а најближе станице налазе се у суседном делу Француске.</s><s>Постоје планови за изградњу посебне врсте „висећег метроа“ у Андора ла Вељи изнад реке.</s> <s>Укупна дужина путева у Андори је 269 -{km}-, од чега 198 -{km}- са савременом тврдом подлогом.</s><s>Ауто-путева нема.</s><s>Главни путни правац је правац који води из долине реке Валире (где је смештена већина насеља) до Француске на северу преко превоја Елвира.</s> <s>Поштански саобраћај у Андори је јединствен у свету по томе што Кнежевина Андора нема свог оператера поштанског саобраћаја већ то обављају њена два велика суседа Француска и Шпанија.</s><s>Ово је наслеђено после вековне de facto контроле ове две државе над Андором.</s><s>Француска пошта () и Шпанска пошта () функционишу паралелно, француски поштански сандучићи су жуте боје, а шпански црвене.</s> <s>Обе поште издају посебне поштанске марке за Андору.</s><s>Поштанске марке из Француске односно Шпаније нису важеће у Андори.</s> <s>Андора, као високопланинска и континентална држава нема пловних вода.</s><s>Најближа велика морска лука је Барселона.</s> <s>Гасоводи и нафтоводи Гасовод: нема Нафтовод: нема</s> <s>Ваздушни транспорт Андора нема аеродрома, а најближи аеродроми су у Тулузу (Француска) и Барселони (Шпанија).</s> <s>Становништво</s> <s>Андорци су мањина у својој земљи, само 33% популације је андорске националности.</s><s>Највеће остале етничке групе су: Шпанци (43%), Португалци (11%) и Французи (7%).</s><s>Осталих 6% популације су других, разних националности.</s><s>Најраширенија религија је католицизам.</s><s>Писменост је 100%.</s><s>Око 50% школа су француске, а 50% андорске и шпанске, док свима управљају андорске власти.</s><s>У држави постоје две средње школе и један факултет.</s> <s>Националност Већина становништва Андоре се изјашњава као Андорци (Андорци су поријеклом Каталонци) и Шпанци.</s><s>Етничка структура према националности: Шпанци (43%) Андорци — Каталонци (33%) Португалци (11%) Французи (7%) Арапи (3%) остали (3%)</s> <s>Религија У Андори, највише становника припада римокатоличкој цркви.</s><s>Подаци о религији: римокатолици (90%) остали хришћани (4%) вјерници других религија (1%) становништво без религије (5%)</s> <s>Језици У Андори се највише говоре каталонски и шпански језик.</s> <s>Структура становништва према матерњем језику: каталонски (38,8%) шпански (35,4%) португалски (15%) француски (5,4%) Остали (5,5%)</s> <s>Највећи градови</s> <s>Административна подела</s> <s>Андора се састоји од седам заједница које се зову парохије ().</s><s>Традиционално је постојало шест парохија, али је 1978. уведена и парохија Ескалдес-Енгордани.</s> <s>Неке парохије имају даљу поделу.</s><s>Ордино, Ла Масана и Сент Ђулија де Лорија се деле на квартове а Канило је подељен на 10 насеља.</s><s>Ове поделе се поклапају са поделом на села од којих се састоје.</s> <s>Свака парохија бира свог градоначелника који се налази на челу локалне владе која се зове кому ().</s> <s>Државни симболи</s> <s>Застава Андоре званично је усвојена 1866. године.</s><s>Застава се састоји од три вертикална једнака поља (од јарбола) плаве (-{azure}-), жуте (-{or}-) и црвене (-{gules}-) боје, са грбом Андоре на жутом пољу.</s><s>Размера заставе је 7:10.</s> <s>Грб Андоре постоји већ вековима, а познат је по томе што наводно крши правило боје у хералдици (метал не сем на метал — горњи леви део грба).</s> <s>У оваквом облику грб је званичан од 1969. године.</s> <s>Испод штита налази се мото Андоре — Уједињена врлина је јача.</s> <s>Култура Иако је једини службени језик каталонски, врло често се користе шпански, француски и португалски језик.</s> <s>Андора има врло богати фолклор и мноштво народних прича, чији корени сежу чак и из Андалузије и Холандије.</s><s>Андора је врло важна у каталонској култури, будући да су изворни Андорци, Каталонци, представља важно каталонско културно средиште.</s> <s>Познати каталонски писци су Мишел Газијер и Рамон Вилер, они су Андорци.</s> <s>Андорски изворни фолклорни плесови су контрапас и маратка, који су се највише одржали у Сент Ђулији де Лорији.</s><s>Андорска музика је под утицајем суседних земаља, али је у основи каталонска, што се види уз паралелно извођење плесова као Сардана.</s> <s>Светска баштина у Андори</s> <s>Мадрију-Кларор-Перафита је глечерска долина на југоистоку Андоре.</s><s>Има површину од 42,47 km², што је око 9% укупне површине Андоре, и део је другог по величини водног развођа у Андори.</s><s>Ова изолована долина је рај за ретке и угрожене врсте, а однедавно се сматра „духовним срцем“ Андоре.</s><s>То је прво, и за сада једино место, Унескове светске баштине Андоре, стављено на листу 2004. године.</s><s>Долина је глечерски предео, с пашњацима, стеновитим литицама, и дубоким шумовитим удолинама.</s><s>Планински висови је окружују с југа, истока и запада, западни део се граничи са Шпанијом, а на северу је велика стрмина која се спушта у долину реке Валира.</s><s>Одсечена је од остатка Андоре и до ње се може доћи само пешачком стазом.</s><s>Насеља, терасаста поља, стазе и остаци обраде гвожђа сведоче како су природна богатства високих Пиринеја коришћена више од 700. година, уз климатске промене, економски развој и промене друштвених односа.</s> <s>Спорт</s> <s>Спортисти из Андоре до сада нису освојили ни једну олимпијску медаљу.</s><s>Олимпијски комитет Андоре је основан 1976. године а исте године је признат од стране МОКа.</s><s>Спортисти Андоре се традиционално такмиче у пливању, атлетици, стрељаштву и гимнастици.</s> <s>Фудбалска репрезентација Андоре је национални тим Андоре под управом Фудбалског савеза Андоре.</s><s>Андора је веома „млада“ држава у међународном фудбалу.</s><s>Репрезентација постоји нешто више од 20 година (1996).</s> <s>Први тим је састављен од аматера.</s><s>До сада су забележили три победе, све код куће.</s><s>Две победе у пријатељским утакмицама од 2:0, против Фудбалске репрезентације Белорусије 26. априла 2000. (прву победу у историји), те у репрезентације Албаније 17. априла 2002.</s><s>Једину победу у квалификацијама за Светско првенство 2006. постигла је 13. октобра 2004. против репрезентације Македоније (1—0).</s> <s>У Квалификацијама за Светско првенство у фудбалу 2006. су добили више црвених и жутих картона него било који други тим.</s> <s>Празници 1. јануар — Нова година.</s><s>14. март — Дан Устава, државни празник.</s><s>8. септембар — празник девице Меричел.</s><s>25. децембар — Божић.</s> <s>Референце</s> <s>Спољашње везе</s> <s>Govern d'Andorra — Званични владин сајт (на каталонском) Portals to the World from the United States Library of Congress Andorra from UCB Libraries GovPubs Andorra from the BBC News Andorra – Guía, turismo y de viajes History of Andorra: Primary Documents from EuroDocs A New Path for Andorra – slideshow by The New York Times</s> <s>Државе у Европи Кнежевине Континенталне земље Каталонске земље</s>

980

https://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%A1%D1%83%D0%B4%D0%B0%D0%BD

Судан

<s>Судан (, ), такође познат као Северни Судан од независности Јужног Судана, или званично Република Судан (, ), држава је у северној Африци која излази на Црвено море.</s> <s>На северу се граничи са Египтом, на истоку са Еритрејом, на југоистоку са Етиопијом, на југу са Јужним Суданом, на југозападу са Централноафричком Републиком, на западу са Чадом и на северозападу са Либијом.</s><s>Са површином од преко 1,8 милиона km², Судан је трећа је држава по површини на афричком континенту.</s><s>У земљи према процени из 2009. живи око 42 милиона становника.</s><s>Главни град је Картум, а највећи Омдурман.</s> <s>Република Судан је независна од 1. јануара 1956. године од Уједињеног Краљевства.</s><s>Од 9. јула 2011. године, Јужни Судан је након одржаног референдума о независности одвојио се од Судана као независна држава.</s> <s>Етимологија Име државе је скраћено име средњовековног арапског назива -{Bilād as-Sūdān}- (земља црнаца), чиме је у конкретном случају означавано хришћанско царство у Нубији.</s><s>Судан је такође назив и за истоимену регију, због чега може доћи до одређених забуна.</s> <s>Географија</s> <s>Положај</s> <s>Држава се простире у источном делу северне Африке.</s><s>Судан једним делом припада истоименој регији и зони Сахела.</s><s>Припада јој 853 км обале Црвеног мора.</s><s>Са површином од 1.886.068 км² то је трећа највећа афричка држава.</s><s>На северу се граничи са Египатом и Либијом, на западу са Чадом и Централноафричком Републиком, на југу са Јужним Суданом и Етиопијом, а на истоку са Еритрејом и излази на обалу Црвеног мора.</s> <s>Геологија и рељеф Највећи део земље заузима висораван (300 до 1000 m) коју пресеца неколико планина.</s><s>Најзначајнији планински ланац је Џебел Мара на западу.</s><s>Највиша тачка земље је 3.187 m високи врх Кињети близу границе Уганде.</s> <s>Рељеф Судана одређен је долином реке Нил и околним планинским ланцима.</s><s>Тако се на североистоку уздиже горје Џибал Ал-Бахр ал-ахмар у истоименој савезној држави на обали Црвеног мора, које досеже надморску висину од 2.259 -{m}-.</s><s>Југозападну границу долине Нила представљају североекваторијални и централноафрички праг, који уједно представљају и вододелницу између речних система Нила и Конга.</s><s>На западу Судана налази се базалтно горје на платоу Мара, чије највише узвишење угашени вулкан Мара са 3.042 m је уједно и највиши врх Судана те чини географску границу према долини Чада.</s><s>У централном делу земље уздиже се горје Нуба, надморске висине између 500 и 1.325 -{m}-.</s><s>На северу крајолик са обе стране Нила прелази у Сахарску пустињу, при чему се део западно од Нила сматра делом Либијске, а део источно од Нила делом Нубијске пустиње.</s><s>У подручју Картума, где спајањем Белог и Плавог Нила настаје Нил, налази се широка равница, претежно састављена од глине.</s> <s>Воде Земљу у смеру север-југ пресеца долина реке Нил која настаје код Картума спајањем Белог и Плавог Нила.</s><s>Све суданске реке припадају сливу Нила и користе се за наводњавање, пловидбу и као извор хидроенергије.</s> <s>На северу земље налазе се Либијска и Нубијска пустиња, готово без биљног покривача.</s><s>На југу се простиру саване и тропске мочваре, а на истоку, западу и крајњем југу планине.</s> <s>Клима Клима је на југу тропска, а на северу врућа пустињска.</s><s>Количина падавина драстично опада од југа ка северу.</s><s>Кишна сезона траје од јула до септембра на северу, док на југу траје од јуна до новембра.</s><s>Током сушне сезоне честе су пешчане олује које некада потпуно затамне дан.</s><s>Главни еколошки проблеми су ерозија тла и ширење пустиње.</s> <s>Високе температуре и летње кише, нарочито на југу земље обележје су тропске климе Судана.</s><s>У кишном периоду између априла и новембра, количина падавина се креће од 1.500 -{mm}- на југу до мање од 100 -{mm}- на северу земље.</s><s>Средње месечне температуре крећу се од 24 до 32 °C. При томе због утицаја пустињске климе понекад на северу Судана температуре досежу и до 41 °C по дану, док се ноћу спуштају на само 4 °C.</s> <s>Флора и фауна Вегетација се креће од најоскуднијих биљака у северним пустињама и полупустињама преко савана прекривених трновитим жбуњем у зони Сахела, сувих савана са високом травом, до влажних савана.</s><s>Површина покривена шумом је смањена за 1,4% у периоду од 1990. до 2000. године.</s><s>Разноликост животињског света огледа се нарочито у централном Судану где живе афрички слонови, афрички биволи, жирафе, антилопе, хијене, лавови, нилски коњи и крокодили као и многобројне птице грабљивице и водене птице.</s> <s>Национални паркови У Судану постоје три национална парка (стање из 2014) и три заштићена водена подручја.</s><s>Поред њих, систем заштићених подручја обухвата и природне резервате и заштићене резервате за птице.</s><s>Планина Баркал са историјским градом Санам стављени су на -{UNESCO}- списак светске баштине и заједно чине Напату, античку престолницу краљевства Куш.</s> <s>Становништво</s> <s>Према попису из 1981. број становника износио је 21 милион.</s><s>Због грађанског рата пописи од тада нису спровођени, а према проценама из 2003.</s><s>Судан је имао 38 милиона становника.</s><s>Становништво брзо расте у ширем подручју главнога града Картума (Картум-Омдурман-Северни Картум) у којем живи од 6–7 милиона људи, укључујући и 2 милиона избеглица из подручја на југу земље захваћених сукобима и пољопривредних зона погођених сушом.</s> <s>Судан је снажно обележен присутношћу две различите културне традиције – арапске на северу и афричке на југу.</s><s>Унутар сваке од њих постоје стотине етничких, племенских и језичних група што изузетно отежава делотворну међусобну сарадњу.</s> <s>Сви подаци о становништву пре 2011. године односе се на Судан пре отцепљења Јужног Судана 9. јула 2011. године.</s><s>Због тога се наилази на различите податке.</s><s>Они се крећу у зависности од различитих извора од 30,9 милиона становника (процена октобар 2013, министарство спољашњих послова Немачке), преко 36.163.778 (процена 2013, -{PopulationData.net}-) до 45.047.502 становника.</s><s>Посљедња цифра из јула 2011. године односи се на Судан пре отцепљења Јужног Судана.</s><s>За 2012. године по публикацији -{CIA World Fact Book}-, број становника некадашњег целокупног Судана износио је 34.204.710, док се 8.260.490 становника односило само на Јужни Судан.</s><s>По тој процени, на данашњи (северни) Судан отпадало је након отцепљења југа тек нешто мање од 26 милиона становника.</s> <s>Око 38,9% Суданаца 2003. године живело је у градовима; са центром насељености у Картуму.</s><s>Око 39,5% становника исте године било је млађе од 15 година.</s><s>Стопа раста становништва износила је 2,48% годишње (стање 2011).</s><s>Просечна старост становништва износи 18,3 године (стање 2006).</s><s>Просечна очекивана старост износи 62,57 година, при чему се за мушкарце износи 60,58 година а за жене 64,67 година (стање 2012).</s> <s>Већи део земље заузимају северне покрајине у којима се налази и већина урбаних средишта.</s><s>Становници северног Судана већином су Арапи око 50%, на истоку живе Бедзаји око 6%, уз Нил на северу живе Нубијци око 8%, а на западу живе Фури.</s><s>Око 2% становништва који говоре арапски такође говоре и многе домаће језици.</s><s>Арапи су продрли у Судан из Египта од седмог века и полако етнички и језички асимилирали домороце.</s> <s>Јужно од десете паралеле, ова велика земља насељена је углавном народима негроидне расе Нилске групе народа; то су Динке 11%, Неур 5%, Азанде 3%, Силух 2% и Бари 2%.</s><s>Ове групе су карактеристичне по веома високом расту, баве се углавном сточарством и риболовом.</s><s>Религија: Већина становништва око 70% су сунитски муслимани, ислам преовладава у северним и централним крајевима земље, остатак популације су анимисти бројни на југу, око 10% су хришћани (римокатолици 2 милиона, англиканци 1,2 милиона, протестанти 400 000, копти 20 000) такође на југу земље.</s><s>Већи део становништва концентрисан је у долини Нила и његових притока.</s><s>Особито је велика густина насељености у главном памучном подручју земље, северном делу међуречја Белог и Плавог Нила.</s><s>Пустињски предели на северу и северозападу готово су ненасељени.</s> <s>Осим агломерације главног града величином се истиче и Порт Судан на обали Црвеног мора.</s> <s>Религија Ислам је државна религија Судана.</s><s>До јула 2011. у Судану, који је обухватао и данашњи Јужни Судан, око 70% становништва били су сунитски муслимани, око 25% анимисти и око 5% хришћани.</s><s>Немуслимани живе углавном на југу државе и у главном граду.</s><s>Шеријатски закони и данас су на снази и део су државног пројекта исламизације земље.</s><s>Присталице некадашњег самопрозваног Мехдија (Мухамеда Ахмеда) данас су у политичкој позадини.</s><s>Међу муслиманским становништвом раширени су различити суфијски редови (тарикати).</s><s>Ту спадају Кадирије, те од 19. века раширена братства Саманија и Катимија.</s><s>Противно званичним исламским стајалиштима, у либералном суданском друштву раширени су неки традиционални народни ритуали и култови као што је култ цара.</s> <s>Хришћани су већински припадници римокатоличке цркве у Судану, која се почела ширити на југу око 1900. године у подручју Вау истовремено са британском англиканском црквом и њеним мисионарима око јужносуданског града Бор.</s><s>Америчка презбитеријанска црква добила је код Нуера на подручју горњег Нила једно гробље за своје припаднике.</s><s>Од краја грађанског рата на југу се јако шире америчко-евангелистичке мисије и групе.</s><s>На северу постоји и једна коптска заједница, која углавном потиче из Египта.</s><s>На југу Судана заступљене су и традиционалне религије као што је динка.</s><s>Атеисти и нерелигиозне особе су врло ретке.</s> <s>Историја</s> <s>Стари и средњи век У старом су веку у долини горњег Нила, на подручју познатом као Нубија, постојала три кушитска и мероетска краљевства.</s><s>На њих је велик утицај извршила цивилизација Старог Египта с којом су се често сукобљавали, али и трговали и преузимали њене културне обрасце.</s><s>За стари Египат, Нубија је била важна као извор злата и робова, а почетком 12. династије (од 1991. до 1785. п. н. е.) спојена је са Египтом.</s><s>Као посљедица распадања новог Египатског царства у 12. веку п. н. е., настало је у Нубији у 9. веку п. н. е. краљевство Куш које се одржало све до 4. века.</s><s>У периоду од 712. до 664. п. н. е. кушитска династија владала је целим Египтом.</s> <s>У трећем или четвртом веку на подручје Судана проширило се хришћанство.</s><s>Отприлике истовремено са покрштавањем овог подручја до 6. века формирала су се три нубијска краљевства Нобатија, Макурија и Алодија.</s> <s>Средином 7. века са севера долази ислам који током следећих 1.000 година постаје доминанта вера.</s><s>Важна краљевства средњовјековног Судана била су Макурија и Сенар.</s><s>Године 651.</s><s>Нубија потписује мировне споразуме са исламским Египтом, којим у то време владају Арапи.</s><s>Све до 14. века међу међу њима владају релативно стабилни односи.</s><s>У централном Судану настали су султанати Дарфур и Сенар, који су имали одређени значај све до 18. века.</s><s>После покрштавања и настанка хришћанског краљевства, Судан је у периоду од 14. до 16. века, уз изузетак југа, постао готово у потпуности исламски.</s> <s>19. век Године 1820.</s><s>Суданом је завладао суседни Египат.</s><s>Египатска власт, а посебно покушај укидања ропства у другој половини 19. века, који су подржале западне колонијалне силе, изазвали су велико незадовољство Суданаца.</s><s>Тако је 1880-их избила побуна под водством Мухамеда ибн Абдале (Махдија) која је након почетних великих успеха, крунисаних освајањем Картума 1885. и успоставом државе, ипак угушена победом британске војске 1898.</s><s>Судан је формално био под контролом Уједињеног Краљевства и Египта, а -{de facto}- под управом Британаца који су га поделили на напреднији арапски север и афрички југ који је препуштен хришћанским мисионарима.</s> <s>Независност и грађански ратови Годину дана пре стицања независности 1956. на југу је избио грађански рат због незадовољства тамошњих хришћана хегемонијом муслимана у политичком и економском животу земље.</s><s>Мировни споразум је постигнут 1972. после 17 година борби.</s><s>Рат се поново распламсао 1983. након укидања договорене аутономије југа и увођења елемената шеријата у суданске законе.</s> <s>Након што је египатски краљ Фарук -{I}- свргнут током револуције 1952. године и одређеног вакуума у припреми за промену власти у Египту, Судан је искористио шансу за припрему своје независности.</s><s>Споразумом са Египтом и Великом Британијом окончана је власт Египта над Суданом и проглашена независност Судана 1. јануара 1956. године.</s><s>На првим парламентарним изборима као победник изашла је национална унијска странка (-{Umma}-), а њен председник Исмаил ел Азхари постао је први премијер Судана.</s><s>Већ исте године због унутарстраначких разлика на место премијера дошао је његов ривал Абудулах Халил.</s><s>Дошло је политичке нестабилности те је 1958. извршен војни удар.</s><s>Генерал Абуд се супротставио незадовољствима, заверама те грађанским ратом у Јужном Судану.</s><s>И поред његове оставке 1964. и предаје власти цивилним властима под премијером Сир ел Хатим ел Халифом, није дошло до политичке стабилности ни у наредним годинама.</s><s>До 1969. на месту премијера биле су чак четири особе.</s> <s>Ситуацију је искористила војска те је пуковник Џафар Нумејри извршио у мају 1969. нови војни удар.</s><s>Нумејријева политика се оријентисала на њен египатски узор у лику Насера те су спроведене неке социјалистичке и панарапске реформе.</s><s>На власт је доведена Суданска социјалистичка унија (-{SSU}-) као једина странка у држави.</s><s>Краткотрајно 1971. године ударом је свргнута комунистичка партија, да би врло брзо поново дошла на власт.</s><s>Нумејри је изабран за премијера, те је 1972. године успео да оконча 17-тогодишњи грађански рат између владе и побуњеника у Јужном Судану.</s> <s>Године 1981. влада преображава државу у исламску, те је 1983. године проглашен шеријатски закон у целој земљи, као и у тада аутономном јужном Судану.</s><s>Поништавањем споразума из Адис Абебе насилно је укинута аутономна јужносуданска влада.</s><s>То је изазвало нови грађански рат у јуну 1983. године.</s><s>Политички немири у земљи су поновно довели до војног удара 1985. под заповедништвом генерала Абдурахмана Сувар ад-Дахаба.</s><s>Међутим, шеријат је и даље остао на снази.</s><s>На место премијера 1986. поновно је изабран Садик ел Мехди.</s> <s>До новог војног удара дошло је 1989. због политичке нестабилности у земљи када генерал-поручник Омар ел Башир преузима власт и уводи политику по узору на Нумејријеву.</s><s>Иако је од тада суверено владао земљом као председавајући Националног већа команде за спас нације, неуспешно је покушавао да повратити власт над југом земље.</s><s>У периоду 1983. до 2005. у Судану се без престанка водио грађански рат.</s><s>Почетком 2003. сукобиле су се провладине паравојне снаге џанџавида и неарапски исламски герилци у источној покрајини Дарфур.</s><s>И влада и побуњеници су оптужени за масовна кршења људских права у овом сукобу.</s><s>Фебруара 2004. влада је прогласили победу, али су побуњеници задржали контролу у неким сеоским подручјима.</s><s>Сматра се да је џанџавидска милиција масакрирала више од 50.000 људи.</s><s>Током трогодишњег сукоба страдало је више од 300.000 људи.</s><s>Око 3 милиона људи су постали избеглице.</s> <s>Напокон 2005. године долази до мировног споразума између владе у Картуму и побуњеника на југу.</s><s>Њиме је загарантована аутономија Јужног Судана и предвиђен референдум који је одржан од 9. до 15. јануара 2011. године.</s><s>Након референдума, Јужни Судан је прогласио независност у 9. јула 2011. године.</s><s>Коначни резултати објављени су 7. фебруара и према њима 98,83% гласача определило се за отцепљење.</s><s>Званично, Јужни Судан прогласио је независност 9. јула 2011. године.</s> <s>Џон Гаранг је погинуо у хеликоптерској несрећи 31. јула 2005. у Уганди.</s><s>То је у земљи изазвало сукобе у којима је погинуло 130 људи.</s> <s>Влада Званично, политика Судана одвија се у оквирима федералне председничке демократске републике са вишестраначким политичким системом, где је председник Судана истовремено шеф државе, шеф владе и врховни командант суданских народних оружаних снага.</s><s>Законодавна моћ је подељена на владу и дводомни парламент са доњим домом Националном скупштином Судана којег чини 450 заступника и горњим Већем држава Судана са 50 чланова, сви изабрани на мандат од шест година.</s><s>Судска власт је независна, а на њеном челу је Уставни суд Судана.</s> <s>Међутим, након другог суданског грађанског рата (1983–2005) и данашњег рата у Дарфуру, истина мањег интензитета, Судан се у међународној политици углавном сматра као ауторитарна држава у којој сву ефективну политичку моћ има председник Омар ел Башир и владајућа Национална конгресна странка Судана.</s><s>Од 1993. године Судан је трансформисан у исламску једностраначку државу када је ел Башир расформирао револуционарно командно веће и основао Национални исламски фронт (НИФ) са новим парламентом и владом састављеном искључиво од чланова НИФ-а.</s><s>Истовремено, структура регионалних управа замењена је стварањем 26 савезних држава са гувернерима на челу чиме је Судан постао федерална република.</s><s>Извршне функције су подељене између НЦП, СПЛА, суданског Источног фронта и фракција -{Umma}- странке и Демократске унионистичке странке (ДУП).</s> <s>Омер ел Башир је био кандидат на председничким изборима 2010. године, што су били први слободни избори са учешћем више политичких странака након 24 године.</s><s>Његов политички ривал био је потпредседник Салва Кир Мајардит, вођа СПЛА и тренутни председник независне државе Јужни Судан.</s> <s>Административна подела</s> <s>Судан је подељен на 18 савезних држава (вилајета, једн. вилајет, ).</s><s>Они се даље деле на 133 дистрикта.</s> <s>Привреда</s> <s>По проценама из 2010. године, Судан се сматрао 17. најбрже растућом економијом света, а брзи развој државе заснован углавном на високим приходима од нафте, чак и поред међународних санкција, запажен је и описан у једном чланку Њујорк тајмса из 2006. године.</s><s>У периоду од четири године до 2014, буџет суданске владе износио је око 140 милиона фунти на годишњем нивоу, а британско одељење за међународни развој (-{UKaid}-) дало је од 30 до 54 милиона фунти помоћи.</s><s>Због отцепљења Јужног Судана, где се налазило преко 80% нафтних поља Судана, економски развој Судана након 2011. године и даље је врло неизвестан.</s><s>Међутим, и пре отцепљења југа, економија земље се суочавала са бројним проблемима, мада је расла врло ниским стопама са врло ниске базе.</s><s>У последњих десет година, раст је био врло спор и по подацима Светске банке укупни раст БДП-а у 2010. години износио је 5,2% у односу на раст у 2009. године од 4,2%.</s> <s>Иако је историјски пољопривреда била основни извор прихода, запошљавајући преко 80% Суданаца и сачињавајући око трећине привредног сектора, ипак је нафтна индустрија након 2000. године највише утицала на развој Судана.</s><s>Данас, ММФ заједно са владом у Картуму ради на имплементацији квалитетније макроекономске политике.</s><s>Ово је уследило након турбулентног периода 1980-их када је дуг Судана према ММФ-у и Светској банци експоненцијално нарастао кулминирајући коначно суспензијом државе из ММФ-а.</s><s>Програм помоћи је на снази од почетка 1990-их, као и контрола девизних курсева и резерви страних валута.</s> <s>Стопа инфлације у Судану у 2013. години износила је 32,1% (по индексу потрошачких цена).</s><s>Незапосленост је 2012. години износила је 13,7% док је око 9% становништва је било испод прага сиромаштва.</s> <s>Саобраћај</s> <s>Друмски До 1970. године постојао је само један асфалтирани пут између Картума и Вад Маданија.</s><s>До 1980. уз помоћ других држава и у етапама асфалтирани су други правци преко Касале до Порт Судана (око 1.200 -{km}-).</s><s>Око 1990. од 20-25.000 -{km}- укупне мреже путева у Судану било је тек 3.000-3.500 -{km}- асфалтирано.</s><s>Подаци из 1996. године наводе 11.900 -{km}- неасфалтираних путева и 4.320 асфалтираних.</s><s>Од 2000. године захваљујући побољшању у привреди и великим приходима од извоза нафте, убрзана је изградња и модернизација свих цеста у северном Судану.</s><s>Крајем 2008. путна мрежа између градова у подручју Ел-Обеида на западу преко Касале и Порт Судана на истоку наново је асфалтирана.</s><s>Асфалтиране су и попречне цесте од Порт Судана преко Атбаре и Мерове до Дункуле.</s> <s>У Јужном Судану тек од 2005. је било могуће почети са модернизацијом и изградњом путева након што су окончана непријатељства и грађански рат.</s><s>Пре изградње путева, до тада макадамски путеви су прво морали бити очишћени од мина.</s><s>Најважнији путни правци на југу су према Гулуу у Уганди, који је до 2008. године био у врло лошем стању, а објављени су планови о завршетку макадамског пута од Џубе (Јужни Судан) преко Вауа до Картума.</s> <s>Железнички</s> <s>Железнички саобраћај у Судану до данас није довољно развијен и не игра значајнију улогу у саобраћају у држави.</s><s>Међутим до 1960-их он је имао готово потпуни транспортни монопол у земљи.</s><s>Поред националне мреже, у Капспуру постоји још и мрежа уског колосека од 610, такозвана Гезира железница, која је настала у склопу пројекта Гезира, а има само регионални значај.</s> <s>Авиосаобраћај У Судану постоји 16 асфалтираних аеродрома (стање 2013.) од чега су два аеродрома са пистама преко 3.047 -{m}-, 10 аеродрома са пистама од 2.438 -{m}- до 3.047 -{m}-, и 4 аеродрома са пистама краћим од 2.437 -{m}-.</s><s>Осим ових, у Судану постоји и 58 аеродрома без асфалтираних писта и 6 хелиодрома.</s> <s>Култура Судан је снажно обележен присуством две различите културне традиција – арапске на северу и афричке на југу.</s><s>Унутар сваке од њих постоје стотине етничких, племенских и језичних група што отежава ефикасну међусобну сарадњу.</s> <s>Већи део земље заузимају северне покрајине у којима се налази и већина урбаних средишта.</s><s>Становништво је тамо углавном муслиманско, а уз арапски говоре се и многи домаћи језици.</s><s>Судан има 597 група које говоре преко 400 различитих језика и дијалеката.</s> <s>Култура је раније била веома развијена.</s><s>На северу постоје пирамиде које су стрмије од египатских.</s><s>Такође јужни је део имао одређене везе с Византијом.</s><s>Песништво и књижевност су се развијали с надолазећим утицајима арапске културе.</s><s>Култура је такође била инспирисана устанцима и ратовима.</s><s>После Другог светског рата долази до развоја модерне књижевности.</s><s>Године 1910. написана је прва суданска драма.</s> <s>Спорт У Судану је два пута одржан Афрички куп нација у фудбалу: 1957. и 1970. године.</s><s>Управо 1970. као домаћин, репрезентација Судана је по први и, до данас, једини пут постала шампион Африке.</s> <s>Филателија</s> <s>Прве модерне поште у Судану отворене су 1867. године у Суакину и Вади Халфи, те 1873. у Донголи, Берберу и Картуму, те 1877. године у Сенару, Каркуку, Фазоглу, Елкедарефу, Ел Обејду, Ал-Фашеру и Фашоди (данас Кодок).</s><s>Због Мехдијевог устанка који је започео 1881. године, све египатске пословнице поште су затворене до 1884. године.</s><s>Након што су се Египћани и Британци повукли из Судана, земља је остала без поштанске службе све до поновног освајања Судана 1896. године.</s><s>Када је кампања освајања започела у марту 1896. године, поштанска служба је била доступна само војсци али поштанске марке нису кориштене.</s> <s>До издавања првих суданских марака 1897. године, кориштене су египатске марке.</s><s>Количина поштанских пошиљки била је мала па је кориштен врло мали број марака.</s><s>Између марта и јула 1885. године у Суакину су се користиле британске поштанске марке од 2½ и 5-{d}-.</s><s>Индијске марке су се такође користиле у истом подручју, са ознаком Савакин или Суакин између 1884. и 1899. године.</s><s>Од 1. марта 1897. године тадашње египатске марке са прештампаним називом -{SOUDAN}- на француском и арапском, постале су доступне у поштама Судана.</s><s>Вредности марака биле су од 1, 2, 3 и 5 милиема и 1, 2, 5 и 10 пијастера.</s><s>Прештампавање назива извршила је штампарија -{Imprimerie Nationale, Boulaq}- из Каира.</s> <s>Види још Јужни Судан Сукоби у Судану (2023)</s> <s>Референце</s> <s>Литература</s> <s>- - - - - - - - - - {{Cite book| ref=harv|author=O'Fahey, Rex Seán; Spauling, Jay Lloyd |title=Kingdoms of the Sudan|location=|publisher=Methuen Publishing (London)|year=1974|isbn=978-0-416-77450-4|pages=} Covers Sennar and Darfur.}- - - - - -{"Quo Vadis bilad as-Sudan?</s><s>The Contemporary Framework for a National Interim Constitution".</s><s>Law in Africa (Cologne; 2005).</s><s>Vol.</s><s>8. pp.</s><s>63–82.}- .</s> <s>Спољашње везе</s> <s>Влада Влада Судана</s> <s>Новости AllAfrica.com - Sudan вести Guardian Unlimited - Special Report: Sudan Sudan News Agency (SUNA) and SunaSMS government sites Yahoo!</s><s>News Full Coverage - Sudan news headline links</s> <s>Преглед BBC News Country Profile - Sudan CIA World Factbook - Sudan Library of Congress - Country Study: Sudan data as of June 1991</s> <s>Директоријуми Arab Gateway - Sudan LookSmart - Republic of Sudan directory category Open Directory Project - Sudan directory category Stanford University - Africa South of the Sahara: Sudan directory category The Index on Africa - Sudan directory category University of Pennsylvania - African Studies Center: Sudan directory category Yahoo! - Sudan directory category</s> <s>Остало Sudan.net portal Sudaneseonline.com portal Sudani.com Portal</s> <s>Државе у Африци</s>

981

https://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%9E%D0%B1%D0%B0%D0%BB%D0%B0%20%D0%A1%D0%BB%D0%BE%D0%BD%D0%BE%D0%B2%D0%B0%D1%87%D0%B5

Обала Слоноваче

<s>Обала Слоноваче (), или званично Република Обала Слоноваче (), у дипломатској преписци се користи непреведено име Република Кот д’ Ивоар или краће Кот д’ Ивоар, позната и као Обала Слонове Кости или Кот д’Ивуар, је земља у западној Африци која граничи са Либеријом, Гвинејом, Малијем, Буркином Фасо и Ганом са западне, северне и источне стране, док се са јужне стране налази Гвинејски залив.</s><s>Економски развој ове некада најразвијеније земље западне Африке заустављен је грађанским ратом који је земљу поделио на два дела.</s><s>Рат је окончан крајем 2007. године.</s> <s>Историја</s> <s>Није много тога познато о Обали Слоноваче из периода пре доласка европских бродова 1460.тих година.</s><s>Главне етничке групе су се населиле не тако давно из суседних подручја.</s><s>Народ Кру је мигрирао из Либерије око 1600; Сенуфо и Лоби мигрирали су према југу из Буркине Фасо и Малија.</s><s>Тек у 18. и 19. веку народ Акан, укључујући Бауле, мигрирао је из Гане у источне делове земље, а Малинке народ је мигрирао из Гвинеје у северозападни део земље.</s> <s>До колонијалног доба није постојала никаква државна организација на југу Обале Слоноваче.</s><s>На северу земље се од 11. до 13. века појавио утицај сахелских краљевстава, као што је Краљевина Мали.</s><s>У исто време овде се појавио ислам и то путем трговачких веза и ратних похода.</s> <s>Португалци су од 15. века трговали са приморским племенима, али од 17. века их потискују Французи.</s><s>Обала Слоноваче је француска колонија од 1893.</s><s>У поређењу са суседном Ганом, Обала Слоноваче није претрпела пуно трговином робља.</s> <s>Први председник Обале Слоноваче после стицања независности 7. августа 1960. био је Феликс Упуе-Боањи, бивши фармер какаоа, синдикални вођа и први министар у Влади Француске афричког порекла.</s><s>У то време Обала Слоноваче је била економски најнапреднија земља западне Африке, која је била прва у свету по производњи какаоа и трећа по производњи кафе.</s><s>Земља је привукла многе европске стручњаке, а привредни раст је дуго износио близу 10% годишње.</s><s>Улуе-Боањи је земљом владао у једнопартијском систему.</s><s>Своје родно село Јамасукро је изградио и радио на томе да се главни град премести на ову локацију у центру земље, што се остварило 1983.</s><s>У етнички и религијски подељеној земљи трудио се да не фаворизује ниједну заједницу.</s><s>Преминуо је 1993.</s> <s>Нови председник Анри Конан Бедије заоштрио је међуетничке односе у земљи, у коју су се традиционално досељавали људи из суседних земаља.</s><s>Забранио је свом ривалу са севера земље, Аласану Утари да се кандидује за председника, јер наводно није имао држављанство Обале Слоноваче.</s><s>Бедијеа су са власти сменили незадовољни официри предвођени генералом Робером Гвејем.</s> <s>На изборима 2000. за председника је изабран Лоран Багбо који је тиме окончао војну власт.</s><s>Врховни суд је из избора поново дисквалификовао Аласана Утару.</s><s>Ово је изазвало протесте његових присталица са севера земље, и септембра 2002. избила је побуна у више градова.</s><s>Војска је осигурала Абиџан, али је изгубила контролу над севером државе.</s><s>Ту су се учврстили побуњеници са центром у граду Буаке.</s><s>Француске снаге су помогле режиму у Абиџану да се одбрани од претњи са севера, а Аласан Утара се склонио у француску амбасаду, јер му је спаљена кућа.</s><s>Тиме је започео грађански рат у земљи између севера и југа.</s><s>Иако се већина борби окончала до краја 2004, земља је остала подељена.</s> <s>Избори за председника су коначно организовани крајем 2010. на целој територији земље и под међународним надзором.</s><s>У другом кругу 21. новембра 2010, гласало се између актуелног председника Лорана Багбоа (чији је легални мандат истекао 2005) и Аласана Утаре.</s><s>Изборна комисија је 2. децембра потврдила да је победио Утара односом гласова 54% према 46%.</s><s>Уставно веће је поништило ове резултате, затворило границе земље, и прогласило Багба за победника избора.</s><s>После вишемесечног двовлашћа, и сукоба у којима је погинуло више од 1000 људи, Лоран Багбо се предао.</s> <s>Политика</s> <s>Обала Слоноваче је подељена на 34 департмана.</s> <s>Обалом Слоноваче управља конституција која је изабрана на јавном референдуму у јулу 2000.</s><s>На челу државе је изабрани председник, који поставља премијера на челу владе.</s><s>Председник и премијер се саветују на савету министара који је изабрао премијер.</s><s>Председника и 225 чланова једнодомне Генералне скупштине бира народ универзалним правом гласа на термин од пет година.</s> <s>Главне политичке странке у Обали Слоноваче су: Демократска странка Обале Слоноваче (-{PDCI; Parti Démocratique de la Côte d’Ivoire}-), социјалдемократски Народни Фронт Обале Слоноваче (-{FPI; Front Populaire Ivoirien}-), и центристички Збор Републиканаца (-{RDR; Rassemblement des Républicains}-). -{PDCI}- је била једина легална политичка странка од 1960. до 1990, када је усвојен вишестраначки систем.</s><s>Задржала је контролу над државом док њихов вођа није истеран војним ударом у децембру 1999. године.</s><s>На изборима одржаним у децембру 2000. године и јануару 2001, -{FPI}- је добио највише посланичких мандата у Генералној скупштини, са 96 мандата напрема 94 за -{PDCI}-.</s> <s>Судски систем укључује врховни суд који садржи уставни, судски, административни (управни) и порески дом.</s><s>Високи суд правде је опуномоћен да суди владиним функционерима, укључујући и председника, за тешке злочине.</s><s>Други судови су жалбени суд, суд државне безбедности и судови за разне друге случајеве.</s> <s>Географија</s> <s>Положај Обала Слоноваче се налази се у Западној Африци.</s><s>Излази на Атлантски океан.</s><s>Површина јој је 322.460 -{km²}- и има око 16 милиона становника.</s><s>Главни град је Јамусукро а остали су: Абиџан, Буаке, Данане, Ман, Далоа, Агбовил, Сан Педро и Корхого.</s> <s>Геологија и рељеф</s> <s>Рељеф</s> <s>Уз море је низија, а у унутрашњости су брда.</s><s>Највиши врх је 1.750 -{m}-.</s><s>Обала Обале Слоноваче оивичена је са неколико великих и дубоких лагуна, од којих је већина неприступачна бродовима због плићака у близини обале.</s><s>Ограничавајући обалу, зона густих тропских шума простире се око 265 -{km}- ка унутрашњости на истоку и западу и око 100 -{km}- у центру.</s><s>Даље од овог на северу и центру лежи пространа савана.</s><s>Западни део државе је таласаст, са планинским ланцима у регијама Одиен и Ман.</s><s>Неколико врхова је више од 1500 -{m}-.</s> <s>Воде Главне реке су Сасандра, Бандама и Комое, од којих ниједна није пловна више од 65 -{km}- због брзе и плитке воде током сушне сезоне.</s> <s>Клима</s> <s>Клима је тропска влажна, а на самом југу екваторијална.</s><s>Јужни део Обале Слоноваче има тропску климу, која је врела и влажна са јаким кишама.</s><s>Температуре варирају од 22 °C до 32 °C, и најјаче кише падају од априла до јула, и у октобру и новембру.</s><s>Даље од обале, у савани, температурне разлике постају екстремније, по ноћи у јануару температура се спушта до 12 °C, а по дану у лето диже се преко 40 °C. Просечне падавине износе 2100 -{mm}- у приобалном Абиџану и 1200 -{mm}- у Буакеу, лоцираном на средишњој равници државе.</s> <s>Флора и фауна</s> <s>Централни појас Обале Слоноваче је прекривен шумом са преко 225 врсти дрвећа, међу којима су неке драгоцене врсте дрвећа као што су: обече, махагони, ироко, макоре и сипо.</s><s>Животињски свет државе укључује: шакала, хијену, пантера, слона, шимпанзу, крокодила, разне гуштере и отровне змије.</s> <s>Привреда Слабо развијена земља која осећа последице колонијализма.</s><s>У њеној привреди велики капитал имају Американци, Французи и остале европске земље.</s><s>Највише људи је запослено у пољопривреди 79%.</s><s>Главни производи су; шећерна трска, каучук, кафа, какао, банана, кикирики, кукуруз, шећерна репа, просо, соја и кромпир.</s><s>Индустрија; електротехничка, дрвна, рафинерија нафте, хемијска, прехрамбена, производња алуминијума, кожна, текстилна.</s><s>Руде; дијаманти, злато, нафта, манган, боксит, гвоздена руда.</s> <s>Привреда Обале Слоноваче је углавном пољопривредна, са 60% од укупне радне снаге запослене у пољопривреди и шумарству.</s><s>Међутим, влада покушава унети разноликост у економију да избегне зависност од малог броја извозних усева.</s><s>Просечан буџет израчунат је на приближно 1,8 милијарди амер. долара прихода и отприлике исто толико трошка.</s> <s>Главни уновчени усеви Обале Слоноваче су какао, кафа, памук и ананас.</s><s>Она је један од водећих светских произвођача какаоа, који броји преко 40% зараде у извозу, и један је од највећих афричких произвођача кафе, такође.</s><s>Влада је охрабрила производњу памука и ананаса да унесе разноликост у привреду, која је патила осамдесетих када су цене какаоа и кафе значајно опале.</s><s>Други усеви који су развијени су за извоз су палмина језгра и каучук.</s><s>Најчешћи усеви за локалну употребу су: јам, маниок, боквица, пиринач и кукуруз.</s><s>Влада је покренула програме да оствари самодовољност хране.</s> <s>Производња дрвене грађе је од главне привредне важности за Обалу Слоноваче.</s><s>Најважније извозно дрвеће је махагони, ироко, сипо, обече и макоре.</s><s>Око 12,1 милиона m³ дрвене грађе је произведено у 2002.</s><s>Рибарство се води дуж обале; улов 2001. године је био 74.581 метричких тона.</s> <s>Нафта у трговачким вредностима је пронађена 1977. године у близини обале, а производња је почела 1980. год.; производња 2001. године је била 4,4 милиона барела.</s><s>Обала Слоноваче је, такође, произвела око 75.000 карата дијаманата у 1996. године, а ископавање злата је почело у раним деведесетим.</s><s>Индустрија укључује фабрике за производњу хране, текстилне фабрике и фабрике за производњу тесане грађе, рафинерије уља, фабрике за монтажу бицикала и аутомобила, и производњу шперплоче, намјештаја, цемента, челичних контејнера, обуће, и алуминијумских табли.</s> <s>Обала Слоноваче је чланица Западноафричке Монетарне Уније, коју чини шест нација.</s><s>Валута је CFA франак, пуштен у оптицај од стране Централне Банке за Државе западне Африке (697 CFA франака је једнако 1 амер. долару, просек из 2002).</s><s>Заменска стопа да је 50 CFA франака једнако једном француском франку је била у снази од 1948. до 1994. године, када је смањена вредност CFA франка за 50%.</s> <s>У 2000. години извоз је износио 3,6 милијарди амер. долара, а увоз је био 2,5 милијарди амер. долара.</s><s>Главни трговачки партнери за извоз су Француска, Холандија, Немачка, Италија, Буркина Фасо и САД; најважнији партнери за увоз су САД, Гана, Немачка и Италија.</s> <s>Лука Абиџан је једна од најзаузетијих у Западној Африци.</s><s>Постоји нова лука Сан Педро, која је повезана са Малијем железницом.</s><s>Железница повезује Абиџан са Бобо Диуласом и Уагадугуом у Буркини Фасо.</s><s>Укупна дужина железничких пруга које функционишу у држави је 639 -{km}-.</s><s>Само мали део од укупних 50.400 -{km}- улица је асфалтиран.</s><s>Влада управља са неколико радијских и телевизијских станица.</s><s>У 2000. год. 135 радио-пријемника и 55 телевизора је ишло на 1000 становника.</s><s>Обала Слоноваче је имала 20 главних телефонских линија за сваких 1000 људи у 2002. год.</s> <s>Становништво Становништво Обале Слоноваче је разнолично, састоји се од преко 60 етничких група.</s><s>Главне групе укључују људе Акан говорног језика на југоистоку, Кру на југозападу, Волтаик групе на североистоку и Мандинка (такође познати и као Мандинго или Малинке) и јужни Манд људи који се налазе на северозападу.</s><s>Постоји и значајна Либанска заједница.</s> <s>У Обали Слоноваче живи приближно 24.400.000 становника.</s><s>Просечна густина насељености је 55 особа на -{km}-².</s> <s>Процењено је да 37% људи прати традиционалне религије; 40% су Муслимани и 24% су хришћани, углавном Римокатолици.</s><s>Француски је званични језик нације; такође се говоре и бројни афрички језици.</s> <s>Највећи градови су: Абиџан, са становништвом од 3,8 милиона људи (2000. процењено, највећи град), Буаке (1988, 329.850) важан управни и трговински центар.</s><s>У друге урбане центре спадају Далоа (121.842); Гагноа, маркетиншки град и Ман.</s><s>Јамусукро (1990, 120.000), између Буафлеа и Димбокроа, именован је новим главним градом 1983, али многе владине канцеларије су остале у Абиџану.</s> <s>Образовање у Обали Слоноваче је слободно, примарно образовање је обавезно.</s><s>Огроман телевизијски едукациони програм је започет у раним седамдесетим.</s><s>У 2000. године и 2001. године само 79% деце основношколског узраста и 23% средњошколског узраста је било уписано у школу.</s><s>Национални Универзитет Обале Слоноваче (1958), у Абиџану, годишње похађа око 21.000 ученика.</s><s>Знатан број унапређених студената студира у иностранству.</s><s>Процењено је да је 52,3% одрасле популације писмено .</s> <s>Модернизовани сектор популације Обале Слоноваче је под великим утицајем француске културе.</s><s>Домородачка култура државе остаје снажна, међутим, добро је позната по уметничким креацијама, посебно маскама.</s><s>Француски језик је готово универзално кориштен у писаној литератури Обале Слоноваче, доводи до искључивања афричких језика.</s> <s>Административна подела</s> <s>Еколошки проблеми Обала Слоноваче је некад имала највеће кишне шуме у Западној Африци, али је искориштавањем дрвећа у индустрији и поступком сече и паљења, покривеност шумама смањена на 22,4% од укупне површине државе.</s><s>Године 1996. влада је забранила извоз дрвета, али илегална сеча шума се наставља.</s> <s>Пољопривредници су на огромним површинама некадашњих шума посадили кафу и какао, који добро успевају у богатом тлу.</s><s>Након што је 1960. године проглашена независност Обале Слоноваче од Француске, двосмислена земљопоседничка политика је охрабрила многе пољопривреднике у држави да се одрекну непродуктивне земље и да секу шуме.</s><s>Од шездесетих година засађено је неколико десетина хиљада садница, али стопа крчења шума је премашује.</s> <s>Привредна зависност Обале Слоноваче од пољопривреде је довела до експлоатације природних ресурса државе у времену економских тегоба.</s><s>Током осамдесетих, кад је цена какаоа и кафе пала широм света, Обала Слоноваче је повећала извоз дрвета да надокнади за смањени пољопривредни приход.</s> <s>Премда је 6,2% укупне површине службено заштићено као национални паркови и резервати, досељени пољопривредници настављају да уклањају шуме и сеју усеве у заштићеним подручјима.</s><s>Обала Слоноваче је забранила лов 1973. године, али бесправан лов и даље прети животињском свету.</s> <s>Обала Слоноваче је ратификовала међународне договоре у намери да се заштити биљна разноврсност, угрожене врсте, тропске шуме, мочваре и озонски омотач.</s><s>Такође је потписала одредбе које ограничавају поморско загађење и опасан отпад.</s> <s>Референце</s> <s>Спољашње везе</s> <s>Државе у Африци</s>

982

https://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%9C%D0%B0%D0%BB%D0%B8

Мали

<s>Мали (), или званично Република Мали () држава је у западној Африци без излаза на море.</s><s>Главни град је Бамако.</s><s>Мали је осма по величини земља у Африци, са површином од 1.240.278 km².</s><s>Граничи се са Алжиром, Нигером, Мауританијом, Сенегалом, Буркином Фасо, Гвинејом и Обалом Слоноваче.</s><s>Независна је од 22. септембра 1960. године.</s> <s>Број становника Малија је око 20 милиона ().</s><s>Процењује се да је чак 67% становништва у 2017. години било млађе од 25 година.</s><s>Суверена држава Мали сe састоји од осам региона, а њене границе на северу се протежу дубоко у средиште пустиње Сахара, док јужни део земље, где живи већина становника, чине реке Нигер и Сенегал.</s><s>Економија земље је центрирана на пољопривреди и рударству.</s><s>Један од најистакнутијих природних ресурса Малија је злато, при чему је Мали трећи највећи произвођач злата на афричком континенту, и соли.</s> <s>Историја</s> <s>Царство Мали Најстарији становници су семитска и берберска племена.</s><s>Царство Мали је било једно од три царства која су контролисала транссахарску трговину златом, сољу, робовима и другом робом.</s><s>Друга два су била царство Гана и царство Сонгаи.</s> <s>Царство је формирано у горњем току реке Нигер и достигло је врхунац у 14. веку.</s><s>Градови Ђене и Тимбукту су тада били центри трговине и исламских студија.</s><s>Царство је опало у значају као резултат унутрашњих интрига.</s> <s>Најпознатији Цар је Манса Муса.</s> <s>Сонгајско царство Мароканска инвазија 1591. и успостављање поморских трговачких путева означили су крај значаја ове регије као трговачког раскршћа.</s><s>Најгора забележена глад десила се између 1738. и 1756. када је умрло око половине становништва Тимбуктуа.</s> <s>Француска колонизација Простор Малија био је француска колонија од 1895, као Француски Судан ().</s> <s>Независност Мали је стекао потпуну унутрашњу аутономију 25. новембра 1958.</s><s>Дана 4. априла 1959, Француски Судан је са Сенегалом формирао Федерацију Мали.</s><s>Федерација се распала 20. августа 1960, када ју је напустио Сенегал.</s><s>Независна Република Мали је проглашена 22. септембра исте године.</s> <s>У Малију се новембра 1968. догодио миран државни удар, председник - диктатор постаје Муса Траоре (владао до 1991).</s><s>Економске реформе је зауставила катастрофална суша која је трајала од 1968. до 1974.</s><s>Демонстрације против владе из 1991. довеле су до промене власти и до новог устава.</s><s>Од тада је Мали био једна од политички и друштвено најстабилнијих држава Африке.</s><s>Године 2002. дошло је до прве демократске смене власти када је на председничким изборима независни кандидат Амаду Тумани Туре победио кандидата дотада владајуће странке Малијског савеза за демократију.</s> <s>Јануара 2012. избила ја Туарешка побуна са циљем добијања шире аутономије или независности за север Малија, у области Азавад.</s><s>Национални покрет за ослобођење Азавада, организација чији је циљ да од Азавада направи домовину за народ Туарега, контролисала је област од априла 2012.</s> <s>Председник Малија Амаду Тумани Туре је збачен у државном удару 22. марта 2012. због свог поступања у кризи, месец дана пре предвиђених председничких избора.</s><s>Побуњени војници, који себе називају Национални комитет за обнову демократије и државе, је преузео власт и суспендовао устав.</s><s>Као последица нестабилности изазване државним ударом, три највећа града у Малију Кидал, Гао и Тимбукту, су за три дана пали под власт побуњеника.</s><s>Након што су освојили град Дуенца, Национални покрет за ослобођење Азавада је изјавио да је испунио своје циљеве и зауставио офанзиву.</s><s>Следећег дана покрет је прогласио независност Азавада од Малија.</s> <s>Национални покрет за ослобођење Азавада је у почетку подржавала исламистичка група Ансар Дине.</s><s>Након што је војска Малија потиснута из Азавада, Ансар Дине је почела да уводи шеријатски закон.</s><s>НПОА и исламисти су се затим покушали да помире супротстављене визије о будућности проглашене државе.</s><s>Као последица тога, НПОА је почела да се бори против Ансар Дине и других исламистичких група, укључујући и покрета за јединство и џихад у западној Африци, ћелије Ал Каиде у исламском Магребу.</s><s>До 17. јула 2012. исламисти су преузели контролу над већином градова у северном Малију од НПОА.</s> <s>Председник Француске Франсоа Оланд је 11. јануара 2013. одобрио захтев владе Малија за страну помоћ и наредио француској војсци да се укључи у сукоб.</s> <s>Географија</s> <s>Положај Налази се у западном делу северне Африке.</s><s>Државе са којима се Мали граничи су: Алжир, Нигер, Буркина Фасо, Обала Слоноваче, Гвинеја, Сенегал и Мауританија.</s><s>Површина државе је 1.240.192 km².</s> <s>Геологија и рељеф</s> <s>Рељеф претежно чине побрђа и пустињски део.</s><s>Највиши врх је Мандиги са 1.150 m. Око 65% државе је пустиња.</s> <s>Воде Кроз Мали (као и Гвинеју, Мали, Нигер и Нигерију) пролази река Нигер, дужине од око 4.200 км, и улива се у Гвинејски залив.</s><s>Њена дубина варира у зависности од дела године, тј. у једном делу године врло је дубока, а у другом може да се препешачи.</s><s>Узводно од града Тимбуктуа има веома густу речну мрежу.</s><s>Поред ње, значајна је и река Сенегал која је дугачка око 1.800 км и улива се у Атлантски океан.</s> <s>Флора и фауна</s> <s>Клима</s> <s>Клима је тропска на југу, те степска и пустињска ка северу.</s><s>Колебања температуре су од 21-33 °C. Биљни свет степе и саване.</s> <s>Влада По уставу Малија из 1992, председник се бира на 5 година.</s><s>Председник је шеф државе и врховни командант оружаних снага.</s><s>Такође именује председника владе.</s><s>Устав дефинише Мали као вишепартијску демократију.</s> <s>Административна подела Осам региона и један округ (главни град Бамако).</s><s>Гао Кај Кидал Куликоро Мопти Сегу Сикасо Тимбукту Бамако дистрикт</s> <s>Привреда Слабо је развијена, а слабе су и природне могућности.</s><s>Од 1981-1985. постојао је петогодишњи план за образовање државних добара, како пољопривреде тако и индустрије.</s><s>Данас, највећи удео има пољопривреда са 40%.</s><s>Пољопривреду чине културе: памук, дуван, шећерна трска, кукуруз, ананас, банане.</s><s>Развија се у долинама река.</s><s>Руде: манган, злато, боксит, гвоздена руда, фосфати.</s><s>Индустрија: текстилна, индустрија намештаја, прехрамбена, машине...</s> <s>Становништво Број становника је 2009. износио 14.517.176.</s><s>Више од 90% њих живи на југу земље, нарочито у престоници Бамаку, који је милионски град.</s><s>Становништво је углавном рурално (68% 2002), док је 5–10% популације номадско.</s> <s>Становништво се састоји од великог броја народа, међу којима доминирају: Манде 50% (Бамбара (36,5%), Малинке, Сонинке), Фулани 17%, Волта народи 12%, Сонгаји 6%, Туарези и Маври 10%, остали 5%.</s> <s>Језици Званични језик је француски, а говори се још око 40 локалних језика.</s><s>Најзначајнији међу њима је језик бамбара којим се служи 80% становништва.</s> <s>Религија Око 90% становника су муслимани, 1% су хришћани, а 9% су припадници домородачких религија.</s> <s>Култура</s> <s>Најпознатији представници су музичари Тумани Диабате који свира на традиционалном инструменту кора и гитариста Али Фарка Туре.</s> <s>Референце</s> <s>Литература</s> <s>A student-translated English version is also available.</s><s>This article incorporates text from this source, which is in the public domain.</s> <s>Спољашње везе</s> <s>-{Mali from UCB Libraries GovPubs}- -{Mali profile from the BBC News}- -{Possibilities and Challenges for Transitional Justice in Mali from the ICTJ}- -{Community about Ngoni ( Xalam, Jeli N'goni, Hoddu, Khalam, Tehardent, Gambare...)}- -{Mali 2012 Trade Summary Statistics}-</s> <s>Чланице Афричке уније Државе у Африци Континенталне земље</s>

983

https://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%9B%D0%B8%D0%B1%D0%B8%D1%98%D0%B0

Либија

<s>Либија (), или званично Држава Либија (), држава је региона Магреб на северу Африке на обали Средоземног мора.</s><s>Налази се између Египта на истоку, Судана на југоистоку, Чада и Нигера на југу и Алжира и Туниса на западу.</s> <s>Са површином од 1.759.540 км² Либија је четврта по величини држава афричког континента и 16. у свету.</s> <s>Након стицања потпуне независности крајем 1951.</s><s>Либија је постала краљевина које се као таква одржала све до Првосептембарске револуције из 1969. године.</s><s>Од тада је државом управљао пуковник Муамер ел Гадафи чија је владавина окончана избијањем Рата у Либији (2011).</s> <s>Име</s> <s>Име Либије ( ; либ.</s><s>Lībya , еги. , пун. lby, Libúē, ) потиче од египатског термина Либу, који се односио на једно берберско племе које је живело западно од Нила.</s><s>Либу је у грчком језику прешло у Либију, иако је у античкој Грчкој овај термин имао шире значење, обухватајући целу северну Африку западно од Египта и понекад се односио на цели континент, тј. Африку.</s> <s>У белешкама средњовековног арапског филозофа Ибна Халдуна забележен је назив -{Lawata}- који се односио на Либију.</s> <s>Када је држава стекла независност 1951. њено име је било Уједињено Либијско краљевство које је 1963. промењено у Краљевина Либија.</s><s>Након државног удара 1969. године, краљевина је проглашена арапском републиком.</s><s>За време владавине Муамера ел Гадафија, званични назив државе је био Велика Социјалистичка Народна Либијска Арапска Џамахирија ( ).</s> <s>Географија</s> <s>Положај</s> <s>Либија се простире на преко 1.759.540 км² што је чини 16. највећом државом на свету.</s><s>Њена површина нешто је мања од површине Индонезије и већа је укупној површини Немачке, Шпаније и Француске заједно.</s><s>Налази се између 9° и 34° сгш, и 9° и 26° игд.</s><s>Граничи се са Египтом на истоку, Тунисом и Алжиром на западу, Републиком Чад и Суданом на југу и Нигером на југозападу.</s><s>Северну границу Либије чини Средоземно море, чије се воде у близини ове државе често називају Либијским морем.</s><s>Са 1.770 km обале, Либија је највећа средоземна држава афричког континента.</s> <s>Најсевернија тачка Либије је на граници са Тунисом — Рас Ађир, најјужнија је на тромеђи Чада, Судана и Либије.</s><s>Најисточнија је Марса ер Рамла на граници са Египтом и најисточнија на међи са Алжиром у подгорини Тасилин Аџера.</s><s>На основу положаја, пружања и граница, закључује се да је Либија северноафричка, медитеранска, сахарска и једним делом магребска држава.</s> <s>Геологија и рељеф</s> <s>У прекамбрији се формирало иницијално копн северно Африке — Сахарска плоча.</s><s>Она је током дугог геолошког периода била прекривена морем, што је условило велику количину енергетских седимената (нафта, гас).</s><s>Током палеозоика наступила је глацијација (ордовик), а центра заглечерености био је у Сахари.</s><s>Лед се простирао и преко данашње Либије, где су откривени леднички фрагменти из овог доба.</s><s>Средином карбона Сахарску плочу је захватила херцинска орогенеза.</s><s>Она је условила издизање копна, засвођивање и ариднију климу.</s><s>У карбону и перму наступа друга глацијација, којом је била захваћена цела Гондвана.</s><s>Мезозојска ера доноси интензивније тектонске покрете.</s><s>Сахарска плоча се у тријасу и јури издиже и у њој преовладава континентални режим.</s><s>Услед распада праконтинента Гондване, долази до поновне трансгресије мора на северу.</s><s>Налазишта нафте и гаса у Либији управо су везана за период горње креде.</s><s>Најзад у кенозоику обалска црта поприма савремени карактер, а уз то и клима и природно окружење.</s> <s>Сахарска плоча чини фундамент грађен од кристаластих шкриљаца, гнајса, кварцита и амфиболита.</s><s>Јављају се значајни пробоји гранита, а на југу Либије има и магматских пробоја и излива (Тасилин Аџер, Тибести).</s><s>У дубоким депресијама и синклиналама акумулиране су паелозојске, мезозојске и кенозојске стене.</s><s>Лавични платои карактеристични су за јужни део Либије и централни део земље (Ел Харуџ ел-Асвад).</s> <s>У рељефу Либије могу се издвојити три целине: Средоземно приобаље, Либијска пустиња и Сахара.</s><s>Средоземно приобаље обухвата узак појас од границе са Тунисом до границе са Египтом.</s><s>У њему је концентрисан највећи део становништва (око 95%).</s><s>У западном делу око Триполија истиче се плодна низија Џефара, грађена од седиментних стена, на југу се издиже плато Џабал Нафуса висине 800 m. Џефара се наставља у Триполитанију, где је копно увучено и чине га бројне лагуне и заливи (Мали и Велики Сирт).</s><s>Даље ка истоку наставља се Киренајка у чијем пределу се истиче планина Ел Џабал ел Ахдар висине 876 m.</s> <s>Средоземна приобална низија јужније о низије Џефара прелази у камените пустиње Хамада ел Хамра и Хамада Тингерт, које неприметно залазе у песковита пространства Едејен Убари и Едејен Музрук.</s><s>У крајњим југозападним деловима Либије издижу се висоравни Тасилин Аџер и Џадо.</s><s>Они ка истоку прелазе у подгорине Тибестија у чијем се севеном делу пружа Серир Тибести, шљунковити плато.</s><s>Источни и југоисточни квадрант Либије захвата Либијска пустиња.</s><s>Она је грађена од камбријских метаморфних стена и прекривена је моћним слојем кварцног песка.</s><s>Ово је најсувљи и најнегостољубивији предео Либије и Сахаре уопште Од залива Велики Сирт до платоа Енеди у Чаду готово да нема нити једен оазе или насељених пункта.</s><s>Пустиња се ка југу благо издиже од 100 до 500 m надморске висине.</s><s>У централном делу Либије доминира вулкански плато Ел Харуџ ел-Асвад висине 1200 m. Највиша тачка државе је Бику Бити (2.267 м) на Тибестију, а најнижа тачка је Сабхат Гизајил — 47 m.</s> <s>Воде</s> <s>Недостатак падавина има за последицу недостатак сталних река или потока, а око 20 сталних језера су слана.</s><s>Повремених и изузетно кратких токова има у приобаљу - Вади ел-Хамим, Вади Замзам, Вади Бај ел-Кабир и др. Уадији се јављају и на југу у подгорини Тибестија и Тасилин Аџера.</s><s>Распоређивање ограничених количина воде је посао због чега је чак створен Секретаријат за бране и водене ресурсе, а наношење штете изворима воде се може казнити високим новчаним и затворским казнама.</s> <s>Држава је изградила мрежу брана у вадијима, сувим речним коритима, који се претворе у бујице после јаких киша.</s><s>Ове бране се користе и као резервоари за воду и као контрола поплава и ерозијама.</s><s>Области око вадија су густо насељене јер је ту земљиште погодно за земљорадњу, а вода се кроз бунаре доводи на површину.</s><s>Међутим, у многим вадијима количина воде у земљи опада, посебно у областима где је интензивна пољопривреда и близу великих градских центара.</s><s>Због тога је држава преусмерила пројекте о контроли воде у подручја где је потражња за подземном водом мање изражена.</s><s>Такође је предузела широки пројекат пошумљавања.</s> <s>Клима</s> <s>Клима Либије је средоземна у уском приобалном појасу између Триполија и Тобрука.</s><s>Одликују је средње јануарске температуре од око 12 °C (Триполи 11,1, а Бенгази 13,3 °C) и средње јулске око 25 °C (Триполи 27,2 °C).</s><s>На ово поднебље велики утицај имају ветрови који у зимској половини године дувају с мора на копно.</s><s>Они доносе већу количину падавина, које се смањују у правцу запад-исток.</s><s>У периоду од новембра до марта у приобаљу се излучи у просеку око 150-400 милиметара талога.</s><s>У планинском делу Киренаике падне и до 600 mm, а ка југу се нагло смањује на свега 100 mm годишње.</s> <s>Даље ка унутрашњости клима поприма типичан пустињски карактер.</s><s>Средње јануарске температуре су изнад 10 °C, а јулске око 35 °C. Екстремне вредности достижу и преко 50 °C, док се преко дана песак угреје на 60-70 Целзијуса.</s><s>Овај део Либије под утицајем је пасата који дувају преко целог дана током зиме у правцу северозапад-југоисток.</s><s>Н југу дува харматан, који је продужетак пасата.</s><s>То је изузетно сув и топао ветар.</s><s>Под утицајем Атлантске депресије у Либијској пустињи честе су пешчане олује.</s><s>У централном и јужном дели Либије падавине су изузетно оскудне.</s><s>Годишња количина је мања од 100 милиметара (Едејен Музрук - 10 mm).</s><s>Подгорине Тибестија и Тасилин Аџера примају свега око 120 mm талога.</s><s>Услови за живот у деловима Либије јужније од средоземног појаса су изузетно неповољни и сурови.</s> <s>Флора и фауна</s> <s>Сходно изузетно оштрој клими и неповољним условима флора Либије је слабо развијена.</s><s>У уском приобалном појасу расту типично средоземне биљке — жбунасте ксерофитне врсте, те борови, клека, кедар и маслине.</s><s>Палма је најзаступљенија врста како у приобаљу тако и у унутрашњости око већих оаза.</s><s>Либијска пустиња и Сахара представљају огромна пространства без вегетације.</s><s>У ретким оазама има обрадивог земљишта где се гаје урме и уљане палме.</s><s>Животињски свет је такође веома оскудан.</s><s>Карактеристични врсте овог поднебља су камиле, козе, антилопе, затим шкорпиони, гуштери и змије.</s> <s>Педолошки покривач Либије је веома сиромашан.</s><s>У узаном појасу приобаља земљиште је плодније и углавном обрадиво.</s><s>У унутрашњости доминирају пустињски песковити, каменити и глиновити предели и заравни, који су изузетно неплодни и неискоришћени.</s><s>Тло је огољено, а у депресијама најчешће и заслањено (слатине).</s> <s>Историја</s> <s>Праисторија и стари век</s> <s>Археолошки налази упућују да је већ у осмом миленијуму п. н. е. либијска обала била насељена неолитским људима који су познавали сточарство и гајили биљке.</s><s>Ова култура је цветала хиљадама година у региону, све док их нису потиснули или апсорбовали Бербери.</s> <s>У старом веку Либију су окупирали разни освајачи: Феничани, Грци, Римљани, Вандали и Византијци, који су владали делом регије или читавом регијом.</s><s>Иако су Грци и Римљани оставили рушевине Кирене, Лептис Магне и Сабрата, мало је других остатака ових древних цивилизација.</s> <s>Феничани су били први који су успоставили трговинску размену у Либији, када су поморци из Тира (данас територија Либана) развили трговинске везе са берберским племенима и направили споразум са њима да осигурају сарадњу у експлоатацији сирових материјала.</s><s>До 5. века п. н. е., највећа феничанска колонија Картагина је проширила своју владавину у већем делу северне Африке, где се полако формирала карактеристична цивилизација, знана као Пуни.</s><s>Пунска станишта на либијској обали укључивала су Оа (Триполи), Лабдах (Лептис Магна) и Сабрата.</s><s>Сви они су се налазили у области која ће се касније назвати Триполис или „Три града“.</s><s>Име садашњег главног града Либије, Триполи, вуче корен из овог термина.</s> <s>Грци су покорили источну Либију када су, према предању, емигранти са пренасељеног острва Тера, слушајући пророчанство са Делфа, пошли да траже нови дом у северној Африци.</s><s>Године 631. п. н. е. основали су Кирену.</s><s>У следећих 200 година, још четири важна грчка града су основана у тој регији: Барке (Ал Марџ), Еуфесперида (касније Беренике, данас Бенгази), Теучира (касније Арсиона, данас Тукрах) и Аполонија (Сусах), лука Кирене.</s><s>Заједно са Киреном, били су познати као Пентаполис („Пет Градова“).</s> <s>Римљани су ујединили обе либијске регије и више од 400 година су Триполитанија и Киренаика биле просперитетне римске провинције.</s><s>Римске рушевине, као што су Лептис Магне, сведоче о виталности регије где су густо насељени градови, па чак и мања насеља, уживали угодности урбаног живота.</s><s>Поморци и занатлије из многих делова римског света населили су се у северној Африци, али је карактер градова Триполитаније упркос томе остао пунски, а Киренаике грчки.</s> <s>Средњи век</s> <s>Арапи су покорили Либију у 7. веку н. е. У вековима који следе, многи староседелачки народи су прихватили ислам и са њим арапски језик и културу.</s><s>Отомански Турци покорили су државу средином 16. века и Либија је била део њихове империје, мада је повремено имала аутономију, све до италијанске инвазије и претварања Либију у колонију.</s> <s>Модерна Либија</s> <s>Краљевина Либија</s> <s>Године 1934.</s><s>Италија је прихватила име Либија (које су користили Грци за читаву северну Африку, осим за Египат) као званично име колоније, која се састојала од провинција: Киренаика, Триполитанија и Фезан.</s><s>Краљ Идрис I, емир Киренаике, био је вођа покрета против италијанске окупације између два светска рата.</s><s>Од 1943. до 1951.</s><s>Триполитанија и Киренаика су биле под британском управом, док су Французи контролисали Фезан.</s><s>Године 1944.</s><s>Идрис се враћа из егзила у Каиру, али је одбијао да обнови сталну резиденцију у Киренаики све док нису уклоњени неки аспекти стране контроле 1947. године.</s><s>Према мировном споразуму из 1947. године, Италија се одрекла свих права на Либију.</s> <s>Генерална скупштина Организације уједињених нација је 21. новембра 1949. године донела резолуцију у којој се каже да Либија треба да постане независна пре 1. јануара 1952. године.</s><s>Идрис је представљао Либију у предстојећим преговорима.</s><s>Када је Либија прогласила независност 24. децембра 1951, била је прва држава која је постигла независност кроз УН и једна од првих европских колонија у Африци која је добила независност.</s><s>Либија је проглашена уставном и наследном монархијом под краљем Идрисом.</s> <s>Проналажење значајних нафтних резерви 1959. године и приходи који су уследили од продаје, омогућили су једној од најсиромашнијих држава на свету да се развије и стекне значајно богатство.</s><s>Иако је нафта драстично унапредила финансије Владе, незадовољство је настало због претеране концентрације националног блага у рукама краља Идриса и националне елите.</s><s>Незадовољство је расло заједно са појавом насеризма и арапског национализма у северној Африци и Блиском истоку.</s> <s>Либијска Џамахирија</s> <s>Мања група официра, предвођена 28-годишњим капетаном Муамером ел Гадафијем, извршила је 1. септембра 1969. државни удар против краља Идриса.</s><s>Он се тада налазио у Турској на лечењу.</s><s>Револуционарни официри нису хтели његовог сестрића Саида Хасана ар Рида ес Санусија да поставе за новог краља и да му препусте управљање државом.</s><s>Пре истека 1. септембра престолонасљедник Саид је стављен у кућни притвор.</s><s>Револуционари су укинули монархију и прогласили нову Либијску Арапску Републику.</s> <s>Врховну власт је вршио Револуционарни командни савет на челу са Гадафијем.</s><s>Савет је распуштен 2. марта 1977. када је проглашена џамахирија.</s><s>Пуковник Гадафи је постао генерални секретар Општег народног конгреса.</s><s>На тој дужности је остао до 2. марта 1979. када је поднео оставку на све јавне функције.</s><s>Од тада је најчешће ословљаван само као либијски вођа и са том незваничном титулом владао је до избијања Рата у Либији (2011).</s> <s>Држава Либија</s> <s>Почетком Арапског пролећа, фебруара 2011. почели су протести против либијског вође Муамера ел Гадафија.</s><s>Убрзо су прерасли у отворене сукобе и рат.</s><s>Оформљен је Прелазни национални савет као „лице револуције“.</s><s>Од 17. марта, након што је усвојена резолуција СБ ОУН о забрани летења, земљу је бомбардовао НАТО.</s> <s>Дана 21. августа заузет је Гадафијев главни комплекс у Триполију — Баб ел Азизија.</s><s>Тада је и побуњенички Прелазни национални савет добио међународно признање ОУН.</s><s>Након последњих борби за Гадафијев родни град Сирт, пуковник Муамер ел Гадафи је убијен.</s><s>Тиме је окончано постојање Либијске Џамахирије, а наступио је период политичке нестабилности и племенских сукоба.</s> <s>Друштвене одлике</s> <s>Становништво</s> <s>Према подацима из 2010. године у Либији је живело око 6.461.254 житеља, од чега чак 90% у уском приобалном појасу.</s><s>У поређењу са њеном површином има веома малу густину насељености, свега око 3,4 становника по км².</s><s>То је сврстава у државе света са веома ретко насељеном територијом.</s> <s>У зависности од крајева у којем се мери, она варира од око 50 становника до мање од једног на километру квадратном.</s><s>Око 90% становништва живи на мање од 10% површине земље, махом уз обалу Средоземља.</s><s>Највећи део, око 88%, живи у градовима од којих су највећи Триполи, Бенгази и Ел Баида.</s><s>Према подацима, скоро половина либијске популације је млађа од 15 година, па је полна и старосна пирамида Либије изузетно повољна и правилна.</s> <s>Најбројнија етничка група су Арапи и арабизовани Бербери (око 97%), који насељавају северни део земље.</s><s>На западу има мањих група Бедуина и Туарега, док југоисточни квадрант насељава народ Тебу и једним мањим делом Хауса.</s><s>Значајан удео чине и досељеници из из Бангладеша, Кине и Филипина.</s><s>Треба напоменути да постоји и мања заједница Италијана, сходно историјски приликама око Другог светског рата.</s><s>Становништво Либије је племенски веома раздељено.</s><s>Триполитанију насељавају заједнице Варфала, Бусајг и Зинтан, у Фезану су Хутман, Хасфа, Тубу и Туарези, док је у Киренаици стање још хетерогеније — Мугарба, Зуваја, Дарса, Арафа, Абајда, Бараса, Маџабра и др.</s> <s>Око 90% становништва говори арапским језиком и варијантом либијског арапског.</s><s>Остали се служе берберским и језиком нафуса углавном, док мањи број говорника отпада на домари, тамахак, гамадес и др.</s> <s>У погледу вероисповести Либија је веома хомогена.</s><s>Чак 97% становништва исповеда ислам (сунити).</s><s>Остала три процента представљају мање заједнице коптских хришћана, римокатолика, Јевреја, будиста.</s> <s>Административна подела</s> <s>Историјски, Либија се састојала од три региона (државе): Триполитаније на северозападу, Киренајке на истоку и Фезана на југозападу.</s><s>Регионе је у једну политичку јединицу удружила Италија за време италијанско-турског рата.</s><s>Италијани су 1934. године ово подручје поделили на четири покрајине и једну територију: Триполи, Бенгази, Ел Баида, Мисурата и Територија Либијске Сахаре.</s> <s>Након стицања независности Либија је подељена на три мухафазата (покрајине).</s> <s>Године 1963, променом државног уређења, Краљевина Либија се састојала од седам покрајина више.</s> <s>Након успостављања Либијске Џамахирије, нова значајнија административна подела била је 1995. и тада је земља подељена на 13 општина.</s><s>Само три године касније било их је дупло више.</s><s>Њихов број је повећан 2001. године на 32 општине, да би се потом смањио на 22 према закону из 2007. године.</s> <s>Привреда</s> <s>Привреда Либије је заснована на планској производњи, чија окосница су експлоатација нафте и гаса.</s><s>Захваљујући томе има највећи БДП-а по становнику у Африци.</s><s>Индекс хуманог развоја највећи јој је на континенту.</s><s>Монетарна јединица Либије је динар, који је еквивалентан износу од 1.000 дирхама.</s><s>Чланица је Уједињених нација, Арапске лиге и ОПЕК-а.</s> <s>Основу пољопривреда|пољопривредне производње представља гајење житарица (пшеница, јечам), поврћа (кромпир) и воћа (агруми, маслине, смокве) у приобалном појасу, тј. у низија Џафара на северозападу земље.</s><s>У оазама у унутрашњости гаји се нето мало житарица и урме.</s><s>Највеће плантаже урми налазе се у оази Куфра у Либијској пустињи, где је посађено око три милиона стабала.</s><s>Развијено је и гајење дувана и винове лозе, нарочито око главног града Триполија.</s><s>Становништво Киренајке се бави и сточарством, највише номадским.</s><s>Гаје се поглавито овце и козе, а такође и камиле, мазге и коњи.</s><s>У заливима Мали и Велики Сирт развијен је риболов (туна), а сакупљају се и сунђери.</s><s>Од укупне површине Либије обрадиво је свега 2,1% земљишта, остали аграрни предели се наводњавају.</s> <s>Нафта и гас су најважнији производи Либије.</s><s>Од 1969. године налазишта су национализована, а пре тога била су у страном власништву (УК, САД).</s><s>Енергенти се експлоатишу у Киренајци, у унутрашњем делу Либијске пустиње и одатле допремају у луку Тобрук.</s><s>Велика налазишта су и у залеђу залива Велики Сирт - Залтан, Марадах, Хофра, Џалу, у близини границе са Алжиром и у Средоземном мору.</s><s>Индустрија је добро развијена.</s><s>Доминира петрохемија, а значајан удео имају текстилна (ћилими, теписи, одећа) у Себхи и Бенгазију, те прехрамбена (сви већи градови) и метална инустрија.</s> <s>Мрежа саобраћајница је најразвијенија у приобаљу, где су сва места повезана асфалтним путевима и железницом.</s><s>У унутрашњости је инфраструктура слаба, па доминирају каравански путеви.</s><s>Водени саобраћај одвија се преко највећих лука у Триполију, Бенгазију, Сирту, Тобруку и Мисурати.</s><s>Међународни аеродроми се налазе у Триполију и Бенгазију.</s><s>Основицу извоза Либије представљају енергенти (нафта, гас), чак 95 процената.</s><s>Приходи од трговина|трговине су око 45 милијарди долара.</s><s>Главни партнери су Италија, Немачка, Француска и Шпанија.</s><s>Либија увози готове производе и храну у износу од око 25 милијарди долара.</s><s>Главни извозници у Либију су Италија, Кина, Турска и Немачка.</s> <s>Образовање</s> <s>Либијско становништво обухвата 1,7 милиона школараца од чега се 287.000 њих налази на основним или специјалистичким студијама.</s><s>Основно образовање у Либији је бесплатно за све грађане, и обавезно у секундарном нивоу.</s><s>Деца узраста од 6 до 15 година похађају основну школу, након које следи средња школа у трајању од три године (од 15 до 18 година).</s><s>Стопа писмености је највиша у Северној Африци, преко 82% становништва зна да чита и пише.</s> <s>Након либијске независности први универзитет, Универзитет у Либији, основана је у Бенгазију.<ref name="Libedu2">El-Hawat, Ali, (2000), "Country Higher Education Profiles - Libya" , International Network for Higher Education in Africa".</s><s>27. фебруар 2011..</ref> У академској 1975/76. години број студената био је процењен на 13.418.</s><s>Од 2004, тај број се повећао на више од 200.000 не рачунајући 70.000 оних који су своје школовање наставили на вишем техничком и стручном сектору.</s><s>Нагли пораст ученика условио је отварање нових образовних установа.</s><s>Према подацима из 2000. године, наставнички кадар чинило је 97.334 особа.</s> <s>Од 1975. године број универзитета нарастао је са два на девет.</s><s>Данас постоји 84 образовне институције укључујући и 12 државних универзитета.</s><s>Постоји и неколицина приватних универзитета акредитованих од стране државних органа.</s><s>Године 1998. буџет издвојен за образовање износио је 38,2% државног буџета.</s> <s>Препознатљиви универзитета у Либији су: „Ал Фатах Универзитет“ (Триполи) „Гарјунис Универзитет“ (Бенгази) Универзитет Омар Алмухтар (Ел Баида) Препознатљиве технологија институције су: „Виши институт за рачунарске технологије, такође познат и као колеџ рачунарске технологије“ (Триполи) „Виши институт за електронику“ (Триполи)</s> <s>Види још Либијска Џамахирија Рат у Либији (2011) Туризам у Либији</s> <s>Референце</s> <s>Литература Вујадиновић, С. (2009): Регионална географија Африке, Географски факултет, Београд Група аутора, (1986): Мала енциклопедија Просвета, Просвета, Београд, књига 1 (А-Љ) Мастило, Н. (2005): Речник савремене српске географске терминологије, Географски факултет, Београд Петровић, Д. и Манојловић П. (2003): Геоморфологија, Географски факултет, Београд Група аутора, (2007): Атлас Африке, Монде Неуф, Љубљана; (Политика, Београд) Група аутора, (2004): Енциклопедијски атлас света'', Моно и Мањана, Београд</s> <s>Спољашње везе</s> <s>Званична презентација Либије Либија на сајту Ције Википутовања - Либија</s> <s>Државе у Африци</s>

984

https://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%A2%D1%83%D0%BD%D0%B8%D1%81

Тунис

<s>Тунис (раније Тунизија, од ; [], [-{Tunes}-]), званично Туниска Република ( []), магребска је држава у северној Африци, која се на северу и на истоку граничи са Средоземним морем.</s><s>На западу има границу с Алжиром (965 -{km}-) и на југоистоку с Либијом (459 -{km}-).</s><s>Име државе долази од имена главног града Туниса, који се налази на северу земље.</s> <s>Око 40% територије земље покрива сахарска пустиња, док је остатак земље веома плодан.</s><s>Овај простор је колевка картагинске цивилизације и житница Римског царства.</s> <s>Од 1957.</s><s>Тунис је председничка република.</s><s>Данас је члан бројних светских и регионалних организација укључујући Арапску лигу, Афричку унију и Заједницу сахело-сахарских држава.</s> <s>Географија</s> <s>Положај Државе са којима се Тунис граничи су Либија и Алжир.</s><s>Површина државе износи 163.610 km², што га чини најмањом државом у Магребу.</s><s>Рељеф Туниса поприлично је другачији од рељефа регије.</s><s>Земља има велику обалу (1 298 km).</s><s>Положај је повољан зато што има излаз на Средоземно море.</s> <s>Геологија и рељеф Кроз земљу се у смеру југозапад-североисток протеже планински ланац, који је део источног дела Атласа.</s><s>Између планина у тој регији налазе се долине и плодне равнице.</s><s>Највиша је тачка Ђебел Чамби (1544 -{m}-), а просечна је висина 700 -{m}-.</s><s>Сахара, која се налази на југу земље, покрива око 40% територија Туниса.</s> <s>Најважнија природна богатства су: нафта, фосфати, гвожђара, олово, цинк, со и обрадива земљишта.</s> <s>Воде Најважнији је водоток река Међерда која се улива у Туниски залив.</s><s>Највеће језеро је слано језеро Шот ел Џерид.</s> <s>Клима Клима Туниса подложна је средоземним и сахарским утицајима.</s><s>Састоји се од седам биоклиматских зона између којих постоји велика разлика у могућностима узгоја.</s><s>Највећу климатски границу између севера и остатка земље чини туниски планински ланац који одваја медитеранску и сахарску климу.</s> <s>Годишњи број падавина варира кроз регије: око 1 000 милиметара на северу око 380 милиметара у средишњем делу око 300 милиметара на југу.</s> <s>Летњу сезону обележава сува клима која је обележена високим врућинама и сушом због југа.</s><s>Температуре варирају у зависности од положаја, надморске висине и близине Средоземног мора.</s><s>Просечне температуре за целу земљу варирају од 12 °C до 30 °C. Земљу карактерише врло велики број сунчаних сати (око 3000 сати годишње).</s><s>У подручјима планина Крумири могуће су температуре око 0 °C зими и око 50 °C лети у пустињским подручјима.</s> <s>Флора и фауна</s> <s>Важнији градови Стопа урбанизације у Тунису је 64,9% (2005) и годишње се повећава стопом од 3,6%.</s><s>Најурбанизованија су подручја Туниса и Сахела (средњоисточни дио земље) који располажу развијеном господарском структуром и садрже више од 40% урбаног становништва.</s><s>Ове две регије представљају свака више од петине становништва земље.</s><s>Најважнији градови су: Тунис: 728.453 становника (2.083.000 у подручју Ширег Туниса (Гранд Тунис)) Сфакс: 265.131 становника (500.000 у подручју Ширег Сфакса (Гранд Сфакс)) Сус: 173.047 становника (400.000 у подручју Ширег Суса (Гранд Сус)) Керуан: 117.903 становника Гебес: 116.323 становника Бизерта: 114.371 становника Аријана: 97.687 становника</s> <s>Историја</s> <s>Давна историја Бројни трагови људске активности из доба доњег палеолита сведоче о прадавним становницима данашњег Туниса.</s><s>Штавише, овде је откривена (20 -{km}- источно од Гафсе) најстарија религијска грађевина на свету (стара више од 40.000 година) која се састоји од више предмета посвећених духовима или силама природе.</s><s>У неолиту се појавила приобална иберо-мауританска цивилизација као и капсијанска култура.</s><s>У то време човеково присуство је условљавало обликовање Сахаре која је тад попримила данашњу климу.</s><s>У то исто време становништво данашњег Туниса почело се повећавати доласком Бербера.</s> <s>Тунис је ушао у историју доласком Феничана који су, развијајући своју трговачку мрежу, основали низ станица у западном делу Средоземља и изван Гибралтарског теснаца.</s><s>Једна од најзначајнијих таквих станица била је Картагина коју су Тирани основали на туниској обали 814. п. н. е. По легенди град је основала краљица Елиса, сестра Пигмалиона, тирског краља.</s> <s>Од пунске до римске Картагине</s> <s>Између 6. и 5. века п. н. е. ривалитет са Грцима изазвао је Картагину на јаче развијање сопственог положаја: ускоро је контролисала цели североисток земље и појачала је свој ауторитет над другим феничанским територијама на афричкој обали.</s><s>Тада се проширила на север, привучена трговином калајем, и на југ, ради трговине златом са Суданом.</s> <s>Почетком 3. века п. н. е. Картагина је постала велика поморска и трговачка сила која је потпуно контролисала трговину и пловидбу у водама западног Средоземља.</s><s>Поседовала је бројна подручја и изван Африке: југ Иберијског полуострва, запад Сицилије, Корзику, Сардинију и Малту.</s><s>Неспособност укључивања берберског становништва у своју цивилизацију Картагину је учинила рањивом, када су Римљани истиснули Грке као главне такмаце.</s><s>У трци за контролу над западним Средоземљем, две су силе ушле у сукоб (Пунски ратови).</s><s>Посед Сицилије био је у средишту овог сукоба који су се водили три пута између ова два града, почевши од 264. п. н. е.</s> <s>Побуна Бербера током Првог пунског рата допринела је победи Рима над Картагином.</s><s>Победа Ханибала у бици код Кане 216. п. н. е. дала је Картагињанима предност, али крајем Другог пунског рата опет је избила берберска побуна под вођством краља Масинисе, која је резултовала освајањем бројних картагинских територија.</s><s>Напослетку, на крају Трећег пунског рата, Рим је потпуно уништио Картагину 146. п. н. е. Крај Пунских ратова обележава успостава римске провинције Африке.</s><s>Утика је постала први главни град, али је место старе Картагине и даље имало велику важност због својих предности.</s><s>Године 44. п. н. е. Јулије Цезар је одлучио да тамо оснује колонију, али то се остварило тек за време Октавијана Августа, неколико деценија касније.</s> <s>После Картагина постаје главни град провинције.</s><s>То је раздобље благостања и напретка, када Африка постаје важан добављач пшенице и уља за Рим.</s><s>Славна кружна картагинска лука претворена је у луку за флоту бродова који су превозили житарице за Рим.</s><s>Као интегрални део Републике, па после Царства, заједно с Нумидијом, Тунис је постао средиште римско-афричке цивилизације.</s> <s>Покрштавање Када се хришћанство појавило у Тунису, и генерално на Магребу, оно се суочило не само са непријатељским царским едиктима, већ и са отпором народа У 2. веку на снагу су ступиле царске мере, а сви који су одбијали службени култ подвргнути су прогонима.</s><s>Онима који су устрајали у одбијању службене религије заплењена су сва добра те су прогнани или депортовани.</s><s>Упркос овој тешкој ситуацији, нова религија развијала се брже него у Европи, поготово због друштвене улоге коју је Црква имала у другој половини 3. века.</s><s>Афричка Црква развијала се врло брзо па је Картагина у 4. веку постала један од духовних средишта Запада.</s><s>Тертулијан, свети Кипријан, свети Аурелије били су на одређени начин донатисти, а та доктрина, која је била у успону између 4. и 5. века, после је проглашена јеретичком.</s> <s>429. године, под вођством Гејсериха, Вандали прелазе Гибралтарски теснац.</s><s>Десет година касније, након напуштања Хипона, улазе у Картагину, где оснивају своје краљевство на готово један век.</s><s>Били су аријевци, што није олакшавало њихов однос с већинским хришћанским становништвом.</s><s>Будући да се становништво верно званичном хришћанству покушало супротставити Вандалима, многи су црквењаци мучени, прогањани и затварани у логорима на југу Гафсе.</s><s>Ипак, латинска култура је сачувана па је хришћанство било снажно заступљено.</s><s>Вандали су постали власници најбогатије римске провинције у којој је живот у то време био поприлично лагодан.</s><s>Регрутовање војске било је отежано те су Вандали почели са регрутацијом аутохтоних, романизованих Бербера.</s> <s>Ипак, у неспособности одбијања непријатељских племена, која су се гомилала на њиховим границама, пораз од 530. године искористио је византијски цар Јустинијан I који је заузео ту територију 533. године.</s><s>Највећи део вандалског становништва поробљен је и депортован на Оријент, док је други део, присилно или властитом вољом, укључен у византијску војску као помоћни војници.</s><s>Јустинијан је Картагину учинио седиштем своје афричке дијецезе.</s><s>Након монотелитске кризе, византијски цареви, супротстављени локалној Цркви, окрећу се од Картагине.</s><s>Такође, уз многе религијске свађе, Византија није успела да у своје царство интегрише Бербере, који су се побунили неколико пута.</s> <s>Арабизација и исламизација Туниса Три су подвига заслужна за арапско освајање Туниса.</s><s>Преобраћења се нису догађала подједнако и без отпора, понегде се догађала потпуна апостазија, а понегде прихватање синкретизма.</s><s>Арабизација се догађала полако и поступно.</s> <s>Први подухват почео је 647. године.</s><s>Картагински егзарх Гргур потучен је код Сбеитле, што је показало слабе тачке Византије.</s><s>661. године, догодио се други подухват који је резултовао заузимањем Бизерте.</s><s>Трећи подухват, који је 670. извршио Окба бен Нафа (عقبة بن نافع), био је кључан: Бен Нафа је исте године основао град Керуан, који је постао средиште разних похода на север и запад Магреба.</s><s>Потпуну инвазију спречило је убиство Бин Нафе, 683. године те је маварска војска истерала арапску војску из Керуана.</s><s>Арапи се враћају 688. године, али су изгурани у Либију.</s><s>695. године успева им преотимање Картагине од Грка, али је Византија поновно заузима 696.</s><s>Град је потпуно освојен 698. године.</s> <s>За разлику од осталих освајача, Арапи се нису задовољили само освајањем обале те су заузели и унутрашњост земље.</s><s>Након грчевитог отпора, Бербери су се после пораза код Кахене преобратили на религију својих нових освајача.</s><s>Ипак, бројни који су одбили доминантну религију прихватили су хариџијство (трећа и најмања грана ислама, уз суните и шиите), који је сматран јеретичним, јер заговара једнакост свих муслимана, без обзира на боју и класу.</s><s>745. године берберски хариџије освајају Керуан.</s><s>Регија је остала под влашћу Омејада до 750. године.</s> <s>800. године, халиф Харун ал-Рашид, у Ифрикији препушта своје моћи емиру Ибрахиму ибн Ал-Аглабу који оснива династију Аглабида, која влада идућих 100 година.</s><s>Тунис постаје важно културно средиште у чијем је срцу Керуан.</s><s>Аглабиди оснивају велику ратну флоту како би се одбранили од претњи с мора.</s><s>909. године, Абу Абд Аллах ал-Хусаин ал-Схи'и, уз помоћ Бербера који су одбијали аглабидску власт, најављује силазак Фатиме Захре (Мухамедове кћери) те се проглашава владаром и имамом Туниса, и оснива шиитску династију Фатимида.</s><s>Појављују се као противтежа аглабидским и омејадским халифима, окупљеним око сунитизма.</s> <s>921. године основан је град Махдиа који је проглашен главним градом Фатимидског халифата.</s><s>Трећи халиф Исмаил ал-Мансур премешта главни град у Керуан те осваја Сицилију 948. године.</s><s>Кад су Фатимиди преместили своју базу у Египат 972. године, Зириди мало по мало стичу своју независност.</s><s>Раскид с Фатимидима догодио се 1048. године, кад је један владар добио од абасидског халифа статус заповедника свих веровања у целом Магребу.</s><s>Раскидом с Фатимидима почиње раздобље ослобођења Бербера.</s><s>Као освету, Фатимиди шаљу египатска номадска племена, Хилалите, у инвазију тог подручја.</s><s>Керуан, иако утврђен, одолева нападима пет година, али на крају завршава окупиран.</s><s>Опљачкане су бројне трговине и срушене јавне зграде те светилишта.</s><s>Ова инвазија срушила је разлике између берберских номада и седећих становника те је резултовала општим мешањем становништва.</s><s>Политичке трзавице у Ифрикији, подстакнуте нестанком Зирида, гурнуле су државу у анархију.</s><s>Махдиа, као и други градови Ифрикије на крају падају у руке алмохадском султану Абд ал-Мумину, који се у својим подухватима устоличио на северу Марока, 1159. године.</s> <s>Дуго пре доласка Хилалита, од друге половине 7. века, у регији се прихвата ислам, али класични арапски језик остаје прерогатива богатијих грађана и дворанина.</s><s>Након хилалитске инвазије, берберски дијалекти прилагођавају се, те неки потпуно нестају у корист арапског језика.</s> <s>Раздобље великих освајања</s> <s>Од прве трећине 12. века Тунис су често нападали Нормани са Сицилије и југа Италије (Краљевство Сицилија).</s><s>Године 1135. године, нормански краљ Руђер II Сицилијански заузео је Ђербу.</s><s>Године 1148. у рукама Нормана завршили су Махдија, Сус и Сфакс.</s><s>Ипак, поступно су истерани из Махдије, њиховог задњег утврђења којег преузимају марокански Алмохади 1160.</s><s>У исто време збива се уједињење Магреба.</s><s>Догађа се цветање привреде и успостављају се трговачке везе с главним градовима у Средоземљу (Пиза, Ђенова, Марсељ, Венеција и одређени градови у Шпанији).</s><s>Овај успон такође се догађа и у култури, с делима познатог историчара и социолога Ибна Халдуна.</s><s>Алмохади поверавају Тунис Абд ал-Вахид ибн Хафсију, али његов син Абу Закарија Јахуа од њега се одваја и оснива нову династију Хафсида.</s><s>Они владају идућа три века, а постају потпуно независни од 1236. године.</s><s>15. и 16. век обележава долазак маурских муслимана и андалушких Јевреја који су истерани из Шпаније за време реконкисте.</s> <s>Почетком 16. века, Магреб је тресла велика политичка криза из које су се развиле разне кнежевине и многи независни лучки градови који су се бавили гусарством.</s><s>Шпански владари Фернандо II Арагонски и Изабела Кастилијанска, како би заштитили своје обале, наставили су с реконквистом и у Магребу.</s><s>За десетак година, освојили су више места: Мерс ел Кебир, Оран, Триполи и острво код Алжира.</s><s>Како би ослободили своја подручја, алжирске власти траже помоћ од два позната гусара: браће Орука и Хајрудина Барбаросе.</s><s>Овај потез обележава почетак раздобља сукоба између Шпаније и Османског царства о влашћу над подручјима Магреба и уопште западног дела Средоземља.</s><s>1534. године Хаијр ад-Дин осваја град Тунис, али је присиљен на бег, након што су град освојили Шпанци Карла V. Османска влада тада одлучује да прибави флоту која јој недостаје.</s><s>1560. године Драгут осваја Ђербу те 35 година касније град Тунис коначно освајају Турци.</s><s>1575. године Тунис постаје покрајина у Османском царству, али управитељи већином живе одсечени у лукама, док Бедуини живе у осталим подручјима.</s><s>Освајање унутрашњости постижу тек Али-бег и Хамуда-бег.</s><s>Град Тунис, као и Алжир и Триполи, за хришћане постају „барбарескна краљевства”.</s> <s>Крајем турске управе, 1590. године 4000 јањичара из града Туниса на чело државе постављају дега те по његовим наредбама бега који је задужен за контролу територије и сакупљање пореза.</s><s>Убрзо бег постаје главна личност намесништва уз пашу, који има почасну улогу изасланика османског султана, до те мјере да је 1612. године, Мурат I основао беговску династију.</s><s>У то време, због повећања аутономије смањује се султанова финансијска подршка и повећавају се гусарске активности.</s> <s>1705. године на власт долазе Хусеинитски бегови за време којих је држава још увек била османски вазал, али је у стварности функционисала као независна држава и султану није плаћан данак, него су се слали дарови у Истанбул.</s><s>У исто време догађа се премештај трговине на Атлантик, а и лоше беговско водство изазива финансијско гушење овог подручја којег све више и више прижељкују Европљани.</s> <s>Протекторат и национална борба</s> <s>Тунис је постао важна стратешка тачка за контролу западног и источног Средоземља.</s><s>Тако је постао предмет надметања између Француске и Италије.</s><s>Француска је желела да осигура своје алжирске поседе и да спречи Италију у угрожавању француских интереса у Египту и Леванту те преузимању контроле над приступом источном Средоземљу.</s><s>Вође тада младог Италијанског краљевства желе да прошире своју колонијалну политику на ово подручје, на којем би већина европске мањине били Италијани.</s><s>1869. године Тунис је прогласио банкрот те су француски, италијански и британски изасланици преузели контролу над привредом.</s><s>Под изговором да је војска Туниса прешла алжирску границу, 1881. године француске трупе упадају у Тунис и за три недеље без отпора улазе у град Тунис.</s><s>Сандок-бег без покушаја отпора, пристао је на потписивање Споразума у Барду којим је Тунис постао француски протекторат.</s><s>1883. године, након обуздавања побуне племена, Французи поверавају организацију овог подручја резиденталном генералу Полу Камбону.</s><s>После раздобља војне управе, цивилни управитељи из Алжира преузимају улогу локалних каида.</s> <s>Земљу обухватају темељне промене на свим подручјима: добија железничку, путну и лучку инфраструктуру, док је циљ колонизације израбљивање ресурса земље.</s><s>Тако је започело израбљивање рудних богатстава те су вршене велике инвестиције у механизирану пољопривреду с великим приносима.</s><s>Убрзани развој привреде доводи до стварања грађанског реформизма, националистичког врења и повећане осетљивости аутохтоног становништва.</s><s>Покрет народног ослобођења почиње с интелектуалцима на факултету Садики па онда у Француској: група Млади Тунишани окупља се око Али Бах Хамбе и Бехира Сфара.</s><s>1911. године, у време италијанско-турског рата, у граду Тунису започела је побуна, чиме су започеле активности покрета који је наишао на тежак отпор.</s> <s>После Првог светског рата, 1920. године, оснива се странка Дестур која обнавља националистички покрет, којег од тад тресу хапшења и егзили.</s><s>Криза 1930-их година те политичке промене у Француској и Европи доприносе стварању нових политичких, културних, спортских и других организација.</s><s>Због ових нових промена, Хабиб Бургиба уз помоћ истомишљеника као: Махмуд Матери, Тахар Сфар и Бахри Гуига, напуштају Дестур и 1934. године, оснивају Нео-Дестур.</s><s>Власти протектората свим могућим средствима покушавају очувати успостављени ред: вође Нео-Дестура депортоване су на југ земље а ослобођени за време владе Леона Блума који започиње преговоре.</s><s>Крвави инциденти 1938. године поновно резултују хапшењима вођа Нео-Дестур и са проглашавањем опсадног стања.</s> <s>За време Другог светског рата, у Тунису се збивају прве заједничке операције америчке и британске војске, 1942. и 1943. године.</s><s>Главнина британске војске, под заповедништвом генерала Бернарда Монтгомерија, почела је напредовати из Либије, после победе у бици код Ел Аламејна у смеру јужног Туниса (Маретска линија), док су снаге САД и других савезника напредовале са запада, након искрцавања у Алжиру и Мароку (Операција Бакља).</s><s>Будући да је Немачка тад била заузета битком код Стаљинграда, ратни поход у Тунису не сматра се великим догађајем, али је имао важне резултате: отворио је Савезницима пут према Сицилији и Италији.</s><s>Овај сукоб зауставља акције националиста, док се покрет крајем 1940-их снажно појачава.</s><s>Како би се канализовале тежње националиста, после немачке окупације земље уклоњен је Монцеф-бег због колаборације с режимом из Вишија и постављен је његов рођак Ламине-бег.</s> <s>Године 1950, Ламине-бег оснива владу у којој учествује главни секретар Нео-Дестура.</s><s>Нова монархија није задовољила Бургибу, који води оружани устанак, али је поновно заустављен 1952. године.</s><s>1954. године долази до великих промена доласком Пјера Мендеса Франсеа на чело француске владе па је Француска одлучила да преговара с националистима.</s><s>У говору у Картагини Мендес Франсе пристаје на споразум о аутономији који је потписан с Тахаром ибн Амаром.</s><s>1956. године протоколом је укинут Споразум у Барду и призната је независност Туниса.</s> <s>Независни Тунис</s> <s>Нео-Дестур на изборима 1956. године осваја 95% гласова.</s><s>Бургиба долази на чело владе и уништава опозицију Салаха ибн Јусефа, уклања Ламин-бега и 1957. године, проглашава републику, чији је он постао први председник.</s><s>Поставља режим који настоји у исто време бити модеран (лаикизација у образовању, укидање старих религијских правила итд.), либералан (признавање основних слобода) и социјалистички (аграрна реформа и планска привреда).</s><s>Односи с Француском били су у почетку тешки, 1961. године избила је Бизертска криза (последња француска војна база у Тунису која је на крају евакуисана).</s> <s>У првим годинама независности ова је политика изазвала незадовољство.</s><s>Нова национализација земљишта, 1964. године, изазива суспензију финансијске помоћи од Француске када је и снажно пала вредност туниског динара.</s><s>Поновно изабраног Бургибу су снажно критиковале остале арапске државе, због умерене политике према Израелу и палестинском питању.</s><s>Укинути су дипломатски односи с Египтом 1967. и са Сиријом 1968. године.</s> <s>Погоршавање односа између Дестуријанске социјалистичке партије (ПСД) и Туниског општег синдиката рада (УГТТ) резултовали су хапшењем и осуђивањем Хабиба Ахура, главног секретара синдиката 1966.</s><s>Пројект убрзања аграрне реформе узроковао је опште незадовољство.</s><s>1969. године, министар задужен за тај пројект, Ахмед ибн Салах, смењен је и искључен из странке.</s><s>После поновног избора Бургибе, премијер Бахи Ладхам завршава аграрну реформу, повећава плате радницима и снижава цене.</s> <s>На конгресу ПСД-а јачају либерали, али су изоловани од политичког деловања.</s><s>Њихов предводник, министар унутрашњих послова Ахмед Местири, искључен је из странке 1972. 1974. године, Бургиба и пуковник Моамер Гадафи, одлучују спојити Тунис и Либију.</s><s>Пројекат је укинут па је министар спољних послова Мохамед Масмуди избачен из владе.</s><s>Изабран за доживотног председника ПСД-а, Боргиба одлучује да укине опозицију и уведе једностраначки режим.</s><s>Бургиба је поново изабран за председника, а 1975. године проглашен је за доживотног предсједника.</s><s>Иза тога су следиле многе кризе, једна за другом.</s><s>УГТТ 1978, проглашава општи штрајк, који је прерастао у побуну коју је брутално угушила војска.</s><s>Главне вође синдиката ухапшене су, а Ахур је осуђен на 10 година присилног рада.</s><s>Због опште претње вође УГТТ-а амнестиране су (осим Ибн Салаха) те је на конгресу ПСД-а (1981) Бургиба признао синдикатима право на аутономију и развој према вишестраначком режиму.</s><s>Ипак, велики раст цена основних намирница изазива више штрајкова почетком 1984. године.</s> <s>Проглашен „здравствено неспособним”, председник Бургиба 7. новембра 1987. смењен је у складу с уставом те га је заменио премијер Зин ел Абидин ибн Али.</s><s>ПСД доживљава велике структуралне промене и постаје РЦД те се укида опција доживотног председника.</s><s>2. априла 1989. године Ибн Али изабран је за председника те РЦД добија готово сва места у парламенту.</s><s>У каснијем раздобљу догодили су се неки тешки инциденти, 8. маја 1991. на универзитетском кампусу у граду Тунису убијена су два студента.</s><s>22. маја откривен је план исламистичке организације Енахда о атентату на председника Ибн Алија.</s><s>Петорица одговорних за крвави напад 17. фебруара на РЦД у средишту града Туниса погубљени су 9. октобра.</s><s>1992. године распуштена је Туниска лига за људска права те је у два судска процеса осуђено 279 исламиста за заверу из 1991. године.</s><s>Главни вође Енахде, од којих су неки избегли, осуђени су на доживотни затвор.</s><s>Након тога следила је либерализација привреде те се догодио велики економски процват.</s> <s>Ибн Али поново је изабран 1994. године и повећао је своју улогу у држави и наставио оштро одговарати на исламистичке претње.</s><s>Промена изборног закона омогућила је опозиционим странкама заседање у парламенту, али на локалним изборима 1995. године опозиција је у целој земљи освојила само 6 од 4090 места.</s><s>Ибн Али поново је изабран 1999. и 2004. године (након уставне промене).</s><s>Свргнут је са власти током масовних демонстрација 2011. године.</s> <s>Политика</s> <s>Унутрашња политика Председник Туниса бира се сваких пет година на општим председничким изборима и по тренутним законима може бити изабран неограничен број пута уз услов да има мање од 75 година.</s><s>Дугогодишњи председник Туниса Зин ал Абидин ибн Али на то је место дошао 1987. године а свргнут је са власти током масовних демонстрација почетком 2011. године.</s><s>Тунис је пре њега, имао само још једног председника — Хабиба Бургибу (1957—1987) са следећим премијерима: Бахи Ладхам, Хеди Нуира, Мохамед Мзали, Рашид Сфар.</s><s>Премијери Ибн Алија су били Хеди Бакуш, Хамед Каруи и Мохамед Гануши.</s><s>Након свргнућа Ибн Алија на челу државе се налази вршилац дужности председника Фуад Мебаза.</s><s>Законодавна власт, која је дводомна од 2002. године, састоји се од доњег дома (Дом заступника) са 189 заступника и горњег дома (Дом саветника) који је с радом почео 2005. са 112 чланова.</s> <s>Тренутни устав проглашен је 1959. године, три године после достизања независности.</s><s>Мењан је два пута: 1988, како би се ограничио број председничких мандата на 3 (после је Бургиба проглашен за доживотног председника) и 2002. на темељу референдума који је одржан исте године: ова промена укида ограничење председничких мандата, одређује највишу старосну доб коју може имати председнички кандидат, поставља законски имунитет председника (током и после истека његових дужности) и установљава дводомну скупштину.</s> <s>РЦД, тренутна странка на власти током 25 година била је једина легална странка — у време када је носила име ПСД.</s><s>И данас та странка доминира политичким животом Туниса с више од 2 милиона регистрованих чланова.</s><s>На политичкој сцени Туниса тренутно се налази шест странака који чини опозицију, за коју је резервисано 20% од 182 заступничка места у Дому заступника.</s> <s>Недостатак политичке транспарентности, слаба слобода изражавања и цензура (поготово у штампи и бројним интернет страницама) чињенице су због којих је туниску политичку ситуацију тешко одредити.</s><s>Бројне међународне невладине организације указују на нарушавање људских права, поготово слободе изражавања, политичких заробљеника, уплитање законодавне власти у судску, затворским условима и малтретирању политичких неистомишљеника.</s> <s>Спољна политика Први туниски председник, Хабиб Бургиба, током Хладног рата изабрао је страну несврстаних те је одржавао блиске везе с Европом и САД.</s><s>Његов наследник, Зин ал Абидин ибн Али, такође је одржавао добре везе Туниса са Западом и активније је учествовао у односима с арапским и афричким земљама.</s><s>Неизвесно је у ком правцу ће се кретати спољна политика Туниса након смене Ибн Алија.</s> <s>Тунис материјално помаже Палестини и друге арапске и муслиманске земље у кризи, као нпр. Либан, након израелске инвазије 2006. и Индонезију, након цунамија 2004.</s><s>Од 1958.</s><s>Тунис је члан Арапске лиге и једна је од земаља оснивачица Организације афричког јединства, којом је председавао од 1994. до 1995. и учествовао у оснивању Афричке уније 2002. године.</s><s>Тунис такође подупире развој Магрепшке уније, која укључује и Алжир, Мароко, Мауританију и Либију.</s><s>Развој ове уније још увек је ограничен, због напетости између Алжира и Марока у погледу Западне Сахаре.</s><s>2001. године Тунис је приступио Заједници сахело-сахарских држава, а у 2003. години удомљује седиште Афричке банке за развој.</s> <s>Тунис је већ дуго времена заговарач умерене струје у питању Блиског истока: Бургиба је први арапски званичник који је признао Израел у говору у Јерихону, 1965.</s><s>У држави се налазило седиште Арапске лиге од 1979. до 1989. и седиште ПОО-а од 1982. до 1993. (све до пресељења у окупиране територије, иако је један део још остао у Тунису.</s><s>Тунис има улогу посредника у овом сукобу, прва је арапска држава која је примила израелску делегацију (1993) и отворила представништво у Израелу, све до почетка Друге интифаде, 2000. године.</s> <s>Углављен између Алжира и Либије, Тунис настоји да одржава добре односе са суседним државама, упркос повременим напетостима.</s><s>Тунис и Алжир 1993. године решили су граничне проблеме и започели су изградњу гасовода преко Средоземног мора у Италију.</s><s>Такође је потписан и споразум с Алжиром о раздвајању поморске границе између две земље.</s><s>Односи с другом суседном земљом мало су тежи, почевши од туниског отказивања споразума о оснивању Туниско-либијске уније, 1974. године.</s><s>Дипломатски односи нарушени су између 1976. и 1977. и поновно 1980. године, када су либијски потпомогнути побуњеници покушали преузети град Гафсу.</s><s>1982. године Међународни суд правде донео је одлуку о употреби континенталног шелфа (богатог нафтом) у корист Либије.</s><s>Односи су се поново затегнули 1985. године америчким војним претњама а поново су нормализовани 1987. године.</s><s>Иако је Тунис подржао санкције УН-а Либији, након чега су следили амерички ваздушни напади, Тунис је одржао релативно добре односе с том земљом.</s><s>Након што су Либији укинуте санкције 2003. године, она је поновно постала велики трговачки партнер Тунису.</s><s>Ипак, две земље и даље имају нерешене несугласице у питању морске границе.</s> <s>Тунис активно учествује у Медитеранском форуму, који је 2005. одржан у тој земљи и прва је медитеранска земља која је потписала трговачки договор са ЕУ.</s><s>Са својим најближим европским суседом, Малтом, Тунис тренутно договара искоришћавању нафте на морском подручју између две земље.</s> <s>Туниска спољна политика није ограничена само на регионална питања.</s><s>На састанку Генералне скупштине УН-а 1999. године председник Ибн Али позвао је на стварање Светског солидарног фонда (инспирисан Фондом националне солидарности у Тунису) који би помогао у борби против сиромаштва у најкритичнијим подручјима на свету.</s><s>Савет је 2002. године одобрио тај предлог.</s> <s>Административна подела</s> <s>Туниска Република је подељена на 24 гувернората или вилајета (, ) који носе имена својих главних места:</s> <s>На челу сваке ове управне јединице налази се гувернер или валија (, ) ког именује председник државе.</s><s>У извршавању својих дужности, њима помажу: локално веће за развој рурално веће комитет четврти</s> <s>Уз гувернере постоје и Регионални савети тј. саветници, чији је задатак ближе бављење привредом, социјалним и културним питањима гувернората.</s><s>Они се брину за односе гувернората и државе у изградњи неких државно важних пројеката, њиховог финансирања и сл.</s> <s>Правосуђе</s> <s>Туниски правни систем инспирисан је француским, како у погледу поделе (јавно и приватно), тако и у погледу структуре.</s> <s>Иако мењан више пута, туниски устав гарантује следећа основна права: Независност правосуђа (чл. 65): Према овом члану, судство и судије уживају потпуну независност.</s><s>У стварности, на туниско правосуђе и даље утиче извршна власт.</s><s>Као Шеф високог већа магистрата, председник, у веће, декретом одређује магистрате, тј. чланове.</s><s>Гаранција основних принципа права, као претпостављање невиности (чл. 12), неретроактивност закона (чл. 13), неповредивост дома, слобода кретања и слобода мишљења, изражавања, издавања, окупљања и удруживања.</s><s>Ова права могу бити ограничена ако је тиме угрожена сигурност државе (чл. 8—10).</s> <s>Правосудни систем одређен је законом о правној организацији из 1967. и законом о кажњавању из 1968. године.</s><s>Правосудни систем састоји се од два велика дела: цивилне надлежности (обичне, кажњиве и посебне) која је под управом министарства правосуђа и посебне надлежности (Високи суд, Војни суд итд.).</s> <s>Становништво</s> <s>Иако се већина Тунишана (98%) изјашњава као Арапи, већина су берберског порекла: мање од 20% њихове генетске структуре изворно је с Блиског истока.</s><s>Тако да су Бербери, који представљају значајну мањину у Мароку и Алжиру, врло многобројни у Тунису.</s><s>Многе друге цивилизације су такође оставиле свој траг на Тунишанима: Феничани, Римљани, Вандали из Немачке, Арапи, Турци и на крају Французи.</s><s>Овде се населило и пуно Маура и Јевреја који су побегли из Шпаније крајем 15. века.</s> <s>Већина Тунишана (98% становништва) су муслимани сунити (меликити).</s><s>Врло јака јеврејска популација, која овде постоји већ 2.000 година, на југу Ђербе, данас се свела на врло малобројну групу која већином живи у подручју града Туниса.</s><s>Такође постоји и малобројна заједница Хришћана.</s> <s>Становништво Туниса годишње се повећава стопом од 1,08% а стопа урбанизације је 2003. године била 63,3%.</s><s>Тунис је такође и земља с врло високом стопом емиграције: број Тунишана у иностранству досеже бројку од 885.000 људи.</s><s>83% њих живи у Европи, а од тога 511.000 у Француској.</s> <s>Привреда</s> <s>Између 1956. и 1960, влада је, како би осигурала контролу над кључним секторима, преузела банкарски сектор и национализовала предузећа са подручја транспорта о производње електричне енергије, природног гаса и воде.</s><s>У то исто време, 1958. године, туниски динар је постао службена валута.</s><s>Повећање важности Туниског општег синдиката рада (УГТТ) повео је земљу према усвојењу социјализма.</s><s>Главни задаци тада су били: „деколонизација привреде”, побољшање животног стандарда, смањење зависности од страног капитала и стварање националног тржишта.</s><s>1964. године Туниска народна скупштина објавила је декрет о извлашћењу земље у страном власништву како би основала 300 државних фарми.</s><s>Овај је експеримент пропао и укинут је 1969. године, након извештаја Светске банке о дефициту у државним предузећима.</s> <s>Доласком Хедија Нуире на чело владе, држава се повлачи из индустријског сектора, чиме га отвара за приватне инвестиције.</s><s>У стварности, Тунис је наставио да субвенционише цене, финансијски сектор био је потпуно под управом владе и привреда се заштићивала високом царинском политиком и ограничавању увоза.</s><s>Туниска привреда значајно је профитирала захваљујући двема енергетским кризама, које су подигле цене нафте и фосфата и захваљујући повећању пољопривредне производње и туризма.</s><s>Ипак, Тунис је остао ограничен ценама нафте и спољним дугом и немогућности производње конкурентних производа.</s><s>Недостатак улагања државе у инфраструктуру још увек спречава раст приватних инвестиција.</s><s>Између 1985. и 1986. порасле су друштвене тензије па је УГТТ организовао више штрајкова и демонстрација против повећања незапослености и политике плата.</s><s>Као последица, влада је договорила споразум с Међународним монетарним фондом о програму економских реформи.</s><s>У року од 18 месеци, стабилизоване су спољне и унутрашње неједнакости, спољни дуг остао је на разумном нивоу и постигнут је раст БДП-а од 4,3%.</s><s>Почетком 1980-их, влада је такође размишљала и о приватизацији државних предузећа да би смањила спољни дуг.</s><s>Разматране су били сектори туризма, грађевинарства, индустрије текстила, пољопривреде и риболова и механике и електротехнике.</s><s>Влада је почела да охрабрује лакшу индустрију за производњу усмерену извозу оснивањем слободних трговинских зона.</s> <s>Данас Тунис има врло разнолику привреду.</s><s>Главну сектори су: пољопривреда (маслине, маслиново уље, агруми, житарице и бадеми), индустрија (текстил, обућа и аутомобилски делови), туризам и рударство (фосфати, гвожђе и нафта).</s><s>У задњих 30 година бележи се значајан пад пољопривредне производње за властите потребе, тако је таква производња са 25% 1975. године пала на мање од 2% 2000. године.</s><s>Оваква производња још је значајна у неким руралним срединама (маслиново уље, јаја, млеко, перад и одређено воће и поврће).</s><s>На подручју индустрије смањује се умешаност владе с повећањем приватног власништва, поједностављује се порезни систем и пажљиво се поступа с јавним дугом (буџетски дефицит од 2,6% БДП-а 2004. године).</s><s>Укупно гледајући, просечни раст БДП-а од 5% 1987. досегао је 5,8% 2004. године.</s><s>БДП је према проценама из 2012. године порастао на 105,347 милијарди долара. процена из Овај пораст Тунис дугује највише расту туристичког и трговачког сектора.</s><s>Стопа инфлације релативно је мала (2,9% 2005. године), али је стопа незапослености још релативно велика.</s><s>Плате су поприлично сличне платама у другим земљама у развоју, просечан туниски радник зарађује између 115 и 130 евра месечно (за недељни рад од 40 до 48 сати).</s> <s>Тунис је прва медитеранска земља која је потписала споразум о слободној трговини с Европском унијом (1995).</s><s>Споразум је ступио на снагу 1998. године.</s><s>По овом споразуму, Тунис и Европска унија 2008. године стварају слободну трговинску зону.</s><s>Тада ће Тунис имати сличан однос с ЕУ као Норвешка или Исланд.</s> <s>Иако је БДП по становнику нижи од скоро свих европских земаља, Тунис спада међу најбогатије земље Африке.</s> <s>Саобраћај</s> <s>У Тунису се налази седам међународних ваздушних лука, али најважније транспортно средство у земљи је железница.</s><s>Железничка мрежа састоји се од 1905 km пруге и 200 станица.</s> <s>Путна мрежа је дуга 18.997 -{km}- и повезује разне регије земље, као и суседне државе, Либију и Алжир.</s> <s>Култура</s> <s>Туниску културу обогаћује 3.000 година стара историја и на њој се могу наћи трагови пунске, арапске, турске, афричке, европске и исламске културе, као и бројни утицаји династија које су владале земљом.</s><s>Историјска места (амфитеатар у Ел Џему, музеји (Национални музеј у Бардоу), градска архитектура (Сиди Бу Саид с арапско-андалушким утицајем), кухиња (француски багети, сиреви и кроасани, као и италијанске тестенине) и музика, сведоче о мешању разних медитеранских култура.</s> <s>Језици</s> <s>Од свих земаља у Магребу Тунис је језично најхомогенији.</s><s>Језици који се говоре у Тунису јесу туниски арапски (матерњи језик већине становништва који је настао из књижевног арапског и нема службени статус) и књижевни арапски (службени језик који се учи од предшколског образовања).</s><s>Веома велики број Тунишана говори француски (језик културе који се учи од основне школе), а често се у основној школи предаје и енглески.</s><s>У средњој школи обавезно је учење четвртог језика, а у избору су: немачки, шпански, италијански, руски и кинески.</s><s>У Ђерби и неколико других регија на југу земље могу се наћи говорници берберских дијалеката шелха и нафуси.</s><s>Образовање је бесплатно и обавезно за сву децу до 16 година.</s><s>Стопа неписмености у земљи 2004. године била је 22,9%.</s><s>Стопа образовања деце од 6 година била је 99%, једнака и за дечаке и девојчице.</s> <s>Кинематографија Иако је туниска кинематографија релативно млада, филмови као -{Halfaouine, l'enfant des terrasses}- и -{Un été à la Goulette de Férid Boughedir}-, редитеља Ферида Бухедира, добили су бројне међународне награде.</s><s>Дани картагинске кинематографије (-{Les Journées cinématographiques de Carthage}- или -{JCC}-) најстарији је филмски фестивал међу земљама у развоју.</s><s>Туниска кинематографија, као и пејзаж земље, привлаче и бројне стране продукције, па су тако у Тунису снимани Звездани ратови, Пирати, Енглески пацијент итд.</s> <s>Књижевност</s> <s>Туниска књижевност постоји у два облика: она на арапском и она на француском језику.</s><s>Арапска књижевност у овим просторима постоји још од 7. века, доласком арапске цивилизације у регију.</s><s>Туниска књижевност на француском језику почела је оснивањем протектората 1881. године.</s><s>Упркос богатој књижевној историји, национална продукција врло је слаба: само око 120 књига на арапском, укључујући све жанрове, изашло је 2000. године.</s><s>Неки од најпознатијих туниских писаца су Абоул-Каацем Ешеби, Монцеф Хашем и Махмуд Месади.</s> <s>Музика</s> <s>Туниска музика највише је подложна утицајима арапско-андалушке, арапске и западњачке музике.</s><s>Најпознатији туниски музички жанр је малуф.</s><s>Класична арапска музика свира се с традиционалним инструментима као дарбука и уд и са инструментима специфичним за Тунис, као мезуед.</s><s>Међу познатије туниске певаче спадају Шеик Ел Африт, Мохамед Јамуси и Хабиба Мсика.</s><s>Познати су и музичари као Ануар Брахем или Амина Срарфи.</s><s>Врло је популарна и музика из других арапских земаља, као Египат, Либан или Сирија.</s><s>У новије време велику популарност стекла је и западњачка музика, па тако постоји мноштво група и фестивала рока, хип хопа, регеа и џеза.</s> <s>Фестивали Годишње се у земљи одржава мноштво међународних, националних и локалних фестивала.</s><s>Већином доминирају музички и позоришни фестивали.</s><s>Неки од тих фестивала имају прилично широку тематику, као нпр. Картагински фестивал, док су други врло специфични, као нпр. Фестивал уметности од пластике у Махресу или Табарка Џез Фестивал.</s> <s>Уметнички занати</s> <s>Тунис је познат по својим уметничким занатском производима: Грнчарство и керамика: Обликовање и декорација ових производа још се обављају на старински начин.</s><s>Најчешћи мотиви су линије, тачке, крстови и сл.</s><s>Најпознатији су примерци из Гелале.</s><s>Теписи: Уметност израде тепиха датира још из османског времена.</s><s>Ношње: Још почетком 20. века свака је регија имала своју властиту ношњу.</s><s>Данас се традиционална ношња одева само за свечане церемоније и венчања.</s><s>Јеба је најтрадиционалнија ношња која покрива цело тело, а разликују се по квалитету материјала, као и по боји.</s><s>Мозаици: У Тунису се налази највећи број античких мозаика у свету.</s><s>Ова се уметност развила још у римско доба, а највећи мах узела је од 2. века.</s><s>Овде се по њиховој изради може говорити о афричкој школи.</s><s>Папуче: Уопште мушке папуче су у природној боји коже.</s><s>Женске папуче обично су проткане свилом, памуком, златом и сребром, са цветним мотивима или знаковима полумјесеца.</s><s>Радови од гвожђа: Тунишани свој обичај декорације врата с кованим гвожђем дугују Андалужанима.</s><s>Врата су обично плава, а таква се декорација ставља и на прозоре и отворе за ваздух на кухињама и купаоницама.</s><s>Како би сачували интимност дома, врата су рађена само с маленим отворима за гледање на улицу.</s> <s>Туниска кухиња Туниска кухиња богата је и разнолика и помало се разликује од кухиња других држава у Магребу.</s><s>Базира се на поврћу, овчијем и говеђем месу (у неким регијама и камиљем месу), риби (на обалним подручјима) и тестенинама.</s><s>Багети се такође често конзумирају уз јела.</s><s>Најпопуларније јело су шпагети или макароне које се послужују с умаком од парадајза.</s> <s>Обичаји и традиција</s> <s>Шешија</s> <s>Шешија (-{chéchia}-) облик је покривача за главу од црвеног флица које покрива лице.</s><s>Још увек се може видети на неким мушкарцима, иако је стил одевања у земљи данас сличан оном на западу.</s> <s>Шиша</s> <s>Шиша је у арапским земљама, па тако и у Тунису, традиционално средство за пушење томбака кроз цев из посуде с водом.</s><s>Томбак је биљка врло слична дувану.</s><s>Жар се прекрива избушеном алуминијском фолијом над којом се налази ужарени дрвени угаљ.</s> <s>Друштвени живот Иако некад номади који су били привезани за једно племе, Тунишани данас одржавају богати друштвени живот у заједници.</s><s>Два места у томе имају практично симболичку улогу: турска купатила и кафићи.</s><s>Будући да су некад купаонице у кућама биле малобројне, јавна купатила су имала велики значај.</s><s>Купатила су такође некада била једина места на које су жене могле ићи да се друже са другим женама, без надзора мушкараца.</s><s>Мушкарци су већином ишли у купатила ујутро да би могли причати с пријатељима.</s><s>Данас се смањила хигијенска улога оваквих места и више имају друштвену улогу.</s><s>Кафићи су традиционална окупљалишта за мушкарце, где се пије кафа или чај од менте (никад алкохол), пуши шиша или цигарете и играју домине.</s><s>Странкиње се могу видети у кафићима, али ретко Тунишанке.</s> <s>Џамије су такође важно место сусрета.</s><s>Биле су такође и место сусретања бораца за слободу током 1950-их.</s> <s>Религија Туниса</s> <s>Становништво Туниса чини 99% муслимана.</s><s>Остало чине хришћани.</s><s>Керуан је свети град за многе муслимане, и многи муслимани сунити га сматрају четвртим најсветијим градом за ислам, после Меке, Медине и Јерусалима, и најсветијим градом Магреба.</s> <s>Галерија</s> <s>Референце</s> <s>Спољашње везе</s> <s>Тунис Председник Туниса Влада Туниса Парламент Туниса Вести из Туниса</s> <s>Државе у Африци</s>

985

https://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%A1%D0%B0%D0%BD%20%D0%9C%D0%B0%D1%80%D0%B8%D0%BD%D0%BE

Сан Марино

<s>Сан Марино (), званично Најузвишенија Република Сан Марино (), или често скраћено као Република Сан Марино (), држава је у јужној Европи, на источном ободу Апенина.</s><s>У потпуности је окружен територијом Италије.</s> <s>Смештен на североисточној страни Апенинских планина, Сан Марино покрива површину од нешто више од и има 33 562 становника.</s><s>Главни град је град Сан Марино, а његово највеће насеље је Догана.</s><s>Службени језик Сан Марина је италијански.</s> <s>Држава је добила име по Светом Марину, клесару са тадашњег римског острва Раба, у данашњој Хрватској.</s><s>Рођен је 275. године, Марин је учествовао у обнови Риминиских градских зидина након што су их либурнски гусари уништили.</s><s>Затим је Марин основао независну монашку заједницу на Монте Титану АД године; стога Сан Марино тврди да је најстарија постојећа суверена држава, као и најстарија уставна република.</s> <s>Политика Сан Марина се руководи његовим уставом који диктира да сваких шест месеци парламент Сан Марина мора да изабере два капетанска регента.</s><s>Капетански регенти имају једнака овлашћења и слободни су да их спроводе у оквиру граница устава и парламентарног законодавства до истека њиховог мандата.</s> <s>Економија земље углавном се заснива на финансијама, индустрији, услугама и туризму.</s><s>То је једна од најбогатијих земаља света по БДП-у по глави становника, са цифром која је упоредива са најразвијенијим европским регионима.</s><s>Сматра се да Сан Марино има веома стабилну економију, са једном од најнижих стопа незапослености у Европи, без државног дуга и буџетским суфицитом.</s> <s>Географија</s> <s>Сан Марино је енклава окружена Италијом у јужној Европи.</s><s>Једна је од само три земље на свету које су потпуно затворене другом земљом (друге су Ватикан, такође ограђен од Италије, и Лесото, окружен Јужном Африком).</s><s>То је трећа најмања држава у Европи, после Ватикана и Монака, и пета најмања држава на свету.</s> <s>Граничи се са два италијанска региона, на североистоку са Емилијом Ромањом и регионом Марке на југозападу.</s><s>Удаљеност између најсеверније и најјужније границе Сан Марина износи 12 km.</s><s>Има површину од 60,57 km².</s> <s>Сан Марино се налази у брдовитој унутрашњости Апенинског полуострва, око 15 km југозападно од јадранске обале Риминија.</s><s>Највиши врх је Монте Титано чија висина је 739 m на развођу река Марекија на западу и Марекија Конка на истоку.</s> <s>Стрме падине планине Титано, као и други стрми пејзажи Сан Марина, прекривени су прилично густом вегетацијом, типичном за медитерански екосистем.</s><s>Ту се могу видети и шуме лишћара, испуњене јаворовима и храстовима и пространства четинара, посебно много борова.</s><s>У жбунастим пределима доминирају стабла ловора, мирте, лаванде, јагоде и маслине.</s> <s>Фауна овог региона се углавном састоји од врста које су биле у стању да се прилагоде или чак искористе људско присуство: лисице, зечеви, јежеви и куне.</s><s>Друге животиње, као што су срндаћ или ласица, населиле су се у шумским пределима који нуде добру заштиту.</s><s>Врсте птица су једнако разноврсне: соколови се гнезде, на пример, на најстрмијим стенама или на врховима дрвећа.</s><s>Од птица певачица могу се наћи: славуј, чешљугар и јуричица.</s> <s>Клима Клима је влажног суптропског типа, али је блажа него у приморју због надморске висине.</s><s>Лети температура варира од 20 °C до 30 °C, а зими од -2 °C до 10 °C. Просечне падавине износе 550 -{mm}- годишње.</s> <s>Историја</s> <s>Оснивање</s> <s>Према предању, Сан Марино је основан 301. године када је Свети Марин из Далмације, побегао са далматинског острва Раба како би се спасио Диоклецијана, антихришћанског римског императора.</s><s>Марин се сакрио на врху планине Монте Титано, где је саградио малу цркву и тако основао садашњи град и државу Сан Марино.</s> <s>Сан Марино је једна од најстаријих држава на свету.</s><s>Званично је основана 3. септембра 301. године, али је била у саставу тадашњег Римског царства.</s><s>Кјезануова је одлучила да се придружи држави 1320. године, а 1420. године у састав су ушли Фаетано, Фјорентино, Монтеђардино и Серавале.</s><s>Од тада су границе земље непромењене.</s> <s>Нови век Сан Марино је био под страном војном окупацијом три пута у историји и то увек накратко.</s><s>Чезаре Борџија, син папе Александра VI је 1503. године шест месеци окупирао Републику све док наследник његовог оца, папа Јулије II, није интервенисао и обновио независност земље.</s> <s>Дана 4. јуна 1543. године, Фабијано ди Монте Сан Савино, нећак каснијег папе Јулије III, покушао је да освоји републику, али његова пешадија и коњица нису успели јер су се изгубили у густој магли, коју су Санмаринци приписивали Светом Квирину, чији је празник био.</s> <s>Сан Марино је усвојио писани устав 8. октобра 1600. године.</s> <s>Након што је Војводство Урбино припојено Папској држави 1625. године, Сан Марино је постао енклава унутар папских држава.</s><s>То је довело до тражења формалне заштите Папске државе 1631. године, али то никада није представљало де папску контролу над републиком.</s> <s>Кардинал Алберони је 17. октобра 1739. године окупирао земљу, али грађанска непослушност и тајне поруке послате папи Клементу -{XII}- резултовале су у признавање права Сан Марина и повраћај независности, 5. фебруара 1740. године.</s><s>То се десило на празник Свете Агате и она је од тада постала заштитница Сан Марина.</s> <s>Напредовање Наполеонове војске 1797. године представљало је кратку претњу независности Сан Марина, али је земљу од губитка слободе спасио један од њених регента, Антонио Онофри, који је успео да задобије поштовање и пријатељство Наполеона.</s><s>Због Онофријеве интервенције, Наполеон је у писму Гаспару Монжу, научнику и комесару француске владе за науку и уметност, обећао да ће гарантовати и заштитити независност Републике, чак је понудио и проширење њене територије према њеним потребама.</s><s>Понуду су регенти одбили, плашећи се будуће одмазде од реваншизма других држава.</s> <s>Ђузепе Гарибалди је ујединио Италију 1860. године а своје склониште од непријатеља направио је у Сан Марину.</s><s>Тамо је добио новчану помоћ и намирнице које су му биле потребне да доврши своју кампању.</s><s>Гарибалди је гарантовао да ће Сан Марино увек бити независна суверена држава.</s><s>Сан Марино и Краљевина Италија потписали су Конвенцију о пријатељству 1862. године.</s> <s>Савремено доба Током Првог светског рата, када је Италија објавила рат Аустроугарској 24. маја 1915, Сан Марино је остао неутралан, а Италија је била непријатељски настројена због те одлуке, сумњајући да би Сан Марино могао да пружи уточиште аустријским шпијунима којима би се могао дати приступ новој радиотелеграфској станици.</s><s>Италија је покушала насилно да успостави одред карабињера у Републици, а када то није успела, прекинула је телефонске линије у Сан Марину.</s><s>Две групе од по десет добровољаца придружиле су се италијанским снагама у борбама на италијанском фронту, прва као борци, а друга као медицински корпус који је управљао пољском болницом Црвеног крста.</s><s>Постојање ове болнице касније је условило да Аустроугарска обустави дипломатске односе са Сан Марином.</s> <s>Током Другог светског рата, Сан Марино је остао неутралан, иако је у чланку у Њујорк тајмсу погрешно објављено да је објавио рат Уједињеном Краљевству, 17. септембра 1940. године.</s><s>Влада Сан Марина је касније пренела поруку британској влади у којој су негирали ову тврдњу.</s> <s>Сан Марино је 26. јуна 1944. године бомбардовало Краљевско ратно ваздухопловство, верујући да су Сан Марино преплавиле немачке снаге и да се користи за прикупљање залиха и муниције.</s><s>Бачено је преко 250 бомби које су оштетиле железницу и убиле 63 особе.</s><s>Влада Сан Марина је истог дана изјавила да се на њеној територији не налазе никаква војна постројења или опрема и да није дозвољен улазак зараћеним снагама.</s><s>Сан Марино је прихватио хиљаде цивилних избеглица када су савезничке снаге прешле Готску линију.</s> <s>Сан Марино је имао прву демократски изабрану комунистичку владу на свету – коалицију између Комунистичке партије Сан Марина и Социјалистичке партије Сан Марина, која је била на власти између 1945. и 1957. године.</s> <s>Постао је члан Савета Европе 1988. и Уједињених нација 1992. године.</s><s>Није члан Европске уније, иако користи евро као своју валуту (иако правно није део еврозоне).</s><s>Пре увођења евра, валута земље била је санмаринска лира.</s> <s>Становништво</s> <s>Становништво Сан Марина је по попису из 2002. године бројало 28.753 становника.</s><s>Од тога су 83,1% особе рођене у Сан Марину, а 12% су Италијани.</s><s>Више од 13.000 држављана Сан Марина живе у иностранству.</s><s>Због мале површине густина насељености је велика и износи 475 становника по км².</s> <s>Религија</s> <s>Сан Марино је претежно католичка држава — преко 97% становништва следи римокатоличку веру, али католичанство није државна религија.</s><s>Око половине оних који се изјашњавају као католици, практикују веру.</s><s>У Сан Марину нема бискупске столице, мада је његово име део данашњег бискупијског наслова.</s><s>Историјски, различите жупе у Сан Марину биле су подељене између две италијанске бискупије, углавном у бискупији Монтефелтро, а делом у Риминији.</s><s>Године 1977, подешена је граница између Монтефелтра и Риминија тако да је цео Сан Марино пао у бискупију Монтефелтро.</s><s>Бискуп Монтефелтро-Сан Марина борави у Пенабилију, у италијанском округу Пезаро и Урбино.</s> <s>Према правилима о порезу на доходак, постоји одредба да порески обвезници имају право да захтевају доделу 0,3% свог пореза за доходак Католичке цркве или за добротворна друштва.</s><s>Цркве обухватају две верске групе Валденске цркве и Јеховине сведоке.</s> <s>Римокатоличка бискупија Сан Марино-Монтефелтро била је до 1977. године историјска бискупија Монтефелтро.</s><s>То је суграган надбискупије Равена-Червија.</s><s>У бискупију су укључене све жупе Сан Марина.</s><s>Најраније помињање Монтефелтра, као Мона Феретри, налази се у дипломама којима је Карло Велики потврдио донацију Пепина.</s><s>Први познати бискуп Монтефелтрабио је Агато (826), чије је пребивалиште било у Сан Леу.</s><s>Под бискупом Фламиниосом Дондијем (1724), столица је поново пренета у Сан Лео, али је касније враћена у Пенабили.</s><s>Историјска бискупија била је супраган надбискупије Урбино.</s><s>Од 1988. године формално постоји апостолска нунцијатура за републику, али је нунциј задужен за Италију.</s> <s>У Сан Марину постоји Јеврејско присуство најмање 600 година.</s><s>Прво помињање Јевреја у Сан Марину датира са краја 14. века, у званичним документима који бележе пословне трансакције Јевреја.</s><s>Много је докумената у периоду од 15. до 17. века који описују јеврејске договоре и потврђују присуство јеврејске заједнице у Сан Марину.</s><s>Јеврејима је влада дозволила службену заштиту.</s> <s>Током Другог светског рата, Сан Марино је обезбедио уточиште за више од 100.000 Италијана и Јевреја (отприлике 10 пута више од Самаринизке популације у то време) од нацистичког прогона.</s><s>Према подацима из 2012. године, остало је мало Јевреја.</s><s>У 2019. години отворена је 'Капела три религије', прва таква врста грађевина посвећена међурелигијском дијалогу.</s> <s>Административна подела</s> <s>Сан Марино је подељен у девет кастела (општина).</s><s>Највећи град у држави је Догана са 7.000 становника.</s><s>Налази се на граници са Италијом и припада највећем округу Серавале.</s><s>Главни град је Сан Марино који има 4.063 становника.</s> <s>Привреда Сан Марино нема природних ресурса, тако да се његова територија користи за пољопривреду.</s><s>Узгајају се житарице, вино, маслине и воће.</s><s>Од животиња узгајају се говеда и свиње.</s><s>Све до шездесетих година 20. века становници Сан Марина су живели од пољопривреде.</s><s>Од тада почињу да се развијају и друге делатности као што су занатство, трговина и пре свега туризам.</s><s>Сан Марино извози вино, лан, занатске производе и маркице.</s><s>Продаја маркица представља 10% бруто домаћег производа.</s><s>Други велики извор профита је туризам, који директно или индиректно чини 60% државне зараде.</s><s>Становници Сан Марина не плаћају никакав или плаћају врло мали порез.</s><s>Просечна годишња зарада износи 10.300 долара.</s><s>У сектору услуга ради 52% активног становништва, 41% у секундарном сектору и 7% у пољопривреди.</s><s>Од јануара 2002. званични новац Сан Марина је евро, а пре тога то је била италијанска лира.</s> <s>Саобраћај</s> <s>У држави постоји 220 км путева.</s><s>Главно је аутопут Сан Марино дужине 8,9 -{km}-.</s><s>Таблице на возилима су беле бојима са плавим бројевима и грбом.</s><s>У Сан Марину нема међународних аеродрома, али постоји мала приватна писта која се налази у Торачију.</s><s>Већина туриста који стигну авионом слете на међународни аеродром Федерико Фелини који се налази у близини италијанског града Риминија.</s><s>Између Риминија и града Сан Марина постоји редовна аутобуска линија која је популарна и међу туристима и радницима који путују у Сан Марино из Италије.</s><s>Јавни превоз у Сан Марину састоји се од осам локалних аутобуских линија.</s> <s>Ограничена лиценцирана такси служба ради широм земље.</s><s>У Републици послује седам лиценцираних такси компанија, а италијански таксији редовно раде у Сан Марину када превозе путнике покупљене на италијанској територији.</s><s>Постоји жичара дужине 1,5 километара која повезује град Сан Марино на врху Монте Титана са Борго Мађорем.</s> <s>Данас у Сан Марину не постоји железница, али је постојала у кратком периоду пре Другог светског рата.</s><s>Пруга је отворена 12. јуна 1932. године.</s><s>Била је то електрична железница, напајана из надземних каблова.</s><s>Имала је велику фреквенцију путника, али је током Другог светског рата скоро потпуно уништена.</s><s>Многи објекти као што су мостови, тунели и станице остају видљиви и данас, а неки су претворени у паркове, јавне пешачке стазе или саобраћајнице.</s> <s>Две реке протичу кроз Сан Марино, али нема већег воденог саобраћаја или луке.</s> <s>Спорт Сан Марино је познат по трци Формуле 1. Трка се не вози на територији Сан Марина већ 100 -{km}- северозападно одатле у Имоли.</s><s>До тога је дошло 1980. када је Велика награда Италије из Монце пребачена у Имолу.</s><s>Услед протеста одлука је следеће године поништена, а како Италија није могла да има две трке, трка у Имоли се од 1981. вози као Велика награда Сан Марина.</s> <s>Иако Сан Марино има малу популацију има сопствени фудбалски шампионат и фудбалски савез основан 1931.</s><s>Првенство се састоји из петнаест екипа које су у почетку подељене у две групе од по седам и осам екипа, а затим по три првопласиране иду даље и боре се за првака по куп формату.</s> <s>Прву медаљу за Сан Марино на Олимпијским играма је освојила такмичарка у стрељаштву Алесандра Перили.</s><s>Погодила је 29 мета у финалу, надмашивши три од пет ривалки и тако стигла до бронзе у Токију 2020. године.</s><s>Неколико дана касније, спортисти Сан Марина су освојили још две медаље на играма у Токију, сребро у стрељаштву и бронзану медаљу рвач Мајлс Амин.</s> <s>Галерија</s> <s>Референце</s> <s>Спољашње везе</s> <s>Министарство спољних послова Сан Марина Народни музеј Сан Марина Званична туристичка презентација Сан Марина Скупштина Сан Марина Универзитет Сан Марина</s> <s>Државе у Европи</s> <s>Енклаве Континенталне земље</s>

987

https://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%9B%D0%B0%D1%82%D0%B8%D0%BD%D1%81%D0%BA%D0%B8%20%D1%98%D0%B5%D0%B7%D0%B8%D0%BA

Латински језик

<s>Латински језик () је класични језик који припада италској грани индоевропских језика.</s><s>Латински алфабет је настао из етрурског и грчког алфабета.</s> <s>Латински је првобитно говорен на подручју Лацијума.</s><s>Кроз моћ Римске републике, латински је постао доминантни језик, најпре у Италији па затим и широм Римског царства.</s><s>Вулгарни латински се развио у романске језике, као што су италијански, француски, шпански, португалски и румунски.</s><s>Латински, италијански и француски су дали много ријечи енглеском језику.</s><s>Старогрчки и латински језик се користе као језици науке у теологији, биологији и медицини.</s> <s>У касној Римској републици (75. п. н. е.), старолатински је стандардизован у класични латински језик.</s><s>Вулгарни латински је био колоквијални облик говора у исто вријеме и то је потврђено у записима и дјелима као што су дјела Плаута и Теренција.</s><s>Каснолатински је био писани језик од 3. века, а средњовјековни латински је био у употреби од 9. вјека до периода Ренесансе када се користи ренесансни латински.</s><s>Касније, развили су се рани савремени латински и савремени латински језик.</s><s>Латински језик је кориштен као језик међународне комуникације, образовања и науке све до касног 18. века, када је почео да га замјењује вернакулар.</s><s>Црквени латински је опстао као службени језик Свете столице и римског обреда Католичке цркве.</s> <s>У данашње време многи студенти, учењаци и чланови католичког клера течно говоре латински као литургијски језик.</s><s>Он се учи у основним, средњошколским и високошколским образовним институцијама широм света.</s> <s>Наслеђе Језик је преношен у разним облицима.</s> <s>Инскрипције Неки натписи су објављени у међународно договореним, монументалним серијама са више томова, -{„Corpus Inscriptionum Latinarum (CIL)“}-.</s><s>Аутори и издавачи варирају, али формат је отприлике исти: томови са појединостима о инскрипцијама са критичким разматрањем којим се наводи порекло и релевантне информације.</s><s>Читање и тумачење ових натписа је предмет поља епиграфике.</s><s>Познато је око 270.000 инскрипција.</s> <s>Литература</s> <s>Радови неколико стотина античких аутора који су писали на латинском су сачувани у потпуности или делом.</s><s>То су значајни радови или фрагменти за филолошку анализу.</s><s>Они су део предметне области поља класике.</s><s>Њихови радови су објављени у облику манускрипта пре изума штампања, а у данашње време се објављују као пажљиво уређена штампана издања, као што је Лоебова класична библиотека, који је објавила издавачка кућа Harvard University Press, или Оксфордски класични текстови, у издању Oxford University Press.</s> <s>Латински преводи модерне литературе као што су -{Хобит}-, Острво са благом, Робинзон Крусо, Медвед Падингтон, Вини Пу, Тинтинове авантуре, Астерикс, Хари Потер, Волтер и прдећи пас, Мали Принц, Макс и Мориц, Како је Гринч украо Божић!, Мачка у шеширу, и књига бајки, -{„fabulae mirabiles“}-, имају за циљ да придобију популарно интересовање за језик.</s><s>Додатне ресурсе обухватају збирке израза и ресурси за превођење свакодневних фраза и концепата на латински, као што је -{Meissner's Latin Phrasebook}-.</s> <s>Утицај на данашње језике</s> <s>Утицај латинског на енглески је био знатан у свим ступњевима његовог изолованог развоја.</s><s>У средњем веку, дошло је до позајмљивања из латинског услед црквене употребе коју је успоставио свети Августин Кентерберијски у 6. веку или индиректно након норманског освајања, путем англонорманског језика.</s><s>Од 16. до 18. века, енглески писци су сковали огроман број нових речи из латинских и грчких речи, званих „мастионични термини“, као да су били просути из посуде са мастилом.</s><s>Многе од тих речи је јеном користио њихов аутор и затим су заборављене, док су се неке корисне речи одржале, као што су -{imbibe}- и -{extrapolate}-.</s><s>Многи од веома честих полисложних енглеских речи имају латинско порекло посредством старофранцуског језика.</s><s>Романске речи сачињавају 59%, 20% и 14% енглеског, немачког и холандског речника.</s><s>Те цифре драматично расту кад се узму у обзир само несложене и неизведене речи.</s><s>Сходно томе, романске речи сачињавају око 35% холандског речника.</s> <s>Утицај римске управе и римске технологије на мање развијене нације под римском доминацијом довели су до адаптације латинске фразеологије у неким специјализованим областима, као што су наука, технологија, медицина, и законодавство.</s><s>На пример, Линеански систем биљне и животињске класификације је под знатним утицајем -{Historia Naturalis}-, енциклопедије људи, места, биљки, животиња, и ствари, коју је објавио Плиније Старији.</s><s>Римска медицина, забележена у радовима лекара као што је Гален, се одражава у данашњој медицинској терминологији која је превасходно изведена из латинских и грчких речи, при чему је грчки филтриран кроз латински.</s><s>Римско инжењерство је имало исти ефекат на целокупну научну терминологију.</s><s>Латински законски принципи су се одржали делом путем дугог списка латинских правних термина.</s> <s>Једна студија која је анализирала степен диференцијације романских језика у поређењу са латинским (поредећи фонологију, инфлацију, дискурс, синтаксу, речник, и интонацију) је индицирала следећу расподелу (што је већи проценат, то је веће растојање од латинског): сардинијски 8%, италијански 12%, шпански 20%, румунски 23,5%, окситански 25%, португалски 31%, и француски 44%.</s> <s>Образовање</s> <s>Током европске историје, образовање у класици се сматрало кључним за оне који су желели да се придруже писменим круговима.</s><s>Настава на латинском је есенцијални аспекат.</s><s>У данашњем свету, велики број студената латинског у САД учи из уџбеника Виколков латински: Класични уводни курс латинског, базиран на античким ауторима.</s><s>Ту књига, први пут објављену 1956. године, написао је Фредерик Вилок, који је докторирао на Харвардском универзитету.</s><s>Вилоков латински је постао стандардни текст за многе америчке уводне курсеве латинског.</s> <s>Покрет живућег латинског покушава да подучава латински на начин на који се предају живи језици, као средство говорне и писане комуникације.</s><s>Доступан је у Ватикану и неким институцијама у САД, као што су Универзитет у Кентакију и државни универзитет у Ајови.</s><s>Британска издавачка кућа Cambridge University Press је главни испоручилац латинских уџбеника за све нивое, као што је серија Кембриџшких латинских курсева.</s><s>Они исто тако објављују подсерију текстова за децу на латинском аутора Bell & Forte, која описује авантуре миша званог -{Minimus}-.</s> <s>У Уједињеном Краљевству, Класична асоцијација подстиче проучавање антике на различите начине, као што су публикације и стипендије.</s><s>Универзитет у Кембриџу, Отворени универзитет, и бројне друге престижне независне школе, на пример Итон, Хароу, Хабердашер Аскова школа за дечаке и -{Via Facilis}-, лондонска хуманитарна организација, имају латинске курсеве.</s><s>У САД и Канади, Америчка лига класика подржава сваки напор којим се унапређује проучавање класика.</s><s>Њихове подружнице обухватају: Национална јуниорска лига класика (са више од 50.000 чланова), која подстиче средњошколце да наставе проучавање латинског језика, и Национална сениорска лига класика, која подстиче студенте да наставе студије класика у колеџу.</s><s>Лига такође спонзорише Национални латински испит.</s><s>Класичар Мери Берд је написала у -{The Times Literary Supplement}- 2006. године да је разлог за учење латинског оно што је написано у њему.</s> <s>Развој латинског језика Како се од 2. века п. н. е. римска власт почела ширити по читавом Средоземљу, тако је и латински језик излазио из оквира древне Италије и прерастао у светски језик.</s><s>У развоју латинског језика пресудну су улогу одиграли први римски књижевници, који су свој језик ратара и војника постепено, по угледу на грчки језик, усавршавали и оспособљавали да са лакоћом и логично искаже и најсложенију књижевну, поетску или филозофску мисао.</s><s>Речник се почео нагло богатити кованицама ствараним у духу грчког речника, синтактичким конструкцијама, стилским фигурама, и за веома кратко време створен је -{sermo urbānus}-, језик којим су писали образовани Римљани.</s><s>Најстарији натписи на латинском језику потичу из 6. века п. н. е. Први споменик књижевног латинског језика представљају Закони дванаест таблица из 5. века п. н. е, а последњи је Јустинијанов Зборник римског грађанског права из 6. века.</s><s>Овај стандардни латински језик, којим је написана готово целокупна сачувана римска књижевност, примењиван је у хришћанској теологији, филозофији, природним наукама, праву и администрацији током следећа два миленијума, све до 19. века, да би и данас остао присутан и често незаменљив у политичкој, научној и стручној терминологији.</s> <s>Међутим, за историју античке културе важна је чињеница да током целог античког доба проценат писменог становништва никада није прешао тридесет одсто.</s><s>Тако, и у римској држави непрегледне масе неписменог и полуписменог становништва нису говориле књижевним „градским говором“, него својим народним језиком (-{sermo plebēius}- или -{vulgāris}-), који је имао сопствени развојни пут.</s><s>У одређеним историјским условима од њега ће настати романски језици (италијански, француски, шпански, румунски).</s><s>Пошто главни извори изучавања латинског језика нису живи говорници (као код савремених језика), већ сачувани стари текстови, о овом народном говору знамо веома мало.</s><s>Између књижевног и народног говора стоји разговорни, свакидашњи језик (-{sermo cotidiānus}-), којим су у свакодневној комуникацији говорили образовани слојеви римског становништва, и чије трагове налазимо у Плаутовим комедијама, Петронијевом роману, те неким епистолографским делима.</s> <s>Латинизација Упоредо са ширењем Римске државе, у покореним земљама се ширила и употреба латинског језика, не само у администрацији и политици, већ и у осталим областима друштвеног живота, од економије до културе.</s><s>На освојеним територијама, Римљани су уводили свој систем, а саставни део романизације била је и латинизација, која је у многим областима довела до потискивања домаћих језика и усвајања латинског.</s><s>Током времена, у западним провинцијама Римског царства дошло је до настанка локалних варијанти латинског језика.</s><s>Романизацијом Галије становници те области су постали Галоромани, а из њихове варијанте латинског језика развио се посебан језик који је касније прозван француски.</s><s>Слично томе, романизацијом Хиспаније становници те области су постали Хиспаноромани, а из њихових локалних варијанти латинског језика развили су се данашњи језици шпански и португалски.</s> <s>Врсте речи</s> <s>Види још Компарација придева у латинском језику Википедија:Транскрипција са класичних језика</s> <s>Референце</s> <s>Литература</s> <s>Спољашње везе</s> <s>Језичке алатке Searches Lewis & Short's A Latin Dictionary and Lewis's An Elementary Latin Dictionary.</s><s>Online results.</s><s>Search on line Latin-English and English-Latin dictionary with complete declension or conjugation.</s><s>Online results.</s><s>Identifies the grammatical functions of words entered.</s><s>Online results.</s><s>Identifies the grammatical functions of all the words in sentences entered, using Perseus.</s><s>Displays complete conjugations of verbs entered in first-person present singular form.</s><s>Displays conjugation of verbs entered in their infinitive form.</s><s>Identifies Latin words entered.</s><s>Translates English words entered.</s><s>Combines Whittakers Words, Lewis and Short, Bennett's grammar and inflection tables in a browser addon.</s><s>"Classical Language Toolkit " (CLTK).</s><s>A Natural Language Processing toolkit for Python offering a variety of functionality for Latin and other classical languages.</s> <s>Курсеви Latin Lessons (free online through the Linguistics Research Center at UT Austin) Free 47-Lesson Online Latin Course, Learnlangs Learn Latin Grammar, vocabulary and audio Latin Links and Resources, Compiled by Fr. Gary Coulter (a course in ecclesiastical Latin).</s><s>Beginners' Latin on The National Archives (United Kingdom)</s> <s>Граматика и учење</s> <s>Фонетика</s> <s>Вести и аудио на латинском језику Ephemeris, online Latin newspaper Nuntii Latini, from Finnish YLE Radio 1 News in Latin, Radio Bremen Classics Podcasts in Latin and Ancient Greek, Haverford College Latinum Latin Language course and Latin Language YouTube Index</s> <s>Онлине заједнице на латинском језику Grex Latine Loquentium (Flock of those Speaking Latin) Circulus Latinus Interretialis (Internet Latin Circle) Latinitas Foundation, at the Vatican Lingua Latina Aeterna - Latin - a living language</s> <s>Антички Рим Древни језици Језици Ватикана</s>

989

https://sr.wikipedia.org/wiki/1856

1856

<s>1856. је била проста година.</s> <s>Догађаји</s> <s>Јануар 8. јануар — откривен боракс, натријумова со борне киселине (John Veatch).</s> <s>Март</s> <s>30. март — Париски мировни споразум (1856)</s> <s>Април</s> <s>Мај</s> <s>Јун</s> <s>Јул</s> <s>Август</s> <s>Септембар</s> <s>Октобар 8. октобар — Велика Британија почела Други опијумски рат против Кине, у ком јој се придружила и Француска.</s> <s>Новембар</s> <s>4. новембар — На председничким изборима у САД, кандидат Демократске странке, Џејмс Бјукенан, победио је кандидата Републиканске странке, Џона Фримонта, као и бившег председника Миларда Филмора.</s> <s>Децембар</s> <s>Рођења</s> <s>Јануар 9. јануар — Стеван Стојановић Мокрањац, српски композитор. (†1914)</s> <s>Март</s> <s>12. март — Степа Степановић, српски војсковођа и војвода. (†1929)</s> <s>Јун</s> <s>14. јун — Димитар Благоев, бугарски политичар. (†1924) 14. јун — Андреј Марков, руски математичар. (†1922)</s> <s>Јул</s> <s>10. јул — Никола Тесла, српски и амерички проналазач. (†1943) 26. јул — Џорџ Бернард Шо, ирски писац и Нобеловац. (†1950)</s> <s>Септембар</s> <s>13. октобар — Светозар Боројевић, аустроугарски фелдмаршал. (†1920) 18. октобар — Јован Жујовић, српски геолог. (†1936) 22. октобар — Александар Доброклонски, руско-српски православни теолог. (†1937)</s> <s>Новембар</s> <s>29. новембар — Теобалд фон Бетман Холвег, немачки политичар</s> <s>Децембар</s> <s>18. децембар — Џозеф Џон Томсон, енглески физичар и Нобеловац. (†1940) 28. децембар — Вудро Вилсон, 28. председник САД и добитник Нобелове награде за мир. (†1924)</s> <s>Смрти</s> <s>Фебруар</s> <s>17. фебруар — Хајнрих Хајне, немачки песник. (*1797) 24. фебруар — Николај Иванович Лобачевски, руски математичар. (*1792)</s> <s>Март</s> <s>10. март — Јован Стерија Поповић, српски књижевник. (*1806)</s> <s>Мај 3. мај — Адолф Адам, француски композитор. (*1803)</s> <s>Јун</s> <s>26. јун — Макс Штирнер, немачки филозоф. (*1806)</s> <s>Септембар 2. септембар — Вилијам Роуан Хамилтон, ирски математичар. (*1805) 2. септембар — Јеврем Обреновић, српски устаник и политичар</s> <s>Новембар</s> <s>23. новембар — Јозеф фон Хамер-Пургштал, аустријски оријенталиста. (*1774)</s> <s>Дани сећања</s> <s></s> <s>1850-е 51856</s>

1008

https://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%A1%D1%80%D0%BF%D1%81%D0%BA%D0%B8%20%D1%98%D0%B5%D0%B7%D0%B8%D0%BA

Српски језик

<s>Српски језик припада словенској групи језика породице индоевропских језика.</s> <s>Српски језик је званичан у Србији, Босни и Херцеговини и Црној Гори и говори га око 12 милиона људи.</s><s>Такође је мањински језик у државама централне и источне Европе.</s> <s>За српски језик је карактеристична двоазбучност: српска ћирилица (приоритетно српско писмо) и српска латиница, коју су реформисали Вук Караџић и Ђура Даничић).</s> <s>О називу Тај се језик називао не само српски него и словински, славено-српски, илирски, далматински, дубровачки, босански, славонски, хрватски, наш језик итд.</s> <s>Термин српски језик данас Крајем 90-тих година 20. века србиста Милош Ковачевић у раду „Шта је то и куда иде српски језик“ поставља кључно питање: „До јуче Срби, навикли на српскохрватски језик и сербокроатистику, као да нису знали ни за српски језик ни за србистику.</s><s>А знају ли данас, кад је термин српски језик међу Србима опет оживио, шта тај термин подразумијева, тј. шта му је (данашњи) ‚садржај‘?“ (стр.29).</s><s>У то време, садржај термина прецизно је растумачен у декларацији Слово о српском језику.</s> <s>У домаћој науци (србистика), једна од новијих дефиниција гласи: „… термин српски језик данас у (социо)лингвистици мора да има два значења: он је хипероним и кохипоним терминима хрватски, бошњачки/босански и црногорски језик.</s><s>Као хипероним он једини има статус лингвистичког језика, док су сви остали само политички језици (језици само по имену), док су лингвистички искључиво варијанте српскога језика.</s><s>Варијанте језика представљају, дакле, различите стандарде истога језика, а никако различите језике.</s><s>Због тога нема никаквог упоришта различите стандарде истога језика звати различитим стандардним језицима.</s><s>Посебно не у српској филологији, пошто је неспорно да су сви ти различити стандарди што су именовани различитим стандардним језицима стандарди српскога (вуковског) језика.</s><s>У српској филологији ти стандарди једноставно не би смели имати ни номинацијски статус ‚језика‘, јер би се тиме они посредно признали за језике, или друкчије речено: тиме би се кохипоними српскога језика изједначили са српским језиком као хиперонимом“.</s> <s>Историја српског језика Историја српског језика обухвата неколико развојних фаза, које имају своју предисторију у првобитној диференцијацији унутар групе балтословенских језика, а затим у процесу диференцијације унутар групе словенских језика, која је убрзана након словенских сеоба током 6. и 7. века, након чега је отпочео процес диференцијације унутар групе јужнословенских језика, који је довео до стварања српског и осталих сродних језика.</s> <s>Балтословенски</s> <s>По највероватнијој научној претпоставци, Курганској претпоставци, која се заснива на поређењу данашњих језика, сви балтословенски језици су настали од прабалтословенског језика, који је, опет, настао од источног огранка праиндоевропског језика на степама Понта (познат и као Сатемски).</s><s>Прабалтословенски језик је вероватно постојао од 3. до 1. миленијума п. н. е. Дати језик био је близак индоиранском језику и прагерманском језику.</s> <s>„Зрело доба“ прабалтословенског језика везује се за раздобље 1500 - 1300. п. н. е. После тога се дати језик распао на два засебна језика: прабалтички и прасловенски језик.</s> <s>Прасловенски</s> <s>Прасловенски језик се вероватно појавио негде између 1500. и 1000. п. н. е. у јужној половини подручја прабалтословенског језика.</s><s>Ово је закључено на основу тога што су у данашњим словенским језицима добро очуване речи за унутрашње воде (које су овде најважнији елемент предела) у односу на друге топониме.</s><s>Слично томе, речи за биљке и животиње које насељавају ово подручје такође имају велики ниво сличности у већини живих словенских језика .</s><s>На датом подручју нађено је много археолошких локалитета, што говори о постојању праисторијских култура.</s> <s>Током старог века подручје насељено Словенима (и где се говорио прасловенски језик) обухвата је области река Висле, Буга, Дњепра и Припјата, што се поклапа са данашњим просторима источне Пољске, јужне Белорусије и северозападне Украјине.</s> <s>Зенит прасловенског језика везује се за раздобље 5. и 6. века, када се он нагло шири са сеобама словенског становништва на запад, југ, исток и север.</s><s>Истовремено почиње издвајање појединих дијалеката.</s><s>И поред тога, верује се да је у 8. веку исти језик говорен од Солуна на југу до Великог Новгорода на северу.</s><s>За два века језичко подручје прасловенског језика проширено је неколико пута.</s><s>Овако брзо ширење прасловенског језика (и словенског живља) и данас је загонетка.</s> <s>У 9. веку јављају се последње промене у прасловенском језику, које су биле својствене свим његовим дијалектима.</s><s>Постепено су се на основу дијалеката издвајали поједини словенски језици.</s><s>Без обзира на то, и за следећих 4—5 векова може се говорити „општесловенској језичкој разумљивости“.</s><s>Ово потврђује и делатност Светих Ћирила и Методија, који су крајем 9. века без већих мука ширили хришћанство на словенском дијалекту из околине Солуна међу Словенима из Велике Моравске (видети: црквенословенски језик).</s> <s>Као последња особина постојања прасловенског језика сматра се губитак „слабог јера (Ъ)“, који се у различитим подручјима догодио негде између 10. и 12. века.</s><s>У ово време појављују се и први писани извори, у којима се очитава појава значајних разлика.</s><s>То је довело до појаве тзв. „редакција“, од којих су настали данашњи словенски језици.</s> <s>Старословенски Старословенски језик (стсл. словѣньскъ ѩзъıкъ; називан и црквенословенски, староцрквенословенски језик) је први писани словенски језик, кодификован на основу говора македонских Словена из околине Солуна, у 9. веку.</s><s>Старословенска писма била су глагољица и ћирилица.</s> <s>Кодификовали су га хришћански мисионари, браћа Ћирило и Методије, за превод Библије и других списа с грчког језика.</s><s>Старословенски је током средњег века постао књижевни језик већине словенских народа (Јужних Словена од IX до XVIII века, Источних Словена од Х до XVIII века, моравских Словена и Чеха од IX до XI века) и утицао је на формирање многих млађих словенских књижевних језика.</s><s>Данас је у литургијској употреби у православним и источним католичким црквама словенских земаља.</s> <s>Црквенословенски Црквенословенски језик (црксл. славе́нскїй ѧ҆зы́къ; познат и као новоцрквенословенски језик) је литургијски језик у словенским православним црквама.</s><s>Црквенословенски се почео употребљавати након мисија Ћирила и Методија и све до модерног доба је био најважнији словенски књижевни језик.</s><s>Језик у оном облику у којем је створен за време Ћирила и Методија назива се канонски црквенословенски језик.</s> <s>Српскословенски Српскословенски је назив за српску редакцију старословенског језика која је представљала прву норму српског књижевног језика.</s><s>Раније је сматрано да се ова норма развила на простору српског Поморја у Зети и Захумљу, на простору са кога потичу најстарији данас сачувани споменици стварани овом редакцијом, али се данас, на основу неких језичких појава, сматра да се она развила много источније, ближе првим центрима словенске писмености на Балканском полуострву, Охриду и Преславу.</s><s>Као простор њеног настанка, узима се предео око данашње границе Србије и Северне Македоније, северно од линије Кратово—Скопље—Тетово.</s><s>Имао је три устаљена правописа: зетско-хумски, који је био најстарији и коришћен је у Србији (до почетка 13. века) и Босни (до њене пропасти, средином 15. века) рашки, који је наследио зетско-хумски у Србији и био у употреби до првих деценија 15. веку ресавски, који је настао у XV веку</s> <s>Најстарији сачувани писани споменици, са краја 12. века, сведоче о томе да је процес формирања српске редакције већ био завршен.</s><s>Поред српскословенског, у употреби је током овог периода био и народни језик (стручно назван старосрпски језик), који се махом јавља у писмима и правним документима, а понекад и у књижевним делима.</s><s>Најстарији сачувани споменик писан народним језиком је повеља бана Кулина(1180—1204) упућено Дубровчанима, из 1189. године.</s> <s>Народни језик и реформа</s> <s>Вук Стефановић Караџић (1787—1864) значајан је у историји српског језика због реформе језика, залагању да народни језик буде књижевни, као и због писања првих српских граматика и речника.</s><s>Рад Вука Караџића значајан је и у историји књижевности јер је управо његов саклупљачки рад сачувао бројне српске народне песме, приче, загонетке и обичаје.</s><s>Такође ће реформисати ћирилицу пратећи фонетско правило „пиши као што говориш и читај као што је написано”.</s> <s>Године 1814. у Бечу објављује две књиге:</s> <s>Писменица сербскога језика по говору простога народа писана Мала простонародна славеносербска пјеснарица</s> <s>Вук је реформисао српски књижевни језик и обрадио српску ћирилицу пратећи строге фонетске принципе модела Јохана Кристофа Аделунга.</s><s>Караџићева реформа осавременила је и удаљила српски књижевни језик од српског и црквенословенског језика, и удаљила деловање цркве, и тиме одрадио стандардизацију народног језика.</s><s>Караџић је, заједно са Ђуром Даничићем, био главни српски потписник Бечког књижевног договора 1850. године, који је, охрабрен од тадашњих аустријских власти, поставио темеље српском језику, који у различитим облицима данас говоре Срби у Србији, Црној Гори, Босни и Херцеговини и Хрватској.</s><s>Караџић је превео Нови завјет на српски, а превод је објављен 1868. године.</s> <s>Вукова реформа српског језика и стандардизација српске ћирилице званично је призната 1868. године, четири године након његове смрти.</s> <s>Године 1818.</s><s>Вук објављује нови народни речник који садржи 26.270 речи које је Вук чуо у народном говору.</s> <s>Током рада на граматици, речнику и издавању народних песама, Вук је почео да се бави питањем књижевног језика, који је у његово време представљао хаотичну мешавину.</s><s>Стара српска књижевност развијала се на српској редакцији старословенског језика све до почетка 19. века.</s><s>Школовани људи учили су из књига на старом језику, уносећи у њега елементе црквеног и српског народног језика.</s><s>На тај начин створен је славеносрпски језик, којим се писало како је ко знао.</s><s>Таква несређена ситуација је била основа са које је Вук кренуо у борбу против писаца старе школе.</s><s>Борба је почела Вуковом критиком романа Усамљени јуноша 1815. и Љубомир у Елисијуму 1817.</s><s>Милована Видаковића.</s><s>Критика је била усмерена на лоше пишчево познавање језика, који је представљао несређену мешавину именских и глаголских облика старог, словенског и народног језика.</s><s>Како је Видаковић у то време био најпопуларнији српски писац, па је овакав Вуков напад изазвао буру у књижевној јавности.</s><s>Поред Видаковића, у полемици су учествовали и Јоаким Вујић, Лукијан Мушицки, Павле Берић и Глиша Гершић.</s><s>Црква и њени највиши представници су предњачили међу Вуковим противницима.</s><s>Карловачки митрополит Стефан Стратимировић, је већ после првих Вукових књига, дејствовао преко будимских власти да се онемогући штампање књига.</s><s>Стратимировић се посебно није мирио са Вуковом азбуком, због избацивања старих ћириличних слова и увођења слова Ј, сматрајући то напуштање православља и покатоличавањем.</s> <s>Поред српске цркве, највећи Вуков противник је био Јован Хаџић, оснивач и председник Матице српске и један од најобразованијих Срба тог времена.</s><s>Хаџић, који је у почетку био Вуков сарадник, али су се касније разишли по питањима језика, је 1837. почео полемику са Вуком Караџићем.</s><s>У спису „Ситнице језикословне“, Хаџић је дао упутства за рад будућим граматичарима.</s><s>Вук је потом написао свој „Одговор на ситнице језикословне“, у ком је замерио Хаџићу на слабом познавању народног језика и непринципијелности у писању.</s><s>Вуков одговор је био оштар, па је Хаџић наставио полемику написавши неколико чланака и брошура („Утук И“, „Утук II“, „Утук III“…).</s> <s>Полемика између Караџића и Хаџића је трајала скоро деценију, а Караџић је однео победу тек 1847.</s> <s>Године 1847, је година Вукове победе, и година у којој је коначно доказао да је српски народни језик једини прави језик Срба, тј. да је старословенски језик мешавина црквеног и српског народног језика без чвршћих правила.</s><s>Те године издате су четири књиге Вука и његових сарадника:</s> <s>Вук Караџић: Нови завјет Господа нашега Исуса Христа Ђуро Даничић: Рат за српски језик и правопис Бранко Радичевић: Песме Петар II Петровић Његош: Горски вијенац</s> <s>Издавањем Горског вијенца, доказано је да се и највећа филозофска дела могу писати чистим српским народним језиком.</s> <s>Слова додата од стране Вука Караџића (1818—1868) Вук Караџић је увео нова слова у азбуку: љ, њ, ћ, џ, ђ, ј.</s> <s>Слова ћ и џ преузима из старих рукописа, идеју за глас ђ му даје Лукијан Мушицки, а глас ј преузима из латинице.</s> <s>Слова љ и њ ће створити спајањем гласа л и н са меким полугласом ь (Л+Ь и Н+Ь).</s> <s>Историја књижевности</s> <s>Стари Словени су прво говорили прасловенским језиком.</s><s>Прапостојбина Словена простирала се између река Висле, Одре и Лабе.</s><s>Словенски језици се деле у три велике групе:</s> <s>Западнословенски језици Јужнословенски језици Источнословенски језици</s> <s>Развој од 9. до 14. века Година 863. представља почетак словенске писмености и словенске мисије браће Ћирила и Методија.</s><s>На захтев моравског кнеза Растислава да му пошаље учене људе који ће међу Словенима ширити хришћанство и писменост, византијски цар Михаило за мисију одређује Константина Филозофа (Ћирила) и његовог брата Методија.</s><s>Пре поласка у мисију Ћирило и Методије су превели неопходне библијске књиге са грчког на словенски језик и записали их писмом глагољицом.</s> <s>Старовековна и средњовековна књижевност Књижевни језик старе српске књижевности није био и народни језик.</s><s>То значи да је у српској средњовековној култури била присутна диглосија (двојезичност).</s><s>Особине народног језика продирале су у писане кроз извесна фонетска и ређе морфолошка одступања у књижевном језику.</s><s>Старословенски језик Ћирила и Методија није био говорни језик ниједне словенске групе.</s><s>Тај нови језик имао је двоструки циљ — приближавање Словенима хришћанских сакралних текстова а са друге стране приближавање Словена хришћанској култури и духовности.</s><s>Са овим циљевима старословенски језик је грађен на структуралним основама коине језика тако да је располагао огромним изражајним средствима.</s> <s>Особине српског народног језика које су утицале на српску редакцију старословенског језика омогућиле су везу између књижевног текста и читаоца (слушаоца).</s><s>Српско читање претварало је старословенски текст у српски.</s><s>Лексика је у дугом временском периоду представљала други правац посрбљивања старословенског.</s><s>Због овога српска редакција старословенског и поред тога што није била говорни језик сматрана је за свој а не за страни језик.</s><s>Однос према другим редакцијама старословенског био је као према другим језицима с тим што је степен разумевања варирао.</s><s>Различите ортографије старословенског биле су на различитом ступњу блискости са српском народном језичком средином.</s><s>Најстарија српска правописна школа зетско-хумска која је била много ближа старословенском правопису од рашке правописне школе преовлађујуће у српској књижевности 13. и 14. века.</s><s>Рашка ортографија била је доста блиска српској језичкој средини и све касније ортографске школе су тежиле ка вишем ступњу уопштавања (ресавска школа у Србији i јевтимијевска у Бугарској).</s><s>Ове уопштавајуће тенденције нису преовладале у српској књижевности већ је паралелно постојала традиција рашког писања.</s><s>Старословенски језик омогућио је укључивање српске културе у општа културна кретања источноправославног света у средњем веку.</s> <s>Мирослављево јеванђеље</s> <s>Један од најзначајнијих историјских примера старовековне српске књижевности јесте Мирослављево јеванђеље.</s><s>Мирослављево јеванђеље је кодекс, односно рукописна књига.</s><s>То је најзначајнији ћирилички споменик српске и јужнословенске, односно српско-словенске писмености из 12. века.</s><s>Назив Мирослављево јеванђеље потиче с краја 19. века, када је тај назив овом рукопису дао Стојан Новаковић, тадашњи управник Народне библиотеке у Београду.</s><s>Ради се заправо о преводу грчког јеванђелистара цариградске цркве Свете Софије.</s><s>Преписано је са предлошка који води порекло од македонских глагољских јеванђеља.</s><s>Мирослављево јеванђеље показује развијен систем књижног украса, заснован на западњачкој и византијској традицији.</s><s>Стил минијатура у основи је романички, а садржи и византијске утицаје.</s><s>У њему су заступљени иницијали карактеристични за романичку минијатуру, често пореклом из острвске (инсуларне) и пре—каролиншке уметности, као и једноставнији иницијали византијског порекла.</s><s>Ово дело заправо представља једно од најважнијих сведочанстава о тадашњим уметничким утицајима Запада на Исток и обратно.</s> <s>Свети Сава</s> <s>У периоду формирања самосталне српске државе под Немањићима приметне су и нове појаве у развоју српске књижевности: утврђена је и нормирана рашка редакција старословенског језика, интензивно се развија преписивачка и преводилачка делатност са грчког језика.</s><s>У 13. веку доћи ће до заокруживања развоја два главна жанра у средњовековној српској књижевности: житија и службе.</s> <s>Први српски књижевник ове епохе и први оригинални српски књижевник био је Свети Сава.</s><s>Мотив ове књижевне делатности било је успостављање српских православних култова.</s><s>Прва Савина дела била су црквеноправног, некњижевног карактера (Карејски и Хиландарски типик).</s><s>Свој књижевни таленат Сава је показао у својим песничким и житијним саставима.</s><s>У Хиландарском типику налази се кратко житије Симеона Немање које се у свом казивању ограничава само на Симеонов долазак у Свету Гору и сажето казивање о његовој смрти.</s><s>Житије је настало убрзо након Симеонове смрти (1199. или 1200. године) и представља кратку житијну белешку којом се фиксира дан спомена светитеља.</s><s>У уводу Студеничког типика из 1208. године пише развијено Житије светог Симеона као ктиторско житије оснивача Студенице.</s><s>У свом делу Сава се концентрише на мотив одрицања у Симеоновом животу.</s><s>Сава пише житије као очевидац и пратилац, једноставно и без реторичности.</s><s>Опис Симеонове смрти из овог Житија сматра се за најлепше примере старе српске књижевности.</s><s>Сава је написао и Службу светом Симеону по узору на минејску Службу светом Симеону Ступнику.</s><s>Књижевног карактера је и Савино писмо игуману Спиридону послатог са једног од Савиних путовања у Свету земљу.</s><s>Други писац из ове епохе је Стефан Првовенчани, син Стефана Немање.</s><s>Две његове повеље Мљетска (између 1195. и 1200) и Друга хиландарска (1200—1202) садрже поетске елементе у аренги.</s><s>Написао је и опширно Житије светог Симеона 1216. године.</s><s>То је по типу византијско опширно житије са свим елементима византијске хагиографије.</s><s>То је владарско житије у коме Немањина владарска дела у теолошком тумачењу заузимају централно место.</s><s>Пролошко житије светог Симеона настало је вероватно између 1227. и 1233. као дело непознатог студеничког монаха.</s><s>У вези са култом светог Симеона је и Хиландарски запис о смрти светог Симеона сачуван у кратком Житију светог Саве.</s> <s>Култни текстови српских светитеља настајали су у оквиру извесних књижевних кругова (студенички, жички, милешевски, хиландарски) да би потом ти текстови вршили међусобан утицај.</s><s>Култни текстови о светом Сави у 13. веку настајали су у Хиландару и Милешеви.</s><s>Житије светог Саве имало је сложен пут развоја.</s><s>У Хиландару је настало Хиландарско житије светог Саве сачувано у Кратком житију настало вероватно непосредно након Савине смрти.</s><s>Текст је интерполиран у Милешеви где је додат део О преносу моштију светог Саве (Милешевска транслација) и са Записом о смрти светог Симеона је образовало Кратко житије светог Саве настало око 1240. године.</s><s>Сва ова дела ушла су у генезу Доментијановог Житија светог Саве.</s><s>Доментијан је саставио нове житијне текстове о двојици првих светитеља из династије Немањића — Симеону и Сави.</s><s>Доментијан је био хиландарски јеромонах и духовник а његово књижевно стваралаштво припада искључиво хагиографском жанру.</s><s>Доментијанова житија грађена су узвишеним реторичним стилом са бројним библијским и патристичким реминисценцијама.</s><s>Као основ за писање Житија светог Саве Доментијану је послужило кратко житије, непосредна сазнања која је имао као Савин ученик, још увек живо предање о Сави као и можда још неки непознати писани извор.</s><s>Житије је написао 1243. или 1254. године у Карејској испосници по жељи краља Уроша I. Доста касније по налогу истог владара Доментијан је написао Житије светог Симеона а као књижевни извор користио је своје раније дело, књижевно дело Стефана Првовенчаног као и Слово о закону и благодати митрополита Илариона Кијевског.</s><s>Оба Домантијанова житија имају исте стилске одлике.</s><s>Обједињена су и истоветним идеолошким настојањима да буду житија зачетника српске средњовековне духовности.</s><s>Житијној књижевности о Светом Сави припада и пролошко житије Светог Саве чији аутор није познат.</s><s>Старија редакција овог житија настала је убрзо након Савине смрти и имала је удела у формирању Савиног култа.</s><s>Друга група култних текстова који се односе на светог Саву била је служба светом Сави која је имала сложени развојни пут у оквиру милешевског књижевног круга.</s><s>Крајем 13. и почетком 14. века ова служба била је замењена потпуно новом, хиландарском, Теодосијевом службом.</s><s>Сви текстови који су улазили у оквир службе светом Сави ослањали су се на строге каноне византијског литургијског стваралаштва али је у њима био присутан однос према светом Сави као према свом светитељу и свест о Сави као заштитнику отачаства.</s> <s>Заокруживањем циклуса житијних текстова и служби о светом Сави и Симеону дошло је до осамостаљивања и изграђивања главних родова српске средњовековне књижевности.</s><s>За период 13. века карактеристичан је и развој српских књижевних центара на Светој гори који ће у доброј мери обележити њен даљи развој.</s> <s>Душанов законик</s> <s>Душанов законик () је, уз Законоправило Светог Саве, најважнији закон средњовековне Србије.</s><s>Донет је на сабору властеле и црквених великодостојника, одржаном на Вазнесење Господње, 21. маја 1349. године у Скопљу, и допуњен је на сабору одржаном 31. августа 1354. године у Серу.</s><s>Закон је усвојен са циљем да се српска држава уреди прописима који би важили за цело царство и подједнако за све поданике.</s><s>Данас је познато да постоји 24 преписа Душановог законика.</s> <s>Струшки рукопис је једини сачувани препис Душановог законика из 14. века.</s><s>Према воденим знаковима настао је у последњој деценији 14. века.</s><s>Струшки препис чини петнаест страна некадашње рукописне књиге.</s><s>На овим странама, које је делом уништила влага, сачувано је у целости или у деловима укупно 105 чланова Законика.</s><s>Рукопис је 1845. године пронашао у Струги (данас у Северној Македонији) руски слависта Виктор Иванович Григорович.</s><s>После његове смрти 1876. поверен је на чување Румјанцовском музеју у Москви.</s><s>Данас се чува у руској Државној библиотеци у Москви.</s><s>Назив Струшки препис дао му је Валтазар Богишић.</s> <s>Остали познати преписи Законика су Атонски рукопис из друге четвртине 15. века (1420—1459), Студенички рукопис, око 1430. г, Ходошки рукопис и Хиландарски рукопис из прве трећине или друге четвртине 15. века.</s> <s>Средњи век и пад деспотовине</s> <s>У српској култури и књижевности након пада Смедерева 1459. преовлађивала су есхатолошка схватања која су у тешкој политичкој ситуацији проналазила предсказање за крај света.</s><s>Без обзира на ово српска књижевност након пада Деспотовине настојала је да објасни збивања и превазиђе трагедију истицањем оних вредности којима је византијска и православна цивилизација тежила као према општим вредностима.</s> <s>У овом и у каснијем периоду нарочито се развија и раније присутна књижевност записа.</s><s>Записи су кратке белешке углавном на празним местима у књигама преко којих су саопштаване најразличитије поруке.</s><s>Настали су као израз потребе да се остави сведочанство о судбини појединца и народа.</s><s>Другу, сличну групу, текстова чине натписи који су такође разноврсне садржине али углавном кратки и без веће књижевне вредности.</s><s>Међу њима се издвајају епитафи на стећцима у Босни, често духовите садржине.</s> <s>Из периода последњих година Српске деспотовине и првих година турске власти издваја се дело Константина Михаиловића из Островице крај Новог Брда који је написао Јаничарове успомене.</s><s>Заробљен је приликом турске опсаде Новог Брда 1455. а потом је као јаничар учествовао у низу похода Мехмеда II Освајача.</s><s>Године 1465. заробила га је угарска војска приликом опсаде Звечаја у Босни.</s><s>У Угарској је ослобођен па је ступио у службу Стефана и Дмитра Јакшића а затим деспота Јована Бранковића.</s><s>Своје Успомене написао је као историјско-политички меморандум намењен пољском краљу Јану Олбрахту и можда угарском краљу Владиславу II.</s><s>Текст успомена на српском језику није сачуван већ само низ пољских преписа.</s><s>Тенденција дела је изразито прохришћанска и просрпска.</s><s>У њима је детаљно изнет програм хришћанског, европског рата против Турака.</s><s>Дело доноси низ података о турским обичајима, вери, ратној вештини и карактеру док је у историјским подацима прилично непоуздан.</s><s>Код Константина је приметан смисао за трагично и епско у чему се осећа утицај народне књижевности.</s><s>Народна и високацрквена књижевност паралелно су се развијале, међусобно утичући једна на другу.</s><s>Код њих су често била присутна различита тумачења истих догађаја али су имале исти циљ — неговање историјске свести и успомене на српске владаре.</s> <s>Током 15. и почетком 16. века оживела је висока црквена књижевност у Сремској деспотовини, новом српском културном средишту.</s><s>Ту је настао низ хагиографских и химнографских дела о сремским Бранковићима.</s><s>Житија сремских Бранковића одликују се високом реториком и сложеном унутрашњом структуром оним квалитетима карактеристичним за српску књижевност 13. и 14. века.</s><s>Сва житија сремских Бранковића су кратка и њима није посвећено ниједно опширно житије.</s><s>Средишња идеја ових списа је сабирање растуреног народа.</s> <s>Српска књижевност овог периода утицала је на српски народ на широком простору.</s><s>Њен далек одјек су текстови софијског књижевног круга у 16. веку.</s><s>Најистакнутији њен представник је Поп Пеја које је 1515. био сведок мучеништва Ђорђа (Георгија) Кратовца кога су Турци спалили када је одбио да се потурчи.</s><s>Пеја је написао Службу и Мученије Ђорђа Кратовца.</s><s>Оно истовремено представља полемички текст против ислама.</s> <s>Српски књижевници у нестабилним временима напуштају своју земљу и одлазе чак у Русију.</s><s>Најзначајнији међу њима је Пахомије Србин.</s><s>У Русију одлази са Свете горе око 1430. године.</s><s>У Тројице-Сергијевом манастиру крај Москве а једно време и у Новгороду развио је богату књижевну делатност.</s><s>Прерадио је већи број ранијих руских житија а сам је написао читав низ песничких и хагиографских дела од којих су самостална Житије Кирила Бјелозерског (1462) и Житије архиепископа новгородског Јевтимија (1458).</s><s>Један је од најплоднијих писаца старе руске књижевности.</s><s>У руској средини радио је и српски књижевник Лав Аникита Филолог а у српској Руси Дијак Јелисеј, Андреј Русин и Гаврило Мстиславич.</s> <s>Српски историографски списи родослови и летописи доживљавјау у овом периоду нове редакције углавном проширивањем ранијег садржаја новим подацима.</s> <s>Велики значај имала је и појава штампарија у српској средини крајем 15. века.</s><s>Прву српску штампарију основао је Ђорђе Црнојевић на Цетињу 1493. године.</s><s>Прва књига Октоих првогласник штампана је 1493/94. године.</s><s>Цетињска штампарија брзо је замрла али је штампање српских књига настављено радом Божидара Вуковића у Венецији, браће Љубовића у Горажду и у низу малих манастирских штампарија.</s><s>Оснивачи првих српских штампарија имали су и сами књижевних склоности.</s> <s>Последња два века Српска средњовековна књижевност наставила је да живи кроз читав 16. и 17. век.</s><s>У последња два века свог постојања она није излазила из оквира традиционалних жанрова и средњовековне поетике.</s><s>Најчешћи вид књижевног стваралаштва у овом периоду је преписивање а самостално стваралаштво је много ређе.</s><s>Стагнација у књижевном развоју у односу на европске књижевне токове била је последица тешких политичких прилика у којима се српски народ нашао.</s> <s>Штампарска техника присутна у српској средини већ с краја 15. века није имала већи значајан у овом периоду.</s><s>Најдуговечније су биле српске штампарије у Венецији док су оне у границама турске државе биле далеко кратковечније и мање продуктивне.</s><s>Пећка патријаршија која је обновљена 1557, вероватно због тешких материјалних прилика, није организовала ниједну штампарију.</s><s>На њеној територији и у овом периоду био је присутан преписивачки рад.</s><s>Раширеност писарских радионица на територији коју је насељавало српско становништво била је и у овом периоду прилично велика.</s><s>Најплоднију писарску продукцију имали су, ипак, светогорски центри.</s><s>Као плод ове делатности јављају се и самостални књижевници као што је Генадије, хиландарски јеромонах, који је написао Службу Петру Атонском.</s><s>Као писар посебно се истицао карејски монах Аверкије који је за собом оставио опис од неколико кодекса а сваку књигу је писао поредећи је са седам или осам други рукописа.</s> <s>У овом периоду ојачале су књижевне везе са Русијом које су пратиле политичке везе српске цркве са руским царевима почев од времена цара Ивана IV Грозног.</s><s>Српски монаси доносили су из Русије (прво из Кијева а потом из Москве) штампане књиге.</s><s>Тиме је надокнађиван недостатак у раду српских скрипторија и штампарија.</s><s>У овом периоду своју делатност наставља бугарско-српска софијска књижевна школа у оквиру које је стварао Матеј Граматик, писац Житија Николе Софијском (између 1555. и 1564) кога су Турци убили када је одбио да се потурчи.</s><s>Службу Николи Софијском написао је софијски или кратовски писар Андреја.</s> <s>Традиција српске средњовековне књижевности настављена је у чистом облику у области Старе Србије, у главним центрима српске средњовековне културе.</s><s>Истакнути сликар и писац 16. века је Лонгин.</s><s>Пајсије Јањевац (патријарх српски 1614—1647) припада овом кругу старе српске књижевности и њен је последњи изданак.</s><s>Пажљиво се старао о српском рукописном наслеђу и многи рукописи су сачувани захваљујући његовом раду.</s><s>Своје књижевно дело посветио је двојици српских средњовековних владара који до тада нису имали култне текстове — Стефану Првовенчаном (монаху Симону) и цару Урошу.</s><s>Написао је Службу преподобном Симону, Житије Симоново и Службу и Житије цара Уроша.</s><s>У Житију цара Уроша приметни су извесни барокни елементи.</s><s>Централно казивање — Урошева мученичка смрт од руке краља Вукашина — легендарног је карактера.</s><s>У ово време српски родослов доживљава своју последњу редакцију као Родослов Јакшића.</s><s>Делом патријарха Пајсија период старе српске књижевности је завршен.</s> <s>Изговори</s> <s>У српском језику постоје два званична изговора: екавица, ијекавица и незванична икавица.</s><s>Екавски изговор је највише присутан у Србији и њега карактерише замена гласа јата са гласом е. Ијекавски изговор је присутан у југозападном делу Србије, Црној Гори, Босни и Херцеговини и у њему нема замена гласа јата.</s><s>Икавски изговор је присутан на северу Србије, у источној и централној Босни и њега карактерише замена гласа јата са гласом и.</s> <s>Дијалекти</s> <s>Дијалекти у српском језику су подељени у две групе, у групу екавског и у групи ијекавског изговора.</s> <s>У екавском изговору присутни су следећи дијалекти: Шумадијско-војвођански дијалекат (северни делови Србије) Косовско-ресавски дијалекат (делови средишње Србије) Призренско-тимочки дијалект (јужни и источни делови Србије) са три варијанте: Призренско-јужноморавски дијалекат (јужни и југоисточни део Србије) Сврљишко-заплањски дијалекат (делови источне Србије) Тимочко-лужнички дијалекат (делови источне Србије)</s> <s>У ијекавском изговору присутни су следећи дијалекти: Зетско-рашки дијалекат (делови Црне Горе и Рашке области у Србији) Источнохерцеговачки дијалекат (источна Херцеговина, босанска Крајина, западни део Србије, део Црне Горе)</s> <s>Фонетика</s> <s>Гласовне промене у српском језику се деле на два типа промена: Фонолошки условљене — аутоматске и врше се обавезно Морфолошке — неаутоматске, наслеђене у језику</s> <s>Фонолошке гласовне промене</s> <s>Једначење (асимилација) сугласника по звучности</s> <s>Када се звучни и безвучни сугласник нађу један уз други (обично додавањем суфикса), први сугласник се често прилагођава другом по звучности.</s><s>Ова појава се назива и једначење сугласника по звучности.</s> <s>Звучни сугласници Б, Г, Д, Ђ, З, Ж, Џ постају безвучни сугласници П, К, Т, Ћ, С, Ш, Ч и обратно.</s><s>Безвучни сугласници Ф, Х и Ц немају звучне парњаке, али звучни сугласници прелазе у безвучне када се нађу испред њих.</s> <s>На пример, роб са суфиксом -ство, даје именицу ропство, где б прелази у п под утицајем првог сугласника у суфиксу (с, које је безвучно).</s> <s>Српски језик се пише фонетски, тако да је асимилација видљива и у писаном језику, изузев у случајевима на крају речи; рецимо: Остао је без капута.</s> <s>Једначење (асимилација) сугласника по месту творбе (изговора)</s> <s>Када се струјни сугласници С и З нађу испред предњонепчаних сугласника ђ, ћ, ч, џ, ш, ж, љ, њ, онда се претварају у предњонепчане Ш и Ж.</s> <s>Зубни назални сугласник Н испред уснених сугласника Б и П замењује се усненим назалним сугласником М.</s> <s>Упрошћавање (дисимилација) сугласничких група</s> <s>Може бити дисимилација два идентична сугласника који се налазе један поред другог, или два различита сугласника.</s> <s>а) сугласничка група од два идентична сугласника — један од та два сугласника отпада</s> <s>б) праскави сугласници Т и Д се губе у позицији испред африката Ч, Џ, Ћ, Ђ или Ц, као што се губе испред С, З, Ш, Ж.</s> <s>в)сугласници Т и Д губе се испред сливених сугласника Ц, Ч, Ђ и Џ јер они већ садрже елементе гласова Т И Д .</s> <s>Морфолошке гласовне промене</s> <s>Морфолошке промене, или алтернације, су историјски наслеђене гласовне промене у језику.</s> <s>Неки сугласници на крају именице или на крају глаголске основе могу да се промене под утицајем првог самогласника у суфиксу.</s><s>Та појава се назива регресивна алтернација.</s><s>Ово су најчешћи случајеви:</s> <s>а) палатализација — промена сугласника К, Г и Х у Ч, Ж и Ш (испред Е или И).</s> <s>б) сибиларизација — промена сугласника К, Г и Х у Ц, З и С (испред И).</s><s>Раније се ова промена у српској филологији називала друга палатализација.</s> <s>в) јотовање — промена сугласника З, С, Д, Т, Л и Н у Ж, Ш, Ђ, Ћ, Љ и Њ, када се нађу испред Ј.</s><s>Такође и промена Б, П, В и М у БЉ, ПЉ, ВЉ и МЉ испред Ј.</s> <s>Непостојано А</s> <s>Глас А се појављује у неким облицима именица и придева, а нестаје у неким другим облицима истих тих речи: пас / пса (генитив), добар / добра (мушки/женски род).</s> <s>Промена Л у О</s> <s>Именице и придеви који се завршавају на -ао или -ео (рецимо: посао, весео) су се у језичкој прошлости изговарали са тврдим л (посал, весел) које је еволуирало у о, али само на крају речи.</s><s>Ово о се поново појављује ако није последње слово речи: посла (генитив), весела (придев женског рода).</s> <s>Прозодија у српском језику</s> <s>У српском језику, акценат је покретан, уз једно ограничење: акценат не може бити на последњем слогу вишесложних речи (ово представља тешкоћу при преносу речи из неких језика, рецимо француског).</s><s>Српски језик је трохејски по природи, наиме око 80% речи има нагласак на непарном слогу.</s> <s>Акценатски систем</s> <s>Постоје четири врсте акцента који комбинују тонску природу акцента (узлазни или силазни) са дужином самогласника (дуги или кратки).</s><s>У описној и стручној литератури користи се пет дијакритичких знакова који су својствени српском језику.</s><s>То су:</s> <s>краткосилазни: втар (симбол је двоструки гравис) дугосилазни: пт (симбол је обрнути бревис) краткоузлазни: òтац (симбол је гравис) дугоузлазни: рéка (симбол је акут)</s> <s>Акценат се најчешће записује само у лингвистичким приручницима и речницима, мада је обележавање препоручљиво у случајевима када доприноси јасноћи текста.</s><s>Пример: ја сам сâм.</s><s>Погрешна употреба акцента може да доведе до неспоразума у говорном језику.</s> <s>Употреба акцената у српском језику показује јаке регионалне карактеристике.</s><s>У Београду, подручју око Колубаре и северозападној Црној Гори акценти су неутрализовани, односно мање изражени у говору.</s><s>У околини Ужица и Херцеговини акценти су јаче наглашени.</s><s>У неким крајевима и неким језичким ситуацијама, изгубљена је разлика између кратких акцената узлазне и силазне интонације.</s> <s>Осим самогласника, у извесним ситуацијама и сонант Р може бити наглашен (рецимо: прст).</s><s>У прошлости, сонант Л је могао имати ову функцију.</s> <s>Неакцентовани самогласници такође могу бити кратки и дуги.</s><s>Дуги се појављују само после главног акцента и у литератури означавају са (-).</s><s>Дуги неакцентовани самогласници су видљиви у облицима генитива множине: жèна/жéнā, иако се то у писању обично не означава.</s><s>Како се види из овог примера, тип акцента и дужина самогласника имају функционалну вредност (означавају одређени падеж).</s><s>У говорима Београда и Војводине неакцентоване дужине су готово сасвим нестале.</s> <s>Граматика</s> <s>Врсте речи</s> <s>У српском језику постоји десет врста речи.</s><s>Од тих десет пет је променљивих, а пет непроменљивих.</s> <s>Променљиве врсте речи: Именице Заменице Придеви Бројеви Глаголи</s> <s>Непроменљиве врсте речи: Прилози Предлози Везници Узвици Речце</s> <s>У именске речи спадају: именице, заменице, придеви, бројеви.</s><s>Именске речи имају следеће граматичке категорије: род, број и падеж.</s><s>Глаголи се мењају кроз лица, бројеве и глаголске облике и промена глагола се назива конјугација.</s> <s>Српски језик спада у групу флексивних језика.</s><s>Сачувао је мноштво облика, слично латинском језику, због чега може бити тежак за учење.</s><s>Ова карактеристика је одраз језичког конзервативизма.</s> <s>Именичка промена (деклинација) је слична оној у руском језику, а знатно богатија од оне у бугарском, који је временом изгубио њен већи део.</s><s>По промени глагола (конјугација) и богатству времена српски је комплекснији од руског, а сличнији бугарском језику.</s><s>Наиме, бугарски и руски језик стоје на два екстрема језичке еволуције у словенској граматици, тако да је српски језик негде између њих.</s> <s>Деклинација у српском језику Српска деклинација познаје граматичке категорије рода, броја и падежа.</s><s>Разликују се три рода (мушки, женски, средњи), три броја (једнина, множина, паукал) и седам падежа (номинатив, генитив, датив, акузатив, вокатив, инструментал, локатив).</s> <s>Све именице се по типу именске промене могу поделити у три групе.</s> <s>Промена именица прве групе Мушки род, наставак -о, -е и нулти наставак у номинативу једнинепрозорСредњи род, наставак -о или -е у номинативу једнинесрце</s> <s>Промена именица друге групе Средњи род, наставак -е у номинативу једнине, Где у зависним падежима основа, осим у акузативу и вокативу једнине, чини тај облик (номинатива једнине) проширен сугласницима н и т.име {| border=0 |- style="background:#cdcdcd;" | width=150|Падеж|| width = 100|Једн.|| width = 100|Множ.|- style="background:#eee;" | номинатив||име (нпр. Моје име је најлепше име.)||имена (Која су ваша имена?) |- style="background:#ddd;" | генитив||имена||имена |- style="background:#eee;" | датив||имену||именима |- style="background:#ddd;" | акузатив||име||имена|- style="background:#eee;" | вокатив||име||имена |- style="background:#ddd;" | инструментал||именом||именима |- style="background:#eee;" | локатив||имену||именима |}</s> <s>Промена именица треће групе</s> <s>Женски или мушки род, наставак -а у номинативу једнинежена</s> <s>Промена именица четврте групе Женски род, нулти наставак.кост Коментари:</s> <s>1) Приметите да изговор зависи од падежа.</s> <s>2) Именице које означавају жива бића (људе и животиње) имају наставак а, а друге не (дом, камен).</s> <s>Конјугација у српском језику</s> <s>Глаголи се у српском језику мењају по времену, броју и глаголском начину.</s><s>Поред тога у српском постоје, слично као у руском и другим словенским језицима, два различита глаголска вида: свршени и несвршени.</s> <s>Овде је дат кратак преглед глаголске промене у српском језику.</s> <s>У српском језику постоји шест различитих времена и четири начина.</s> <s>Времена су: презент футур перфекат имперфекат аорист плусквамперфекат</s> <s>Глаголски начини су: футур други (који неки граматичари сврставају у времена, а не у начине) потенцијал потенцијал прошли императив</s> <s>Ово богатство није тако приметно у говорном, колико у писаном језику.</s><s>Неки облици времена су застарели, тако да се знање о правилним облицима стиче само образовањем, на пример имперфекат, који се скоро искључиво среће у књижевности.</s><s>Друга времена су нестала из осталих словенских језика, попут аориста, који се у српском и даље користи.</s> <s>Облици глагола пећи (изузев императива) у првом лицу једнине гласе:</s> <s>презент — (ја) печем;</s> <s>четири облика прошлог времена: аорист — (ја) пекох, имперфекат — (ја) пецијах, перфекат — (ја) сам пекао/пекла и пекао/пекла сам, плусквамперфекат — (ја) сам био пекао и био сам пекао или ређе (ја) бејах пекаодва облика будућег времена: футур — (ја) ћу пећи и пећи ћу, или код глагола који се завршавају на -ти: (ја) ћу радити и радићу, футур други — (ја) будем пекао;</s> <s>један облик потенцијала — (ја) бих пекао и пекао бих;</s> <s>императив, који постоји само за 2. лице једнине, и 1. и 2. лице множине — (ти) пеци, (ми) пецимо, (ви) пеците.</s> <s>Овде треба приметити да је пећи несвршени глагол.</s><s>Његов свршени парњак је испећи (између осталих).</s> <s>Наведени облици могу бити у активу, како су већ претходно приказани, или у пасиву.</s><s>Облици пасива се граде од трпног глаголског придева и облика помоћног глагола јесам.</s> <s>Промена бројева</s> <s>Код бројева између 2 и 4, не користи се облик плурала, већ облик паукала.</s><s>Сви бројеви већи од 4 користе облик плурала комбинованог са генитивом.</s><s>Облик паукала се задржао из времена када је српски језик још имао облик дуала, (који данас још постоји у словеначком језику).</s> <s>На пример, каже се:</s> <s>1.) један мушкарац 2.) два (три, четири) мушкарца 3.) пет м`ушкāрāцāПравило 1) важи и за бројеве 21 (31, 41, …), а правило 2) за 22–24 (32–34, 42–44, …).</s> <s>Бројеви се мењају по родовима на следећи начин:један, једна, једнодва, двије/две, два (слично као у латинском: -{duo, duae, duo}-)три (исто као два)четири (у свим облицима једнако номинативу).један се увек мења паралелно са именицом, два понекад, а три и четири ретко.</s><s>Тако се каже једнога мушкарца, једној жени, двеју жена, ретко трима мушкарцима или четирима женама.</s><s>Од пет, бројеви се не мењају (деклинују).</s> <s>Синтакса</s> <s>Флексивни карактер српског језика отвара могућност за употребу слободног реда речи у реченицама.</s><s>Елементи реченице се слажу по својим облицима и тако организују реченицу без обзира на њихов редослед.</s><s>Најчешћи ред речи је по шаблону: субјекат-предикат-објекат (СПО).</s><s>Стеван слуша музику (СПО)</s> <s>Сасвим су могуће и ове конструкције, од којих свака има посебну информативну структуру (при чему улогу може имати и реченични акценат):</s> <s>Стеван музику слуша (СОП) Музику слуша Стеван (ОПС) Музику Стеван слуша (ОСП) Слуша Стеван музику (ПСО) Слуша музику Стеван (ПОС)</s> <s>Правопис</s> <s>Велика и мала слова Великим почетним словима се пишу властита имена, и то:</s> <s>а) лична имена и презимена: Милорад, Здравко, Ана, Јована, Петровић, Сувајџић, Јовановић;</s> <s>б) надимци и атрибути ако се сами употребљавају или су срасли с именом и постали његов саставни део:</s> <s>Миша, Гоца, Јован Јовановић Змај, Душан Силни, Ричард Лављег Срца, Петар Велики;</s> <s>в) имена божанстава: Јупитер, Афродита, Зевс, Аполон;</s> <s>г) имена животиња и грађевина: Шарац, Јаблан, Вучко, Сава центар, Криви торањ у Пизи;</s> <s>д) имена припадника народа: Србин, Црногорац, Мађар, Грк;</s> <s>ђ) имена становника градова, крајева, земаља, држава, континената: Новосађанин, Пироћанац, Нишлија, Бачванин, Југословен, Европљанин, Аустралијанац;</s> <s>е) имена небеских тела: Сунце, Земља, Месец, Кумова слама, Марс, Венера;</s> <s>ж) имена континената, држава, насељених крајева и места (све речи у њима осим везника и прилога):</s> <s>Европа, Србија, Црна Гора, Норвешка, Мачва, Далмација, Лика, Београд, Тршић, Нови Сад, Босна и Херцеговина, Брод на Купи, Јужна Америка, Двор на Уни;</s> <s>з) имена мора, река, језера, планина и друга географска имена:</s> <s>Дунав, Палић, Копаоник, Морава, Јадранско море, Фрушка гора, Плитвичка језера, Балканско полуострво; ако се састоје из више речи, пишу се великим почетним словом само прве речи, а друге само ако су властите именице: Јужна Морава, Бели Дрим.</s> <s>и) имена улица и тргова: Студентски Трг, Железничка улица, Београдска улица; ако се састоје из више речи само се прва реч пише великим словом а остале малим словом изузев властитих имена:</s> <s>Булевар Николе Тесле, Улица Петра Петровића Његоша;</s> <s>ј) имена празника: Божић, Ускрс, Бајрам, Ђурђевдан, Нова година, Први мај;</s> <s>к) називи установа, предузећа, друштава: Матица српска, Основна школа "Младост", Војвођанска банка, Београдско драмско позориште, Српско певачко друштво, Спортско друштво "Партизан", Медицински факултет у Београду, Организација уједињених нација;</s> <s>л) називи књига, часописа, новина, књижевних дела: Општа енциклопедија, Наш језик, Борба, На Дрини ћуприја, Свет компјутера; љ) присвојни придеви изведени од властитих именица суфиксима -ов, -ев, -ин: Марков, Милошев, Марин, Босанчева, Београђанкина, Југословенов.</s> <s>Великим почетним словом се пише:</s> <s>а) прва реч у реченици: Спушта се ноћ.</s><s>Ледена киша добује у прозоре.</s><s>Где су људи?</s><s>Нема живе душе!</s><s>Улице су пусте.;</s> <s>б) прва реч после две тачке када је управни говор међу наводницима: Ал' говори Муса Арбанаса: "Приђи, Марко, не замећи кавге, ил' одјаши да пијемо вино...";</s> <s>в) наставак писма иза наслова ако се писмо наставља у новом реду, и то без обзира да ли се иза наслова ставља зарез или узвичник: Драга мама, Твоје писмо сам примила тек јуче иако... или Драга Љиљо!</s><s>Молим те, немој се љутити што се ретко јављам...</s><s>Великим почетним словом пишу се заменице Ви и Ваш из поштовања према особи којој се пише: Драги наставниче, Јављамо Вам се одмах по доласку у летовалиште.</s><s>На путу смо се држали Ваших препорука...</s> <s>Малим словом се пише:</s> <s>а) наставак управног говора ако је био прекинут уметнутом реченицом ради неког објашњења; на пример: "Хоће ли сви", питао је директор на збору ученика, "помоћи у уређењу околине школе?";</s> <s>б) наставак реченице после управног говора, на пример: "Хоћемо!" - одговорили су сви присутни ученици.</s><s>"Кренимо на посао, онда, одмах после састанка" - повикаше неки ученици.;</s> <s>в) присвојни придеви изведени од властитих именица суфиксима -ски, -шки, -чки, нпр.: новосадски, београдски, европски, чешки, нишки, суботички, амерички, крагујевачки;</s> <s>г) заменице ви и ваш кад се у писму не обраћа само једној особи већ групи или кад се пише допис некој установи, фирми, друштву; нпр.: Основној школи "Ј.</s><s>Ј.</s><s>Змај", Обавештавамо вас да је...</s> <s>Састављено и растављено писање речи Састављено се пишу:</s> <s>а) сложенице које имају само један акценат и у којима се први део не мења, на пример: Београд (Београда, Београду), голорук, пароброд, писмоноша, бездушан, југозападни, преполовити, извући;</s> <s>б) називи становника насеља иако се имена тих насеља састоје од две акцентоване речи и пишу се одвојено; на пример: Новосађанин (према Нови Сад), Белоцркванка (према Бела Црква), Бјелопољац (према Бјело Поље);</s> <s>в) присвојни придеви изведени од назива места ако се састоје од две акцентоване речи, нпр. горњомилановачки (према Горњи Милановац), јужноамерички (према Јужна Америка), кривопаланачки (према Крива Паланка);</s> <s>г) речца не уз именице и придеве с којима сраста у сложенице, на пример: - незнање, нечовек, незахвалност, незналица, небрига, непријатељ; - непознат, неприродан, незрео, неписмен, невелик, невидљив;</s> <s>д) именице преподне и поподне кад означавају у целини време дана пре 12 сати или после 12 сати, на пример: Цело поподне/преподне смо те чекали.</s><s>Али, кад се овим изразом означава неки тренутак пре или после 12 часова, пише се растављено, нпр.: Доћи ћу сутра пре подне, одмах после доручка.;</s> <s>ђ) сложени прилози као: малопре, покадшто, гдекад, гдегде, наједном, напамет, отприлике, снеруке и предлози: поврх, наместо, украј, уочи, подно;</s> <s>е) речца нај- у суперлативу описних придева, на пример: најлепши, најлакши, најбољи, најјачи, најједноставнији.</s><s>С цртицом између првог и другог дела пишу се полусложенице, ако сваки од саставних делова чува свој акценат и ако се први део не мења по падежима.</s><s>Тако се пишу:а) вишечлани називи места, на пример: Херцег-Нови (из Херцег-Новог, у Херцег-Новом), Иванић-Град;б) две именице од којих једна одређује другу, а заједно означавају један појам, на пример: баш-чаршија, радио-аматер, рак-рана, ауто-пут, генерал-мајор, генерал-потпуковник;Растављено се пишу:а) речца не у одричним облицима глагола, на пример: не знам, не верују, не долазимо, не питај, не може; изузетак су одрични глаголи нећу, немам, немој, нисам;б) одричне заменице нико, ништа, никоји, ничији, никакав кад се употребљавају с предлогом, на пример: ни за кога, ни са ким, ни у чијем, ни пред каквим, ни за којим; в) речца ли уз глаголе у упитним реченицама, нпр. Хоћеш ли доћи?</s><s>Верујеш ли ми?</s><s>Знаш ли то? и у упитним реченицама са да, на пример: Да ли би ми помогла?</s><s>Да ли имаш новца?</s> <s>Интерпункција У писању се ради јаснијег приказивања онога што хоће да се каже, употребљавају поједини знаци који се заједно називају интерпункција или реченични знаци.</s><s>Знаци интерпункције су: тачка, зарез, тачка и зарез, две тачке, наводници, упитник, узвичник, заграде и црта.</s><s>Тачка се ставља на крају обавештајне - потврдне и одричне реченице, на пример: Сваки дан учим за испит.</s><s>За испит не учим редовно.</s><s>Зарез се као знак интерпункције употребљава често и у различитим реченичним ситуацијама.</s><s>Пошто је једно од основних начела српског правописа слободна (логична) интерпункција, за употребу зареза је најважније правило да се оно што је у мислима тесно повезано, што представља једну целину, не одваја зарезом, а делови који чине целину за себе, одвајају се зарезом од осталих делова реченице.</s><s>Зарезом се одвајају:а) речи и скупови речи (истоврсни делови реченице) у набрајању: Миша, Дренко, Ненад и Срђан су отишли на излет.</s><s>Понели су и добре хране, и безалкохолних пића, и друштвених игара.;б) независне реченице кад нису повезане везницима: Дошао је, поздравио се, добро вечерао и нестао.;в) паралелни делови реченице кад су у супротности: Задатак је тежак, али занимљив.</s><s>Поклонићу теби а не Игору.</s><s>Нисмо летовали на мору, већ у планини.г) реченице које су у супротности: Касније смо кренули, али смо стигли на време.</s><s>Ви сте пошли раније а ипак сте закаснили.;д) реченице у инверзији (кад се зависна реченица налази испред главне), на пример: Кад се спремим, позваћу те телефоном.</s><s>Ако можеш, помози ми.</s><s>Иако сам знала, нисам одговорила на сва питања.;ђ) реч или скуп речи који су накнадно додати или уметнути у реченицу: То је, дакле, твој воћњак.</s><s>Све ћу ти, наравно, испричати.</s><s>Ти си у праву, неоспорно.;е) вокатив и апозиција су, такође, накнадно додати у реченицу, па се одвајају зарезом, на пример: Ви ћете, децо, добити слаткиша.</s><s>Теби ћемо, бако, донети воћа.</s><s>Дела Иве Андрића, јединог југословенског Нобеловца, преведена су на многе језике.;ж) узвици исто нису саставни делови реченице, па се одвајају зарезом: Ух, што је хладно!</s><s>Ох, што ме боли зуб!</s><s>О, стигла си?!;з) уметнуте реченице на пример: У мом селу, које је једно од најуспешнијих у воћарству, готово сви гаје малине.;и) између места и датума, на пример: Сомбор, 15. август 1991.</s><s>У Новом Саду, 2. априла 1957.</s><s>Тачка и зарез се употребљавају:а) између реченица које су у сложеној реченици мање повезане са другим реченицама, на пример: Кад смо се срели, поздравили смо се, разговарали о школи; нисмо помињали недавну свађу.;б) између група речи које се разликују по сродности, на пример: На пут ћу понети: одећу, обућу, кишобран, хигијенски прибор; књиге, свеске, прибор за писање; друштвене игре, фудбал и рекет за стони тенис.</s><s>Две тачке се се стављају:а) иза речи којима се најављује набрајање, а испред онога што се набраја, на пример: На пијаци купи: сира, јаја, кајмака, меса, салате и лука.;б) испред навођења туђих речи (управног говора); нпр. Рекао нам је дословно: "Новац за екскурзију је обезбеђен".</s><s>Наводницима се обележавају:а) туђе речи кад се дословно наводе.</s><s>На пример: Улазећи сви заграјаше "Срећан ти рођендан!";б) речи које се употребљавају с иронијом и којима нечему не жели да се да супротно значење.</s><s>Знам, ти си "вредница".</s><s>Донео је твој "велики пријатељ".</s> <s>На крају упитних реченица ставља се упитник, а иза узвичних реченица, као и иза мањих говорних јединица које се изговарају у узбуђењу, повишеним гласом, ставља се узвичник, на пример: Како си?</s><s>Шта радиш?</s><s>Ух, што сам гладна!</s><s>Не вичи!</s><s>Пожар!</s><s>Када се питање изговара повишеним гласом иза њега се стављају и упитник и узвичник; нпр. Он положио?!</s><s>Не даш?!</s><s>Заградом се у реченици одваја оно што се додаје ради објашњења претходне речи или дела реченице, на пример: Интерпункција (реченични знаци) доприноси јаснијем изражавању.</s><s>Именске речи (именице, придеви, заменице и бројеви) мењају се по падежима.</s><s>За време Првог светског рата (1914—1918) владале су несташице хране, одеће и лекова.</s><s>Црта се пише:а) Уместо првог дела наводника у дијалогу и то у штампаним текстовима, а други део се изоставља; и на крају управног говора се пише црта ако се реченица наставља и објашњава нешто о управном говору; на пример: — Ко је то био? — Упита мајка. — Мој друг. — Зашто га ниси позвао унутра? — Журио је — промрмља Милош.;б) кад се жели нешто истаћи, или нагласити супротност, неочекиваност; на пример: Пођем ја, кад - нигде никог.</s><s>Све сам научила, све знам - не вреди, збунила сам се.</s> <s>Правописни знаци Правописни знаци се употребљавају уз поједине речи за разлику од интерпункције која се употребљава у реченици.</s><s>У правописне знаке се убрајају: тачка, две тачке, неколико тачака, црта, цртица, заграда, апостроф, знак једнакости, знаци порекла, акцентски знаци и генитивни знак.а) Тачка се као правописни знак употребљава: - иза скраћенице: нпр., итд., сл., тј.; - иза редних бројева када се пишу арапским бројкама: 15. март 1991. године.</s> <s>Тачка се не пише иза редних бројева написаних арапским бројкама када се иза њих нађе други правописни знак (зарез, заграда, црта или који други); нпр: О томе ћете наћи информације на 119, 120, 121 и 122. страни.</s><s>На неким спратовима (2, 4. и 5) су покварене електричне инсталације.</s><s>На 10-15. километру ћеш угледати планинарски знак.б) Две тачке се као правописни знак пишу: - између бројева или слова којима се исказује неки однос и читају се "према".</s><s>На пример: Резултат утакмице је 2:1 у корист "Црвене звезде".</s><s>Коренски самогласник се смењује о:и:а у речима пловити - пливати - поплавити.в) Неколико тачака (најчешће три) стављају се: - уместо изостављеног текста и у испрекиданом тексту; на пример: Предлози су: код, поред, у, са...</s><s>Кад се воз зауставио, он се појави... и рече: "Дивно је вратити се кући".г) Црта се као правописни знак употребљава: - између бројева уместо предлога до, нпр.: Купи 10 - 15 килограма кромпира.</s><s>Иво Андрић (1892—1975) је добио Нобелову награду за књижевност.</s><s>Ако се испред првог броја налази предлог од, црту не треба писати већ исписати и предлог до; на пример: Први светски рат је трајао од 1914. до 1918. године. - између назива градова и других места да би се означио правац кретања, на пример: Пут Београд - Ниш има велики привредни значај. - између два или више имена којима се означавају тако тесно везани појмови да они чине један појам.: Утакмица "Црвена звезда" - "Партизан" је увек најзначајнија утакмица која се игра.д) Цртица се као правописни знак пише: - између делова полусложеница: радио-апарат, ауто-механичар, фото-апарат, аеромитинг; - при растављању речи на слогове на крају ретка; - у сложеним или изведеним речима у којима се први део пише бројем а други део словима: 150-годишњица, 40-тих година прошлога века, 15-годишњак; - између скраћеница и наставка за облик, на пример: Према Танјуг-овој вести, до рата међу сукобљеним странама неће доћи.</s><s>Културна сарадња са УНИЦЕФ-ом је добра.ђ) Заграда као правописни знак: - служи да означи оба облика речи о којима се говори, нпр.: Предлог с(а) ус инструментал средства се не употребљава. - ставља се иза редног броја или слова којима се означава нови одељак: 1), 2), 3) итд. - а), б), в) итд.е) Апостроф се ставља уместо изостављеног слова: Је л' то тачно?ж) Знак једнакости се употребљава између речи да би се означила њихова једнака вредност, а чита се: једнако, равно, исто што, јесте.</s><s>На пример: химба = сумња, тата = субјекат (у реченици)з) Знаци порекла су > и <.</s><s>Употребљавају се у стручним текстовима. - знак > се чита "дало је" или "развило се у", нпр.: твојега > твоега > твоога > твога; - знак < се чита "постало је од", нпр.: црњи < црн -ји; јуначе - јунак -еи) Акцентски знаци се бележе у стручној литератури (обично из граматике) и у обичним текстовима кад је потребно да се означи реч која се од исте речи у суседству разликује само акцентом; нпр.: Сâм сам то увидео.</s><s>Дошао је да дâ оглас.ј) Генитивни знак се ставља на крајњи вокал генитива множине кад је потребно означити разлику овога облика од других, најчешће генитива једнине исте заменице.</s><s>На пример: Из примерâ можете закључити о тој појави.</s><s>Значи, генитивним знаком је назначено да је то генитив множине, односно да се из више примера може закључити, а не само из једног.</s> <s>Скраћенице У српском језику постоје две врсте скраћеница:I Скраћенице које настају скраћивањем речи.</s><s>У читању се изговарају потпуно, као да нису скраћене.</s><s>И оне се међусобно разликују, а најчешће се употребљавају следеће:а) скраћенице код којих се скраћивање означава тачком: бр. (број) тзв. (такозвани) ж.р. (женски род) уч. (ученик) и сл. (и слично) в.д. (вршилац дужности) стр. (страна) тј. (то јест) о.г. (ове године)б) скраћенице за мере, величине, новчане јединице које се пишу без тачке: m (метар) g (грам) USD (амерички долар) cm (центиметар) t (тона) EUR (евро) km (километар) l (литар) JPY (јапански јен) kg (килограм) dcl (децилитар) GBP (британска фунта) mg (милиграм) hl (хектолитар) SIT (словеначки толар) Пошто су то међународне скраћенице пишу се латиницом.в) Без тачке се пишу и следеће скраћенице: др (доктор), гђа (госпођа), гђица (госпођица).</s><s>II Скраћенице које су настале од првог слова или слога сваке речи у вишесложним изразима (сложене скраћенице) читају се различито:''а) неке се читају потпуно као да су сви делови речи написани, а пишу се без тачке, нпр.: ВПШ - Виша пословна школа УН - Уједињене нације ПТТ - Пошта, телефон, телеграфб) неке постају речи па се читају као скраћенице и мењају по падежима, нпр.: Била сам у САД.</s><s>Из САД сам донела компакт дискове са оперском музиком.в)''' скраћенице преузете из страних језика пишу се како се изговарају и мењају се по падежима, нпр.: Унескова помоћ земљама у развоју је драгоцена.</s><s>Помоћ у храни и лековима је стигла од Уницефа.</s> <s>Српска ћирилица</s> <s>Српска латиница</s> <s>Види још</s> <s>Напомене</s> <s>Извори</s> <s>Литература</s> <s>Спољашње везе</s> <s>Историјска филолошка дела Вук Караџић: Српски рјечник, 1818.</s><s>Ђура Даничић: Рат за српски језик и правопис, 1847.</s><s>Ђура Даничић: Мала српска граматика, 1850.</s><s>Ђура Даничић: Рјечник из књижевних старина српских, 1. дио,1862.</s><s>Ђура Даничић: Основе српскога или хрватскога језика,1876.</s><s>Стојан Новаковић: Српска граматика, 1902.</s><s>Стојан Новаковић: Примери књижевности и језика, старога и српско-словенскога, 1904.</s> <s>Опис и савремена норма Српски језик , сајт посвећен српском језику Српски језик — речници и алати, Српска дигитална библиотека Библиотека Одбора за стандардизацију српског језика Речник српског језика на сајту Вокабулар Pavle Ivić: Srpski narod i njegov jezik Александар Младеновић: Историја српског језика Александар Милановић: Кратка историја српског књижевног језика Иван Клајн: Граматика српског језика Ivić, Klajn, Pešikan, Brborić: Srpski jezički priručnik Pravopis srpskoga jezika, MS Miloš Okuka: Srpski dijalekti Политика (2008): Новица Ђурић, Црногоризација српског језика Срето Танасић: ПОЛИТИЧКИ ЈЕЗИЦИ ПРОТИВ СРПСКОГ: Одговор Одбора за стандардизацију српског језика Заводу за унапређивање образовања и васпитања („Вечерње новости”, 9. новембар 2021)</s> <s>Српски језик Јужнословенски језици Вук Стефановић Караџић Језици Србије Језици Војводине Језици Косова и Метохије Језици Босне и Херцеговине Језици Црне Горе Језици Хрватске Језици Северне Македоније Језици Албаније Језици Грчке Језици Румуније Језици Мађарске Језици Словеније Језици Чешке Језици Словачке Језици Турске Језици Аустрије</s>

1009

https://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%9C%D0%B8%D1%82%D0%BE%D0%BB%D0%BE%D0%B3%D0%B8%D1%98%D0%B0

Митологија

<s>Митологија (; прича, предање, изучавање или наука о предањима) је систем међусобно више или мање повезаних митова који се преносе као предање (света прича) у одређеној заједници.</s><s>Најбогатије митологије јавиле су се у првобитним заједницама родовског друштва у доба варварства и обухватају свет наивне фантазије настањен боговима, херојима и другим натприродним бићима која се уплићу у судбине људи, усмеравајући их.</s><s>Митологија је уједно фантастична историја одређене заједнице и преноси се с поколења на поколење као светиња.</s><s>Митологија је такође наука која се бави систематским испитивањем, излагањем, упоређивањем и објашњавањем митова, доприносећи бољем познавању људских култура или научно студирање митова.</s><s>Митови су у ствари „свете приче” које људи казују како би себи приближили многе за њих необјашњиве природне феномене, своју историју, моралне и правне обичаје и слично.</s> <s>Мит је карактеристика сваке културе.</s><s>Многи извори митова су предложени, од персонификације природе или перфонификације природних појава, до истинитих или хиперболичних виђења историјских догађаја до објашњења постојећих ритуала.</s><s>Културе колективне митологије помажу у преношењу припадности, заједничких и религијских искуства, модела понашања и моралних и практичних лекција.</s> <s>Изучавање митова је почело у древној историји.</s><s>Ривалне класе грчких митова по Евхемеру, Платону и Салустијусу су развијене посредством неоплатониста и касније су их оживели ренесансни митографи.</s><s>Компаративна митологија 19. века је реинтерпретирала мит као примитивног и неуспешног супарника науке (Тајлор), „болест језика“ (Милер), или погрешно тумачење магијског ритуала (Фрејзер).</s> <s>Недавни приступи често посматрају митове као манифестације психолошких, културних или друштвених истина, а не као нетачна историјска гледишта.</s> <s>Научна класификација Већина религија се може проучавати кроз четири основна одсека и њихову претходницу.</s> <s>Преанимизам, како етнолози називају Врачање – магију, претходило је и створило религију.</s><s>Не претпоставља ни демоне ни душе покојника, оно оперише само са оном неодрећеном духовном силом, која је иманентна људима у целој природи, а та духовна сила је мана а дисциплина вере манаизам Општа анимологија као грана или анимизам као веровање, при чему је први облик те религиозности био манизам.</s><s>Манифестациони облици су били култ предака и култ природе и у том склопу магијска пракса која их прати као саставни део сваке релгије.</s><s>Укратко, анимизам је такво веровање по којем је целокупна стварност прожета или настањена духовима или душама, и у извесном смислу та је стварност замишљена као жива.</s><s>На првом степену у манизму, духовна сила је имперсонална, али присутна у читавој природи.</s><s>Демонологија, као виши и у историјском смислу млађи слој религиозности, на ком се ступњу сада и природа и човек, људски свет посматра као инкарнација демона, безличних облика волшебних бића, која настањују шуме и воде, камен и васиону, али и животињски свет-змија, вук, петао, медвед, као и у самосталном полуљудском облику, вампир, змај, караконџула, виле.</s><s>Сматра се нетачна класификација као нижа биће или нижом митологијом, јеp постоји засебни, виши степен који се зове митологија.</s><s>Митологија, као виши и млађи ниво историјске артикулације религије, на коме у већој или мањој мери перзстирају и сви ранији слојеви, и општа духовна анимистичка снага, безлична сила Мана, Оренда, Вакан, као и демонска обличја са другог нивоа.</s><s>Митологија се јавља као систем који не мора да је увек и сасвим уобличен, он садржи и низ митских ликова, божанстава, хероја надљудске снаге, који се диференцирају у строго људском облику.</s><s>Манифестне форме ове религиозности су Хтонизам –богови доњег света, и Соларно божанствао – богови горњег света.</s><s>Откривена религија- хришћанство, јудаизам, ислам, будизам као најмлађи стадијум религијске индивидуализације.</s><s>Пут од мане иде преко демонологије и митологије као форми полуљудских и људских божанских ликова, где божанства попримају људски облик али у мноштву богова – Политеизам .</s><s>У монотеистичким религијама бива окончан процес религијске индивидуализације, па се ствар завршава у духовности једне божанске личности — Бог.</s> <s>Митолошка прича</s> <s>Митолошка прича или мит је симбол, односно, скуп симболичних слика произашлих из људске психе.</s><s>Представљена је кроз симболе, јер другачије није ни могуће, зато што преноси истинску поруку коју се речима не може објаснити.</s><s>Митологија је тачка сусрета познатог и непознатог, односно, људске свести и подсвести.</s><s>Она је људима некада служила као водич кроз животна искушења и животне изазове.</s><s>Уз ритуал и уметност, митологија је чинила религијску целину и ова три елемента, ако су одвојена, губе на моћи своје поруке.</s><s>Део митова бави се тематиком сазревања појединаца - прелаз из детињства и адолесценције (психолошке зависности) у самоодговорну и независну одраслу особу.</s><s>Митологија је некод, кроз своју универзалну поруку, доводила људе у склад са светом у којем живе.</s> <s>Друге приче у митологији обично објашњавају постанак свемира, природне феномене и, уопштено, све појаве за које не постоји једноставно и логично објашњење.</s><s>Немају сви митови потребу да објашњавају непознато.</s><s>Постоје и митови који такође садрже натприродне појаве и догађаје, али су то пуно једноставније и краће приче које се једноставно преносе усменом предајом с генерације на генерацију.</s> <s>Митологија, дакле, представља скуп прича, можда неким делом и истинитих, делом легендарних, а највећим делом метафоричких или симболичких, те се у њима том „измишљеном“ стварношћу покушава предочити оно људима несхватљиво.</s><s>Митологија је метафора стварности коју су користиле генерације човечанства с намером да подуче, пренесу мудрост или једноставно дају одговор на „оно нешто непознато.“ Из тог разлога лако је приметити да је митологија често утеловљивала и народну или већ припадајућу религију становништва.</s><s>С обзиром да је митологија једнако као и религија у то доба често играла улогу коју данас заузима наука, не може се о њој више причати као о науци, с обзиром да не поседује никакве научне методе, али може се говорити о њеном утицају на развој човековог размишљања.</s> <s>Религија и митологија</s> <s>Ликови у митолошким причама најчешће су и религијски, па су митологија и религија разних народа уско повезани.</s> <s>На темељу митолошке приче настаје религија, институционализована вјера.</s><s>Религија узима митолошку причу и чини од ње догму, односно религијску слику коју се не сме преиспитивати.</s><s>Тако се митолошка причу, која је изворно поетичног и флуидног карактера, претвара у дословну чињеницу или пак историјски догађај.</s><s>На темељу тако институционализиране религије настају људске цивилизације вођене њиховом верском заједницом.</s> <s>Док се митолошка причу живи пуним плућима, односно док њени симболи користе слике које одговарају савременом начину живљења, савременим проблемима људскога живота, те се приче или слике нипошто не сматрају „митологијом“ него „чињеницом“.</s><s>Другим речима, најбоља дефиниција митологије у нашем свету јесте „религија других народа, али никако моја религија“.</s><s>Овакав одбојан став према митологији долази из уобичајеног схватања утемељеног у 19. веку међу ауторима „демитологизаторима“ који су митологију дефинисали као нешто лажно, неистинито, измишљено, као фикцију или пак причу за забаву, а то није било прикладно за време великог узлета „разума“ и „стварног, реалног света“.</s> <s>Може се рећи да постоје два различита начина читања митолошког текста: религијски начин који од мита чини чврсту, чињеничну, круту, прозну слику, историјски догађај. и уметнички начин који мит посматра као поезију, песму, метафору која се односи, како на мистерију универзма, тако и на људску унутрашњу мистерију која се не може другачије изрећи осим путем песме, односно уметности.</s> <s>Модерна митологија</s> <s>Понајбољи примери модерне митологије доносе популарни филмски и телевизијски серијали.</s><s>То су серијали Звездане стазе, који је створио Џин Роденбери и Ратови звезда, који је осмислио Џорџ Лукас.</s> <s>Од књижевности се издваја трилогија Господар прстенова.</s><s>Затим су ту још и митолошке приче приказане кроз цртане филмове Волта Дизнија, као што су Краљ лавова и Легенда о медведу.</s> <s>Господар прстенова</s> <s>Господар прстенова даје одговоре и објашњења о постанку света, понешто о човеку и даје једну алтернативну причу о настанку света, један нови увид, нов начин размишљања.</s><s>Главна симболика коју прича јасно наглашава је симболика прстена.</s><s>Прстен симболизује моћ.</s><s>Моћ је представљена као једна од основних људских слабости и највећих кушњи коју само ретки и чврсти могу савладати.</s><s>Човек се пред искушењем моћи врло лако сломи и убрзо моћ почне контролисати човека, а не обратно.</s><s>Управо због тога, прича нам представља врло посебне јунаке − мале људе, хобите.</s><s>Порука је јасна − мали је човек способан за велике ствари.</s> <s>Између осталог, ова митолошка прича показује и вредности заједничког рада и пријатељства.</s><s>Главни јунак, Фродо Багинс, који жртвује своје тело како би био изједен изнутра од стране прстена, никада не би успео уништити прстен да му није помогао његов верни пријатељ Сем Гемџи.</s> <s>Ратови звезда</s> <s>Ратови звезда је митолошка прича која се такође темељи на одређеним симболима људске подсвести.</s><s>Првенствено, оно што је иновативно у овом делу је свемирски простор који није у целости обухваћен људским сазнањима.</s><s>На тај начин он подсећа на места у која нико пре није крочио, попут шума, пустиња или пећина у старим митовима.</s> <s>Осим тога, приказан је главни јунак, Анкин Скајвокер, који је, такорећи, рођен „по духу светом“ и он представља избавитеља, месију, спаситеља који ће уништити злу силу и вратити мир галаксији.</s><s>Ово је и те како симболика која може пронаћи своје везе с Исусом Христом.</s> <s>У целости, ова прича говори о систему, државном и политичком устројству, које се супротставља човечности, а то је управо оно с чиме се човек данашњице сусреће.</s><s>Хоће ли систем човека лишити његове човечности или ће човек успети да користи систем у људске сврхе.</s> <s>Три преднаставка говоре о паду јунака за кога је проречено да ће уништити злу силу која је обузела читави универзум.</s><s>У својој жељи да спаси жену од умирања, због своје привржености и немогућности да се помири са животом, јунак пада и прелази на оно што је симболично названо Тамном страном силе.</s> <s>Оригинална трилогија представља стару митолошку причу о јунаковој пустоловини која ће формирати његов карактер.</s><s>Приче о јунацима попут ових симболишу оно што се догађа у свакоме од нас кроз нашу појединачну пустоловину живота.</s><s>Оне помажу људима, кроз своју симболику, у трансформацији свесности и омогућују им испуњенији и лакше прихватљивији живот препун искушења.</s> <s>Џорџ Лукас је серијал филмова Ратови звезда написао инспирисан највећим митологом нашега времена, Џозефом Кембелом и његовим ремек делом -{The Hero with a Thousand Faces}-.</s><s>Исти је случај и са Волт Дизнијевим анимираним филмом Краљ лавова.</s> <s>Митологије по регијама</s> <s>Африка Зулу митологија Египатска Митологија</s> <s>Азија Будистичка митологија Јапанска митологија Кинеска митологија Корејска митологија Индијска митологија</s> <s>Аустралија и Океанија Малинизејска митологија Микронезијска митологија Полинезијска митологија Митологија Абориџина</s> <s>Блиски исток Арапска митологија Хришћанска митологија Исламска митологија Сумерска митологија Јеврејска митологија</s> <s>Европа Англосаксонска митологија Енглеска митологија Етрурска митологија Грчка митологија Келтска митологија Хришћанска митологија Немачка митологија Римска митологија Словенска митологија Нордијска митологија Религија и митологија Старих Словена Српска митологија</s> <s>Северна Америка Америчка митологија Навахо митологија</s> <s>Средња Америка и Јужна Америка Митологија Астека</s> <s>Види још Словенска митологија Списак јунака античких митова Списак појмова из словенске митологије</s> <s>Референце</s> <s>Литература</s> <s>Сретен Петровић, Систем српске митологије од 1-5. Dundes, Alan.</s><s>"Binary Opposition in Myth: The Propp/Levi-Strauss Debate in Retrospect".</s><s>Western Folklore 56 (Winter, 1997): 39–50.</s><s>Fabiani, Paolo "The Philosophy of the Imagination in Vico and Malebranche".</s><s>F.U.P. (Florence UP), English edition 2009.</s><s>PDF "Myth".</s><s>Encyclopædia Britannica.</s><s>2009.</s><s>Encyclopædia Britannica Online, 21 March 2009 "Myths".</s><s>A Dictionary of English Folklore.</s><s>Jacqueline Simpson and Steve Roud. .</s><s>Oxford Reference Online.</s><s>Oxford University Press.</s><s>UC – Berkeley Library.</s><s>20 March 2009 Joseph Campbell WP article WP article Eliade, Mircea Gray, Louis Herbert [ed.], The Mythology of All Races, in 13 vols., 1916-1932.</s><s>WP article (1998) Lévy-Bruhl, Lucien Mental Functions in Primitive Societies (1910) Primitive Mentality (1922) The Soul of the Primitive (1928) The Supernatural and the Nature of the Primitive Mind (1931) Primitive Mythology (1935) The Mystic Experience and Primitive Symbolism (1938)</s> <s>Zong, In-Sob.</s><s>Folk Tales from Korea.</s><s>3rd ed.</s><s>Elizabeth: Hollym, 1989.</s> <s>Спољашње везе</s> <s>-{The New Student's Reference Work/Mythology, ed.</s><s>Beach (1914), at wikisource.}- -{Leonard, Scott.</s><s>"The History of Mythology: Part I" .}- -{Greek mythology}- -{Sacred texts}- -{Myths and Myth-Makers}- -{LIMC }- -{Joseph Campbell on Bill Moyers's The Power of Myth}- -{Dreams, Visions, and Myths: Making Sense of Our World}-</s>

1010

https://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%93%D1%80%D1%87%D0%BA%D0%B0%20%D0%BC%D0%B8%D1%82%D0%BE%D0%BB%D0%BE%D0%B3%D0%B8%D1%98%D0%B0

Грчка митологија

<s>Грчка митологија је корпус митова који воде порекло из античке Грчке.</s><s>Ове приче се баве пореклом и природом света, животом и активностима божанстава, хероја, и митолошких бића, као и пореклом и значењем култа и ритуала старих Грка.</s><s>Савремени научници проучавају митове у покушају да расветле религијске и политичке установе античке Грчке и њене цивилизације, и да стекну разумевање природе мита.</s> <s>Грчки митови су првобитно ширени усмено-поетичком традицијом највјеројатније од стране минојских и микенских певача, почевши од 18. века пре нове ере; и на крају митове о херојима тројанског рата и његовим последицама, који су постали део усмене традиције преко Хомерових епова, Илијадае и Одисеје.</s><s>Две песме Хомеровог савременика, Хесиода, Теогонија и Послови и дани, садрже приче о настанку света, наслеђу божанских владара, стварању човека, пореклу људских невоља и жртвених пракси.</s><s>Митови су такође сачувани у Хомерским химнама, у одељцима епова о епском циклусу, у лирским песмама, трагедијама и комедијама из петог века пре нове ере, у научним и песничким списима хеленистичког доба, и текстови из времена римског царства писаним од стране Плутарха и Паусаније.</s> <s>Поред приповедачких налазишта античке Грчке књижевности, сликовити прикази богова, хероја и митолошких догађаја били су истакнути на древним вазама-сликама и украс заветованих жртава и многим другим артефактима.</s><s>Геометријски нацрти на керамици из осмог века пре нове ере приказују сцене из тројанског циклуса као и Хераклове подвиге.</s><s>У наставку архајског, класичног, и хеленистичког периода, појављују се Хомерске и разне друге митолошке сцене, које допуњују постојеће књижевне изворе.</s> <s>Грчка митологија је имала велики утицај на културу, уметност и књижевност западњачких цивилизација и остаје део њиховог културног наслеђа и језика.</s><s>Песници и сликари су од античког доба до данас вукли инспирацију из грчке митологије и открили су савремени значај и релевантност у уметничким темама.</s> <s>Настанак света</s> <s>По грчком миту, у почетку су небо и земља били измешани и владао је Хаос.</s><s>Затим су се из Хаоса издвојили богиња Геја - земља и Уран - небо.</s><s>Њих двоје изродили су остале богове - титане.</s><s>Међутим, Уран бојећи се да му неко од деце не преузме власт затвори титане под земљу.</s><s>Међутим, један бог - Хронос успео је да изађе из провалије и да ослободи осталу браћу и сестре.</s><s>Тада, као што се Уран и бојао, Хронос одузме власт оцу и постаде господар света.</s><s>Међутим, Хроноса је затекла иста судбина као и његовог оца, јер га је свргнуо са власти његов млађи син - Зевс.</s> <s>Настанак људи У почетку, Грци су мислили да су људи никли из земље попут биљака, међутим временом је то веровање одбачено и мислило се да је титан Прометеј од глине направио човека, а да му је Атена удахнула душу.</s><s>Прометеј је људе штитио, помагао им и учио их.</s><s>Од Аполона је украо ватру и дао је људима, ухватио је дивљег бика и дао људима да га упрегну, научио их је како да ваде руде.</s><s>Због свега овога Зевс се наљутио и наређено је да Прометеј буде окован гвозденим ланцима и на Кавказу он беше прикован за једну стену где је сваки дан слетао орао који му је кљуцао јетру.</s><s>Прометеј је дуго овако висио док га Херакле није ослободио.</s> <s>Хероји У грчкој митологији спомињу се и полубогови, који се називају херојима.</s><s>Они имају натчовечанску снагу, памет, спретност.</s><s>Обично су били синови богова и смртника, заштитници људи, убице чудовишта и разбојника.</s><s>Најпознатији грчки хероји јесу Херакле (Хераклес, Херкулес, Херкул), Тезеј, Јасон, Персеј, Диоскури.</s> <s>Грчки митови Неки од најпознатијих грчких митова су: Прометеј Персеј Дедал и Икар Адонис Мида Аталанта Тантал Дионис Сизиф Орфеј и Еуридика Херакле Тезеј Медеја Илијада Пандора Одисеја Диоскури Аргонаути Персефона</s> <s>Референце</s> <s>Литература</s> <s>Aeschylus, The Persians.</s><s>See original text in Perseus program.</s><s>Aeschylus, Prometheus Bound.</s><s>See original text in Perseus program.</s><s>Apollodorus, Library and Epitome.</s><s>See original text in Perseus program.</s><s>Apollonius of Rhodes, Argonautica, Book I. See original text in Sacred Texts.</s><s>Cicero, De Divinatione.</s><s>See original text in the Latin Library.</s><s>Cicero, Tusculanae resons.</s><s>See original text in the Latin Library.</s><s>Herodotus, The Histories, I. See original text in the Sacred Texts.</s><s>Hesiod, Works and Days.</s><s>Translated into English by Hugh G. Evelyn-White.</s><s>Homer, Iliad.</s><s>See original text in Perseus program.</s><s>Homeric Hymn to Aphrodite.</s><s>Translated into English by Gregory Nagy.</s><s>Homeric Hymn to Demeter.</s><s>See original text in Perseus project.</s><s>Homeric Hymn to Hermes.</s><s>See the English translation in the Medieval and Classical Literature Library .</s><s>Ovid, Metamorphoses.</s><s>See original text in the Latin Library.</s><s>Pausanias.</s><s>Pindar, Pythian Odes, Pythian 4: For Arcesilas of Cyrene Chariot Race 462 BC.</s><s>See original text in the Perseus program.</s><s>Plato, Apology.</s><s>See original text in Perseus program.</s><s>Plato, Theaetetus.</s><s>See original text in Perseus program.</s><s>Smith, William (1870), Dictionary of Greek and Roman Biography and Mythology.</s> <s>Спољашње везе</s> <s>-{Library of Classical Mythology Texts translations of works of classical literature}- -{LIMC-France provides databases dedicated to Graeco-Roman mythology and its iconography.}-</s>

1011

https://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%9C%D1%83%D0%B7%D0%B5

Музе

<s>Музе () су, према вјеровању старих Грка, ћерке врховног грчког бога, Зевса, и Мнемосине, богиње поезије, уметности и науке.</s><s>Има их девет.</s> <s>O музама Музе су заштитнице различитих духовних активности човека.</s><s>Живеле су на Олимпу и вођа им је био Аполон.</s><s>Оне су кћери Зевса и Мнемосине.</s><s>Има их 9 и надахњују сликаре, вајаре, књижевнике.</s> <s>Музе су божанске сестре из митологије старих Грка, кћери врховног бога Зевса и богиње памћења Мнемосине.</s><s>Познатије су и под именом Пијериде, зато што су рођене у области Пијерија на северним обронцима Олимпа.</s><s>Припадају нижим божанствима Старих Грка и најчешће се сматрају богињама науке и уметности.</s><s>Поред Олимпа, Музе бораве и на планини Хеликону у Беотији, где је пронађено њихово светилиште са позориштем.</s><s>Број Муза, њихова имена и функција нису били потпуно одређени и јединствени у митолошкој традицији.</s><s>Првобитно је поштована једна или три Музе, а касније се обично сматрало да их има девет.</s><s>Њихова имена наводи Хесиод у Теогонији, позивајући их да му дају ловорову гранчицу као симбол његовог песничког позива и да га надахну даром за певање (надахнуће, ентузијазам).</s><s>Поред Хесиода, и Хомер своју песничку инспирацију дугује Музама; он призива једну Музу на почетку Илијаде и Одисеје, али каже да су оне на Олимпу забављале богове својом песмом, док је њихов вођ Аполон свирао у формингу.</s><s>Он диригује њиховом песмом крај извора Хипокрене на Хеликону (Пегаз).</s><s>Према смртницима, који би се с њима надметали у певању, Музе су биле немилосрдне.</s><s>Тако су трачком пјеснику Тамирису одузеле вид и способност певања, а осветиле су се и Сиренама, које су, побеђене, остале без крила и сурвале се у море.</s><s>Култ Муза је веома стар и претходи епском песништву старих Грка.</s><s>Касније тај култ више припада песницима и филозофима него народним веровањима.</s><s>У хеленистичко доба су Музе схватане као персонификација највиших интелектуалних и уметничких делатности човекових и свака муза је добила неку специфичну функцију: Калиопа, Клио, Еутерпа, Талија, Мелпомена, Терпсихора, Ерато, Полихимнија и Уранија.</s><s>Крајем средњег века је оживела и инвокација Муза у песничким делима (Данте, Милтон).</s><s>У ренесанси и касније, све до најновијег доба, Музе се повремено јављају у књижевности као персонификација силе која надахњује песнике.</s> <s>Музе У ликовним уметностима приказују се као девојке с различитим атрибутима.</s><s>Талија ( [-{Thália}-]) – муза комедије (бршљанов венац, комична маска) Уранија ( [-{Úrania}-]) – муза астрономије (глобус) Мелпомена ( [-{Melpoméni}-]) – муза трагедије (венац винове лозе, трагична маска) Полихимнија ( [-{Polímnia}-]) – муза религијске и озбиљне поезије (без атрибута, каткад свитак) Ерато ( [-{Erató}-]) – муза љубавне лирике (инструмент са жицама) Калиопа ( [-{Kalliópi}-]) – муза епског песништва и елегије (воштана плочица, свитак, писаљка) Клио ( [-{Klió}-]) – муза историје (воштана плочица, свитак, писаљка) Еутерпа ( [-{Evtérpi}-]) – муза музичке уметности (двојнице) Терпсихора ( [-{Terpsihóri}-]) – муза играчке вештине и хорског певања (лира и плектрон)</s> <s>Постоји веровање да ко понови имена муза овим редом не може да погреши, зато што почетна слова имена муза на латинском (овим редом) дају израз:</s> <s>-{Tum Peccet}-, што значи: нека греши, или тада нека греши.</s> <s>Галерија</s> <s>Референце</s> <s>Литература</s> <s>Спољашње везе</s> <s>Историја муза Грчка митологија: Музе</s> <s>Зевсова дјеца</s>

1014

https://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%9C%D0%BE%D0%BB%D0%B5%D0%BA%D1%83%D0%BB

Молекул

<s>Молекул (: мала маса, од : маса), стабилна целина удружених атома.</s><s>Молекул чине атоми (два или више) повезани електронима у ковалентној вези.</s><s>Молекул се може састојати од атома истих елемената (молекул елемента) на пример кисеоник у ваздуху који удишемо налази се у молекули -{O}-2.</s><s>Може се састојати и од атома различитих елемената (молекул једињења) на пример водоник (-{H}-) и кисеоник (-{O}-) граде воду -{H2O}-.</s> <s>Молекули су сувише мали да би се видели голим оком.</s><s>Димензија су од 0,1 до 100 нанометара (0,0000000001 до 0,00000001 m) мада има и изузетака.</s><s>Рецимо макромолекул ДНК а нарочито инструменталне методе.</s> <s>Однос елемената који граде једињење, изражава се емпиријском формулом.</s><s>На пример, воду граде водоник и кисеоник у односу 2:1, -{H2O}-, а етил алкохол, (етанол) угљеник, водоник и кисеоник у односу 2:6:1, -{C2H6O}-.</s><s>Овај однос не мора увек да одређује јединствени молекул - диметил етар има исти однос као етанол, на пример.</s><s>Молекули који се састоје од истих атома али у различитом распореду се зову изомери.</s> <s>Хемијска или молекулска формула одређује тачније редослед атома који граде молекул па је формула етанола -{CH3CH2OH}- а диметилетра -{CH3OCH3}-.</s><s>За представљање сложенијих молекула где атоми могу бити различито распоређени у простору користе се структурне формуле.</s><s>Молекулска маса је збир маса атома који чине молекул, и попут атомске, изражава се у атомским јединицама масе (атомска јединица масе = 1/12 масе изотопа 12C).</s> <s>Дуго се мислило да су дужине хемијски веза и њихови углови у молекулу константни.</s><s>Међутим, модерним структурним методама нађено је да се геометрија хемијске везе незнатно мења, нарочито код сложенијих молекула.</s> <s>Наука о молекулима се назива молекулском хемијом или молекулском физиком, у зависности од тога да ли је фокус на хемији или физици.</s><s>Молекулска хемија се бави законима који владају над интеракцијама између молекула које доводе до формирања и разлагања хемијских веза, док се молекулска физика бави законима о молекулским структурама и њиховим својствима.</s><s>Међутим, у пракси разлика није јасно дефинисана.</s><s>У наукама о молекулима, молекул се састоји од стабилног система са два или више атома.</s><s>Полиатомиски јони се могу сматрати наелектрисаним молекулима.</s><s>Термин нестабилни молекул се користи за веома реактивне врсте, тј., краткотрајне констракте (резонанције) електрона и језгара, као што су радикали, молекулски јони, Ридбергови молекули, прелазна стања, ван дер Валсови комплекси, или системи колизирајућих атома као у Бозе-Ајнштајновом кондензату.</s> <s>Историја и етимологија</s> <s>У -{Merriam-Webster}- речнику и Онлајн етимолошком речнику, реч "молекул" је изведена из латинске речи "мол" или мала јединица масе.</s> <s>Молекул (1794) – „екстремно мала честица“, од фр. -{molécule}- (1678), из модерног латинског -{molecula}-, диминутива латинке речи -{moles}- „маса, баријера“.</s><s>Ово наизглед непрецизно значење речи (коришћено до касног 18. века само у латинској форми) проистиче из Декартесове филозофије.</s> <s>Дефиниција молекула је еволуирала са повећањем знања о структури молекула.</s><s>Ране дефиниције су биле мање прецизне, и дефинисале су молекуле као најмање честице чистих хемијских супстанци које задржавају своју композицију и хемијска својства.</s><s>Та дефиниција често није одржива, пошто многе супстанце, као што су стене, соли, и метали, састављене од великих кристалних мрежа хемијски везаних атома или јона, и не састоје се од засебних молекула.</s> <s>Величина молекула Већина молекула је сувише мала да би се могла видети голим оком, мада постоје изузеци.</s><s>ДНК макромолекул може да досегне макроскопске величине, као и молекули многих полимера.</s><s>Молекули који су уобичајени градивни блокови у органској синтези имају димензије од неколико ангстрема (Å) до неколико десетина Å.</s><s>Појединачни молекули се обично не могу уочити путем обичног светла (као што је горе поменуто), али се мали молекули и чак обриси појединачних атома могу назрети у појединим околностима употребом микроскопа атомских сила.</s> <s>Најмањи молекулски пречник Најмањи молекул је диатомски водоник (-{H}-2), са дужином везе од 0,74 Å.</s> <s>Највећи молекулски пречник Мезопорозна силика је произведена са дијаметром од 1000 Å (100 -{nm}-)</s> <s>Пречник Ефективни молекулски пречник је величина који молекул има у раствору.</s><s>Табела пермселективности за разне супстанце садржи примере.</s> <s>Формуле молекула</s> <s>Типови хемијских формула</s> <s>Хемијска формула молекула се састоји од низа симбола хемијских елемената, бројева, а понекад и других симбола, као што су мале, средње и витичасте заграде, цртице, плус (+) и минус (−) знаци.</s><s>Формуле су ограничене на појединачне типографске линије симбола, које могу да обухвате субскрипте и суперскрипте.</s> <s>Емпиријска формула једињења је веома једноставни тип хемијске формуле.</s><s>Она је најједноставнији целобројни однос хемијских елемената од којих се једињење састоји.</s><s>На пример, вода се увек састоји од атома водоника и кисеоника у односу 2:1, а етил алкохол или етанол се увек састоји од угљеника, водоника, и кисеоника у односу 2:6:1.</s><s>Међутим, то јединствено не одређује врсту молекула – на пример диметил етар има исти однос атома као етанол.</s><s>Молекули са истим атомима у различитим аранжманима се називају изомерима.</s><s>Такође угљени хидрати, на пример, имају исти однос (угљеник:водоник:кисеоник = 1:2:1) (и стога исту емпиријску формулу), али различите тоталне бројеве атома у молекулу.</s> <s>Молекулска формула одражава прецизан број атома од којих се молекул састоји и тако карактерише различите молекуле.</s><s>Различити изомери могу да имају исти атомски састав, мада су различити молекули.</s> <s>Емпиријска формула је обично иста као и молекулска формула, иако то није увек случај.</s><s>На пример, молекул ацетилена има молекулску формулу -{C2H2}-, док је најједноставнији целобројни однос елемената -{CH}-.</s> <s>Молекулска маса се може израчунати из хемијске формуле и изражава се у конвенцијалној атомској јединици масе једнакој 1/12 масе неутралног атома угљеника-12 (12C изотопа).</s><s>За умрежене чврсте материје се користи термин формула јединице у стехиометријским прорачунима.</s> <s>Структурна формула</s> <s>За молекуле са компликованом тродимензионом структуром, посебно код молекула који садрже атоме са четири различита супституента, једноставна молекулска формула или чак полуструктурна хемијска формула, није довољна да потпуно опише молекул.</s><s>У том случају се користи графички тип формуле који се назива структурном формулом.</s><s>Структурне формуле могу да се представе једнодимензионим хемијским именом, мада таква хемијска номенклатура захтева знатан број речи и чланова који нису део хемијских формула.</s> <s>Општи просторни молекуларни модели су просторно-пуњавајући и штапићасти модел.</s> <s>Геометрија молекула</s> <s>Молекули имају фиксне равнотежне геометрије — дужине веза и углова — око којих они непрестано осцилују путем вибрационих и ротационих кретања.</s><s>Чисте супстанце се састоје од молекула са истим просечним геометријским структурама.</s><s>Хемијска формула и структура молекула су два важна фактора који одређују његова својства, посебно његову реактивност.</s><s>Изомери имају исту хемијску формулу али нормално имају веома различите особине услед њихових различитих структура.</s><s>Стереоизомери, специфични тип изомера, могу да имају веома слична физичко-хемијска својства, а истовремено различите биохемијске активности.</s> <s>Молекулска спектроскопија</s> <s>Молекулска спектроскопија се бави респонсом (спектром) молекула који интерагују са тестним сигналима познате енергије (или фреквенције, у складу са Планковом формулом).</s><s>Молекули имају квантизоване енергијске нивое, који се могу анализирати детектовањем молекулске енергије размене путем апсорбанције или емисије.</s><s>Спектроскопија се генерално не односи на дифракционе студије где честице попут неутрона, електрона, или високо енергетских X-зрака формирају интеракције са регуларним аранжманом молекула (као што је то случај са кристалима).</s> <s>Теоретски аспекти Изучавање молекула у молекулској физици и теоретској хемији је углавном базирано на квантној механици и есенцијално је за разумевање хемијске везе.</s><s>Најједноставнији молекул је водонични молекулски јон, -{H}-2+, и најједноставнија од свих хемијских веза је једноелектронска веза. -{H}-2+ се састоји од два позитивно наелектрисана протона и једног негативно наелектрисаног електрона, што значи да се Шредингерова једначина система може лакше решити услед недостатка електрон–електрон репулзије.</s><s>Са развојем брзих дигиталних рачунара, апроксимативна решења за компликованије молекуле су постала могућа и један су од главних аспеката рачунарске хемије.</s> <s>У покушају да ригорозно дефинише аранжман атома који је довољно стабилан да би се сматрао молекулом, -{IUPAC}- сугерише да он мора да одговара „удубљењу на површини потенцијалне енергије које је довољно дубоко да ограничи бар једно вибрационо стање“.</s><s>Ова дефиниција није зависна од природе интеракције између атома, него само од јачине интеракције.</s><s>Заправо, она обухвата само слабо везане врсте аранжмана који се традиционално не би сматрали молекулима, као што су хелијумски димер, -{He}-2, који има једно вибрационо везано стање и у тој мери је лабаво везан да се једино може уочити на веома ниским температурама.</s> <s>Да ли је или не аранжман атома „довољно стабилан“ да би се сматрао молекулом је инхерентно операциона дефиниција.</s><s>Филозофски, стога, молекул није фундаментални ентитет (у контрасту, на пример са елементарном честицом); већ је концепт молекула хемичарски начин прављења корисних изјава о јачини интеракција на атомској скали.</s> <s>Види још</s> <s>Атом Ван дер Валсов молекул Диатомски молекул Геометрија молекула Мали молекул Ефузија, врста протока гасних молекула Хемијска поларност Молекулска геометрија Ковалентна веза Нековалентно везивање Молекуларни Хамилтонијан Молекуларни јон Молекулска орбитала Молекулско моделовање Софтвер за молекулски дизајн Периодни систем малих молекула</s> <s>Референце</s> <s>Литература</s> <s>Татевский, Владимир Михайлович Квантовая механика и теория строения молекул. — М.: Изд-во МГУ, 1965. — 162 с.</s><s>Бейдер, Ричард Атомы в молекулах.</s><s>Квантовая теория. — М.: Мир, — 532 c. Минкин, Владимир Исаакович, Симкин Б. Я., Миняев Р.</s><s>М.</s><s>Теория строения молекул. — М.: Высшая школа, 1979. — 408 с.</s><s>Кук Д., Квантовая теория молекулярных систем.</s><s>Единый подход.</s><s>Пер с англ.</s><s>М.: Интеллект, — 256с.</s> <s>Спољашње везе</s> <s>Наука 50: Молекул (РТС Образовно-научни прогам - Званични канал) Molecule of the Month – School of Chemistry, University of Bristol Молекулы (видеурок, программа 7 класса) Molecule // IUPAC Gold Book Molecular entity // IUPAC Gold Book Молекула: Сайт о Химии Шредингер Э.</s><s>Волновая теория механики атомов и молекул.</s><s>УФН 1927 Статья «Молекула» в Физической энциклопедии</s> <s>Материја Молекуларна физика Молекули</s>

1015

https://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%94%D0%BE%D0%B4%D0%B5%D0%BA%D0%B0%D1%84%D0%BE%D0%BD%D0%B8%D1%98%D0%B0

Додекафонија

<s>Додекафонија (од дванаест), дванаесттонска музика, композициони поступак који се, по класичној Шенберговој (Arnold Schönberg) дефиницији,</s> <s>састоји у сталној и искључивој употреби низа састављеног од дванаест различитих тонова.</s> <s>Сам Шенберг је описао систем као „метод компоновања са дванаест тонова који су повезани само један са другим“.</s><s>Обично се сматра обликом серијализма.</s><s>Шенбергов сународник и савременик Хауер је такође развио сличан систем користећи неуређене хексакорде или тропе — али неповезано са Шенберговом дванаест-тонском техником.</s><s>Други композитори су креирали систематску употребу хроматске скале, али се Шенбергов метод сматра историјски и естетски најзначајнијим.1 Овај постпуак је први пут дословно примењен у Шенберговом оп. 23, Пет клавирских композиција, насталих у периоду од 1921. до 1923. године.</s><s>Дванаесттонска техника се не везује на законе тоналитета и тиме условљене системе мола и дура, тако да се код једне додекафоне композиције не може говорити о одређеном тоналитету.</s> <s>Додекафона композиција се заснива на једном низу (серији) по избору композитора распоређених дванаест тонова хроматске лествице.</s><s>Ови су тонови међусобно равноправни, и не може бити речи ни о каквом тоналном центру, као што је случај са тоналном музиком.</s><s>Као пример, навешћемо два додекафона низа из Шенбергових дела:</s> <s>Током протеклих деценија, класична додекафонија је еволуирала у такозвану серијалну музику.</s><s>Поред Шенберга, за чије се име додекафонија најчешће везује, најмаркантнији представници овог правца су Албан Берг (Alban Berg) и Антон Веберн (Anton Webern), у чијем је случају дошао до изражаја такозвани поентилизам.</s> <s>Историја употребе</s> <s>Техници дванаест тонова претходили су „слободно“ атонални комади 1908–1923. који, иако „слободни“, често имају као „интегративни елемент... минутну интервалну ћелију“ која се поред експанзије може трансформисати као са тоном реда, и у којем појединачне белешке могу „функционисати као кључни елементи, да би се омогућило преклапање исказа основне ћелије или повезивање две или више основних ћелија“.</s><s>Дванаестотонској техници је такође претходила „недодекафонска серијска композиција“ која се самостално користила у делима Александра Скрјабина, Игора Стравинског, Беле Бартока, Карла Раглса и других.</s><s>Оливер Нејбор тврди да је Барток био „први композитор који је свесно користио групу од дванаест нота у структуралне сврхе“, 1908. са трећом од својих четрнаест багатела.</s><s>„У суштини, Шенберг и Хауер су систематизовали и дефинисали за своје додекафонске сврхе свепрожимајућу техничку карактеристику ’модерне’ музичке праксе, остинато“.</s><s>Осим тога, Џон Ковач тврди да је стриктна разлика између њих, коју су нагласили аутори укључујући Перлеа, пренаглашена: Разлика која се често прави између Хауера и Шенбергове школе – да је музика првог заснована на неуређеним хексакордима, док је друга заснована на наређеној серији – лажна је: иако је писао дела која би се могла сматрати „комадима тропа“, много Хауерове дванаестогласне музике користи уређени низ.</s> <s>„Строго уређење“ Друге бечке школе, с друге стране, „било је неизбежно ублажено практичним разматрањима: они су радили на основу интеракције између уређених и неуређених збирки тонова“."</s> <s>Рудолф Рети, рани заговорник, наводи: „Заменити једну структурну силу (тоналитет) другом (повећано тематско јединство) је заиста основна идеја иза технике дванаест тонова“, тврдећи да је настала из Шенбергове фрустрације слободном атоналношћу, пружајући „позитивну премису“ за атоналност.</s><s>У Хауеровом револуционарном делу Номос, оп. 19 (1919) користио је одељке од дванаест тонова да би означио велике формалне поделе, као на пример са пет уводних изјава исте серије од дванаест тонова, наведених у групама од пет нота које чине дванаест фраза од пет нота.</s> <s>Чарлс Воринен је у интервјуу из 1962. рекао да, док „већина Европљана каже да су 'превазишли' и 'исцрпели' систем од дванаест тонова", у Америци је "систем од дванаест тонова пажљиво проучаван и генерализован у здање импресивније од било ког до сада познатог.“</s> <s>Амерички композитор Скот Бредли, најпознатији по својим музичким партитурама за дела попут Том & Џери и Друпи Дог, користио је технику од 12 тонова у свом раду.</s><s>Бредли је овако описао своју употребу:</s> <s>Пример Бредлијеве употребе технике за преношење напетости јавља се у кратком филму Тома и Џерија „Puttin' on the Dog” из 1953.</s><s>У сцени у којој миш, носећи маску пса, трчи преко дворишта паса „прерушен”, хроматска скала представља како покрете миша, тако и приближавање сумљичавог пса, одсликана нижим октавама.</s><s>Осим што је радио у партитурама за цртане филмове, Бредли је такође компоновао тонске поеме које су извођене на концертима у Калифорнији.</s> <s>Рок гитариста Рон Јарзомбек користио је дванаест-тонски систем за компоновање проширене представе предузећа Blotted Science под називом The Animation of Entomology.</s><s>Ставио је ноте у сат и преуредио их да се користе тако да су једна поред друге или узастопне.</s><s>Свој метод је назвао „Дванаест тонова у фрагментисаним редовима.“</s> <s>Референце</s> <s>Литература</s> <s>Alegant, Brian.</s><s>2010.</s><s>The Twelve-Tone Music of Luigi Dallapiccola.</s><s>Eastman Studies in Music. . .</s><s>Brett, Philip.</s><s>"Britten, Benjamin." Grove Music Online ed.</s><s>L. Macy (Accessed 8 January 2007) Chase, Gilbert.</s><s>1987.</s><s>America's Music: From the Pilgrims to the Present, revised third edition.</s><s>Music in American Life.</s><s>Urbana: University of Illinois Press. (cloth); (pbk). .</s><s>Lansky, Paul; George Perle and Dave Headlam.</s><s>2001.</s><s>"Twelve-note Composition".</s><s>The New Grove Dictionary of Music and Musicians, second edition, edited by Stanley Sadie and John Tyrrell.</s><s>London: Macmillan.</s><s>Perle, George.</s><s>1991.</s><s>Serial Composition and Atonality: An Introduction to the Music of Schoenberg, Berg, and Webern, sixth edition, revised.</s><s>Rufer, Josef.</s><s>1954.</s><s>Composition with Twelve Notes Related Only to One Another, translated by Humphrey Searle.</s><s>New York: The Macmillan Company. (Original German ed., 1952) Schoenberg, Arnold.</s><s>1975.</s><s>Style and Idea, edited by Leonard Stein with translations by Leo Black.</s><s>Berkeley & Los Angeles: 207–208 "Twelve-Tone Composition (1923)" 214–245 "Composition with Twelve Tones (1) (1941)" 245–249 "Composition with Twelve Tones (2) (c. 1948)" . .</s><s>Whittall, Arnold.</s><s>2008.</s><s>The Cambridge Introduction to Serialism.</s><s>Cambridge Introductions to Music.</s><s>New York: Cambridge University Press. (cloth) (pbk). .</s><s>Covach, John.</s><s>2000.</s><s>"Schoenberg's 'Poetics of Music', the Twelve-tone Method, and the Musical Idea".</s><s>In Schoenberg and Words: The Modernist Years, edited by Russell A. Krenek, Ernst.</s><s>1953.</s><s>"Is the Twelve-Tone Technique on the Decline?" The Musical Quarterly 39, no 4 (October): 513–527.</s><s>Šedivý, Dominik.</s><s>2011.</s><s>Serial Composition and Tonality.</s><s>An Introduction to the Music of Hauer and Steinbauer, edited by Günther Friesinger, Helmut Neumann and Dominik Šedivý.</s><s>Sloan, Susan L. 1989.</s><s>"Archival Exhibit: Schoenberg's Dodecaphonic Devices".</s><s>Journal of the Arnold Schoenberg Institute 12, no.</s><s>2 (November): 202–205. .</s><s>Wuorinen, Charles.</s><s>1979.</s><s>Simple Composition.</s><s>New York: Longman. .</s><s>Reprinted 1991,.</s> <s>Спољашње везе</s> <s>Twelve tone square to find all combinations of a 12 tone sequence New Transformations: Beyond P, I, R, and RI by Larry Solomon Javascript twelve tone matrix calculator and tone row analyzer Matrix generator from musictheory.net by Ricci Adams Twelve-Tone Technique, A Quick Reference by Dan Román Dodecaphonic Knots and Topology of Words by Database on tone rows and tropes</s> <s>Музичка терминологија</s>

1018

https://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%82%D1%83%D0%B7%D0%B5%D0%BF%D0%B5%20%D0%92%D0%B5%D1%80%D0%B4%D0%B8

Ђузепе Верди

<s>Ђузепе Верди (; Ле Ронколе, 10. октобар 1813 — Милано, 27. јануар 1901) био је композитор зрелог италијанског белканта (bel canto).</s><s>Већ у својој једанаестој години је постао оргуљаш у локалној цркви.</s><s>Први који је уочио његов таленат је био трговац и љубитељ музике Антонио Баречи, који га је узео у своју радњу и помагао у сваком погледу.</s><s>Уз његову помоћ, као и помоћ града Бусета, омогућено му је да упише музику у Милану године 1832.</s><s>Међутим, управник Конзерваторијума се устручавао да Вердија прими, наводно због тога што је био старији него што је статут дозвољавао, али вероватније стога што није имао поверења у његов таленат.</s><s>Због тога је Верди током следеће три године радио код оперског диригента Лавиње, прагматичног човека, чији је катихизам био Моцартов Дон Ђовани.</s><s>Године 1833, у Бусету умире оргуљаш Провеси и Верди га наслеђује.</s><s>Две године након тога се жени Маргеритом Баречи (-{Margerita Barecci}-), најстаријом ћерком свога заштитника.</s><s>Но, већ 1840. она умире, као и њихово двоје деце.</s><s>Годину дана пре тога је Верди дебитовао као оперски композитор, што му је донело успех и могућност да се пресели у Милано.</s><s>Ова опера је била Оберто, гроф од Сан Бонифација.</s><s>Након ове је написао још многе опере, укупно 27, које су му створиле име најпре у Италији, али и у свету.</s><s>1859. се венчао са оперском певачицом Ђузепином Стрепони (-{Giuseppina Strepponi}-), али је и њу надживео, иако само четири године.</s> <s>Осим опера, написао је и два дела сакралног карактера, и то Реквијем (-{Requiem}-) 1874. на успомену на Александра Манцонија и Четири света комада (-{Quattri pezzi sacri}-) 1898, које се састоје од -{Ave Maria}-, -{Stabat Mater}-, -{Te Deum}- и -{Laudi alla Vergine}- из Дантеовог Раја.</s> <s>Верди је умро у Милану у којем је дуго година живео и радио и сахрањен је у Музичком Институту Верди у том граду.</s> <s>Биографија</s> <s>Детињство и образовање</s> <s>Верди, прво дете Карла Ђузепе Вердија (1785–1867) и Луиђе Утини (1787–1851), је рођен у њиховом дому у Ронколе Верди, селу у близини Бусета, тада у Департеману Таро и унутар граница Првог француског царства након анексије Војводства Парма 1808. године.</s><s>Баптистички регистар, припремљен 11. октобра 1813, наводи његове родитеље Карла и Луиђу као „гостионичара“ и „прељу“ респективно.</s><s>Осим тога, наводи се да је Верди био „рођен јуче“, али пошто се обично сматрало да дани почињу у сутон, то је могло да значи било 9 или 10. октобар.</s><s>Сам Верди је, доследан својој мајци, увек славио свој рођендан 9. октобра.</s> <s>Верди је имао млађу сестру, Ђузепу, која је умрла у својој 17 години 1833. године.</s><s>Од његове четврте године, Вердију је давао приватне часове латинског и италијанског сеоски учитељ, Бајстроки, а са шест година је пошао у локалну школу.</s><s>Након што је научио да свира оргуље, он је у тој мери био заинтересован за музику да су му његови родитељи коначно набавили спинет.</s><s>Вердијев таленат за музику је већ био уочљив током 1820–21 кад је започео своју сарадњу са локалном црквом, учествујући у хору, служећи као олтарски дечак неко време, и похађајући часове оргуља.</s><s>Након Бајстрокијеве смрти, Верди, у својој осмој години постао званично плаћени оргуљаш.</s> <s>Музички историчар Роџер Паркер напомиње да су оба Вердијева родитеља „припадала фамилијама малих земљопоседника и трговаца, и да свакако нису били неписмени сељаци како је Верди касније обично говорио представљајући себе као самоизниклу особу ...</s><s>Карло Верди је био ентузијастичан по питању унапређења образовања свога сина ... нешто што је Верди био склон да прикрива касније у животу ...</s><s>Појављује се слика младалачке превремености коју је амбициозни отац неговао и непрекидног, софистицираног и свеобухватног формалног образовања.“</s> <s>Године 1823, кад је имао 10 година, Вердијеви родитељи су уписали дечака у школу у Бусету, у Ђиназио — гимназију за дечаке, који је водио Дон Пјетро Селети, док су они наставили да се баве вођењем гостионице у Ронколу.</s><s>Верди се редовно враћао то Бусето да свира орган недељом, преваљујући растојање од неколико километара пешке.</s><s>У својој једанаестој години, Верди је похађао часове италијанског, латинског, друштвених наука и реторике.</s><s>У дванаестој је почео да са часовима Фердинанда Провесија, -{maestro di cappella}- у Сан Бартоломеу, директора општинске музичке школе и кодиректора локалног -{Società Filarmonica}- (Филхармонијског друштва).</s><s>Верди је касније једном приликом изјавио: „Од узраста 13 до 18 написао сам мешовит асортиман комада: маршева за бендове за стотину свирача, можда чак и многе мале симфоније које су кориштене у цркви, у позоришту и на концертима, пет или шест кончерта и сетове варијација за пијанофорте, који сам сам свирао на концертима, многе серенаде, кантате (арије, дуете, веома много триа) и разне комаде црквене музике, од који ја памтим само -{Stabat Mater}-.“ Ова информација долази из аутобиографског скеча који је Верди диктирао издавачу Ђулију Рикодију у каснијем периоду свог живота, 1879. године, и остаје водећи извор за његов рани живот и каријеру.</s><s>Писано, разумљиво, с предностима накнадног размишљања, то није увек поуздано када се ради о питањима која су у већој мери спорна него његово детињство.</s> <s>Други директор Филхармонијског друштва је био Антонио Бареци, трговац на велико и дестилер, кога су савременици описивали као „маничног дилетанта“ музике.</s><s>Млади Верди није одмах био укључен у филхармонију.</s><s>Јуна 1827. је матурирао је са почастима у гимназији и могао је да се у потпуности усредсреди на музику под Провесијем.</s><s>Случајно, кад је имао 13 година, од Вердија су тражили да свира као замена, што је био његов први јавни наступ у свом родном месту; он је одмах остварио успех углавном свирајући своју сопствену музику на изненађење многих, и примио је свестрана локална признања.</s> <s>До 1829–30, Верди је успоставио себе као лидера у Филхармоници: „нико од нас га није могао надмашити“ забележио је секретар организације, Ђиузепе Демалди.</s><s>Једну кантату са осам кретања, -{I deliri di Saul}-, базирану на драми Виторија Алферија, је Верди написао у својој петнаестој години и извео је у Бергаму.</s><s>Демалди и Бареци су били импресионирани.</s><s>Демалди је коментарисао: „Он показује живописну машту, филозофску перспективу и добар избор у уређењу инструменталних делова.“ Крајем 1829, Верди је завршио своје студије са Провесијем, који је изјавио да нема више шта да га научи.</s><s>У то време Верди је давао часове певања и клавира Барецијевој ћерки Маргерити; до 1831. године, они су били незванично верени.</s> <s>Верди је желео да пређе у Милано, који је у то време био културна престоница северне Италије, где је неуспешно поднео апликацију да студира на конзерваторијуму.</s><s>Бареци је направио аранжман да постане приватни ученик Винченца Лавиња, који је био концертни маестро у Миланској скали, и који је описао Вердијеве композиције као „веома обећавајуће“.</s><s>Лавињи је охрабрио Вердија да извади претплату за Скалу, где је чуо Марију Малибран у операма Ђоакина Росинија и Винченца Белинија.</s><s>Верди је почео да се повезује у Миланском свету музике што је било неопходне за унапређење његове каријере.</s><s>Између осталог Лавињи га је упознао са аматерском хорском групом, -{Società Filarmonica}-, коју је предводио Пјетро Масини.</s><s>Присуствујући често извођењима -{Società}- током 1834, Верди је ускоро почео да делује као редитељ проба (за Росинијеву -{La cenerentola}-) и -{continuo}- свирач.</s><s>Масини га је охрабрио да напише своју прву оперу, оригинално названу Рочестер, за либрето који је написао новинар Антонио Пјаца.</s> <s>Опус</s> <s>Опере Оберто, гроф од Сан Бонифација (-{Oberto, conte di San Bonifacio}-) (1839) Један дан власти, или лажни Станислав (-{Un giorno di regno, o Il finto Stanislao}-) (1840) Набуко (-{Nabucco}-) (1842) Ломбардијци у Првом крсташком походу (-{I Lombardi alla prima crociata}-) (1843) Ернани (-{Ernani}-) (1844) Два Фоскарија (-{I Due Foscari}-) (1844) Јованка Орлеанка (-{Giovanna d}-'-{Arco}-) (1845) Алзира (-{Alzira}-) (1845) Атила (-{Attila}-) (1846) Магбет (-{Macbeth}-) (1847) Разбојници (-{I Masnadieri}-) (1847) Гусар (-{Il Corsaro}-) (1848) Битка за Лењано (-{La battaglia di Legnano}-) (1849) Лујза Милер (-{Luisa Miller}-) (1849) Стифелио (-{Stiffelio}-) (1850) Риголето (-{Rigoletto}-) (1851) Трубадур (-{Il Trovatore}-) (1853) Посрнула жена (Травијата) (-{La Traviata}-) (1853) Сицилијанско вечерње (-{I Vespri Siciliani}-/-{Les vêpres Siciliennes}-) (1855) Симоне Боканегра (-{Simone Boccanegra}-) (1857) Бал под маскама (-{Un Ballo in Maschera}-) (1859) Моћ Судбине (-{La Forza del Destino}-) (1862) Дон Карлос (-{Don Carlos}-) (1867) Аида (-{Aida}-) (1871) Отело (-{Othello}-) (1887) Фалстаф (-{Falstaff}-) (1893)</s> <s>Остала дела -{Inno delle Nazioni}- (1862) Гудачки квартет у e--{mollu}- (1873) Реквијем (-{Requiem}-) (1874) -{Pater noster}- за петоделни хор (1873) -{Ave Maria}- за сопрана и гудаче (1880) Четири света комада (-{Quattri pezzi sacri}-) (1898)</s> <s>Референце</s> <s>Литература</s> <s>Спољашње везе</s> <s>Званични сајт - подаци о композитору и делима, либрети, ноте...</s><s>Информација о његовом гробу Clash of the Titans: An Exploration of Verdi & Wagner – WQXR Radio Documentary Free scores by Giuseppe Verdi in the Open Music Library Digitised collection of Verdi libretti and scores collected by music bibliographer Cecil Hopkinson at National Library of Scotland Sheet music for "Ah!</s><s>I have sigh'd to rest me", Macon, Georgia : John C. Schreiner and Son, 1860–1869 from the Confederate Imprints Sheet Music Collection "Album Verdi" from the Digital Library of the National Library of Naples (Italy) Detailed listing of complete recordings of Verdi's operas and of extended excerpts Verdi cylinder recordings</s> <s>Рођени 1813.</s><s>Умрли 1901.</s><s>Италијански композитори Италијански атеисти Оргуљаши</s>

1020

https://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%88%D0%B0%D0%BA%D0%BE%D0%B2%20%D0%93%D0%BE%D1%82%D0%BE%D0%B2%D0%B0%D1%86

Јаков Готовац

<s>Јаков Готовац (Сплит, 10. октобар 1895 — Загреб, 16. октобар 1982) је био хрватски композитор и оперски диригент.</s><s>Водио је певачка друштва Младост, Младост-Балкан и Југ, а након Другог светског рата Павао Марковац и Владимир Назор.</s><s>Био је академик и члан Хрватског народног казалишта (ХНК).</s><s>Добитник је награде за животно дело Владимир Назор (1964) као и награде АВНОЈ-а (1972).</s><s>Први његов опус Два скерца за мјешовити збор на народне текстове (1916) показао је правац којим ће његово стваралаштво ићи.</s><s>Био је то пут националног музичког реализма, којем ће готово без изузетка остати веран у својим даљњим остварењима.</s> <s>За своја вокална дела, Готовац је узимао највише народне текстове.</s><s>Стихови из народне лирике и епике нашли су у њему изванредног тумача, уметника који је знао не само тоновима оцртати њихов садржај, него и музичким средствима дати потребно расположење и дочарати средину.</s><s>Уз фолклорна обобележја, Готовац је у своја дела унео и медитеранску распеваност, прожету сензибилношћу, што се највише одразило у операма.</s> <s>Врхунци његовог првог стваралачког раздобља су народни обред „Коледа” (1925) и Симфонијско коло (1926), уз које треба још споменути сценску музику за Гундулићеву „Дубравку” (1926) и романтичну народну оперу „Морана” (1930).</s><s>Идућа етапа у Готовчевом оперском стваралаштву је његова комична народна опера „Еро с онога свијета” (1935) која је обишла више од 80 европских музичких позорница и извођена је на девет језика.</s> <s>У књижевно вредном либрету Милана Беговића, Готовац је нашао изврсну подлогу на којој се у оквиру архитектонски израђене целине могао слободно препустити свим својим склоностима за комику и хумор.</s><s>Опус Јакова Готовца још садржи опере „Мила Гојсалића” (1951), „Далмаро” (1958) и „Станац” (1959), више оркестарских дела, хорских композиција и соло песама.</s> <s>Опус</s> <s>Оркестарска дела Симфонијско коло -{op}-.</s><s>12 (1926) Пјесма и плес с Балкана -{op}-.</s><s>16 (1939) Орачи -{op}-.</s><s>18 (1937) Гуслар -{op}-.</s><s>22 (1940) Динарка (1945) Буњевачке игре (1960)</s> <s>Хорска дела 2 Скерза (1916) 2 Пјесме за мушки збор (1918) 2 Пјесме чуда и смијеха (1924) Коледа (1925) Дубравка -{op}-.</s><s>13 Пасторала за мјешовити збор и оркестар на текст Ивана Гундулића (1927 — 28.) 3 момачка збора (1932) Пјесме вјечног јада (1939) Пјесме заноса (1955)</s> <s>Соло песме Дјевојка и мјесец за алт и оркестар (1917) -{Moments érotiques}- за глас и клавир (1929) 2 Сонета за баритон и оркестар (1921) Дјевојачке пјесме за глас и клавир (1923) Кроз град за глас и клавир (1924) Ризван-ага за баритон и оркестар (1938) Пјесме чезнућа за глас и оркестар (1939)</s> <s>Опере Морана -{op}-.</s><s>14 (1928 — 30.) Еро с онога свијета -{op}-.</s><s>17 (1933 — 35.) Каменик -{op}-.</s><s>23 (1939 — 44.) Мила Гојсалића -{op}-.</s><s>28 (1948 — 51.) Ђердан -{op}-.</s><s>30 (1954 — 55.) Далмаро -{op}-.</s><s>32 (1958) Станац -{op}-.</s><s>33 (1959) Петар Свачић -{op}-.</s><s>35 опера-ораторијум (1969, прерађена 1971)</s> <s>Референце</s> <s>Рођени 1895.</s><s>Умрли 1982.</s><s>Сплићани Хрватски композитори Добитници Награде АВНОЈ-а</s>

1021

https://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%9C%D0%B0%D0%B3%D0%B1%D0%B5%D1%82%20%28%D0%BE%D0%BF%D0%B5%D1%80%D0%B0%29

Магбет (опера)

<s>за истоимену Шекспирову драму погледајте Магбет Магбет (-{Macbeth}-), опера, мелодрама у четири чина Ђузепеа Вердија.</s> <s>Либрето Франческо Марија Пјаве (-{Francesco Maria Piave}-) према истоименој трагедији Вилијама Шекспира (-{William Shakespeare}-).</s> <s>Праизведба 14. март 1847, Фиренца у -{Teatro della Pergola}- измењена верзија у француском преводу 21. април 1865., Париз у -{Théâtre Lirique}-</s> <s>Ликови и улоге Данкан (-{Duncan/Duncano}-), краљ Шкотске - нема улога Магбет (-{Macbeth/Macbetto}-), шкотски војсковођа - баритон Банко (-{Banquo/Banco}-), шкотски војсковођа - бас Леди Магбет (-{lady Macbeth}-), Магбетова жена - сопран Макдаф (-{Macdaff/Macduffo}-), шкотски племић, намесник Фифа - тенор Малком (-{Malcolm}-), Данканов син - тенор Флеанцио (-{Fleance/Fleanzio}-), Банков син - нема улога Дама у служби леди Магбет - мецосопран Доктор - бас Магбетов слуга - бас Убица - бас Гласник - бас Хеката (-{Hecate}-), богиња ноћи - нема улога</s> <s>Вештице, бардови, гласници краља, енглески војници, шкотско племство и избеглице, духови ваздуха, приказе (хор)</s> <s>Место и време Шкотска и граница Шкотске и Енглеске средином -{XI}- века</s> <s>Садржај</s> <s>-{I}- чин Сцена -{I}- Кроз олују, у шуми се окупљају три групе вештица, хвалећи се својим злоделима.</s><s>Зачује се из даљине бубањ и вештице знају: долази Магбет.</s><s>Он је у пратњи Банка, другог војсковође шкотског краља Данкана.</s><s>У олујном дану су се борили и извојевали победу против побуњеника.</s><s>Угледавши чудновата створења, они их питају ко су.</s><s>Вештице поздрављају Магбета његовом титулом, намесник (Тан) Гламиса, али и двема другима које проричу, намесник Кодора и шкотски краљ.</s><s>Банко је другачије судбине, неће бити моћан као Магбет, али ипак моћнији, неће бити срећан као он, али ипак срећнији, неће бити краљ, али ће бити отац краљева.</s><s>Вештице нестају, а њих двојица остају збуњени пророчанствима.</s><s>Одједном, наилазе краљеви гласници и јављају да је Магбета краљ прогласио намесником Кодора, пошто је додтадашљи смакнут као издајица.</s><s>Пророчанство вештица је почело да се остварује и Магбету се јавља мисао о убиству краља како би сео на престо који му је обећан.</s><s>Банко на љему види неку наглу промену и уплашен је њоме.</s><s>Кад они са гласницима оду вештице се враћају, осећајући да ће се Магбет опет вратити и договарају сусрет у тај час.</s><s>Сцена -{II}- У дворани Магбетовог замка, његова жена чита писмо које јој је он послао и којим је обавештава о пророчанствима.</s><s>Она одлучује да подстакне мужа да освоји престо, јер зна да он сам није довољно храбар.</s><s>У то долази слуга и јавља да у замак стиже краљ Данкан да преноћи и да му је Магбет у пратњи.</s><s>Она позива паклене слуге да јој помогну и сакрију убиство које планира да изврши.</s><s>Стиже Магбет и она му саопштава своју одлуку.</s><s>Магбет је неодлучан, но уто стиже краљ и он га са женом дочекује.</s><s>Оставши сам, Магбет по слузи поручује жени да му звоном да унак када краљ буде заспао.</s><s>Наједном пред собом види визију бодежа који му измиче, и он је у страху да ће бити откривен злочин ако га почини.</s><s>Но када зачује звоно, он узима нож и улази у Данканове одаје.</s><s>Леди Магбет се прикрада, а Магбет излази окрвављених руку.</s><s>Он је потресен и мучи га савест, но жена му пребацује због те слабости и сама узима бодеж да га врати у спаваоницу и да окрвави слуге да би на њих пала сумња за убиство.</s><s>Иако су и њене руке сада окрвавњене, нема се зашто бринути, мало воде ће то спрати.</s><s>Зачује се куцање на вратима које Магбета још више плаши.</s><s>Они одлазе.</s><s>Улазе банко и Макдаф, којег је краљ замолио да га рано пробуди.</s><s>Банко чека испред спаваонице и осећа неку тешку слутњу кад излеће Макдаф и виком буди све у замку.</s><s>Сви утрче, укључујући и Магбета са женом који су се већ пресвукли за спавање.</s><s>Сви су ужаснути злочином, што и њих двоје глуме, и позивају Господа да казни злочинца.</s> <s>-{II}- чин Сцена -{I}- Соба у Магбетовом замку.</s><s>Магбет, сада већ шкотски краљ, са женом договара хитно убиство Банка и његовог сина, како би онемогућили пророчанство вештица о будућој Банковој краљевској лози.</s><s>Оставши сама, леди Магбет изриче своју одлуку да не изгуби круну ма какве жртве биле нужне: шта ће мртвима скиптар и круна?</s><s>Њима само вечни мир!</s><s>Сцена -{II}- У шуми недалеко од Магбетовог замка, у ноћи се окупљају убице које је Магбет послао да убију Банка и његовог сина.</s><s>Они се скривају.</s><s>Банко и Флеанцио долазе.</s><s>Банко је пун црних слутњи.</s><s>У истој таквој ноћи је убијен и његов краљ Данкан.</s><s>Убице их опколе и нападну, али Банков син успева да побегне, док Банко пада мртав.</s><s>Сцена -{III}- Свечана дворана у Магбетовом замку.</s><s>На гозбу долазе бројни гости, племство, а међу њима и Макдаф.</s><s>Краљ и Краљица се поздрављају са гостима и леди Магбет пева здравицу.</s><s>На вратима се појављује и убица са којим Магбет пострани прича.</s><s>Убица му саопштава да је Банко убијен, али да је Флеанцио побегао.</s><s>Магбет се тада пред гостима прави да му је жао што Банка нема, иако је позван, и он ће уместо њега сести на његово место.</s><s>Али, на том месту угледа Банков дух, који други не виде.</s><s>Магбет је ужаснут, што изазива чуђење гостију и бес леди Магбет.</s><s>Дух нестаје, а Магбет позива жену да разведри госте новом здравицом у част Банка.</s><s>Она то са резигнацијом прихвата, али се усред здравице опет појави дух.</s><s>Гости желе да оду али их леди задржава.</s><s>Магбет бунца од страха, леди је огорчена и бесна, а Макдаф и гости увиђају какво зло је пало на Шкотску.</s> <s>-{III}- чин Мрачна пећина.</s><s>Вештице се под олујом окупљају око великог узаврелог котла и спремају свој напитак, којим призивају духове и богињу Хекату (балетска нумера која није постојала у оригиналној партитури, већ ју је Верди дописао за француску премијеру у складу са традицијом француске опере у којој је обавезна и већа балетска нумера).</s><s>Улази Магбет и жели да сазна шта га очекује.</s><s>Вештице га одвраћају, али он је упореан.</s><s>Питају га да ли жели да пророчанства чује од њих или од оних којима оне служе.</s><s>Оне призивају три приказе, сваку моћнију од претходне, које ће дати само пророчанства, али неће подностити питања.</s><s>Прво се појављује сабласна глава која прориче да треба да се чува од Макдафа, затим окрвављено дете које прориче да нико рођен од жене не може нашкодити Магбету, и на крају окруњено дете са граном у руци које прориче да Магбет неће бити побеђен док шума Бирнамска не крене на његов замак.</s><s>Задовољан пророчанствима, он жели да зна о претходном пророчанству да ће Банкова деца бити краљеви.</s><s>Оне то одбијају, али Магбет је упоран.</s><s>Окруњени крањеви, њих седам, пролазе, и на крају осми који носи огледало, а за њим иде Банко.</s><s>У огледалу се виде још многи будући краљеви на које Банко уз смех показује.</s><s>Магбет ужаснут остаје без свести, а вештице позивају духове ваздуха да поврате свест краљу.</s><s>Сви нестају и Магбет се буди.</s><s>Улази леди Магбет и он јој саопштава пророчанства.</s><s>Она га уверава да је пророчанство о Банковим наследницима лаж и њих двоје одлучују да ипак убију Макдафа и Флеанција.</s> <s>-{IV}- чин Сцена -{I}- Пустара на граници Шкотске и Енглеске.</s><s>Шкотске избеглице које су побегле од Магбетовог насилништва певају о изгиубљеној домовини.</s><s>Међу њима је и Макдаф којем је Магбет убио жену и децу.</s><s>Долаши Малком са енглеским војницима и позива их све да се одупру Магбету.</s><s>Према његовој замисли, дођи ђе до замка непримећени тако што ће свако одсећи грање са дрвећа у успутној Бирнамској шуми и носити пред собом.</s><s>Сви сложно прихватају ову замисао и одлучно крећу да ослободе своју домовину.</s><s>Сцена -{II}- Ноћ у Магбетовом замку.</s><s>Дама у служби леди Магбет је позвала краљевог лекара да види ноћно лутање своје господарице.</s><s>Она сваке ноћи шета замком и стално трља руке мислећи да су јој скроз крваве.</s><s>У сну говори о убиству Данкана и како није очекивала да старац има толико крви, о убиству Макдафове породице и како они који су мртви више не устају из гроба.</s><s>Она одлази, а доктор и дама остају ужаснути оним што су видели и чули.</s><s>Сцена -{III}- Магбетов замак.</s><s>Магбет је сазнао да су се побуњеници удружили са енглеском војском, али он верује у пророчанство да је нерањив.</s><s>Једино чиме је огорчен је да је желео да буде вољен краљ, али га сви мрзе и проклињу.</s><s>Одједном утрчава дама и саопштава да је краљица умрла.</s><s>Магбет говори: „Шта вреди живот?</s><s>То је само прича једног лудака!”.</s><s>Војници утрчавају и саопштавају му страшну вест: Бирнамска шума је кренула према замку.</s><s>Магбет схвата да га је пророчанство преварило и води своју војску у смрт или победу.</s><s>У бици се срећу Магбет и Макдаф.</s><s>Магбет презирво тера Макдафа говорећи да му нико од жене рођен не може нашкодити, али Макдаф није рођен од жене, њему је мајка умрла на порођају и он је извађен из њеног мртвог тела.</s><s>Магбет схвата да су пророчанства тачна и потпуно бескорисна, али га у том тренутку Макдаф убија.</s><s>Народ и војска се окупља и славе победу и Малкома као новог краља Шкотске, који ће јој повратити част.</s> <s>Познате музичке нумере Арија леди Магбет - -{Vieni!</s><s>T'afretta...}- (Дођи!</s><s>Пожури...) (-{I}- чин) Финале I чина - -{E morto assasinato il re Duncano!}- (Мртав, убијен лежи краљ Данкан) Банкова арија - -{Studia il passo, mio figlio}- (Време дуго прође, мој сине) (-{II}- чин) Здравица леди Магбет - -{Si colmi il calice}- (Нек' бљесну чаше)(-{II}- чин) Макдафова арија - -{O figli!</s><s>O figli miei!}- (О децо!</s><s>О децо моја!) (-{IV}- чин) Сцена шетања у сну - -{Una macchia}- (Једна мрља) (-{IV}- чин) Магбетова арија (само у првој верзији) -{Pietà, rispetto, amore}- (Милост, поштовање, љубав) (-{IV}- чин)</s> <s>Спољашње везе</s> <s>Либрето -{Macbeth (Opera Stanford)}- -{Macbeth (Giuseppe Verdi - un sito ufficiale)}- Ноте -{Macbeth}- - клавирски извод (-{William and Gayle Cook Music Library}-) -{Macbeth}- - клавирски извод (-{Giuseppe Verdi - un sito ufficiale}-) Остало Магбет у Српском народном позоришту, Нови Сад (режија Дарјан Михајловић, диригент Младен Јагушт, обновио Јон Јанку)</s> <s>Опере</s>

1023

https://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%9D%D0%B0%D0%B1%D1%83%D0%BA%D0%BE%20%28%D0%BE%D0%BF%D0%B5%D1%80%D0%B0%29

Набуко (опера)

<s>Набуко (), опера, drama lirico у четири дела Ђузепеа Вердија</s> <s>Либрето Темистокле Солера (Temistocle Solera) према драми Nabuchodonosor Аугуста Ансје-Буржуа (Auguste Ancie-Bourgeois) и Франсиса Корнуа (Francis Cornu), као и према балету Nabucodonosor Антонија Кортезија (Antonio Cortesi.</s> <s>Праизведба 9. март 1842., Милано у Teatro alla Scala</s> <s>Ликови и улоге Набуко (Nabucco), вавилонски краљ - баритон Исмаел (Ismaele), рођак јерусалимског краља Седекије - тенор Закарија (Zaccharia), јеврејски првосвештеник - бас Абигаела (Abigaille), ћерка Набука и робиње - сопран Фенена (Fenenna), Набукова ћерка - сопран/мецосопран Абдало (Abdallo), Набуков војсковођа - тенор Врховни свештеник бога Баала (Sacerdote di Belo) - бас Ана (Anna), Закаријина сестра - сопран</s> <s>Вавилонска и јеврејска војска, Јевреји, Левити, Девице, вавилонски дворјани, стража и војска на вавилонском двору, маги (вавилонски свештеници), народ (хор)</s> <s>Место и време Јерусалим и Вавилон, 586—587. п. н. е.</s> <s>Садржај</s> <s>I део „Јерусалим" Соломонов Храм.</s><s>Јевреји се моле Богу да их заштити од надируће вавилонске војске.</s><s>Првосвештеник Закарија доводи таоца, Фенену, ћерку вавилонског краља Набука.</s><s>Он очајном народу враћа веру у Бога, говорећи им да нико није изгубио ко је у бој ишао са вером у Њега.</s><s>Закарија поверава Фенену Исмаелу и сви одлазе да бране Храм и Јерусалим.</s><s>Фенена и Исмаел остају сами.</s><s>Фенена је једном ослободила Исмаела из заробљеништва у Вавилону и кренула за њим у Јерусалим.</s><s>Он жели да јој се одужи и да је ослободи, али у том тренутку у Храм улази Абигаела са својом пратњом, сви преобучени у Јевреје.</s><s>Она је такође заљубљена у Исмаела и нуди му да спасе његов народ ако се ожени са њом.</s><s>Он то одбија и она жели да му се освети.</s><s>У Храм беже остаци јеврејске војске и народ пред Набуком који тријумфално ујахује у храм.</s><s>Закарија прети да ће убити Фенену, али га Исмаел у томе спречи.</s><s>Набуко заробљава Јевреје који проклињу Исмаела и одводи их у ропство, а Храм и Јерусалим су у пламену.</s> <s>II део „Неверник" Сцена Одаје у палати у Вавилону.</s><s>Набуко је поставио Фенену за регента док је он у рату.</s><s>Абигаела је нашла документ који доказује да иако је прворођена ћерка Набука, неће она наследити престо, већ Фенена, пошто јој је мајка робиња.</s><s>Она је скрхана том чињеницом.</s><s>Улазе Свештеник и Маги и саопштавају јој да Фенена планира да ослободи јеврејски народ.</s><s>Он јој предлаже да преотме престо и спречи је.</s><s>Они су већ проширили гласине да је Набуко пао у борби и народ зове Абигаелу да влада.</s><s>Она види прилику да поврати сјај Вавилону и Асирији и креће да са Свештеником и Магима свргне Фенену.</s><s>Сцена II Дворана у палати.</s><s>Фенена је дошла код Закарије да је преобрати у јеврејску веру.</s><s>Закарија се моли Богу да ускоро дође време када ће Храм бити обновљен и безбожнички идоли уништени.</s><s>Левити се окупљају на молитву када долази Исмаел.</s><s>Они га проклињу, а он их моли за милост.</s><s>Уто улази Ана и зауставља их јер је Фенена сада Јеврејка, и он није починио злочин.</s><s>Абигаела долази и тражи круну од Фенене.</s><s>Она одбија да јој је да, али у том тренутку се Набуко враћа из борбе.</s><s>Узима круну и осуђује како своју ћерку што је издала свој народ, тако и превртљиве Маге.</s><s>У свом лудом поносу, он себе проглашава за Бога, на шта га удари муња са неба.</s><s>Он губи разум, а Абигаела користи прилику да приграби круну и престо.</s> <s>III део „Пророчанство" Сцена I Висећи вртови.</s><s>Око Абигаеле је окупљено племство и сви јој одају почаст.</s><s>Врховни Свештеник јој доноси указ којим се осуђују Јевреји и Фенена на смрт.</s><s>Набуко, помућена ума, долази и затиче Абигаелу на престолу.</s><s>Она га убеђује да је то у интересу царства и наводи га да потпише указ.</s><s>Он то чини и Свештеник одлази са указом.</s><s>Набуко тада схвата да је осудио и своју ћерку и преклиње Абигаелу да је спасе.</s><s>Он јој прети да ће открити њено порекло, али Абигаела уништава документ и сада је једини доказ реч једног полуделог старца.</s><s>Сцена 2 На обалама Еуфрата.</s><s>Јеврејски народ зна да му се спрема смрт и оплакују изгубљену земљу коју никада више неће видети (Хор Јеврејских робова).</s><s>Долази Закарија и прориче да неће умрети, већ да ће се Јудејски Лав поново уздићи, а да од Вавилона камен на камену неће остати и да ће их Бог спасити.</s><s>Они у овим речима виде нову наду.</s> <s>IV део „Свргнути Идол" Сцена I Набукове одаје у палати.</s><s>Набуко је заробљен у сопственим одајама и са прозора види како јевреје и Фенену воде на губилиште.</s><s>У очајању он се баца на колена и моли јеврејском Богу да му помогне, а за узврат ће он ослободити Јевреје и поново подићи Храм.</s><s>Разум му се враћа и он креће ка вратима.</s><s>Упада Абдало са вреним војницима и са Набуком крећу да зауставе џелате.</s><s>Сцена II Јевреји су скупљени пред кипом бога Баала да буду ритуално жртвовани.</s><s>Фенена се моли Богу да се све брзо заврши.</s><s>Улази Набуко са војском и ослобађа их.</s><s>Кип Баала пада у прах.</s><s>Сви у томе виде Божју вољу.</s><s>Долази Абигаела која се отровала и видевши моћ јеврејског Бога, моли оца и сестру за опрост, а Бога да јој се смилује.</s><s>Она умире, а Закарија у име Јехове проглашава Набука краљем.</s> <s>Познате музичке нумере Увертира Закаријина каватина D'Egitto la sui lidi (Кад у Мисиру) (I део) Абигаелина арија Anch'io dischiuso un giorno (И ја сам некад давно) (II део) Закаријина молитва Tu sull'labro de vegenti (Нека зборе уста моја) (II део) Финале II дела S'apressan gl'istanti (Тренутак још само) Хор јевреја Va pensiero (Пођи мисли) (III део) Закаријино пророчанство Oh!</s><s>Chi piange? (О!</s><s>Ко плаче?) (III део) Набукова арија Dio di Giuda (Боже Јудеје) (IV део)</s> <s>Спољашње везе</s> <s>Либрето Nabucco (Opera Stanford)</s> <s>Опере</s>

1024

https://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%9F%D1%80%D0%BE%D0%B3%D1%80%D0%B0%D0%BC%D1%81%D0%BA%D0%B8%20%D1%98%D0%B5%D0%B7%D0%B8%D0%BA

Програмски језик

<s>Програмски језик је формални језик који се може користити за контролу понашања машине, нарочито рачунара.</s> <s>Најранија позната програмибилна машина која је претходила изуму дигиталног рачунара био је аутоматски флаутиста, направа коју су у 9. веку описала браћа Муса из Багдада, током Исламске златне ере.</s><s>Почетком 1800-их, „програми” су кориштени за управљање радом машина као што су Жакаров разбој, музичка кутија или свирач клавира.</s> <s>Програмски језици се користе да олакшају комуникацију са рачунаром приликом организовања и манипулације информација, али и да прецизно изразе алгоритме.</s><s>Неки аутори ограничавају израз „програмски језик“ само на језике којима се могу изразити сви могући алгоритми, а понекад се користи израз „рачунарски језик“, који се односи на више ограничене вештачке језике.</s><s>Створено је више хиљада програмских језика, и нови се стварају сваке године.</s><s>Многи програмски језици језици захтевају да се прорачун специфицира у императивној форми (нпр., као секвенца операција које се морају извршити), док други језици користе друге форме програмских спецификација, као што је декларативна форма (нпр. жељени резултат се специфицира, а не како да се оствари).</s> <s>Опис програмског језика се обично дели у две компоненте синтаксу (форму) и семантику (значење).</s><s>Неки језици су дефинисани спецификационим документом (на пример, C програмски језик је специфициран путем ISO стандарда), док други језици (као што је Перл) имају доминантну имплементацију која се третира као референца.</s><s>Неки језици имају оба вида дефиниције, при чему је основни језик дефинисан стандардом, а екстензије се узимају из доминантне имплементације.</s> <s>Дефиниције</s> <s>Програмски језик је било који од вештачких језика којим је могуће дати детаљне инструкције рачунару, што су спецификације за израчунавање или алгоритам.</s><s>Те инструкције се могу извршавати директно када су уграђене у рачунар у посебном облику који је одредио произвођач, тзв. машински језик, после једноставног процеса замене изражене у одговарајућем асемблерском језику, или после превођења из неког језика вишег нивоа.</s><s>Машински и асемблерски језици су језици ниског нивоа, који захтевају од програмера да се посвети управљању свим аспектима везаним за чување података и операције над њима.</s><s>На другом крају налазе се језици високог нивоа, који су ближи природном језику и ослобађају програмера бриге о тим стварима, такође су читљивији и далеко лакши за писање програма.</s> <s>Програмски језици се, према начину описивања рада програма, деле на функцијске (Лисп, -{Scheme}-), процедуралне (C, Паскал, Бејзик), секвенцијалне и објектно-оријентисане (Јава, Ада), структуралне (-{SQL}-) и многе друге.</s><s>Програмски језици по овој подели могу бити и мешовити, тј. да дозвољавају различите парадигме у оквиру истог програма, те нпр. C++} дозвољава и објектно-оријентисани и процедурални приступ, штавише процедурални приступ је неопходан при дефиницији почетне тачке програма у функцији main.</s> <s>Неки, мада не сви, аутори ограничавају термин „програмски језик” на оне језике који могу да изразе све могуће алгоритме.</s><s>Својства која се обично сматрају важним за конституцију програмског језика обухватају:</s> <s>Функција и циљ Рачунарски програмски језик је језик који се користи за писање рачунарских програма, чиме су обухваћени рачунар који изводи неку врсту рачунања или алгоритам и могуће контролу спољашњих уређаја као што су штампачи, дискови за чување података, роботи, и тако даље.</s><s>На пример, -{PostScript}- програме фреквентно праве други програми ради контроле рачунарског притера или дисплеја.</s><s>Генералније, програмски језик може да опише рачунање на некој, можда апстрактној, машини.</s><s>Генерално је прихваћено да комплетна спецификација за програмски језик обухвата опис, често идеализовани, машине или процесора за тај језик.</s><s>У већини практичних сценарија, програмски језик је везан за рачунар; консеквентно, програмски језици се обично дефинишу и проучавају на тај начин.</s><s>Програмски језици се разликују од природних језика по томе што се природни језици једино користе за комуникацију међу људима, док програмски језици исто тако омогућавају људима да комуницирају инструкције машинама.</s><s>Апстракције Програмски језици обично садрже апстракције за дефинисање и манипулисање структурама података или контролисање извршног протока.</s><s>Практична неопходност да програмски језик подржава адекватне апстракције је изражена принципом апстракције, који се понекад формулише као препорука програмеру да на одговарајући начин користи такве апстракције.</s><s>Изражајна моћ Теорија израчунљивости класификује језике по прорачунима које су способни да изразе.</s><s>У свим језицима који су потпуни у Тјуринговом смислу може се имплементирати исти сет алгоритама. -{ANSI/ISO SQL-92}- и -{Charity}- су примери језика који нису Тјурингов потпуни, мада се често називају програмским језицима.</s> <s>Језици за обележавање као што су -{XML}-, -{HTML}-, или -{troff}-, и који дефинишу структуиране податке, обично се не сматрају програмским језицима.</s><s>Програмски језици могу, међутим, да имају заједничку синтаксу са језицима за обележавање, ако је рачунарска семантика дефининсана. -{XSLT}-, на пример, је Тјурингов комплетан -{XML}- дијалекат.</s><s>Штавише, -{LaTeX}-, који се углавном користи за структуирање докумената, исто тако садржи пун Тјурингов комплетан подскуп.</s> <s>Термин рачунарски језик се понекад користи синонимно са програмским језиком.</s><s>Међутим, употреба ова два термина варира међу ауторима, а постоје разлике и у погледу њиховог тачног опсега.</s><s>Један облик употребе описује програмске језике као подскуп рачунарских језика.</s><s>У том смислу, језици који се користе у рачунарству са различитим циљевима него што су изражавања рачунарских програма генерално су наменски дизајнирани рачунарски језици.</s><s>На пример, језици за обележавање се понекад називају рачунарским језицима да би се нагласило да они нису намењени да се користе за програмирање.</s> <s>Једно алтернативно гледиште на употребу језика сматра програмске језике теоретским констрактима за програмирање апстрактних машина, а рачунарске језике њиховим подскупом који се извршава на физичким рачунарима, који имају коначне хардверске ресурсе.</s><s>Џон Рејнолдс наглашава да су језици са формалном спецификацијом у истој мери програмски језици колико су и језици намењени извршавању.</s><s>Он исто тако сматра да су текстуални, па и чак графички уноси, који утичу на понашање рачунара програмски језици, упркос чињенице да они обично нису Тјуриншки комплетни, и напомиње да је игнорисање концепата програмских језика разлог постојања многих недостатака у улазним форматима.</s> <s>Машински и асемблерски језици</s> <s>Машински језик се састоји од нумеричког кода за операције који одређени рачунар може директно извршити.</s><s>Тај код је алфанумеричка серија 0 и 1, или бинарни код (бајт), који се често претвара у хексадецимални код (на бази броја 16), ради лакше читљивости и модификације.</s><s>Инструкције машинских језика обично користе један број бајтова за представљање операција, сабирање на примјер, а други за представљање операнда (бројева са којима се врши операција) и/или локације за слиједећу инструкцију.</s><s>Машински језик је тежак за читање и писање, пошто не личи на конвенционално математичко представљање нити на природни језик, а његов код варира од рачунара до рачунара.</s> <s>Асемблерски језик је један ниво изнад машинског језика.</s><s>Користи кратки мнемонички код за инструкције и омогућава програмеру да уноси имена за блокове меморије која садржи податке.</s><s>Дизајниран је да омогући лако превођење у машински језик.</s><s>Иако се блокови података у асемблерском језику позивају преко имена, a не преко адресе у меморији, ипак не постоји могућност софистикованог организовања сложених информација.</s><s>Као и машински језик, асемблерски језик захтијева од програмера детаљно познавање рачунарске архитектуре.</s><s>Користан је када су ти детаљи важни, односно приликом програмирања рачунара за интеракцију са улазним и излазним уређајима, као што су штампачи, скенери, уређаји за чување података и информација (оптички и чврсти дискови), итд.</s> <s>Алгоритамски језици</s> <s>Алгоритамски језици су дизајнирани да изразе математичка и симболичка израчунавања.</s><s>Њима се могу изразити алгебарске операције на сличан начин као у математици и омогућавају коришћење потпрограма у којима се пакују најчешће коришћене операције, које је могуће поново искористити.</s> <s>Фортран</s> <s>Први важнији алгоритамски језик у историји програмирања је Фортран (скраћеница од енглеског „formula translation“).</s><s>Дизајнирао га је тим програмера америчке компаније IBM, 1957. године, на чијем је челу био Џон Бакус.</s><s>Дизајниран је са идејом да служи потребама научника и научних израчунавања са реалним бројевима (бројевима са покретним зарезом) као и скуповима реалних бројева организованих у један или више низова.</s> <s>Алгол</s> <s>Алгол (скраћеница од енглеског израза -{algorithmic language}- - „алгоритамски језик“) је дизајнирао комитет америчких и европских научника рачунарства за сврху објављивање алгоритама, али и за рачунарска израчунавања, између 1958. и 1960. године.</s><s>Алгол посједује рекурзивне потпрограме, односно процедуре које могу саме себе позивати приликом рјешавања задатог проблема, редукујући га на мањи проблем било које врсте.</s><s>Новост у Алголу је блоковна структура, гдје је програм компонован од блокова и може да садржи и податке и инструкције које имају исту структуру као и сам програм.</s><s>Блоковна структура је врло брзо постала стандард за конструисање масивних програма од малих компоненти.</s> <s>Лисп Лисп (скраћеница од енглеског -{list processing}-) је развио и имплементирао Џон Макарти око 1960. године, базирајући га на математичкој теорији рекурзивних функција.</s><s>Програм развијен у Lisp-у је функција примијењена на податке, а не секвенца процедуралних корака, као што је случај у Фортрану и Алголу.</s> <s>C</s> <s>Програмски језик C су развили Денис Ричи и Брајан Керниган 1972. године, у -{АТ&Т}- корпорацији за програмирање оперативних система.</s> <s>Види још Списак програмских језика</s> <s>Референце</s> <s>Литература</s> <s>Raphael Finkel: Advanced Programming Language Design, Addison Wesley 1995.</s><s>Maurizio Gabbrielli and Simone Martini: "Programming Languages: Principles and Paradigms", Springer, 2010.</s><s>David Gelernter, Suresh Jagannathan: Programming Linguistics, The MIT Press 1990.</s><s>Ellis Horowitz (ed.): Programming Languages, a Grand Tour (3rd ed.), 1987.</s><s>Ellis Horowitz: Fundamentals of Programming Languages, 1989.</s><s>Shriram Krishnamurthi: Programming Languages: Application and Interpretation, online publication.</s><s>Bruce J. MacLennan: Principles of Programming Languages: Design, Evaluation, and Implementation, Oxford University Press 1999.</s><s>John C. Mitchell: Concepts in Programming Languages, Cambridge University Press 2002. .</s><s>Terrence W. Pratt and Marvin V. Zelkowitz: Programming Languages: Design and Implementation (4th ed.), Prentice Hall 2000.</s><s>Peter H. Salus.</s><s>Handbook of Programming Languages (4 vols.).</s><s>Macmillan 1998.</s><s>Ravi Sethi: Programming Languages: Concepts and Constructs, 2nd ed., Addison-Wesley 1996.</s><s>Michael L. Scott: Programming Language Pragmatics, Morgan Kaufmann Publishers 2005.</s><s>Robert W. Sebesta: Concepts of Programming Languages, 9th ed., Addison Wesley 2009. . .</s><s>David A. Watt.</s><s>Programming Language Concepts and Paradigms.</s><s>Prentice Hall 1990.</s><s>David A. Watt and Muffy Thomas.</s><s>Programming Language Syntax and Semantics.</s><s>Prentice Hall 1991.</s><s>David A. Watt.</s><s>Programming Language Processors.</s><s>Prentice Hall 1993.</s><s>David A. Watt.</s><s>Programming Language Design Concepts.</s><s>John Wiley & Sons 2004.</s> <s>Спољашње везе</s> <s>Увод у програмске језике</s>

1025

https://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%A2%D1%80%D0%B0%D0%B2%D0%B8%D1%98%D0%B0%D1%82%D0%B0%20%28%D0%BE%D0%BF%D0%B5%D1%80%D0%B0%29

Травијата (опера)

<s>Травијата () је опера у три чина италијанског композитора Ђузепеа Вердија.</s><s>Либрето је написао Франческо Марија Пјаве према драми Дама с камелијама () Александра Диме.</s><s>Премијера је одржана 6. марта 1853, у Театро ла Фениче () у Венецији.</s> <s>Име „травијата“ буквално значи „жена која је залутала“, или фигуративније „она која је посрнула“, што је алегорија на палог анђела, Сатану.</s> <s>Опера је сместа постала веома популарна и налази се на стандардном оперском репертоару.</s><s>У САД се налази на списку двадесет опера које се највише изводе - тачније, на трећем месту, одмах иза Мадам Батерфлај и Боема.</s> <s>Настанак</s> <s>Верди је 1852. тражио тему за своју нову оперу.</s><s>У Паризу је погледао популарну драму Дама с камелијама Александра Диме млађег.</s><s>У сарадњи с либретистом Франческом Марија Пјавеом, прионуо је на посао, с намером да компонује оперу „за своје доба”, са савременом темом, у савременим костимима.</s> <s>Теме друштвене осуде, предрасуда и лицемјерја су Вердију тада биле блиске, јер је у Бусету живио невенчано с бившом сопранисткињом Ђузепином Стрепони, мајком ванбрачне деце, и због те везе био је изложен згражању и протестима конзервативних суграђана.</s><s>У то доба, Италијани су били далеко мање либерални од Француза и Верди је скандалозну Маргариту из Даме с камелијама (која се темељи на славној париској куртизани Мари Дуплесис, бившој Думиној љубавници) претворио у племениту Виолету.</s><s>Међутим, убрзо је открио да управа оперске куће Ла Фениче која је наручила дело, његову идеју савременог извођења сматра неприхватљивом.</s><s>Радња се морала цензурисати премештањем у прошлост, у време око 1700-е.</s><s>Верди је такође имао лоше мишљење о 38-годишњој Фани Салвини-Донатели сопрану одабраном за премијеру.</s><s>Све га је то узнемирило и када је 21. фебруара дошао на пробе у Венецију, гласно је дао до знања да није задовољан.</s> <s>Историја извођења</s> <s>Вердијеве зле слутње су се обистиниле на премијери 6. марта 1853. године.</s><s>Публика је негодовала и добацивала погрде током представе.</s><s>Чини се да је главни разлог био неадекватна певачка постава; Грацијани није певао добро, а сопранисткиња Фани Салвини-Донатели је била прекрупна за улогу Виолете.</s> <s>Након премијере, Верди је написао писмо пријатељу Емануелу Музију: „Травијата” синоћ - фијаско.</s><s>Јесам ли крив ја или певачи?</s><s>Време ће показати.</s> <s>Након тог неуспеха, Верди је извршио одређене измене, понајвише у -{II}- и -{III}- чину, и када је опера следећи пут приказана, 6. маја 1854, с другим певачима, доживела је велики успех.</s> <s>Поход на светске позорнице Травијата почиње премијером у Бечу, 4. маја 1855.</s><s>Лондонска премијера се одржала 24. маја 1856, америчка 3. децембра 1856. у Њујорку, а француска у Паризу 6. децембру 1856. године.</s> <s>Популарност Травијате не јењава.</s><s>Према статистици са Операбасе, само у 2014. години Травијата је широм света изведена у 146 градова, 927 пута у 224 различите продукције, чиме је била најприказиванија опера 2014. године.</s> <s>Лица Виолета Валери, париска куртизана, сопран.</s><s>Флора Бервоа, њена пријатељица, сопран.</s><s>Алфред Жермон, младић заљубљен у Виолету, тенор.</s><s>Жорж Жермон, његов отац, баритон.</s><s>Гастон, Виконт од Леторјера, Алфредов пријатељ, тенор.</s><s>Барон Дуфол, Виолетин заштитник, баритон.</s><s>Маркиз д'Обињи, Флорин пријатељ, бас.</s><s>Доктор Гранвил, бас.</s><s>Анина, Виолетина служавка, мецосопран.</s><s>Ђузепе, Виолетин слуга, тенор.</s><s>Слуга код Флоре, баритон.</s><s>Пријатељи и слуге Виолете и Флоре, маске (хор).</s> <s>Синопсис</s> <s>Радња се одвија у Паризу и околини, према Диминој драми око 1700. године, али се најчешће поставља (према Вердијевој замисли) у време праизведбе, односно, средином 19. века.</s> <s>Чин први</s> <s>Салон у Виолетиној кући у Паризу.</s><s>Виолета је организовала забаву да прослави свој повратак у друштво након кратког, али интензивног напада туберкулозе.</s><s>Међу гостима су и њени дугогодишњи пријатељи, а Гастон представља свог пријатеља који је заљубљен у њу и који је сваки дан долазио да пита за њено здравље док је била болесна.</s><s>Она му се подсмева, али и барону Дуфолу који се није интересовао за њу.</s><s>Он одговара да је зна тек годину дана, а Виолета му се подсмева јер је Алфред „зна тек неколико минута“.</s> <s>Пријатељи позивају барона да наздрави, али он одбија, па избор пада на Алфреда.</s><s>Он наздравља лепој Виолети и истиче да је љубав најбитнија ствар на свету, док Виолета каже да је то радост и забава.</s><s>Наједном, Виолети позли и она госте пошаље у другу салу на игру док она дође себи.</s><s>Алфред долази и изјављује Виолети љубав.</s><s>Она га одвраћа од тога, јер мисли да је неспособна да воли и да њему, поштеном младићу, не приличи да буде са једном куртизаном.</s><s>Ипак, даје Алфреду цвет камелије и каже му да га донесе када свене.</s><s>Алфред срећан одлази, а и гости напуштају забаву јер већ свиће.</s><s>Виолета остаје сама и чуди се каква се то осећања буде у њој.</s><s>Она одбацује љубав као лудост и велича радост и забаву, али јој се стално враћају Алфредове речи да је „љубав само било свемира“.</s> <s>Чин други</s> <s>Сцена прва</s> <s>Сеоско имање крај Париза.</s><s>Алфред и Виолета су већ три месеца заједно и напустили су вреву Париза да уживају у самоћи и љубави.</s><s>Ипак, Алфред открива да Виолета тајно распродаје своју имовину да би Алфреду пружила раскошни живот који заслужује и он постиђен одлази за Париз да подигне свој новац из банке.</s> <s>У кућу долази Алфредов отац, Жорж, који од Виолете тражи огромну жртву: да напусти Алфреда јер њена лоша репутација доноси срамоту његовој породици и његовој кћери, која неће моћи да се уда због тога.</s><s>Виолета је очајна и преклиње Жоржа да је не тера на то, јер је тек пронашла праву љубав и ако остане без ње, умреће.</s><s>Ипак, она пристаје.</s><s>Жорж одлази, а Виолета пише опроштајно писмо Алфреду, у којем не наводи прави разлог одласка.</s><s>Она одлази у Париз да покуша да заборави Алфреда, али он креће за њом да се свети упркос очевим молбама.</s> <s>Сцена друга</s> <s>Забава-маскенбал код Флоре.</s><s>Разлаз Виолете и Алфреда главна је тема оговарања.</s><s>Виолета долази у пратњи барона Дуфола, а и Алфред је ту.</s><s>Он мисли да га је Виолета напустила због барона и он му бесно пребацује у игри картама.</s><s>У намери да заштити Алфреда од бароновог беса она га наговара да оде.</s><s>Скрива од њега прави разлог што га је оставила и лаже да је због љубави према барону.</s><s>Он је пред свима оптужује да је била са њим само из користи и позива све да му буду сведоци да јој он плаћа за њене услуге.</s><s>Баца јој у лице новац које је освојио у картама.</s><s>Сви су огорчени његовим поступком и осуђују га, барон га изазива на двобој, а појављује се и Жорж Жермон који говори да је недостојан онај који „чак и у бесу повреди жену“.</s><s>Виолета Алфреда моли да јој опрости и да ће једном знати какву жртву она чини и тада ће све схватити.</s> <s>Чин трећи</s> <s>Виолетина спаваћа соба.</s><s>Тешко болесна од туберкулозе, Виолета је сама и напуштена од свију.</s><s>Крај ње је само Анина.</s><s>Долази доктор Гранвил и убеђује је да ће оздравити, али она зна да то није истина.</s><s>Добија писмо од Жоржа Жермона, који поручује да је барон рањен, а да је Алфред у бекству.</s><s>Он јој обећава да ће му све рећи и да је чека боља будућност.</s><s>Она је очајна, у страху да ће умрети сама, да на гроб једне посрнуле жене нико неће ставити ни цвет.</s><s>Но, Алфред се појављује и, пошто му је отац све објаснио, опрашта јој.</s><s>Виолета и Алфред говоре о новом животу који их чека.</s><s>Али, за Виолету је касно и она умире на рукама вољеног Алфреда.</s> <s>Познате музичке нумере Здравица „Пијмо, нек' песма нам буде у души“ (), први чин.</s><s>Виолетина арија „Ох, можда је он“ (), први чин.</s><s>Алфредова арија „Кад нисам крај ње“(), други чин.</s><s>Жоржова арија „Зар ти више није драг“ (), други чин.</s><s>Игра Андалужанки и матадора, други чин.</s><s>„Позвах га ја да дође“ (), финале другог чина.</s><s>Виолетина арија „Збогом, дани прошли“ (), трећи чин.</s> <s>Референце</s> <s>Литература</s> <s>Budden, Julian The Operas of Verdi: Volume 2: From Il Trovatore to La Forza del Destino.</s><s>New York: Oxford University Press. .</s><s>Kimbell, David in Holden, Amanda (2001). .</s><s>Krehbiel, Henry Edward (1909).</s><s>A Book of Operas: Their Histories, Their Plots and Their Music.</s><s>New York: The Macmillan Company, 1909.</s><s>View at Google Books. .</s><s>Loewenberg, Alfred Annals of Opera 1597–1940 (third edition, revised). .</s><s>Meadows, F. C. (1892), Meadows' Italian and English Dictionary.</s><s>London: Bernard Quaritch.</s><s>Melitz, Leo (1921), The Opera Goer's Complete Guide,(trans. from German by Richard Salinger, revised by Louise Wallace Hackney).</s><s>Garden City, New York: Garden City Publishing Company.</s><s>Parker, Roger "La traviata", in Stanley Sadie, (Ed.), The New Grove Dictionary of Opera, Vol.</s><s>Four.</s><s>Piave, Francesco Maria (1865).</s><s>Violetta, la Traviata, opéra en 4 actes, musique de G. Verdi Phillips-Matz, Mary Jane Verdi: A Biography, London & New York.</s><s>Rattalino, Pierro Memoriale di "Pura Siccome".</s><s>La storia di Violetta la traviata raccontata dalla sorella nubile di Alfredo.</s><s>Zecchini Editore.</s><s>Walsh, T. J. .</s><s>Baldini, Gabriele (trans.</s><s>Roger Parker, 1980), Balthazar, Scott.</s><s>The Cambridge Companion to Verdi.</s><s>New York: Cambridge University Press. .</s><s>Chusid, Martin, (Ed.) Verdi’s Middle Period, 1849 to 1859, Chicago and London.</s><s>De Van, Gilles (trans.</s><s>Gilda Roberts) Verdi’s Theater: Creating Drama Through Music.</s><s>Chicago & London. (hardback).</s><s>Gossett, Philip Divas and Scholar: Performing Italian Opera, Chicago.</s><s>Osborne, Charles The Complete Opera of Verdi, New York: Da Capo Press, Inc.</s><s>Parker, Roger The New Grove Guide to Verdi and His Operas, Oxford & New York.</s><s>Pistone, Danièle Nineteenth-Century Italian Opera: From Rossini to Puccini, Portland, OR.</s><s>Toye, Francis (1931), Giuseppe Verdi: His Life and Works, New York: Knopf Walker, Frank, The Man Verdi New York: Knopf, 1962, Chicago.</s><s>Warrack, John and West, Ewan, The Oxford Dictionary of Opera New York.</s><s>Werfel, Franz and Stefan, Paul Verdi: The Man and His Letters, New York, Vienna House.</s> <s>Спољашње везе</s> <s>Либрето ове опере.</s><s>Клавирски извод Травијате.</s><s>Партитура Травијате.</s><s>Digitised miniature score for solo piano published by Ricordi in Milan in 1855, from National Library of Scotland.</s> <s>Опере</s>

1028

https://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%9E%D0%B1%D0%B5%D1%80%D1%82%D0%BE%2C%20%D0%B3%D1%80%D0%BE%D1%84%20%D0%BE%D0%B4%20%D0%A1%D0%B0%D0%BD%20%D0%91%D0%BE%D0%BD%D0%B8%D1%84%D0%B0%D1%86%D0%B8%D1%98%D0%B0%20%28%D0%BE%D0%BF%D0%B5%D1%80%D0%B0%29

Оберто, гроф од Сан Бонифација (опера)

<s>Оберто, Гроф од Сан Бонифација (Oberto, conte di San Bonifacio), опера, dramma у два чина Ђузепеа Вердија</s> <s>Либрето Темистокле Солера (Temistocle Solera) према либрету прве Вердијеве опере Рочестер (Rocester) Антонија Пјаце (Antonio Piazza), која није прихваћена код публике, а чија је партитура изгубљена.</s> <s>Праизведба 17. новембар 1839, Милано у Teatro alla Scala</s> <s>Ликови и улоге Оберто (Oberto), гроф од Сан Бонифација - баритон Леонора (Leonora), његова ћерка - сопран Рикардо (Riccardo di Salinguerra), гроф од Салингуере - тенор Куница (Cuniza), сестра Ецелина да Романо - мецосопран Имелда (Imelda), Куницина пратиља - мецосопран</s> <s>витезови, племство, вазали (хор)</s> <s>Место и време Замак Ецелино (Ezzelino) у Басану (Bassano) и околина 1228. године.</s> <s>Садржај Рикардо, верен са Куницом, заводи Леонору, које се због тога одриче отац, гроф Оберто.</s><s>Када Куница сазна за Рикардово неверство, спремна је да се одрекне своје љубави да спаси Леонорину част.</s><s>Ипак, Оберто захтева да се бори у двобоју и умире од Рикардовог мача.</s><s>Рикардо је очајан, а Леонора се убија.</s> <s>Познате музичке нумере Ciel pietoso, ciel clemente (Рикардова романса из II чина)</s> <s>Спољашње везе Либрето Оберто, Гроф од Сан Бонифација – либрето (Opera Stanford)</s> <s>Опере</s>

1029

https://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%88%D0%B5%D0%B4%D0%B0%D0%BD%20%D0%B4%D0%B0%D0%BD%20%D0%B2%D0%BB%D0%B0%D1%81%D1%82%D0%B8%2C%20%D0%B8%D0%BB%D0%B8%20%D0%BB%D0%B0%D0%B6%D0%BD%D0%B8%20%D0%A1%D1%82%D0%B0%D0%BD%D0%B8%D1%81%D0%BB%D0%B0%D0%B2%20%28%D0%BE%D0%BF%D0%B5%D1%80%D0%B0%29

Један дан власти, или лажни Станислав (опера)

<s>Један дан власти или Лажни Станислав (), опера, -{melodramma giocoso}- у два чина Ђузепеа Вердија</s> <s>Либрето Феличе Романи (-{Felice Romani}-) (прерадио Темистокле Солера (-{Temistocle Solera}-)) према драми Лажни Станислав (-{Le faux Stanislas}-) Александра-Винесента Пино-Дувала (-{Alexandre-Vincent Pineux-Duval}-).</s> <s>Праизведба 5. септембар 1840, Милано у -{Teatro alla Scala}-</s> <s>Ликови и улоге Витез Белфјоре (-{cavaliere di Belfiore}-), издаје се за Станислава, краља Пољске - баритон Барон Келбар (-{Baron di Kelbar}-) - бас -{buffo}- Маркиза Пођо (-{Marchessa del Poggio}-), млада удовица, рођака Барона, у коју је заљубљен Белфјоре - сопран Едоардо Санивал (-{Edoardo di Sanival}-), млади официр - тенор Ђулијета Келбар (-{Giulietta di Kelbar}-), Баронова ћерка у коју је заљубљен Едоардо - мецосопран Сињор Рока (-{Signor la Rocca}-), државни ризничар Бретање, Едоардов ујак - бас -{buffo}- Гроф Ивреа (-{Conte Ivrea}-), командир Бреста - тенор Делмонте (-{Delmonte}-), пратилац краља Станислава - бас</s> <s>дворјани и дворске даме, баронови вазали (хор)</s> <s>Место и време Околина Бреста и замак Келбар у Бретањи у првој половини 18. века.</s> <s>Садржај Пољски краљ Станислав шаље свог пријатеља Белфјореа у Француску, да представљајући се за краља присуствује дуплом венчању.</s><s>Али, Белфјоре је заљубљен у маркизу, једну од невеста, а и Ђулијета воли Едоарда, а не мужа који јој је обећан.</s><s>Лажни краљ чини Ђулијетиног љубавника богатим, нађе њеном правом младожењи одговарајућу супругу, а и себи обезбеди жену.</s> <s>Познате музичке нумере -{Grave a core innamorato}- (маркизина арија из I чина) -{Pietoso al lungo pianto}- (Едоардова арија из II чина)</s> <s>Спољашње везе Либрето -{Un Giorno di regno}- (-{Opera Stanford}-) Ноте -{Un Giorno di regno}- - клавирски извод (-{William and Gayle Cook Music Library}-)</s> <s>Један дан власти, или лажни Станислав (опера)</s>

1030

https://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%9B%D0%BE%D0%BC%D0%B1%D0%B0%D1%80%D0%B4%D0%B8%D1%98%D1%86%D0%B8%20%D1%83%20%D0%9F%D1%80%D0%B2%D0%BE%D0%BC%20%D0%BA%D1%80%D1%81%D1%82%D0%B0%D1%88%D0%BA%D0%BE%D0%BC%20%D0%BF%D0%BE%D1%85%D0%BE%D0%B4%D1%83%20%28%D0%BE%D0%BF%D0%B5%D1%80%D0%B0%29

Ломбардијци у Првом крсташком походу (опера)

<s>Ломбардијци у Првом крсташком походу (I Lombardi alla Prima Crociata), опера, drama lirico у четири чина Ђузепеа Вердија</s> <s>Либрето Темистокле Солера (Temistocle Solera) према песми Томаса Гросија (Tomasso Grossi).</s><s>Француска верзија Јерусалим (Jérusalem) – Алфонс Роје (Alphonse Royer) и Густав Ваез (Gustave Vaëz), према Солерином либрету.</s> <s>Праизведба 11. фебруар 1843., Милано у Teatro alla Scala Француска верзија – 26. новембар 1847., Париз у Opéra.</s> <s>Ликови и улоге Арвино (Arvino), вођа ломбардијских крсташа, син Фолка, господара Роа - баритон Пагано (Pagano), брат Арвинов, касније пустињак, син Фолка, господара Роа - бас Виклинда (Viclinda), Арвинова жена - сопран Ђиселда (Giselda), њихова ћерка - сопран Пиро (Pirro), Арвинов штитоноша - бас Милански игуман - тенор Ачано (Acciano), антиохијски тиранин - бас Оронте (Oronte), његов син - тенор Софија (Sofia), Ачанова жена, потајно хришћанка - сопран</s> <s>часне сестре, монаси, плаћени разбојници, војници у Фолковој палати, изасланици из Персије, Медије, Дамаска и Халдеје, крсташи и војници, ходочасници, ломбардијске жене, харемске жене (одалиске), небеске девице (хор)</s> <s>Место и време Милано, Антиохија и околина, као и околина Јерусалима, око 1096. године.</s> <s>Садржај</s> <s>I чин - „Освета“ Сцена I Милано, трг испред базилике светог Амброзија.</s><s>Помирење између браће Арвина и Пагана, у свађи око жене, треба да буде запечаћено црквеном службом.</s><s>Пагано, који је био осамнаест година у изгнанству, приказује се као покајник, али потајно планира да убије брата.</s><s>Арвино је именован заповедником ломбардијских Крсташа.</s><s>Сцена II Ноћ, недалеко од Арвинове куће.</s><s>Часне сестре из околног самостана моле се Богу за благослов и мир, док испред самих самостанских врата, Пагано планира убиство.</s><s>Сцена III У Арвиновој кући.</s><s>Арвинова жена Виклинда не верује Пагану.</s><s>Са ћерком Ђиселдом, моли се Богородици за милост, и обећава да ће отићи на ходочашће на Свети Гроб.</s><s>Пагано и његови помагачи подмећу пожар, али игром случаја, Пагано убија не брата већ њиховог оца.</s><s>Ђиселда зауставља свог оца који жели да се освети.</s><s>Пагано, ужаснут оним што је учинио, је прогнан из града заувек.</s> <s>II чин - „Човек из пећине“ Сцена I Престона дворана Ачанове палате у Антиохији.</s><s>Крсташи су пред градом, оставивши траг пљачке и насиља за собом.</s><s>Ачано се одлучује да брани град.</s><s>Ђиселда је у заробљеништву у харему палате, а Ачанов син Оронте се заљубио у њу.</s><s>Његова мајка Софија је већ прешла у хришћанство и прихвата њихову љубав.</s><s>Сцена II Изван камене пећине.</s><s>Изгнани Пагано жуди за доласком ломбардијаца да би им се придружио.</s><s>Он испашта за свој грех животом пустињака и већ га сматрају свецем.</s><s>Арвино мита остарелог пустињака где може наћи своју ћерку и како да стигне у Антиохију.</s><s>Пустињак обећава помоћ.</s><s>Сцена III У харему палате у Антиохији.</s><s>Љубоморне робиње се подсмевају Ђиселдиној лепоти.</s><s>Антиохија пада захваљујући издајству и крсташи упадају у палату.</s><s>Ачано је убијен у бици, а чини се и Оронте.</s><s>Ђиселда бежи од оца, говорећи да не може бити Божија воља да се земља натапа људском крви.</s><s>Арвино покушава да убије своју ћерку.</s> <s>III чин - „Преобраћење“ Сцена I Крсташки камп у долини Јосафат, са Јерусалимом у даљини.</s><s>Ходочасници који прате Крсташе поздрављају Свети Град.</s><s>Ђиселда, бежећи из очевог шатора, наилази на Оронтеа, за кога је сматрала да је мртав.</s><s>Обоје се одричу своје прошлости и заклињу да ће наћи "домовину, живот и небо" у својој љубави.</s><s>Сцена II Арвинов шатор.</s><s>Арвино проклиње изгубљену ћерку.</s><s>И пустињак је нестао.</s><s>Сцена III Унутар пећине, где се Ђиселда сакрила са смртно рањеним Оронтеом.</s><s>Пустињак, који их је пратио, покрштава умирућег младића.</s> <s>IV чин - „Свети Гроб“ Сцена I Пећина у близини Јерусалима.</s><s>Ђиселда има визију, у којој се Оронте јавља и прориче да ће извор Силоим поново потећи.</s><s>Сцена II Ломбардијски шатори, недалеко од Рахелиног гроба.</s><s>Измучени жеђу, Ломбардијци се сећају домовине.</s><s>Ђиселда, пустињак и Арвино доносе вест о чудесном извору.</s><s>Повративши снагу, Ломбардијци су спремни да наставе и освоје Јерусалим.</s><s>Сцена III Арвинов шатор.</s><s>Пустињак је смртно рањен у борби.</s><s>Суочен са смрћу, Пагано открива свој идентитет и два брата се мире.</s> <s>Познате музичке нумере Sciagurata! hai tu creduto (Паганова арија из I чина) Salve Maria! (Ђиселдина молитва из I чина) La mia letizia infondere (Оронтеова арија из II чина) Qual volutta trascorrere (Терцет из III чина са великим солом за виолину) Non fu sogno! (Ђиселдина арија из IV чина) O Signore, dal tetto natio (хор Ломбардијаца из IV чина)</s> <s>Спољашње везе Либрето I Lombardi alla prima Crociata (Giuseppe Verdi - il sito ufficiale) Jerusalém - (француска верзија) (Giuseppe Verdi - il sito ufficiale)</s> <s>Опере</s>

1031

https://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%95%D1%80%D0%BD%D0%B0%D0%BD%D0%B8%20%28%D0%BE%D0%BF%D0%B5%D1%80%D0%B0%29

Ернани (опера)

<s>Ернани (Ernani), опера, drama lirico у четири чина Ђузепеа Вердија</s> <s>Либрето Франческо Марија Пјаве (Francesco Maria Piave) према драми Ернани (Hernani) Виктора Игоа (Victor Hugo).</s> <s>Праизведба 9. март 1844, Венеција у -{Teatro la Fenice}-.</s> <s>Ликови и улоге Ернани (Ernani), разбојник - тенор Дон Карло V (Don Carlo V), краљ Шпаније - баритон Дон Руј Гомез де Силва (Don Ruy Gomez de Silva), шпански великаш - бас Елвира (Elvira), његова рођака и вереница - сопран Ђована (Giovanna), њена пратиља - сопран Дон Рикардо (Don Riccardo), краљев пратилац - тенор Јаго (Iago), Силвин пратилац - бас</s> <s>разбојници и побуњеници у планинама, витезови и чланови Силвиног домаћинства, Елвирине слушкиње, краљеви витезови, шпанско и немачко племство, пажеви, немачки војници (хор)</s> <s>Место и време Пиринеји, Е-ла-Шапел, данас Ахен у Немачкој (Aix-la-Chapelle - Aachen) и Сарагоса, 1519. године.</s> <s>Садржај</s> <s>I чин - „Разбојник“ Ернани и његови пратиоци планирају да отму Елвиру из замка де Силве, који жели да је присили на брак.</s><s>Али, Дон Карлос, краљ Шпаније, такође воли Елвиру.</s><s>Он нуди богатство Елвири, али она га одбија.</s><s>Одлучује да је отме, но, сукобљава се са Ернанијем.</s><s>Силва жели да се освети обојици, али Карлос у том тренутку открива свој идентитет.</s><s>Сви су затечени, а Ернани уз Елвирину помоћ успева да побегне.</s> <s>II чин - „Гост“ За Ернанија се сматра да је мртав и Елвира се удаје за Силву.</s><s>Али, Ернани, успева да дође на венчање маскиран у ходочасника и Силва га прима у дом.</s><s>Када Дон Карлос стигне, пратећи разбојников траг, и тражи да се Ернани изручи, Силва одбија.</s><s>Карлос отима Елвиру.</s><s>Силва и Ернани се споразумевају да је избаве, али под једним условом: заузврат Силвиног гостопримства, Ернани мора умрети када Силва то одлучи.</s> <s>III чин - „Опрост“ Дон Карлос одлази у горобницу његових предака у Е-ла-Шапелу да сачека резултат избора новог цара Светог римског царства.</s><s>Уротиници, Силва и Ернани међу њима, се такође тамо састају да одаберу ко ће убити краља.</s><s>Избор пада на Ернанија.</s><s>Три пуцња из топа објављују вест да је Дон Карлос изабран за Светог Римског Цара.</s><s>Он је чуо договор уротника и наређује да се казне, али Елвира успева да од сада већ цара изнуди опрост тиме што обећава да ће се за њега удати.</s> <s>IV чин - „Маска“ Црна маска баца сенку на целу прославу венчања Карлоса и Елвире.</s><s>На саму ноћ венчања, Силва захтева Ернанијеву смрт.</s><s>Све молбе су залудне.</s><s>Ернани се убија, а Елвира пада у несвест.</s> <s>Познате музичке нумере Come rugiada al cespite (Ернанијева арија из I чина) Ernani, Ernani involami (Елвирина арија из I чина) Infelice, e tuo credevi (Силвина арија из I чина) Lo vedremo, o veglio audace (Дует Силве и Карла из II чина) O de' verd'anni miei (Дон Карлова арија из III чина) Si ridesti il leon di Castiglia (хор Завереника из III чина)</s> <s>Спољашње везе Либрето Ernani (Opera Stanford) Ernani (Giuseppe Verdi - un sito ufficiale) Ноте Ernani - клавирски извод (William and Gayle Cook Music Library) Ernani - клавирски извод (Giuseppe Verdi - il sito ufficiale)</s> <s>Опере</s>

1032

https://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%94%D0%B2%D0%B0%20%D0%A4%D0%BE%D1%81%D0%BA%D0%B0%D1%80%D0%B8%D1%98%D0%B0%20%28%D0%BE%D0%BF%D0%B5%D1%80%D0%B0%29

Два Фоскарија (опера)

<s>Два Фоскарија (), опера, tragedia lirica у три чина Ђузепеа Вердија</s> <s>Либрето Франческо Марија Пјаве (Francesco Maria Piave) према драми Двојица Фоскарија (The Two Foscari) Лорда Бајрона (Lord Byron).</s> <s>Праизведба 3. новембар 1844, Рим у Teatro Argentina.</s> <s>Ликови и улоге Франческо Фоскари (Francesco Foscari), Млетачки Дужд - баритон Јакопо Фоскари (Jakopo Foscari), његов син - тенор Лукреција Контарини (Lucrezia Contarini), Јакопова жена - сопран Јакопо Лоредано (Jakopo Loredano), члан Савета Десеторице - бас Барбариго (Barbarigo), сенатор - сопран Писана (Pisana), Лукрецијина пријатељица и пратиља - сопран Официр Савета Десеторице - тенор Дуждев слуга - бас</s> <s>чланоци Савета Десеторице и Сената, Лукрецијине слушкиње, Венецијанке, народ, маске (хор)</s> <s>Место и време Венеција (Млетачка република), 1457. године.</s> <s>Садржај</s> <s>I чин Сцена I Дворана у Дуждевој палати у Венецији.</s><s>Савет Десеторице и чланови Сената су се окупили да реше случај у који је умешан члан дуждеве породице.</s><s>Јакопо, дуждев син, је ухапшен и налази се у затвору под оптужбом за убиство.</s><s>Сцена II Дворана у палати Фоскарија.</s><s>Јакопова жена Лукреција намерава да сведочи пред судом у заштиту свога мужа, који је осуђен на порогонство.</s><s>Сцена III Дворана у Дуждевој палати.</s><s>Сенатори потврђују пресуду изречену Јакопу.</s><s>Сцена IV Дуждеве личне одаје.</s><s>Франческо Фоскари јадикјуе над немогућношћу да заштити сина од освете тужитеља.</s><s>Лукреција га моли за помоћ.</s><s>Дужд је дубоко ганут њеном храброшћу и љубављу.</s> <s>II чин Сцена I Државни затвор.</s><s>Јакопо осећа блиску смрт и муче га тешки снови.</s><s>Буди се у Лукрецијиним рукама и она му преноси пресуду Десеторице.</s><s>Његов отац мора да лично изрекне пресуду, под будним оком Лоредана, који је један од Десеторице и Јакопов непријатељ.</s><s>Сцена II Дворана у Дуждевој палати.</s><s>Пресуда је потврђена на Савету.</s><s>Јакопо се обраћа оцу за помоћ, али он је немоћан.</s><s>Лукреција доводи њихово двоје деце, у нади да ће смекшати срца Савета, али узалуд.</s><s>Већина Сенатора стаје уз Лоредана.</s> <s>III чин Сцена I Трг Светог Марка.</s><s>Весела регата је у току, када се појављује државна галија да одведе Јакопа.</s><s>Он се опрашта од жене и деце.</s><s>Сцена II Дуждеве личне одаје.</s><s>Стари Франческо пати због губитка јединог сина.</s><s>Неочекивано, стиже писмо од човека који признаје убиство приписано Јакопу.</s><s>Али, прекасно је: Лукреција доноси дужду вест да је Јакопо мртав.</s><s>Чланови Савета, предвођени Лореданом, траже од дужда оставку, под изговором да је сувише стар да обавља ту функцију.</s><s>Лукреција стаје на страну дужда и достојанствено га одводи.</s><s>Чује се велико звоно са Светог Марка, које објављује постављење новог дужда.</s><s>Франческо умире сломљеног срца, а Лоредано ликује над њиме.</s> <s>Познате музичке нумере Dal più remoto esiglio (Јакопова каватина из I чина) Tu al cui sguardo onnipotente (Лукрецијина каватина из I чина) O vecchio cor, che batti (дуждева романса из I чина) Non maledirmi (Јакопова молитва из II чина)</s> <s>Спољашње везе Либрето I Due Foscari (Opera Stanford) I Due Foscari (Giuseppe Verdi - un sito ufficiale)</s> <s>Опере</s>

1033

https://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%88%D0%BE%D0%B2%D0%B0%D0%BD%D0%BA%D0%B0%20%D0%9E%D1%80%D0%BB%D0%B5%D0%B0%D0%BD%D0%BA%D0%B0%20%28%D0%BE%D0%BF%D0%B5%D1%80%D0%B0%29

Јованка Орлеанка (опера)

<s>За чланак о историјској личности погледајте Јованка Орлеанка.</s><s>Јованка Орлеанка (-{Giovanna d'Arco}-), опера, -{dramma lirico}- у три чина са прологом Ђузепеа Вердија</s> <s>Либрето Темистокле Солера (-{Temistocle Solera}-) према драми Девица из Орлеана (-{Die Jungfrau von Orleans}-) Фридриха фон Шилера (-{Friedrich von Schiller}-).</s> <s>Праизведба 15. фебруар 1845, Милано у -{Teatro alla Scala}-.</s> <s>Ликови и улоге Шарл -{VII}- (-{Charles VII/Carlo VII}-), француски краљ - тенор Јакоб (-{Jakob/Giacomo}-), пастир из Дом-Ремија - баритон Јованка (Жан) (-{Jeanne/Giovanna}-), његова ћерка - сопран Дели (-{Delil}-), краљев официр - тенор Талбот (-{Talbot}-), наредник енглеских снага - бас</s> <s>краљеви официри, народ Ремса, француски и енглески војници, добри и зли духови, племство, хералди, пажеви, девојке, представници, сељани, витезови, даме (хор)</s> <s>Место и време Дом-Реми (-{Dom-Rémy}-) и Ремс (-{Reims}-) у -{XV}- веку, током Стогодишњег Рата.</s> <s>Садржај</s> <s>Пролог Сцена -{I}- Велика дворана у замку Дом-Реми.</s><s>Краљ Шарл говори сељанима и официрима о сну у којем је видео светилиште и у којем му је речено да у њему посвети свој мач и шлем Девици Марији.</s><s>Сељани сматрају да је то место поседнуто злим духовима.</s><s>Сцена -{II}- Шума.</s><s>Јованка се моли пред ликом Богородице.</s><s>Види себе како је растрзана између земаљских и небеских сила љубави и верује да чује позив да ослободи Француску.</s><s>Она охрабрује краља и исказује одлучност да га прати.</s><s>Њен отац, који је чуо тај разговор, је се одриче.</s> <s>-{I}- чин Сцена -{I}- Енглески логор у околини Ремса.</s><s>Енглески војници су чули за Јованкин небески позив и боје се предстојеће битке.</s><s>Њен отац жели да се освети Шарлу, за којег сматра да му је завео ћерку и спреман је да је преда енглеској војсци.</s><s>Сцена -{II}- Башта у краљевској палати у Ремсу. након победе над Енглезима, Јованка жели да оде кући и врати се једноставном животу.</s><s>Шарл јој изјављује љубав и тражи од ње да га крунише.</s><s>Јованка је у страху да ће земаљска љубав бити јача од небеске.</s> <s>-{II}- чин Трг пред катедралом у Ремсу.</s><s>Док народ слави Јованку, њен отац је оптужује за вештичарење, а Шарла за богохуље.</s><s>Мислећи да је заиста крива, Јованка се не брани.</s><s>Народ тражи да буде протерана и Јакоб је изручује Енглезима.</s> <s>-{III}- чин Енглеска утврда, недалеко од попришта битке.</s><s>Јованка, у затвору, моли се да буде ослобођена и да јој Небеске силе опросте, да би поново могла водити француску војску.</s><s>Јакоб схвата да му је ћерка невина и ослобађа је.</s><s>Јованка извојује победу и спаси Шарла, али сама је смртно рањена.</s><s>Сви жале за Јованком, која се предаје Девици Марији како је то учинила и у шуми код Дом-Ремија.</s> <s>Познате музичке нумере -{Sotto una quercia}- (Под једним храстом) - краљева каватина из I чина -{Sempre all'alba}- (Увек у зору) - Јованкина каватина из I чина -{O fatidica foresta}- (Шумо дивна, чуј) - Јованкина романса из II чина</s> <s>Спољашње везе Либрето -{Giovanna d'Arco (Giuseppe Verdi - il sito ufficiale)}-</s> <s>Јованка Орлеанка (опера)</s>

1034

https://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%90%D0%BB%D0%B7%D0%B8%D1%80%D0%B0%20%28%D0%BE%D0%BF%D0%B5%D1%80%D0%B0%29

Алзира (опера)

<s>Алзира (Alzira), опера, tragedia lirica у два чина са прологом Ђузепеа Вердија</s> <s>Либрето Салваторе Камарано (Salvatore Cammarano) према Волтеровој (Voltaire) трагедији Алзира, или Американци (Alzire, ou Les Américains).</s> <s>Праизведба 12. август 1845, Напуљ у Teatro San Carlo.</s> <s>Ликови и улоге Алваро (Alvaro), гувернер Перуа - бас Гусмано (Gusmano), његов син и наследник - баритон Овандо (Ovando), шпаснки официр - тенор Заморо (Zamoro), поглавица перуанског племена - тенор Аталиба (Ataliba), поглавица перуанског племена - бас Алзира (Alzira), Аталибина ћерка - сопран Зума (Zuma), њена сестра - мецосопран Отумбо (Otumbo), ратник Инка - тенор</s> <s>Шпански официри и војска, Инке, слушкиње гувернера (хор)</s> <s>Место и време Перу средином XVI века.</s> <s>Садржај</s> <s>Пролог Широка равница око реке Рима.</s><s>Перуанци, које су покорили Шпанци, су ухватили шпанског гувернера Алвара и спремају се да га убију.</s><s>Њихов поглавица Заморо, за којег су мислили да је мртав, враћа се свом племену и ослобађа старог Алвара.</s> <s>I чин Сцена I Трг у Лими.</s><s>Шпански војници крећу у поход на нове територије.</s><s>Алваро објављује своју оставку у име свог сина Гусмана.</s><s>Гусманов први поступак као гуернера је ослобађање Аталиба, поглавице Инка, који се предао краљу Шпаније.</s><s>Гусмано је заљубљен у Аталибину ћерку Алзиру, али она воли Замора.</s><s>Сцена II Алзирина соба у гувернеровој палати.</s><s>Аталиба покушава да је убеди у политичку потребу њеног венчања са Гусманом, али Алзира то одбија.</s><s>Неопознати Инка, у ствари Заморо, улази у палату и Алзирине одаје.</s><s>Љубавници се куну на вечну оданост, али их узненађује Гусмано, који осуђује ривала на смрт, тако прекршивши споразум Шпанаца и Перуанаца.</s><s>Његов отац Алваро, чији је живот Заморо спасао, моли за милост, али је Гусмано непоколебљив.</s><s>Тек побуна Инка ка тера да ослободи Замора.</s><s>Шпанци и Перуанци се заклињу на ће се срести у бици и борити на смрт.</s> <s>II чин Сцена I Унутар тврђаве у Лими.</s><s>Шпански војници славе победу над Инкама, а Заморо и Алзира су поново у Гусмановим рукама.</s><s>Заморо је осуђен на смрт.</s><s>Да спаси живот свог љубавника, Алзира је спремна да се уда за Гусмана.</s><s>Сцена II Камена пећина.</s><s>Инка ратник Отумба доноси вести о ослобађању Тамора, али када поглавица сазна за цену која је плаћена за то заклиње се да ће зауставити венчање.</s><s>Сцена III Дворана у гувернеровој палати.</s><s>На путу према олтару са Алзиром, Гусмана напада и рањава човек у шпанској униформи.</s><s>То је Заморо.</s><s>Умирући Гусмано признаје своју кривицу, опрашта убиство и уједињује Алзиру и Замора.</s> <s>Познате музичке нумере Da Gusman, su fragil barca (Алзирина арија из I чина) Miserandi avanzi (Заморова арија из II чина)</s> <s>Спољашње везе Либрето Alzira (Giuseppe Verdi - il sito ufficiale) Ноте Alzira - клавирски извод (William and Gayle Cook Music Library) Alzira - клавирски извод (Giuseppe Verdi - il sito ufficiale)</s> <s>Опере</s>

1035

https://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%90%D1%82%D0%B8%D0%BB%D0%B0%20%28%D0%BE%D0%BF%D0%B5%D1%80%D0%B0%29

Атила (опера)

<s>Атила (), опера, -{dramma lirico}- у три чина са прологом Ђузепеа Вердија</s> <s>Либрето Темистокле Солера (-{Temistocle Solera}-) према трагедији Атила, краљ Хуна (-{Attila, König der Hunnen}-) Захарије Вернера (-{Zacharias Werner}-).</s> <s>Праизведба 17. март 1846, Венеција у -{Teatro la Fenice}-.</s> <s>Ликови и улоге Атила (-{Attila}-), краљ Хуна - бас Ецио (-{Ezio}-), римски генерал - баритон Одабела (-{Odabella}-), ћерка господара Аквилеје - сопран Форесто (-{Foresto}-), витез Аквилеје - тенор Улдино (-{Uldino}-), млади Бретонац, слуга Атилин - тенор Лав I (-{Leone}-), римски папа - бас</s> <s>принчеви, краљеви, војници, Хуни, Гепиди, Остроготи, Херули, Турингиани, Квади, Друиди, свештенице, народ Аквилеје, жене-ратнице Аквилеје, римски официри и војска, римске девице и деца, пустињаци, робови (хор)</s> <s>Место и време Аквилеја у тршћанском заливу, Јадранске лагуне на будућем месту Венеције и околина Рима средином -{V}- века.</s> <s>Садржај</s> <s>Пролог Сцена -{I}- Главни трг у Аквилеји.</s><s>Атила и његова војска славе победу над градом.</s><s>Вођа заробљених жена-ратница, Одабела, оставља добар утисак на Атилу.</s><s>Она је ћерка господара Аквилеје којег је Атила убио.</s><s>Римски генерал и царски гласник прилази Атили, али Хун одбија његов предлог да влада остатком Римског царства, ако остави Италију на миру.</s><s>Сцена -{II}- Јадранске лагуне где су се избеглице из Аквилеје сакриле.</s><s>Њихов вођа, Форесто, нестрпљив је да ослободи воју вољену Одабелу из руку Атиле.</s> <s>-{I}- чин Сцена -{I}- Шума недалеко од Атилиног кампа изван Рима, ноћу.</s><s>Одабела се придружила Атилиној војсци да освети оца и љубавника, за којег мисли да је мртав.</s><s>Потајно се среће са Форестом, који је оптужује за издајство.</s><s>Она га успева убедити да јој је намера да прати пример Јудите, библијске јунакиње, и да спаси свој народ.</s><s>Сцена -{II}- Атилин шатор.</s><s>Старац у сну упозорава Атилу да не наставља са освајањем Рима.</s><s>Сцена -{III}- Атилин камп.</s><s>Атила ипак није послушао савет из сна и окупља војску за напад.</s><s>Наједном, до њих долази процесија и он препознаје њеног предводника, папу Леа, као старца из сна.</s><s>У исто време се на небу појаве две приказе са пламеним мачевима.</s><s>Атила је ужаснут.</s> <s>-{II}- чин Сцена -{I}- Ециов камп недалеко од Рима.</s><s>Цар Валентиниан жели примирје са Атилом и позива свог генерала Еција.</s><s>Ецио се не одазива, већ се ослања на стару славу Рима и удружује се са Форестом у намери да убију Атилу.</s><s>Сцена -{II}- Атилин камп.</s><s>Краљ Хуна одржава банкет да прослави примирје.</s><s>Одабела спречава Форестов покушај да убије Атилу, јер жели да га сама убије.</s><s>Она упозорава Атилу да је пехар са вином отрован и тражи да сама казни Фореста, спашавајући га тиме од Атилиног беса.</s><s>Захвалан, Атила објављује да се венчава са Одабелом.</s> <s>-{III}- чин Шума недалеко од Атилиног кампа.</s><s>Форесто и Ецио се спремају да нападну Атилу.</s><s>Сматрајући да га је Одабела издала, Форесто је љубоморан и бесан.</s><s>Она је, пак, побегла из кампа и убеђује Фореста да је невина.</s><s>Атила, у потрази за Одабелом, пада у заседу.</s><s>Форесто га напада, али Одабела га прва пробада мачем, ослобађајући свој народ као што је то учинила и библијска Јудита.</s> <s>Познате музичке нумере -{Oh! nel fuggente nuvolo}- (Одабелина арија из -{I}- чина) -{Mentre gonfiarsi l'anima}- (Атилина арија из -{I}- чина) -{Che non avrebbe il misero}- (Форестова романса из -{III}- чина)</s> <s>Спољашње везе Либрето -{Attila (Opera Stanford)}- -{Attila (Giuseppe Verdi - un sito ufficiale)}-</s> <s>Опере</s>

1036

https://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%A1%D0%BF%D0%B8%D1%81%D0%B0%D0%BA%20%D0%B3%D1%80%D1%87%D0%BA%D0%B8%D1%85%20%D0%B1%D0%BE%D0%B6%D0%B0%D0%BD%D1%81%D1%82%D0%B0%D0%B2%D0%B0

Списак грчких божанстава

<s>Списак грчких божанстава :</s> <s>Дванаест врховних божанстава Олимпа Афродита Аполон Арес Артемида Атина Деметра Дионис Хефест Хера Хермес Посејдон Зевс</s> <s>Примордијална божанства Ананка Ереб Ерос Етар Геа Хаос Хемера Хрон Несоје Никта Понт Таласа Тартар Уран</s> <s>Титани Астреј Атлант Епиметеј Феба Хиперион Јапет Кеј Крије Хрон Лета Менетије Метида Мнемосина Океан Палант Перс Прометеј Реа Теја Темида Тетија</s> <s>Морска божанства Афеја Амфитрита Форкије Глаук Кето Нереј Нереиде Океан Океаниде Посејдон Протеј Таласа Таумант Теја Тритон</s> <s>Богови ветрова Апелиотес Бореј Еол Еурос Каикос Либос Нотос Скирон Зефир</s> <s>Остала божанства Алфеј Антерос Асоп Астреја Асклепије Аластор Ата Бија Дим Дика Енио Еоја Ерида Ериније Ерса Фоб Хад Харите Хеба Хеката Хелије Херакле Хестија Хигија Химен Хипнос Хоре Ида Илитија Ирида Каирос Калипсо Кере Кратос Лета Лиса Мојре Мом Морфеј Музе Нефела Немесис Ника Пан Персефона Плут Пријап Сабазије Селена Стикс Танатос Тиха Зел</s> <s>Галерија</s> <s>Види још Родослов старогрчких богова</s> <s>Грчка митологија</s> <s>Грчка божанства</s>

1037

https://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%9F%D0%BE%D1%81%D0%B5%D1%98%D0%B4%D0%BE%D0%BD

Посејдон

<s>Посејдон (, ) бог је мора из грчке митологије, син титана Хрона и његове жене Реје, бог мора, олује, земљотреса и коња.</s><s>Његов римски еквивалент је Нептун.</s> <s>У преолимпијској Грчкој из бронзаног доба поштован је као главно божанство у Пилосу и Теби.</s><s>Он је имао и култну титулу „земљотресача“.</s><s>У митовима о изолованој Аркадији повезан је са Деметром и Персефоном и био је поштован као коњ, међутим чини се да је првобитно био бог вода.</s><s>Он је често сматран кротитељем или оцем коња, а ударцем свог трозупца створио је изворе који су повезани са речју коњ.</s> <s>Посејдон је био заштитник помораца и многих хеленских градова и колонија.</s><s>Хомер и Хесиод сугеришу да је Посејдон постао господар мора након пораза свог оца Хрона, када је свет био подељен жребом између његова три сина; Зевсу је дато небо, Хаду подземни свет, а Посејдону море, а Земља и планина Олимп припадали су свој тројици.</s><s>У Хомеровој Илијади, Посејдон подржава Грке против Тројанаца током Тројанског рата и у Одисеји, током морског путовања од Троје назад кући у Итаку, грчки јунак Одисеј изазива Посејдонов бес, ослепљујући његовог сина Киклопа Полифема, што резултира Посејдоновом кажњавању олујама, потпуним губитком брода и сапутника и десетогодишњим закашњењем.</s><s>Посејдон је такође тема Хомерске химне.</s><s>У Платоновом Темеју и Критији легендарно острво Атлантида било је Посејдонов домен.</s> <s>Атина је постала богиња заштитница града Атине након надметања са Посејдоном, а он је остао на Акропољу у облику свог сурогата Ерехтеја.</s><s>После борбе, Посејдон је послао монструозну поплаву на Атичку равницу, да казни Атињане због тога што га нису изабрали.</s> <s>Етимологија</s> <s>Посејдоново име вероватно је изведено од грчких речи , -{posis}- = „мушкарац”, „муж” и , да = „земља”.</s> <s>Култ</s> <s>Осим у римској митологији где је био поштован као Нептун, Посејдон је своје пандане имао и у илирској митологији - Родон, те у етрушчанској - Нетунс.</s><s>У микенској је култури био поштованији од самог Зевса, а натписи с његовим именом пронађени су на бројним споменицима и натписима.</s> <s>Поморци су му се молили за сигурна путовања, а каткад су утапали коње као жртве.</s><s>Посејдон је заузврат стварао мирно море и нова острва.</s><s>Кад је био увређен или игнорисан, својим би трозубом ударио тло те би узроковао бродоломе, потресе, утапања и олује.</s> <s>У Риму је био првенствено поштован као бог коња - -{Neptune Equester}-, заштитник коњских трка.</s><s>Постојао је његов храм у близини коњских тркаћих стаза у Риму - -{Circus Flaminius}-, а такође и један у месту -{Campus Martius}- где се славила свечаност -{Neptunalia}- 23. јула.</s> <s>Карактеристике</s> <s>Посејдон је приказиван у својој кочији коју су вукли нилски коњи или обични коњи који су се могли јахати по мору.</s><s>Био је приказиван и с делфинима те с рибама трозупкама.</s><s>Његова је палата била на океанском дну, саздана од корала и драгуља.</s> <s>Митологија У грчкој митологији Посејдон је бог мора, земљотреса и коња.</s><s>Римљани су имали инспирацију из грчке митологије па су у својој римској митологији измислили бога мора Нептуна, а у етрурћанској Нетунса.</s> <s>Као и сву његову браћу и сестре, и Посејдона је прогутао његов отац, али је и Посејдона, као и сву осталу браћу и сестре је ослободио Зевс, најмлађи син Хроноса.</s><s>Зевс је тада збацио са власти свога оца и преузео власт.</s><s>Преузевши власт, Зевс је поделио земљу на три дела, јер је наводно била превелика.</s><s>Посејдону је дао море, Хаду подземни свет, а за себе је задржао земљу и небо.</s> <s>Када је био добре воље Посејдон би стварао нова острва и море би било мирно, а када је био лоше воље, уз помоћ свог трозупца, подстицао је земљотресе, потапање бродова и дављења.</s><s>Живео је у палати на дну мора која је направљена од корала и дијаманата.</s><s>Имао је много деце са много жена, како са богињама тако и са смртним женама.</s><s>Нека од његове деце су:</s> <s>Тритон од Амфитрите Полифем од Тоосе Антеј од Геје Орион од Еуријале Пелија и Нелеј од Тире Пегас и Хрисаор од Медузе Атлант од Клито Батамос од Хромагуса и многи други.</s> <s>Пошто је окруживао земљу, а самим тим и утицао на њу, познат је и по именима Космозостис, Космосистис, Месопонтиос, Пелагиос, Понтократор и многим другим.</s><s>Борио се са Атином око тога чији је град Атина.</s><s>Пошто је изгубио, наљутио се и Атињанима створио само изворе слане воде.</s> <s>Рођење и детињство</s> <s>Посејдон је био Хронов и Рејин син.</s><s>Као и његову браћу и сестре, прогутао га је његов отац.</s><s>Касније их је спасио Зевс присиливши свог оца да их све поврати.</s><s>Зевс, Хекатонхири, Гиганти и Киклопи свргнули су Хрона и остале Титане.</s><s>Према другој верзији мита, Посејдона су одгајили Телхини, становници острва Родоса.</s><s>Кад је свет подељен на три дела, Зеус је добио земљу и небо, Хад подземље, а Посејдон море.</s> <s>Љубавници</s> <s>Његова жена била је Амфитрита, Нерејева и Доридина кћи, нимфа и морска богиња.</s><s>С њом је имао синове Тритона и кћер Роду.</s><s>Посејдон се заљубио у Пелопа, прекрасног младића, Танталова сина.</s><s>Одвео га је на Олимп и учинио га својим љубавником, пре него што је то учинио Зеус с Ганимедом.</s><s>Да би му захвалио за његову љубав, Посејдон је Пелопу дао крилату кочију коју је искористио у утрци с Еномајем за Хиподамијину руку.</s><s>Посејдон је такође силовао Етру која је после родила Тезеја.</s><s>Имао је везу с Алопом, а њен отац ју је закопао живу.</s><s>Посејдон ју је претворио у истоимени извор у Елеузини.</s><s>Посејдон је спасио Амимону од развратног сатира, а заједно су имали дете - Науплија.</s><s>С Медузом је имао сношај на поду Атининог храма.</s><s>Због тога је Медуза претворена у чудовиште.</s><s>Кад је после Персеј обезглавио Медузу, из њена су врата рођени Пегаз и Хрисаор.</s><s>Посејдон је спавао с Кенидом, а потом испунио њену жељу и претворио је у мушкарца - Кенеја.</s><s>Смртница Тира била је удата за Кретеја, али волела је Енипеја, речног бога, који ју је одбијао.</s><s>Једног се дана пожудни Посејдон прерушио у Енипеја и спавао с Тиром.</s><s>Потом је она родила близанце Пелију и Нелеја.</s><s>У старијем облику морске богиње, Деметра је била предмет Посејдонове пожуде.</s><s>Она му је одолевала и сакрила се у крдо коња.</s><s>Посејдон се претворио у пастува и навалио на њу.</s><s>Деметра је због тога била бесна и отишла је да опере свој гњев у реци Ладон.</s><s>Посејдону је родила кћер Деспину и коња Ариона с црном гривом.</s><s>Зато је у Аркадији Деметра често била поштована као богиња с коњском главом.</s> <s>Посејдон и Атина</s> <s>Атина се такмичила с Посејдоном око тога ко ће бити заштитник новог и неименованог града.</s><s>Договорили су се да ће сваки од њих дати грађанима један дар па ће они изабрати који им је дражи.</s><s>Посејдон је забио свој трозубац у тло и појавио се извор који им је дао могућност трговања, а и воду, али била је слана и није била за пиће.</s><s>Атина им је понудила стабло маслине.</s><s>Грађани су прихватили маслину, и Атину за заштитницу, јер стабло им је доносило уље, дрво и храну.</s><s>Град је назван Атина.</s> <s>У другој верзији приче, Посејдон је створио првог коња, али ипак је Атинин дар изабран.</s> <s>Троја</s> <s>Посејдон и Аполон увредили су Зеуса и послати су да служе краљу Лаомедону.</s><s>Он им је заповедио да саграде велики зид око града и обећао да ће их добро наградити, али то није и испунио.</s><s>Да би се осветио, пре Тројанског рата, Посејдон је послао морско чудовиште да нападне Троју (чудовиште је после убио Херакло).</s> <s>У Хомеровој Илијади Посејдон је био на страни Ахејаца, а каткад је и сам учествовао у борби против Тројанаца.</s><s>Но, у 20. певању ипак је спасао Енеју од Ахилеја.</s> <s>У Одисеји Посејдон мрзи Одисеја, јер је ослепио његовог сина Киклопа Полифема.</s><s>Стога је послао на његову посаду олују и одгодио Одисејев повратак на Итаку.</s><s>Одисеју је, након што се вратио свом дому, речено да ће морати на још једно путовање пре него што може водити срећан и миран живот, без Посејдонова гњева.</s><s>Врач Тиресија рекао му је да на острву поштује Посејдона, да би ублажио његов гнев.</s> <s>Види још Атлантида Одисеја</s> <s>Референце</s> <s>Литература</s> <s>.</s><s>Gantz, Timothy, Early Greek Myth: A Guide to Literary and Artistic Sources, Johns Hopkins University Press, 1996, Two volumes: (Vol.</s><s>1), (Vol.</s><s>2).</s><s>GML Poseidon Gods found in Mycenaean Greece; a table drawn up from Michael Ventris and John Chadwick, Documents in Mycenaean Greek second edition (Cambridge 1973) Hesiod, Theogony, in The Homeric Hymns and Homerica with an English Translation by Hugh G. Evelyn-White, Cambridge, Massachusetts., Harvard University Press; London, William Heinemann Ltd. 1914.</s><s>Online version at the Perseus Digital Library.</s><s>Homer, The Iliad with an English Translation by A.T. Murray, PhD in two volumes.</s><s>Cambridge, Massachusetts., Harvard University Press; London, William Heinemann, Ltd. 1924.</s><s>Online version at the Perseus Digital Library.</s><s>Homer; The Odyssey with an English Translation by A.T. Murray, PH.</s><s>D. in two volumes.</s><s>Cambridge, Massachusetts., Harvard University Press; London, William Heinemann, Ltd. 1919.</s><s>Online version at the Perseus Digital Library.</s><s>Michael Janda, Eleusis.</s><s>Das indogermanische Erbe der Mysterien, Innsbruck 2000, pp.</s><s>256–258 (Innsbrucker Beiträge zur Sprachwissenschaft, vol.</s><s>96)</s> <s>Спољашње везе</s> <s>Theoi.com: Poseidon</s> <s>Грчки богови</s>

1038

https://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%94%D0%B5%D0%BC%D0%B5%D1%82%D1%80%D0%B0

Деметра

<s>Деметра (грчки ) је у грчкој митологији кћи Реје и Крона, сестра Хестије, Хере, Хада, Посејдона и Зевса је поштована као богиња жита и плодности, неговатељица младих и зелене земље, чуварка брака и светог закона.</s><s>У хомерским химнама назива се „доноситељицом доба“, што се сматра знаком да је била поштована много пре него што је постала једна од Олимпијаца.</s> <s>Њен римски еквивалент је Церера.</s> <s>Митови и приче Данас су познати многи митови и приче о Деметри, али је дефинитивно најпознатија прича о њој и њеној ћерки Персефони.</s><s>Деметра и Персефона су током Персефониног одрастања биле нераздвојне, и Деметра ју је обожавала.</s><s>Међутим, једног дана, док је Персефона била на некој ливади и брала цвеће земља се отворила и бог подземља, Хад, повуче је доле са собом.</s><s>Овај догађај има и у позадини једну причу о расправи Зевса и Хада и њиховом договору, у којем је и сама Персефона била укључена, јер се Хад био заљубио у њу.</s> <s>Када је Деметра сазнала шта се десило, такав је гнев и туга обузе, да за време њеног туговања, ниједно житно поље није родило, као да је читава природа туговала са њом.</s><s>Видевши да овако неће моћи дуго, Зевс одлучи да начини споразум између Деметре и Хада.</s><s>Одлучено је да 8 месеци Персефона проводи са својом мајком, а 4 са Хадом.</s> <s>Од тада у народу у Грчкој постоји веровање да док је Персефона са Деметром, житна поља рађају и дају огромне приносе.</s><s>Али када се Персефона врати код Хада, онда 4 месеца све одумире.</s> <s>Деметра и Персефона су биле и централне фигуре Елеусинске мистерије, религиозне церемоније у њихову част, традиције која је претходила олимпијском пантеону и која можда вуче корене из Микенске цивилизације.</s> <s>Плоче и предмети из Пилоса из периода око 1.400 година п.н.е. бележе жртвене предмете намењене двема краљицама и краљу, што може представљати Персефону, Деметру и Посејдона, пошто су њих две биле обожаване заједно и обично их нису одвајали као два божанства.</s> <s>Симболи Деметрини симболи су клас, нарцис и бубамара, док јој је рода омиљена птица.</s> <s>Референце</s> <s>Спољашње везе</s> <s>Грчки богови Зевсове жене Посејдонове жене Силовање Персефонe</s>

1039

https://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%90%D0%BF%D0%BE%D0%BB%D0%BE%D0%BD

Аполон

<s>Аполон (грч. -{Απολλων [Apollon]}- – Аполон или -{Απελλων [Apellon]}- – Апелон; стгрч. -{Φοιβος [Foibos]}- – Фоибос) је један од олимпских богова из старогрчке и римске религије.</s><s>Аполон је бог стреличарства, музике, игре, истине и пророчанства, исцељења и болести, Сунца и светлости, поезије и многих још ствари.</s><s>Један је од најважнијих и најкомплекснијих грчких богова.</s><s>Син је Зевса и Лете, као и брат близанац Артемиде, богиње лова.</s><s>Виђен је као најлепши бог и идеал здравог, складно развијеног и лепог младића, кога су Хелени звали курос.</s><s>Аполон је познат и у етрурској митологији, која је била под утицајем хеленске, под именом Аплу.</s> <s>Као божански заштитник Делфа (Apollo Pythios), Аполон се сматра пророчанским богом пророчишта у Делфима.</s><s>Аполон је бог који пружа помоћ и одбија зло, због тога га често називају „одвратником зла“.</s><s>Делфски Аполон је заштитник морепловаца, странаца и заштитник бегунаца и избеглица.</s> <s>Медицина и исцељења су такође повезана са Аполоном било да је он помагао сам или је посредовао преко његовог сина Асклепија.</s><s>Он је избављао људе од епидемија али је у исто време био и бог који са својим стрелама могао донети лоше здравље и смртоносну кугу.</s> <s>Касније је у римској митологији постаје Аполон Хелиос и поистовећује се са сунцем, односно божанством Сол.</s><s>Епитет му је Феб.</s> <s>Порекло и етимологија За порекло имена Аполон се верује да је из прехеленског доба.</s><s>Мада Плутарх има објашњење да Аполон означава једно као супротност мноштву, док Хесикијус тражи порекло у дорској речи -{απελλα}- што наводи на скупност, саборност и треба да означава хеленску државност.</s><s>Међутим, многи виде још у божанству прехеленског доба Апалунашу (поштованог међу Хиксима у Малој Азији) претка Аполона.</s><s>Ово је занимљиво стога што се зна да је у Пергу био храм посвећен овом божанству, мада се у неким таблицама с клинастим писмом наводи и град Вилус, за који су неки историчари склони да тврде да представља управо хеленски Илион (Троју).</s> <s>Име Аполон — за разлику од сродног старијег имена Пеан — се углавном не налази у текстовима Линеара Б (микенски грчки), иако постоји могућа потврда у лакунозном облику ]pe-rjo-[ (Линеар Б: ]-[) на КН Е 842 плочи.</s> <s>Аполоново грчко име можда је изведено из прехеленске сложенице Апо-оллон повезане са архаичним глаголом 'Апо-елл- који је дословно некад значио „онај који се прегиба“, односно „онај који тера“ - Аполон је терао зло, болести и несклад.</s> <s>Плутарх пише да поллон значи „много“, а према томе Аполлон је негација мноштва.</s> <s>Хесихије повезује име са дорским (-{apella}-) = „скупштина“, тако да би и Аполон могао бити Бог политичког живота.</s> <s>По другом тумачењу, Аполон је од глагола ἀπόλλυμι (аполими) што значи уништити.</s> <s>Карактеристике</s> <s>Аполон је бог медицине, лечења и стрељаштва, али и носилац смртне почасти.</s><s>Такође је био и бог пророчанства и колонизације.</s><s>Вођа је Муза (-{Apollon Musagetes}-) те притом и бог музике и поезије.</s><s>Певале су му се химне зване пеани.</s><s>Био је заштитник бројних пророчишта и храмова, а посебно се истичу Делфи и Делос.</s><s>После је преузео и идентитет Хелија као бог сунца (-{Apollon Helios}-).</s> <s>Људи су га поштовали јер је био бог светлости и Сунца без чега живот не би био могућ, а такође и зато што је био бог склада и лепоте, који чине живот смисленим.</s><s>Идеал је грчког „куроса“, складног, развијеног и лепог младића.</s><s>Аполон је штитио људе, лечио их, бринуо се за њих, награђивао добро и кажњавао зло.</s><s>Био је и бог стрељаштва, а његове стреле никад нису промашиле мету, поготово кад су кажњавале зло и носиле кугу.</s><s>Био је и бог пророчанства у којима је људима објављивао Зевсову вољу преко пророчица, посебно Питије и Сибиле.</s> <s>Свете Аполонове животиње: лабуд (пре него што је био рођен, поток је био окружен лабудовима) скакавац (симбол песме) врана (дојавила му је превару његове љубавнице Короне) змија (симбол пророчанства и лекара) грифон - митолошка створења са изгледом лава и орла вук делфин соко гавран миш</s> <s>Аполонови атрибути: лук и стреле лира или китара (симбол бога уметности) ловоров венац троножац као симбол његових пророчанских моћи.</s> <s>Аполон је често био симбол склада, поготово у литератури, а био је и контраст Дионису.</s> <s>Хеленски Аполон Припада другој генерацији богова са Олимпа, јер је син Зевса и Лете, као и његова сестра близнакиња Артемида.</s><s>Аполон је био прелепи бог, висок, складно грађен и бујне косе, и због тога је имао много љубавних авантура, како са Нимфама, тако и са обичним смртницама.</s><s>Једном је заволио кћерку бога Пенеја, Дафне.</s><s>Међутим она му љубав никако није узвраћала, већ је, пошто је бог стално прогањао, замолила оца да је у нешто претвори, како би се спасила.</s><s>Тако и би.</s><s>Нимфа је претворена у биљку ловор, биљку која је од онда посвећена Аполону.</s> <s>Аполон је био и бог ратник, веома вешт стрелац, који је могао све стреле да добаци јако далеко.</s><s>Људи су прекомерно обожавали, по разним храмовима и пророчиштвима, на такмичењима и жртвовањима.</s><s>Постао је религијски симбол како у уметности, тако и у раду.</s><s>Шта више, неки га сматрају Питагориним оцем.</s> <s>Митологија</s> <s>Рођење</s> <s>Када је богиња Хера сазнала да Лета носи децу њеног мужа Зевса, била је бесна и љубоморна те се одлучила да се освети тако што није допустила Лети да остане на чврстој земљи (копну или острву) и Лета је била присиљена где ће се породити.</s><s>Док ју је гонила змија Питон са главом змајa коју је на њу послала Хера, Лета је наишла на новостворено острво Дел које је плутало на води и није било ни копно ни острво, а био је окружен лабудовима.</s><s>Кад је крочила на њу, две су стене изрониле из морских дубина; једна је зауставила кретање острва, а друга је стала змији на пут.</s><s>Затим је Лета на гори кинту родила близанце — сина Аполона и ћерку Артемиду.</s><s>После је Зевс приковао Дел за дно океанa да више не плута, а острво је постало посвећено Аполону.</s> <s>Хера је отела Илитију, богињу рађања, да би спречила Лету од порођаја.</s><s>Остали су богови преварили Херу тако што су јој понудили огрлицу од јантара дугачку 8 m, а богиња је успела да побегне.</s><s>Легенда каже да је Артемида рођена прва, а потом да је помогла мајци да роди њеног брата Аполона.</s><s>Аполон је рођен на седми дан месеца Таргелиона, те су седми и двадесети дан тог месеца после били њему посвећени.</s> <s>Живот Када је Аполон одрастао, верни пријатељи су му били златна лира и сребрни лук.</s><s>Кренуо је у Делфе да би се осветио Питону који је прогонио и покушао да силује његову мајку.</s><s>Нашао га је у једној ували под Парнасом и убио га стрелама, а његово тело је закопао у земљу.</s><s>Тада се та земља звала Питон, а он јој је променио име у Делфи, да се за њега више никад не би чуло.</s><s>Но, пророчице су га често називале — Питијама.</s><s>На месту победе утемељио је и познато светилиште.</s><s>У тој ували је био и извор који је емитовао паре које су помагале пророчицама да падну у транс.</s> <s>Када је Зевс погодио муњом Асклепија, Аполоновог сина, због ускрснућа мртваца, Аполон је за освету убио Киклопа који је ту муњу израдио.</s><s>Уместо да буде заувек прогнан у Тартар, по Зевсовој је заповести отишао у Тесалију и служио код доброг Адметa као обичан пастир.</s><s>Аполон је био задивљен Адметовим гостопримством те је учинио да му све краве доносе близанце, a такође му је помогао да освоји руку принцезе Алкестије, Пелијеве кћери.</s><s>Још је и уверио Мојре са га поштеде смрти (главни чланак: Адмет).</s> <s>Кад се ближила зима, одвезао би се својим колима упрегнутим лабудовима у Хипербореју где влада вечно пролеће.</s><s>Пролеће и лето је проводио у Делфима, а јесен и зиму у тој земљи, а каткад и на Олимпу.</s> <s>Аполонов долазак на Олимп је доносио радост и добро расположење.</s><s>Долазио је као вођа Муза, свирао би лиру, a нико му није био раван те би чак и Арес уздахнуо на његово свирање.</s><s>Аполон и Артемида су били Зевсови миљеници, а то је био разлог љубоморе других богова.</s> <s>Види још Аполон и Кирена</s> <s>Референце</s> <s>Литература</s> <s>Hesiod, Theogony, in The Homeric Hymns and Homerica with an English Translation by Hugh G. Evelyn-White, Cambridge, MA., Harvard University Press; London, William Heinemann Ltd. 1914.</s><s>Online version at the Perseus Digital Library.</s><s>Homer, The Iliad with an English Translation by A.T. Murray, PhD in two volumes.</s><s>Cambridge, MA., Harvard University Press; London, William Heinemann, Ltd. 1924.</s><s>Online version at the Perseus Digital Library.</s><s>Homer; The Odyssey with an English Translation by A.T. Murray, PH.</s><s>D. in two volumes.</s><s>Cambridge, MA., Harvard University Press; London, William Heinemann, Ltd. 1919.</s><s>Online version at the Perseus Digital Library.</s><s>Sophocles, Oedipus Rex Palaephatus, On Unbelievable Tales 46.</s><s>Hyacinthus (330 BCE) Apollodorus, Apollodorus, The Library, with an English Translation by Sir James George Frazer, F.B.A., F.R.S. in 2 Volumes.</s><s>Cambridge, MA, Harvard University Press; London, William Heinemann Ltd. 1921.</s><s>Online version at the Perseus Digital Library.</s><s>Ovid, Metamorphoses 10. 162–219 (1–8 CE) Pausanias, Pausanias Description of Greece with an English Translation by W.H.S. Jones, Litt.</s><s>D., and H.A. Ormerod, M.A., in 4 Volumes.</s><s>Cambridge, MA, Harvard University Press; London, William Heinemann Ltd. 1918.</s><s>Online version at the Perseus Digital Library.</s><s>Philostratus the Elder, Images i.24 Hyacinthus (170–245 CE) Philostratus the Younger, Images 14.</s><s>Hyacinthus (170–245 CE) Lucian, Dialogues of the Gods 14 (170 CE) First Vatican Mythographer, 197.</s><s>Thamyris et Musae M. Bieber, 1964.</s><s>Alexander the Great in Greek and Roman Art.</s><s>Chicago.</s><s>Hugh Bowden, 2005.</s><s>Classical Athens and the Delphic Oracle: Divination and Democracy.</s><s>Cambridge University Press.</s><s>Walter Burkert, 1985.</s><s>Greek Religion (Harvard University Press) III.2.5 passim Gantz, Timothy, Early Greek Myth: A Guide to Literary and Artistic Sources, Johns Hopkins University Press, 1996, Two volumes: (Vol.</s><s>1), (Vol.</s><s>2).</s><s>Robert Graves, 1960.</s><s>The Greek Myths, revised edition.</s><s>Penguin.</s><s>Miranda J. Green, 1997.</s><s>Dictionary of Celtic Myth and Legend, Thames and Hudson.</s><s>Karl Kerenyi, 1953.</s><s>Apollon: Studien über Antiken Religion und Humanität revised edition.</s><s>Karl Kerenyi, 1951.</s><s>The Gods of the Greeks Mertens, Dieter; Schutzenberger, Margareta.</s><s>Città e monumenti dei Greci d'Occidente: dalla colonizzazione alla crisi di fine V secolo a.C..</s><s>Roma L'Erma di Bretschneider. .</s><s>Martin Nilsson, 1955.</s><s>Die Geschichte der Griechische Religion, vol.</s><s>I. C.H. Beck.</s><s>Pauly–Wissowa, Realencyclopädie der klassischen Altertumswissenschaft: II, "Apollon".</s><s>The best repertory of cult sites (Burkert).</s><s>Pfeiff, K.A., 1943.</s><s>Apollon: Wandlung seines Bildes in der griechischen Kunst.</s><s>Traces the changing iconography of Apollo.</s><s>D.S.Robertson (1945) A handbook of Greek and Roman Architecture Cambridge University Press Smith, William; Dictionary of Greek and Roman Biography and Mythology, London (1873).</s><s>"Apollo" Spivey Nigel (1997) Greek art Phaedon Press Ltd.</s> <s>Спољашње везе Apollo at the Greek Mythology Link, by Carlos Parada The Warburg Institute Iconographic Database: ca 1650 images of Apollo</s> <s>Грчки богови Зевсова дјеца</s>

1040

https://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%A5%D0%B5%D1%80%D0%BC%D0%B5%D1%81

Хермес

<s>Хермес (грч.</s><s>Ἑρμῆς) је бог трговине и прорицања, гласник богова и пратилац душа у древној грчкој религији и митологији и најмлађи од дванаест олимпијских богова.</s><s>Био је син Зевса и Маје, једне од Плејада, коју је красила изузетна лепота.</s><s>Још од малих ногу, видело се да ће бити лукав и довитљив бог, јер иако је још био у пеленама, успео је да свом брату Аполону украде стадо бикова, које је успео тако вешто да сакрије да је Аполон морао да искористи све своје пророчанске способности, и своја познанства, да би их нашао.</s><s>Хермес се сматра богом трговине, лоповлука и гласником богова.</s><s>На сандалама и шлему, које је носио, имао је крила, и увек је држао палицу - кадуцеј.</s><s>Поред тога што је првенствено био Зевсов гласник, односећи и доносећи поруке по Зевсовом налогу, био је и пратилац душа које је одводио у Хад, али и гласник Хада и Персефоне.</s> <s>Често се у записима спомиње као неко ко помаже херојима и уплетен је у догађаје који захтевају разборитост и лукавство.</s> <s>Хермес је имао много деце, а нека од њих су: Миртил од Климене, Полиб од Хтонофиле и Аутолик (Одисејев деда), од Филониде.</s><s>Као његови синови спомињу се и Пан, Арпалик, Абдер и др.</s> <s>У миту је Хермес функционисао као изасланик и гласник богова, а често је представљан као Зевсов и Мајин син.</s><s>Сматрају га „божанским преварантом“, за шта Хомер нуди најпопуларнији извештај у својој Химни Хермесу.</s> <s>Његови атрибути и симболи укључују херму, петла, корњачу, торбу или торбицу, таларију (крилате сандале) и крилати шлем, као и палму, козу, број четири, неколико врста риба и тамјан.</s><s>Међутим, његов главни симбол је кадуцеј, крилати штап испреплетен са две змије које се спајају и резбаријама других богова.</s><s>Његови атрибути су раније утицали на ранијег етрурског бога Турмса, име позајмљено од грчког „херма“.</s> <s>Касније је добио и наставак испред имена, Аргофоније, након што је убио дива Аргуса.</s> <s>У римској митологији Хермес је био познат као Меркур, име изведено од латинског merx, што значи „роба“ и представља место порекла речи mercator (трговац) и -{commerce}- (трговина).</s> <s>Име и порекло</s> <s>Најранији облик имена Хермес је микенски грчки *hermāhās, написан 𐀁𐀔𐁀 -{e-ma-a2 (e-ma-ha)}- у линеарном Б слоговном писму.</s><s>Већина научника изводи „Хермес“ из грчког herma, „камена гомила“.</s> <s>Сама етимологија ερμα је непозната, али вероватно није протоиндоевропска реч.</s><s>Р.</s><s>С.</s><s>П.</s><s>Бикс одбацује везу са -{herma}- и сугерише предгрчко порекло.</s><s>Међутим, камена етимологија је такође повезана са индоевропским -{*ser-}- („везивати, саставити“).</s><s>Научна спекулација да „Хермес“ потиче из примитивнијег облика који значи „једна -{cairn}-“ (хумка) је оспорена.</s><s>Други научници су претпоставили да је Хермес можда сродник ведске речи -{Sarama}-.</s> <s>Вероватно је да је Хермес предхеленски бог, иако тачно порекло његовог богослужења и његова првобитна природа остају нејасни.</s><s>Фротингам је сматрао да је овај бог постојао као месопотамски бог-змија, сличан или идентичан Нингишзиди, богу који је служио као посредник између људи и божанства, посебно Иштар, и који је у уметности приказан у облику кадуцеја.</s><s>Анђело (1997) сматра да је Хермес заснован на архетипу египатског бога Тота.</s><s>Апсорбирање („комбиновање“) Хермесових атрибута са Тотовим се развило након Хомера код Грка и Римљана; Херодот је први идентификовао грчког бога са египатским (Хермополис), Плутарх и Диодор такође, мада је Платон сматрао да су ти богови нису слични (Фридландер 1992).</s> <s>Његов култ успостављен је у Грчкој у удаљеним регионима, што га је вероватно првобитно учинило богом природе, пољопривредника и пастира.</s><s>Такође је могуће да је он од почетка био божанство са шаманским атрибутима везаним за прорицање, помирење, магију, жртве и иницијацију и контакт са другим нивоима постојања, улогу посредника између света видљивог и невидљивог.</s><s>Према теорији која је добила знатна научна признања, Хермес је настао као облик бога Пана, који је идентификован као рефлексија прото-индоевропског пастирског бога -{*Péh2usōn}-, у његовом аспекту као бог граничних ознака.</s><s>Касније је епитет заменио само оригинално име и Хермес је преузео улогу бога гласника, путника и граница, које су првобитно припадале Пану, док је сам Пан и даље поштован под својим именом у рустикалнијем аспекту, као бог дивљине у релативно изолованом планинском пределу Аркадије.</s><s>У каснијим митовима, након што је култ Пана поново уведен у Атику, говорило се да је Пан Хермесов син.</s> <s>Хермесово потомство</s> <s>Пан Пан бог сатир.</s><s>Син Хермеса и нимфе Дриопе.</s><s>Био је бог природе, пастира и стада.</s><s>У Хомеровој химни Пану, Панова мајка бежи у страху због свог новорођеног козоликог сина.</s> <s>Абдер Абдер, Хераклов пријатељ.</s><s>Растргнут од стране дивљих коња краља Диомеда које је добио на чување од стране Хераклеа</s> <s>Тиха (на лат. Fortuna) богиња случајности и среће, једна од богиња судбине.</s><s>Ћерка Хермеса и Афродите.</s> <s>Аутолик Деда великог јунака Одисеја.</s><s>Као мајка верује се да је Хиона.</s> <s>Референце</s> <s>Литература</s> <s>.</s><s>Gantz, Timothy, Early Greek Myth: A Guide to Literary and Artistic Sources, Johns Hopkins University Press, 1996, Two volumes: (Vol.</s><s>1), (Vol.</s><s>2).</s><s>Hesiod, Theogony, in The Homeric Hymns and Homerica with an English Translation by Hugh G. Evelyn-White, Cambridge, MA., Harvard University Press; London, William Heinemann Ltd. 1914.</s><s>Online version at the Perseus Digital Library.</s><s>Homer, The Iliad with an English Translation by A.T. Murray, PhD in two volumes.</s><s>Cambridge, MA., Harvard University Press; London, William Heinemann, Ltd. 1924.</s><s>Online version at the Perseus Digital Library.</s><s>Homer; The Odyssey with an English Translation by A.T. Murray, PH.</s><s>D. in two volumes.</s><s>Cambridge, MA., Harvard University Press; London, William Heinemann, Ltd. 1919.</s><s>Online version at the Perseus Digital Library. .</s><s>Pausanias, Pausanias Description of Greece with an English Translation by W.H.S. Jones, Litt.</s><s>D., and H.A. Ormerod, M.A., in 4 Volumes.</s><s>Cambridge, MA, Harvard University Press; London, William Heinemann Ltd. 1918.</s><s>Online version at the Perseus Digital Library.</s><s>Allan, Arlene.</s><s>2018.</s><s>Hermes.</s><s>Gods and Heroes of the Ancient World.</s><s>London; New York: Routledge.</s><s>Baudy, Gerhard, and Anne Ley.</s><s>2006.</s><s>"Hermes." In Der Neue Pauly.</s><s>Vol 5. Edited by Hubert Cancik and Helmuth Schneider.</s><s>Stuttgart, and Weimar, Germany: Verlag J. B. Metzler.</s><s>Bungard, Christopher.</s><s>2011.</s><s>"Lies, Lyres, and Laughter: Surplus Potential in the Homeric Hymn to Hermes." Arethusa 44.2: 143–165.</s><s>Bungard, Christopher.</s><s>2012.</s><s>"Reconsidering Zeus' Order: The Reconciliation of Apollo and Hermes." The Classical World 105.4: 433–469.</s><s>Fowden, Garth.</s><s>1993.</s><s>The Egyptian Hermes.</s><s>A Historical Approach to the Late Pagan Mind.</s><s>Princeton, NJ: Princeton University Press.</s><s>Johnston, Sarah Iles.</s><s>2002.</s><s>"Myth, Festival, and Poet: The Homeric Hymn to Hermes and its Performative Context." Classical Philology 97:109–132.</s><s>Kessler-Dimini, Elizabeth.</s><s>2008.</s><s>"Tradition and Transmission: Hermes Kourotrophos in Nea Paphos, Cyprus." In Antiquity in Antiquity: Jewish and Christian Pasts in the Greco-Roman World.</s><s>Edited by Gregg Gardner and K. L. Osterloh, 255–285.</s><s>Tübingen, Germany: Mohr Siebeck.</s><s>Russo, Joseph.</s><s>2000.</s><s>"Athena and Hermes in Early Greek Poetry: Doubling and Complementarity." In Poesia e religione in Grecia.</s><s>Studi in onore di G. Aurelio Privitera.</s><s>Vol.</s><s>2. Edited by Maria Cannatà Ferra and S. Grandolini, 595–603.</s><s>Perugia, Italy: Edizioni Scientifiche Italiane.</s><s>Schachter, Albert.</s><s>1986.</s><s>Cults of Boiotia.</s><s>Vol.</s><s>2, Heracles to Poseidon.</s><s>London: Institute of Classical Studies.</s><s>Thomas, Oliver.</s><s>2010.</s><s>"Ancient Greek Awareness of Child Language Acquisition".</s><s>Glotta 86: 185–223. van Bladel, Kevin.</s><s>2009.</s><s>The Arabic Hermes: From Pagan Sage to Prophet of Science.</s><s>Oxford Studies in Late Antiquity.</s><s>Oxford/New York: Oxford University Press.</s> <s>Спољашње везе</s> <s>Theoi Project, Hermes stories from original sources & images from classical art Cult of Hermes The Myths of Hermes Ventris and Chadwick: Gods found in Mycenaean Greece: a table drawn up from Michael Ventris and John Chadwick, Documents in Mycenaean Greek second edition (Cambridge 1973)</s> <s>Хермес Зевсова дјеца Силовање Персефонe</s>

1042

https://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%90%D1%82%D0%B8%D0%BD%D0%B0%20%28%D0%B2%D0%B8%D1%88%D0%B5%D0%B7%D0%BD%D0%B0%D1%87%D0%BD%D0%B0%20%D0%BE%D0%B4%D1%80%D0%B5%D0%B4%D0%BD%D0%B8%D1%86%D0%B0%29

Атина (вишезначна одредница)

<s>Атина се може односити на:</s> <s>Атина, главни град Грчке Античка Атина, град Атина у античкој Грчкој Атина (Фрозиноне), насеље у округу Фрозиноне, Италија Атина (богиња), старогрчка богиња</s>

1043

https://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%97%D0%B5%D0%B2%D1%81

Зевс

<s>Зевс () је врховни бог из грчке митологије, вођа богова и људи, као и бог неба и грома, који живи на Олимпу.</s><s>Син је титана Хрона и његове жене Реје.</s> <s>Зевс јесте -{Dyeus}- у индо-европској митологији (Зевс је „узет“ из ове митологије), Јупитер у римској митологији, Тор у нордијској митологији итд.</s> <s>Етимологија</s> <s>Зевсово грчко име повезано је с индоевропским кореном -{*dey-}- = „светлити”, односно -{*dyēws}- = „дневно небо”.</s><s>У номинативу је његов облик , а у генитиву се -{Zeús}- мења у .</s><s>То се може повезати с главним богом Праиндоевропљана - -{*dyēws ph2tēr}- = „božanski otac”, што је упоредиво са санскритским -{dyauš pítā}-.</s><s>Из истог корена долази и лат. име Зевсов пандан у римској митологији, Јупитера: -{Iupiter, Iovis}- < старолатински -{Diovis}-, од генитива у ie. - -{*dyeu-ph2tēr}-.</s> <s>Платон, у свом Кратилусу, даје народну етимологију Зевса са значењем „узрок живота свих живих ствари”, због релације значења алтернативних наслова Зевса (-{Zen}- и -{Dia}-) који су грчке речи за живот и „зато што”.</s><s>Ова етимологија, заједно са Платоновим целокупним методом извођења етимологије, није подржана у модерној науци.</s> <s>Карактеристике</s> <s>Зевс има особине индоевропског божанства светлости и неба које „ведри и облачи”, љути је громовник који гађа муњама; добар бог који даје кишу.</s><s>Његова је света птица била златни орао којег је увек држао поред себе, а често је и сам преузимао орлово обличје.</s><s>Попут Зевса, орао је био симбол снаге, храбрости и правде.</s><s>Зевсово најдраже дрво био је храст, симбол снаге.</s><s>Такође су му посвећивана маслинова стабла.</s> <s>Епитети: -{Olympios}- - означавало је Зевсов краљевски статус као врховног бога Олимпљана, а и на панхеленском фестивалу у Олимпији -{Panhellenios}- - Зевс свих Хелена, посвећен му је познат Еаков храм у Егини -{Xenios}- - заштитник гостољубивости и гостију, спреман да се освети свакоме ко учини нешто нажао странцу -{Horkios}- - чувар заклетви, откривени би лажљивци морали направити Зевсов кип, најчешће у Олимпији -{Agoraios}- - пазио је над пословима и самом агором те кажњавао непоштене трговце</s> <s>Култ</s> <s>Олимпија је била средиште свих оних који су хтели да часте свог врховног бога.</s><s>Тамо су се одржавале и познате Олимпијске игре.</s><s>Постојао је и Зевсов олтар направљен од пепела, од остатака жртвованих животиња.</s> <s>Овде је био и Зевсов кип у Олимпији, једно од седам светских чуда.</s><s>Божански кип од слонове кости и ебановине, богато украшен златом и драгим камењем.</s><s>Веровало се да га је направио кипар Фидија, а Грци су сматрали несретним онога ко није видио тај кип.</s><s>Уз њега су везане и бројне легенде.</s> <s>Митологија</s> <s>Зевс је најмлађи син Хрона и Реје.</s><s>Пре Зевса родили су се: Деметра Хера Хестија Хад Посејдон Међутим, кад год би се Реја породила Хрон би прогутао дете јер се бојао да ће иста судбина задесити и њега као и његовог оца.</s><s>Наиме, Хрон је са престола збацио свог оца Урана.</s><s>Када је Зевс требало да се роди, Реја је затражила помоћ од Урана и Геје, јер није желела да и он буде прогутан.</s><s>Реја се породила на Криту, а Хрон даде камен умотан у одећу који он прогута.</s><s>Онда она Зевса сакрије на планини Ида.</s><s>Постоји пар верзија о одрастању Зевса.</s><s>Одгајила га је Геја Одгајила га је Амалтеа Одгајила га је нимфа Адамантеа.</s><s>Како је Хронос владао земљом, небесима и морем, она га је завезала тако да је висио са дрвета не налазећи се ни на небу, ни на земљи ни на мору, већ између њих и тако Хрон не успе да га види.</s><s>Одгајила га је нимфа Киносура.</s><s>У знак захвалност, Зевс ју је поставио међу звезде након њене смрти.</s><s>Одгајила га је Мелиса која га је хранила козјем млеком Када је одрастао Зевс је натерао оца да испљуне децу супротним редом од оног којим их је гутао: прво камен, затим остале.</s><s>Једна верзија је и да је Зевс расекао Хронов стомак.</s><s>Након што је ослободио браћу и сестре, Зевс је ослободио киклопе, гиганте, сторуке дивове и браћу Хронову, који су прво од руке Урана затворени у Тартар, а затим и од Хронове, а ови му дадоше муњу.</s><s>Након овога Зевсова браћа и сестра заједно са киклопима и осталим бићима поведоше рат против Хрона и осталих титана.</s><s>Када су их победили, Хрона и остале титане бацише у Тартар, најдубље место на земљи.</s><s>Зевс тамо такође затвори киклопе и сторуке дивове, оне који су му дали муњу и помагали у рату.</s> <s>Након победе над титанима, Зевс је поделио свет са своја два брата.</s><s>Хаду је дао подземни свет, а Посејдону море.</s> <s>Геја је мрзела начин на који је Зевс третирао њену децу Титане.</s><s>Убрзо након што је заузео трон као краљ свих богова, Зевс је морао да се бори против остале Гејине деце, укључујући и Гиганте.</s><s>Проречено је да Гиганте,који су настали из Уранове крви, неће моћи убити сами богови, већ им бити потребна помоћ неког смртног.</s><s>Чувши ово, Геја је трагала за посебном биљком која ће Гигантима помоћи да се заштите чак и од смртника.</s><s>Пре него што је Геја или било ко други успео да се домогне биљке, Зевс је забранио Еоси (Зора), Селени (Месец) и Хелију (Сунце) да светле, а затим убрао биљке сам.</s><s>Затим је од Атине тражио да позове смртника, Херакла.</s><s>Порфирион, бог Гиганата, напао је Херакла и Херу.</s><s>Док је покушавао да силује Херу, Зевс га је ударио громом, док га је Херакле убио стрелом.</s><s>Зевс је уз помоћ осталих Олимпљана и Херакла успео да уништи Гиганте.</s> <s>Након пораза Гиганта, Геја се спојила са Тартаром и родила Тифона.</s><s>Чудовишни Тифон оспоравао је владавину Зевса.</s><s>Зевс се борио против њега у катаклизмичкој бици, где га је на крају победио уз помоћ муња.</s><s>Затим је заробио Тифона у Тартар.</s><s>Ипак, према Пиндару, Тифона су заробили у планини Етни.</s> <s>Зевс је био брат и муж Хере.</s><s>Осим деце са њом, Зевс је имао много афера и ванбрачне деце.</s><s>Имао је афере са богињама (Деметра, Лета, Маја..), са смртницама (Европа, Леда..), као и са многим нимфама.</s><s>Хера је била љубоморна и стално је прогањала Зевсове љубавнице и њихову децу.</s> <s>Мада је Зевс био врховни и апсолутни владар, његова моћ и власт није била безгранична, а тиме се он разликовао од богова других религија, у којима без врховног бога ништа није могло да се деси и њему ништа не може да промакне.</s><s>У грчкој митологији остали богови, а и људи су имали своју вољу и слободу и над њима, па и над самим Зевсом је владало нешто недокучиво и непроменљиво - Судбина.</s> <s>Причало се да Зевс влада и судбином, али то је у преносном смислу, јер је он, као и било који други бог или човек, владао само толико колико је схватао везе између узрока и последица, и деловао у складу са тим спознајама.</s><s>Против судбине је Зевс био немоћан, па ма шта предузео, јер он није био владар судбине, већ само њен чувар и извршилац.</s> <s>Главно седиште Зевса је био врх планине Олимп у Тесалији, врх који се губио међу облацима и додиривао само небо.</s><s>На самом врху је била палата бога Зевса, коју му је бог Хефест, саградио од чистог злата.</s><s>Зевс је, поред Олимпа, волео да борави и на свим другим местима, понајвише на острву Криту, на Иди и Парносу на Фокиди, али је он био свеприсутан, и није се морало долазити по њега да му се тражи помоћ, то се могло учинити свугде и на сваком месту.</s><s>Зевс је често силазио и међу људе, а тада би узимао друго обличје, било да би себе претворио у животињу или у неку природну појаву или човека.</s> <s>Храмови посвећени богу Зевсу данас су сви у рушевинама, а међу храмовима се издвајао његов храм на Олимпији, саграђен 460. године пре нове ере према плану градитеља Либона из Елиде.</s><s>У Атини је постојао храм Олимпеион, највећи храм у Грчкој - 108 -{m}-. х 41 -{m}-, а од његових 104 стуба, висока 17.5 -{m}-, сачувана су 15.</s><s>Темеље храма је урадио 515. године пре нове ере Пизистратиди, а завршио га је 132. године цар Хадријан. највећи храм богу Зевсу подигнут је на Сицилији у Акрагенту - 113 -{m}-. х 56 -{m}-.</s> <s>Прометеј и сукоб са људима Када су се богови састали у Меконеу како би поделили делове након приношења жртви, титан Прометеј је одлучио да превари Зевса тако да људи добију боље делове.</s><s>Жртвовао је великог вола и поделио га на два дела.</s><s>На једну гомили ставио је месо као и већину масти која је била прекривена воловим гротескним стомаком, док су се на другој гомили налазиле кости прекривене машћу.</s><s>Прометеј је тада позвао Зевса да бира, а овај је изабрао гомилу костију.</s><s>Тада су људи спаљивали кости за богове, а за себе су задржавали сало.</s> <s>Бесан због Прометејеве преваре, Зевс људима забрањује коришћење ватре.</s><s>Прометеј је међутим украо ватру са Олимпа сакривши је у стабљици морача, и дао је људима.</s><s>Ово је само још више разбеснело Зевса и зато Прометеја кажњава везивањем за литицу одакле ће му орао сваки дан јести јетру која ће се сваке ноћи обнављати.</s><s>Прометеја је на крају ослободио Херакле.</s> <s>Сада Зевс, љут на људе, одлучује да човечанству да казнени дар који ће надокнади благодат која им је дата.</s><s>Заповедао је Хефесту да од земље обликује прву жену као "лепо зло" чији ће потомци мучити људски род.</s><s>Након што ју је Хефест направио, још неколико богова је допринело њеној креацији.</s><s>Хермес ју је назвао "Пандора".</s> <s>Пандора је удата за Прометејевог брата, Епиметеја.</s><s>Зевс јој је дао кутију у којој су се налазило много зла.</s><s>Пандора ју је отворила и ослободила сва зла, која су мучила човечанство.</s><s>Једино је нада остала у кутији.</s> <s>Када је Зевс био на врху планине Олимп, био је згрожен људским жртвама и другим знацима људске декаденције.</s><s>Одлучио је да збрише човечанство и преплави свет уз помоћ свог брата Посејдона.</s><s>После потопа остали су само Деукалион и Пира.</s><s>Овај наратив о потопу је уобичајен мотив у митологији.</s> <s>Зевсове супруге Према Хесиодовој „Теогонији“, Зевс се женио седам пута, мада је осим својих супруга имао много љубавница.</s><s>Метида Темида Еуринома Деметра Мнемосина Лето Хера</s> <s>Референце</s> <s>Литература</s> <s>Burkert, Walter, (1977) 1985.</s><s>Greek Religion, especially section III.ii.1 (Harvard University Press) Cook, Arthur Bernard, Zeus: A Study in Ancient Religion, (3 volume set), (1914–1925).</s><s>New York, Bibilo & Tannen: 1964.</s><s>Volume 1: Zeus, God of the Bright Sky, Biblo-Moser, June 1. (reprint) Volume 2: Zeus, God of the Dark Sky (Thunder and Lightning), Biblo-Moser, June 1. Volume 3: Zeus, God of the Dark Sky (earthquakes, clouds, wind, dew, rain, meteorites) Druon, Maurice, The Memoirs of Zeus, 1964, Charles Scribner's and Sons. (tr.</s><s>Humphrey Hare) Farnell, Lewis Richard, Cults of the Greek States 5 vols.</s><s>Oxford; Clarendon 1896–1909.</s><s>Still the standard reference.</s><s>Farnell, Lewis Richard, Greek Hero Cults and Ideas of Immortality, 1921.</s><s>Gantz, Timothy, Early Greek Myth: A Guide to Literary and Artistic Sources, Johns Hopkins University Press, Two volumes. (Vol.</s><s>1). (Vol.</s><s>2).</s><s>Graves, Robert; The Greek Myths, Penguin Books Ltd. (1960 edition) Hesiod, Theogony, in The Homeric Hymns and Homerica with an English Translation by Hugh G. Evelyn-White, Cambridge, Massachusetts., Harvard University Press; London. .</s><s>Online version at the Perseus Digital Library.</s><s>Homer, The Iliad with an English Translation by A.T. Murray, Ph.</s><s>D. in two volumes.</s><s>Cambridge, Massachusetts., Harvard University Press; London, William Heinemann, Ltd. 1924.</s><s>Online version at the Perseus Digital Library.</s><s>Homer; The Odyssey with an English Translation by A.T. Murray, PH.</s><s>D. in two volumes.</s><s>Cambridge, Massachusetts., Harvard University Press; London, William Heinemann, Ltd. 1919.</s><s>Online version at the Perseus Digital Library.</s><s>Mitford, William, The History of Greece, 1784.</s><s>Cf. v.1, Chapter II, Religion of the Early Greeks Moore, Clifford H., The Religious Thought of the Greeks, 1916.</s><s>Nilsson, Martin P., Greek Popular Religion, 1940.</s><s>Nilsson, Martin P., History of Greek Religion, 1949.</s><s>Rohde, Erwin, Psyche: The Cult of Souls and Belief in Immortality among the Greeks, 1925.</s><s>Smith, William, Dictionary of Greek and Roman Biography and Mythology, 1870, Ancientlibrary.com, William Smith, Dictionary: "Zeus" Ancientlibrary.com</s> <s>Спољашње везе</s> <s>-{Greek Mythology Link, Zeus stories of Zeus in myth}- -{Theoi Project, Zeus summary, stories, classical art}- -{Theoi Project, Cult Of Zeus cult and statues}- -{Photo: Pagans Honor Zeus at Ancient Athens Temple from National Geographic}-</s> <s>Грчки богови</s>

1044

https://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%A5%D0%B5%D1%80%D0%B0

Хера

<s>Хера (Ἥρα), веома поштована Зевсова супруга, била је заштитница брака и удатих жена.</s><s>Својом верношћу давала је пример и боговима и људима.</s><s>Хера се појављује у бројним митовима, а поред своје, подиже и много друге деце, кажњава неверство и сурово се свети љубавницама свога мужа.</s> <s>Рођена из брака Хроноса и Рее живела је, са браћом и сестрама, у Кроносовој утроби (за детаље видети Хронос), све док их није ослободио Зевс.</s><s>После победе над Хроносом, Зевс узима Херу за супругу, на шта је она невољно пристала.</s><s>Зевс јој се раније често удварао а она га је одбијала, док се једном није прерушио у покислу кукавицу и дошао до ње.</s><s>Хера се сажалила на јадно створење и пригрлила је, а Зевс се истог часа вратио у свој облик и силовао је, па је она из стида пристала да се уда за њега.</s> <s>Хера се често приказује у свечаним одорама носећи на глави круну, односно polos (висока ваљкаста круна коју су носиле најзначајније богиње).</s><s>У својој руци она понекад носи нар, симбол здраве крви, али и смрти.</s><s>Нар је такође и састојак опијумских напитака који се праве од мака.</s> <s>Као и све богиње Хера је била самовољна и хировита.</s> <s>У римској митологији Херу можемо да повежемо са Јуноном.</s> <s>Име и култ За разлику од других грчких богова, као што су Зевс и Посејдон, Херино име не можемо да анализирамо као грчку или индо-европску реч.</s><s>Изгледа да Херино име потиче из периода Минојске или неке друге цивилизације настале пре грчке цивилизације.</s> <s>Херин значај се огледа у бројним великим и раскошним храмовима који су јој посвећени.</s><s>Центар њеног култа био је на Самосу и Аргосу, где су у 8. веку п. н. е. подигнути једни од првих грчких храмова.</s><s>Постојало је једно светилиште које се налазило између бивших Микенских градова-држава, Аргоса и Микене.</s><s>Поред ових градова Хера је имала храмове у Тиринту, светом острву Делос, Коринту, на Олимпу и на многим другим местима.</s><s>На Олимпу Херин култ је био старији од Зевсовог.</s><s>Хомер је у Илијади приказао однос између ње и Зевса када му се она обратила: „Ја сам Хроносова старија ћерка и ја сам поштованија од тебе, али не само због тога, већ и зато што сам твоја жена, а ти си врховни од свих богова.“ При овом, треба узети у обзир чињеницу да Хомер није поштовао Херу јер се, по њему, она углавном бавила ковањем завере да би се осветила Зевсовим љубавницама.</s> <s>Грчки олтари су у почетку увек били под отвореним небом.</s><s>Могуће је да је Хера била прва богиња којој су изградили светилиште са кровом на Самосу 800. године н. е (овај храм је срушен и изграђен је Хераион, један од највећих грчких храмова икада).</s><s>Претпоставља се да је овакав храм био изграђен и из практичних разлога.</s><s>Заправо храм је био много сигурнији и дарови које је Хера добијала нису могли бити украдени.</s><s>Да Хера није била само локално божанство сведоче баш ти дарови, а они су потицали из Јерменије, Вавилона, Ирана, Сирије и Египта.</s><s>Ово нам указује на велики углед Хериног светилишта на Самосу, али и на сеобу народа.</s> <s>На Еубеји, на фестивалу посвећеном Дедалу, сваких шест година одржавала се свечаност посвећена Хери.</s> <s>У сликарству Хера је приказивана на разне начине.</s><s>Постоји слика која приказује Херу како се вози колима која вуку паунови, птице Грцима познате тек након освајања Александра Македонског.</s><s>Касније у ренесансној иконографији мотив пауна обједињује Херу и Јунону.</s> <s>У раним митовима свака богиња је имала „своју“ птицу, па тако и Хера.</s><s>Њен симбол је био птица кукавица и она се спомиње у митовима о Зевсовом удварању Хери.</s> <s>Хера је још повезана и са стоком, пре свега говедима.</s><s>Зато не чуди зашто је била поштована у Еубеји која је богата стоком.</s> <s>Хера и деца Хера је богиња брака и праузор сједињавања у првој брачној ноћи, али она није добра мајка.</s><s>Њена деца са Зевсом су Арес (бог рата), Хеба (богиња младости), Ерида (богиња нереда, хаоса, раздора и сл.) и Елитија (богиња порођаја).</s><s>Хера је била љута кад се родила Атена (ћерка Зевса и Метиде), па је она родила Хефеста (по неким митовима Хефест је и Зевсов син).</s><s>Зевс и/или Хера су се гадили Хефеста због његове ружноће, па су га бацили са планине Олимп.</s><s>По неким другим митовима ниједно Херино дете није Зевсово јер је она сама затруднела тако што је јела салату и руком тукла земљу.</s> <s>Хефест је желео да се освети Хери зато што га је одбацила, па јој је направио магичан трон.</s><s>Када је она села на трон више није могла да устане.</s><s>Други богови су молили Хефеста да се врати на Олимп и да ослободи Херу, али све је било бескорисно.</s><s>Зато га је Дионис напио и донео до Олимпа на леђима магарца.</s><s>Хефест је ослободио Херу пошто су му дали Афродиту за жену.</s> <s>Хера и љубомора</s> <s>Алкмена и Херакле</s> <s>Хера је била непријатељ Херакла, који је поред Персеја, Кадма и Тезеја био највећи грчки херој.</s><s>Када је Алкмена, Хераклова мајка, остала трудна Хера је желела да спречи њен порођај тако што јој је завезала ноге у чворове.</s><s>Галантис, Херин слуга, преварио ју је тако што је рекао Хери да се Алкмена већ породила.</s><s>Хера је Галантиса претворила у ласицу.</s> <s>Кад је Херакле био још мали Хера је послала две змије да га убију док је он лежао на пољском кревету.</s><s>Херакле је удавио обе змије и његова дадиља га је пронашла како се он игра са њиховим мртвим телима као да су му играчке.</s> <s>За Хераклово детињство се везује и једна од бројних анегдота како је настао Млечни пут.</s><s>Кад је Херакле био мали, његов отац, Зевс, желео је да га чува, па се он прерушавао у дадиљу.</s><s>Када је Хера то сазнала она је дадиљу (заправо Зевса) повукла за груди и млекно је прснуло и разлило се по небу.</s><s>Мрља која је тада настала представља млечни пут и видљива је и дан данас.</s> <s>Дванаест задатака</s> <s>Хера је наредила Хераклу да служи краљу Микене Еуристеју.</s><s>Еуристеј је задао дванаест задатака Херкулу, а Хера се потрудила да му сваки задатак отежа.</s> <s>Када се Херкул борио са Хидром Хера је послала морског рака да га уједе у нади да ће га омести и да ће га Хидра убити.</s><s>Када је ишао по Херионове краве Хера је послала обаде да нападну стоку и раздраже је.</s><s>Хераклу је било веома тешко да их сакупи.</s><s>Затим је послала поплаву, па Херакле никако није могао да пређе воду са стоком, па је зато набацао камење у реку.</s><s>Кад је коначно стигао до обале, стока је жртвована у Херину част.</s> <s>Еуристеј је такође желео да ђртвује Критског бика Хери, али је Хера то одбила јер се тиме само величала Хераклова снага и слава.</s><s>Бик је пуштен и лутао је до Маратона.</s> <s>Ехо Нимфа Ехо је имала задатак да одвуче Херину пажњу са Зевсових афера.</s><s>Зато јој је ласкала и упућивала је на друге ствари.</s><s>Када је Хера сазнала за превару проклела је Ехо да говори само туђе речи и то само онда када их изговоре у пећини, шуми...</s> <s>Лето, Артемида и Аполон Када је Хера сазнала да је Лето затруднела, а да јој је љубавник био Зевс, она јој је забранила да се породи на било каквом копну или острву.</s><s>Лето је нашла Делос, плутајуће острво које није било ни копно, ни неко право острву и на њему се породила.</s><s>Острво је било окружено лабудовима.</s><s>Као поклон Лету за порођај, Делос је било осигурано са четири стуба.</s><s>Ово острво је касније постало свето Аполоново острво.</s><s>Немоћна Хера је тада киднаповала Елитију, богињу порођаја, да би спречила Лето да се породи.</s><s>Други богови су приморали Херу да је пусти.</s><s>Како било, Артемида је рођена прва и онда је помогла мајци да роди Аполона.</s><s>Друга верзија приче каже да је Артемида рођена један дан пре Аполона на острву Ортегија.</s><s>Она је помогла мајци да пређе преко мора до острва Делос и да тамо роди Аполона.</s> <s>Калисто и Аркас Калисто је била Артемидина пратиља и заветовала се да ће остати девица.</s><s>Међутим у њу се заљуби Зевс и да би је намамио у своје наручје он се преруши у Аполона.</s><s>Калистро тада остане трудна и роди Аркаса.</s><s>Кад је Хера за то сазнала обузео је силан гнев и она Калисто претвори у медведа.</s><s>Аркас, кад је порасто, једном је ишао у лов и тада убио своју мајку, медведа.</s><s>Видевши све то, Зевс се сажали и постави их на небо једно поред другог и то су Велики и Мали медвед.</s><s>Но, Хера је била незадовољна, па је питала Тетију, своју дадиљу, да јој помогне.</s><s>Тетија, богиња мора, проклела је сазвежђе да увек кружи на небу и да се никад не спусти испод хоризонта.</s> <s>Семела и Дионис Дионис је био син Зевса и мртве жене.</s><s>Хера је била много љубоморна па је послала Титане да покидају дете пошто га намаме са играчкама.</s><s>Зевс је растерао Титане својом муњом, али тек пошто су појели све осим срца које је сачувала Атина или Деметра или Реа.</s><s>Зевс је узео Дионисово срце и закопао га на гробу Семеле и поново је из тог срца „рођен“ Дионис.</s><s>Зато се за Диониса каже да је „двапут рођен“.</s><s>Дионис је касније своју мајку, Семелу, спасао из подземља и она је отишла да живи на Олимпу.</s> <s>Ија Хера замало да је ухватила Зевса са љубавницом Ијом, али Зевс је успео да је претвори у прелепу белу јуницу пре него што ју је Хера видела.</s><s>Но, Хера није била сасвим преварена јер је она тражила од Зевса да јој да јуницу на поклон.</s><s>Хера је Ио ставила под надзор Аргуса да јој се не би приближио Зевс.</s><s>Зато је Зевс наредио Хермесу да убије Аргуса, што је Хермес и учинио тако што је успавао свако око (тачније сто и једно) Аргуса.</s><s>Док је Ио лутала земљом Хера је послала обада да је убоде.</s><s>Ио је на крају стигла до краја света, у Египат (како су Грци веровали), и тамо је прелепа јуница обожавана као божанство.</s><s>Како је протерана из Грчке, Хера је дала дозволу Зевсу да је врати у људски облик, али Зевс после тога више никада није могао да је види.</s> <s>Ламија Ламија је била краљица Лидије и Зевс ју је волео.</s><s>Хера је била веома љубоморна и претворила ју је у монструма.</s><s>Ламија-монструм је појела своју децу и због тога је била кажњена тако што никада није могла да затвори очи да би увек могла да види слику своје мртве деце.</s><s>Зевсу је било жао и дао јој је дар да може да извади очи да их одмори, а кад се одморе да их врати.</s><s>Ламија је била љубоморна на друге мајке, па је јела њихову децу.</s> <s>Хера у неким другим митовима</s> <s>Сидипе Сидипе, која је била Херина свештеница, ишла је на фестивал посвећен овој богињи.</s><s>Во, који је требало да вуче њена теретна кола, био је престар, па су њени синови, Битон и Клеобис, вукли кола цео пут (8 km).</s><s>Сидипе је била очарана њиховој посвећености њој и богињи и замолила је Херу да им да најлепши поклон који бог може дати човеку.</s><s>Хера је наредила да они, када буде дошло време за умирање, умру у сну.</s> <s>Тиресија Тиресија је био Зевсов свештеник, и као младић наишао је на две змије које се паре и убио их штапом.</s><s>Тада је он трансформисан у жену.</s><s>Као жена, Тирезијас је постао Херин свештеник, удао се и изродио децу, међу којима је била и Манто.</s><s>Друга прича каже да је Тирезијас као ђена постао веома позната проститутка.</s><s>Када је након неколико година поново наишао на две змије које се паре, он их је убио и поново је постао мушкарац.</s><s>Тада су га Зевс и Хера питали када је више уживао: док је био жена или док је био мушкарац.</s><s>Зевс је тврдио да ће одговор бити жена, а Хера мушкарац.</s><s>Како је Тирезијас стао на Зевсову страну, Хера га је ослепела.</s><s>Зевс није могао да отклони Херино проклетство па му је дао дар прорицања.</s> <s>Постоји друга верзија приче како је Тирезијас ослепео и она је везана за богињу Атину.</s> <s>Хелона На венчању Зевса и Хере нимфа Хелона се понашала неучтиво и непристојно.</s><s>Зевс ју је осудио на вечно ћутање.</s> <s>Илијада Током Тројанског рата Хера је видела Ареса, свог сина, како се бори на страни Тројанаца.</s><s>Хера је замолила Зевса, Аресовог оца, да јој да дозволу да одведе Ареса са бојног поља.</s><s>Хера је охрабрила Диомеда и он је бацио копље на бога, а Атена је копље дубоко зарила у бога.</s><s>Арес је осећао велики бол и одлетео је на Планину Олимп да се излечи.</s><s>Тројанци су морали да се повуку јер су остали без Аресове помоћи.</s> <s>Златно руно Хера је мрзела Пелиаса зато што је убио Сидеро, његову бака-маћеху и то у Херином храму.</s><s>Зато је Хера подстицала Јасона и Медеју да убију Пелиаса.</s> <s>Метаморфозе Како Овидије каже у Метаморфозама, Зевс и Хера су краља Хелмута и краљицу Родопи претворили редом у Стару планину и Родопске планине јер су себе упоређивали са боговима.</s> <s>Литература</s> <s>Bohové a hrdinové antických báji, Vojtech Zamarovský, Praha, 1965 Burkert, Walter: Greek Religion, Harvard University Press, Cambridge, 1985.</s><s>Graves, Robert: Grčki mitovi, CID, Zagreb, 2003.</s><s>Kerényi, Károly: The Gods of the Greeks, Thames & Hudson, New York/London, 1951.</s><s>Burkert, Walter, Greek Religion 1985.</s><s>Burkert, Walter, The Orientalizing Revolution: Near Eastern Influence on Greek Culture in the Early Archaic Age, 1998 Farnell, Lewis Richard, The cults of the Greek states I: Zeus, Hera Athena Oxford, 1896.</s><s>Gantz, Timothy, Early Greek Myth: A Guide to Literary and Artistic Sources, Johns Hopkins University Press, Two volumes. (Vol.</s><s>1). (Vol.</s><s>2).</s><s>Graves, Robert, The Greek Myths 1955.</s><s>Use with caution.</s><s>Hesiod, Theogony, in The Homeric Hymns and Homerica with an English Translation by Hugh G. Evelyn-White, Cambridge, MA., Harvard University Press; London. .</s><s>Online version at the Perseus Digital Library.</s><s>Homer, The Iliad with an English Translation by A.T. Murray, Ph.</s><s>D. in two volumes.</s><s>Cambridge, MA., Harvard University Press; London, William Heinemann, Ltd. 1924.</s><s>Online version at the Perseus Digital Library.</s><s>Homer; The Odyssey with an English Translation by A.T. Murray, PH.</s><s>D. in two volumes.</s><s>Cambridge, MA., Harvard University Press; London, William Heinemann, Ltd. 1919.</s><s>Online version at the Perseus Digital Library.</s><s>Kerenyi, Carl, The Gods of the Greeks 1951 (paperback 1980) Kerenyi, Karl, 1959.</s><s>The Heroes of the Greeks Especially Heracles. .</s><s>Ogden, Daniel (2013a). .</s><s>Ogden, Daniel (2013b). .</s><s>Ruck, Carl A.P., and Danny Staples, The World of Classical Myth 1994 Seyffert, Oskar.</s><s>Dictionary of Classical Antiquities 1894. (On-line text) Seznec, Jean, The Survival of the Pagan Gods: Mythological Tradition in Renaissance Humanism and Art, 1953 1968 (Princeton University. ) Concentrating on family structure in 5th-century Athens; some of the crude usage of myth and drama for psychological interpreting of "neuroses" is dated.</s><s>Smith, William; Dictionary of Greek and Roman Biography and Mythology, London (1873).</s><s>"Gali'nthias"</s> <s>Спољашње везе</s> <s>Theoi Project, Hera Hera in classical literature and Greek art The Heraion at Samos</s> <s>Грчки богови Краљице у грчкој митологији</s>

1045

https://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%90%D1%84%D1%80%D0%BE%D0%B4%D0%B8%D1%82%D0%B0

Афродита

<s>Афродита () је грчка богиња лепоте, чулне љубави и плодности.</s><s>Значење њеног имена је непознато, иако су древни Грци веровали да се оно односи на пену.</s><s>Веома је могуће да је ово веровање дошло из приче о Афродитином рођењу.</s> <s>Према старијем предању, које је заступао Хомер, она је кћи Зевса и Дионе; а према млађем, којег се држао Хесиод, рођена је из морске пене (ἀφρός) која се створила кад је Крон бацио у море Уранове гениталије.</s><s>Одмах по рођењу, изашла је из мора на обалу острва Кипра.</s><s>Отуда су јој и атрибути: Ἀφρογενεια (рођена из пене), Αναδυόμενη (која се помаља, излази), Κυπρογένεια (по Кипру рођена).</s> <s>У почетку, Кипарска Афродита највероватније да је била богиња плодности, врло слична блискоисточној богињи Иштар-Астарти.</s><s>Дошавши међу Грке она је персонификована са сексуалношћу и била усрдно обожавана као универзална сила.</s><s>Многа локална светилишта посвећена њој подигнута су широм копненог дела Грчке, а њени култови варирали су различито од места до места.</s><s>У неким областима, Афродита је била сматрана чак богињом рата, што је можда био подстицај за њено удруживање с Аресом, богом рата.</s> <s>Много касније, у класично доба, Афродитин култ је попримио савремено схватање према којем је она надлежна за сексуалну привлачност и љубавно задовољство (τα Αφροδίσια).</s> <s>Порекло Када је реч о Афродитином пореклу, постоје нејасноће.</s><s>Звана је Ἀφρογενεια у настојању да јој се изведе порекло од Урана кога је син Крон кастрирао српом и његове гениталије бацио у море.</s><s>Вероватно је да је потом она настала из пене која се створила око гениталија које су плутале по мору.</s> <s>Идеја и култ богиње љубави која се рађа из мора потиче из југозападне Азије, а у Грчку је прешао највероватније између 1200. и 900. п. н. е. посредством поморских трговаца бакром.</s><s>То је закључено на основу бројних њених светилишта на многим грчким острвима надомак обале Мале Азије.</s> <s>Мит о Афродити као потомку титана по свој прилици се односи на богињу чији је култ био поштован пре Грка.</s><s>Дошавши из правца севера, племена из којих ће се касније образовати Грци усвојили су је у олимпијску породицу прогласивши је кћерком Зевса и Дионе.</s> <s>Првобитно је била персонификована као стваралачка моћ природе која из влаге рађа све плодове на земљи.</s><s>Али тог страног обележја је нестало, уступивши место оној Афродити која се сматрала „националним“ божанством свих Грка.</s> <s>Пошто се њен култ проширио по Средоземљу, она је својевремено поштована и као богиња која обећава добар пут морем (Α.</s><s>Ευπλοια).</s> <s>Култ Главно седиште Афродитиног култа био је по свему судећи Кипар надомак чије обале је и рођена.</s><s>Одатле јој је култ прво прешао на суседна острва, а преко њих и у приморска места копнене Грчке.</s><s>Отуда су јој и атрибути: Κυπρια, Παφια, Κνιδια, Κυθερεια, Ιδαλια.</s> <s>Њена најстарија култна статуа у Беотији направљена је, према предању, искључиво од дрвета са Кадмове лађе, којом је овај допловио из Феникије у Грчку.</s><s>Стога је она уједно и заштитница морнара.</s> <s>Већ у Тезејево време, уз Афродиту Уранију, поштована је и Афродита Пандемос.</s><s>Касније је Афродита постала симбол пре свега чулне љубави, тј. стављена је насупрот Афродите Ураније као богиње небеске љубави.</s> <s>Почев од 8. века п. н. е. Афродита је изгубила већину својих функција и постала пре свега богиња лепоте и љубави.</s><s>У Атини је слављена у баштама (εν κεποισ), али не и као богиња вегетације, него као богиња лепоте, под чијим се ногама расцветава цвеће.</s> <s>Улога За разлику од своје римске двојнице Венере, са којом је поистовећивана, Афродита није била само богиња чулне љубави већ и веза које су одржавале друштвени живот.</s><s>Својом милином, љупкошћу и лепотом надмашила је све остале богиње; зато јој је Парис и доделио златну Еридину златну јабуку лепоте.</s><s>У њеној пратњи су Хоре, Харите, Пејто, Потос и Химер.</s><s>У њеном скупоценом и шареном појасу љупкости скупљене су све чаробне дражи које би занеле и мудрог човека, не искључујући ни самог Зевса.</s><s>Цела природа осећа њену неодољиву моћ и због тога су је прозвали „владарком“ (Βασιλεια Ρεγινα).</s><s>Њену моћ искусио је и Пигмалион, неосетљиви Нарцис и лепи сицилијански пастир Дафнис.</s> <s>Она дарује људима лепоту и љубавну срећу, па је тако постала и богиња брака.</s><s>Пошто браком спаја народ у општину, поштована је као Πανδημοσ.</s><s>Али то име је касније добило значење обичне, чулне љубави (код Римљана: -{popularis}-, -{vulgaris}-, -{vulgivaga}-).</s><s>Из тог разлога су замишљали и једну Афродиту Уранију, као богињу чисте, небеске љубави.</s><s>Сматрали су је још и богињом мора (Γαληναιη, тј. „она која утишава море“).</s> <s>Својим љубимцима даровала је свако добро овога света: богатство, моћ, славу, мада ти дарови нису трајали дуго (в. Парисов суд, Адонис).</s><s>У Илијади Афродита је била на страни Тројанаца, те је стога узела под заштиту нарочито Париса, Енеју и Хектора.</s><s>Али приликом боја Диомед ју је ранио у руку, и због тога је морала да се повуче на Олимп помоћу Арејевих кола којим је управљала Ирида.</s><s>Том приликом су јој се Атена и Хера изругале, а Зевс ју је посаветовао да се убудуће не упушта у борбе.</s> <s>Према Одисеји, Афродита је жена Хефестова, али му није верна и у складу с тим одржава тајне љубавне везе са Арејем којем је родила Хармонију, Ероса и Антероса.</s><s>Сем тога, родила је са Хермесом Хермафродита, са Дионисом Пријапа, са Анхизом Енеју, са Бутом Ерика.</s><s>Управо због њених веза са Арејем, сматрали су је и ратоборном богињом која воли да носи ратничку опрему (Αρεια).</s> <s>Хелије, који све види, обавестио је Хефеста да га супруга вара са Арејем.</s><s>Хефест је, искористивши невидљиву мрежу коју је пребацио преко кревета своје супруге, уловио љубавнике, и позвао све олимпске богове да се увере у Афродитино неверство.</s><s>Тек када је Посејдон узео учешћа у догађају, пристао је на то да ослободи љубавнике.</s><s>Потом се постиђена Афродита повукла на Кипар, а Ареј у Тракију.</s> <s>После пораза Тројанаца, Афродита је успела да сачува тројанску краљевски лозу, омогућивши Анхису, Енеји и Асканију да измакну из огња Троје и нађу нову земљу где ће се настанити (в. Анхис, Енеја).</s><s>На тај начин је Афродита постала заштитница Рима (в. Венера).</s> <s>Иконографија</s> <s>Афродитин лик настао је по свој прилици још у микенско доба, и то по узору на семитске богиње неба (Аштара, Аштарет, Кибела).</s><s>Међу њеним најстаријим представама спадају златне апликације од лима нађене у краљевском кругу гробова у Микени које датирају по свој прилици из 16. века п. н. е. На њима је она представљена нага, с птицама око главе.</s><s>Из позног 8. века п. н. е. века статуете наге Афродите, с дијадемом на глави.</s><s>У Спарти је представљана у виду паладиона, са оружјем, а у изворима се среће изгубљена статуа Афродите Морфо чије су ноге оковане ланцима.</s><s>Од 7. века п. н. е. приметан је пад представа наге Афродите, и све се чешће јавља као обучена, с неким од својих карактеристичних атрибута (цвет, голуб, зец).</s><s>На црвенофигуралним вазама из 6. века п. н. е. представљена је у сцени у којој јој Парис додељује златну јабуку.</s><s>На Престолу Лудовизи (прва половина 5. века п. н. е.) приказано је њено рођење.</s> <s>Почев од средине 5. п. н. е. Афродита се појављује у скулптуралној форми.</s><s>Међу њима најпознатије су: хриселефантинска статуа Афродите Ураније израђене од стране Фидије за Олимпију; статуа Афродита у башти коју је израдио Фидијин ученик Алкамен; група у бронзи Афродита која јаше на јарцу од Скопаса; и већина Праксителових статуа наге Афродите, посебно оне које је радио за Книд.</s> <s>Ова задња је била иновација од великог значаја и имала је пресудног утицаја на потоњу уметност.</s><s>Не само што је Праксителом уведена нага Афродита као субјект у класичној грчкој уметности, него је такође прихваћено да је овај рад инспирисао касније грчке верзије представљања ове богиње.</s><s>Заузврат, овакав начин прихватили су и Римљани, и проширили су га на готово све провинције њиховог царства.</s><s>Овим путем женски акт као субјект пластичне уметности ушао је у главне токове Запада.</s> <s>У хеленистичкој уметности јављају се нове представе: Афродита у шкољци, Афродита која скида сандалу или Афродита која чучи.</s><s>Позната је била Афродита Анадиомена рађена од стране Апела за њено светилиште на Косу.</s> <s>Обично је приказивана као жена ванредне лепоте, с дугуљастим, нежним, пуним љупкости, милине и примамљивости лицем, с мало насмејаним устима и очима пуним чежње.</s><s>Чувен јој је кип сачињен од белог мермера у Фиренци, али од веће уметничке вредности је статуа Мелоске Афродите која се чува у Лувру.</s> <s>Поређење са сличним божанствима Афродита је, гледајући, у целини еквивалент месопотамској богињи Иштар.</s><s>Ова друга богиња поседује велику моћ над љубављу, сексуалности и људском рађању, док уједно делује и као ратничко божанство.</s><s>Врло је вероватно да је Афродитин култ управо проистекао од ње, пошто је она, као и Афродита, поистовећивана са планетом Венером и звездом Вечерњачом (Хеспер).</s> <s>Поред тога, дошло се и до још неких запањујућих сличности упоређивањем појединих сцена Илијаде и Епа о Гилгамешу.</s><s>У првом случају, Анхис, отац Енеје, као последицу додира с Афродитом бива парализован или ослепљен.</s><s>Врло сличну сцену имамо и у Епу о Гилгамешу, где главни јунак Гилгамеш одбија понуду богиње Иштар и окривљује је због начина којим је поступала према својим љубавницима.</s><s>Отуда је могуће претпоставити да је Афродитино име у ствари грчки облик западносемитске Астарте која је, опет, идентична са Иштар.</s> <s>Не треба занемарити и њихову сличност што се тиче „обредне проституције“ коју су у њихову част вршиле многе младе девојке са Блиског истока и Античке Грчке.</s><s>Проституција пре брака ради прикупљања мираза и те како је била заступљена у античком свету, али је предузимана на нечијој властитој иницијативи из донекле разумљивих разлога (сиромаштво пре свега).</s><s>С друге стране, проституцијом је схватана привремена продаја тела неке особе за сексуалне сврхе, у којој или све или један део прихода за ову трансакцију припада божанству.</s><s>У неким примерима, које је Херодот установио за Кипар и Вавилон, једном у животу свака жена морала је да се проституише, често за странца, и да приходе од тога принесе у виду дара релевантном божанству.</s> <s>Међутим, нема сличности међу ове две богиње када је реч о њиховом представљању у уметности.</s><s>Афродита је обично нага или полунага, богиња лепоте и љубави, ненаоружана и невична рату.</s><s>За разлику од ње, Иштар је најчешће пристојно одевена и има изразито ратнички карактер, што се примећује на основу њених представа из ранијег периода са тољагом и кривом источњачком сабљом, и из средњег са тоболцем и снопом стрела.</s><s>Такође, треба бити опрезан када је реч о улози Иштар, јер се у литератури спомиње и као богиња љубави, али не и у уметности.</s> <s>Исто тако, не треба бити потпуно сигуран у Афродитину нератоборност, јер поједине архаичне ксоане са представом наоружане Афродите пореклом из Спарте и Аргоса наводе на то да је она богиња-ратница.</s><s>Кад се томе додају још и три култне статуе са Китере, Спарте и Коринта, које је Паусанија описао да носе оружје, може се слободно рећи да је реч о неком источњачком утицају.</s> <s>Постоји још неколико јаких аргумената који доказују врло блиске везе између Афродите и источњачких божанстава.</s><s>На пример, познато је да је Афродита једино божанство у Грчкој приликом чијег обреда су се користили тамјан, олтари и приносили као жртве голубови, што је исто заступљено и у случају Иштар-Астарте.</s> <s>Врло је вероватно да је Афродита и наследница минојске богиње с представом голубице која је покривала небо над морем и била богиња свих живих бића као и њиховог раста и цветања.</s><s>Остаци тог минојског култа задржали су се у Атини где је, као што је већ споменуто, својевремено била поштована у баштама.</s> <s>Референце</s> <s>Литература</s> <s>-{Драгослав Срејовић, Александрина Цермановић Кузмановић, Речник грчке и римске митологије, Београд 2004.}- -{Александар Замуровић, Митолошки речник, Београд 1998.}- -{Artur Koterel, Rejčel Storm, Sveobuhvatna enciklopedija mitologije, Beograd 2004.}- -{Walter Burkert, Margaret E. Pinder, The Orientalizing Revolution.</s><s>Near Eastern Influence on Greek Culture in the Early Archaic Age, Cambridge 1995.}- -{Kathleen N. Daly, Marian Rengel, Greek and Roman Mythology A to Z, New York 2009.}- -{Crawford Howell Toy, Essays in Modern Theology and Related Subjects.</s><s>Gathered and Published as a Testimonial to Charles Augustus Briggs, D. D., D. Litt.}-, Charleston 2009.</s><s>Barbara M. Breitenberger, Aphrodite and Eros.</s><s>The Development of Erotic Mythology in Early Greek Poetry and Cult, New York 2007. -{Sarah Bartlett, The Mythology Bible.</s><s>The Definitive Guide to Legendary Tales, New York 2009.}- -{Rachel Rosenzweig, Worshipping Aphrodite.</s><s>Art and Cult in Classical Athens, Ann Arbor 2004.}- -{David Sacks, Oswyn Murray, Lisa R. Brody, Encyclopedia of the ancient Greek world, New York 2005.}- -{Christine Mitchell Havelock, The Aphrodite of Knidos and Her Successors.</s><s>A Historical Review of the Female Nude in Greek Art, Ann Arbor 2007.}- -{Reiner Abenstein, Griechische Mythologie, Paderborn 2005.}- -{Melissa Hope Ditmore, Encyclopedia of prostitution and sex work.</s><s>Vol.</s><s>2nd, Westport 2006.}- -{Stephen Benko, The virgin goddess.</s><s>Studies in the pagan and Christian roots of mariology, Danvers 2003.}- -{Херодот, Херодотова историја.</s><s>1. и 2. део, Нови Сад 1959.}- -{Chrístou Panaghiótis, Katharini Papastamatis, Griechische mythologie.</s><s>Der Trojanische krieg, die Odyssee und die Aneis, Firenze 2008.}- -{Robin Hard, Herbert Jennings Rose, The Routledge handbook of Greek mythology, London 2004.}-</s> <s>Види још</s> <s>Венера Анхис Енеја</s> <s>Грчки богови Посејдонове жене</s>

1046

https://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%90%D1%80%D0%B5%D1%81

Арес

<s>Арес (антгрч. -{Άρης [Áres]}-) је грчки бог рата.</s><s>Он је један од дванаест оломпијаца, најстарији син Зевса и Хере.</s><s>У хеленској књижевности, он често представља физички или насилни и неукроћени аспект рата, за разлику од његове сестре Атине у оклопу, чије функције као интелигентне богиње укључују војну стратегију и вештине војсковође.</s><s>Пандан Ареса у римској митологији је Марс.</s> <s>Грци су били амбивалентни према Аресу: иако је отелотворивао физичку храброст неопходну за успех у рату, он је био опасна сила, „преплављујућа, незаситна у борби, деструктивна и склона покољу људи”.</s><s>Његови синови Фоб (страх) и Дим (терор) и његова љубавница, или сестра, Енио (завада) су га пратили на његовим ратним кочијама.</s><s>У Илијади, његов отац Зевс му каже да је он Бог који му је најомраженији.</s><s>Повезаност са Аресом даје местима и објектима дивљачки, опасни или милитаризовани квалитет.</s><s>Његова вредност као ратни бог ставља се под сумњу: за време Тројанског рата, где је Арес био на страни губитника, док је Атина, често приказивана у грчкој уметности како држи Нику (победу) у руци, фаворизовала триумфантне Грке.</s> <s>Арес има релативно ограничену улогу у грчкој митологији као што је приказано у књижевним наративима, иако се на његове многобројне љубавне афере и обилно потомство често спомињу.</s><s>Када се Арес појављује у митовима, он се обично суочава са понижењем.</s><s>Он је добро познат као љубавник Афродите, богиње љубави, која је била удата за Хефеста, бога заната.</s><s>Најпознатија прича која се односи на Ареса и Афродиту показује их изложе подсмеху.</s> <s>Митологија Арес је био бог ратовања, и то рата који је сам себи сврха.</s><s>Радовао се смрти било јунака или обичних смртника, волео је мирис крви, борбу, звекет оружја, јауке и крике.</s><s>Ареса никада није занимао узрок рата, па чак ни његов исход, за њега је било најважније само ратовање.</s> <s>Арес је мрзео све остале богове, а међу њима и своје родитеље, а посебно је мрзео богињу Атину.</s><s>И њега су мрзели сви богови; изузетак су само: Афродита - која је неговала и подржавала страст у њему, Ерида - која је волела рат колико и он, и Хад - који се радовао младим ратницима који су гинули у рату.</s><s>Он је сматран за праоца Амазонки - племена ратоборних жена.</s> <s>Арес је, готово увек приказиван у четверопрегу са коњима оседланим златним седлом.</s><s>Коњи бога Ареса су бљували ватру, а он је носио бакарни оклоп, кацигу и копље, и само понекад и штит.</s> <s>Његове су свете птице биле орао, детлић и лешинар, а најдража му је животиња био пас, тако да су се у његову част, у Спарти жртвовали пси.</s><s>Арес је, у неким приликама био приказиван и са змијом.</s> <s>Са богињом Афродитом, Арес је имао два сина, Дима и Фоба који су означавали ужас и страх, а уз њега је био и Кудоимос, демон звекета битке.</s><s>Уз Дима и Фоба, Афродита је Аресу родила и Ероса и Антероса који су наследили Афродитине добре особине, као и кћерку Хармонију.</s> <s>Хомер у својој Илијади говори да су Аресу правиле друштво и богиња неслоге и раздора Ерида, као и Енија, богиња ратног клања.</s> <s>Оснивање Тебе Арес је био оснивач Тебе и праотац воденог змаја којег је убио Кадмо.</s><s>Аресови потомци су, као врсни борци, настали од зуба змајевих, а Кадмо је, да би умилостио Ареса, оженио Аресову и Афродитину кћерку Хармонију, и тада је све доведено у склад и основана је Теба.</s> <s>Арес и Афродита</s> <s>У Хомеровој Одисеји Алкиној пева о митовима и описује сцену када је Хелије, посматрао Ареса и Афродиту како уживају једно у другом сакривени од очију богова.</s> <s>Хелије је то пријавио већу богова са Олимпа, а Хефест је предложио да се Арес и Афродита ухвате на делу, па је направио мрежу са којом је мислио да, на делу ухвати љубавнике.</s><s>Хефест је, у одређено време, бацио мрежу и ухватио Ареса и Афродиту, а затим је, незадовољан својом осветом, позвао богове и богиње да виде ухваћени пар.</s> <s>Богиње су одбиле позив, а богови који су дошли нису могли, а да не примете Афродитину лепоту и многи су пожелели да буду на Аресовом месту.</s> <s>Када су Ареса и Афродиту пустили, Арес је одјурио у своју домовину Тракију.</s> <s>Арес и Алоади Дивови Алоади, От и Ефијалт су бацили Ареса у ланце и оставила га у бронзаној урни тринаест месеци.</s><s>Маћеха дивова Ерибеја, је рекла Хермесу како да спасе Ареса.</s> <s>Артемида је преварила Алоаиди обечавши Оту да ће се удати за њега, што је Ефијалта учинило љубоморним.</s><s>Дивови су се почели свађати, а Артемида је претворивши се у белу кошуту стала између њих.</s> <s>Алоади су били страствени ловци, и када угледаше кошуту између њих, бацише копља, а Артемида нестаде и они један другог убише.</s> <s>Илијада Хомер у Илијади описује да Арес нема нимало поштовања ни оданости према Темиди, богињи праведности, јер је обећао Атини и Хери да ће се борити на страни Ахaјаца, али га је Афродита уверила да се бори на страни Тројанаца.</s> <s>Диомед је, док се се борио са Хектором и видио Ареса како се бори на страни Тројанаца, па је позвао своје војнике да се полако повуку.</s><s>Хера, Аресова мајка, када је видела мешање свога сина у рат, охрабрила је Диомеда да нападне Ареса.</s> <s>Арес је бацио копље на Херу, али је Атина променила смер путање копља ка Аресовом телу и он је поклекнуо од превеликог бола и вратио се на Олимп.</s><s>Видевши шта се догодило Тројанци су били принуђени да се повуку.</s> <s>Референце</s> <s>Литература</s> <s>Antoninus Liberalis, The Metamorphoses of Antoninus Liberalis: A Translation with a Commentary, edited and translated by Francis Celoria, Routledge, 1992. .</s><s>Online version at ToposText.</s><s>Apollodorus, Apollodorus, The Library, with an English Translation by Sir James George Frazer, F.B.A., F.R.S. in 2 Volumes.</s><s>Cambridge, Massachusetts, Harvard University Press; London, William Heinemann Ltd. 1921. .</s><s>Online version at the Perseus Digital Library.</s><s>Burkert, Walter, Greek Religion, Harvard University Press, 1985. .</s><s>Internet Archive.</s><s>Etymologicum Magnum, Friderici Sylburgii (ed.), Leipzig: J.A.G. Weigel, 1816.</s><s>Internet Archive.</s><s>Gantz, Timothy, Early Greek Myth: A Guide to Literary and Artistic Sources, Johns Hopkins University Press, 1996, Two volumes: (Vol.</s><s>1), (Vol.</s><s>2).</s><s>Grimal, Pierre, The Dictionary of Classical Mythology, Wiley-Blackwell, 1996. .</s><s>Internet Archive.</s><s>Hansen, William, Handbook of Classical Mythology, ABC-CLIO, 2004. .</s><s>Internet Archive.</s><s>Hard, Robin, The Routledge Handbook of Greek Mythology: Based on H.J. Rose's "Handbook of Greek Mythology", Psychology Press, 2004. .</s><s>Google Books.</s><s>Hesiod, Theogony, in The Homeric Hymns and Homerica with an English Translation by Hugh G. Evelyn-White, Cambridge, Massachusetts, Harvard University Press; London, William Heinemann Ltd. 1914.</s><s>Online version at the Perseus Digital Library.</s><s>Internet Archive.</s><s>Homer, The Iliad with an English Translation by A.T. Murray, Ph.</s><s>D. in two volumes.</s><s>Cambridge, Massachusetts, Harvard University Press; London, William Heinemann, Ltd. 1924.</s><s>Online version at the Perseus Digital Library.</s><s>Homer, The Odyssey with an English Translation by A.T. Murray, Ph.</s><s>D. in two volumes.</s><s>Cambridge, Massachusetts, Harvard University Press; London, William Heinemann, Ltd. 1919.</s><s>Online version at the Perseus Digital Library.</s><s>Homeric Hymn 8 to Ares, in The Homeric Hymns and Homerica with an English Translation by Hugh G. Evelyn-White, Cambridge, Massachusetts, Harvard University Press; London, William Heinemann Ltd. 1914.</s><s>Online version at the Perseus Digital Library.</s><s>Hyginus, Gaius Julius, De Astronomica, in The Myths of Hyginus, edited and translated by Mary A. Grant, Lawrence: University of Kansas Press, 1960.</s><s>Online version at ToposText.</s><s>Hyginus, Gaius Julius, Fabulae, in The Myths of Hyginus, edited and translated by Mary A. Grant, Lawrence: University of Kansas Press, 1960.</s><s>Online version at ToposText.</s><s>Nonnus, Dionysiaca, Volume II: Books 16–35, translated by W. H. D. Rouse, Loeb Classical Library No.</s><s>345, Cambridge, Massachusetts, Harvard University Press, 1940.</s><s>Online version at Harvard University Press. .</s><s>Internet Archive (1940).</s><s>Oxford Classical Dictionary, revised third edition, Simon Hornblower and Antony Spawforth (editors), Oxford University Press, 2003. .</s><s>Internet Archive.</s><s>Pausanias, Pausanias Description of Greece with an English Translation by W.H.S. Jones, Litt.</s><s>D., and H.A. Ormerod, M.A., in 4 Volumes.</s><s>Cambridge, Massachusetts, Harvard University Press; London, William Heinemann Ltd. 1918.</s><s>Online version at the Perseus Digital Library.</s><s>Peck, Harry Thurston, Harpers Dictionary of Classical Antiquities, New York, Harper and Brothers, 1898.</s><s>Online version at the Perseus Digital Library.</s><s>Pseudo-Plutarch, De fluviis, in Plutarch's morals, Volume V, edited and translated by William Watson Goodwin, Boston: Little, Brown & Co., 1874.</s><s>Online version at the Perseus Digital Library.</s><s>Smith, William, Dictionary of Greek and Roman Biography and Mythology, London (1873).</s><s>Online version at the Perseus Digital Library.</s><s>Stephanus of Byzantium, Stephani Byzantii Ethnica: Volumen I Alpha - Gamma, edited by Margarethe Billerbeck, in collaboration with Jan Felix Gaertner, Beatrice Wyss and Christian Zubler, De Gruyter, 2006. .</s><s>Online version at De Gruyter.</s><s>Google Books.</s><s>Tripp, Edward, Crowell's Handbook of Classical Mythology, Thomas Y. Crowell Co; First edition (June 1970). .</s><s>Internet Archive.</s> <s>Спољашње везе</s> <s>Арес у класичној литератури и уметности Арес у грчкој митологији</s> <s>Грчки богови Зевсова дјеца</s>

1047

https://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%A5%D0%B5%D1%81%D1%82%D0%B8%D1%98%D0%B0

Хестија

<s>Хестија (грч. ), кћерка титана Хрона и његове жене Реје, богиња је домаћег огњишта, породице и архитектуре.</s><s>Чим се родила, отац Хрон ју је прогутао, као и њену браћу и сестре - Деметру, Херу, Хада, Посејдона - јер се бојао да ће се они побунити против њега и свргнути га са власти.</s><s>Али, као божанско биће Хестија је живела у утроби свог оца све док је није ослободио њен најмлађи брат Зевс, који је избегао судбину своје браће и сестара тако што га је мајка Реа кришом родила у пећини на острву Криту.</s> <s>Ова богиња је била оличење породичног дома, а затражила је од свог брата Зевса да заувек остане девица, иако су је Посејдон и Аполон тражили за супругу.</s><s>Њен смирени живот и стабилан положај у Кући на Олимпу, разлог је, што се не помиње ни у каквом догађају, за разлику од осталих богова.</s><s>Своје мјесто на Олимпу је уступила богу вина, Дионису.</s> <s>Хестија је примила прву понуду за сваку жртву у домаћинству.</s><s>У јавном домену, огњиште пританеj функционисало је као њено званично светилиште.</s><s>Са оснивањем нове колоније, пламен из Хестијиног јавног огњишта у матичном граду био би однесен у ново насеље.</s><s>Њен римски еквивалент је Веста.</s><s>Херодот изједначава скитску Табити са њом.</s><s>Зороастријска света ватра (атар) Сасанида у Адхур Гушнаспу такође је изједначена са Хестијом у радовима Прокопија.</s> <s>Митологија</s> <s>Порекло</s> <s>Хестија је богиња прве олимпске генерације.</s><s>Она је најстарија ћерка титана Реје и Крона и сестра Деметере, Хада, Хере, Посејдона и Зевса.</s><s>Одмах по њиховом рођењу, Крон је прогутао сву своју децу (Хестија је била прва која је прогутана) осим последњег и најмлађег, Зевса, којег је Реа спасила.</s><s>Зевс је приморао Крона да поврати његову браћу и сестре и повео их у рат против њиховог оца и осталих Титана.</s><s>Као „прва која је прождрана ... и последња поново била слободна“, Хестија је стога најстарија и најмлађа ћерка; ова митска инверзија се налази у Хомеровој химни Афродити (700. п. н. е.).</s> <s>Зевс је доделио Хестији дужност да храни и одржава ватру олимпијског огњишта масним, запаљивим деловима животињских жртава боговима.</s><s>Где год се кувало јело или палила жртва, она је тако имала свој део части; такође, у свим храмовима богова, она има део части.</s><s>„Међу свим смртницима била је поглаварка богиња“.</s> <s>Богиња девица</s> <s>Богови Посејдон и Аполон (њен брат и нећак) су се заљубили у Хестију и борили се за њену руку у браку.</s><s>Али Хестија није желела ни једног ни другог, те је уместо тога отишла код Зевса и заклела се великом заклетвом да ће остати девица за сва времена и да се никада неће удати.</s><s>У Хомеровој химни Афродити, Афродита је описана да „нема моћи“ над Хестијом.</s> <s>Статус и атрибути</s> <s>У Атини, „у Платоново време“, примећује Кенет Дортер, „постојало је неслагање у списку дванаест главних богова у погледу тога да ли су Хестија или Диониз укључени са осталих једанаест.</s><s>Њихов олтар на агори, на пример, укључивао је Хестију, али је на источном фризу Партенона уместо ње Дионис.“ Међутим, огњиште је било непокретно и „нема приче о томе да је Хестија „икад била уклоњена из свог сталног пребивалишта“.</s><s>Баркерт примећује да „Пошто је огњиште непомично Хестија не може да учествује чак ни у процесији поворке богова, а камоли осталим лудостима Олимпијца“.</s> <s>Традиционално, Хестија је одсутна у древним приказима Гигантомахије, јер је она та која мора да одржи кућне ватре док су други богови одсутни.</s><s>Ипак, о њеном могућем учешћу у борби против дивова сведочи натпис на северном фризу Сифнијске ризнице у Делфима; Бринкман (1985) предлаже да се словни трагови једне од две богиње одмах поред Хефеста рестаурирају као „Хестија“, иако други могући кандидати укључују Деметру и Персефону, или две од три Мојре.</s> <s>Сматра се да њен митографски статус прворођене Реје и Крона оправдава традицију у којој се Хестији приноси мали принос пре било какве жртве („Хестија је прва“), иако то није било универзално међу Грцима.</s><s>У Одисеји 14, 432–436, одани свињар Еумеј почиње гозбу за свог господара Одисеја тако што је чупао чуперке с главе вепра и бацао их у ватру уз молитву упућену свим силама, а затим је месо исекао на седам једнаких делова: „један је оставио на страну, узричући молитву шумским нимфама и Хермесу, Мајином сину.“</s> <s>Родослов</s> <s>Референце</s> <s>Литература</s> <s>Gantz, Timothy, Early Greek Myth: A Guide to Literary and Artistic Sources, Johns Hopkins University Press, 1996, Two volumes:. (Vol.</s><s>1). (Vol.</s><s>2).</s><s>Hesiod, Theogony, in The Homeric Hymns and Homerica with an English Translation by Hugh G. Evelyn-White, Cambridge, Massachusetts., Harvard University Press; London, William Heinemann Ltd. 1914.</s><s>Online version at the Perseus Digital Library.</s><s>Homer, The Iliad with an English Translation by A.T. Murray, Ph.</s><s>D. in two volumes.</s><s>Cambridge, Massachusetts., Harvard University Press; London, William Heinemann, Ltd. 1924.</s><s>Online version at the Perseus Digital Library.</s><s>Homer; The Odyssey with an English Translation by A.T. Murray, PH.</s><s>D. in two volumes.</s><s>Cambridge, Massachusetts., Harvard University Press; London, William Heinemann, Ltd. 1919.</s><s>Online version at the Perseus Digital Library.</s><s>Kajava, Mika.</s><s>"Hestia Hearth, Goddess, and Cult", Harvard Studies in Classical Philology 102 (2004): 1–20.</s><s>Friedlander, Paul. (1945).</s><s>Documents of Dying Paganism.</s><s>University of California Press.</s><s>Burkert, Walter (1985).</s><s>Greek Religion.</s><s>Harvard University Press.</s><s>Internet Archive.</s><s>Diodorus Siculus, Bibliotheca Historica.</s><s>Vol 1-2. Immanel Bekker.</s><s>Ludwig Dindorf.</s><s>Friedrich Vogel. in aedibus B. G. Teubneri.</s><s>Leipzig.</s><s>1888–1890.</s><s>Greek text available at the Perseus Digital Library.</s><s>Hesiod, Theogony, in The Homeric Hymns and Homerica with an English Translation by Hugh G. Evelyn-White, Cambridge, Massachusetts., Harvard University Press; London, William Heinemann Ltd. 1914.</s><s>Online version at the Perseus Digital Library.</s><s>Kerényi, Karl, The Gods of the Greeks, Thames and Hudson, London, 1951.</s><s>Internet Archive.</s><s>Ovid, Ovid's Fasti: With an English translation by Sir James George Frazer, London: W. Heinemann LTD; Cambridge, Massachusetts, Harvard University Press, 1959.</s><s>Internet Archive.</s><s>Pausanias, Pausanias Description of Greece with an English Translation by W.H.S. Jones, Litt.</s><s>D., and H.A. Ormerod, M.A., in 4 Volumes.</s><s>Cambridge, MA, Harvard University Press; London, William Heinemann Ltd. 1918.</s><s>Online version at the Perseus Digital Library.</s><s>Pindar, Odes, Diane Arnson Svarlien.</s><s>1990.</s><s>Online version at the Perseus Digital Library.</s><s>Stephenson, Hamish. (1985).</s><s>The Gods of the Romans and Greeks.</s><s>NYT Writer. .</s> <s>Спољашње везе</s> <s>-{Carlos Parada, "Hestia"}- -{Socrates to Hermogenes about Hestia - Estia - Esti (Eesti) - Osia }- -{Hestia "Polyolbos" Dumbarton Oaks site.}- -{HESTIA: THE EPITHETS}-</s> <s>Грчки богови Дјевичанске богиње</s>

1048

https://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%90%D1%80%D1%82%D0%B5%D0%BC%D0%B8%D0%B4%D0%B0

Артемида

<s>Артемида () је била грчка богиња лова, дивљине, као и господарица и заштитница дивљачи.</s><s>Она је највероватније била древно божанство које су Грци усвојили као богињу дивљине.</s><s>Према шведском митологу проф. Мартину Нилсону, Артемида је била најпопуларнија грчка богиња.</s><s>У класичној традицији била је персонификована са планинама, дрвећем, ловом и плесом, нимфама, децом и младунчади животиња.</s><s>По мишљењу других, не само да је уживала распрострањеност свога култа (нарочито у Аркадији, Криту, Анадолији и Великој Грчкој), него и његову дугу традицију која сеже дубоко у прошлост и представља предмет расправе многих лингвиста, познавалаца линеарног писма Б.</s> <s>Осим тога, постоје различите теорије у погледу порекла и увођења њеног култа у Грчку.</s><s>Као првобитна господарица дивљине и примитивног, преаграрног ловачко-сакупљачког друштва, претпоставља се по једној од тих теорија да је њена улога заштитнице дивљачи концептуално током векова постала сродна њеној потоњој доместификованој функцији заштитнице младог људског живота.</s><s>У светској научној литератури, историчари религије који се слажу с тим често узимају за ту претпоставку доказ постојање једне универзалне праисторијске господарице животиња из које је касније произашао Артемидин култ, за разлику од оних који указују на њено оригинално крићанско или анадолијско порекло.</s> <s>Такође, постоје несугласице и по питању околности у којима је рођена.</s><s>Неки извори наводе да је рођена истог дана кад и њен брат-близанац Аполон, док је код других то било нешто раније или касније.</s><s>Према општеприхваћеној легенди, родила ју је богиња Лета која је након дугог трагања за местом где ће се породити најзад била примљена на острво Дел.</s> <s>Све у свему, оно што се поуздано зна јесте да опис Артемиде у Хомеровој „Одисеји“ потпуно одговара потоњем класичном веровању, према којем се она креће планином Тајгет или Еримантском гором и ужива притом у лову на вепрове и кошуте, или у друштву нимфи међу којима води коло по ливадама и поменутим узвишењима.</s><s>Због тога јој је, између осталог, придодат атрибут -{keladeine}- (тј. „она која прави галаму“), који се односи на уобичајену буку за време лова проузроковану повицима, ловачким рогом и псећим лавежима.</s> <s>Порекло, развој култа и археолошки налази</s> <s>Богиње бронзаног доба</s> <s>Почев од дешифровања линеарног писма Б 1952, многа истраживања су се фокусирала на именâ божанстава на таблицама, пошто су ове обезбедиле нове податке за дијахроне студије грчких култова.</s><s>Лингвисти су на основу њих установили да је микенско друштво поседовало нека женска божанства која каснија грчка митологија не препознаје, као што су: -{Qe-ra-si-ja}-, -{Pi-pi-tu-na}-, -{Do-qe-ja}- (?), -{Qo-wi-ja}- и -{Ma-na-sa}-.</s><s>Уз то, дознало се да су нека од тих у ствари минојског порекла.</s><s>За разлику од таквих, остала микенска женска божанства имала су фамилијарна имена која их повезују са божанствима из 1. миленијума п. н. е.: -{Di-wi-ja}- (по свему судећи Зевсов женски пандан), богиња-голубица -{Pe-re-*82/ Pelaia}-, -{Po-si-da-e-ja}- (Посејдонов женски пандан), -{Ma-te-re te-i-ja}- (тј. „божанска мајка“), и — евентуално — -{Maka, Mater Gâ}- (тј. „мајка земља“).</s> <s>Међутим, најчешће споменута микенска богиња је Потнија.</s><s>Та богиња означавана је или само Потнија, или са атрибутима који јој одређују ближе значење.</s><s>Ти атрибути указују на различите аспекте овог божанства.</s><s>На Кносу је она Потнија Лавиринтска (-{da-pu -ri-to-jo po-ti-ni-ja}-) и од Атане или можда чак од Атине.</s><s>У Пилу и Микени потврђене су следећи типови -{potniai}--е: u-po-jo-po-to-ni-ja (од -{hypo}- што значи „испод“, или пак радњу при ткању), -{po-ti-ni-ja a-si-wi-ja}- (Азијска Потнија), -{po-ti-ni-ja i-qe-ja}- (Потнија Хипејска), -{]-a-ke-si po-ti-ni-ja}- (Потнија од непознатог топонима), -{e-re-wi-jo po-ti-ni-ja}- (Потнија од топонима који почиње на е), -{ne-wo-pe-o po-ti-ni-ja}- (Потнија од топонима који почиње на н), -{si-to-po-ti-ni-ja}- (буквално преведено, Житна Потнија).</s> <s>Закључно с горе наведеним, раднице на текстилу и овце терминисане су „Потнијски“ (-{po-ti-ni-ja-we-jo/-ja}-).</s><s>Економске трансакције одвијале су се у Потнијино име: њој су приношени продукти попут меда, текстила, јечма, мирисног уља и златне посуде.</s><s>Потнијин супруг, -{*potis}- или -{posis}-, може да се односи или на Посејдоново име, или на име бога -{do-po-ta}-, вероватно „господара куће“.</s><s>Као што је речено, не зна се тачно са сигурношћу да ли се неколико женских божанстава заједно називало Потнијом, или да ли су сва Потнијина имена само репрезентовала аспекте једног главног женског божанства.</s><s>Оно што је више вероватно јесте да су се нека од имена микенских богиња одржала и у 1. миленију п. н. е., као што су -{I-pi-me-de-ja/Iphimedeia}-, -{Eileithyia}-, Хера и Артемида.</s> <s>Артемида у пантеону бронзаног доба</s> <s>Поуздано се зна да је у првом миленију Артемида персонификована са ловом, риболовом и дивљим животињама.</s><s>То је довело познатог оксфордског класичара и академика Луиса Фарнела до закључка да богињино порекло треба пронаћи у периоду током којег су њени обожаватељи били већински заокупљени ловом и риболовом, а то је време пре упознавања са пољопривредним тековинама.</s><s>Сличну интерпретацију изнео је још један британски класичар Дејвид Вест сматрајући да нема сумње у то да се култ ове богиње одражавао у најдревнијим и најпримитивнијим слојевима грчке религије.</s> <s>С друге стране грчки класичар Атанасиос Антонију је уверен у присутност минојских елемената у класичном Артемидином култу.</s><s>По његовом мишљењу је минојска Артемида идентична са критском богињом Ејлејтијом.</s><s>Стога произилази да је -{Potnia Theron}- (тј. „господарица дивљине“) у ствари претеча класичне Артемиде.</s><s>Ту тврдњу објашњава трговачким везама које су биле заступљене између минојског Крита и Браурона у Атици, у којем су се по свој прилици првобитно приносиле људске жртве у част ове богиње.</s><s>Његово мишљење дели и његов колега археолог Николаос Платон.</s> <s>Постоје такође и они научници који Артемиду посматрају као резултат религијског синкретизма различитих минојских женских божанстава и грчких локалних божанстава.</s><s>Међу њима вреди издвојити двојицу митолога Хју Лојд-Џонса и Френсиса Вијана.</s> <s>Записи о Артемиди на линеару Б</s> <s>На линеару Б, Артемидино име је атестирано само два или можда три пута.</s><s>Јавља се на једној од таблица из Тебе која бележи издавање вуне и то у дативној форми (-{a-ti-mi-te}-); као и на оној из Пила, где је један мушкарац представљен „слугом Артемидиним“ (-{a-te-mi-to do-e-ro}-).</s><s>Она из Тебе, по свему судећи намењена као пошиљка, адресована је на Амаринт.</s><s>Амаринт је био чувен у класично доба као град на западној обали острва Еубеје, што и није сувише далеко од Тебе.</s><s>Мада, не треба искључити да је постојао и други град овог имена у Беотији, у којој се налази и сама Теба.</s><s>Исто тако, мање је сигурно у случају пилске таблице да је графија -{a-ti-mi-te}- дативни облик Артемидиног имена, с обзиром на присуство осталих богова на истом списку.</s><s>Колебање у графији између -{e}- и -{i}- присутно је и у другим речима и именима која су, по свој прилици, позајмљена из прегрчког језика, и можда то објашњава зашто се богиња јавља на лидијским натписима као -{Artimul}--а.</s> <s>Археолошки остаци култних места</s> <s>Артемида се спомиње као божанство у записима на линеару Б, а светилишта посвећена њој такође су документована у класичном и хеленистичком периоду.</s><s>Откривши остатке светилишта из бронзаног доба на месту оног из класичног или хеленистичког, многим археолозима прво што је пало на памет јесте континуитет култа и богослужења истог божанства минојског порекла.</s><s>Међутим, многа од тих светилишта не указују на никакав доказ који би посведочио ту тврдњу.</s><s>Заправо, постоји само једно сакрално место на којем је највероватније био заступљен култ Артемиде, и које датира до самог краја бронзаног доба: Калаподи (древни Хијампољ, источна Фокида).</s> <s>Недалеко од данашњег села Калаподи лоциран је храм Аполона и Артемиде Елафеболос.</s><s>Југоисточно од храма стоје остаци зида који датира из познохеладског -{III C}- периода, односно периода након пада већине микенских палата.</s><s>Безброј фрагмената питоса и остатака зрневља и пасуља наговештавају да су продукти за приношење били смештени у близини.</s><s>Анализе животињских костију показују шта је све било приношено или можда коришћено за исхрану.</s><s>Шест фрагмената од једне или више медвеђих лобања датиране су до хеладског периода; лавље кости су из раногеометријског периода, а плећка од исте животиње чак показује трагове касапљења и гаревине из раноархајског периода, на основу чега можемо закључити да је она жртвована.</s> <s>Већина костију из позноминојског периода припада овцама и гускама, а после њих кравама и свињама.</s><s>Жртвоване животиње су обично младе, и на основу тога може се закључити да је реч о култном месту а не о неком насељу.</s><s>Уз то, пронађено је и неколико костију дивљих животиња из шуме, као што су дивљи вепар и различите врсте срна.</s><s>Још један занимљив налаз код Калаподија јесу остаци педесет корњача.</s> <s>Артемидин култ у урбаним и периферним крајевима</s> <s>Према запажању француског класичара Франсое де Полињака, можемо направити разлику између култова у периферним и руралним крајевима, и култова који су били заступљени у урбаним и привредно-културним центрима Античке Грчке.</s><s>Што се тиче култова периферних и руралних крајева, вреди издвојити оне у Хијампољу и Комботекри у Елиди.</s><s>Налази из њих датирају од 9. до 2. века п. н. е. У таквим крајевима постојала је у архајском добу митска парадигма при чему су девојке или умирале услед гнева извесне богиње, нарочито Артемиде, или су биле спашаване од кобних церемонија богињином милошћу.</s><s>Било како, оне нису успеле да заврше свој „прелазак“.</s><s>Неке од њих — евентуално све — веровале су да ће се вратити у виду осветничких духова и нашкодити ономе ко је узео учешћа у процесу завршавања њиховог „преласка“: девицама, скорашњим мајкама и њиховим тек рођеним бебама.</s><s>Од урбаних и привредно-културних центара где је био успостављен Артемидин култ поменућемо атички Браурон и Мунихију (једно од атинских пристаништа).</s><s>Артемидино светилиште у Мунихији датира с краја 10. века п. н. е. У Браурону постоје трагови микенских обреда.</s><s>Чини се да је ту трајао један период застоја обредних активности од микенског периода до поновног успостављања у 9. веку п. н. е. Артемидин култ на Делу такође може да се сврста у ову групу.</s><s>Иначе, Дел као место рођења Артемиде и Аполона посвећен је уједно и њима и њиховој мајци Лати.</s><s>Археолошки остаци који сведоче ово датирају из познохеладског -{III}- периода.</s><s>Налази у виду слоноваче показују да је Дел имао контакте споља и престиж што се тиче импорта у познобронзаном добу.</s> <s>Култне активности у 2. и 1. миленију п. н. е.</s> <s>Познато је да су Микењани вршили обредне активности у част својих богова, од којих су неке документоване, али ниједна од њих не асоцира на Артемиду.</s><s>Постоје докази за свештенике (-{i-je-re-u}-) и свештенице (-{i-je-re-i-ja}-), као и за светилишта (-{i-je-ro / hieron}-).</s><s>Светилишта такође могу бити забележена под изразом -{po-ti-ni-ja wo-ko-de}- или -{wo-i-ko-de}- (дословно преведено, „Потнијином светилишту“).</s><s>Неке таблице наводе ток микенских обредних активности.</s><s>У Кносу, таблице бележе -{te-o-po-ri-ja / theophoria}- што је вероватно процесија у којој се статуе божанства носе.</s><s>У Теби, таблице на линару Б бележе робу која је том приликом била принесена као дар божанству (-{o-te-tu-wo-te-to, hote thyos theto}-, тј. „кад је приношење било извршено“).</s> <s>Појава приношења текстила и ритуалног облачења култних статуа врло добро је познато у култовима 2. и 1. миленија п. н. е. Старовавилонски запис из 19. века п. н. е. сведочи о хаљинама богиње Иштар.</s><s>Хекаба је у Илијади принела Атини најфиније хаљине.</s><s>Свећњак је дат Артемиди Ортији у Спарти, према песнику Алкману из 7. века п. н. е. Ритуалне процесије купања, храњења и облачења култних слика атестирано је за Артемидин култ из 1. миленијум п. н. е., мада докази за то углавном су каснијег датума.</s><s>Поједини археолози и класичари сматрају да је ритуално облачење дошло у Грчку у 8. веку п. н. е. по свој прилици са Истока.</s><s>Ово је, међутим, мање вероватно, јер, као што смо горе напоменули, термин за приношење текстила -{te-o-po-ri-ja}- атестиран је у познобронзаним писменим изворима.</s> <s>Улога</s> <s>Артемида се родила на острву Делу.</s><s>Првобитно, она је била богиња смрти која је слала на људе и животиње кугу и помор и која је својим стрелама убијала нарочито жене, као нпр. Ниобине кћерке.</s><s>У Тројанском рату учествовала је, заједно с мајком и братом, на страни Тројанаца и том приликом је лечила рањеног Енеју у Аполоновом храму, када је овај био рањен.</s> <s>Кога је она милостиво погледала том је њива доносила богат род, стадо му се множило, слога му је усрећавала дом и умирао је у дубокој старости.</s><s>Као -{Kurotrophos}- или -{Paidotrophos}- узимала је у заштиту све што је младо и нежно.</s><s>Као богиња лова (-{Elaphebolos}-) уједно је и господарица и заштитница дивљачи.</s><s>У Аркадији је при изворима, рекама, језерима и у сеновитим гајевима поштована као богиња нимфâ.</s> <s>По шумовитим висовима брегова, препуним дивљачи, она је ловила у друштву двадесет нимфи, својих сталних пратилаца; а са других шездесет, кћерима Океана, водила је коло.</s><s>Лук, тоболац и стреле израђивали су јој Киклопи, а псе јој је давао Пан.</s><s>У Аркадији је наишла на пет кошута нарочите величине и лепоте, са златним роговима.</s><s>Од тих је четири ухватила и упрегла у своја кола, а једна јој је умакла, јер ју је Хера одредила као трећи посао Хераклов.</s> <s>У Тауриди су у њену част приносили људске жртве.</s><s>Одатле су у Браурон пренели њен кип Ифигенија и Орест.</s><s>Ту је богиња поштована под именом -{Brauronia}-.</s><s>У Спарти су је поштовали под именом -{Orthia}- и приносили јој, у најстаријим временима, крваве људске жртве.</s><s>Касније су, по Ликурговом наређењу, људске жртве замењене ритуалним шибањем дечака, чија крв је морала пошкропити богињин олтар.</s> <s>Према другом миту, њен кип пренели су касније Орест и Ифигенија у Арицију.</s><s>Ова тауридска Артемида је уједно и Ифигенија и под тим именом је поштована у многим местима (в. Таурика).</s><s>Ифигенију је пак, као Агамемнонову кћер, првобитно богињину жртву, касније њену свештеницу, учинила Артемида бесмртном и Хекатом.</s><s>Као Хеката или богиња месеца имала је више атрибута: -{Aithopia}-, богиња ватрена лица, -{Phosphoros}-, -{Pyrphoros}-, -{Amphipyros}-, -{Lucifera}-, буктињоноша, и приказује се са буктињом у руци.</s> <s>У свим митовима о тауридској Артемиди и Хекати измешани су, по свему судећи, поједини грчки локални митови о древним божанствима са митовима о једном азијском божанству чији је симбол био на небу месец, на земљи крава.</s><s>Као заштитница свега што је младо и нежно, поштована је и као Ејлејтија, -{Dea Lucina}-, богиња порођаја.</s><s>Јер, тек што се родила, помогла је мајци при Аполоновом рођењу.</s> <s>Иконографија</s> <s>Артемидин лик је настао сажимањем различитих божанстава и демона природе, пре свега минојске богиње о којој је већ било речи.</s><s>Од ње је преузела култ дрвета; Артемидине фигуре вешане су о дрвеће или су скриване у шипражју.</s><s>Овај обичај је објашњен легендом да су у Аркадији, прецизније у Кафији, деца у игри обесила богињину статуу о дрво, али када су их мештани због тога казнили смрћу, њихове жене почеле су да рађају мртву децу.</s><s>То је била богињина освета за убиство невине деце и могући разлог за увођење култа Артемиде Апанхомене, тј. заштитница свега што је младо, укључујући и децу.</s> <s>Упоредо са ширењем култа њеног брата Аполона, Артемида губи свој матерински карактер и постаје пре свега девичанска богиња.</s><s>Притом се неке од њених првобитних одлика приписују касније њеним хипостазама — Калисти, Тајгети, као и хиперборјеским девицама.</s><s>Стога се и њен лик мења тако што се допуњује новим цртама.</s> <s>Под утицајем разних филозофских учења и њене сличности са Хекатом, Артемида од 5. века п. н. е. постаје и богиња месеца.</s><s>У складу с тим, почиње да се приказује крајње неуобичајено: са велом преко главе и полумесецом изнад ње, и с буктињама у рукама.</s><s>У том периоду идентификована је и са Селеном.</s> <s>Због великог броја архаичних ритуала који карактеришу њен култ, Артемида је повезивана са низом варварских, страних божанстава.</s><s>Идентификована је са богињом из тауридског Херсона, којој су приношене људске жртве, с богињама Ма и Бендидом и са Великом богињом из Ефеса.</s><s>У Ефесу јој је стајао кип, са многим дојкама на горњем делу тела (-{Polymastos}-, -{Multimammia}-) и са многим симболичким сликама с представама животиња на доњем делу.</s> <s>У већини случајева, обично се приказивала као ловкиња са луком и тоболцем, у краткој хаљини — хитон, у пратњи пса или јелена.</s> <s>Поређење са сличним божанствима</s> <s>Артемида је једна од најчуднијих фигурина у грчком пантеону.</s><s>Поред тога што је веома древног порекла, она је и богиња која садржи јаке супротности.</s><s>У ствари, различити аспекти њених улога нама се чине готово неспојиви: она је заштитница животиња, а у другу руку она је ловкиња која убија гоњену звер луком и стрелом и притом испушта дивље крике.</s><s>Истина, када узмемо у разматрање њено девичанство, видећемо да оно игра виталну улогу у скоро свим њеним аспектима, мада се у једном она јавља при порођају и у том погледу личи на богињу рођења — Ејлејтију.</s><s>Чак и ако у том својству она помаже жени, она такође може да буде одговорна и за њену необјашњиву смрт, баш као што је кривица за изненадну смрт међу мушкарцима била стављена на Аполона.</s> <s>Изузев тога, Артемида је имала сасвим јасне и одређене везе са малоазијским и блискоисточним богињама.</s><s>Њено име се налази међу ликијским и лидијским богињама као -{Ertemis}-, односно -{Artimús}-.</s><s>Фузија грчких богиња с тим малоазијским најбоље се огледа у култу Ефеске Артемиде.</s><s>Такође, Артемида је била често идентификована са богињама месеца (Селена, Луна) а понекад и са богињом ноћи — Хекатом, која, опет, може да буде и богиња месеца.</s> <s>Као и код других божанстава, и Артемидин култ се умногоме разликује од места до места, те тако у Малој Азији имамо случај са поменутом Ефеском Артемидом која са својим многим дојкама вероватно указује на плодност.</s><s>Та богиња често је описивана с врло мало заједничког с грчком Артемидом и њеним римским панданом — Дијаном.</s><s>Али, испитивањем њихових представљања из ранијег периода, показало се да је врло могуће да све три богиње воде порекло од једног заједничког прототипа који је по свој прилици дошао са истока.</s><s>Стога није ни чудо што се Артемиди приписују и блиске везе са великим малоазијским и блискоисточним богињама као и са Анахитом, древном иранском богињом која је касније играла значајну улогу у Заратустриној религији.</s> <s>На основу свега овога горе наведеног, издвајају се следећа божанства која могу да се доведу у најтешњу везу са Артемидом: Селена — била је грчка богиња месеца, касније су је идентификовали с Артемидом, али пластична уметност их је ипак разликовала: Селенино лице је пуније и облије, тело мање витко и увек потпуно одевено; око главе има вео у облику лука а на темену полумесец.</s><s>Хеката — у почетку је била грчко божанство самосталног карактера, међутим, често је била изједначавана са Артемидом почев од 5. века п. н. е. па на даље; у иконографији је представљана углавном као и Артемида, с кратким хитоном, али је за разлику од ње носила бакљу у руци место лука.</s><s>Анахита — древна иранска богиња, која је била персонификована са биковима; Грци су је поистовећивали са Артемидом која је слично њој била богиња која је ловила бикове; отуда је Артемида била слављена као -{Tauropolos}-, односно „бикоубица“, и као таква она је апсорбовала неке од карактеристика Анахите.</s> <s>Митологија</s> <s>Рођење</s> <s>Приликом разматрања легенди о Артемиди, морамо се вратити на почетак да испитамо околности под којима су рођени она и њен брат Аполон.</s><s>Према најстаријем целовитом објашњењу сачуваном у хомеричкој Химни Аполону, Лето (ћерка титанâ Кеја и Фебе) зачела је божанске близанце Зевсу, али је имала потешкоћа у проналажењу места да се породи када је њена трудноћа достигла свој пун термин.</s><s>Јер, иако је посетила многе земље, од Крита и Атине до Лемна и Накса, сви су је отерали бојећи се да ће она родити сина који ће господарити подједнако и боговима и смртницима.</s><s>Међутим, на крају је успела убедити острво Дел да је прихвати, а у замену за то обећала је да ће њен син успоставити своје главно светилиште овде и да ће му указати већу част од свих осталих места.</s> <s>Све најистакнутије богиње дошле су да присуствују рођењу, са изузетком Хере која је остала на Олимпу да би задржала Ејлејтију, богињу порођаја.</s><s>Као последица тога, Лето се мучила у боловима девет дана и исто толико ноћи без престанка, све док остале богиње нису послале гласницу Ириду на Олимп да умилостиви Ејлејтију скупоценим даром — златном огрлицом дугом девет лаката.</s><s>Подстакнута тиме, Ејлејтија се запутила за Дел, на којем се нашла убрзо.</s><s>У тренутку кад је ступила на његово тле, Лето је клечећи, ослоњена на брдо Кинт и обухватајући рукама палму, родила Аполона, а нешто мало касније на острву Ортигији и Артемиду.</s> <s>У каснијим изворима, Летине потешкоће у проналажењу места ради порођаја објашњене су Хериним непријатељством, што изгледа природније и чини причу бољом.</s><s>Према Калимаху, Хера је послала свога сина Ареја и богињу Ириду (која у потоњој литератури често делује као Херин посебан гласник) да упозоре свако место у Грчкој да не приме љубавницу њеног супруга, али се мало и пусто острво Дел усудило супротставити богињиним претњама и позвало Лету да се породи на његовом тлу.</s><s>Или по Аполодоровој верзији, Лето је била прогањана широм земље од стране Хере све док није пристигла на Дел, где је родила близанце, прво Артемиду која је сместа помогла мајци при рађању Аполона.</s><s>Сматра се да је управо због овог другог детаља Артемида сматрана богињом која доноси помоћ женама у порођају.</s><s>У складу с тим веровањем, на Делу је постојала традиција да се дан Артемидиног рођења слави пре Аполоновог.</s> <s>И Хигин нам нуди још једну верзију, по којој се Хера залагала да се Лето не породи на било ком месту које је осветљено светлошћу сунца.</s><s>Штавише, Лету је прогањао делфски змај Питон, који је помоћу својих пророчких моћи знао да ће она родити сина који ће учинити њему крај.</s><s>Али, Зевс је дошао да помогне својој љубавници, наредивши Бореју да је однесе Посејдону.</s><s>Омогућио јој је да се породи, упркос Херином декрету, тако што ју је Посејдон одвео на Дел којег је заклонио високим таласима не би ли на тај начин спречио на неко време да сучеви зраци продру до њега.</s><s>Четири дана након што се родио, по причи, Аполон се осветио Питону убивши га у Централној Грчкој.</s> <s>Орион</s> <s>Као младић Орион је хтео да запроси Меропу, једну од седам нимфи које су биле у пратњи богиње Артемиде, али га је ова одбила.</s><s>По једној причи, она се удала за смртника, коринтског краља Сизифа.</s><s>Према другој причи, Меропа је постала Орионова вереница, али је њен отац — Енопион, краљ Хија, одлагао дан венчања.</s><s>Коначно, Орион је изгубио свако стрпљење, те је злоставио Меропу, а да би му се осветио Енопион га је ослепео.</s><s>Орион је лутао немоћно све док се бог Хефест није сажалио на њега пославши му свог слугу Кедалиона у испомоћ.</s><s>Овај га је довео до боравишта бога сунца — Хелија, и богиње зоре — Еос.</s><s>Када је видела Ориона, Еос је испустила сузу која му је повратила вид.</s><s>Прогледавши и спазивши своју исцелитељку, Орион се заљубио у њу, што је изазвало негодовање код богова који су сместа наредили Артемиди да га усмрти својим стрелама.</s> <s>Други мит наводи да су се Орион и Артемида заљубили једно у друго и планирали чак да се венчају.</s><s>Њихов однос хтео је да осујети Аполон који је одбацивао сваку помисао на брак између богиње и смртника.</s><s>Ради тога, он је изазвао сестру да испроба своју стрељачку вештину на предмету који се у даљини једва видео.</s><s>Пошто богиња никада није одбила изазов, одапела је стрелу из лука и погодила право у центар мете.</s><s>Недуго потом показало се да је усмртила свог љубимца — Ориона.</s><s>Када је схватила шта је учинила, она је, да би се искупила, затражила од оца Зевса да га премести на небо, и тако је настало сазвежђе Орион.</s> <s>Неколико митова о животу Ориона завршава се тако што он бива усмрћен од стране шкорпиона.</s><s>Према неким изворима, отровно створење послала је Артемида након што је он злоставио једну њену пратиљу.</s><s>По другој верзији, Орион се хвалио да ће истребити све животиње света, што је разбеснело Геју из чијег крила је изашао шкорпион који је усмртио дрског ловца.</s><s>Тада га је Артемида пренела на небо.</s><s>Други причају да је Орион покушао да злостави Артемиду на Хију, а ова је да би се одбранила расцепила брежуљке на острву те је из земље измилео шкорпион који је усмртио напасника.</s><s>У знак захвалности, Артемида је пренела шкорпиона на небо поставивши га близу Ориона.</s><s>Од тада шкорпион стално прогања џиновског ловца по небеском своду: чим се Шкорпион појави, Орион се склања иза хоризонта.</s> <s>Ифигенија</s> <s>Кад је грчка војска, спремна за поход на Троју, већ дуже време узалуд чекала у Аулиди на повољан ветар, пророк Калхант пророковао је да се мора принети на жртву Агамемнонова кћи Ифигенија не би ли се на тај начин задобили потребни услови за пловидбу.</s><s>Артемида, увређена што јој је Агамемнон убио љубимца јелена, а према другој верзији и због неиспуњеног му завета датој богињи или пак због хвалисања приликом једног лова, тражила је да се изврши ово жртвовање.</s> <s>Агамемнон се тешко одлучивао на ту велику по њега жртву, али напослетку је морао попустити, јер се војска већ почела бунити.</s><s>По Еурипидовој драми Ифигенија у Аулиди, Агамемнон је преко гласника позвао Ифигенију у Аулиду под изговором да је жели удати за Ахилеја.</s><s>Кад је већ одведена до жртвеника, на њу се смиловала богиња Артемида, те је место ње на жртвеник послала једну кошуту, а њу је увила у облак и однела у Тауриду где је је од ње учинила своју свештеницу.</s> <s>У Тауриди је Ифигенија дуже времена служила Артемиди која ју је, према некима, учинила бесмртном.</s><s>Према другој Еурипидовој драми — Ифигенија у Тауриди, Ифигенија је била приморана да присуствује приношењу људских жртава, пре свега странаца који су се случајно или као бродоломници нашли на тауридској обали.</s><s>Кад је њен брат Орест дошао са својим пријатељем Пиладом у Тауриду по Артемидин кип, за који се веровало да је пао с неба, и Ифигенија се вратила с њима у Грчку.</s><s>Тамо је допринела успостављању култа Брауронске Артемиде.</s> <s>Ниоба</s> <s>Поносита на своје многобројно потомство, Ниоба је сматрала себе бољом од Лете, која је имала само двоје деце.</s><s>То је подстакло увређену богињу да пошаље своју децу, Артемиду и Аполона, да ликвидирају децу њене смртне супарнице.</s><s>Извори се не слажу у вези броја Ниобине деце, те се тако међу античким ауторима могу пронаћи многобројне варијанте.</s><s>С једне стране, Аполодор, Диодор Сикул, Овидије, Хигин и Лактантије слажу се да је било седам кћери и седам синова, док Хомер, с друге стране, броји шест кћери и шест синова.</s><s>Без обзира на њихов број, очигледно је да су деца била погођена на основу пола: Аполон је гађао синове, а Артемида кћерке.</s> <s>На пољу, испред тебанских зидина, Аполон је све до једног прострелио Ниобине синове, не поштедевши чак ни најмлађег који је замолио богове да га поштеде.</s><s>На вест о погибији својих синова, Ниоба је са кћерима изашла пред тебанске зидине.</s><s>Полудевши до бола, она је над телима своје усмрћене деце узвикнула:</s> <s>Рекавши то, поново се чуо звук одапетих стрела и ојађена Ниоба стајала је беспомоћно посматрајући како јој ћерке бивају погођене једна за другом.</s><s>Најмлађа од њих потражила је уточиште у загрљају мајке.</s><s>Ова ју је пригрлила и заклонивши је хаљином завапила је призивајући богове да јој поштеде бар њу.</s><s>Али, молба јој није услишена, те је и најмлађу усмртила Артемидина стрела.</s><s>На тај начин кажњена је Ниоба која се од великог бола за преминулом децом скаменила, а такву ће јак вихор пренети у завичај, на брдо Сипил у Лидији.</s> <s>По неким веровањима, двоје Ниобине деце успело је да преживи.</s><s>Лета је услишила Мелибејину молбу, поштедевши је од осветничких стрела њене деце.</s><s>Отада је позната као Хлорида („бледа жена“), јер је од страха који је доживела побледела, те јој се никад није вратио природни тен какав је имала раније.</s><s>Заједно са братом Амиклом, који је такође поштеђен, саградила је Лети светилиште.</s><s>Касније се удала за Нелеја, Посејдоновим сином, с којим је имала дванаесторо деце укључујући Нестора, који се касније борио у Тројанском рату.</s><s>Антички путописац Паусанија тврдио је да је посетио светилиште које је Хлорида саградила.</s><s>Такође, записао је да је видео гробове остале Ниобине деце у Теби, и да је приметио на лидијском брду Сипил приметио камен за који је веровао да представља скамењену Ниобу.</s> <s>Калиста</s> <s>Попут многих нимфи које су доживеле трагичну судбину као последицу љубавног односа са Зевсом, ни нимфа Калипса, ловкиња и заклета девица која је служила верно Артемиди, није била изузетак.</s><s>Заљубивши се у њу, Зевс ју је обљубио, због чега јој се Хера, љута због неверности свога мужа, осветила.</s><s>Након што је Калипса родила сина Аркада, Хера ју је претворила у медведицу.</s><s>Према другој верзији, Зевс је био тај који ју је претворио у медведицу, зато што се бојао да ће Хера из љубоморе да јој напакости.</s><s>Међутим, Хера је сазнала како да је пронађе те је затражила од Артемиде да је устрели, што је ова и учинила драге воље желећи да је на тај начин казни због губљења невиности.</s> <s>Напомене</s> <s>Види још Грчка митологија Селена Лето Орион Ниоба Калиста Артемидин храм, Крф</s> <s>Референце</s> <s>Литература</s> <s>-{Драгослав Срејовић, Александрина Цермановић Кузмановић, Речник грчке и римске митологије, Београд 2004.}- -{Александар Замуровић, Митолошки речник, Београд 1998.}- -{Sarah Iles Johnston, Restless dead.</s><s>Encounters between the living and the dead in ancient Greece, Berkeley & Los Angeles 1999.}- -{Walter Burkert, Greek religion.</s><s>Archaic and classical, London 1987.}- -{Kathleen N. Daly, Marian Rengel, Greek and Roman Mythology A to Z, New York 2009.}- -{Luke Roman, Mónica Román, Encyclopedia of Greek and Roman Mythology, New York 2009.}- -{Николай Кун, Старогръцки легенди и митове.</s><s>Богове, титани и герои, Том I, София 2006.}- -{Džon Čedvik, Mikenski svet, Beograd 1980.}- -{Gordon MacDonald Kirkwood, A short guide to classical mythology, Wauconda 1995.}- -{Geoffrey W. Bromiley, The international standard Bible encyclopedia, Grand Rapids 1995.}- -{Michael Rice, The power of the bull, London 1998.}- -{William F. Hansen, Handbook of classical mythology, Santa Barbara 2004.}- -{Robin Hard, Herbert Jennings Rose, The Routledge handbook of Greek mythology, London 2004.}- -{C. Scott Littleton, Gods, goddesses, and mythology, Vol.</s><s>1., New York 2005.}- -{Corinne Ondine Pache, Baby and child heroes in ancient Greece, Urbana & Champaign 2004.}- -{Pierre Grimal, The dictionary of classical mythology, London 1996.}-</s> <s>Спољашње везе</s> <s>Theoi Project, Artemis, information on Artemis from original Greek and Roman sources, images from classical art.</s><s>A Dictionary of Greek and Roman Antiquities (1890) (eds.</s><s>G. E. Marindin, William Smith, LLD, William Wayte)</s> <s>Грчки богови Зевсова дјеца Дјевичанске богиње Силовање Персефонe</s>

1049

https://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%98%D0%BD%D1%82%D0%B5%D1%80%D0%BD%D0%B5%D1%82

Интернет

<s>Интернет је светски систем повезаних рачунарских мрежа који је трансформисао начин на који функционишу комуникациони системи.</s><s>Почеци интернета се вежу за стварање -{ARPANET}--а 1969. године, мреже рачунара под контролом Министарства одбране САД.</s><s>Данас интернет повезује милијарде рачунара широм света на један нехијерархијски начин.</s><s>Интернет је производ споја медија, рачунара и телекомуникација.</s><s>Међутим, интернет није само производ технолошког напретка, него такође друштвених и политичких процеса, укључујући научну заједницу, политику и војску.</s><s>Од својих корена као једно неиндустријско и непословно окружење везано за научну заједницу, интернет се врло брзо проширио на свет трговине и пословања.</s><s>Ипак, било је потребно скоро 30 година да се интернет наметне као технолошка иновација која константно трансформише друштво и економију.</s><s>Интернет је јавно доступна глобална пакетна мрежа података која повезује рачунаре и рачунарске мреже коришћењем интернет протокола (ИП).</s><s>То је "мрежа свих мрежа" која се састоји од милиoна кућних, академских, пословних и владиних мрежа које међусобно размењују информације и услуге као што су електронска пошта, "ћаскањe" (енг. chat) и пренос датотека те повезане странице и документе -{World Wide Weba}-.</s> <s>Појам интернет значи мрежа унутар мреже, или интерна веза између више рачунара.</s><s>Структурно постоје мале мреже које се међусобно везују, и тиме чине ову структуру.</s><s>Интернет се све више назива глобалном мрежом информација (велика интернационална-глобална база података).</s><s>У 2014. години број интернет корисника премашио је 3 милијарде или 43,6% светске популације (две трећине корисника дошло је из најбогатијих земаља и то 78,0% становништва из Европе, а 57,4% из Америкe).</s><s>Тешко је проценити правy количинy информација коју сервери обрађују.</s> <s>Историја</s> <s>Преношење инструкција између рачунских машина се први пут остварено 1940. године када је Џорџ Стибитз искористио -{TTY}-, односно теле-машину за куцање, помоћу које је послао инструкције са његовог Модел К са универзитета Дартмут у Њу Хемпширу на његов „калкулатор комплексних бројева“ у Њујорку, те такође примио резултате истим путем.</s><s>Тек 1964. године, истраживачи са Дартмута су изумили главну машину са дељеним временом са прикљученим терминалима.</s><s>У основи терминали су искориштавали ресурсе главног рачунара, те помоћу главног рачунара на којег су прикопчани добијали резултате назад на терминал.</s> <s>Већ од првих дана па све до данас, Интернет је прославио много „рођендана“, али који је прави тешко ће се сложити и најбољи познаваоци историје информатике.</s><s>Неки тврде како је то 1961. кад је др. Леонард Клајнрок на универзитету МИТ први пут објавио рад о -{packet-swiching}- технологији.</s><s>Неки наводе 1969. годину као годину рођења Интернета јер је тада Министарство одбране САД одабрало '-{'Advanced Research Project Agency Network}-, познатију као -{ARPANET}-, за истраживање и развој комуникација и командне мреже која ће преживети нуклеарни напад.</s><s>Седамдесете године донеле су неколико веома важних открића која су обележила развој Интернета каквог данас знамо, а потом се догодило и одвајање -{ARPANET}--а из војног експеримента у јавни истраживачки пројект.</s> <s>Године 1969.</s><s>Универзитет Калифорнија у Лос Ангелесу, СРИ у Станфорду, Универзитет Калифорније у Санта Барбари и Универзитет Јуте били су прикопчани на ARPNET мрежу која је користила 50 -{kbit/s}- мрежна кола. -{ARPANet}- је у ствари претеча данашњег Интернета, иако је била пуно ограниченија него глобална мрежа – Интернет, ипак је била прва мрежа такве врсте.</s><s>Касније ће се технологија све више развијати те прерасти у данашњу мрежу какву познајемо.</s><s>Интернет је глобално доступна мрежа коју чини више међусобно повезаних мањих и већих мрежа које комуницирају помоћу Интернет Протокола (ИП), а који су повезани бакарним кабловима, оптичким кабловима и другим.</s><s>Прва Интернет мрежа је створена 1. јануара 1983, што се сматра и стварањем Интернета када је Америчка Национална Научна Фондација () (НСФ) направио универзитетску мрежу која ће касније постати -{NSFNet}-.</s><s>Брз развој Интернета је помогла могућност TCP/IP-а (Интернет протокола) да ради преко већ постојећих мрежа и комуникација (као што су телефонске жице итд).</s> <s>Вероватно је најважнији тренутак био 1983. кад је тадашња мрежа прешла са -{NCP}--а (-{Network Control Protocol}-) на -{TCP/IP}- (-{Transmission Control Protocol / Internet Protocol}-), што је значило прелазак на технологију каква се и данас користи.</s> <s>Протоколи су стандарди који омогућавају комуникацију рачунара путем мреже, а 1983. године мање од 1000 рачунара је било спојено са -{ARPANET}- користећи релативно примитивни -{Netvork Kontrol Protokol}-, који је упркос многим ограничењима, био употребљив у малим мрежама, и није био довољно флексибилан за ширу употребу.</s><s>Како се АРПАНЕТ експоненцијално повећавао, видело се како је потребан општији приступ комуникационом протоколу како би могли бити удовољени све већи захтеви и стварана све компликованија мрежа рачунара.</s> <s>Винтон Церф који је са Робертом Каном створио -{TCP/IP}- протокол, једном је рекао: „Створили смо протокол који ће се користити и у великом мрежама с великом бројем рачунара, протокол који ће носити Интернет будућности, што је значило да мора бити флексибилан како би различите мреже могле функционисати у заједничком окружењу“.</s><s>Наиме већ је тада било јасно како ће Интернет бити велика мрежа састављена од великог броја мањих мрежа.</s><s>Али тада је прелаз на -{TCP/IP}- био контроверзан: неки делови информатичке заједнице желели су прихватање других стандарда, а највише се помињао -{Open System Interconection Protocol}-. -{ARPANET}- је пре службеног прелаза на -{TCP/IP}- у неколико наврата искључио -{NCP}- пренос података како би уверио неверне томе да се -{NCP}- може искључити по жељи.</s> <s>Винтон Церф и Роберт Кан почели су рад на новом протоколу пуно пре 1983. године, тачно 10 година раније јавила се идеја о новом протоколу, а следећих година су се развијали и усавршавали детаљи протокола који ће променити историју.</s><s>Имплементација -{TCP/IP}- протокола у тадашње време у оперативне системе трајала је скоро 5 година, док је на -{ARPANET}- било спојено око 400 рачунара.</s><s>Ситуацију је поједноставио детаљ што су многи рачунари користили -{Packet Radio}- и -{Packet Satellite}- које су већ неколико година радиле са -{TCP/IP}- протоколом.</s> <s>Прво представљање јавности је доживио 1990-их година.</s><s>У августу 1991 -{CERN}- у Швајцарској је представио веб сајт, док је већ пре три године Тим Бернерс-Ли почео стварање -{HTML}- протокола, -{HTTP}- те прве веб странице на ЦЕРН-у у Швицарској.</s><s>Национални Центар за суперрачунарске примене је објавио -{Mosaic}- веб-прегледач, а 1994. године се повећава интерес јавности за Интернет који је до сад био искључиво академско/техничке природе.</s><s>Интернет је све више узимао маха, тако да је 1990-их интегрисао већину тадашњих постојећих јавних рачунарских мрежа, што је остварено највише захваљујући недостатку меродавне централне администрације чиме је омогућен несметан раст мреже, као и прилично слободну природу Интернета и његових протокола.</s><s>До јуна 2008. око 1,46 милијарди људи користи Интернет у читавом свету.</s> <s>Приступ интернету Интернет као глобална светска мрежа нема цензуру и нема препрека.</s><s>Доступна је на сваком делићу планете Земље уз одговарајућу опрему.</s><s>Да би приступили овој мрежи морамо имати један од система за комуникацију као што су: Аналогна телефонска линија -{ISDN}- -{ADSL}- кабловски бежични сателитски</s> <s>Аналогна телефонска линија Систем аналогних телефонских линија подразумева инфраструктуру јавне комутиране телефонске мреже (-{PTNS - Public Telephon Network System}-) или једноставније речено упредени парни кабл до телефонске централе какву има готово свако домаћинство.</s><s>Овим системом се, кроз спојне водове, врши пренос аналогних сигнала (првобитно намењен искључиво за говорне информације) у врло уском спектру од 300 до 3400 Hz што је сасвим довољно за пренос говора.</s><s>Ако се између рачунара и овакве линије постави уређај који ће вршити конверзију дигиталних у аналогне сигнале и обрнуто модем могуће је остварити повезивање рачунара са брзином преноса до 56 -{KBps}-. (Теоретски 64 -{KBps}-).</s> <s>-{ISDN}- -{ISDN}- систем такође користи упредену парицу као физички преносник дигиталних сигнала а опсег је проширен и укључује два аналогна канала тако да су брзине до 128 кбпс.</s><s>Назив је добио као скраћеница енглеског термина -{Integrated System of Digitaly Network}-.</s><s>Пренос података кроз спојне водове је дигиталан.</s> <s>-{ADSL}- -{ADSL}-, као варијанта -{DSL}- (-{Digitaly Subscriber Line}-) или у слободном преводу дигитална претплатничка линија користи особину увезивања више "канала" од по 64 кбпс у жељену (боље речено плаћену) ширину преноса.</s><s>Ознака -{ADSL}- значи да је проток информација асиметричан тј према потреби количина долазних информација (-{Download}-) са сервера према клијенту се увећава на рачун одлазних (-{Upload}-) количина бита.</s><s>Комуникација кроз спојне водове је дигитална.</s> <s>Кабловски интернет Кабловски интернет у насељеним местима где је успостављен систем кабловске телевизије могуће је остварити истим водовима пренос података и конекција на интернет.</s><s>Овај систем има веома велику пропусну ширину података која иде и до 1 -{Gbps}-.</s><s>Веома често се користи, једини проблем је што брзина преноса директно зависи од броја корисника (претплатника)</s> <s>Бежични интернет Бежични интернет је термин који је успостављен према оригиналној енглеској верзији -{Wireless}-.</s><s>Данас се користи више различитих варијанти а најчешће комуникације су на ултра високим фреквенцијама од 2,4 и 5 -{GHz}-.</s><s>Због особина простирања ове врсте таласа (праволинијски и не пролазе нити се одбијају од физичке препреке) ограничења су велика: мора постојати оптичка видљивост између антена приступне станице и корисника а даљина се креће до неколико километара.</s><s>Брзине које се могу постићи на овим фреквенцијама су велике и крећу се од 2 -{Mbps}- до 54 -{Mbps}-.</s> <s>Сателитски интернет Сателитски интернет је систем који представља најпоузданији и најбржи систем за пренос података, па тако и за приступ интернету.</s><s>Као посредник у комуникацији користи се геостационарни сателит позициониран на висини од око 35000 -{km}- изнад земље.</s><s>Пошто се креће угаоном брзином идентичном брзини ротације Земље, његов положај у односу на одређени простор на Земљи увек је исти.</s><s>Простор који је покривен сигналом сателита назива се -{"Footprint"}-.</s> <s>Технологија Протоколи Комуникациону инфраструктуру Интернета чине његова хардверска компонента и систем софтверских слојева који контролишу различите аспекте те архитектуре.</s><s>И док се хардвер често може користити да подржи друге софтверске системе, дизајн и строги процес стандардизације софтверске архитектуре одликују Интернет и пружају темељ за његову скалабилност и успех.</s><s>Одговорност за дизајн интернетских софтверских система је пренета Оперативна група за интернет инжењеринг (-{Internet Engineering Task Force - IETF}-). -{IETF}- води радне групе да постављање стандарда о различитим аспектима Интернет архитектуре, отворене за сваког појединца.</s><s>Резултати дискусија и коначни стандарди се објављују у низу радова, који се сваки зове Захтев за коментар (-{Request for Comments (RFC)}-) и доступни су бесплатно на веб-сајту -{IETF}-.</s><s>Главни методи умрежавања који омогућавају Интернет се садрже у специјалним захтевима за коментаре, који чине интернет стандарде.</s><s>Други мање ригорозни документи су чисто информативни, експериментални или историјски или документују најбоље тренутне праксе у имплементацији интернет технологија.</s> <s>Услуге Најпознатије услуге за на Интернету су: -{World Wide Web}- - користи -{HTTP}- за пренос wеб страница написаних у -{HTML}--у - то је новији сервис, али и најбрже растући, често се погрешно користи као синоним Интернета разговор (-{chat}-) - који може бити комуникација гласом (оба рачунара требају да имају звучне картице, микрофоне и звучнике/слушалице) или писмена комуникација - примери су -{IRC}-, -{ICQ}-, -{Skype}- и у задње време све популарнији -{Discord}-. електронска пошта - користи -{POP}-, -{SMTP}- и друге протоколе, једна од првих услуга на Интернету пренос датотека - уз стандардни -{FTP}- данас се све више користи -{peer to peer}- протоколи -{Usenet}- - мрежа намењена размени порука у интересним групама</s> <s>-{World Wide Web}-</s> <s>Многи људи синонимно користе термине Интернет и -{World Wide Web}-, или само -{Web}-, мада та два термина нису синоними. -{World Wide Web}- је само један од стотина сервиса који се користе на Интернету. -{Web}- је глобални сет докумената, слика и других ресурса, логички међусобно повезаних хиперлинковима и референцираних са униформним ресурсним локаторија (-{URI}-).</s><s>Ови идентификатори симболично идентификују сервисе, сервере, и друге базе података, и документе и ресурсе које они могу да пруже. -{Hipertekst transfer protokol (HTTP)}- је главни приступни протокол на мрежи.</s><s>Веб сервиси исто тако користе -{HTTP}- за омогућавање комуникације између софтверских система да би се делила и размењивала пословна логика и подаци.</s> <s>-{World Wide Web}- претраживачи, као што су Мајкросотов Интернет експлорер, Мозила фајерфокс, Опера, Аплов Сафари, и Гугл кроум, омогућавају корисницима да навигују са једне веб странице на другу путем хиперлинкова који су уграђени у документе.</s><s>Ти документи исто тако могу да садрже било коју комбинацију рачунарских података, укључујући графику, звук, текст, видео, мултимедијски и интерактивни садржај који је доступан док је корисник у интеракцији са страницом.</s><s>Скриптовање на страни клијента може да обухвати анимације, игра, пословне апликације и научне демонстрације.</s><s>Путем Интернет претрага вођених кључним речима користећи претраживаче попут -{Yahoo!}- и Гугл, корисници широм света имају лак, моментални приступ огромним и разноврсним количинама онлајн информација.</s><s>У поређењу са штампаним медијима, књигама, енциклопедијама и традиционалним библиотекама, -{World Wide Web}- или -{www}- је омогућио децентрализацију информације великих размера.</s> <s>Веб је исто тако омогућио појединцима и организацијама да објављују идеје и информације за потенцијално велики аудиторијум онлајн са знатно редукованим трошковима и временом кашњења.</s><s>Објављивање веб стране, блога, или прављење вебсајта обухвата мали иницијални трошак и многи бесплатни сервиси су доступни.</s><s>Међутим, објављивање и одржавање великих, професионалних веб сајтова са атрактивним, разноврсним и актуелним информацијама је још увек тешка и скупа пропозиција.</s><s>Многе особе и неке компаније и групе користе веб логове или блогове, које се углавном користе као онлајн дневници који се лако одржавају.</s><s>Неке комерцијалне организације мотивишу особље да комуницирају савете у областима у којима су специјализовани јер сматрају да ће посетиоци бити импресионирани експертним знањем и слободним информацијама, те да ће их то привући датој корпорацији.</s> <s>Један пример такве праксе је Мајкрософт, чији програмери објављују своје личне блогове да би подстакли јавни интерес за њихов рад.</s><s>Колекције личних веб страница који објављују велики провајдери су и даље популарне, и постају све софистицираније.</s><s>Док су операције као што су -{Angelfire}- и -{GeoCities}- постојале од раних дана мреже, новије понуде од, на пример, Фејсбук и Твитер тренутно су најпопуларније.</s><s>Те операције често брандирају себе као друштвени мрежни сервиси.</s> <s>Оглашавање на популарним веб странама може да буде уносно, и електронска привреда или продаја продуката и сервиса директно преко веба је и даље у порасту.</s> <s>Кад је Веб развијен током 1990-их, типична веб страница је чувана у својој завршној форми на серверу, форматирана у -{HTML}- језику, спремна за трансмисију на веб претраживач у одговору на захтев.</s><s>Током времена, процес креирања и испоруке веб страница је постао динамичан, чиме је креиран флексибилни дизајн, распоред, и контент.</s><s>Веб сајтови се често креирају користећи софтвер за менаџмент контента са, иницијално, веома мало контента.</s><s>Сарадници тих система, који могу да буду плаћено особље, чланови неке организације или припадници јавности, уносе у исходишну базу података контент користећи странице за уређивање које су дизајниране за ту сврху, док обични посетиоци приступају и читају тај контент у -{HTML}- форми.</s><s>У зависности од сајта, може или не мора да постоји систем за уређивање, одобравање и обезбеђење који је уграђен у процес прихвата ново унетог садржаја и давања доступа циљним посетиоцима.</s> <s>Комуникације Е-маил је важан комуникациони сервис који је доступан на Интернету.</s><s>Концепт слања електронских текстуалних порука између особа које комуницирају на начин који је аналоган слању писама или меморандума је претходио формирању Интернета.</s><s>Слике, документи и други фајлови се шаљу као прилози емејла.</s><s>Емејлови се могу слати на више адреса истовремено.</s> <s>Интернет телефонија је још један широко заступљени комуникациони сервис који је омогућен настанком Интернета. -{VoIP}- је скраћеница за - протокол за пренос гласа преко Интернета.</s><s>То је протокол који је у основи Интернет комуникације.</s><s>Идеја је заживела током раних 1990-их са апликацијама сличним воки-токију за персоналне рачунаре.</s><s>Задњих година многи -{VoIP}- системи су постали једнако једноставни и лаки за употребу као и нормални телефон.</s><s>Корист од коришћења Интерната за пренос гласа је да -{VoIP}- може да буде бесплатан или знатно јефтинији од традиционалних телефонских позива, посебно на дугим растојањима и за кориснике којима је увек доступна Интернет конекција као што је кабловски или -{ADSL}- прикључак. -{VoIP}- је компетитивна алтернатива традиционалном телефонском сервису.</s><s>Интероперабилност између различитих провајдера је временом побољшана и могуће је позивати и примати позиве са традиционалних телефона.</s><s>Једноставни, јефтини -{VoIP}- мрежни адаптери су доступни, и они елиминишу потребу за персоналним рачунаром.</s><s>Квалитет звука још увек може да варира од позива до позива, мада је обично једнак или бољи од традиционалних позива.</s><s>Преостали проблеми коришћења -{VoIP}- обухватају позиве бројева за хитне случајеве и поузданост.</s> <s>Пренос података Размена фајлова је пример трансфера великих количина података преко Интернета.</s><s>Рачунарски фајл се може послати имејлом купцима, колегама и пријатељима као прилог.</s><s>Он се може послати на вебсајт или ФТП сервер да би га други корисници могли на једноставан начин преузети.</s><s>Он се може ставити у „заједничку локацију“ или на фајл сервер.</s><s>Оптерећење при масовном преузимању великих количина података се може умањити употребом сервера који служе као „огледала“ или путем -{peer-to-peer}- мрежа.</s><s>У било којем од тих случајева, приступ фајлу може да буде контролисан путем аутентикације корисника, транзит фајла преко Интернета може да буде заштићен енкрипцијом, и наплата се може вршити за давање приступа фајлу.</s><s>Наплата се може на пример вршити путем кредитне карте, чији детаљи су исто тако у кодираном облику.</s><s>Порекло и аутентичност примљеног фајла се може проверити помоћу електронског потписа или -{MD5}- кода или других сумарних презентација поруке.</s><s>Ова једноставна својства Интернета, на глобалној основи мењају продукцију, продају, и дистрибуцију свега што се може редуковати до рачунарског фајла за трансмисију.</s><s>Тиме су обухваћени сви облици штампаних публикација, софтверских производа, вести, музике, филма, видеа, фотографије, графике и других уметности.</s><s>То је узроковало сеизмичка померања у свим постојећим индустријама које су раније контролисале продукцију и дистрибуцију тих продуката.</s> <s>Стриминг медија је испорука дигиталних медија у реалном времену за непосредну употребу или уживање крајњих корисника.</s><s>Многи радио и телевизијски дистрибутери пружају интернетски приступ својим живим аудио или видео продукцијама.</s><s>Они исто тако омогућавају одложено гледање или слушање путем система као што су -{Preview}-, -{Classic Clips}- и -{Listen Again}-.</s><s>Тим провајдерима се придружио низ других који врше дистрибуцију само путем Интернета и који никад нису имали дозволе за друге облике дистрибуције.</s><s>То значи да се уређај који је повезан са Интернетом, као што је рачунар, може користити за приступ онлајн медијима на скоро исти начин као што је раније било могуће само са телевизором или радио пријемником.</s><s>Опсег доступних типова контента је далеко шири, од специјализованих техничких вебкаста до мултимедијских сервиса који се испоручују по захтеву.</s><s>Подкастирање је варијација те теме, где се – обично аудио – материјал преузме и репродукује на рачунару или се пренесе на портабилни медијски плејер да би се слушао у покрету.</s><s>Те технике које користе једноставну опрему омогућавају сваком уз незнатну цензуру или контролу да емитује аудио-визуелни материјал широм света.</s> <s>Пренос дигиталних медија повећава потражњу за мрежним протоком.</s><s>На пример, за стандардни квалитет слике неопходна је веза брзине 1 -{Mbit/s}- за -{SD 480p}-, за -{HD 720p}- квалитет је неопходно 2,5 -{Mbit/s}-, и -{HDX}- квалитет захтева 4,5 -{Mbit/s}- за -{1080p}-.</s> <s>Веб камере су финансијски приступачне екстензије тог феномена.</s><s>Док неке веб камере могу да пруже видео пуне брзине, слика је обично мала или су обнављања спора.</s><s>Видео причаонице и видео конференцирање су исто тако популарни код великог броја корисника са персоналним веб камерама, са двосмерним звуком или без њега.</s><s>Јутјуб који је основан 15. фебруара 2005, је данас водећи вебсајт за слободни видео стриминг са огромним бројем корисника.</s><s>Тај сајт користи флаш-базирани веб плејер за пренос и приказивање видео фајлова.</s><s>Регистровани корисници могу да пошаљу неограничене количине видео материјала и да изграде своје персоналне профиле.</s><s>Јутјуб тврди да њихови корисници гледају стотине милиона, и пошаљу стотине хиљада видео снимака дневно.</s><s>Тренутно, Јутјуб користи -{HTML5}- плејер.</s> <s>Сигурност Интернет је због своје раширености највећи извор малициозног софтвера.</s><s>Највећи дио малициозног софтвера долази с порнографских страница (знатно рјеђе код оних чије се кориштење плаћа) те већине интернетских страница с торентима, „краковима“, генераторима кључева (кигени), серијским бројевима и сл.</s><s>Додуше, неке странице с торентима (-{Demonoid}-, -{TorrentLeech}- и сличне) ограничавају регистрацију те се на њима врло ретко поставља садржај с малициозним софтвером.</s> <s>Korisnik može dobiti neku vrstu malicioznog softvera pokretanjem zaražene datoteke преузете с интернета а понекад и једноставним посећивањем малициозне интернетске странице (то се зове -{drive-by download}-).</s><s>Доста су честе и алатне траке (-{toolbars}-) које садрже различите облике спајвера и адвера, од којих први прате корисниково кориштење Интернета и његове навике у кориштењу рачунара, док адвери достављају рекламе и огласе, а понекад такође прикупљају податке о кориштењу Интернета.</s> <s>Интернетске странице чији -{URL}- почиње с https:// а не с http:// имају шифриране везе, што спречава могућност да неко други прочита информације које је корисник унео на тим страницама.</s><s>Ипак, то не значи да те странице нису малициозне, већ само да су њихове везе шифриране, што значи да префикс -{https://}- никако не може бити гаранција у сигурност странице.</s> <s>Осим малициозног софтвера, постоје и злонамјерни људи.</s><s>Они често у собама за -{chat}- малтретирају и/или вређају остале кориснике, а понекад се представљају као деца или тинејџери да би намамили најмлађе кориснике Интернета.</s> <s>Интернет -{slang}- Интернет сленг је неформални жаргон развијен (и још у развоју) с циљем убрзања и поједностављења текстуалне комуникације међу корисницима Интернета.</s><s>Многи изрази овог жаргона структурирани су тако да штеде време корисника приликом писања порука, а темеље се на енглеском говорном подручју.</s><s>Неки примери: 2 = -{to}-, 4 = -{for}-, 2B = -{to be}-, -{BTW/btw = by the way}-, -{FYI = for your information}-, -{FTW = for the win}-, -{LOL = laughing out loud}-, -{NOYB = none of your business}-, -{r8 = right}-, -{TY = thank you}-, -{TNX = thanks}-, -{SU = shut up}-, -{STFU = shut the f*ck up}- (вулгарно), -{w8 = wait}-, -{BRB = be right back}-, -{AFK = Away from keyboard}-, GG = Good Game.</s> <s>На Интернету се за изражавање емоција користе емотикони (смајлији или смајлићи), који се на енглеском називају -{emoticons}- (-{smileys}-).</s> <s>:-) или :) - срећа :--{D}- или :-{D}- - осмех :-( или :( - туга ;-) или ;) - намигивање :--{P}- или :-{P}- - плажење језика (обично у шали) :--{O}- или :-{o}- - шок, изненађеност, запрепаштеност :-@ или :@ - љутња 3:-) или 3:)- ђаволак <]:-)}}}}}} - деда мраз ^.- - подигнута обрва :-* или :* - пољубац <3 - срце -{O}-:) - анђелчић ^_^ - душа</s> <s>Види још</s> <s>Референце</s> <s>Литература</s> <s>-{Jannis Androutsopoulos: Neue Medien – neue Schriftlichkeit?</s><s>In: Mitteilungen des Deutschen Germanistenverbandes 1/07, (2007). pp.</s><s>72.–97 (PDF).}- -{Holger Bleich: Bosse der Fasern.</s><s>Die Infrastruktur des Internet.</s><s>In: c't 7/ (2005). pp.</s><s>88.–93 (21.</s><s>März}-) 2005 Christine Böhler: Literatur im Netz.</s><s>Triton, Wien.</s><s>Manuel Castells: Die Internet-Galaxie - Internet, Wirtschaft und Gesellschaft.</s><s>Wiesbaden.</s><s>Johannes Fehr (Hg.): Schreiben am Netz.</s><s>Haymon, Innsbruck.</s><s>Christiane Heibach: Literatur im Internet: Theorie und Praxis einer kooperativen Ästhetik.</s><s>Dissertation, Heidelberg.</s><s>Philip Kiefer: Internet & Web 2.0 von A bis Z einfach erklärt.</s><s>Data Becker, Düsseldorf. -{Jannis Androutsopoulos: Neue Medien – neue Schriftlichkeit?</s><s>In: Mitteilungen des Deutschen Germanistenverbandes 1/07, (2007). pp.</s><s>72.–97 (PDF)}- -{Holger Bleich: Bosse der Fasern: Die Infrastruktur des Internet, In c’t 7/ (2005). pp.</s><s>8893. (21.</s><s>März}-) 2005 Christine Böhler: Literatur im Netz, Triton, Wien.</s><s>Manuel Castells: Die Internet-Galaxie – Internet, Wirtschaft und Gesellschaft, Wiesbaden.</s><s>Johannes Fehr (Hg.): Schreiben am Netz, Haymon, Innsbruck.</s><s>Christiane Heibach: Literatur im Internet: Theorie und Praxis einer kooperativen Ästhetik, Dissertation, Heidelberg.</s><s>Philip Kiefer: Internet & Web 2.0 von A bis Z einfach erklärt, Data Becker, Düsseldorf. -{Ch.</s><s>Meinel, H. Sack: WWW – Kommunikation, Internetworking, Web-Technologien, Springer-Verlag, Berlin Heidelberg New York}- 2004 -{Andreas Metzner-Szigeth: Internet & Gesellschaft: Ein Humanes Projekt?, In: Sic et Non – Zeitschrift für Philosophie und Kultur – im Netz, No.</s><s>8,}- 2007 (Reihe: Interaktive Medien.</s><s>Herausgeber: Michael Herczeg) Stefan Scholz: Internet-Politik in Deutschland.</s><s>Vom Mythos der Unregulierbarkeit, Münster. gak (Hg) Marion Seifert: Web 2.0, Internet und Kunst, Konzept-Medienkunst von Ralph Ueltzhoeffer.</s><s>Deutsche Nationalbibliothek.</s><s>Bridgette Wessels: Understanding the Internet: a socio-cultural perspective'', Palgrave Macmillan, Basingstoke.</s> <s>Спољашње везе</s> <s>Регистар националног интернет домена Србије.</s><s>Овако изгледа Интернет, приступљено 7. децембар 2015.</s><s>Кориштење Интернета у европским државама Развој Интернета у Југославији.</s><s>Нацрт развоја Телекомуникација у Србији и Црној Гори.</s><s>1 интернет, 3 домена, 4 државе, РТС Образовно - научни програм - Званични канал Наука 50: Интернет, РТС Образовно-научни програм - Званични канал -{Die Sendung mit der Maus: Der Datenweg durchs Internet}- -{Internet Explained – Eingehender Überblick und Erklärung über den Ursprung des Internets (englisch)}- -{Skript über das Internet }- -{ARD/ZDF Online-Studie 1997–2007, Strukturdaten zur deutschen Internetnutzung – jährliche, bevölkerungsrepräsentative Online-Studie von ARD und ZDF}- -{(N)ONLINER Atlas, Deutschlands größte Studie zur Nutzung und Nicht-Nutzung des Internets}- -{Internet Traffic Report – Globale Statistik des Internets}- -{Internet World Stats (englisch)}-</s> <s>Комуникације Рачунари Саобраћај Англицизми Дигитална технологија Културна глобализација</s>

1050

https://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%9E%D1%80%D0%BA%D0%B5%D1%81%D1%82%D0%B0%D1%80

Оркестар

<s>Под оркестром се подразумева мања или већа група инструменталиста која заједнички изводи музичко дело написано или обрађено за састав те групе.</s> <s>Сам назив потиче од грчке речи ορχηστρα којом се означавао простор између сцене и гледалишта у позоришту где су се налазили хор, музичари инструменталисти и играчи који су играли у античким трагедијама и комедијама.</s><s>У данашњем смислу, ово име се почело користити од 16. века.</s> <s>Историјски развој оркестра</s> <s>Историјски развој оркестра води од првих инструменталних група насталих због потребе заједничког инструменталног музицирања.</s><s>У прво време развоја инструменталне музике, састав је био најчешће случајан - зависио од постојећег инструменталног фонда.</s><s>Гледано како су били груписани, то су пре била камерна, него оркестарска тела.</s> <s>На развој технике оркестра много утиче развој технике свирања на појединим инструментима.</s><s>Барок је важно раздобље за формирање оркестра.</s><s>То је доба процвата гудачких инструмената, доба развоја солистичког музицирања.</s><s>Сама основа, структуре и функције савременог симфонијског оркестра стварају се у доба бечких класичара.</s><s>Хајдн и Моцарт повећавају број дувачких инструмената у оркестру, а разбијају групу континуа, уклањајући чембало из оркестра.</s><s>Романтичари користе специфичне звучне карактеристике инструмената и инструменталних група.</s><s>Тиме дочаравају различита романтичарска расположења.</s><s>Могућности инструмената у оркестру обрадио је Берлиоз у свом делу Наука о инструментацији.</s><s>Вагнер довршава изградњу модерног оркестра.</s><s>Он уводи и нове инструменте у оркестар.</s> <s>Врсте оркестара Према инструментима од којих је састављен, оркестар може бити: гудачки - састоји се само од гудачких инструмената.</s><s>Они су груписани у деонице прве виолине, друге виолине, виоле, виолончела и контрабаса. дувачки - састоји се од дувачких инструмената (флауте, обое, кларинети, фаготи, трубе, хорне, позауне и још неке врсте лимених дувачких инструмената). војни - састоји се претежно од дувача.</s><s>Да би се истакао ритам, додају му се удараљке (добош, бубањ, чинеле идр.) симфонијски или велики - састоји се од гудачких инструмената, којих је по броју највише и који чине подлогу симфонијског оркестра, затим од дрвених дувачких инструмената (флауте, обое, кларинети, фаготи и њима сродни инструменти), од лимених дувачких инструмената (трубе, хорне, позауне и још неки из њихове групе) и удараљки (тимпани, мали добош, бубањ, чинеле, триангл, гонг, звончићи и др.).</s><s>Поред њих, у оркестру се некада налазе и једна, две или више харфи, клавир и оргуље. оперски - састав му је исти као и код симфонијског оркестра, разликује се једино по намени.</s> <s>Друге варијанте оркестара Поред горе поменутих оркестара, могу се наћи и друге варијанте оркестара, као што су: Оркестар за игру (Jazz-band) - већи или мањи састав са обавезним инструментом за истицање ритма.</s><s>Тамбурашки оркестар - оркестар састављен од тамбура разних величина и облика.</s><s>Оркестар хармоника - оркестар састављен од хармоника различитих величина и облика.</s><s>Народни оркестар - оркестар који може бити различитог састава.</s><s>Погребни оркестар - оркестар који може бити различитог састава</s> <s>Камерни оркестар Под појмом камерни оркестар, подразумева се инструментални оркестар мањег састава (од итал. camera = соба), знатно мањи од великог симфонијског оркестра.</s><s>Понајчешће га сачињавају: I и II виолине, виоле, виолончела, контрабаси, 2 флауте, 2 обое, 2 кларинета, 2 фагота, 2 хорне, 2 трубе и тимпани.</s> <s>У оквиру камерног оркестра постоје разни састави.</s><s>Некада се камерни оркестар може састојати и из самих гудачких инструмената.</s><s>Он се тада зове гудачки оркестар.</s><s>Може то да буде група гудача којој се додаје неколико других инструмената.</s><s>Камерни оркестар се често среће у композицијама концертног карактера.</s> <s>Понеки састави се налазе на граници између оркестра и камерног ансамбла.</s> <s>Инструменти стандардног симфонијског оркестра</s> <s>Дајемо приказ инструмената стандардног симфонијског оркестра (према распореду којим су забележени у партитури):</s> <s>Група дрвених дувачких инструмената Флаута Пиколо Обоа Енглески рог Кларинет Бас кларинет (Саксофон) Фагот Контрафагот</s> <s>Група лимених дувачких инструмената Хорна Труба Тромбон Туба</s> <s>Удараљке Тимпани Остале удараљке</s> <s>Остали инструменти Клавир Харфа Оргуље Хармоника Чембало</s> <s>Гудачки инструменти Прве виолине Друге виолине Виоле Виолончела Контрабаси</s> <s>Види још Списак симфонијских оркестар у Европи Оркестрација Симфонијски оркестар РТС Народни оркестар РТС Камерна музика</s> <s>Референце</s> <s>Литература</s> <s>Александар Обрадовић Увод у оркестрацију - Универзитет уметности у Београду - Београд, 1997.</s><s>Дејан Деспић Мали речник музичких инструмената - Савез друштава музичких и балетских педагога Србије - Београд, 1992.</s><s>Music Library Association (1974).</s><s>Committee on Musical Instrument Collections.</s><s>A Survey of Musical Instrument Collections in the United States and Canada, conducted by a committee of the Music Library Association, William Lichtenwanger, chairman & compiler, ed. and produced by James W. Pruitt.</s><s>Ann Arbor, Mich.: Music Library Association. xi, p. 137, Marcello Sorce Keller.</s><s>1998.</s><s>"Siamo tutti compositori.</s><s>Alcune riflessioni sulla distribuzione sociale del processo compositivo".</s><s>Schweizer Jahrbuch für Musikwissenschaft, Neue Folge 18:259–330.</s><s>Sorce Keller, Marcello.</s><s>2019 “Composition”, Janet Sturman (ed.) The SAGE Encyclopedia of Music and Culture''.</s><s>Los Angeles: SAGE Reference, 2019, Vol.</s><s>II, 618–623.</s> <s>Спољашње везе</s> <s>Симфонијски оркестар РТС Кларинет у оркестру и камерној музици Народни оркестар Радио телевизије Србије (НО РТС)</s> <s>Музика Музичка нотација Музичка терминологија Музичке групе</s>

1051

https://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%9F%D0%B0%D1%80%D1%82%D0%B8%D1%82%D1%83%D1%80%D0%B0

Партитура

<s>Упоредни музички преглед свих деоница једног музичког ансамбла, односно, начин да се у нотацији оне представе у једновременом току.</s><s>Деонице се исписују на нотним (линијским) системима једна испод друге, у чему је кроз праксу устаљен уобичајени поредак (најчешће према висини, распону и регистру инструмента у оквиру групе) и групација (види слику).</s> <s>Овај редослед, устаљен у класичној музици, јесте следећи: Дрвени дувачки инструменти, и то редом пиколо флауте, флауте (мада некада и обрнутим редом), обое, енглески рогови, кларинети, бас-кларинети, фаготи и контрафаготи.</s><s>Ако у оркестру учествује и саксофон, он се пише између бас-кларинета и фагота.</s><s>Лимени дувачки инструменти, односно, хорне, трубе, тромбони и тубе.</s><s>Удараљке, и то најпре тимпани, а затим и остали ударачки инструменти.</s><s>Остали инструменти међу којима је увек прва харфа, а затим и други који немају одређен редослед, али ако је клавир (одн. пијанино) део оркестра, он иде након харфе, а пре осталих, који могу бити, на пример, звона, ксилофон, челеста, гитара и други.</s><s>Вокалне деонице ако постоје, пишу се на овом месту, и то најпре солистичке (ако их има), а затим хорске.</s><s>Соло инструменти, у делима као што је Концерт за виолину и оркестар, Концерт за флауту, харфу и оркестар итд., ти солистички инструменти следе на овом месту.</s><s>Ако их је више, ређају се као у целокупној партитури.</s><s>Гудачки инструменти, којих је и највише, налазе се редоследом I виолине, затим II виолине, виоле, виолончела и контрабаси.</s> <s>Ако се инструменти (нпр. прве виолине) деле у више група, онда се, ради прегледности, могу писати у више од једног гласа, али то најчешће није случај у целој партитури, већ само у појединим деловима.</s><s>Тај случај се при дељењу означава са -{div.}- (скраћено од италијанског -{divisi}-), а када поново заједно свирају исту мелодију, обележава се са -{unis.}- (најчешће код гудача), а за мање бројне инструменте се мелодија обележава са а2, а3 ... (што означава да је свирају два, односно три инструмента).</s><s>Ако само један инструмент групе свира мелодију, мелодија се обележава са -{solo}-.</s><s>Ређи случај, који се јавља код савременијих композитора, јесте дељење мелодијске деонице према пултовима гудача, тако да се код Стравинског у балету „Посвећење пролећа“ може наћи да деоницу свирају 5., 6., 7. и 8. пулт првих виолина (четири пара, односно осам свирача).</s><s>Овим композитор жели постићи просторни доживљај звука, јер се ови пултови најчешће налазе с крајње леве стране публике.</s><s>Исто тако се може срести, такође код гудача, да композитор тражи да само половина одређених инструмената свира у том тренутку (нпр. половина виолина).</s><s>Ово се обележава са -{la metà}- (ит. половина).</s> <s>Деонице се у партитури штампају двојако: све се деонице пишу, чак и ако поједини инструменти и не свирају у датом тренутку.</s><s>Овај начин је могућ у случајевима да су у питању мањи састави, односно мањи оркестри.</s><s>Такође је чест у партитурама намењеним диригенту, због веће прегледности. пишу се само деонице инструмената (или гласова) који у том тренутку свирају (певају).</s><s>У овом се случају препоручује да се на почетку композиције, или ако се она састоји из више делова, на почетку сваког дела (став, чин,...) напишу сви инструменти и гласови који учествују у том сегменту (нпр. види слику почетка партитуре из опере „Тигар“).</s><s>Примери партитура</s> <s>Извори Увод у оркестрацију - проф. Александар Обрадовић - Универзитет уметности у Београду - Београд, 1997.</s><s>Мали речник музичких инструмената - Дејан Деспић - Савез друштава музичких и балетских педагога Србије - Београд, 1992.</s> <s>Спољашње везе</s> <s>Музичка терминологија</s>

1056

https://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%A4%D0%BB%D0%B0%D1%83%D1%82%D0%B0

Флаута

<s>Флаута је дрвени дувачки инструмент средњег и високог регистра.</s><s>Звук производи дејством ваздушног језичка.</s><s>Разликују се, по држању, уздужна или блок-флаута и савремена попречна флаута.</s><s>На попречним флаутама, улазни отвор није на врху цеви, већ нешто ниже, на бочној страни и у њега се дува искоса да би се образовао језичак, пошто га овај тип нема (за разлику од уздужних флаути), и дува се кроз гласницу (популарно прозорче), са усном испод писка.</s><s>Извођачка техника је врло развијена и производња тона је на целом распону лака, па је ово један од најпокретљивијих и највиртуознијих инструмената.</s><s>Такође, флаута је и изражајан инструмент, благог и светлог, идиличног звука.</s> <s>Иако припада групи дрвених дувачких инструмената, флаута се израђује од метала.</s><s>Распон флауте је знатан, и креће се од -{c1}- до -{c4}-, док су још неки тонови (на слици у заградама) могући, али зависе од врсте и квалитета инструмента као и од способности извођача.</s> <s>Флауте су најстарији постојећи музички инструменти.</s><s>Палеолитички инструменти са ручно избушеним рупама су нађени.</s><s>Бројене флауте које потичу из периода пре око 43.000 до 35.000 година су нађене у региону Швапске Јуре у данашњој Немачкој.</s><s>Те флауте демонстрирају да је развијена музичка традиција постојала од најранијег периода модерног људског присуства у Европи.</s> <s>Етимологија и терминологија</s> <s>Реч -{flute}- се први пут појавила у енглеском језику током средњоенглеског периода, као -{floute}-, или иначе као -{flowte}-, -{flo(y)te}-.</s><s>Она вероватно води порекло од старофранцуске речи -{flaute}- и од староокситанске речи -{flaüt}-, или од старофранцуских речи -{fleüte}-, -{flaüte}-, -{flahute}- преко средњегорњенемачке речи -{floite}- или холандске речи -{fluit}-.</s><s>Енглески глагол -{flout}- има исти лингвистички корен, и модерни холандски глагол -{fluiten}- још увек има исто значење.</s><s>Покушаји да се реч прати уназад до латинске речи -{flare}- (дувати, надувати) проглашени су „фонолошки немогућим” или „недопустивим”.</s><s>Прва позната употреба речи -{flute}- је била у 14. веку.</s><s>Према Оксфордском енглеском речнику, то је учинио Џефри Чосер у свом раду Кућа славних, око 1380. године.</s> <s>У данашње време, музичар који свира било који инструмент из флаутине фамилије се назива флаутистом, или једноставно свирачем флауте (што је можда неутралније).</s><s>Реч -{flutist}- је у употреби бар од 1603. године, што је најранији цитат наведен у Оксфордском енглеском речнику.</s><s>Реч флаутиста је користио 1860. године Натаниел Хоторн у делу Мермерни Фаун, након што је реч била усвојена током 18. века из Италије (реч -{flautista}-, која је изведена из -{flauto}-), попут многих музичких термина у Енглеској од времена италијанске ренесансе.</s><s>Други енглески термини, који су сад застарели, су -{fluter}- (15–19 век) и -{flutenist}- (17–18 век).</s> <s>Историја</s> <s>Најстарија флаута икад откривена је вероватно фрагмент фемура младог пећинског медведа, са два до четири отвора, нађен на археолошком налазишту Дивље бабе у Словенији који потиче од пре око 43.000 година.</s><s>Међутим, овај налаз је био оспорен.</s><s>Године 2008 још једна флаута стара око 35.000 година је откривена у пећини Хобл Фелса у близини Улма, Немачка.</s><s>Ова флаута са пет отвора има устник -{V}--облика и начињена је од кости крила лешинара.</s><s>Истраживачи који су учествовали у овом открићу су званично објавили своје налазе у часопису Природа, у августу 2009.</s><s>Ово откриће је исто тако било најстарији потврђени налаз било ког музичког инструмента у историји, док поновним датирањем флаута нађених у пећини Гајсенклестерле није утврђено да су оне још старије, и да потичу из периода пре 42.000 до 43.000 година.</s> <s>Флаута, једна од неколико нађених, откривена је у пећини Хобл Фелс поред Венере из Хобл Фелса и недалеко од најстарије познате људске резбарије.</s><s>При најави открића, научници су изјавили да „налази демонстрирају присуство добро успостављена музичке традиције у време када су модерни људи колонизовали Европу”.</s><s>Научници су такође предложили да откриће флауте може да помогне да се објасни „вероватни бехавиорални и когнитивни јаз између” неандерталаца и раних модерних људи.</s> <s>Флаута са три отвора, 18,7 cm дуга, направљена од мамутских кљова (из пећине Гајсенклестерле, у близини Улма, у јужним немачким Алпима која потиче из периода од пре 30.000 до 37.000 година) је откривена 2004. године, и две флауте направљене од лабудових костију ископане деценију раније (из исте пећине у Немачкој, датиране на пре око 36.000 година) су међу најстаријим познатим музичким инструментима.</s> <s>Функционални 9.000 година стар гуди инструмент (дословно, „коштана флаута”) ескавиран је из гробнице у Ђаху заједно са 29 других нефункционалних инструмената, направљен од кости крила црвено-крунског ждрала са по пет отвора на сваком, у централној кинеској провинцији Хенан.</s><s>Најранија постојећа кинеска попречна флаута је чи (篪) флаута откривена у гробници маркиза Јиа од Ценга на локацији Суејџоу у провинцији Хубеј у Кина.</s><s>Она потиче из 433. године п. н. е, из касне династије Џоу.</s><s>Она је направљена од лакираног бамбуса, има затворене крајеве и пет заустављача који су са стране флауте, уместо на горњој страни.</s><s>Чи флауте се помињу у делу Класика поезије, коју је саставио и уредио Конфучије, према традицији.</s> <s>Најранија писана референца на флауту потиче са таблице са натписом на клинастом писму у сумерском језику која је датирана на око 2600–2700. п. н. е. Флауте се помињу на недавно преведеној таблици са епом о Гилгамешу, једној епској поеми чији развој обухвата период од апроксимативно 2100–600. п. н. е. Додатно, сет таблица написаних клинастим писмом, познатих као „музички текстови”, пружа прецизна упутства за подешавање седам скала дувачког инструмента (за који се претпоставља да је вавилонска лира).</s><s>Једна од тих скала се назива -{embūbum}-, што је акадска реч за „флауту”.</s> <s>Библија, у Генези 4:21, наводи да је Јубал био „отац свих оних који свирају угаб и кинор”.</s><s>Део тумача Библије сматра да се од ових бивших хебрејских назива први односи на неки дувачки инструмент, или дувачке инструменте генерално, док се други односи на гудачки инструмент, или гудачке инструменте генерално.</s><s>Као такав, Јубал се сматра у јудејско-хришћанској традицији изумитељом флауте (реч која се користи у неким преводима овог библијског пасуса).</s><s>На другим местима у Библији, флаута се назива „чалил” (ок корена речи за шушљину), специфично у 1 Самуилу 10:5, 1 Краљевима 1:40, Исаију 5:12 и 30:29, и Јеремији 48:36.</s><s>Археолошким ископавањима у Светој земљи су откривене флауте из бронзаног доба (око 4000-1200. п. н. е.) и гвозденог доба (1200-586. п. н. е.), при чему је каснија ера била „сведок стварања Израелитског краљевства и његове поделе у два краљевства Израела и Јудеје”.</s> <s>Неке од раних флаута су биле направљене од цеваница (костију потколенице).</s><s>Флаута је исто тако била есенцијални део индијске културе и митологије, и попречне флауте према неким изворима потичу из Индије јер се у индијској литератури из 1500. п. н. е. могу наћи донекле нејасне референце о попречној флаути.</s> <s>Акустика</s> <s>Флаута производи звук када струја ваздуха усмерена преко отвора на инструменту ствара вибрацију ваздуха у отвору.</s><s>Ваздушна струја ствара Бернулијев ефекат или сифон.</s><s>Ово побуђује ваздух који се налази у обично цилиндричној резонантној шупљини унутар флауте.</s><s>Флаутиста мења висину тона звука који је произведен отварањем и затварањем отвора на телу инструмента, чиме се мења ефективна дужина резонатора и његова кореспондирајућа резонантна фреквенција.</s><s>Варирањем ваздушног притиска, флаутиста исто тако мења висину тона путем узроковања да ваздух у флаути резонује на хармонијској, пре него на фундаменталној фреквенцији без отварања или затварања отвора.</s> <s>Геометрија главног зглоба је посебно критична за акустичну перформансу и тон, мада не постоји јасан консензус о одређеном облику међу произвођачима.</s><s>Сматра се да је најкритичнији параметар акустична импеданција отвора на амбажури.</s><s>Критичне променљиве које утичу на ову акустичну импеданцу укључују: дужину оџака (отвора између усника и главе цеви), пречник оџака и радијус или закривљеност крајева оџака и свако пројектовано ограничење у „грлу” инструмента, као што је то у јапанској Нохкан флаути.</s> <s>У једној студији професионални флаутисти са завезаним очима нису могли да утврде значајне разлике између флаута направљених од различитих метала.</s><s>У два различита сета „слепог” слушања, ни једна флаута није била коректно идентификована при првом слушању, док је при другом слушању једино сребрна флаута била идентификована.</s><s>Ова студија је извела закључак да „нема евиденције материјал зида инструмента има било какав значајан ефекат на боју звука или динамички опсег”.</s> <s>Типови</s> <s>Пиколо флаута</s> <s>ит. f-{lauto piccolo}- нем. -{kleine Flöte}- фр. -{petite flûte}- ен. -{piccolo}- рус. -{малая флейта}-</s> <s>Скраћено -{Piccolo}-.</s><s>Мала флаута, дупло краћа од велике, по звуку највиши дувачки инструмент са распоном од -{d1}- до -{c4}- (писано -{d}- до -{c3}-).</s><s>Спада у транспонујуће инструменте, односно, оне које звуче више или ниже од записаног.</s><s>Пиколо се записује октаву ниже од звучања.</s><s>У тројном саставу оркестра, који је и најчешћи симфонијски састав, један свирач свира пиколо, или, ако се не преклапају деонице, флаутиста који је трећа флаута (-{III}- Флаута) узима и пиколо, што се записује -{III fl. muta in Picc.}-.</s> <s>Остале флауте Осим ове две флауте, у употреби се може наћи и алт-флаута (ит. -{flauto contralto}-, нем. -{Alt-Flöte}-, фр. -{flûte en sol (fa)}-, ен. -{alto flute}-, рус. -{альтовая флейта}-) која се гради у два регистарска облика -{in G (Sol)}- и -{in F (Fa)}- и чији је писани распон од -{c}- до -{f3}- (-{in G}- звучи кварту више, а -{in F}- квинту ниже).</s> <s>Моцарт је писао и за флажолет флауту (писаног обима -{d1-d3}-, која звучи ундециму више), а такође су познате и велика флаута -{in F (Fa)}- и мала и велика -{in Es (E♭)}-, као и -{in Des (D♭)}-.</s><s>На крају поменућемо и бас-флауту (писаног обима -{c1-f3}-, која звучи октаву ниже), али се она више не користи.</s> <s>Види још Оркестар</s> <s>Референце</s> <s>Литература</s> <s>Buchanan, Donna A. 2001.</s><s>"Bulgaria §II: Traditional Music, 2: Characteristics of Pre-Socialist Musical Culture, 1800–1944, (iii): Instruments".</s><s>The New Grove Dictionary of Music and Musicians, second edition, edited by Stanley Sadie and John Tyrrell.</s><s>London: Macmillan Publishers.</s><s>Galway, James.</s><s>Flute.</s><s>Yehudi Menuhin Music Guides. (cloth). (pbk.) New York.</s><s>Reprinted London: Kahn & Averill London: Khan & Averill.</s><s>Phelan, James, The Complete Guide to the [Flute and Piccolo], second edition. [S.l.]: Burkart-Phelan, Inc., 2004.</s><s>Putnik, Edwin.</s><s>The Art of Flute Playing.</s><s>Evanston, Illinois: Summy-Birchard Inc.</s><s>Revised edition 1973, Princeton, New Jersey and Evanston, Illinois.</s><s>Newton Abbot: David & Charles.</s><s>Second Edition New York.</s><s>Maclagan, Susan J. "A Dictionary for the Modern Flutist", Lanham, Maryland, USA.</s> <s>Спољашње везе</s> <s>-{Ardal Powell.</s><s>"Flute." Grove Music Online.</s><s>Oxford Music Online.</s><s>Oxford University Press.}- -{Essay on the Jiahu flutes}- -{Walking Stick Flute and Oboe, Georg Henrich Scherer, Butzbach, ca.</s><s>1750–57}- -{Glass flute, Claude Laurent, Paris, 1813}- -{Porcelain flute, Saxony, 1760–1790}- -{Pair of ivory flutes by Johann Wilhelm Oberlender, mid 18th century, Nuremberg}- -{Flute by Garion, Paris, ca.</s><s>1720–1740}- -{nature.com New flutes document the earliest musical tradition in southwestern Germany}- -{Flute acoustics}- -{Folk flutes (Polish folk musical instruments)}-</s> <s>Дувачки инструменти</s>

1061

https://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%9E%D0%B1%D0%BE%D0%B0

Обоа

<s>Обоа, скраћено -{Ob.}-, дрвени дувачки инструмент са двоструким језичком.</s><s>На први поглед је најсличнији кларинету, али се на почетном делу цеви налази још кратка метална цевчица у коју је уденут језичак, док је левкасто проширење на крају цеви видно мање него на кларинету.</s><s>Звук који произилази из двоструког језичка помало је назалан и оштар, а сразмерно и продоран, због чега се обоа каткад назива и труба дрвених музичких инструмената.</s><s>Међутим, овај инструмент може да звучи и нежно и топло, идилично и дирљиво, а то је и улога која јој се типично додељује у класичној музици.</s><s>Такође, типична је за њега и мелодика оријенталног призвука (сцена у храму у опери Аида Ђузепеа Вердија), због асоцијације са инструментима сличне врсте (зурле и др.).</s> <s>Обоа је мелодијски инструмент и у оркестру често има водеће теме, а њен јасан, чујан и интонативно прецизан звук узима се и као меродавна интонација за штимовање оркестра, када се најпре чује обоа према којој се штимују и остали инструменти.</s><s>Виртуозно-техничке бравуре, које се често додељују кларинету и флаути, обои мање одговарају, а и њен тонски обим је краћи.</s> <s>Обоа је настала од једне врсте средњовековних шалмаја који су се по Европи ширили под утицајем Арапа у Шпанији почев од -{VIII}- века.</s><s>Напуштање наусника, у који се код тих инструмената, као у чашицу, смештао тршчани језичак означило је битну промену у могућности финијег нијансирања звука и његове изражајности.</s><s>Обоа је током 19. века усавршена додавањем механизама полуга и поклопаца.</s> <s>Сопранска обоа је дугачка отприлике , са металним кључевима, конусним отвором и раширеним звоном.</s><s>Звук се производи дувањем у језичак под довољним ваздушним притиском, што доводи до тога да вибрира са ваздушним стубом.</s><s>Карактеристичан тон је разноврстан и описан је као „светао“.</s><s>Када се реч обоа користи сама, обично се подразумева да значи високи инструмент, а не други инструменти породице, као што су бас обоа, кор англајс (енглески рог) или обоа дамор.</s> <s>Данас се обоа обично користи као оркестарски или соло инструмент у симфонијским оркестрима, концертним бендовима и камерним ансамблима.</s><s>Обоа се посебно користи у класичној музици, филмској музици, неким жанровима народне музике, а повремено се чује у џезу, року, попу и популарној музици.</s><s>Обоа је широко позната као инструмент који подешава оркестар са својим препознатљивим 'А'.</s> <s>Друге врсте обоа Обоа се јавља у још неколико регистарских варијанти и то као -{oboa d'amore}- (нем. -{Liebeshoboe}-, фр. -{hautbois d'amour}-, ен. -{oboe d'amore}-, рус. -{гобой д'амур}-) са писаним распоном од -{b}- до -{e3}- (-{f3}-), и две у слабој употреби, сопран обоа (ит. -{oboa soprano}-, нем. -{piccolo Heckelphon}-, фр. -{hautbois soprano}-, ен. -{oboe soprano}-, рус. -{малый гобой}-) писаног распона од -{hes}- до -{f3}- (звучи малу терцу ниже) и баритон обоа (ит. -{oboa baritono}-, нем. -{Heckelphon}-, фр. -{hautbois baritone}-, ен. -{oboe baritone}-, рус. -{баритоновый гобой}-) распона од -{b}- до -{e3}- (звучи октаву ниже).</s><s>Ипак, од свих регистарских варијанти, најзначајнији је енглески рог.</s> <s>Звук</s> <s>У поређењу са другим савременим дрвеним дувачким инструментима, за високу обоу се понекад говори да има јасан и продоран звук.</s><s>The Sprightly Companion, књига са упутствима коју је објавио Хенри Плејфорд 1695. године, описује обоу као „величанствену и достојанствену, и не много инфериорнију од трубе“.</s><s>У представи Анђели у Америци звук је описан као „онај од патке ако је патка птица певачица”.</s><s>Богат тембар потиче од његовог конусног отвора (за разлику од генерално цилиндричног отвора флаута и кларинета).</s><s>Као резултат тога, обое се лакше чују у односу на друге инструменте у великим ансамблима због продорног звука.</s><s>Највиша нота је полутон нижа од номинално највише ноте Б кларинета.</s><s>Пошто кларинет има шири опсег, најнижа нота кларинета Б је знатно дубља (молна шестина) од најниже ноте обое.</s> <s>Музика за стандардну обоу је написана концертном тоном (тј. није транспонујући инструмент), и инструмент има опсег сопрана, обично од Б3 до Г6.</s><s>Оркестри се подешавају на концерт А који свира прва обоа.</s><s>Према Лиги америчких оркестара, ово је учињено зато што је висина тона сигурна и њен продоран звук чини је идеалним за штимовање.</s><s>На висину тона обое утиче начин на који је језичак направљена.</s><s>Језичак има значајан утицај на звук.</s><s>Варијације у трсци и другим структурним материјалима, старост језичка и разлике у гребању и дужини утичу на висину тона.</s><s>Немачки и француски језичак се, на пример, разликују на много начина, због чега се звук сходно томе разликује.</s><s>Временски услови као што су температура и влажност такође утичу на висину звука.</s><s>Вешти обоисти прилагођавају своју амбажуру како би компензирали ове факторе.</s><s>Суптилна манипулација амбаражом и ваздушним притиском омогућава обоисти да изрази тембар и динамику.</s> <s>Језичкци</s> <s>Обоа користи дупли језичак, сличну оној која се користи за фагот.</s><s>Већина професионалних обоиста прави своје језичке тако да одговарају њиховим индивидуалним потребама.</s><s>Правећи своје језичке, обоисти могу прецизно да контролишу факторе као што су боја тона, интонација и одзив.</s><s>Они такође могу узети у обзир индивидуални ембушур, усну шупљину, угао обое и ваздушну подршку.</s> <s>Обоисти почетници ретко праве сопствене језичке, јер је процес тежак и дуготрајан, и често уместо њих купују језичке у музичкој радњи.</s><s>Комерцијално доступно језичци су доступне у неколико степени тврдоће; средњи језичак је веома популарна, а већина почетника користи средње меке језичке.</s><s>Ови језичци, попут језичка за кларинет, саксофон и фагот, направљене су од Arundo donax.</s><s>Како обоисти стичу више искуства, могу почети да праве сопствене језичке по моделу свог учитеља или да купују ручно рађене језичке (обично од професионалног обоисте) и да користе специјалне алате, укључујући длета, предлета, гиљотине, ножеве и друге алате за прављење и прилагођавање језичка по свом укусу.</s><s>Језичак се сматра делом обое који чини инструмент толико тешким, јер индивидуална природа сваког језичка значи да је тешко постићи конзистентан звук.</s><s>Мале варијације у температури, влажности, надморској висини, времену и клими такође могу утицати на звук језичка, као и мале промене у грађи језичка.</s> <s>Обоисти често припремају неколико трсака да би постигли конзистентан звук, као и да би се припремили за факторе околине као што су ломљење језичка или друге опасности.</s><s>Обоисти могу имати различите префериране методе за намакање своје језичке да би произвели оптималне звукове; најпожељнији метод је натапање језичка обое у воду пре свирања.</s> <s>Пластични језичци за обое се ретко користе и мање су доступне од пластичних језичака за друге инструменте, као што је кларинет.</s><s>Међутим, они постоје и производе их брендови као што је Легере.</s> <s>Историја</s> <s>На енглеском, пре 1770. године, стандардни инструмент се звао hautbois, hoboy, или француски хобој ( ).</s><s>Ово је позајмљено из француског имена, , што је сложена реч која се састоји од haut („високо“, „гласно“) и bois („дрво“, „дрвени дувач“).</s><s>Дословно преведена, француска реч значи „дрвени дувач високог тона“.</s><s>Правопис oboe је усвојен на енглеском око 1770 из италијанске oboè, транслитерације изговора француског имена из 17. века.</s> <s>Обична обоа се први пут појавила средином 17. века, када се звала hautbois.</s><s>Овај назив је коришћен и за њеног претходника, шалмај, од кога је изведен основни облик hautbois.</s><s>Главне разлике између ова два инструмента укључују поделу хаутбоиса на три дела, или спојеве (што је омогућило прецизнију производњу), и елиминацију усника, дрвене платформе испод језичка која је омогућавала свирачима да одмарају усне.</s> <s>Тачан датум и место порекла хаутбоа су нејасни, као и особе које су биле одговорне.</s><s>Индивидуални докази, као што је изјава композитора флаутисте Мишела де ла Бара у његовим Мемоарима, упућују на чланове породица Филидор и Хотетер.</s><s>Могуће је да је инструмент имао више проналазача.</s><s>Хаутбоис се брзо проширио широм Европе, укључујући Велику Британију, где су га звали hautboy, hoboy, hautboit, howboye и сличне варијанте француског имена.</s><s>Био је главни мелодијски инструмент у раним војним бендовима, све док га није наследио кларинет.</s> <s>Референце</s> <s>Литература</s> <s>Baines, Anthony: 1967, Woodwind Instruments and Their History, third edition, with a foreword by Sir Adrian Boult.</s><s>London: Faber and Faber.</s><s>Beckett, Morgan Hughes: 2008, "The Sensuous Oboe".</s><s>Orange, California: Scuffin University Press. .</s><s>Gioielli, Mauro: 1999.</s><s>"La 'calamaula' di Eutichiano".</s><s>Utriculus 8, no.</s><s>4 (32) (October–December): 44–45.</s><s>Harris-Warrick, Rebecca: 1990, "A Few Thoughts on Lully's Hautbois" Early Music 18, no.</s><s>1 (February, "The Baroque Stage II"): 97-98+101-102+105-106.</s><s>Haynes, Bruce: 1985, Music for Oboe, 1650–1800: A Bibliography.</s><s>Fallen Leaf Reference Books in Music, 8755-268X; no.</s><s>4. Berkeley, California: Fallen Leaf Press. .</s><s>Haynes, Bruce: 1988, "Lully and the Rise of the Oboe as Seen in Works of Art".</s><s>Early Music 16, no.</s><s>3 (August): 324–38.</s><s>Haynes, Bruce: 2001, The Eloquent Oboe: A History of the Hautboy 1640–1760.</s><s>Oxford Early Music Series.</s><s>Oxford and New York: Oxford University Press. .</s> <s>Спољашње везе</s> <s>Peter Wuttke: The Haynes-Catalog bibliography of literature for oboe written between 1650 and 1800.</s><s>A Guide to Choosing an Oboe Student, intermediate & professional oboes explained.</s><s>Experiments in Jazz Oboe by Alison Wilson (archive link) Oboist Liang Wang: His Reeds Come First NPR story by Debbie Elliott</s> <s>Oboe sound gallery of clips of dozens of prominent oboists in the United States, Europe, and Australia Fingering chart from the Woodwind Fingering Guide Fingering chart for Android devices Pictures of oboe reeds made by famous oboists</s> <s>Дувачки инструменти</s>

1062

https://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%95%D0%BD%D0%B3%D0%BB%D0%B5%D1%81%D0%BA%D0%B8%20%D1%80%D0%BE%D0%B3

Енглески рог

<s>Енглески рог, скраћено -{C.i.}-, дрвени дувачки инструмент, регистарска варијанта обое са звуком дубљим за квинту.</s><s>У техничком смислу је подударан са њом и могу га свирати обоисти.</s><s>По изгледу се разликује од обое не само дужином него и крушкастим проширењем цеви при крају, као и повијеном металном цевчицом на почетку, која носи двоструки језичак од трске.</s><s>Звук енглеског рога је врло сродан звуку обое, само је нешто муклији и тамнији, тако да му нарочито одговарају мелодије мирнијег тока и сетног или тужног израза.</s> <s>Кор англајс је инструмент за транспоновање у Ф, савршену квинту ниже од обое (Ц инструмент).</s><s>То значи да је музика за англајс писана за савршену квинту више од звука инструмента.</s><s>Техника прстију и свирања која се користи за англајс су у суштини исти као и код обое, а обоисти се обично удвајају на кор англајсу када је то потребно.</s><s>Кор англајс обично нема најнижи Б тонал који се налази на већини обоа, те се његов опсег звука протеже од Е3 (писано Б) испод средњег C до C6 две октаве изнад средњег C.</s> <s>Опис и тембар</s> <s>Звоно у облику крушке (звано Либесфус) енглеског рога даје му прекривенији тимбар од обое, ближи по квалитету тона обои д'амур.</s><s>Док је обоа сопрански инструмент породице обое, енглески рог се генерално сматра алт чланом породице, а обоа д'амур — постављена између њих у тоналитету А — као члан мецосопрана.</s><s>Сматра се да англајс има блажи и тужнији тон од обое.</s><s>Разлика у звуку је првенствено резултат шире трске и конусног отвора који се шире на већу удаљеност од обое; иако тамнијег тона и ниже висине од обое, њенов звук се разликује од (иако се природно стапа са) звука фагота.</s><s>Његов изглед се разликује од обое по томе што је инструмент знатно дужи, трска је причвршћена за благо савијену металну цев која се зове бокал, или кука, а звоно има луковичасти облик („Liebesfuß“).</s> <s>Кор англајс се обично бележи у високом кључу, савршена квинта виша од висине тона звука, а коришћено је и неколико других опција.</s><s>Алт кључ написан на звучној висини повремено користе чак и каснији композитори као што је Сергеј Прокофјев.</s><s>У Италији касног 18. и раног 19. века, где су инструмент често свирали фаготисти уместо обоиста, у бас кључу је био забележен октаву испод висине тона (као што се налази у Росиниовој Увертири Вилијаму Телу).</s><s>Француски оперски композитори до Фроментала Халевија забележили су инструмент по тону звука у мецосопран кључу, што је омогућило свирачу да прочита део као да је у високом кључу.</s> <s>Иако се инструмент обично спушта само на (писано) ниско Б, континентални инструменти са проширењем на ниско Б (звучи Е) постоје од раног 19. века.</s><s>Примери дела која захтевају ову белешку (иако се признаје њена изузетна природа) укључују Gurre-Lieder Арнолда Шенберга, Das Lied von der Erde Густава Малера, Chôros No.</s><s>6 Хеитор Вила-Лобоса и Zeitmaße Карлхајнца Штокхаузена.</s><s>Антоњин Дворжак, у свом Scherzo capriccioso, чак пише за кор англајс до ниског А, иако се чини мало вероватним да је такво проширење икада постојало.</s> <s>Трске које се користе за свирање кор англафса су сличне онима које се користе за обоу, а састоје се од комада штапа пресавијеног на два дела.</s><s>Док је штап на трсци обое монтиран на малу металну цев (клапалицу) делимично прекривену плутом, не постоји таква плута на трсци кор англајс, која се уклапа директно на бокал.</s><s>Део трске је шири и дужи од обое.</s><s>За разлику од трске за обоу у америчком стилу, кор англајс трске обично имају мало жице у основи, отприлике од врха жице која се користи за причвршћивање штапа за спајалицу.</s><s>Ова жица служи да држи две оштрице трске заједно и стабилизује тон и висину.</s> <s>Вероватно најпознатији произвођачи модерног корс англајса су француске фирме Ф.</s><s>Лоре, Мариго и Ригута, британска фирма Т.</s><s>В. Ховарт и америчка фирма Фокс Продактс.</s><s>Тражени су и инструменти мањих произвођача, као што је А. Лаубин.</s><s>Инструменти се обично праве од афричког црног дрвета (познатог као гренадила), иако неки произвођачи нуде инструменте и у избору алтернативног дрвета, као што су кокоболо (Ховарт) или љубичастог дрвета (Лоре), за које се каже да мењају глас кор англајс благо, производећи мекши звук.</s><s>Фокс је недавно направио неке инструменте од пластичне смоле и јавора, од којих је ово дрво које се традиционално користи за фаготе.</s> <s>Историја и етимологија</s> <s>Израз cor anglais је француска реч за енглески рог, али инструмент није из Енглеске нити је повезан са разним лименим инструментима конусног отвора који се називају „рогови“, као што су рог, природни рог, пост рог или тенор рог.</s><s>Инструмент је настао у Шлезији око 1720. године када је породица Вајгел из Вроцлава поставила звоно на закривљено тело типа oboe da caccia.</s><s>Двокрака, отворена звона, равна тенорска обоа (обоа француске величине, „тенорска обоа”), а посебно oboe da caccia са блиставим звоном, подсећала је на рогове на којима су анђели свирали у религиозним сликама средњег века.</s><s>Ово је у централној Европи на немачком говорном подручју довело до средњевисоконемачког назива engellisches Horn, што значи анђеоски рог.</s><s>Пошто је engellisch такође значио енглески на народном језику тог времена, „анђеоски рог” је постао „енглески рог”.</s><s>У недостатку било какве боље алтернативе, закривљена тенорска обоа је задржала назив чак и након што је oboe da caccia престала да се користи око 1760. године.</s><s>Име се први пут редовно појављивало у италијанским, немачким и аустријским партитурама од 1749. године, обично у италијанском облику corno inglese.</s> <s>Најранији познати оркестарски део посебно за инструмент налази се у бечкој верзији опере Ezio Николе Џомелија из 1749. године, где је добио италијански назив corno inglese.</s><s>Глук и Хајдн су следили њихов пример 1750-их, а први концерти за енглески рог написани су 1770-их.</s><s>Шварзенберг Винд Хармонија из 1771. користила је 2 енглеска рога, као и 2 обое, 2 фагота и 2 рога.</s><s>Јохан Вент је био први кор англајс, а Игназ Теимер (отац браће Теимер) је био други кор англајс.</s><s>Прве триове за обоу компоновао је Јохан Вент за браћу Теимер.</s><s>Обоа и енглески рог у овим оригиналним боемским/бечким триовима Јохана Вента и Џозефа Трибензеа су значајни као што су написали обоисти за обоисте и укључују неке ране примере бујног виртуозног писања за енглески рог, утирући пут сличном писању.</s><s>Јохан и Франц Теимер су умрли 1796.</s><s>Прво забележено извођење триа за обоу било је 1793. (коме је Бетовен присуствовао).</s><s>Док су браћа Теимер наступала у Бечу и околини, састављено је преко 20 триа за обое.</s><s>Филип Тајмер је наставио да свира кор англајс у Шиканедеровој оперској кући у Бечу.</s><s>Такође је певао неке улоге са компанијом због свог звучног бас гласа.</s><s>Многе кор англајс делове су посебно за њега написали Стенгел, Сисмајр, Паер, Винтер, Веигл, Еберл, Ајблер, Салијери, Хамел, Шахт и Фишер.</s> <s>Узимајући у обзир назив „cor anglais“, иронично је да се инструмент није редовно користио у Француској пре око 1800. или у Енглеској пре 1830-их.</s><s>Помиње се у Пени Сајклопедије из 1838. као „енглески рог, или корно инглесе, је обоа дубљег тона [...]“, док је прва идентификована штампана употреба термина кор англајс на енглеском била 1870.</s><s>У Великој Британији овај инструмент се колоквијално генерално назива „кор”.</s><s>Локални еквивалент за „енглески рог“ користи се у већини других европских језика, док неколико језика користи њихов еквивалент „алто обоа“.</s> <s>Због ранијих закривљених или угаоних облика које је попримао, изнета је сугестија да би anglais могало бити искварена средњефранцуска реч anglé (угао, или савијен под углом, angulaire у модерном француском), али је то одбачено уз образложење да нема доказа о термину cor anglé пре него што је понуђен као могући извор за anglais у касном 19. веку.</s> <s>Референце</s> <s>Литература</s> <s>Спољашње везе</s> <s>English horn fingering guide Three Concerti for English Horn F. Lorée page with description and photograph Wayback archive of Amoris International Musette page WIMA scores for oboe family instruments</s> <s>Дувачки инструменти</s>

1064

https://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%9F%D0%BB%D0%B0%D0%B2%D0%B8%20%D0%BA%D0%B8%D1%82

Плави кит

<s>Плави кит () је морски копитар који припада парвореду китова плочана (-{Mysticeti}-).</s><s>То је највећа животиња која је икад живела на Земљи - дугачка је до 33 метра и тежи до 150 и више тона.</s> <s>Плавих китова је било у великом броју у скоро свим океанима широм света до почетка двадесетог века.</s><s>Четрдесет година 20. века људи су их ловили скоро до истребљења, док Међународна комисија за китолов није забранила сав китолов плавих китова 1967. године.</s><s>Према процени база података улова Међународне комисије за китолов 382.595 плавих китова је уловљено између 1868. и 1978.</s><s>Пре почетка ловљења, највећа популација ових китова од 239.000 јединки је живела око Антарктика.</s><s>Глобална популација плавих китова се процењује на 10.000-25.000 јединки, што је око 3-11% величине популације процењене у 1911. године.</s><s>Остају само много мање концентрације у источном северном Тихом океану (1.647), централном северном Пацифику (63—133), северном Атлантику (1.000-2.000), Антарктику (2.280), Новом Зеланду (718), северном Индијском океану (270), и Чилеу (570—760).</s> <s>Еволуција и таксономија Плави китови припадају породици -{Balaenopteridae}-, породици у коју још спадају грбави кит, перајасти кит и сардински кит.</s><s>Верује се да се ова породица разишла од осталих породица подреда -{Mysticeti}- давно, још на половини олигоцена.</s><s>Плави кит је сврстан као једна од седам врста китова рода -{Balaenoptera}-; међутим, анализа ДНК је указала да су плави китови у ближем сродству са грбавим и сивим китовима него са осталим китовима овог рода.</s> <s>Посебан назив -{musculus}- је латинског порекла и може значити „мишићавост“, али такође може значити и „мали миш“.</s><s>Лине, који је дао име овој врсти 1758. године, знајући ово, желео је да на смешан начин да иронично „дупло“ значење (ово „дупло“ се односи на величину).</s> <s>Научници класификују ове китове у три подврсте: -{B. m. musculus}- која се састоји од северно-атлантских и јужно-пацифичких популација, -{B. m. intermedia}- коју сачињава популација из јужног океана и -{B. m. brevicauda}- (познат као и пигмејски плави кит) који живе у Индијском океану и јужном Пацифику.</s> <s>Изглед Плави кит има дуго, заоштрено тело.</s><s>Просечна дужина тела им је око 26 метара, мада су примерци са стаништем на јужној половини Земље обично мало већи од оних на северној.</s><s>Често достижу дужину и од 30 метара, а највећи забележени примерак измерен је 1922. године и био је дугачак 33,58 метара.</s><s>Женке су у просеку веће за 6% од мужјака, а после сезоне храњења могу да теже и до 200 тона.</s><s>Срце ове огромне животиње може тежити од 600 до 1000 килограма, док је пречник аорте 20 центиметара.</s><s>Глава је равна и у облику слова U на којој се налази упадљива дебела ивица која се креће од отвора за дисање до врха горње усне.</s><s>Предњи део усана је дебео и прекривен усима, налик на мекане зубе, којих има око 300 (свака дуга 1 метар) и који висе од горње вилице до унутрашњости уста.</s><s>Леђно пераје је мало, видљиво само приликом зарањања кита у воду.</s><s>Свака јединка има различит облик леђног пераја.</s><s>Налази се отприлике на ¾ дужине тела.</s><s>Када дише, кит испушта спектакуларан усправан стуб воде висине до 12, обично 9 -{m}-.</s> <s>Величина</s> <s>Верује се да је плави кит највећа животиња која је икада живела на планети.</s><s>Највећи познати диносаурус је био аргентиносаурус који је живео у мезозоичком периоду и тежио је 90 тона а био је дуг до 38 метара, Суперсаурус уз Бревипаропус и Сауропосејдон Протелес су били такође огромни, Сеизмосаурус је био дуг до 42 метра али највећи диносаур икада који је био биљојед имена Амфоцелис Фрагилис је био дуг до 60 метара а тежине од око 200 тона и он је истински кандидат за највећу животињу икада.</s><s>По тежини је кандидат број 1. а по дужини, ако узмемо доказе о гигантским октоподима и лигњама од 80 метара онда и није.</s><s>У енциклопедији Британика коју је за простор бивше Социјалистичке Федеративне Републике Југославије 1986. штампала књижара Вук Стефановић Караџић уз помоћ Младинске књиге из Љубљане, у тому књиге назива : "Природа" налазимо податак да је највећи ухваћени Велики Плави Кит, Гранд Роквал био дуг чак 34,2 метра.</s><s>Ипак ту треба бити опрезан јер у истој књизи се за распон крила највећег типа Птеродактилуса икада пронађеног латинског имена : "Квецалкоатлус" наглашава да је био око 16 или 17 метара а данас се већина палеонтолога слаже да тај распон није могао бити већи од 11 метара.</s><s>Ипак та дужина од 34,2 метра је нека чињеница о којој се може расправљати.</s><s>Најдужи китови икада измерени су биле две женке од по 33,6 и 33,3 метра.</s><s>Међутим, најдужи кит измерен од стране научника из америчке Националне лабораторије за морске сисаре је био дуг 29.9 метара - отприлике исте дужине као авион Боинг 737.</s><s>Језик плавог кита је величине слона и 50-ак људи може да стане у његова уста.</s><s>Али, димензије гркљана плавог кита су толико мале да не може да прогута објекат шири од лопте за плажу.</s><s>Срце је величине омањег аутомобила и највеће је од свих осталих животиња.</s><s>Људска беба би могла да се увуче у аорту плавог кита која има 23 -{cm}- у пречнику.</s><s>Током првих седам месеци живота, младунче плавог кита попије око 400 литара млека сваког дана.</s><s>На свака 24 часа, младунчад се угоје око 90 килограма.</s><s>На самом рођењу теже и до 2700 -{kg}-, колика је тежина одраслог нилског коња.</s><s>Животиње дуге до 27 метара су тешке између 150 до 170 тона.</s><s>Најтежи кит је била женка која је тежила 177 тона.</s> <s>Животни циклус Парење почиње касно у јесен и траје до касно у зиму.</s><s>Мало је познато о парењу и размножавању.</s><s>Женке рађају на почетку зиме на сваке две до три године после трудноће која траје 10-12 месеци.</s><s>Младунче тежи око 2,5 тоне и дуго је 7 метара.</s><s>Док младо сиса, мајка није у могућности да се храни.</s><s>Када престане да сиса, после шест месеци, младунче удвостручује своју дужину.</s><s>Полну зрелост мужјак достиже са 8-10 година, када су они већ дугачки око 20 метара.</s><s>Женке су полно зреле са пет година, када су дугачке 21 метар.</s> <s>Научници процењују да плави китови могу да поживе најмање 80 година.</s><s>Међутим, најдуговечнија јединка која је била праћена (1998. година) је доживела 30-40 година.</s><s>Живела је североисточном Пацифику.</s><s>Једини природни непријатељ плавих китова је кит убица.</s><s>Истраживања показују да чак 25% популације одраслих плавих китова имају ожиљке од напада китова убица.</s><s>Стопа смртности од таквих напада је непозната.</s> <s>Веома су ретки случајеви насукавања плавих китова.</s><s>Међутим, ако до насукавања ипак дође, оно постане врло брзо јавни догађај.</s><s>1920. године, пронађен је плави кит насукан код острва Левис у Шкотској.</s><s>Био је погођен у главу од стране китоловаца, али харпун није успео да експлодира.</s> <s>Популација и данашња распрострањеност</s> <s>Откако је лов на китове забрањен, није установљено да ли је светска популација плавих китова стабилна или је у порасту.</s><s>На Антарктику, процењује се да се за 7,3% повећава бројност популације сваке године.</s><s>Претпоставља да су исландске и калифорнијске популације такође у порасту.</s><s>Бројност целокупне светске популације плавих китова се процењује на између 5000 и 12.000 јединки (2002. године), међутим постоји велика неизвесност у проценама у многим областима.</s><s>Према IUCN црвеној листи, плави кит је угрожена врста, и то је био откада је та листа први пут састављена.</s> <s>Највећа позната популација се налази у североисточном Пацифику (од Аљаске до Коста Рике) и броји око 2.000 плавих китова.</s><s>Најчешће су виђени лети око Калифорније.</s><s>Понекад се ова популација протеже преко северозападног Пацифика; забележени су ретки сусрети на простору између Камчатке и крајњих северних делова Јапана.</s> <s>Укупна популација северноатлантских плавих китова је између 600 и 1500.</s> <s>Занимљивости Плави кит је дужи од 5 слонова поређаних у низу и 6 пута је тежи од њих.</s><s>Плаве китове је први пут открио 1692. године Роберт Сибалд (1641—1722), шкотски лекар и антиквар.</s><s>Глас плавог кита најгласнији је звук забележен у животињском свету.</s><s>Може да се чује на удаљености и до 1.600 километара.</s> <s>Референце</s> <s>Литература</s> <s>NOAA Fisheries, Office of Protected Resources Blue whale biology & status The Chilean Blue Whale (Balaenoptera musculus chilensis Khalaf, 2020): A New Subspecies from Chile.</s><s>By: Prof. Dr. Norman Ali Bassam Khalaf-Prinz Sakerfalke von Jaffa.</s><s>Gazelle: The Palestinian Biological Bulletin, ISSN 0178-6288, Volume 38, Number 185, May 2020, pp.</s><s>40-63.</s> <s>Спољашње везе</s> <s>BBC: Плави кит -{National Geographic Profile}- -{Blue whale vocalizations – Cornell Lab of Ornithology—Bioacoustics Research Program}- -{Blue whale video clips and news from the BBC – BBC Wildlife Finder }- -{Voices in the Sea – Sounds of the Blue Whale}- -{NOAA Stock Assessments}- -{Life of a Hunter: Blue Whale – BBC America}- -{Living With Predators – BBC America}-</s> <s>Китови плочани Угрожени таксони</s>

1070

https://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%9A%D0%BB%D0%B0%D1%80%D0%B8%D0%BD%D0%B5%D1%82

Кларинет

<s>Кларинет, скраћено -{Cl.}-, дрвени дувачки инструмент са једноструким (простим) језичком од трске.</s><s>Почетни део му је усник, кљунастог облика, на чију се равну страну, преко улазног отвора цеви, належе језичак, учвршћен на доњем крају лигатуром.</s><s>Цев има пет делова, који се увлаче један у други, а завршни је левкаст (тзв. корпус) и по ивици опточен металним прстеном.</s><s>На цеви се налази велики број рупица, од којих се један део покрива јагодицама прстију, а остали поклопцима (тзв. клапнама) које се покрећу сложеним системом полуга.</s><s>Механизам савременог кларинета је веома усавршен, као и извођачка техника, тако да он спада међу највиртуозније инструменте по лакоћи с којом се могу изводити и крајње брзи и сложени тонски покрети.</s><s>Распон изводљивих тонова му је доста велики, а сам тон је богат и изражајан, подесан за врло различите музичке карактере.</s><s>Посебна одлика кларинета је широк распон гласноће – од скоро једва чујног звука до врло продорног, нарочито у високим тоновима.</s><s>Најдубљи регистар, тзв. шалмајски, веома је особен по тамној и драматичној звучности.</s><s>С обзиром на све ово, кларинет је међу дувачким инструментима најсвестранији, па му се и у оркестру често додељују истакнуте улоге, солистичка литература је доста богата, налази места у камерним ансамблима, водећи је мелодијски инструмент у дувачким оркестрима, а посебно значајну улогу има у џезу.</s> <s>Најдаље порекло кларинета сеже до инструмената са тршчаним језичком – у старој Грчкој (аулос), па и раније, у Египту и другде.</s><s>Савремени кларинет се развио крајем 17. века, усавршавањем једне врсте шалмаја.</s><s>Већ у 18. веку је (нпр. код Моцарта богато коришћен, а ушао је у класичан оркестарски састав.</s><s>Технички је усавршен током 19. века, када су га радо користили композитори романтичари.</s> <s>Кларинет се гради у три основна регистарска облика: -{B}- Кларинет (-{Clarinetto in Si♭}-) који звучи велику секунду ниже од записаног, -{A}- Кларинет () који звучи малу терцу ниже од записаног, и ређе коришћен -{C}- Кларинет () који звучи како је записано.</s> <s>Етимологија</s> <s>Реч кларинет је проистекла из француске речи clarinette (деминутив женског рода од старофранцуског clarin), или из провансалског clarin („обоа“), која потиче од латинског корена clarus („јасан“).</s><s>Реч је повезана са средњоенглеским речи clarion, врстом трубе, чији назив потиче из истог корена.</s> <s>Најраније помињање речи clarinette која се користи за инструмент датира из наруџбе војводе од Гронсфелда из 1710. године за два инструмента које је направио Јакоб Денер.</s><s>Енглески облик правописа clarinet се налази већ 1733. године, а сада архаични clarionet се појављује од 1784. до почетка 20. века.</s> <s>Историја кларинета</s> <s>Јохан Кристоф Денер, градитељ дрвених дувачких инструмената, и проналазач кларинета, почео је око 1690. год. да усавршава стари средњовековни инструмент шалмо и 1696. год. у Нирнбергу конструисао је први калринет.</s><s>У средњем веку шалмо је био веома распрострањен инструмент у западној Европи.</s><s>Регистар шалмоа одговара данашњим основним тоновима кларинета.</s><s>Први кларинет је био примитиван, имао је само седам рупица и 2 клапне.</s><s>У свом каснијем раду Денер је успео да усаврши инструмент додавањем нових рупица и клапни.</s><s>Појава клапне (регистар дирка) близу усника кларинета омогућила је предувавање.</s><s>Кларинет, за разлику од других дувачких инструмената који предувавају у октаву, предувава у дуодециму, пошто хармонски горњи тонови долазе само у непарним аликвотним тоновима.</s><s>Око 1750. год. француски композитор Рамо уводи кларинет у оперски оркестар, а касније Госек га уводи и у симфонијски оркестар.</s><s>Нарочиту заслугу за усавршавање механизма има Теобалд Бем, белгијски флаутиста који је измислио покретљив систем клапни, који је поред флауте примењен и на другим дрвеним дувачким инсрументима, па и кларинету.</s> <s>Друге врсте кларинета</s> <s>Осим основна три облика, кларинет се јавља и у облику малих кларинета који се граде у више регистарска облика: -{in Eb}- који звучи малу терцу више од написаног, -{in A♭}- који звучи малу сексту више, -{in F}- који звучи кварту више и -{in D♭}- који звучи малу секунду више.</s><s>Сви ови кларинети су чести у проширеној породици кларинета, као што је случај у војним оркестрима, а ређи у класичној музици (ипак, Рихард Штраус у опери Електра тражи следеће кларинете: -{1 Cl. in E♭, 4 Cl. in B, 2 Cl. contralti (basethorn), 1 Cl. basso}-).</s> <s>Још један облик кларинета је и басетхорна или контралт кларинет (ит. -{clarinetto contralto}-, -{corno di bassetto}- или -{clarone}-, нем. -{Bassetthorn}-, фр. -{cor de basset}-, ен. -{bassethorn}-, рус. -{басет-хорн}-) који је ретко у употреби, али се ипак може наћи код Моцарта, Бетовена, Рихарда Штрауса и других.</s> <s>Ипак, најчешћи регистарски облик кларинета који се налази у класичном оркестру је бас-кларинет.</s> <s>Види још Међународна кларинетистичка асоцијација Кларинет (часопис) КларинетФест Кларинет Кларинетиста Кларинетисти у Србији Кларинетска литература у Србији Прстореди тонова на кларинету Нега и чување кларинета Трска за кларинет Породица кларинета Штимовање кларинета Амбажура</s> <s>Референце</s> <s>Литература</s> <s>Благојевић, Андрија: Преглед историјског развоја кларинета и литературе за кларинет, Факултет уметности, Звечан, 2010.</s><s>Еберст, Антон: Кларинет и кларинетисти, Форум, Нови Сад, 1963.</s><s>Еберст, Антон: Основна школа за кларинет, Савез музичких друштава и организација Хрватске, Загреб, 1967.</s><s>Лазић, Радивој: Учим кларинет 1 - 4, Завод за уџбенике и наставна средства, Београд, 1998.</s><s>Брун, Бруно: Школа за кларинет 1. и 2. свеска, Просвета, Београд, 1956.</s><s>Брун, Бруно: Школа за кларинет 3. свеска, Удружење музичких педагога Србије, Београд, 1975.</s><s>Брун, Бруно: Избор малих комада, Просвета, Београд, 1953.</s><s>Стефановић, Миленко: Лаки комади, Миливој Ивановић, Београд, 1970.</s><s>Еберст, Антон: Концертни албум за кларинет и клавир, Нота, Књажевац, 1975.</s><s>Лазић, Радивој: Ведри дани у музичкој школи, Савез друштава музичких и балетских педагога Србије, Београд, 1996.</s><s>Лазић, Радивој: Распевани кларинет 1 - 4, Завод за уџбенике и наставна средства, Београд, 1997.</s><s>Лазић, Радивој - Перичић, Властимир: Лаки кларинетски дуети 1 и 2, Београд, 1998.</s> <s>{cite book |chapter=The contemporary clarinet |last=Heaton |first=Roger |pages=163–183 |editor-last=Lawson |editor-first=Colin |year=1995 |title=The Cambridge Companion to the Clarinet |url=https://archive.org/details/cambridgecompani00prof |url-access=registration |publisher=Cambridge University Press |isbn=978-0-521-47668-3}} {cite book |chapter=The clarinet in jazz |first=John Robert |last=Brown |pages=184–198 |editor-last=Lawson |editor-first=Colin |year=1995 |title=The Cambridge Companion to the Clarinet |url=https://archive.org/details/cambridgecompani00prof |url-access=registration |publisher=Cambridge University Press |isbn=978-0-521-47668-3}}</s> <s>Спољашње везе</s> <s>Clarinet Connections Clarinet Teachers The International Clarinet Association</s> <s>Дувачки инструменти Врањанска традиционална музика Македонска традиционална музика</s>

1071

https://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%91%D0%B0%D1%81-%D0%BA%D0%BB%D0%B0%D1%80%D0%B8%D0%BD%D0%B5%D1%82

Бас-кларинет

<s>Бас-кларинет, скраћено -{Cl.</s><s>B.}- (не мешати са -{Cl. in B}- што је скраћеница за -{B (Si♭)}- кларинет), дрвени дувачки инструмент, регистарска варијанта кларинета са звуком дубљим за октаву.</s><s>Због знатне дужине цеви, само је њен средњи део прав и дрвен (као код кларинета), док су почетни и завршни део од метала и повијени, а излазни левак окренут је навише, налик на саксофон.</s> <s>Звук бас-кларинета је у дубини изразито таман, а по карактеру често тајанствен или драматичан, па се на тај начин врло радо користи, нарочито у музичко-сценским делима.</s><s>Извођачка техника је истоветна као на кларинету, тако да у оркестру бас-кларинет свира један од кларинетиста.</s> <s>Референце</s> <s>Дувачки инструменти</s>

1075

https://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%93%D0%BE%D1%81%D0%BF%D0%BE%D0%B4%D0%B0%D1%80%20%D0%BF%D1%80%D1%81%D1%82%D0%B5%D0%BD%D0%BE%D0%B2%D0%B0

Господар прстенова

<s>Господар прстенова је роман епске фантастике који је написао енглески академик и филолог Џон Роналд Рејел Толкин.</s><s>Прича је започета као наставак Толкиновог ранијег дела Хобит, али се развила у много већу причу, са преко 150 милиона продатих копија.</s><s>Писана је у етапама од 1937. до 1949. године, а већи део је написан током Другог светског рата.</s><s>Мада је замишљена као једнотомно дело, првобитно је објављена у три тома у 1954. и 1955. години и у том тротомном облику је и данас општепозната.</s><s>Од тада је прештампавана много пута и преведена на многе језике, што је чини једним од најпопуларнијих и најутицајнијих дела у литератури 20. века</s> <s>Подељена је у шест делова:</s> <s>Повратак сенке (-{The Return of the Shadow}-) Дружина прстена (-{The Fellowship of the Ring}-) Издаја Изенгарда (-{The Treason of Isengard}-) Пут у Мордор (-{The Journey to Mordor}-) Рат за прстен (-{The War of the Ring}-) Повратак краља (-{The Return of the King}-)</s> <s>Ради практичнијег дистрибуирања, објављена је у три књиге: Дружина прстена (-{The Fellowship of the Ring}-) Две куле (-{The Two Towers}-) Повратак краља (-{The Return of the King}-)</s> <s>Толкиново дело је било предмет опсежне анализе његових тема и порекла.</s><s>Иако се ради о великом делу самом по себи, прича је била само последња иницијатива већег епа на којем је Толкин радио од 1917. године, у процесу који је описао као митопеја.</s><s>Утицаји на ово раније дело, и на причу Господара прстенова, укључују филологију, митологију, религију и ауторов презир према ефектима индустријализације, као и ранија дела фантастике и Толкиенова искуства у Првом светском рату.</s><s>Сматра се да је Господар прстенова имао велики утицај на модерну фантастику; утицај Толкиенових дела је такав да је употреба речи „-{Tolkienian}-” и „-{Tolkienesque}-” забележена у Окфордском енглеском речнику.</s> <s>По роману Господар прстенова снимљена је 2001, 2002. и 2003. филмска трилогија у режији Питера Џексона и продукцији Њу лајн синема.</s> <s>Синопсис</s> <s>Први део Господар прстенова почиње отприлике 60 година након завршетка Хобита.</s><s>Први део приче почиње када Фродо Багинс, Билбов нећак, наслеђује магични прстен од свог ујака.</s><s>Билбов стари пријатељ, Гандалф открива да је тај прстен у ствари Једини прстен предмет који има моћ да исквари срце онога ко га поседује.</s><s>Саурон, мрачни господар, шаље Утваре прстена, прерушене у јахаче у црном у Округ, Фродову домовину, у потрагу за прстеном.</s><s>Уз помоћ оданог баштована, Сема Гемџија, и двојице блиских пријатеља, Мерија Брендибака и Пипина Тука, Фродо успева да им побегне.</s><s>Фродо и остали одлазе предати прстен у Ривендал којим влада вилењак Елронд.</s><s>У путу им помаже и Том Бомбадил, спашавајући их од Старца Врбе и неколико дана их гости, храни, поји и савјетује.</s><s>У градићу Брију, Фродовој дружини се прикључује човјек зван "Страјдер", који је у ствари Арагорн, син Араторнов, насљедник пријестола Гондора и Арнора.</s><s>Арагорн, на захтјев Гандалфа, води хобите до Ривендала.</s><s>Међутим, Фрода је тешко повриједио вођа Утвара али се упркос томе опоравља под његом вилењачког господара Елронда.</s> <s>У Ривендалу се одржава Елрондов савјет коме присуствују представници свих раса Међуземља, Вилењаци, Патуљци и Људи.</s><s>Вођени Елрондом, долазе до закључка да могу спасити Међуземље једино ако однесу једини прстен у земљу сјенки, Мордор и униште га у Пламен планини гдје је и искован.</s> <s>Фродо се добровољно јавља за тај задатак и „Дружина прстена“ је формирана да му помогне: сам Фродо, Гандалф, Арагорн, Боромир Гондорски, патуљак Гимли, вилењак Леголас и његова три супутника хобита.</s><s>Пут их носи у руднике Морије, гдје их прати Голум, биће које је је Билбо срео у гоблинским пећинама Магленог горја, прије много година.</s><s>Голум је дуго посједовао Прстен, прије него га је нашао Билбо.</s><s>Гандалф објашњава да је Голум некада био сличан хобитима, прије него је добио Прстен, који га је искварио.</s><s>Роб Прстеновој вољи, Голлум очајнички жели поново узети „његово Злато“.</s><s>У наставку, Пипин случајно разоткрије њихово присуство, и Дружина је нападнута од стране Сауронових слугу.</s><s>Гандалф се сукобљава са гиганским древним демоном, Балрогом и пада у дубоки понор, вјероватно у своју смрт.</s><s>Бјежећи из Морије, Дружина, предвођена Арагорном, одлази у вилењачке просторе Лотлоријена.</s><s>Ту господарица Галадријела показује Фроду визије прошлости, садашњости и будућности.</s><s>Фродо угледа и Сауроново око, метафизички израз Саурона.</s><s>На крају првог дијела, након што дружина пређе Велику ријеку Андуин, Фродо одлучује да сам оде у Мордор, првенствено због опасног утицаја прстена на Боромира кога су убили Урук Хаи.</s><s>Међутим, његов одани Сам инсистира да пође с њим.</s> <s>Други део У другом дијелу, Двије Куле, прича се наставља паралелно у двије књиге, и у првој нам говори о преосталим члановима Дружине који помажу земљи Рохан у рату против издајице Сарумана, некадашњег вође Реда чаробњака, који жели Прстен за себе.</s><s>На почетку прве књиге, Дружина је раштркана, Мерија и Пипина су заробили Саруманови урук-хаи, Боромир је смртно рањен бранећи их, а Арагорн, Гимли и Леголас полазе у потјеру за њима.</s><s>Њих троје срећу Гандалфа који се вратио у Међуземље као Гандалф Бијели.</s><s>Они сазнају да је поразио Балрога и иако је тада и он сам страдао, послан је назад и препорођен.</s><s>На крају прве књиге, Гандалф, Арагорн, Леголас и Гимли помажу побиједити Саруманове армије у Хелмовом понору, док је Саруман стјеран у ћошак од стране Ента, заједно са Меријем и Пипином, који побјегну из заробљеништва, и тада се двије групе срећу.</s> <s>Друга књига другог дијела говори о Фроду и Сему и њиховом путу до Пламен планине.</s><s>Успијевају заробити и „укротити“ Голума, који их тајно одведе у Мордор, поред уклетог Минас Моргула.</s><s>На крају другог дијела, Голум изда Фрода великом пауку, Шелоби, и иако Фродо преживи, заробе га Орци.</s><s>У међувремену, Саурон шаље све своје снаге у напад на Међуземље, заједно са Краљем-вјешцем, Вођом Утвара и његовом војском Минас Моргула у битку против Гондора, у Рату за Прстен.</s> <s>Трећи део У трећем дијелу, Повратак краља, настављају се авантуре Гандалфа, Арагорна, Гимлија, Леголаса паралелно са Фродовим и Самовим.</s><s>Као што је речено у првој књизи, Дружина помаже у посљедњој бици против Сауронових снага, укључујући и опсаду Минас Тирита у Гондору и посљедњој бици за живот и смрт пред Црни Дверима Мордора, гдје се савез Гондора и Рохана очајнички бори против Сауронове армије, да би им одвратили пажњу од Прстена, те тако давајући времена Фроду да га уништи.</s> <s>У другој књизи, Сам спашава Фрода из заробљеништва.</s><s>Након много патње, стижу до Пламен планине, док их Голум прати.</s><s>Међутим, искушење Прстена се покаже превелико за Фрода и он га задржава за себе, не желећи га уништити.</s><s>Међутим, Голум га напада и успијева му одгристи прст са Прстеном.</s><s>Слуђен успјехом, Голум се посклизне и заједно с Прстеном пада у врелу лаву, гдје Прстен коначно бива уништен.</s> <s>На крају, Саурон је побијеђен, и Арагорн бива крунисан као краљ.</s><s>Ипак, то није све.</s><s>Саруман успијева побјећи и искварити Округ прије него умре.</s><s>Фродо остаје рањен у души и тијелу и заједно с Билбом одлази на запад, преко Мора у Валинор, гдје успијева наћи мир.</s> <s>У складу са Толкиновом временском линијом, догађаји у причи се дешавају између Билбовог рођендана, 22. септембра 3001.</s><s>Трећег доба, и Самовог повратка у Округ, 6. октобра 3021.</s><s>Трећег доба.</s><s>Већина догађаја се дешава у 3018 и 3019, заједно са поласком Фрода из Врећастог Вијенца у Округу, 23. септембра 3018 Трећег Доба, и уништења Прстена шест мјесеци касније, 25. марта 3019 Трећег доба.</s> <s>Главни ликови Фродо Багинс, Хобит из Округа, носилац прстена Сем Гемџи, баштован Багинса, прати Фрода на његовом путу у Мордор Мерјадок Брендибак, Хобит и даљи Фродов рођак и пријатељ Перегрин Тук, Хобит и Фродов пријатељ Гандалф, добри чаробњак Саруман, зао чаробњак који жели јединствени прстен за себе Арагорн, краљ Гондора и Арнора Гимли, Глоинов син, патуљак Леголас, принц Виловњака из Мрке шуме, син краља Трандуила Саурон, мрачни господар, из рода Мајара.</s><s>Помогао Вилењацима да искују Прстене моћи, а у тајности исковао још један прстен за себе којим би управљао народима Средње земље преко осталих прстена моћи Назгули, некада краљеви Људи, под утицајем девет прстенова постали утваре Голум или Смеагол, некада био Хобит, посједовао је прстен скоро 500 година, због чега је постао зао</s> <s>Напомене</s> <s>Референце</s> <s>Литература</s> <s>Foster, Robert (1978).</s><s>The Complete Guide to Middle-Earth: from "The Hobbit" through "The lord of the Rings" and Beyond.</s><s>Rev. and enl. ed.</s><s>Ballantine Books.</s><s>N.B.: An alphabetical dictionary of personages and lore in this body of works by J. R. R. Tolkien. hdbk.</s><s>Glyer, Diana Pavlac (2007).</s><s>The Company They Keep: C. S. Lewis and J. R. R. Tolkien as Writers in Community.</s><s>Kent State University Press. .</s><s>Christina Scull and Wayne G. Hammond, The J. R. R. Tolkien Companion and Guide (2006), Christopher Tolkien (ed.), The History of The Lord of the Rings, 4 vols (1988–1992).</s><s>J. R. R. Tolkien, On Fairy Stories</s> <s>Спољашње везе</s> <s>Официјелна страница Џ.</s><s>Р.</s><s>Р.</s><s>Толкина -{Tolkien website of Harper Collins (the British publisher)}- -{Tolkien website of Houghton Mifflin (the American publisher)}- -{The Encyclopedia of Arda: An Interactive Guide to the Works of J.R.R. Tolkien}- -{The Tolkien Library}-</s> <s>Романи 1954.</s><s>Романи 1955.</s><s>Епска фантастика</s> <s>Романи епске фантастике Енглески романи Средња земља</s>

1076

https://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%93%D0%B5%D1%98

Геј

<s>Геj ( — весео) је сексуални идентитет хомосексуалних особа, углавном хомосексуалних мушкараца.</s><s>Постоји недоумица да ли потиче од енглеске речи „-{gay}-“ која значи „срећан“, „весео“, „радостан“ или од старофранцуске речи "gai" која значи "срећан", "пријатан".</s><s>Геј као термин први пут се појављује након Стоунволских демонстрација из 1969.</s><s>Те године основана је цела нова генерација организација, идентификујући се са речју „геј“, што је, осим сексуалне оријентације, значило и радикално нову основу самоидентификације у смислу отвореног политичког активизма.</s><s>Геј мушкарац је особа коју естетски, сексуално и емоционално привлаче други мушкарци и који с другим мушкарцима остварује емоционални, сексуални и партнерски однос.</s> <s>Сексуални идентитет произлази из сексуалности.</s><s>Подразумева властито описивање или прихватање разних идентитета, који су као такви важан сегмент целокупног психолошког и друштвеног живота човека.</s><s>У креирању или прихватању сексуалних идентитета особа се позива на право на самодефинисање - право особе да сама дефинише свој идентитет (своје идентитете) и себе као особу, и право на самоидентификацију - право особе да сама идентификује свој идентитет (своје идентитете), и да се не идентификује (види још сексуална оријентација).</s> <s>Референце</s> <s>Спољашње везе</s> <s>Геј-Србија: Српска геј и лезбејска онлајн заједница Геј стрејт алијанса ГејЕхо - Регионални геј лезбејски инфо портал Квирија центар (кампања „Пријатељство које траје") Група за подршку младим геј мушкарцима „ИЗАЂИ”</s> <s>Англицизми</s>

1078

https://sr.wikipedia.org/wiki/1984

1984

<s>1984. је била преступна година.</s> <s>Догађаји</s> <s>Јануар 1. јануар — Брунеј постаје независна држава.</s><s>10. јануар — САД и Ватикан успостављају потпуне дипломатске везе.</s><s>24. јануар — У продају је стављен Епл Макинтош, први рачунар широке потрошње који је имао графичко сучеље и рачунарског миша, уместо тада стандардног текстуалног сучеља.</s> <s>Фебруар 7. фебруар — Амерички космонаут Брус Макендлес током мисије свемирског брода „Чаленџер“ постао први човек који је прошетао свемиром користећи јединицу за маневрисање космонаута.</s><s>8. фебруар — У Сарајеву отворене Зимске олимпијске игре.</s><s>13. фебруар — Константин Черњенко је наследио преминулог Јурија Андропова на месту генералног секретара Комунистичке партије Совјетског Савеза.</s><s>26. фебруар — Америчке трупе напуштају Бејрут.</s> <s>Март 6. март — Започиње штрајк рудара у Уједињеном Краљевству који ће трајати годину дана.</s> <s>Април 4. април — Амерички председник Роналд Реган позвао на међународну забрану хемијског оружја.</s><s>20. април — Милиција врши рацију у једном приватном стану у Београду док је говорио Милован Ђилас, у оквиру Отвореног универзитета.</s><s>Милиција хапси 28 присутних особа.</s><s>Сутрадан су сви пуштени на слободу, али почетком маја су приведени шесторица: Миодраг Милић, Владимир Мијановић, Павлушко Имшировић, Милан Николић, Драгомир Олујић и Гордан Јовановић.</s><s>Ускоро и Радомир Радовић је пронађен мртав.</s> <s>Мај</s> <s>5. мај — Шведска група „Хериз“ побеђује на Песми Евровизије.</s><s>8. мај — Совјетски олимпијски комитет одлучио је да бојкотује Олимпијске игре у Лос Анђелесу, оптуживши владу САД за кршење Олимпијске повеље.</s><s>15. мај — Веселин Ђурановић изабран за председника Председништва СФРЈ.</s> <s>Јун</s> <s>30. јун — Џон Тарнер постаје седамнаести премијер Канаде.</s> <s>Јул</s> <s>28. јул — Отворене летње олимпијске игре у Лос Анђелесу.</s> <s>Август 4. август — Афричка република Горња Волта мења име у Буркина Фасо.</s><s>11. август — Амерички председник Роналд Реган, за време тестирања звука за интервју у једној радио станици је рекао „Моји драги Американци, задовољан сам што могу да вам кажем да сам данас потписао закон који ће ставити Русију ван закона.</s><s>Почињемо са бомбардовањем за пет минута.” 21. август — У Манили демонстрација 500.000 особа против режима Фердинанда Маркоса.</s> <s>Септембар</s> <s>17. септембар — Емитована је прва епизода анимиране серије Трансформерси.</s><s>26. септембар — Уједињено Краљевство и Кина су потписале споразум о повратку Хонгконга Кини 1997. године.</s> <s>Октобар 3. - 17. октобар — Одржава се шаховски турнир у Тилбургу, Холандија.</s><s>Побеђује Ентони Мајлс.</s> <s>Новембар 6. новембар — Роналд Реган побеђује на америчким председничким изборима.</s> <s>Децембар 3. децембар — У граду Бопал у Индији око 4.500 људи умрло, 500 ослепело, а 50.000 отровано гасом исцурелим из фабрике пестицида „Јунион карбајд“.</s><s>19. децембар — Британски и кинески премијери Маргарет Тачер и Џао Цијанг потписали су у Пекингу споразум према којем Хонгконг од 1. јула 1997, после 99 година британске управе, прелази под суверенитет Кине.</s> <s>Датум непознат Википедија:Непознат датум — Од глади умире милион људи у Етиопији.</s><s>Википедија:Непознат датум — Слободан Милошевић изабран за председника Градског комитета Савеза комуниста Београда.</s> <s>Рођења</s> <s>Јануар 1. јануар — Саша Загорац, словеначки кошаркаш 1. јануар — Фернандо Сан Еметерио, шпански кошаркаш 3. јануар — Хајко Шафарцик, немачки кошаркаш 4. јануар — Жарко Ракочевић, црногорски кошаркаш 8. јануар — Ким Џонг Ун, политичар и председник Северне Кореје 11. јануар — Марко Перовић, српски фудбалер 16. јануар — Пјер Боја, камерунски фудбалер 17. јануар — Калвин Харис, шкотски музичар, музички продуцент и ди-џеј 18. јануар — Оливер Стевић, српски кошаркаш 20. јануар — Малек Џазири, туниски тенисер 20. јануар — Карим Хаџи, туниски фудбалер 21. јануар — Дејан Миловановић, српски фудбалер 23. јануар — Драган Мрђа, српски фудбалер 23. јануар — Арјен Робен, холандски фудбалер 24. јануар — Јотам Халперин, израелски кошаркаш 25. јануар — Робињо, бразилски фудбалер 25. јануар — Штефан Кислинг, немачки фудбалер 26. јануар — Антонио Рукавина, српски фудбалер 28. јануар — Андре Игодала, амерички кошаркаш</s> <s>Фебруар 1. фебруар — Дарен Флечер, шкотски фудбалер 8. фебруар — Панајотис Василопулос, грчки кошаркаш 10. фебруар — Заза Пачулија, грузијски кошаркаш 12. фебруар — Бојан Остојић, српски фудбалер 16. фебруар — Милош Димитријевић, српски фудбалер 17. фебруар — Марћин Гортат, пољски кошаркаш 21. фебруар — Еразем Лорбек, словеначки кошаркаш 21. фебруар — Андреас Сепи, италијански тенисер 22. фебруар — Џамар Вилсон, америчко-фински кошаркаш 22. фебруар — Бранислав Ивановић, српски фудбалер 26. фебруар — Емануел Адебајор, тогоански фудбалер 27. фебруар — Џејмс Огастин, амерички кошаркаш 28. фебруар — Каролина Куркова, чешки модел и глумица</s> <s>Март 1. март — Бошко Јанковић, српски фудбалер 4. март — Норберт Хошњански, мађарски ватерполиста 5. март — Гијом Оаро, француски фудбалер 5. март — Бранко Цветковић, српски кошаркаш 7. март — Матје Фламини, француски фудбалер 8. март — Саша Вујачић, словеначки кошаркаш 8. март — Виктор Сада, шпански кошаркаш 10. март — Оливија Вајлд, америчка глумица 12. март — Џејми Александер, америчка глумица 13. март — Стив Дарси, белгијски тенисер 15. март — Костас Василијадис, грчки кошаркаш 15. март — Владимир Јовановић, српски кошаркашки тренер 16. март — Александар Рашић, српски кошаркаш 18. март — Раџив Рам, амерички тенисер 20. март — Фернандо Торес, шпански фудбалер 21. март — Таренс Кинси, амерички кошаркаш 24. март — Крис Бош, амерички кошаркаш 24. март — Ифеани Емегхара, нигеријски фудбалер 24. март — Филип Печнер, немачки тенисер 26. март — Силвија Недељковић, српска певачица 26. март — Тијана Стајшић, српски модел, Мис Југославије (2002) 29. март — Хуан Монако, аргентински тенисер 30. март — Марио Анчић, хрватски тенисер 30. март — Саманта Стосур, аустралијска тенисерка 31. март — Дамир Микец, српски стрелац</s> <s>Април 2. април — Енгин Атсур, турски кошаркаш 5. април — Дејан Келхар, словеначки фудбалер 6. април — Ламонт Хамилтон, амерички кошаркаш 11. април — Никола Карабатић, француски рукометаш 16. април — Клер Фој, енглеска глумица 18. април — Америка Ферера, америчка глумица, продуценткиња и редитељка 19. април — Станислава Копривица, српска редитељка, драматуршкиња и сценаристкиња 22. април — Бријен Бенсон, америчка порнографска глумица 29. април — Паулијус Јанкунас, литвански кошаркаш</s> <s>Мај 2. мај — Табо Сефолоша, швајцарски кошаркаш 5. мај — Јелена Пудар, српска певачица, најпознатија као чланица групе Неверне бебе 6. мај — Оливер Лафајет, америчко-хрватски кошаркаш 11. мај — Андрес Инијеста, шпански фудбалер 14. мај — Оли Мерс, енглески музичар, глумац и телевизијски водитељ 14. мај — Марк Закерберг, амерички програмер и предузетник јеврејског порекла 16. мај — Ненад Хераковић, српски глумац 22. мај — Зоран Рендулић, српски фудбалер 23. мај — Уго Алмеида, португалски фудбалер 25. мај — Карла Кокс, чешка порнографска глумица 25. мај — Унур Бирна Вилхјаулмсдоутир, исландска глумица и модел, најпознатија као Мис Исланда и Мис света (2005) 26. мај — Тијана Кондић, српска глумица 27. мај — Блејк Ејхерн, амерички кошаркаш 29. мај — Кармело Ентони, амерички кошаркаш 31. мај — Нејт Робинсон, амерички кошаркаш 31. мај — Милорад Чавић, српски пливач</s> <s>Јун 2. јун — Миле Илић, српски кошаркаш 4. јун — Милко Бјелица, српско-црногорски кошаркаш 5. јун — Андрија Кузмановић, српски глумац 8. јун — Миа Борисављевић, српска певачица 8. јун — Хавијер Маскерано, аргентински фудбалер 10. јун — Иван Раденовић, српски кошаркаш 11. јун — Млађан Јановић, црногорски ватерполиста 11. јун — Ненад Мишановић, српски кошаркаш 12. јун — Бруно Соријано, шпански фудбалер 19. јун — Пол Дејно, амерички глумац, редитељ, сценариста, продуцент и музичар 22. јун — Јанко Типсаревић, српски тенисер 23. јун — Дафи, велшка музичарка и глумица 24. јун — Џеј Џеј Редик, амерички кошаркаш 26. јун — Хосе Хуан Бареа, порторикански кошаркаш 26. јун — Дерон Вилијамс, амерички кошаркаш 26. јун — Индила, француска музичарка 26. јун — Обри Плаза, америчка глумица, комичарка, продуценткиња, редитељка и сценаристкиња 27. јун — Клои Кардашијан, амерички модел 30. јун — Иван Кољевић, црногорски кошаркаш</s> <s>Јул 2. јул — Џони Вир, амерички клизач 6. јул — Жанг Хао, кинески клизач 11. јул — Танит Белбин, канадска клизачица 11. јул — Рејчел Тејлор, аустралијска глумица и модел 14. јул — Самир Ханданович, словеначки фудбалски голман 18. јул — Џамон Гордон, амерички кошаркаш 19. јул — Адам Морисон, амерички кошаркаш 20. јул — Наташа Којић, српска певачица 21. јул — Владимир Веременко, белоруски кошаркаш 21. јул — Пол Дејвис, амерички кошаркаш 22. јул — Стјуарт Даунинг, енглески фудбалер 23. јул — Валтер Гаргано, уругвајски фудбалер 25. јул — Лукас Маврокефалидис, грчки кошаркаш 27. јул — Тејлор Шилинг, америчка глумица 28. јул — Џон Дејвид Вошингтон, амерички глумац 31. јул — Бранислав Лалић, српски музичар</s> <s>Август 1. август — Младен Божовић, црногорски фудбалски голман 1. август — Бастијан Швајнштајгер, немачки фудбалер 5. август — Никола Росић, српски одбојкаш 6. август — Маја Огњеновић, српска одбојкашица 7. август — Стратос Перпероглу, грчки кошаркаш 10. август — Донтеј Дрејпер, америчко-хрватски кошаркаш 12. август — Шерон Симпсон, јамајканска атлетичарка 13. август — Аљона Бондаренко, украјинска тенисерка 13. август — Нико Крањчар, хрватски фудбалер 14. август — Ева Бирнерова, чешка тенисерка 14. август — Иван Жигерановић, српски кошаркаш 14. август — Ђорђо Кјелини, италијански фудбалер 14. август — Робин Седерлинг, шведски тенисер 18. август — Душан Баста, српски фудбалер 19. август — Алесандро Матри, италијански фудбалер 23. август — Андреана Чекић, српско-црногорска певачица 23. август — Глен Џонсон, енглески фудбалер 24. август — Чарли Вилануева, доминиканско-амерички кошаркаш 27. август — Натали Диздар, хрватска музичарка 27. август — Сули Мунтари, гански фудбалер 28. август — Паула Фернандес, бразилска музичарка 31. август — Марко Банић, хрватски кошаркаш</s> <s>Септембар 4. септембар — Камила Бордонаба, аргентинска глумица, музичарка, плесачица и редитељка 4. септембар — Деметрис Николс, амерички кошаркаш 5. септембар — Анабела Волис, енглеска глумица 7. септембар — Вера Звонарјова, руска тенисерка 8. септембар — Радован Вујовић, српски глумац 12. септембар — Анастасија Буђић, српски модел 15. септембар — Никола Васић, српски кошаркаш 15. септембар — Принц Хари, војвода од Сасекса, други син принца Чарлса и принцезе Дајане 16. септембар — Душан Ђурић, шведски фудбалер 19. септембар — Антанас Кавалијаускас, литвански кошаркаш 20. септембар — Брајан Жубер, француски клизач 22. септембар — Тијаго Силва, бразилски фудбалер 22. септембар — Лора Вандерворт, канадска глумица 24. септембар — Боби Браун, амерички кошаркаш 27. септембар — Ваутер Вејлант, белгијски бициклиста (прем.</s><s>2011) 27. септембар — Аврил Лавињ, канадска музичарка и глумица 28. септембар — Матје Валбуена, француски фудбалер 28. септембар — Мелоди Торнтон, америчка певачица 29. септембар — Лиса Гормли, аустралијанска глумица 30. септембар — Немања Рнић, српски фудбалер</s> <s>Октобар 2. октобар — Марион Бартоли, француска тенисерка 3. октобар — Ешли Симпсон, америчка музичарка и глумица 4. октобар — Јелена Катина, руска музичарка 6. октобар — Владан Вукосављевић, српски кошаркаш 15. октобар — Асмир Колашинац, српски бацач кугле 15. октобар — Милош Трифуновић, српски фудбалер 18. октобар — Линдси Вон, америчка алпска скијашица 18. октобар — Фрида Пинто, индијска глумица и модел 18. октобар — Есперанза Сполдинг, америчка музичарка 22. октобар — Алекс Марић, аустралијски кошаркаш 23. октобар — Изабел Гулар, бразилски модел 23. октобар — Анђелка Прпић, српска глумица и ТВ водитељка 24. октобар — Антон Гавел, словачко-немачки кошаркаш 25. октобар — Кејти Пери, америчка музичарка и глумица 26. октобар — Саша Коен, америчка клизачица у уметничком клизању 27. октобар — Кели Озборн, енглеска музичарка и глумица 27. октобар — Данијел Субашић, хрватски фудбалски голман 28. октобар — Фин Витрок, амерички глумац и сценариста 28. октобар — Обафеми Мартинс, нигеријски фудбалер</s> <s>Новембар 1. новембар — Милош Красић, српски фудбалер 1. новембар — Савио Оливеира до Вале, бразилски фудбалер 1. новембар — Наталија Тена, енглеска глумица и музичарка 2. новембар — Анастасија Карпова, руска певачица 5. новембар — Лука Жорић, хрватски кошаркаш 7. новембар — Лана Јурчевић, хрватска певачица 9. новембар — Делта Гудрем, аустралијска музичарка и глумица 9. новембар — Сузана Ћебић, српска одбојкашица 10. новембар — Кендрик Перкинс, амерички кошаркаш 14. новембар — Винченцо Нибали, италијански бициклиста 14. новембар — Марија Шерифовић, српска певачица 15. новембар — Катарина Булатовић, црногорска рукометашица 16. новембар — Џема Аткинсон, енглеска глумица и модел 16. новембар — Ана Вучковић Денчић, српска списатељица, новинарка и сценаристкиња 19. новембар — Линдси Елингсон, амерички модел 19. новембар — Дамир Кахриман, српски фудбалски голман 21. новембар — Џена Малон, америчка глумица, музичарка и фотографкиња 22. новембар — Скарлет Џохансон, америчка глумица 25. новембар — Гаспар Улије, француски глумац (прем.</s><s>2022) 28. новембар — Ендру Богут, аустралијски кошаркаш 28. новембар — Мери Елизабет Винстед, америчка глумица и певачица 30. новембар — Најџел де Јонг, холандски фудбалер 30. новембар — Алан Хатон, шкотски фудбалер</s> <s>Децембар 1. децембар — Алексис Роудс, аустралијска бициклисткиња 5. децембар — Роко Лени Укић, хрватски кошаркаш 7. децембар — Петар Бенчина, српски глумац 7. децембар — Роберт Кубица, пољски аутомобилиста, возач Формуле 1 8. децембар — Дастин Браун, јамајканско-немачки тенисер 10. децембар — Ромео Травис, америчко-македонски кошаркаш 11. децембар — Лејтон Бејнс, енглески фудбалер 11. децембар — Сандра Ечеверија, мексичка глумица, певачица и модел 12. децембар — Данијел Агер, дански фудбалер 13. децембар — Санти Казорла, шпански фудбалер 15. децембар — Мартин Шкртел, словачки фудбалер 16. децембар — Тео Џејмс, енглески глумац 22. децембар — Бејсхантер, шведски певач, музички продуцент и ди-џеј 25. децембар — Милош Нинковић, српски фудбалер 25. децембар — Џесика Ориглиасо, аустралијска музичарка, најпознатија као чланица дуа -{The Veronicas}- 27. децембар — Енвер Аливодић, српски фудбалер 27. децембар — Жил Симон, француски тенисер 30. децембар — Андра Деј, америчка музичарка и глумица 30. децембар — Миленко Себић, српски стрелац 30. децембар — Леброн Џејмс, амерички кошаркаш</s> <s>Смрти</s> <s>Јануар 9. јануар — Ахмед Секу Туре, гвинејски државник (* 1922) 20. јануар — Џони Вајсмилер, амерички глумац (* 1904) 20. јануар — Јован Милићевић, српски историчар (* 1927)</s> <s>Фебруар 9. фебруар — Јуриј Андропов, совјетски политичар (* 1914) 12. фебруар — Хулио Кортасар, аргентински књижевник (* 1914) 21. фебруар — Михаил Шолохов, руски књижевник (* 1905)</s> <s>Март</s> <s>26. март — Ахмед Секу Туре, гвинејски државник (* 1922) 26. март — Бранко Ћопић, српски књижевник (* 1915)</s> <s>Април 5. април — Артур Харис, британски маршал 17. април — Марк Кларк, амерички генерал 25. април — Дејвид Кенеди, син Роберта Ф.</s><s>Кенедија (* 1955)</s> <s>Јун 11. јун — Енрико Берлингвер, италијански политичар. (* 1922) 25. јун — Мишел Фуко, француски филозоф (* 1926)</s> <s>Јул</s> <s>27. јул — Џејмс Мејсон, енглески глумац (* 1909)</s> <s>Август</s> <s>13. август — Тигран Петросјан, јерменски шахиста и бивши шампион свет у шаху (* 17. јун — 1929)</s> <s>Август 5. август — Ричард Бартон, велшки глумац 25. август — Труман Капоте, амерички књижевник 28. август — Мохамед Нагиб, египатски генерал и политичар</s> <s>Април</s> <s>16. август — Душко Радовић, српски писац и новинар (* 1922)</s> <s>Септембар</s> <s>14. септембар — Џенет Гејнор, америчка глумица (* 1906)</s> <s>Октобар</s> <s>20. октобар — Пол Дирак, швајцарски и енглески физичар (* 1902) 21. октобар — Франсоа Трифо, француски режисер (* 1932) 31. октобар — Индира Ганди, премијер Индије (* 1917)</s> <s>Децембар 20. децембар — Дмитриј Устинов, совјетски политичар 28. децембар — Сем Пекинпо, амерички филмски редитељ и сценариста (* 1925)</s> <s>Нобелове награде Физика — Карло Рубија и Симон ван дер Мер Хемија — Роберт Врус Мерифилд Медицина — Нилс К.</s><s>Јерне, Џорџ Ј.</s><s>Ф.</s><s>Колер и Цезар Милстајн Књижевност — Јарослав Сајферт Мир — Десмонд Туту Економија — Ричард Стон</s> <s>1984.</s><s>Хиљаду деветсто осамдесет четврта</s> <s></s> <s>1980-е 81984</s>

1080

https://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%A0%D0%B0%D0%BB%D1%84%20%D0%94%D0%B0%D1%80%D0%B5%D0%BD%D0%B4%D0%BE%D1%80%D1%84

Ралф Дарендорф

<s>Барон Ралф Густав Дарендорф (; Хамбург, 1. мај 1929 — Келн, 17. јун 2009) је био немачки и британски социолог, филозоф, политиколог и либерални политичар.</s><s>Најпознатији је по свом доприносу развоју конфликтних теорија друштва.</s><s>Његова разматрања супротстављена су некада доминирајућем функционализму; насупрот друштвеној стабилности и реду који истичу функционалистички теоретичари, Дарендорф се занима за динамику и друштвене промене.</s><s>Један од главних предмета његовог проучавања је ауторитет.</s> <s>Биографија</s> <s>Породица Рођен је у Хамбургу.</s><s>Ралф Дарендорф је био син Лине и Густава Дарендорфа, и брат Франка Дарендорфа.</s><s>Дарендорф је познат по томе што је подржавао борбу против нацистичке активности.</s><s>Као дете, Ралф је био члан Дојчес Јунгфолка, најмлађе гране Хитлерјугенда.</s><s>Када је Ралф био само тинејџер, он и његов отац, члан Социјал-демократске партије при Немачком парламенту, су ухапшени и послати у концентрационе логоре за своје анти-нацистичке активности током национал-социјалистичког режима.</s><s>Након тога се његова породица преселила у Берлин.</s><s>1944. године, последње године Другог светског рата, Ралф је ухапшен због ангажовања у борби против нацистичке активности и послат у концентрациони логор у Пољској.</s><s>Ослобођен је 1945. године.</s> <s>Образовање и каријера Студирао је филозофију, класичну филологију и социологију на Универзитету у Хамбургу између 1947. и 1952. године.</s><s>Постао је доктор наука у 1952.</s><s>У овој раној фази Дарендорфове академске каријере, он је се заинтересовао за Марксову теорију, пишући своју докторску дисертацију на тему Марксове теорије правде.</s><s>"Од краја 1950-их Дарендорф се, попут Козера, залагао за приступање социологији помоћу теорије сукоба." Он је наставио своје академско истраживање на Лондонској школи економије и политичких наука и докторирао социологију 1956.</s><s>Био је професор социологије у Хамбургу (1957—60), Тибингену (1960—64) и Констанцу (1966—69).</s><s>Од 1957/1959, "Ралф Дарендорф је говорио о способности да се организује по принципу квази-група и интересних група." Квази-групе су дефинисане као "они колективи који имају идентичне интересе, али немају осећај " припадности ".</s><s>Интересне групе, с друге стране," имају структуру, облик организовања, програм или циљ, и особље састављено од чланова. "" Године 1960. постао је гостујући професор социологије на Универзитету Колумбија у Њујорку.</s> <s>Од 1968. до 1969. године, Дарендорф је био посланик у Скупштини Баден-Виртемберга, а такође 1968. је започео своју комуникацију са Универзитетом Харвард.</s><s>Дарендорф је одлучио да постане члан Бундестага 1969. у време када је Вили Брант формирао своју прву СПД-ФДП коалициону владу.</s><s>Након приступања, именован је за секретара министарства иностраних послова.</s><s>Пошто је постављен као трећи на лествици командде у Министарству иностраних послова, није уживао у искуству.</s><s>Од 1969. до 1970. био је члан немачког парламента за Слободну демократску партију (немачки либерали).</s><s>Од 1969. до 1970. је био и државни секретар у Министарству спољних послова.</s><s>Године 1970. постао је комесар у Европској комисији у Бриселу.</s><s>Био је посвећен ЕУ као гарант људских права и слободе.</s><s>Од 1974. до 1984.</s><s>Дарендорф је био директор Лондонске школе економије и политичких наука, када се вратио у Немачку да постане професор друштвених наука на Универзитету Констанц (1984—86).</s> <s>Од 1967. до 1970. био је председник Немачког друштва социолога, где је дао оставку када је преместио своју канцеларују у Брисел.</s><s>Између 1976. и 1979. године водио је образовни под-комитет Бенсон комисије.</s><s>Године 1986, Ралф Дарендорф постао је управни Лондонске школе економије и политичких наука.</s><s>Од 1987. до 1997. године био је управник Ст.</s><s>Антони колеџа на Универзитету у Оксфорду, наследивши историчара Сер Рејмонда Кара.</s><s>Године 1982, Дарендорф је именован за Витеза Команданта Реда Британске империје.</s><s>Године 1988. је стекао британско држављанство.и постао познат као Сер Ралф Дарендорф (с обзиром на то да само британски држављани имају право да користе ту титулу).</s><s>Године 1993. био је именован за барона Дарендорфа од Клер маркета града Вестминстера.</s><s>Клер маркет се налази у близини Лондонске школе економије и политичких наука.</s><s>Дарендорф изабрао ово име у част школе и као знак његовог либералног хумора.</s><s>Седео је у Дому лордова као члан који није обавезан дужностима према ниједној странци и гласа независно.</s> <s>Дарендорф је инсистирао на томе да чак и најосновнијим грађанским правима, укључујући једнакост и слободу изражавања, треба дати уставни легитимитет.</s><s>Дана 11. јула 2007. године добио је награду Принцеза од Астурије за поље друштвених наука.</s><s>У јануару 2005. године, именован је за професора у Истраживачком центру друштвених наука у Берлину.</s> <s>Дарендорф је имао двојно држављанство Велике Британије и Немачке.</s><s>После пензионисања, живео је делимично у Немачкој и делимично у Великој Британији, са кућам у Лондону и Бондорфу, граду на југозападу Немачке.</s><s>На питање који град сматра својим домом, он је једном рекао: "Ја сам из Лондона".</s><s>Такође је једном приликом изјавио да је његов живот обележио сукоб између осећаја дужности према земљи његовог рођења, Немачкој, и привлачности Британије.</s> <s>Бракови и деца Дарендорф се женио три пута.</s><s>Он је оженио своју прву супругу, Веру, 1954. године.</s><s>Она је такође била студент Лондонске школе економије и политичких наука.</s><s>Заједно су имали три кћери: Николу, Александру и Дафне Дарендорф.</s><s>Никола Дарендорф је радила за УН и као саветник Владе Велике Британије за регионалне конфликте западне Африке.</s> <s>Од 1980. до 2004. године, био је у браку са историчарком и преводиоцем Елен Дахрендорф (рођена Елен Џоан Круг), ћерком професора Џејмса Круга.</s><s>Када је постао племић 1993. године, његова супруга је постала позната као Леди Дахрендорф.</s> <s>Прва два брака Ралфа Дрендорфа су завршила разводом.</s><s>Године 2004. оженио је Кристијану Дарендорф, докторку из Келна.</s> <s>Смрт Дарендорф је умро у Келну, у Немачкој, са 80 година, 17. јуна 2009. године, након што је оболео од рака.</s> <s>Надживеле су га његова трећа супруга, три ћерке и једно унуче.</s> <s>Дарендорфова мисао</s> <s>Класа и класни сукоб у индустријском друштву Године 1959.</s><s>Дарендорф је објавио свој најутицајнији рад о социјалној неједнакости, под називом „Класе и класни сукоб у индустријском друштву“.</s><s>Упркос каснијим ревизијама и потврдама његовог рада, данас ова књига остаје као његов први детаљан и најутицајнији приказ проблема социјалне неједнакости у модерним, или посткапиталистичким друштвима.</s> <s>Анализирајући и процењујући аргументе функционализма и марксизма, Дарендорф је веровао да ниједна од те две торије самостално не може да се примени на цело друштво.</s><s>Марксизам није урачунао очигледне доказе социјалне интеграције и кохезије.</s><s>Функционализам се, с друге стране, није довољно фокусирао на друшвене конфликте.</s><s>Он је такође тврдио да Маркс је дефинисао класу у преуском, историјско-специфичном контексту.</s><s>У Марксово време богатство је било одлучујући фактор у достизању моћ.</s><s>Богати - а самим тим и моћни - су владали, не остављајући места сиромашнима да стекну никакву власт или побољшају свој положај у друштву.</s> <s>Ослањајући се на аспекте и марксизма и функционализма да формира своје мишљење, Дарендорф је истакао промене које су се догодиле у модерном друштву.</s><s>Дарендорф је веровао у два приступа друштву, утопијски и рационалистички.</s><s>Утопијски представља равнотежу принципа и чврстине, а рационалистички раздор и неслагања.</s><s>Иако верује да су обе социјалне перспективе, утопијски приступ је присутнији у модерном друштву, остављајући Дахрендорф да створи равнотежу између два погледа.</s><s>Дарендорф расправља о књижевним утопијама да покаже да је функционалистичка идеја друштвеног система сама по себи утопистичка, јер поседује све неопходне карактеристике.</s><s>Конкретно, са демократијом се појавило гласање за политичке партије, и повећана је друштвена покретљивост.</s><s>Он сматра да борба за власт ствара конфликт.</s><s>Поред тога, он сматра да је традиционални марксизам игнорише консензус и интеграцију у савременим друштвеним структурама.</s><s>Дарендорфова теорија је дефинисала класе не на бази богатства попут Марксова, већ по нивоу ауторитета.</s><s>Дарендорф комбинује елементе обе ове перспективе да развије своју теорију класног сукоба у посткапиталистичком друштву.</s> <s>Дарендорфова теорија класног сукоба Као социолог, Дарендорф је развио, неговао и унапредио теорију сукоба.</s><s>За ову нову теорију кажу да се десила као реакција на функционализам и на много начина му представља антитезу.</s><s>Теорија сукоба покушава да повеже функционализам и марксизам.</s><s>Према Дарендорфу, функционализам је корисан при покушавању да се разуме консензус док се теорија сукоба користи да би се разумели конфликт и принуда.</s><s>Да бисмо разумели функционализам, проучавамо три рада: Дејвисов и Муров, Парсонсов и Мертонов.</s><s>Дарендорф наводи да је капитализам претрпео велике промене откад је Маркс првобитно развио теорију класног сукоба.</s><s>Овај нови систем капитализма, који он идентификује као посткапитализам, одликује разноврсност класних структура и флуидан систем односа моћи.</s><s>Дакле, то подразумева много сложенији систем неједнакости него што је Маркс првобитно описао.</s><s>Дарендорф тврди да је посткапиталистичко друштво институционализовало класни сукоб у државним и економским сферама.</s><s>На пример, класни сукоб је уведен преко синдиката, колективног преговарања, судског система и законодавних дебата.</s><s>У ствари, тешки класни раздор типичан за Марксово време више није релевантан.</s><s>Дарендорфова теорија често се супротстављала функционалистичкој.</s> <s>Теоретичари конфликта, и стога Дарендорф, често су заузимали потпуно супротан став од функционалиста.</s><s>Док функционалисти верују да друштво осцилује врло мало, ако нije и потпуно статично, теоретичари конфликта су рекли да свако друштво у сваком тренутку подлеже процесу промене.</s><s>Он сматра да постоје " раздор и сукоб у сваком тренутку у друштвеном систему " и " многи друштвени елементи као допринос распаду и промени ".</s><s>Они верују да ред долази од принуде од оних на врху.</s><s>Сматрају да је моћ важан фактор у друштвеном поретку.</s><s>Дарендорф верује да су и теорија сукоба и теорија консензуса неопходне јер одражавају два дела друштва.</s> <s>Током развоја његове теорије сукоба, Дарендорф је признао да је теорија консензуса такође неопходна да се у потпуности приказало друштво.</s><s>Теорија консензуса се фокусира на интеграцију вредности у друштво, док се теорија сукоба фокусира на сукоб интереса и силе која држи друштво на окупу упркос овим притисцима.</s><s>У прошлости, функционализам био је главна теорија у социологији док се није појавила теорија сукоба као њен главни противкандидат.</s><s>Међутим, и функционализам и теорија сукоба су добили велике критике.</s><s>У ствари, Дарендорф је тврдио да мора да постоји консензус да би постојао конфликт, да су њих двојица били предуслови једно за друго.</s><s>Супротно је такође тачно, говорио је он - сукоб може довести до кохезије и консензуса.</s><s>Међутим, Дарендорф није веровао да се две теорије могу комбиновати у једну хармоничну и свеобухватну теорију.</s><s>Уместо тога, Дарендорфова теза је била да "диференцијална дистрибуција власти увек постаје одлучујући фактор систематских друштвених сукоба".</s> <s>Дарендорф је веровао да Марксова теорија може да се унапреди тако да одражава модерно друштво.</s><s>Он одбацује Марксов систем две класе као превише поједностављен и превише фокусиран на власништво над имовином.</s><s>Због јачања акционарских друштава, власништво не одражава контролу над привредном производњом у савременом друштву.</s><s>Уместо да описује основне класне разлике имовином, Дарендорф тврди да морамо "заменити поседовање, или не поседовање, приватне имовине вршењем, или искључењем из, ауторитета као критеријумом формирања класе".</s><s>Кључна компонента у Дарендорфовој теорији сукоба је идеја ауторитета.</s><s>Иако у почетку изгледа као појединачни и психолошки проблем, Дарендорф тврди да се власт односи на позиције а не на појединце.</s><s>На овај начин, субординација и ауторитет су производи очекивања дефинисаних у друштву, и ако се те улоге не поштују, спроводе се санкције.</s><s>Дарендорф проширује ову идеју са идејом да између ауторитета може доћи до сукоба када су на различитим позицијама које захтевају различите ствари.</s><s>Према Дарендорфу, ове различито дефинисане области друштва у којима улоге људи могу бити различите се називају императивно координисана удружења.</s><s>Групе друштава у различитим удружењима су повезане њиховим заједничким интересима.</s><s>Дарендорф објашњава да су скривени интереси природни интереси који настају несвесно у сукобу надређених и подређених.</s><s>Он дефинише испољене интересе као скривене интересе када су остварени.</s><s>Дакле, Дарендорф сматра да је разумевање ауторитета кључ за разумевање друштвених сукоба.</s> <s>Дарендорф је, као и Мертон, посматрао скривене и испољене интересе и даље их класификовао као несвесне и свесне интересе.</s><s>Открио је да је веза између ова два концепта проблематична за теорију сукоба.</s><s>Дарендорф је сматрао да је основа класног сукоба била подела на три групе друштва: Квази групе, интересне групе и конфликтне групе.</s><s>Даље, друштво се може поделити на "командну класу" и "послушну класу".</s><s>Командна класа влада, док послушна класа не само да нема никакав ауторитет, већ је и подређена власти других.</s><s>Са јасним узајамним дејством између та два типа класе, теорија класног сукоба покушава да објасни то узајамно дејство..</s><s>Квази групе су "скупови службеника на радним местима са истим интересом".</s><s>Интересне групе су изведене из квази група и оне су организоване члановима, организацијама, као и програмом или циљем.</s><s>Основна разлика између квази група и интересних група је да су интересне групе у стању да се организују и да имају осећај "припадности" или идентитета.</s><s>Дарендорф је признао да и остали услови, као што су политика, адекватно особље и регрутовање, играју улогу заједно са групама.</s><s>Он је такође веровао да би се, под идеалним околностима, сукоб могао објаснити без позивања на друге варијабле.</s><s>За разлику од Маркса, међутим, није сматрао да би насумично запошљавање у квази групи узроковало стварање конфликтне групе.</s><s>За разлику од идеје Луиса Козера да сукоб одржава досадашње стање, Дарендорф је веровао да конфликт доводи до промена (у друштвеној структури) и развоја.</s><s>Његова вера у друштво које се мења одваја Дарендорфове идеје од Маркса, који подржава концепт утопије.</s> <s>Марксов и Дарендорфов поглед на класну формацију</s> <s>Маркс је сматрао да је историја дефинисана као класна борба.</s><s>Маркс је дефинисао класу као разлику између доминантне класе и оних који доминирају.</s><s>Он је веровао да у модерном друштву постоје три врсте класа: капиталисти, радници и буржоазија.</s><s>Пролетаријат и буржоазија су стубови у формирању класа.</s><s>Маркс је веровао да битка између различитих класа формира концепт феномена класе.</s> <s>Маркс је схватио да постоје две класе: владари који контролишу средства за производњу и они којима се влада, који раде помоћу средстава за производњу.</s><s>Сваком друштву су потребни обоје.</s><s>Сукоби између њих изазивају уништење постојећег друштвеног реда, тако да може бити замењен новим.</s> <s>С друге стране, Дарендорф сматра да је формирање класа била организација заједничких интереса.</s><s>То даље значи да људи који су на власти треба да контролишу потчињене, што значи да би санкције могле да ступи на снагу против људи који не слушају наредбе ауторитета, што доводи до казне.</s><s>Дарендорф тврди да се друштво састоји од више јединица које се зову императивно координисана удружења.</s><s>Видео је друштвени конфликт као разлику између доминантних и потчињених група у императивно координисаним удружењима.</s> <s>Маркс је веровао да је класна формација била заснована на власништву приватне имовине.</s><s>Насупрот њему, Дарендорф је тврдио да је класна формација увек заснована на ауторитету.</s><s>Он је дефинисао ауторитет као аспект друштвених организација и као заједнички елемент друштвених структура.</s><s>Постоји још једна разлика између Маркса и Дарендорфа у вези структуре друштва.</s><s>Дарендорф је сматрао да друштво има два аспекта: консензус и сукоб, статички и променљиви, ред и раздор, кохезију и улогу моћи, интеграцију и сукоб, и на крају консензус и ограничења.</s><s>Он их је све видео подједнако као двоструке аспектиме друштва.</s><s>У вези с тим, Дарендорф тврди да друштво не може да опстане без консензуса и сукоба.</s><s>Тако је мислио јер без сукоба не може бити консензуса, мада и консензус доводи до сукоба, сукоб такође доводи до консензуса.</s> <s>Критике</s> <s>Док је Дарендорф настојао да споји идеје функционализма и марксизма, теорија сукоба није допринела много да побољшању теорије.</s><s>Теорија сукоба има много истих проблема као и функционализам.</s><s>Теорија сукоба је такође повезана са функционализмом преко својих идеја о системима, позицијама и улогама.</s><s>"Ми разматрамо критике да је функционализам неисторијски, да није у стању да се носи са конфликтом и променом, врло конзервативан, преокупиран друштвеним ограничењима актера, прихватањем елитних легитимација, теологијом, и таутологијом".</s><s>Да би се одговорило на бројне критике функционализма, почео је да се развија правац познат као неофункционализам.</s><s>"Неофункционализам је настојао да подупре функционализам помоћу синтезе је са дугим низом других теоријских перспектива." Све у свему теорија има неколико сличности са марксизмом.</s><s>Дарендорф је критикован због тога што је био задовољан са две алтернативне теорије реда и сукоба, уместо да покуша да пронађе теорију која би их комбиновала.</s><s>Поред тога, теорија узима само макросоциолошку перспективу.</s><s>Теорија се не бави много друштвеним животом.</s> <s>У све више модерним, мултикултуралним друштвима, оспорени концепт и конструкција идентитета је добио све већи значај, и био је тема многих расправа.</s><s>Као последица дебата око идентитета, неизбежна у глобализованом, модерном, мултикултуралном свету, питања држављанства су ступила на сцену.</s><s>Наиме, разговори су анализирали начин на који држављанство доприноси формирању и изградњи идентитета.</s><s>Дарендорфова приврженост марксистичким теоријама наизглед га је спречила да учествују у овим дебатама.</s><s>У Дарендорфовој теорији није било значајних расправа о култури, а самим тим ни о држављанству и идентитету.</s> <s>Однос према другим класичним теоретичарима, као и перспективама</s> <s>За разлику од многих других радова објављених од стране друштвених теоретичара 1950., рад Дарендорфа признаје исте класне интересе које брину Маркса.</s><s>Као и Маркс, Дарендорф се сложио да је сукоб и даље основни чинилац друштвеног живота.</s><s>Дарендорф је веровао да класни сукоб може имати повољне последице за друштво, као што су прогресивне промене.</s><s>Дарендорф је критиковао и хтео да оспори "лажну, утопијску представу друштвене хармоније, стабилности и консензуса функционалистичке школе." Међутим, Дарендорф и даље дели кључне идеје са функционалистима, као што је вера у ефикасност политичких и економских институција.</s><s>Попут Вебер, Дарендорф критикује Марксов став да ће радничка класа на крају постати хомогена група неквалификованих руковалаца машинама.</s><s>Дарендорф истиче да у посткапиталистичком друштву постоје разлике у погледу прихода, престижа, вештина и животних шанси.</s><s>Дарендорфов плуралистички поглед на класе и структуре моћи и уверење да су хијерархије власти неизбежне у модерним друштвима такође одражавају Веберовске идеје.</s> <s>Референце</s> <s>Литература</s> <s>Дела Homo sociologikus Dahrendorf, Ralf. (1967) Society and Democracy in Germany.</s><s>New York & London: W. W. Norton & Company "The Modern Social Conflict".</s><s>University of California Press: Berkeley and Los Angeles, 1988 Dahrendorf, Ralf (1974) The New Liberty BBC Radio Reith Lectures Dahrendorf, Ralf (1990) Reflections on the Revolution in Europe: In a letter intended to have been sent to a gentleman in Warsaw.</s><s>New York: Random House</s> <s>Спољашње везе</s> <s>Рођени 1929.</s><s>Умрли 2009.</s><s>Немачки социолози Британски социолози Немачки политичари Британски политичари Чланови Руске академије наука</s>

1082

https://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%88%D0%B0%D1%81%D0%B5%D1%80%20%D0%90%D1%80%D0%B0%D1%84%D0%B0%D1%82

Јасер Арафат

<s>Мухамед Јасер Абдул Рахман Абдул Рауф Арафат ел Кудва ел Хасеини (; 4/24. август 1929 — 11. новембар 2004), познатији као Јасер Арафат () или по куњи Абу Амар () био је палестински политички вођа.</s><s>Био је предсједавајући Палестинске ослободилачке организације од 1969. до 2004. и предсједник Палестинске народне самоуправе од 1994. до 2004. године.</s><s>Идеолошки настројен као арапски националиста и социјалиста, био је један од оснивача политичке странке Фатах, на чијем челу је био од 1959. до 2004. године.</s> <s>Од 1983. до 1993.</s><s>Арафат се налазио у Тунису и почео је да мења свој приступ са отвореног сукоба са Израелцима на преговоре.</s><s>Године 1988, признао је право Израела на постојање и тражио решење са две државе за израелско-палестински сукоб.</s><s>Године 1994, вратио се у Палестину, настанио се у граду Газа и промовисао самоуправу за палестинске територије.</s><s>Учествовао је у низу преговора са израелском владом да оконча сукоб између ње и ПЛО.</s><s>То укључује Мадридску конференцију 1991. године, Споразуме из Осла 1993. и Самит у Кемп Дејвиду 2000. године.</s><s>Успех преговора у Ослу довео је до тога да је Арафат добио Нобелову награду за мир, заједно са израелским премијерима Јицаком Рабином и Шимоном Пересом, 1994.</s><s>У то време, подршка Фатаха међу Палестинцима је опала са растом Хамаса и других милитантних ривала.</s><s>Крајем 2004. године, након што га је израелска војска ефективно затворила у своју рамалу више од две године, Арафат је пао у кому и умро.</s><s>Док је узрок Арафатове смрти остао предмет спекулација, истраге руских и француских тимова су утврдиле да нису у питању било какве нелегне радње.</s> <s>Арафат је и даље контроверзна личност.</s><s>Палестинци га генерално виде као мученика који је симболизовао националне тежње свог народа.</s><s>Израелци су га сматрали терористом.</s><s>Палестински ривали, укључујући исламисте и неколико левичара ПЛО-а, често су га прозивали као корумпираног или превише покорног у својим уступцима израелској влади.</s> <s>Детињство и младост Јасер Арафат рођен је 1929. године као пето од седморо деце палестинског трговца текстилом који је пословао у Египту.</s><s>Тачан датум и место Арафатовог рођења предмет су спора његових биографа, иако се у неким његовим биографијама као место рођења наводи град Јерусалим, по свој прилици Јасер Арафат је рођен на подручју Египта, могуће у Каиру.</s><s>Арафат по очевој страни има египатске крви док су мајчини угледна јерусалимска породица.</s><s>У детињству се Јасер Арафат сели између Јерусалима и Каира.</s><s>Избијањем првог Израелско-арапског рата 1948. године, тада деветнаестогодишњи Арафат придружује се лоше наоружаним арапским добровољцима које је египатска војска вратила са ратног подручја пре него што су добили прилику да се боре.</s><s>После рата млади Арафат се уписао на Каирски универзитет где је 1956. године стекао диплому инжењера грађевинарства.</s><s>У Египту је развио интерес за политику придруживши се Муслиманском братству и деловао је као активан члан палестинске Студентске уније.</s><s>Током Суецког рата 1956. године служио је као официр у египатској војсци али није директно учествовао у борбама с Израелцима и англо-француским снагама.</s> <s>На крају педесетих година двадесетог века Јасер Арафат напушта Египат и одлази у Кувајт где ради као грађевинар.</s><s>У Кувајту је 1957. године Арафат један од оснивача покрета Фатах — палестинске скупине која је прихватила борбу против Израела војним средствима.</s><s>Фатах је наредних година с јорданске територије извео бројне упаде у Израел, с бројним цивилним жртвама, због чега је постао посебно озлоглашен међу Израелцима.</s><s>У једном од израелских осветничких напада 1968. године, мета напада израелских командоса била је база Фатаха у јорданском селу Ал Кувајта у којем је погинуло више од 150 палестинских герилаца.</s><s>Упркос великим губицима у окршају с израелском војском, сраз у Ал Куваити је, захваљујући одлучном палестинском отпору, претворен у Арафатову победу.</s><s>Исте године Јасер Арафат уводи покрет Фатах у Палестинску ослободилачку организацију а у фебруару 1969. године замењује Ахмада Шукеирија на челу извршног већа ПЛО-а.</s><s>Две године касније постаје и врховни војни заповедник организације.</s> <s>Неспорни палестински вођа Бројне палестинске избеглице након израелско-арапских ратова своје су уточиште већином пронашле у суседном Јордану.</s><s>До почетка седамдесетих година ПЛО је створио паралелну државу у Јордану, међутим након серије палестинских отмица страних авиона у септембру 1970. јорданском је стрпљењу дошао крај.</s><s>Јордански краљ Хусеин је заповедио напад на базе ПЛО-а у Јордану и тешко их поразио, а Јасер Арафат је био присиљен напустити Јордан.</s><s>Током седамдесетих година, неколико америчких извештаја говори о Арафату као организатору терористичких акција које су раних седамдесетих извели Палестинци, укључујући бомбашки напад на саудијску амбасаду у Судану и егзекуције неколико страних дипломата.</s><s>У септембру 1972. палестинска организација „Црни септембар“, која је повезана с Арафатовим Фатахом, изводи терористичку акцију на Олимпијским играма у Минхену у којој је убијено једанаест израелских спортиста.</s><s>Иако се Арафат оградио од свих терористичких акција, а 1974. године издао забрану о нападима ПЛО-а изван територије Израела, Западне обале и Газе, трагови његове повезаности с међународним тероризмом су остали.</s> <s>Важан корак у етаблирању Јасера Арафата као неспорног палестинског вође је дошао 1974. године када Арапска лига признаје ПЛО као јединог представника палестинског народа, након чега Арафат постаје релевантна политичка фигура и у међународним оквирима.</s><s>Убрзо потом услиједио је позив Уједињених народа Арафату да се обрати Главној скупштини ОУН.</s><s>У обраћању светској јавности преко говорнице УН-а, Арафат је — с пиштољем око каиша — позвао на стварање палестинске државе и обећао наставак рата не буде ли решено палестинско питање.</s><s>Једна од Арафатових реченица изречених пред УН-ом остала је до данас парадигма палестинске борбе; „у једној руци држим маслинову грану а у другој пиштољ.</s><s>Немојте допустити да ми маслинова грана испадне из руке“.</s> <s>Након протеривања палестинских герилаца из Јордана, главни штаб ПЛО-а премештен је либански град Бејрут где герилци ПЛО-а учествују у либанском грађанском рату.</s><s>До краја седамдесетих година ПЛО је из Либана извео бројне нападе на израелску територију.</s><s>Израелска војска 1978. године у операцији Литани и поновно 1982. у операцији Мир за Галилеју упада на либанску територију са сврхом уништења ПЛО-а.</s><s>Након војног пораза палестинских герилаца и примирја које су организовали Американци, ПЛО и Арафат се извлаче из Бејрута и трећи пут селе, овај пут у две хиљаде километара источније у Тунис.</s><s>Пораз у Либану је ослабио Арафатов утицај међу Палестинцима но он ипак задржава статус палестинског вође.</s><s>Покољи у палестинским избјегличким камповима Сабра и Шатила које су починили хришћански Фалангисти је изазвао симпатије света за палестинско питање што је Арафат вешто искористио.</s> <s>Смрт Умро је у новембру 2004. након болести која је трајала око месец дана.</s><s>Према каснијим истраживањима утврђено је постојање полонијума, радиоактивног елемента, на његовој одећи и четкици за зубе, као и на посмртним остацима, па се дошло до закључка да је тим отрован.</s> <s>Референце</s> <s>Литература</s> <s>Sela, Avraham.</s><s>"Arafat, Yasser." The Continuum Political Encyclopedia of the Middle East.</s><s>Ed.</s><s>Sela.</s><s>New York: Continuum, 2002. pp.</s><s>166–171.</s> <s>Спољашње везе</s> <s>Yasser Arafat (1929–2004) at PASSIA A Life in Retrospect: Yasser Arafat, Time</s> <s>Рођени 1929.</s><s>Умрли 2004.</s><s>Нобеловци за мир Личности Хладног рата Палестински политичари Палестински нобеловци</s>

1083

https://sr.wikipedia.org/wiki/1989

1989

<s>1989. је била проста година.</s> <s>Догађаји</s> <s>Јануар</s> <s>20. јануар — Џорџ Х.</s><s>В. Буш инаугурисан за 41. председника САД 24. јануар — Амерички серијски убица Тед Банди је погубљен електричном столицом због убиства најмање 30 жена.</s> <s>Фебруар 3. фебруар — Парагвајски председник Алфредо Стреснер је збачен у војном пучу који је предводио Андрес Родригез.</s><s>10. фебруар — Рон Браун је изабран за председавајућег Демократског националног комитета поставши први Афроамериканац на челу једне од две водеће америчке партије.</s><s>12. фебруар — Совјетски ратни бродови су изгурали америчке ратне бродове из совјетских територијалних вода у Црном мору.</s><s>14. фебруар — Ирански верски вођа ајатолах Рухолах Хомеини фатвом наредио смртну казну за енглеског писца индијског порекла Салмана Рушдија због дела „Сатански стихови“, које је у Ирану оцењено као увреда ислама.</s><s>20. фебруар — Отпочео је генерални штрајк албанских рудара у руднику Трепча код Приштине, у знак протеста због најављених уставних и политичких промена.</s><s>27. фебруар — После седам година неспоразума и међународне арбитраже Израел Египту вратио град Табу на Црвеном мору, који је окупирао у Шестодневном рату 1967. 27. фебруар — Словеначки лидер, Милан Кучан, на митингу у Љубљани подржао захтеве албанских рудара 28. фебруар — Милион људи на митингу у Београду захтевало хапшење највиших, тадашњих, косовских функционера и исказало подршку Слободану Милошевићу</s> <s>Март</s> <s>15. март — После концерта у Дервенти, распала се група "Бијело дугме".</s><s>24. март — У водама Аљаске, танкер Ексон Валдез се насукао и наредних дана испустио је више од четири милиона тона нафте.</s><s>28. март — Скупштина СР Србије је прогласила амандмане на Устав Србије, којим је покрајинама одузета могућност вета на уставне промене у Србији и део законодавне, управне и судске функције.</s> <s>Април 7. април — Совјетска подморница Комсомолец је потонула у Баренцовом мору, усмртивши 42 морнара.</s><s>9. април — Деветоаприлска трагедија 15. април — На фудбалском стадиону Хилсборо у Шефилду, на препуњеним трибинама погинуло 96, а повређено 200 особа када су на већ пун стадион пуштене нове групе навијача.</s><s>17. април — Циклон Орсон</s> <s>Мај</s> <s>2. мај — Мађарска отворила границу према Аустрији.</s><s>Прве најаве пада Гвоздене завесе.</s><s>6. мај — На Песма Евровизије 1989. победу је однела песма Rock Me коју је изводила група Рива.</s><s>8. мај — Слободан Милошевић изабран за председника Председништва СР Србије 10. мај — ФК Партизан је освојио Куп Југославије, после 32 године, победом над Вележом из Мостара резултатом 6:1 на Стадиону ЈНА.</s><s>15. мај — Основан Радио Б92 Јанез Дрновшек изабран за председника Председништва СФРЈ.</s><s>19. мај — Током студентских демонстрација у Пекингу смењен генерални секретар Комунистичке партије Кине Џао Цијанг јер се успротивио ванредним мерама и примени силе против студената.</s> <s>Јун 3. јун — У експлозији гасовода на Транссибирској железници дигнута су у ваздух два путничка воза, при чему је погинуло 575 људи, а око 600 је рањено.</s><s>4. јун — Кинеске власти су растуриле студентске демонстрације на пекиншком тргу Тјенанмен на којима је тражена демократизација земље.</s><s>4. јун — Црвена звезда је постала првак Европе у атлетици 5. јун — Непознати демонстрант је сам зауставио колону кинеских тенкова током протеста на Тјенамену, пре него што је одвучен.</s><s>8. јун — Поморски археолог Роберт Балард лоцирао је олупину немачког бојног брода Бизмарк.</s><s>28. јун — На Косову Пољу више од милион људи присуствовало централној прослави 600 година Косовске битке.</s><s>Централни говор одржао Слободан Милошевић, тадашњи председник Председништва Србије.</s><s>Прослави присуствовали највиши југословенски државни и партијски функционери.</s><s>Видети Прослава 600 година Косовске битке</s> <s>Јул</s> <s>Август</s> <s>25. август — После 12 година и шест милијарди пређених километара, амерички васионски брод без људске посаде „Војаџер 2“ доспео је до планете Нептун и њеног сателита Тритон и послао на Земљу снимке тих небеских тела.</s> <s>Септембар</s> <s>10. септембар — Мађарска је отворила границу према Западу и допустила одлазак око 7.000 избеглица из Источне Немачке у Западну Немачку.</s><s>12. септембар — У пољском парламенту прихваћена влада једног од лидера покрета Солидарност Тадеуша Мазовјецког, чиме је формално окончана владавина комуниста у Пољској.</s><s>27. септембар — Скупштина Словеније усвојила амандмане на републички Устав којима проглашава приоритет републичког законодавства над савезним.</s> <s>Октобар 2. октобар — Гари Каспаров је победио на шаховском турниру у Тилбургу.</s><s>15. октобар — Свечано отворена реконструисана и дограђена зграда Народног позоришта у Београду након трогодишње реконструкције.</s> <s>Новембар 9. новембар — Источнонемачке власти укинуле су забрану преласка из источног у западни део Немачке и исто вече хиљаде грађана окупило се и отпочело рушење Берлинског зида.</s><s>10. новембар — Бугарски комунистички лидер Тодор Живков смењен с власти након 33-годишње владавине.</s><s>17. новембар — У експлозији у руднику угља у Алексинцу погинуло 92 рудара.</s><s>22. новембар — У Бејруту убијен председник Либана Рене Муавад, док је пролазио кроз град у свечаној поворци поводом Дана независности.</s> <s>Децембар 1. децембар — Србија уводи економске санкције према Словенији, започиње бојкот словеначке робе у српским продавницама.</s><s>14. децембар — Опозициони лидер Патрисио Ајлвин изабран за председника Чилеа на првим слободним изборима у тој земљи од 1970. 16. децембар — Почетак протеста у Темишвару против комунистичких власти, протести који су започели у Румунској револуцији децембра 1989. године 20. децембар — САД су почеле инвазију на Панаму ради збацивања бившег америчког штићеника, премијера Мануела Норијеге.</s><s>25. децембар — Председник Румуније Николаје Чаушеску осуђен на смртну казну стрељањем, окончана владавина комунизма у овој држави.</s> <s>Рођења</s> <s>Јануар 4. јануар — Лабринт, енглески музичар и музички продуцент 4. јануар — Марко Новаковић, српски кајакаш 9. јануар — Нина Добрев, канадско-бугарска глумица 9. јануар — Самардо Самјуелс, јамајкански кошаркаш 12. јануар — Аксел Витсел, белгијски фудбалер 12. јануар — Бранко Лазић, српски кошаркаш 13. јануар — Јована Пајић, српска певачица 17. јануар — Антоан Дио, француски кошаркаш 21. јануар — Догуш Балбај, турски кошаркаш Хенрих Мхитарјан, јерменски фудбалер 24. јануар — Ђаре, српски репер 30. јануар — Јосип Пиварић, хрватски фудбалер</s> <s>Фебруар 2. фебруар — Иван Перишић, хрватски фудбалер 3. фебруар — Слободан Рајковић, српски фудбалер 3. фебруар — Габор Каса, српски бициклиста 7. фебруар — Никос Калатес, грчки кошаркаш 7. фебруар — Ајзеја Томас, амерички кошаркаш 9. фебруар — Пабло Агилар, шпански кошаркаш 16. фебруар — Елизабет Олсен, америчка глумица 18. фебруар — Соња Петровић, српска кошаркашица 19. фебруар — Стефан Живановић, српски кошаркаш 20. фебруар — Стефан Стојачић, српски кошаркаш 21. фебруар — Корбин Блу, амерички глумац, музичар и модел 24. фебруар — Данијел Калуја, енглески глумац и сценариста 25. фебруар — Милан Бадељ, хрватски фудбалер 28. фебруар — Чарлс Џенкинс, америчко-српски кошаркаш</s> <s>Март 1. март — Оливера Молдован, српска кајакашица 2. март — Тоби Алдервајрелд, белгијски фудбалер 2. март — Марсел Хиршер, аустријски алпски скијаш 3. март — Душан Катнић, српски кошаркаш 6. март — Агњешка Радвањска, пољска тенисерка 8. март — Радосав Петровић, српски фудбалер 11. март — Малком Делејни, амерички кошаркаш 11. март — Антон Јелчин, амерички глумац († 2016) 12. март — Бела Морети, америчка порнографска глумица 13. март — Холгер Бадштубер, немачки фудбалер 13. март — Марко Марин, немачки фудбалер 15. март — Адријен Силва, португалски фудбалер 16. март — Блејк Грифин, амерички кошаркаш 17. март — Невен Мајсторовић, српски одбојкаш 18. март — Лили Колинс, енглеска глумица и модел 18. март — Филип Крушлин, хрватски кошаркаш 21. март — Жорди Алба, шпански фудбалер 23. март — Никола Гулан, српски фудбалер 25. март — Џејмс Андерсон, амерички кошаркаш 29. март — Латавијус Вилијамс, амерички кошаркаш 30. март — Тамара Драгичевић, српска глумица 30. март — Жоао Соуза, португалски тенисер</s> <s>Април 2. април — Миленко Зорић, српски кајакаш 2. април — Гиорги Шермадини, грузијски кошаркаш 4. април — Иван Смиљанић, српски кошаркаш 5. април — Џастин Холидеј, амерички кошаркаш 5. април — Лили Џејмс, енглеска глумица 10. април — Томас Ертел, француски кошаркаш 12. април — Соња Мугоша, српска клизачица 12. април — Адам Ханга, мађарски кошаркаш 14. април — Ненад Беђик, српски веслач 18. април — Бојан Богдановић, хрватски кошаркаш 19. април — Марко Арнаутовић, аустријски фудбалер 22. април — Јаспер Силесен, холандски фудбалски голман 23. април — Никол Вајдишова, чешка тенисерка 27. април — Јована Николић, српска клизачица 28. април — Јелена Брукс, српска кошаркашица 29. април — Домагој Вида, хрватски фудбалер</s> <s>Мај 1. мај: Робин Бенцинг, немачки кошаркаш Христина Козловска, украјинска списатељица, песникиња и новинарка 3. мај — Села Су, белгијска музичарка 5. мај — Крис Браун, амерички певач, плесач и глумац 5. мај — Фран Пилепић, хрватски кошаркаш 5. мај — Секу Саного, фудбалер из Обале Слоноваче 6. мај — Доминика Цибулкова, словачка тенисерка 8. мај — Беноа Пер, француски тенисер 11. мај — Ђовани дос Сантос, мексички фудбалер 11. мај — Драган Милосављевић, српски кошаркаш 16. мај — Бехати Принслу, намибијска манекенка и модел 23. мај — Џефери Тејлор, америчко-шведски кошаркаш 24. мај — Павел Громико, руски кошаркаш 24. мај — Калин Лукас, амерички кошаркаш 24. мај — Џи-Изи, амерички музичар и музички продуцент 28. мај — Стефан Балмазовић, српски кошаркаш 31. мај — Немања Милуновић, српски фудбалер 31. мај — Марко Ројс, немачки фудбалер</s> <s>Јун 3. јун — Имоџен Путс, енглеска глумица 5. јун — Филип Човић, српски кошаркаш 8. јун — Тимеа Бачински, швајцарска тенисерка 8. јун — Урош Луковић, српски кошаркаш 9. јун — Славко Перовић, српски фудбалер 10. јун — Ел Фарду Бен, коморски фудбалер 10. јун — Александра Стан, румунска музичарка 12. јун — Џеф Брукс, америчко-италијански кошаркаш 14. јун — Луси Хејл, америчка глумица и певачица 14. јун — Кори Хигинс, амерички кошаркаш 17. јун — Сајмон Бетл, америчка глумица и певачица († 2014) 17. јун — Владимир Лучић, српски кошаркаш 18. јун — Пјер Емерик Обамејанг, габонски фудбалер 22. јун — Зоран Драгић, словеначки кошаркаш 22. јун — Вилијам Мозли, амерички кошаркаш 27. јун — Метју Луис, енглески глумац 29. јун — Колтон Ајверсон, амерички кошаркаш</s> <s>Јул 1. јул — Данијел Рикардо, аустралијски аутомобилиста 2. јул — Катарина Живковић, српска певачица 3. јул — Кени Габријел, амерички кошаркаш 5. јул — Дејан Ловрен, хрватски фудбалер 7. јул — Никола Марковић, српски кошаркаш 8. јул — Стеван Јеловац, српски кошаркаш († 2021) 11. јул — Мартин Клижан, словачки тенисер 13. јул — Саша Чађо, српска кошаркашица 15. јул — Ентони Рандолф, америчко-словеначки кошаркаш 16. јул — Гарет Бејл, велшки фудбалер 16. јул — Иван Стринић, хрватски фудбалер 18. јул — Семјон Антонов, руски кошаркаш 20. јул — Јуриј Газински, руски фудбалер 21. јул — Миро Билан, хрватски кошаркаш 21. јул — Весна Долонц, српска тенисерка 21. јул — Џуно Темпл, енглеска глумица 21. јул — Крис Гантер, велшки фудбалер 23. јул — Милош Весић, српски фудбалски голман 23. јул — Данијел Редклиф, енглески глумац 25. јул — Бредли Вонамејкер, амерички кошаркаш 25. јул — Стефан Петрушић, српски певач 31. јул — Викторија Азаренка, белоруска тенисерка</s> <s>Август 1. август — Малком Армстед, амерички кошаркаш 2. август — Насер Чадли, белгијски фудбалер 3. август — Жил Бјанки, француски аутомобилиста († 2015) 5. август — Даница Радојичић, српска фармацеуткиња, научница и певачица 7. август — Демар Дерозан, амерички кошаркаш 12. август — Том Клеверли, енглески фудбалер 14. август — Андер Ерера, шпански фудбалер 15. август — Џо Џонас, амерички музичар и глумац, најпознатији као члан групе -{Jonas Brothers}- 16. август — Муса Сисоко, француски фудбалер 18. август — Ана Дабовић, српска кошаркашица 21. август — Рајко Брежанчић, српски фудбалер 21. август — Хејден Панетијер, америчка глумица, модел и певачица 21. август — Дмитриј Хвостов, руски кошаркаш 22. август — Сеад Шеховић, црногорски кошаркаш 25. август — Кајл Кјурик, америчко-словачки кошаркаш 25. август — Никола Малешевић, српски кошаркаш 25. август — Кевин Џоунс, амерички кошаркаш 26. август — Џејмс Харден, амерички кошаркаш 28. август — Валтери Ботас, фински аутомобилиста 29. август — Бранислав Трајковић, српски фудбалер 30. август — Биби Рекса, америчка музичарка и музичка продуценткиња</s> <s>Септембар 1. септембар — Бил Каулиц, немачки музичар 1. септембар — Данијел Стариџ, енглески фудбалер 1. септембар — Јанис Стрелнијекс, летонски кошаркаш 4. септембар — Рикардињо, бразилски фудбалер 5. септембар — Кет Грејам, америчка глумица, певачица, плесачица и модел 8. септембар — Авичи, шведски музичар, музички продуцент и ди-џеј († 2018) 9. септембар — Даирис Бертанс, летонски кошаркаш 12. септембар — Рафал Мајка, пољски бициклиста 12. септембар — Ања Шарановић, српска манекенка 13. септембар — Томас Милер, немачки фудбалер 14. септембар — Џими Батлер, амерички кошаркаш 15. септембар — Илнур Закарин, руски бициклиста 18. септембар — Серж Ибака, конгоанско-шпански кошаркаш 18. септембар — Едвин Џексон, француски кошаркаш 21. септембар — Џејсон Деруло, амерички музичар 22. септембар — Дарко Балабан, српски кошаркаш</s> <s>Октобар 1. октобар — Бри Ларсон, америчка глумица 4. октобар — Дакота Џонсон, америчка глумица и модел 12. октобар — Марко Ивковић, навијач Црвене звезде који је трагично изгубио живот у Истанбулу, уочи утакмице кошаркашке Евролиге († 2014) 13. октобар — Александрија Окасио-Кортез, америчка политичарка и активисткиња 15. октобар — Ентони Џошуа, енглески боксер 17. октобар — Милош Димић, српски кошаркаш 19. октобар — Миндаугас Кузминскас, литвански кошаркаш 19. октобар — Николија Јовановић, српска певачица 20. октобар — Јанина Викмајер, белгијска тенисерка 20. октобар — Џес Глин, енглеска музичарка 22. октобар — Вили Ворен, амерички кошаркаш 23. октобар — Ајсис Тејлор, америчка порнографска глумица 24. октобар — Огњен Врањеш, босанскохерцеговачки фудбалер 25. октобар — Мија Вашиковска, аустралијска глумица и редитељка 27. октобар — Јована Гавриловић, српска глумица 29. октобар — Примож Роглич, словеначки бициклиста и ски скакач 31. октобар — Матеа Милосављевић, српска глумица</s> <s>Новембар 1. новембар — Михаил Дудаш, српски атлетичар 2. новембар — Стеван Јоветић, црногорски фудбалер 2. новембар — Тибор Плајс, немачки кошаркаш 10. новембар — Тарон Еџертон, велшки глумац 10. новембар — Џејкоб Пулен, америчко-грузијски кошаркаш 11. новембар — Џо Регланд, америчко-либеријски кошаркаш 16. новембар — Милан Мачван, српски кошаркаш 16. новембар — Раста, српски музичар и музички продуцент 19. новембар — Кенет Фарид, амерички кошаркаш 19. новембар — Тајга, амерички хип хоп музичар и глумац 21. новембар — Фабијан Делф, енглески фудбалер 21. новембар — Крис Синглтон, амерички кошаркаш 28. новембар — Ди Џеј Сили, амерички кошаркаш</s> <s>Децембар 2. децембар — Матео Дармијан, италијански фудбалер 4. децембар — Душко Бунић, српски кошаркаш 7. децембар — Кевин Серафен, француски кошаркаш 7. децембар — Николас Хоулт, енглески глумац 11. децембар — Џордан Тиодор, амерички кошаркаш 13. децембар — Стефан Бирчевић, српски кошаркаш 13. децембар — Микел Ланда, шпански бициклиста 13. децембар — Тејлор Свифт, америчка музичарка, музичка продуценткиња и глумица 18. децембар — Ешли Бенсон, америчка глумица и модел 19. децембар — Никола Јевтовић, српски кошаркаш 24. децембар — Стив Џонсон, амерички тенисер 27. децембар — Бенџамин Смит, енглески глумац 29. децембар — Кеј Нишикори, јапански тенисер</s> <s>Смрти</s> <s>Јануар 7. јануар — Хирохито, јапански цар (* 1901) 22. јануар — Миодраг Андрић, српски глумац (* 1943) 23. јануар — Салвадор Дали, шпански сликар (* 1904) 24. јануар — Тед Банди, амерички масовни убица (* 1946)</s> <s>Фебруар</s> <s>27. фебруар — Конрад Лоренц, аустријски природњак, добитник Нобелове награде за медицину 1973. (* 1903)</s> <s>Март 8. март — Јелисавета Бикова, совјетска шахисткиња и светска шампионка у шаху (* 1913) 14. март — Зита од Бурбон-Парме, аустријска царица и угарска краљица (* 1892)</s> <s>Април</s> <s>30. април — Серђо Леоне, италијански редитељ (* 1929)</s> <s>Мај 2. мај — Бранко Мајер, југословенски и хрватски редитељ, сценариста и глумац (* 1914) 20. мај — Џон Хикс, британски економиста и Нобеловац 1972. (* 1904)</s> <s>Јун 3. јун — Рухолах Хомеини, ирански верски вођа (* 1902) 27. јун — Стеван Вилотић, југословенски и српски фудбалер и фудбалски тренер (* 1925)</s> <s>Јул 2. јул — Андреј Громико, совјетски политичар (* 1909) 6. јул — Јанош Кадар, мађарски политичар (* 1912) 10. јул — Мел Бланк, амерички глумац (* 1908) 11. јул — Лоренс Оливије, британски глумац (* 1907) 16. јул — Херберт фон Карајан, аустријски композитор (* 1908)</s> <s>Август 7. август — Мира Траиловић, српски позоришни режисер, оснивач Атељеа 212 и БИТЕФ-а (* 1924)</s> <s>Септембар</s> <s>30. септембар — Оскар Давичо, српски књижевник (* 1909)</s> <s>Октобар 4. октобар — Грејам Чепмен, енглески глумац (* 1941) 6. октобар — Бети Дејвис, америчка глумица (* 1908) 15. октобар — Данило Киш, српски књижевник (* 1935) 25. октобар — Мило Ђукановић, српски књижевник (* 1927)</s> <s>Новембар 5. новембар — Владимир Хоровиц, руски пијаниста (* 1903) 16. новембар — Франц Јозеф II, кнез Лихтенштајна (* 1906)</s> <s>Децембар 3. децембар — Фернандо Мартин, шпански кошаркаш (* 1962) 6. децембар — Ћамил Сијарић, књижевник (* 1913) 13. децембар — Велимир Терзић, генерал ЈНА и историчар (* 1908) 14. децембар — Андреј Сахаров, руски физичар, добитник Нобелове награде за мир 1975. (* 1921) 22. децембар — Семјуел Бекет, ирски писац и добитник Нобелове награде 1969. (* 1906) 25. децембар — Николаје Чаушеску, румунски политичар (* 1918) 27. новембар — Зуко Џумхур, путописац, сликар и карикатуриста (* 1921)</s> <s>Непознат датум Стерјо Спасе, македонски и албански писац (* 1914)</s> <s>Нобелове награде Физика — Волфганг Паул, Ханс Георг Демелт и Норман Фостер Ремзи мл.</s><s>Хемија — Сиднеј Алтман и Томас Р.</s><s>Цех Медицина — Ј.</s><s>Мајкл Бишоп и Херолд Е. Вармус Књижевност — Камило Хосе Чела Мир — Тензин Гјатсо Економија — Тригве Халвемо</s> <s>1980-е 81989</s>

1087

https://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%A1%D0%BF%D0%B8%D1%81%D0%B0%D0%BA%20%D0%B3%D0%BE%D0%B4%D0%B8%D0%BD%D0%B0

Списак година

<s>Страница у наставку садржи информације о догађајима у појединим годинама.</s> <s>3. миленијум</s> <s>21. век</s> <s>2. миленијум</s> <s>20. век</s> <s>19. век</s> <s>18. век</s> <s>17. век</s> <s>16. век</s> <s>15. век</s> <s>14. век</s> <s>13. век</s> <s>12. век</s> <s>11. век</s> <s>1. миленијум</s> <s>10. век</s> <s>9. век</s> <s>8. век</s> <s>7. век</s> <s>6. век</s> <s>5. век</s> <s>4. век</s> <s>3. век</s> <s>2. век</s> <s>1. век</s> <s>1. миленијум п. н. е.</s> <s>1. век п. н. е.</s> <s>2. век п. н. е.</s> <s>3. век п. н. е.</s> <s>4. век п. н. е.</s> <s>5. век п. н. е.</s> <s>6. век п. н. е.</s> <s>7. век п. н. е.</s> <s>8. век п. н. е.</s> <s>Види још Списак деценија Списак векова Списак миленијума</s> <s>Календари Историјске хронологије</s>

1088

https://sr.wikipedia.org/wiki/2004

2004

<s>2004. је била преступна година.</s> <s>Догађаји</s> <s>Фебруар 4. фебруар — Драган Маршићанин (функционер ДСС), уз помоћ гласова социјалиста, изабран за председника Скупштине Србије и уједно постао в. д. председника Србије.</s><s>4. фебруар — Четири студента Харварда су основала друштвену мрежу Фејсбук из своје собе у студентском дому.</s> <s>Март 3. март — Скупштина Србије изабрала нову Владу Србије на челу са Војиславом Коштуницом, лидером ДСС.</s><s>У Влади, поред ове странке, су Г17+ и коалиција СПО-НС.</s><s>Влада је изабрана уз подршку посланика СПС-а, чији представници нису ушли у Коштуничин кабинет.</s><s>4. март — У пожару је горео манастир Хиландар.</s><s>4. март — Предраг Марковић (Г 17 +) изабран за председника српског парламента.</s><s>11. март — У терористичким нападима на три железничке станице у Мадриду 192 људи погинуло, а више од 1.400 повређено.</s><s>17. март — На Косову и Метохији избиле демонстрације Албанаца које су се претвориле у погром над Србима.</s><s>У том погрому, који је трајао три дана, погинуло више особа а уништено је на десетине цркава и манастира.</s><s>26. март — У Београду убијен генерални секретар Фудбалског савеза Србије и Црне Горе, Бранко Булатовић.</s><s>29. март — Бугарска, Естонија, Летонија, Литванија, Румунија, Словачка и Словенија су постале пуноправне чланице НАТО пакта.</s> <s>Април 4. април — Расписани председнички избори у Србији за 13. јуни.</s><s>15. април — Основан је Фолклорни ансамбл „Рожаје”.</s><s>20. април — Гравити Пробе Б (ГП-Б) је био сателитски експеримент за тестирање предвиђања опште релативности: геодетски ефекат и повлачење оквира.</s> <s>Мај 1. мај — Проширење Европске уније у чланство примљено 10 нових држава: Естонија, Кипар, Летонија, Литванија, Мађарска, Малта, Пољска, Словенија, Словачка и Чешка.</s><s>2. мај — Првооптужени за убиство премијера Зорана Ђинђића, Милорад Улемек Легија, предао се полицији у Београду.</s><s>31. мај — Слетањем на аеродром Шарл де Гол у Паризу, суперсонични авион „Конкорд“ француске компаније Ер Франс обавио је свој последњи лет.</s> <s>Јун</s> <s>27. јун — У другом кругу избора за председника Србије, Борис Тадић (лидер ДС) победио Томислава Николића (заменик председника СРС) и изабран за трећег председника Србије.</s> <s>Јул</s> <s>11. јул — Борис Тадић свечано ступио на дужност председника Србије.</s> <s>Август</s> <s>31. август — Почело извођење сведока одбране на процесу у Хагу против бившег председника Србије и СРЈ, Слободана Милошевића.</s> <s>Септембар 1. септембар — Чеченски терористи заузели су школу у руском граду Беслану са више од хиљаду таоца.</s><s>3. септембар — У акцији ослобађања таоца у школи у руском граду Беслану 331 погинули, видети Талачка криза у Беслану.</s><s>19. септембар — У Србији одржани избори за локалне самоуправе, али и избори за председнике општина и градоначелника.</s><s>23. септембар — Више од 3.000 особа је погинуло на Хаитију након што је ураган Жана изазвао велике поплаве и бујице блата.</s> <s>Октобар 3. октобар — Ненад Богдановић изабран за градоначелника Београда.</s><s>5. октобар — У оквиру касарне Топчидер, испред подземног војног објекта Караш под неразјашњеним и контроверзним околностима погинула су двојица гардиста Војске Србије и Црне Горе: Драган Јаковљевић и Дражен Миловановић, познато под именом Случај Топчидер.</s><s>6. октобар — Председник Јединствене Србије, Драган Марковић Палма, изабран је за првог градоначелника града Јагодине.</s><s>Политичка партија Јединствена Србија, је у Јагодини, победила на локалним изборима, Демократску странку, која је имала свог кандидата на локалним изборима.</s> <s>Новембар 2. новембар — Џорџ В. Буш победио на изборима за председника САД против демократе Џона Керија.</s><s>22. новембар — У Украјини су почеле демонстрације против наводног намештања на председничким изборима између актуелног премијера Виктора Јануковича и кандидата опозиције Виктора Јушченка.</s> <s>Децембар</s> <s>14. децембар — Пуштен је у саобраћај вијадукт Мијо, са 343 m највиши мост за возила на свету, који премошћава реку Тарн код места Мијо.</s><s>19. децембар — Почела је да емитује програм Телевизија Српске Православне Епархије жичке “Логос“.</s><s>Телевизија Логос, је прва телевизијска станица Српске православне цркве.</s><s>26. децембар — Цунами у Индијском океану 2004.</s> <s>Датум непознат Википедија:Непознат датум — Тихвинска икона Пресвете Богородице је враћена из Чикага у Тихвински манастир Успења Пресвете Богородице.</s> <s>Рођења</s> <s>Јануар 2. јануар — Адриана Вилагош, српска атлетичарка (бацање копља) 3. јануар — Гави, шпански фудбалер 9. јануар — Стефан Лековић, српски фудбалер 22. јануар — Марко Лазетић, српски фудбалер 31. јануар — Самед Баждар, српски фудбалер</s> <s>Фебруар 19. фебруар — Мили Боби Браун, британска глумица 23. фебруар — Никола Ђуришић, српски кошаркаш</s> <s>Март 13. март — Кори Гоф, америчка тенисерка</s> <s>Октобар 3. октобар — Ноа Шнап, канадско-амерички глумац</s> <s>Смрти</s> <s>Јануар</s> <s>10. јануар — Александра Рипли, америчка књижевница 13. јануар — Кераца Висулчева, македонска сликарка. (*1913) 23. јануар — Хелмут Њутон, немачки фотограф. (*1920) 26. јануар — Михајло Бата Паскаљевић, позоришни и ТВ глумац. (*1923)</s> <s>Фебруар</s> <s>14. фебруар — Марко Пантани, италијански бициклиста. (*1970) 26. фебруар — Борис Трајковски, македонски председник. (*1956)</s> <s>Март</s> <s>28. март — Петер Устинов, британски глумац. (*1921)</s> <s>Април</s> <s>Мај 1. мај — Лојзе Ковачич, словеначки писац и педагог. (*1928) 29. мај — Ивица Шерфези, хрватски певач. (*1935)</s> <s>Јун 2. јун — Николај Ђауров, бугарски оперски певач. (*1929) 5. јун — Роналд Реган, 40. председник САД. (*1911) 29. јун — Стипе Шувар, хрватски политичар. (*1936)</s> <s>Јул 1. јул — Марлон Брандо, амерички глумац. (*1924) 3. јул — Андријан Николајев, совјетски космонаут. (*1929) 28. јул — Франсис Крик, енглески биолог. (*1916)</s> <s>Август</s> <s>29. август — Владимир Велебит, хрватски политичар. (*1907)</s> <s>Септембар</s> <s>12. септембар — Михаило Ћуповић, српски песник са Златибора. (*1934) 8. октобар — Жак Дерида, француски филозоф. (*1930) 10. октобар — Кристофер Рив, амерички глумац. (*1952)</s> <s>Новембар 2. новембар — Тео ван Гог, холанђански редитељ, убијен. (*1957) 11. новембар — Јасер Арафат, палестински политичар. (*1929)</s> <s>Децембар 8. децембар — Дајмбег Дарел, амерички гитариста, хеви метал групе Пантера, убијен.(*1966) 19. децембар — Рената Тебалди, италијанска оперска певачица. (*1922) 23. децембар — Нарасима Рао, индијски политичар. (*1921) 31. децембар — Жерар Дебре, француско-амерички економиста, Нобеловац за економију 1983. (*1921)</s> <s>Нобелове награде Физика — Давид Грос, Давид Полицер и Френк Вилчек Хемија — Ерон Сиченовер, Аврам Хершко и Ервин Рос Медицина — Пичард Аксел и Линда Б. Бук Књижевност — Елфриде Јелинек Мир — Вангари Мута Матхај Економија — Фин Е. Кидленд и Едвард Ц.</s><s>Прескот</s> <s>2000-е</s>

1089

https://sr.wikipedia.org/wiki/2002

2002

<s>2002. је била проста година.</s> <s>Догађаји</s> <s>Јануар 1. јануар — У земљама Европске уније уведена нова валута Евро.</s><s>7. јануар — Француски модни креатор Ив Сен Лоран повукао се из света високе моде.</s><s>17. јануар — У ерупцији вулкана Њирагонго у Демократској Републици Конго разорени су град Гома и околна села, живот је изгубило више од 100 људи, а десетне хиљада остало је без својих домова.</s><s>18. јануар — Влада Сијера Леонеа објавила је крај грађанског рата током којег је убијено око 50.000 људи, махом цивила.</s><s>31. јануар — На другом Антиглобалистичком социјалном форуму у Порто Алегреу у Бразилу усвојена је декларација о праведнијем светском поретку.</s> <s>Фебруар</s> <s>12. фебруар — Пред Међународним судом за ратне злочине у Хагу почело суђење бившем председнику Србије и Југославије Слободану Милошевићу.</s> <s>Март 1. март — У Авганистану америчке снаге покренуле операцију Анаконда.</s><s>7. март — На референдуму у Ирској гласачи се изјаснили против измене строгих закона о забрани абортуса.</s><s>13. март — Влада Анголе је прогласила једнострано примирје у 27-годишњем грађанском рату са побуњеницима-припадницима Националне уније за потпуну независност Анголе.</s><s>14. март — Потписан споразум о преуређењу односа између Србије и Црне Горе.</s><s>Споразум потписали тадашњи председник СРЈ, Војислав Коштуница, високи представник ЕУ Хавијер Солана, потпредседник савезне Владе Мирољуб Лабус, премијер Србије Зоран Ђинђић и највиши црногорски функционери: Филип Вујановић и Мило Ђукановић.</s> <s>Април 4. април — Војска Анголе и УНИТА потписали примирје у Луанди, чиме је окончан грађански рат у Анголи.</s><s>11. април — Бивши министар српске полиције, Влајко Стојиљковић, извршио самоубиство испред зграде савезне Скупштине у Београду.</s><s>26. април — Бивши ученик гимназије у немачком граду Ерфурту отворио ватру на своје учитеље и остале ученике, убивши том приликом 16 особа пре него што је починио самоубиство.</s> <s>Мај</s> <s>20. мај — Независност Источног Тимора 23. мај — На заседању Скупштине Србије, дошло до тежих инцидената између посланика владајућег ДОС-а и опозиционе Српске радикалне странке.</s><s>Радикалска посланица, Наташа Јовановић, насрнула на председницу парламента Наташу Мићић, поливши је том приликом бокалом воде.</s><s>24. мај — Председници САД и Русије, Џорџ Буш и Владимир Путин потписали уговор о смањењу нуклеарног наоружања за две трећине у наредних 10 година.</s> <s>Јун</s> <s>10. јун — На паркингу испред београдског хотела „Југославија“, убијен генерал српске полиције Бошко Буха.</s> <s>Јул</s> <s>27. јул — Драган Чедић (32), у Лесковцу, за само пола сата рафалима из аутоматске пушке yбио седам особа, а четири ранио.</s> <s>Септембар 8. септембар — На светском првенству у кошарци у Индијанополису (САД) Југославија је по други пут постала првак света.</s><s>29. септембар — На председничким изборима у Србији, Војислав Коштуница (лидер ДСС и тадашњи југословенски председник) освојио највише гласова и ушао у други круг са кандидатом ДОС-а, Мирољубом Лабусом.</s> <s>Октобар</s> <s>13. октобар — У другом кругу председничких избора, Коштуница убедљиво победио Лабуса, али победа није призната због недовољног броја изашлих бирача.</s><s>23. октобар — Чеченски терористи узимају око 800 таоца у московском позоришту Дубровка и траже повлачење руских снага из Чеченије.</s><s>26. октобар — У акцији ослобађања око 800 талаца, које су чеченски терористи држали три дана у једном московском позоришту, страдало је 128 особа, а свих 50 терориста је ликвидирано.</s> <s>Децембар 8. децембар — Ни у другом покушају поново није изабран председник Србије.</s><s>Кандидат ДСС-а, Војислав Коштуница, по други пут освојио највише гласова али му победа није призната због недовољног броја изашлих бирача.</s><s>13. децембар — На самиту у Копенхагену Европска унија донела одлуку о проширењу Уније за 10 држава, а то су Пољска, Чешка, Мађарска, Словенија, Словачка, Естонија, Летонија, Литванија, Кипар и Малта, 1. маја 2004.</s> <s>Рођења</s> <s>Јануар 22. јануар — Филип Анђушић, црногорски кошаркаш 23. јануар — Јошко Гвардиол, хрватски фудбалер</s> <s>Фебруар 17. фебруар — Андрија Катић, српски фудбалски голман 19. фебруар — Марко Стаменић, новозеландски фудбалер 21. фебруар — Маркус Гунарсон, норвешки музичар, члан дуа Маркус и Мартинус 21. фебруар — Мартинус Гунарсон, норвешки музичар, члан дуа Маркус и Мартинус 24. фебруар — Лазар Самарџић, српско-немачки фудбалер</s> <s>Март 3. март — Лоренцо Мусети, италијански тенисер 8. март — Милутин Вујичић, српски кошаркаш</s> <s>Април 16. април — Сејди Синк, америчка глумица и модел 29. април — Џејла Рамовић, босанскохерцеговачка певачица</s> <s>Јун 28. јун — Владимир Лучић, српски фудбалер</s> <s>Јул 3. јул — Андрија Радуловић, српски фудбалер</s> <s>Август 6. август — Марко Гушић, српски кошаркаш 8. август — Немања Јовић, српски фудбалер 15. август — Стефан Митровић, српски фудбалер 16. август — Талија Рајдер, америчка глумица</s> <s>Септембар 6. септембар — Лејла Фернандез, канадска тенисерка 25. септембар — Филип Стевановић, српски фудбалер 27. септембар — Џена Ортега, америчка глумица</s> <s>Октобар 10. октобар — Томас Кук, бразилско-амерички глумац 31. октобар — Ансу Фати, шпански фудбалер</s> <s>Новембар 13. новембар — Ема Радукану, британска тенисерка 20. новембар — Медисин Шипман, америчка глумица 26. новембар — Роко Пркачин, хрватски кошаркаш</s> <s>Децембар 23. децембар — Фин Вулфхард, канадски глумац и музичар</s> <s>Смрти</s> <s>Јануар</s> <s>12. јануар — Сајрус Венс, амерички државни секретар. (*1917) 13. јануар — Антоније Исаковић, српски књижевник. (*1923) 13. јануар — Грегорио Фуентес, кубански бродски капетан, инспирација за роман Старац и море. (*1897) 17. јануар — Франце Крижанич, словеначки математичар. (*1928)</s> <s>Фебруар 9. фебруар — Маргарета, грофица од Сноудона, британска принцеза. (*1930) 22. фебруар — Чак Џоунс, амерички аниматор. (*1912) 22. фебруар — Жонас Савимби, анголски побуњеник и политички вођа. (*1934)</s> <s>Март</s> <s>4. март — Велибор Васовић, фудбалер, тренер и спортски радник. (*1939) 16. март — Данило Бата Стојковић, српски глумац. (*1934) 16. март — Јован Деретић, историчар књижевности. (*1934)</s> <s>Април 4. април — Милутин Гарашанин, српски археолог. (*1920) 7. април — Никодим Комљеновић, српски протосинђел. (*1945) 17. април — Марк Лежер, канадски војник, убијен у Авганистану. (*1973) 22. април — Соја Јовановић, прва српска режисерка. (*1922)</s> <s>Мај 4. мај — Тома Поповић, српски историчар 6. мај — Пим Фортјојн, холандски политичар и писац 13. мај — Валериј Лобановски, совјетски и украјински фудбалер и фудбалски тренер 20. мај — Стивен Џеј Гулд, амерички биолог</s> <s>Јун</s> <s>10. јун — Бошко Буха, генерал-мајор МУП Србије. (*1959)</s> <s>Јул</s> <s>Август</s> <s>14. август — Радојка Живковић, српска хармоникашица и композитор. (*1923)</s> <s>Септембар</s> <s>18. септембар — Маргита Стефановић Маги, дипл. архитекта, клавијатуристкиња групе Екатарина Велика. (*1959)</s> <s>Октобар</s> <s>30. октобар — Рудолф Бручи, српски композитор. (*1917)</s> <s>Новембар</s> <s>21. новембар — Никола Пантић, српски геолог. (*1927)</s> <s>Децембар</s> <s>27. децембар — Митар Максимовић звани Војвода Манда, српски ратник.(*1963)</s> <s>Нобелове награде Физика — Рејмонд Дајвис Јр., Масатоши Кошиба и Рикардо Ђакони Хемија — Џон Б. Фен и Курт Витрих Медицина — Сиднеј Бренер, Х.</s><s>Роберт Хорвиц и Џон Е. Салстон Књижевност — Имре Кертес Мир — Џими Картер Економија — Данијел Канеман и Вернон Л.</s><s>Смит</s> <s></s> <s>2000-е</s>

1090

https://sr.wikipedia.org/wiki/2001

2001

<s>2001. је била проста година.</s> <s>Догађаји</s> <s>Јануар 6. јануар — Конгрес САД прогласио је Џорџа В. Буша победником америчких председничких избора 2000. 9. јануар — Биљана Плавшић се добровољно предала Хашком трибуналу.</s><s>15. јануар — Основана је Википедија.</s><s>19. јануар — Амерички председник Бил Клинтон донео одлуку о укидању спољног зида санкција СР Југославији.</s><s>20. јануар — Џорџ В. Буш наслиједио је Била Клинтона на месту америчког предсједника и постао 43. председник.</s><s>Глорија Макапагал-Аројо је преузела дужност председника Филипина од Џозефа Естраде.</s><s>23. јануар — Инцидент самоспаљивања на Тјен Ан Мену.</s><s>25. јануар — Скупштина Србије изабрала нову Владу Србије на челу са Зораном Ђинђићем.</s><s>31. јануар — Након деветомесечног суђења шкотски суд осудио је на доживотну робију Либијца Абдел Басет ал Меграха (49) због подметања бомбе у авион Пан Ам-а, који се у децембру 1988. срушио изнад шкотског града Локербија и усмрти 270 људи.</s><s>Његов саучесник Амин Халифа Фахим ослобођен је оптужби.</s> <s>Фебруар 6. фебруар — Аријел Шарон је победио је на изборима за израелског премијера.</s><s>12. фебруар — Свемирска летелица НЕАР Шумејкер спустила се на површину астероида 433 Ерос и постала прва свемирска летјелица која је слетела на неки астероид.</s><s>13. фебруар — Земљотрес магнитуде 6,6 погодио је Салвадор убивши најмање 400 људи.</s><s>16. фебруар — Бомбашки напад на аутобус "Нишекспреса" код Подујева, погинуло 10 Срба и још 2 особе су подлегле повредама касније, осим тога повређене су још 43 особе (Напад на аутобус код Подујева).</s><s>18. фебруар — Агент америчког Федералног истражног бироа Роберт Хансен је ухапшен пошто је 22 године шпијунирао за совјетске и руске обавештајне службе.</s><s>24. фебруар — Ухапшен Раде Марковић, бивши шеф Ресора државне безбедности у Србији.</s><s>27. фебруар — Скупштина СРЈ укинула Указ о одузимању држављанства и имовине породици Карађорђевић из 1947.</s> <s>Март 3. март — Хрватска национална скупштина у Мостару прогласила је „прелазну хрватску самоуправу” у БиХ.</s><s>5. март — Председници СР Југославије и Републике Српске, Војислав Коштуница и Мирко Шаровић, потписали су у Бањалуци Споразум о успостављању специјалних паралелних веза СРЈ и РС.</s><s>7. март — Високи представник за Босну и Херцеговину Волфганг Петрич сменио је Анту Јелавића са места хрватског члана Председништва БиХ.</s><s>12. март — У акцији уништавања неисламских културних споменика талибанске власти у Авганистану уништиле су два највећа кипа Буде у свету.</s><s>23. март — После петнаестогодишње мисије у свемиру, руска свемирска станица Мир, плански је уништена потапањем у Тихом океану.</s><s>23. март — Хашком трибуналу предат Миломир Стакић, бивши градоначелник Приједора.</s><s>28. март — Заступнички дом Хрватског сабора укинуо Жупанијски дом истог.</s><s>30. март — На београдском насељу Дедиње окупило се неколико стотина присталица бившег председника СРЈ и Србије Слободана Милошевића, после вести да се спрема његово хапшење.</s><s>Посланици СПС-а у републичком парламенту напустили заседање и придружили се демонстрантима.</s> <s>Април 1. април — После преговора са српском Владом, Слободан Милошевић се предао истражним органима и одведен у београдски Централни затвор, где му је одређен притвор.</s><s>1. април — Амерички шпијунски авион сударио се с кинеским ловцем изнад Јужног кинеског мора, после чега је летелица САД принудно слетела у кинеску војну базу Хајнан.</s><s>28. април —Бизнисмен из САД, Денис Тито, први човек који је платио лет у свемир (20 милиона долара), отпутовао је, с руском посадом, на Међународну свемирску станицу.</s> <s>Јун 1. јун — Непалски престолонаследник Дипендра убио је у палати у Катмандуу своје родитеље, краља Бирендру и краљицу Ајсварају и још шест чланова породице, а потом је извршио самоубиство.</s><s>11. јун — У Јагодини убијен новинар Милан Пантић, дописник „Вечерњих новости” из тог града.</s><s>Потпредседник Владе Србије, Вук Обрадовић, разрешен дужности због оптужби да је сексуално узнемиравао колегинице из своје странке.</s><s>28. јун — Слободан Милошевић изручен Хашком трибуналу.</s> <s>Јул 2. јул — У САД је извршено прво усађивање механичког срца.</s><s>13. јул — Формиран Одбојкашки клуб „Борац” из Бање Луке.</s><s>14. јул — Влада Републике Србије саопштила је да је откривен камион-хладњача у акумулационом језеру хидроелектране Перућац, где је нађено између 50 и 60 лешева за које се претпостављало да су жртве рата на Косову и Метохији.</s> <s>Август</s> <s>13. август — Представници Северне Македоније, Албанаца у Републици Македонији, САД и ЕУ потписали Охридски споразум.</s><s>17. август — Демократска странка Србије иступила из ДОС-а и Ђинђићеве Владе, оптужујући је да је повезана са организованим криминалом.</s><s>22. август — Милан Протић, амбасадор СР Југославије у САД, смењен са своје дужности.</s> <s>Септембар</s> <s>11. септембар — Терористички напади у САД, велики број жртава, срушене две зграде Светског трговинског центра у Њујорку.</s><s>16. септембар — Кина је после 15 година преговора примљена у Светску трговинску организацију.</s><s>26. септембар — Белгија је изручила Међународном трибуналу за Руанду бившег руандског министра за финансије Емануела Ндиндабахизија, оптуженог за умешаност у геноцид у Руанди.</s> <s>Октобар 7. октобар — САД и Уједињено Краљевство су почеле ваздушне нападе на Авганистан због одбијања авганистанских власти да изруче Осаму бин Ладена.</s><s>24. октобар — У нападу америчких снага на Кабул, убијена су 22 члана пакистанског милитаристичког покрета Харакат-ул-Муџахедини, који су се борили против индијске власти у Кашмиру.</s><s>26. октобар — Амерички председник Џорџ Буш млађи је потписао Патриотски закон, чиме је значајно повећана надлежност америчких служби у борби против тероризма.</s> <s>Новембар 9. новембар — Отпочела побуна припадника Јединице за специјалне операције Ресора државне безбедности Србије.</s> <s>Децембар 6. децембар — Наташа Мићић (ДОС) изабрана је за председницу Скупштине Србије, након што је Драган Маршићанин (функционер ДСС), поднео оставку на ту функцију.</s> <s>Рођења</s> <s>Јануар 3. јануар — Дени Авдија, израелско-српски кошаркаш 3. јануар — Лазар Васић, српски кошаркаш 21. јануар — Џексон Брандиџ, амерички глумац 22. јануар — Страхиња Ераковић, српски фудбалер 23. јануар — Олга Даниловић, српска тенисерка</s> <s>Фебруар 15. фебруар — Хејли Тју, америчка глумица 19. фебруар — Александар Ланговић, српски кошаркаш</s> <s>Март 17. март — Иван Илић, српски фудбалер 25. март — Кристијан Белић, српски фудбалер 31. март — Џејмс Вајзман, амерички кошаркаш</s> <s>Април 26. април — Софија Перић, српска певачица 29. април — Грегор Глас, словеначки кошаркаш</s> <s>Мај 8. мај — Марко Павићевић, српски кошаркаш 24. мај — Страхиња Павловић, српски фудбалер 27. мај — Изабела Видовић, америчко-хрватска глумица 31. мај — Ига Свјонтек, пољска тенисерка</s> <s>Јун 14. јун — Марио Накић, српско-хрватски кошаркаш 20. јун — Бојан Томашевић, црногорски кошаркаш</s> <s>Јул 8. јул — Рил Даунс, канадска глумица 10. јул — Изабела Мерсед, америчка глумица и певачица</s> <s>Август 1. август — Стеван Карапанџић, српски кошаркаш 5. август — Ентони Едвардс, амерички кошаркаш 14. август — Петар Станић, српски фудбалер 16. август — Јаник Синер, италијански тенисер 22. август — Ламело Бол, амерички кошаркаш 31. август — Аманда Анисимова, америчка тенисерка</s> <s>Септембар 8. септембар — Никола Штулић, српски фудбалер</s> <s>Новембар 2. новембар — Лазар Павловић, српски фудбалер</s> <s>Децембар 18. децембар — Били Ајлиш, америчка музичарка 26. децембар — Алексеј Покушевски, српско-грчки кошаркаш 29. децембар — Немања Поповић, српски кошаркаш</s> <s>Смрти</s> <s>Јануар</s> <s>13. јануар — Бранко В. Радичевић, српски књижевник. (*1925) 15. јануар — Лео Маркс, британски криптограф. (*1920) 31. јануар — Гордон Руперт Диксон, канадски писац научне фантастике. (*1923)</s> <s>Фебруар 4. фебруар — Драган Максимовић, српски глумац. (*1949) 18. фебруар — Миодраг Гидра Стојановић, српски боксер. (*1950) 25. фебруар — Доналд Бредман, аустралијски играч крикета. (*1908) 26. фебруар — Драгослав Аврамовић, српски економиста и гувернер. (*1919)</s> <s>Март 9. март — Михајло Костић Пљака, српски глумац. (*1933) 10. март — Маја Маршићевић Тасић, српска новинарка и активисткиња Грађанског савеза Србије. (*1965) 15. март — Ен Садерн, америчка глумица. (*1909)</s> <s>Април</s> <s>12. април — Љиљана Крстић, српска глумица. (*1919) 20. април — Ђузепе Синополи, италијански композитор. (*1946)</s> <s>Мај 6. мај — Божидар Тимотијевић, српски књижевник, песник и новинар. (*1932) 11. мај — Даглас Адамс, британски радио-драматург и писац. (*1952) 12. мај — Диди, бразилски фудбалер. (*1929)</s> <s>Јун 3. јун — Ентони Квин, мексички глумац, сликар и писац. (*1915) 8. јун — Бранко Плеша, српски глумац. (*1926) 11. јун — Милан Пантић, српски новинар. (*1954) 17. јун — Сава Вуковић, шумадијски епископ СПЦ. (*1930) 18. јун — Даворин Поповић, певач поп и рок групе Индекси. (*1946) 27. јун — Џек Лемон, амерички глумац и музичар. (*1925)</s> <s>Јул</s> <s>10. јул — Анђелија Милић, српска певачица народне музике. (*1921) 20. јул — Карло Ђулијани, италијански активиста, убијен. (*1978) 21. јул — Крста Петровић, српски певач забавне музике. (*1928) 21. јул — Крсте Црвенковски, македонски политичар. (*1921) 22. јул — Индро Монтанели, италијански новинар и историчар. (*1909) 26. јул — Јозеф Клаус, аустријски политичар, канцелар Аустрије од 1964. до 1970. год. (*1910) 30. јул — Антон Шварцкопф, немачки проналазач. (*1924)</s> <s>Август 1. август — Зузана Халупова, српска сликарка наиве. (*1925) 17. август — Живко Николић, црногорски редитељ и сценариста. (*1941) 20. август — Ким Стенли, америчка глумица. (*1925) 25. август — Алија, америчка певачица, глумица и модел. (*1979)</s> <s>Септембар 2. септембар — Кристијан Бернард, јужноафрички хирург. (*1922) 9. септембар — Ахмад Шах Масуд, авганистански борац и војсковођа (*1953) 13. септембар — Дороти Макгвајер, америчка глумица. (*1916) 14. септембар — Олга Ивановић, српска глумица. (*1921) 28. септембар — Ернест Ачкун, кларинетиста. (*1930)</s> <s>Октобар 7. октобар — Родољуб Рођа Раичевић, певач и композитор народне и забавне музике. (*1957) 11. октобар — Нада Мамула, српска певачица. (*1927) 29. октобар — Милорад Б. Протић, српски астроном. (*1910)</s> <s>Новембар 8. новембар — Радмила Савићевић, српска глумица. (*1926) 29. новембар — Џорџ Харисон, британски гитариста, текстописац, певач и филмски продуцент, познат као члан Битлса. (*1943)</s> <s>Децембар 8. децембар — Мирза Делибашић, југословенски кошаркаш. (*1954) 18. децембар — Жилбер Беко, француски певач, композитор, пијаниста и глумац. (*1927) 22. децембар — Јован Гојковић, српски фудбалер. (*1975)</s> <s>Нобелове награде Физика — Ерик Алин Корнел, Волфганг Кетерле и Карл Виман Хемија — Вилијам С.</s><s>Ноулс, Рјоџи Нојори (野依良治); К.</s><s>Бари Шарплес Медицина — Лиланд Х.</s><s>Хартвел, Р.</s><s>Тимоти Хант, сер Пол М.</s><s>Нерс Књижевност — Видјадар Сураџпрасад Најпол Мир — Уједињене нације и генерални секретар Кофи Анан (Гана) Економија — Џорџ Акерлоф, Мајкл Спенс и Џозеф Штиглиц (САД)</s> <s></s> <s>Референце</s> <s>2000-е</s>